Функционализам- метод експерта

You might also like

Download as docx, pdf, or txt
Download as docx, pdf, or txt
You are on page 1of 2

Функционализам

За функционалисте друштво је систем саставњен од делова који међусобно сарађују ради доброботи
целине. Сваки део има своју функцију ( улогу) за одржавање друштва као целине.

Функционалисти полазе од становишта да се односи у друштву између чланова и делова друштва


одвијају у складу са одређеним правилима ( моралне норме, обичаји и законски прописи). Скуп норми
које мора поштовати неко ко заузима одређени положај назива се друштвена улога или функција.
Пример: улога ученика и наставника. Ученик заузима улогу која се састоји од испуњавања неколико
норми: доласци на часове, слушање предавања, учење, поштовање других… Улога наставника: долази на
часове, спрема се за предавања, предаје, објективно оцењује, поштује друге… Поставља се питање шта
мотивише ученике и наставнике да играју одређене улоге? По мишљењу функционалиста, због
постојања вредносног консензуса и постојање санкција за оне које крше норме.

Вредносни консензус значи да се већина чланова друштва слаже око темељних вредности на којима
се заснива друштво. Заједничке вредности се усвајају социјализацијом.По њиховим схватањима ред и
равнотежа представљају нормално стање друштва.

Најпознатији функционалисти су Американци Роберт Мертон (1919-2003) и Талкот Парсонс ( 1902-


1979)

Симболички интеракционизам

Критиком функционализма долази до стварања симболичког интеракционизма. Сматрају да људско


деловање није условљено друштвеном структуром, већ да се обликује током интеракције ( међусобно
деловање) с са другим људима. Понашање појединца првенствено зависи од реакције лица којим се
налази у интеракцији. Задатак социологије је разумевање тих интеракција, а то је могуће истраживањем у
малим друштвеним групама.

Да би се нека интеракција разумела потребно је разумети значење које учесници интеракције придају
својим активностима. Нпр. Човек кроз прозор улази у кућу, можда је власник који је заборавио кључ,
можда је лопов, можда љубоморни супруг или пријатељ који жели да направи шалу… Значење која
појединци придају свом и туђем понашању нису фиксни, већ се могу мењати током интеракције. Нпр.
улазак пријатеља кроз прозор може се завршити непријатељством, ако власник куће не схвата шалу.
Ипак, већина интеракција се одвија без већих неспоразума због тога што учесници користе, размењују
заједничке симболе-речи и гестове, што омогућава несметану комуникацију. Шанса да се претходни
пример заврши сукобом мања је ако на љутиту реакцију домаћина пријатељ одговори осмехом.

Посебан допринос интеракционисти су дали у проучавању девијантног понашања. Сматрају да већа


шанса да ће нека особа постати криминалац ако надлежне инстутуције ту особу дефинишу као
криминалца (етикетирање) када начини прво девијантно дело.

Најзаслужнији за теорију симболичког интернационализма је амерички социолог Херберт Блумер


( 1900-1987).
Теорије друштвених сукоба

Главна претпоставка свих теорија друштвених сукоба је да у друштву постоји неједнака расподела
друштвене моћи, богатства и угледа. За марксисте корен се налази у производним односима, за
феминисткиње патријахална породица. Они сматрају да је друштвени сукоб нормално и трајно стање,
а не болест друштва, како су сматрали функционалисти.

Према мишљењу теоретичара овог приступа, друштво се састоји од различитих група које следе
своје интересе. Постојање посебних интереса значи да овек постоји могућност конфликта и да ће
одређене групе из тога извући већу корист од других. Они испитују напетости које унутар друштва
постоје између доминантних група и група у неповољном положају и покушавају да схвате како се
успостављају и одржавају односи контроле.

Најпознатије су теорије неомарксизам и феминизам. Неомарксизам настаје као покушај да се


отклоне критике упућене на марксизам и да се поново афирмишу неки кључни појмови као што су
дијалектика, отуђење, потрошачко друштво, критичка мисао…

Феминизам је релативно нова друштвена теорија, настала шездесетих година прошлог века. Полазна
претпоставка јесте да је најважнија друштвена подела она између полова. Феминисткиње указују на
експлотацију коју врше мушкарци над женама: мушкарци заузимају повлашћњнији положај у свим
областима друштва, експлоатишу рад жена у кући, за исте послове су боље плаћени итд.

Проверите шта сте научили на овом часу:

1. Шта је улога ( функција ) код функционалиста?


__________________________________________________________________________________________
______________________________________

2. Шта мотивише актере друштвених односа да се држе своје улоге?

_______________________________________________________________

3. Како се зове процес којим се усвајају заједничке вредности?


________________________________________________________________

4. Како се људско понашање обликује по симболичком интеракционализму?


__________________________________________________________________________________________
______________________________________

5. Објасни етикетирање и девијантно понашање код интеракционалиста.

__________________________________________________________________________________________
______________________________________

6. Ко је оснивач симболичког интеракционализма?

________________________________________________________________

7. Која је главна претпоставка теорије о друштвеним конфликтима?

__________________________________________________________________________________________
_____________________________________

8. Које појмове истичу неомарксисти?


________________________________________________________________

9. Када настаје феминистичка теорија и које су њене главне претпоставке?

_______________________________________________________________

You might also like