УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ У НИШУ

ПРЕДМЕТ: ОСНОВИ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ

СЕМИНАРСКИ РАД

Граничне и максимално дозвољене вредности у систему радне и

животне средине

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ:
Ања Ристић 23018

НИШ, 15.10.2023
 САДРЖАЈ

Увод............................................................................................................................................3

1.Граничне вредности...............................................................................................................4

2.Максимално дозвољене вредности......................................................................................5

3.Максимално дозвољене вредности......................................................................................8

4.Примена граничних и максимално дозвољених вредности.............................................10

Закључак..................................................................................................................................12

Литература...............................................................................................................................13
 Увод

Савремени свет се суочава с многим изазовима у вези са очувањем радне и

животне средине. Очување природе и осигуравање здравих услова за рад су од
суштинског значаја за одрживост и добробит друштва. У том контексту, разумевање
граничних и максимално дозвољених вредности у системима радне и животне средине
игра кључну улогу. Овај семинарски рад има за циљ истражити концепте граничних и
максимално дозвољених вредности, њихов значај и примену у заштити радне и
животне средине.

3
 1.Граничне вредности

Граничне вредности су кључна компонента у очувању здравља људи и околине

у контексту радне и животне средине. Ове вредности се дефинишу кроз законе,
регулативе и стандарде с циљем постављања јасних граница унутар којих различите
супстанце и фактори не смеју прекорачити како би се осигурала сигурност и
унапредила квалитета живота. Граничне вредности обухватају различите аспекте
животне средине, укључујући емисије штетних гасова, концентрације хемијских
супстанци, ниво буке, и бројне друге параметре.

У вези са загађењем ваздуха, граничне вредности играју од виталног значаја у заштити

здравља људи. На пример, оне могу одредити највишу дозвољену концентрацију
штетних гасова, као што су азот-диоксид (НО2) или ситне честице, које се сматрају
безбедним за дисање без озбиљних здравствених последица. Ове вредности се
непрекидно прате и ажурирају како би се осигурало да одражавају најновија научна
сазнања о потенцијалним здравственим ризицима, технолошке иновације и промене у
емисијама. [1]

Осим тога, у радним срединама, граничне вредности служе као темељ за безбедан рад
запослених. На пример, граничне вредности за изложеност хемикалијама на радном
месту постављају максимално дозвољене концентрације одређених супстанци како би
се спречиле професионалне болести и повреде. Радници који се излажу потенцијално
опасним материјалима морају се придржавати ових вредности како би очували своје
здравље.

Граничне вредности су незаменљиве смернице у заштити радне и животне средине.

Њихова правилна примена омогућава одржавање равнотеже између индустријског
развоја и очувања природе, осигурава здравље људи и чува природне ресурсе.

3
 Непрекидно ажурирање ових вредности и њихова доследна примена чине нас
партнерима у стварању одрживијег и безбеднијег окружења за све нас, што је кључно
за будућност наше планете и добробит свих њених становника.

2.Максимално дозвољене вредности

Максимално дозвољене вредности (МДВ) представљају законом утврђене нумеричке

вредности које се не смеју прекорачити у радној или животној средини. Ове вредности
чине темељну компоненту регулатива и стандарда који се примењују широм света како
би се обезбедила сигурност људи и заштита животне средине. Максимално дозвољене
вредности се често базирају на научним истраживањима, епидемиолошким студијама и
смерницама стручњака у вези са заштитом здравља и очувањем природе. Прекорачење
ових вредности може имати озбиљне последице и резултирати правним санкцијама.

Максимално дозвољене вредности играју кључну улогу у очувању здравља људи и

животне средине. Оне се примењују у различитим контекстима, укључујући контролу
емисија из индустријских постројења, радне услове, квалитет воде и ваздуха, те многе
друге аспекте свакодневног живота. [3]

На пример, у сектору индустријске производње, максимално дозвољене вредности се

примењују како би се ограничила емисија штетних супстанци у околину. Постројења
која производе различите врсте загађивача, као што су тешки метали или хемикалије,
морају поштовати максимално дозвољене вредности како би се смањио негативан
утицај на животну средину. Ово доприноси очувању природе и смањењу ризика по
здравље људи који живе у близини таквих постројења.

У радним срединама, максимално дозвољене вредности постављају строге стандарде за

изложеност радника потенцијално опасним материјалима. На пример, у хемијској
индустрији, постоји велики број хемикалија које могу представљати ризик по здравље

3
 радника. максимално дозвољене вредности за те хемикалије се често строго
контролишу како би се осигурало да изложеност буде минимална и безбедна.

Такође, у контексту квалитета воде и ваздуха, МДВ играју пресудну улогу у

обезбеђивању безбедних услова за пиће и дисање. Ограничавање присуства штетних
супстанци, као што су тешки метали, бактерије или хемијски загађивачи, осигурава да
људи не буду изложени ризику по своје здравље путем основних ресурса као што су
вода и ваздух.

У закључку, максимално дозвољене вредности су кључне смернице за очување здравља

људи и заштиту животне средине. Њихова строга примена и редовно ажурирање
представљају основу за безбедно и одрживо окружење, доприносећи равнотежи између
индустријског развоја и очувања природе, као и заштити људског здравља. Максимално
дозвољене вредности (МДВ) играју кључну улогу у заштити људског здравља и
животне средине. Ови стандарди и нумеричке вредности су често постављени на
основу обимних научних истраживања, анализа ризика, и мултидисциплинарних
приступа како би се обезбедила безбедна изложеност људи различитим потенцијално
опасним факторима. Ево неколико додатних информација у вези са МДВ:

-Прилагодљивост: Максимално дозвољене вредности често зависе од врсте супстанци,

околине, географске локације и променљивих фактора. На пример, МДВ за загађиваче
у ваздуху могу се разликовати у урбаним и руралним подручјима, с обзиром на
различите нивое изложености и осетљивости популације.

-Универзалност: МДВ се често постављају на међународном нивоу како би се

осигурала глобална заштита животне средине и здравља људи. Организације попут
Светске здравствене организације (СЗО) и Програма Уједињених нација за животну
средину (УНЕП) развијају смернице и препоруке за МДВ које се примењују широм
света. [4]

3
 -Стална ревизија: МДВ се често ажурирају како би се одразиле нове информације о
здравственим ризицима и технолошким иновацијама. Научна истраживања
континуирано прате промене у разумевању потенцијалних опасности, што доводи до
ревизија постојећих МДВ како би се одржала адекватна заштита.

-Секторска примена: МДВ се примењују у различитим секторима, укључујући

индустрију, пољопривреду, енергетику, рударство и многе друге. Сваки сектор има
своје специфичне изазове и ризике, па се МДВ често прилагођавају како би се
задовољиле потребе и карактеристике сваког сектора.

-Надзор и спровођење: Одржавање и спровођење МДВ је од суштинског значаја.

Државе и организације често оснивају агенције и тела за надзор и спровођење како би
осигурале поштовање тих вредности. Прикупљање података, инспекције и казнене мере
су уобичајени алати за одржавање усклађености.

-Алтернативне мере: Поред МДВ, често се користе и друге мере за контролу загађења и
изложености штетним факторима. То може укључивати употребу најбољих доступних
техника (Бест Аваилабле Тецхниqуес - БАТ), еколошких циљева, или друге стратегије
за очување природе и здравља.

-Интеракција са јавношћу: Транспарентност и информисање јавности о МДВ су

кључни елементи. Грађани и организације често имају право на учешће у постављању и
ревизији ових вредности како би се осигурала демократска одговорност и заштита
интереса заједнице.

У суштини, максимално дозвољене вредности представљају основну тачку за очување

животне средине и људског здравља, и континуирано се развијају како би се осигурала
сигурност и одрживост нашег планета.

3
 3.Максимално дозвољене вредности

Граничне и максимално дозвољене вредности (или ГМВ) су кључни концепти у многим

различитим областима, као што су медицина, инжењеринг, заштита животне средине, и
индустрија. Ови термини означавају максималне вредности или опсеге вредности које
нешто може имати пре него што постане неприхватљиво или опасно. Ево неколико
примера значаја ГМВ-ова:

-Заштита пацијената у медицини: Граничне вредности се користе како би се утврдило

када су медицински резултати ван опсега који се сматрају нормалним. На пример,
висок крвни притисак може бити знак озбиљног здравственог проблема, па су
постављени максимални дозвољени нивои за крвни притисак како би се
идентификовали пацијенти који требају лечење.

-Безбедност у инжењерингу: У многим техничким областима, као што су

грађевинарство, авиоиндустрија и производња, постављање ГМВ-ова је кључно за
осигуравање безбедности. На пример, за сваку врсту материјала или компоненти
постављени су гранични нивои чврстоће како би се спречило пуцање или отказивање.

-Квалитет производа: У производњи, ГМВ-ови се често користе за осигуравање

квалитета производа. На пример, произвођачи хране морају се придржавати
максимално дозвољених вредности за концентрацију штетних супстанци како би се
осигурала безбедност хране.

3
 -Заштита животне средине: Постављање граничних вредности за емисије загађујућих
супстанци игра кључну улогу у заштити животне средине. Ограничавање емисија
штетних гасова и хемикалија помаже у очувању природе и смањењу утицаја на
климатске промене.

-Електрична и електронска опрема: ГМВ-ови су важни за безбедност и функционалност

електричних уређаја. На пример, постоје гранични нивои напона и струје како би се
спречиле електричне несреће и оштећења опреме.

У свим овим областима, постављање и праћење ГМВ-ова је од суштинског значаја како

би се осигурала безбедност, квалитет и очување животне средине. Кршење ових
вредности може имати озбиљне последице, па се пажљиво придржавање ГМВ-ова
сматра кључним за успешно функционисање и заштиту различитих система.

раничне и максимално дозвољене вредности (ГМВ) су кључне смернице и стандарде

које се примењују у различитим областима како би се осигурала безбедност, квалитет и
придржавање норми. Ево додатних информација о значају ГМВ-ова:

1.Стандардизација и регулативе: ГМВ-ови често произилазе из стандарда, регулатива и

смерница које издају релевантне власти, организације или индустријски удружења. На
пример, Агенција за заштиту животне средине (ЕПА) поставља граничне вредности за
емисије штетних супстанци, док Међународна организација за стандардизацију (ИСО)
дефинише стандарде за квалитет производа и услуга.

2.Безбедност потрошача: У свакодневном животу, ГМВ-ови играју важну улогу у

заштити потрошача. На пример, прехрамбена индустрија мора се придржавати ГМВ-
ова за присуство бактерија и штетних супстанци како би се осигурала

3
 3.Праћење перформанси и одржавање система: ГМВ-ови су корисни за постављање
циљева перформанси и одржавање система. Инжењери и техничари користе ГМВ-ове
како би пратили функционалност система и идентификовали проблеме пре него што
постану озбиљни.

4.Здравље и медицинска дијагностика: У медицини, ГМВ-ови су од суштинског значаја

за дијагностику и праћење здравствених стања. На пример, референтне вредности за
нивое хемоглобина или холестерола користе се како би се идентификовали здравствени
проблеми.

5.Заштита животне средине: Граничне вредности за емисије загађујућих материја и

употребу природних ресурса помажу у очувању природе и смањењу негативних утицаја
на екосистеме.

6.Индустријски процеси и квалитет: У производњи, ГМВ-ови се примењују како би се

постигао одређени ниво квалитета производа или услуге. Ограничавањем варијација у
производњи могуће је постићи конзистентан квалитет производа.

7.Унапређење перформанси и иновација: Постављање ГМВ-ова може подстицати

иновацију и развој технологије како би се постигли бољи резултати унутар
постављених граница. У свим овим контекстима, ГМВ-ови играју кључну улогу у
постизању жељених циљева, без обзира на то да ли се ради о заштити здравља, заштити
животне средине, унапређењу квалитета производа или осигурању безбедности.
Помажу у усклађивању са стандардима, регулативама и нормама, чиме се обезбеђује да
систем, производ или услуга буду у складу са постављеним стандардима и захтевима.

4.Примена граничних и максимално дозвољених вредности

3
 У индустрији, примена граничних и максимално дозвољених вредности има кључну
улогу у регулисању индустријских активности. Фабрике и постројења морају се
стриктно придржавати ових вредности како би смањили негативне утицаје на животну
средину.

Сектор транспорта такође све више примењује правила која ограничавају емисије
гасова и штетних супстанци које могу нашкодити животној средини. Максимално
дозвољене вредности за емисије возила постале су стандард како би се ограничила
штета коју транспорт може нанети околини. У грађевинарству, граничне вредности за
буку и емисије прашине су од суштинског значаја. Ове вредности се примењују како би
се осигурало да грађевинске активности не угрожавају квалитет живота у околним
заједницама. Ово су само неки од примера како се граничне и максимално дозвољене
вредности примењују у различитим секторима како би се осигурала заштита животне
средине, безбедност и квалитет живота људи. Постављање и доследно придржавање
ових вредности кључно је за одржавање равнотеже између индустријског напретка и
очувања природе.

3
 Закључак

Граничне и максимално дозвољене вредности имају кључну улогу у заштити

радне и животне средине. Њихова примена помаже очувању здравља људи, очувању
природе и регулисању активности које могу имати негативне ефекте на околину. Кроз
законе, регулативе и стандарде, друштво може боље контролисати и усмеравати своје
активности према одрживијем будућем за све. Граничне и максимално дозвољене
вредности постављају јасне смернице и стандарде које индустријалци, произвођачи, и
други морају следити како би се смањили негативни утицаји на животну средину и
очувао здравље људи. Ово је кључно за одржавање равнотеже између економске
активности и очувања планете за будуће генерације. Регулисање емисија, употребе
ресурса и праћење квалитета ваздуха и воде су само неки од примера како се ГМВ-ови
примењују како би се постигао одрживији и безбеднији свет за све нас.

3
 Литература

[1] Анђелковић Б., Основи систеам заштите, Факултет заштите на раду у Нишу, Ниш
2010.

[2] Hayder, T., Radakovic, Z., Schiel, L., Feser, K. (2003): Einfluss der Kurzschlussdauer auf
die Alterung eines Transformators. Elektrie, Vol. 57, No. 1 – 4, 46 – 51

[3] https://vts.edu.rs/wp-content/uploads/2020/03/Osnovi-odr%C5%BEivog-razvoja-skripta-
IV-PIM.pdf ( приступљено: 14.10.2023)

[4] https://vtsns.edu.rs/tempus/wp-content/uploads/2013/09/VI-semestar-BZR-prirucnik.pdf
(14.10.2023)