1

АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЈУЖНА СРБИЈА

ОДСЕК ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ЛЕСКОВАЦ

Семинарски рад из предмета: Основи туризма

Тема: Приморски туризам

Студент: Ања Костић 171/22-01

Туризам и угоститељство
ментор: др. Драгана Илић проф.

У Лесковцу, 2023. Год

 2

САДРЖАЈ

1. УВОД.......................................................................................................................................3
2. ТУРИЗАМ И РАЗВОЈ ТУРИЗМА........................................................................................4
2.1 Дефинисање компартивне предности...........................................................................4
3. КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРИМОРСКОГ ТУРИЗМА..............................................................6
4. ТУРИСТИЧКА ПОНУДА ОБАЛНИХ ПОДРУЧЈА...........................................................7
4.1. Плаже...............................................................................................................................7
4.2. Културне знаменитости..................................................................................................7
4.3. Гастрономија...................................................................................................................8
5. ПРОМОЦИЈА И МАРКЕТИНГ ПРИМОРСКОГ ТУРИЗМА: ИСКУСТВА И
СТРАТЕГИЈЕ.................................................................................................................................9
6. СЕЗОНСКИ И ЗИМСКИ ТУРИЗАМ НА ПРИМОРЈУ.....................................................11
7. СМЕШТАЈ............................................................................................................................13
8. КУЛТУРНИ ТУРИЗАМ НА ПРИМОРЈУ: ОЧУВАЊЕ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА И
РАЗВОЈ НОВИХ ТУРИСТИЧКИХ ПРОИЗВОДА..................................................................14
9. ТУРИЗАМ НА ОСТРВИМА: ИЗАЗОВИ И МОГУЋНОСТИ..........................................15
10. ПРИМОРСКИ ТУРИЗАМ У ЦРНОЈ ГОРИ...................................................................16
11. ЗАКЉУЧАК......................................................................................................................17
12. ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................................18
 3

1. УВОД

Приморски туризам је најмасовнији вид мотивских туристичких кретања.

Масовност је везана за специфичну атрактивност хидроклиматског комплекса топлих
морских обала.
Овакав вид туризма се односи на туризам који се развија на обалном подручју,
укључујући приобална подручја, острва и друга обална места. Овај облик туризма обично
укључује активности на плажи, као што су купање, сунчање, роњење, једрење вожња
бродом, риболов и друге сличне активности које су везане за море и обалу.
Осим тога, приморски туризам обично укључује и друге активности које су
карактеристичне за обална подручја, попут посета историјским и културним
споменицима, обилазака локалних ресторана и трговина, разгледавања архитектуре и
крајолика, те уживања у локалним гастрономским специјалитетима и винским
подручјима.
Приморски туризам је често повезан са сезонским путовањима, а највећи број
туриста обично посећује приморска подручја у летњим месецима. Међутим, у послењих
неколико година све је популарнији зимски туризам на приморју, који укључује скијање,
snowboarding и друге зимске активности.
Осим тога приморски туризам је важна водећа грана за многе земље које имају
обална подручја и може пружити значајан допринос њиховом вођењу и друштвеном
развоју.
 4

2. ТУРИЗАМ И РАЗВОЈ ТУРИЗМА

Туризам је скуп односа који произилазе из привременог кретања људи. Туристи су

путници који за ограничено време бораве, али више од двадесет и четири сата, у једном
или више места, различитих од њихове уобичајене средине.1

Развој туризма у XIX веку карактерише два основна правца његовог развоја, и то:
1. Удруживање и развој оних који путују – туриста,
2. Удуруживање и развој оних који организују и брину се за прихват туриста.2

2.1 Дефинисање компартивне предности

Компаративну предност можемо дефинисати као способност земље или појединца

да произведе неко добро, релативно ефикасније у односу на другу земљу или појединца.
Према начелу компаративних предности полази се од тврдње да ће свака земља имати
корист ако се специјализује за производњу оног добра који се може производити ефиласно
уз ниже трошкове. 3
Може се рећи да компаративна предност почива на богатству фактора производње.
Њих можемо груписати у 5 основних група, и то:
1. Људски ресурси
2. Природни ресурси
3. Знање
4. Капитал, и
5. Инфраструктура.
Међутим, када се говори о туризму, потребно је додати историјске и културне
ресурсе као посебну категорију, и у склопу инфраструктуре додати супраструктуру.
Такође компаративне предности туристичке дестинације можемо поделити у још две
групе:

1
Šuran F., Slobodno vrijeme, putovanje i turizam: sociološki pristup, Buje, 2016.
2
Alibašić H., Savremene tendencije u turizmu, hotelijerstvu i gastronomiji, Departman za geografiju, turizam i
hotelijerstvo, Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad, 2006.
3
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=32626, 07.11.2017
 5

1. У егзогене компаративне предности убрјамо изворне ресурсе

туристичке дестинације, као што су: природни ресурси (клима, пејзаж...), културно-
историјски ресурси (музика, сликарство, фолклор, археолошка налазишта,
културни споменици, музеји...), капитал и инвестиције као предуслов за развој и
раст инфраструктуре и туристичке супраструктуре.
2. У ендогене компаративне предности убрајамо људске ресурсе и
ресурсе знања (расположивост, обученост и стандари за све учеснике са стране
туристичке понуде), и технолошке иновације (креирање догађаја, иновације у
области примене информационих технологија...).4
Богатство природних ресурса повећава компаративну предност дестинације, али
је од велике важности људски фактор, како би се ти ресурси на прави начин
валоризовали. Потребно је препознати туристичку интересантност и на који начин се
може искористити у туризму.
Под туристичком валоризацијом подразумеамо утврђивање туристичког
потенцијала, односно вредновање простора и садржаја, одређеног места, са аспекта
оцене могућности за туристичко привређивање.5

4
Popesku J., Menadžment turističke destinacije, Beograd, 2011.,
5
5 www.dgt.uns.ac.rs/download/otv2.ppt, 07.11.2017
 6

3. КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРИМОРСКОГ ТУРИЗМА

Приморски туризам карактеришу три битне особине, а то су:

1. Дужи туристички боравак – Радијус кретања код приморског туризма није

детерминисан само удаљеношћу обала и приморја од матичних подручја, већ и
степеном активности хидроклиматског комплекса, при чему се не мисли на
разлике у температури воде и ваздуха, дужини сунчеве енергије, јачини
естетских атрибута.
2. Велика сезонска концентрација – изразита сезонска концентрација
приморског туризма у летњем делу године, климатски је условљена имајући у
виду да летњи купалишни туризам представља основу туристичког
привређивања. Иако се фактор сезоничности не може избећи, постоје начини да
се његови утицаји ублаже, да се омогући равномернија дистрибуција тражње
током целе године, да се оствари већи профит и побољша запосленост локалног
становништва. Како би се ово побољшало, потребно је ван сезоне побољшати
валоризацију културне баштине, осмислити нове садржаје, повећати број
манифестација...
3. Изразито рекреативно обележје – обзиром да купалишно рекреативни саржаји
представљају основу развоја приморског туризма, у приобалним деловима
океана и мора се све успешније реализују конгресни, наутички, здравствено-
рекреативни, климатски туризам.6

6
https://sr.wikipedia.org/wiki/Primorski_turizam, 06.11.2017.
 7

4. ТУРИСТИЧКА ПОНУДА ОБАЛНИХ ПОДРУЧЈА

Туристичка понуда обалних подручја често се фокусира на плаже, културне

знаменитости и гастрономију, што привлачи туристе који траже сунце, забаву и укусну
храну.

4.1. Плаже

Плаже су вероватно најпознатији симбол обалног туризма. Туристи се често

привлаче пешчаним плажама са кристално чистим морем и обиљем водених активности
као што су пливање, роњење, сурфовање, кајакарење и друге сличне активности. Уз то,
многи туристи такође траже плаже које нуде могућност опуштања и сунчања, као и плаже
с богатом забавом, попут музике и разних спортских догађаја. Многе плаже су обликоване
у различите форме, што је такође интересантно за туристе. Неке од плажа су историјски
значајне, као што су плаже које су биле место десанта током Другог светског рата. У
сваком случају, плаже представљају важан део туристичке понуде и привлаче голем број
туриста сваке године.

4.2. Културне знаменитости

Културне знаменитости су такође важан део туристичке понуде обалних подручја.

Многи туристи су заинтересовани за посет локалним музејима, галеријама, црквама,
палатама, утврдама и другим историјским знаменитостима. Туристи такође могу уживати
у различитим културним фестивалима, догађајима и манифестацијама које се одржавају
током године. Обална подручја су богата културним наслеђем и имају бројне културне
знаменитости које привлаче туристе. Ове знаменитости могу бити историјске градевине,
музеји, галерије, старински градови, цркве, манастири, фестивали и друге културне
манифестације.
На пример, на Јадранском мору постоје бројне културне знаменитости као што је
Диоклетијанова палата у Сплиту, Стари град у Дубровнику, Пулска Арена у Пули и Црква
Светог Ђорђа у Перасту у Црној Гори.
 8

Туристи који посећују обална подручја могу да уживају у богатству културне

баштине, и да на тај начин истражују историју и културу тих подручја. Културне
знаменитости су значајан део туристичке понуде обалних подручја, и привлаче голем број
туриста који желе да истраже културни и историјски аспект тих подручја.

4.3. Гастрономија

Гастрономија је такође важан део туристичке понуде обалних подручја. Многа

обална подручја су позната по специјалитетима од морских плодова, рибе, ракова,
школјки и других плодова мора. Такође се нуде и друга локална јела и пића, укључујући
маслиново уље, вино и остале производе типичне за одређено подручје.
Гастрономија обалних подручја је једна од важних карактеристика туристичке
понуде. Храна и пиће који се нуде на обалним подручјима одраз су богате културе,
традиције и наслеђа тих региона.
На пример, јела од рибе и морских плодова су једни од најпопуларнијих јела на
Јадранском мору, као што су рижото, грилована или печена риба, паста са морским
плодовима, џигерице од љива, итд. Осим тога, ова подручја су позната и по својој
разноликости вина, укључујући бела, црвена, ружичаста и пенушава вина.
Туристи који посећују обална подручја могу да уживају у аутентичним и
традиционалним јелима и пићима, и да истражују различите кулинарске вредности и
традиције тих региона. Гастрономија је значајан фактор у привлачењу туриста, и обална
подручја имају једну од најбогатијих кулинарских понуда.
 9

5. ПРОМОЦИЈА И МАРКЕТИНГ ПРИМОРСКОГ

ТУРИЗМА: ИСКУСТВА И СТРАТЕГИЈЕ

Промоција и маркетинг су кључни елементи у привлачењу туриста на обална

подручја. Искуства и стратегије у овим областима могу значајно утицати на успех
туристичке индустрије.
Једна од стратегија је употреба социјалних медија. Туристичке организације и
компаније могу да користе социјалне медије као што су Фејсбук, Инстаграм, Твитер и
Јутјуб да би рекламирали своје услуге и атракције. Ове платформе могу да буду веома
ефикасне у достижући велики број људи у кратком временском периоду.
Друга стратегија је развој туристичких пакета. Овај концепт укључује пакете
путовања који укључују хотеле, ресторане, активности и друге услуге на једном месту.
Ово може да буде веома удобно за туристе који не желе да трове време претражујући
различите опције, и могу да буду веома привлачни за путнике који траже угодан и
комфоран одмор.
Трећа стратегија је развој урбаних туристичких зони. Урбани туризам је постао
веома популаран у последње време, а урбане зоне које су познате по својој култури,
историји и забави могу да буду веома привлачне за туристе. Овакве зоне могу да
обухватају музеје, галерије, театре, ресторане и клубове, што може да привуче широку
базу туриста.
Четврта стратегија је развој сезонских програма и догађаја. Организовање
фестивала, концерата, спортских и културних догађаја може да привуче велики број
туриста у одређеном периоду године. Програми и догађаји могу да буду дизајнирани да
укључују локалне културе, уметност, музику, спорт и кујну, и могу да обезбеде узбудљиво
и разнообразно искуство за туристе.
Пета стратегија је сарадња са локалном заједницом. Туристичке компаније и
организације могу да сарађују са локалним заједницама у развоју туристичких атракција,
културних догађаја, ресторана и магазина. Ово може да допринесе побољшању економије
у локалној заједници и довести до побољшања животног стандарда за локалне житеље.
Укратко, различите стратегије промоције и маркетинга могу да допринесу успеху
приморског туризма. Од социјалних медија, преко туристичких пакета и урбаних
 10

туристичких зони, до сезонских програма и сарадње са локалном заједницом, ове

стратегије могу да помогну у привлачењу и задржавању туриста, и укључивању локалне
заједнице у развоју туризма.
 11

6. СЕЗОНСКИ И ЗИМСКИ ТУРИЗАМ НА ПРИМОРЈУ

Сезонски и зимски туризам су два различита концепта која се односе на туризам на

приморју. Сезонски туризам се односи на период када је обала погодна за одмор и
сунчање, обично у летњим месецима, док зимски туризам обухвата период када туристи
долазе на приморје да уживају у зимским спортовима и другим активностима које су
доступне током зиме.
Перспективе и могућности за сезонски туризам су различите у односу на зимски
туризам. Сезонски туризам има тенденцију да буде веома интензиван у кратком периоду,
док зимски туризам може бити активност током целе сезоне. Међутим, сезонски туризам
може генерисати већи приход од зимског туризма, јер током летње сезоне долази велики
број туриста.
Када је у питању сезонски туризам, кључно је привући туристе у одређени период
године. То се може постићи различитим маркетишким стратегијама, попут оглашавања на
друштвеним медијима, пласирања туристичких пакета, организовања догађаја и
манифестација, као што су музички фестивали, културни догађаји и спортска такмичења.
Зимски туризам на приморју се све више развија и нуди бројне могућности за
туристе, као што су скјијање, сноубордовање, санкање, шетње и друге активности на
снегу. За разлику од летње сезоне, зимски туризам може бити активан током целе сезоне, а
дестинације на приморју могу привући туристе из региона и друг их земаља, који желе да
уживају у зимским спортовима у пријатном медитеранском окружењу.
Унапређење зимског туризма на приморју захтева различите стратегије и мере. Оне
укључују развој инфраструктуре за зимске спортове, попут ски-лифтова, стаза и других
објеката. Такође, треба улагати у понуду активности за туристе, као што су зимски
кампови, школе за скјијање и сноубордовање, водичи за шетње и друге зимске
активности.
Поред тога, маркетинг и промоција зимског туризма на приморју је такође веома
битан. Туристичке агенције и организације могу организовати промотивне кампање и
догађаје, попут зимских фестивала и сноуборд такмичења, да би привукли туристе у
зимском периоду. Друштвени медији и друге онлајн платформе такође могу бити корисни
за популаризацију зимског туризма на приморју.
 12

Укратко, како сезонски, тако и зимски туризам на приморју представљају значајан

потенцијал за развој туризма и економије у региону. Развој инфраструктуре и активности
за туристе, као и учинак у промоцији и маркетингу, могу допринети развоју ових видова
туризма на приморју.
 13

7. СМЕШТАЈ

Обзиром да су центри приморског туризма доступни током целе године, тако су и

већа улагања у смештајне капацитету на приморју земље. Уосталом, на Црно-горској
обали се налази велики избор хотела, мотела, апартмана, где сваки гост може наћи
смештај на основу своје платежне моћи. Међутим, у зависности од смештаја, нуди се
веома разноврстан садржај који могу да користе, као што су базени, спа центри, теретане.
Али, могу се организовати и неке краће руте, као што су излети у природи, крстарења,
обиласци културно-историјских споменика, манастира. Док то није случај са планинским
делом земље, у којем се налазе оскудни хотелски смештајни капацитети. Односно, велики
је дисбаланс на северу земље када се узму у обзир хотелски капацитети, јер не постоји
велики избор као на приморју, па су тако гости принуђени да изаберу оскуднији смештај
или мало луксузнији, где је велика разлика у цени. Међутим, на северу се такође нуди
велики број приватног смештаја у виду апартмана, али такође имају недовољан пратећи
садржај.7

7
http://www.fms-tivat.me/download/spec-radovi2/Bojana_Pavlovic.pdf
 14

8. КУЛТУРНИ ТУРИЗАМ НА ПРИМОРЈУ: ОЧУВАЊЕ

КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА И РАЗВОЈ НОВИХ
ТУРИСТИЧКИХ ПРОИЗВОДА

Културни туризам представља значајан сегмент туризма на приморју. Ово подручје

обилује културним наслеђем, које представља важан део идентитета и традиције регије.
Културни туризам подразумева посету музејима, галеријама, споменицима културе и
другим културним знаменитостима, као и судељовање у културним догађајима и
манифестацијама.
Очување културног наслеђа је важно како би се сачувала богата културна баштина
овог подручја. Заштита споменика културе и културних знаменитости, као и улагање у
одржавање и обнову културне баштине, кључни су за дугорочни развој културног туризма
на приморју.
Развој нових туристичких производа у оквиру културног туризма на приморју
може обухватити креирање културних тура, попут посета музејима, галеријама,
споменицима културе и другим културним знаменитостима. Такође, могу се организовати
и културни догађаји и манифестације, попут концерата, позоришних представа и других
културних манифестација.
Маркетинг и промоција културног туризма на приморју играју важну улогу у
привлачењу туриста. Туристичке агенције и организације могу користити друштвене
медије и друге онлајн платформе за промоцијукултурних тура и културних
манифестација. Важно је да се нагласи богатство културне баштине овог подручја и да се
привуку туристи који су заинтересовани за културне аспекте путовања.
Укупно гледано, културни туризам на приморју представља важан сегмент
туристичке понуде, а очување културног наслеђа и развој нових туристичких производа су
кључни фактори за дугорочни развој овог вида туризма.
 15

9. ТУРИЗАМ НА ОСТРВИМА: ИЗАЗОВИ И

МОГУЋНОСТИ

Туризам на острвима је специфичан облик туризма који има бројне изазове и

могућности. Острва могу привући велики број туриста због своје природе, плажа,
спортских и других активности. Међутим, туризам на острвима се такође суочава са
различитим проблемима, као што су превазилажење географских баријера, сезонски
карактер туризма, оптоварење природних ресурса, заштита животне средине итд.
Стога је важно да се развија одрживи туризам на острвима, што укључује заштиту
природе и животне средине, заштиту културног наслеђа, промовисање локалне економије,
као и развој нових туристичких производа.
Одрживи туризам на острвима захтева укључивање локалних заједница у развој
туризма, као и сарадњу са другим структурама које доприносе заштити природе и животне
средине. Такође, важно је развијати нове туристичке производе који укључују културно
наслеђе и сарадњу са локалним становништвом.
Укратко, туризам на острвима има многе изазове, али и многе могућности. Развој
одрживог туризма на острвима може да допринесе заштити природе и животне средине,
унапређењу локалне економије и стварању нових могућности за туризам.
 16

10. ПРИМОРСКИ ТУРИЗАМ У ЦРНОЈ ГОРИ

Црногорско приморје има велики потенцијал за развој више облика туризма, као
што су наутички, здравствено-рекреативни, манифестацијски, али узимајући у обзир и
примарни – купалишни.
Када говоримо о наутичком туризму треба имати у виду да се мисли на вишедневна
крстарења на мору и уз обалу, у циљу задовољена својих потреба у смислу забаве и
рекреације. Црна Гора је атрактивна туристичка дестинација, али то не значи да се не
треба побољшати њена понуда. Порто Монтенегро је пројекат који изазива велику пажњу,
и на додатан начин промовише Црну Гору, привлачи стране инвеститоре, и самим тим
подстиће развој и других марина наутичког туризма. Али јe потребно повећати
инвестирање у наутички туризам како би се проширили капацитети марина, како би се
подигао имиџ Црне Горе на свјетској листи туристичких дестинација и како би постала
земља наутичког туризма.
Може се рећи да су манифестације често дио туристичке понуде, али и да су оне
један од главних разлога због чега ће се одређено мјесто ван купалишне сезоне посјетити.
На црногорском приморју се одржава велики број манифестација, од којих су неке
културног, спортског или забавног садржаја. Манифестације имају дугу традицију, од
којих је Фестивал Мимозе у Тивту траје преко 3 деценије. Затим, најпознатије
манифестације које се одржавају на приморју су: Которски карневал, Дани камелије, Дани
Шируна, Сусрети под Старом маслином у Бару, Маслинијада, Коштанијада, Новембарски
дани у Тивту, Дани вина и укљеве... Одржавањем оваквих манифестација доприноси се
бољој промоцији туризма, и такође су од великог значаја за локално становништво.8

8
http://www.fms-tivat.me/download/spec-radovi2/Bojana_Pavlovic.pdf
 17

11. ЗАКЉУЧАК

Јасно је да се топла и слана морска вода, атрактивне пешчане плаже и обиље

сунчевог сјаја не могу поредити ни са једном другом врстом туризма. Због тога се
подручја приморја убрајају у туристички најатрактивније просторе у којима се региструје
изузетно обиман туристички промет. Првенствено је везано за рекреативне активности
(купање, пливање, сунчање, веслање, скјијање на води и риболов), али и естетске
активности (разгледање обала, острва, залива, ртова и затона, који плене хармонијом
облика и боја), који чине основу за остварење туристичког доћивљаја високог квалитета.
Туристички боравак на мору може бити изузетно разноврстан, па поред пливања и
сунчања, можете приуштити велики број активности уједињених са шетњама и
обиласцима разних предела.
 18

12. ЛИТЕРАТУРА

 Šuran F., Slobodno vrijeme, putovanje i turizam: sociološki pristup, Buje, 2016.
 Alibašić H., Savremene tendencije u turizmu, hotelijerstvu i gastronomiji, Departman za
geografiju, turizam i hotelijerstvo, Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad, 2006.
 http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=32626
 Popesku J., Menadžment turističke destinacije, Beograd, 2011.,
 5 www.dgt.uns.ac.rs/download/otv2.ppt
 https://sr.wikipedia.org/wiki/Primorski_turizam
 http://www.fms-tivat.me/download/spec-radovi2/Bojana_Pavlovic.pdf