УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ

Семинарски рад
Уметност антике и средњег века

Лисип

Професор: др Сања Пајић Студент: Анђела Кнежевић

Студијска група: Унутрашња архитектура
Број индекса: 225033/2022.

1
 Апстракт

Вајар чијим се скулптурама завршава епоха класичне и почиње доба хеленистичке

уметности назива се, Лисип. Његово стварање почиње око 370. године пре нове ере и он
наставља да ствара све до своје дубоке старости. Сматра се да је он један од три највећа
грчка вајара хеленистичког периода. Био је самоук и за живота је створио преко 1500 дела
у бронзи. Такође оно по чему се одликује његова генијалност је његова посвећеност
детаљима поготово пажњу коју је придавао очним капцима и коси. Његов рад се одликује
невероватном елеганцијом, кохерентном уравнотеженошћу и симетријом. Иако је живео у
4. веку његова дела су остала запамћена све до данас.
Кључне речи: бронза, Апоксимеон, детаљи, Агија, Александар Велики, Посејдон

Лисипов живот и рад

Лисип (Λύσιππος) је пореклом из Сикионе, град на северу Пелопонеза.
Претпоставља се да је година његовог рођења око 390. године пре нове ере, а почетак
његовог стварања већ око 370. године пре нове ере. Његово стварање је потрајало до краја
4. века што указује да је стварао све до своје дубоке старости.
Младост је провео као ковачки радник где је вероватно и кренуо са упознавањем
техника. Био је сиромашног рода, па је своје знање могао усавршити једино посматрајући
велике уметнике Сикионе, више сликаре него вајаре. Тако сазнајемо , у Плинијевим
записима од Дуриса са Самоса, да је Лизип био самоуки уметник (Гавела, 2007:256) .
Радио је искључиво у бронзи, такође је био веома продуктиван, створио је преко 1500
радова међу којима је било групних, монументалних скулптура, фигурина, а највише
самосталних скулптура. Сами његови почеци стварања се везују за статуе победника на
Олимпијским играма, као и атлета, богова од којих се издвајају статуе Зевса, Посејдона,
Ероса.. Први сигуран датум у Лисиповој каријери је око 370. године пре нове ере када је
његова статуа која представља Пилопоиду, познатог генерала, изложена у Делфима
(Фрел,1982:30).
Лисип је, у неком периоду свог живота, радио као лични вајар Александра Великог.
Тада је настало мноштво његових самосталних и групних скулптури од којих се издвајају
групна скулптура Александра Великог у лову на лавове рађена за Делфе. Од Лизипових
дела у бронзи; нажалост, ништа није сачувано. О његовом стваралаштву сазнајемо на
основу неколико каснијих реплика које су археолози пронашли, као и из историјских
записа.

Лисипов стил и доживљај

Лисип је, посматрајући рад сликара Еупомпа, упитао ко су њему узори ,на шта је
добио одговор да се треба угледати на природу, а не на уметника. Тада је природа постала
Лисипов учитељ. Он је нашао пуно инспирације, свој стил и израз у коме је реализовао

2
равнотежу типичних вајарских израза и норми са новим схватањем три димензије у чијим
је границама тражио решење за своја дела (Гавела,2007:256,257). Његово креирање на
прелазу између периода класичне и доба хеленистичке уметности оставља нам одређене
одлике класичног доба, али и уводи нове иновације. Веома је био уздизан да својим
скулптурама даје душу у којој се огледа општа и индивидуална психологија. Лизип је,
што се тиче пропорција, умањио главу у односу на тело, па је размера тела према глави
била 8:1, што се разликује од некадашње размере 7:1, и тиме добијамо ефекат дубине.
Најпознатија скулптура која описује његову промену у начину рада је Апоксимен.
Сачуван је у римској мермерној копији оригинала који је израђен у бронзи. То је фигура
младића у контрапосту који чисти своје наго тело стригилом после изласка из палестре.
Његова рука која је испружена, наводи посматрача да сагледа фигуру са свих страна.
Такође је много наглашавао детаље, као и косу.

Апоксимен
Најзначајнија, као и најпознатија Лизипова скулптура, је била баш Апоксимен или
младић који чисти своје тело. Од свих римских и хеленистичких копија, римска, мермерна
копија је најпознатија, данас се чува у музеју у Ватикану, а пронађена је у Риму. Према
подацима Плиња, ову фигуру је у Рим пренео Августвов зет, Марко Аргипа, у 1. веку нове
ере и поставио је на улазу у Терме (Гавела, 2007:257). Визуелно узано и витко тело атлете
и глава која је умањена од остатка тела, приказује одступање од мерила за пропорције.
Руке младића које су испружене испред нагог тела, чистећи стригилом, сакривају део
груди ,што управо наводи посматрача да се окреће око ње како би је сагледао са свих
страна.
Код оригиналне бронзане скулптуре нису били потребни ослонци због чврстине
материјала, али код ватиканске копије скулптуре која је израђена у мермеру младић стоји
наслоњен на стабло, како би се сигурност фигуре обезбедила. Такође се примећују остаци
подупирача који су придржавали младићеве поломљене руке. Није јасно изражен
Лизипов стил и израз па не можемо тачно проучити оно у чему је био најбољи, а то су
детаљи (Гавела, 2007:257).
У близини Малог Лошиња у Хрватској, у Јадранском мору, 1996. године један од
туриста, који је такође ронилац, је случајно открио скулптуру Апоксимена рађену у
бронзи. После четири године, 1999. извађена је после археолошког детаљног истраживања
околине и припреме за рестаурацију. Верује се да је била избачена у воду као жртва
Боговима. Како кажу испитивања, ова скулптура је настала између 1. и 2. века пре нове
ере. Такође је доказано да је скулптура ирађена техником шупљег ливења и да се састоји
од 7 главних делова који су били повезани међусобно. Данас се ова скулптура налази у
центру Малог Лошиња где је 2016. године отворен музеј посвећен његовом проналаску
(Видович, 2017:364-365).

3
 Агија
Једна од осам мермерних статуа је управо Агија која је пронађена у Делфима.
Тесалски владар Даохос, који је записан у посвети, је ове скулптуре посветио својим
члановима породице. Такође на бази статуа су била записана имена појединаца којима су
посвећене. Између 338. и 334. године пре нове ере, скулптуре су биле постављене као
меморијални споменик код Фарсале (Гавела, 2002:258). Део посвете са скулптуре Агијаса
је пронађен у Тецалији где се спомиње Лисип као скулптор. Скулптура атлете Агијаса
представља младића, победника у панкратиону који се одржао средином 5. века пре нове
ере. Мермерна скулптура Агијаса из Делфа је као и већина Лизипових скулптура, копија
оригиналне, која је вероватно била израђена у бронзи. Претпоставља се да је ово директна
копија која је израђена по угледу на калуп оригиналне бронзане статуе и то под
Лисиповим надзором. Код Агије се примећује одступање од Лисипових основних
карактеристика стила,за разлику од Апоксимена. Коса је израђена са мањом посвећености
детаљима, а форма је више фронтална и квадратна (Гавела 2007:258).
Оно што је заједничко Апоксимену и Агији је слична структура чела, мала уста и
величина горње и доње усне у односу на тело. Претпоставља се да је Агија настао под
утицајем Поликлеовог и Скопосовог стила, на почетку Лисиповог стварања, а
Апоксиомен у каснијем периоду стварања. Ова скулптура не може да буде портрет јер је
Агија живео у претходном веку. Лизип успешно дочарава младићево духовно стање. На
Агином лицу се види патос , одлике правог спортисте и његова замишљеност. Његова
замишљеност је дочарана очима које гледају ка горе и благо отвореним устима.

Младић који сипа уље на своју руку

Мермерна изложена копија која је изложена у Глиптотеци у Минхену, као и глава
скулптуре у Бостону је најуверљивија копија оригиналне бронзане скулптуре младића
који сипа уље на своју руку, настала у 4. веку пре нове ере. Изазовно је било дефинисати
Лизипов стил на овим копијама због оштећења површина у дубини од 2 центиметара при
рестаурацији. На овој скулптури, за разлику од Апоксимеона, очи су постављене дубље,
капци без волумена, а углови усана су окренути ка горе. Младић се ослања свом тежином
тела на леву ногу, што доводи до одступања елеганције. Ова скулптура је вероватно
настала од стране вајара који се угледао на Лизипов оригинал.

Херакле
Постоји читав низ Лисипових израђених статуа разних богова и хероја. Римске
копије статуе Херакла Епитрапезиоса на гозби богова, као и Херакле који се одмара су
једне од најзначајнијих.
Херакле Епитрапезиос је фигурина која је коришћена као стона декорација због
чега и добија назив. Величине је око 50 центиметара. Она је направљена првенствено за

4
Александра Великог, али је такође била у власништву Ханибала, Сула и познатих римских
колекционара. Сачувана је само десна рука Хераклеа у којој држи чашу вина која се чува у
музеју у Напуљу, али ову скулптуру можемо пронаћи и на Амострином новчићу на којем
су приказане обе руке. Са статуе уочавамо Херакла како седи на стени са левом руком
наслоњеном на штап, а десном руком , како нам дочарава покрет, наздравља држећи чашу
у руци. Ова нам фигурина показује спокој који се огледа у његовом положају тела због ког
имамо осећај као да нас позива на гозбу. Са друге стране можемо приметити структуру
његовог мишићног тела која нам говори о његовој снази и његовој моћи (Рицхтер,
1950:290).
Друга статуа Херкала у тренутку одмора је израђена у 80 копија у разним облицима
и величинама, од монументалних скулптура до минијатура и новчића. Копија која се
истиче из масе других по најсличнијим карактеристикама оригинала јесте мермерна
копија скулптуре налази се у галерији Уфици у Фиренци. Служила је као мотивација
другим посматрачима. Многе Хераклове скулптуре су подизане у знак захвалности
његовом успеху и била је симбол јунаштва и снаге. Сматра се да је Херакле израдио две
скулптуре за град Сикион и Агрос. Скулптура нам приказује Херакла како одмара након
повратка из Хесперидиног врта одакле је донео златне јабуке, што је уједно био и његов
претпоследљи задатак. Ослоњен је на свој штап на ком се налази кожа Немејског лава.
Његов задатак је био да убије Немејског лава како би завршио први задатак на путу да
постане божански херој. Приказан нам је контраст његовог мишићног тела са чврстим
изгледом и држањем и уморне позиције која се целом тежином вага ка штапу. Фигура се
налази у контрапосту са левом руком пребаченом преко штапа, док је десна иза његовог
тела и држи јабуке. Глава је смањена у односу на тело , а поглед је спуштен на страну, што
такоже даје утисак изморености (Рихтер, 1950:290).

Скулптуре Богова
Зевс
У историјским записима постоји податак о великом броју израђених скулптура
богова и хероја. Путник Паусанија је описао монументалну статуу врховног бога Зевса у
2. веку нове ере. Према том опису, ова статуа се налазила на пијаци у граду Скиону и била
је висока скоро 19 метара. Данац постоји само у виду копије на новчићима насталим у 3.
веку нове ере (Рихтер, 1950:291).

Ерос
Ова скулптура бога љубави и страсти позната је због 30 копија, укључујући и бисте
и рељефе. Лисип овог бога описује као младића у адолесцентним годинама који се ослања
на своју леву ногу, док му је десна нога размакнута са петом благо одвојеном од тла.
Испружене руке су приказане како држе стрелу. Стрела је служила као ослонац за руке,
што је знантно олакшало израде копија у мермеру. Фигура нам даје осећај покретности,

5
очи су крупниј, шире и такође више раздвојене у односу на главу, што указује на посебан
приступ скулптора при изради дечијег лица. Такође се примећује узак нос и специфичан
облик горње и доње усне (Гавела, 2007:258).

Хермес
Овом богу трговине и лоповлука Лизип је посветио две скулптуре Хермес који
намешта своју сандалу и Хермесов одмор, оне данас постоје само у римским копијама.
Хермес, на обе скулптуре, изгледа као да је прекинуо радњу на тренутак и већ следећег
наставио са истом (Гавела, 2007:258).

Лизипова школа
Група вајара, укључујући и Лизипове синове и рођаке, која је следила и неговала
његов стил названа је „Лизипова скулпторска школа“. Неки од чланова школе су постали
познати вајари, али најзначајнији ученици, према Плинијевим списима, били су Еутхид,
Дајип, Боед, Лизипови синови, Тисикарт... (Гавела, 2007:259)
Хапес са Линдоса
Ово је био најпознатији Лизипов ученик у античким списима. Градњом
монументалне бронзане скулптуре Колос са Родоса, високу 33 метара која представља
грчког бога Хелиоса проглашен је за уметника који је створио једно од седам светских
чуда .Скулптура је уништена под утицајем земљотреса после којег су остале само
мермерна постоља за стопала. Помоћу историјских записа сазнајемо о њеном изгледу
(Гавела, 2007:259).

6
 Литература

Гавела 2007: Б. Гавела, Историја уметности античке Грчке, Научна Књига,

Београд
Сеофолд 1973: К. Сеофолд, Класична Грчка, Научна Књига, Београд
Фрел 1982: Џ. Фрел, The Getty Bronze, Калифорнија
Видович 2017: И. Карниш Видович, New Results on the Alloys of the Croatian
Apoxymenos, Artistry in Bronze: The Greeks and Their Legacy (XIX International
Congress on Ancient Bronzes)
Рихтер 1950: Ж. Рихтер: The Sculpture and Sculptors of the Greeks
https://www.academia.edu/41188826THE_SCULPTURE_AND_SCULPTORS_O
F_THE_GREEKS_1950_GISELA_RICHTER?pop_stud=false
https://bah.edu.rs/vajarstvo-stare-grcke-kao-ideal-u-umetnosti/

7
 Резиме
Лисип развија све устаљене норме у вајарству. Свој карактеристичан и
препознатљив стил ствара тако што на темељ класичног стила надограђује своје
иновативне идеје. Гипкост и елеганција његових фигура је непревазиђена, док у исто
време одишу емоцијама и покретом. Иако је данас проучававање Лисипових дела
отежано, проучавање је и даље могуће. Информације на основу којих се проучава су
садржане у историјским списима и копијама скулптура које су до данас знантно
промењене. Током целог свог живота стварао је у континуитету, што је изнедрило бројне
скулптуре Богова, хероја, атлета, групних и монументалних скулптура и наравно бројне
портрете Александра Великог. Његов рад у бронзи ће заувек бити памћен и људи ће
наставити да му се диве.

8
9