Тестирање статистичких хипотеза

Тестирање хипотезе подразумијева испитивање да ли је унапријед дефинисана

претпоставка о вриједности параметара основног скупа истинита или не. На основу
резултата тестирања, а са поузданошћу мањом од 100% прихватамо нулту или
алтернативну хипотезу. Након тога утврђујемо да ли смо прихватили нашу претпоставку или
не.

Уколико се користи велики узорак (n≥30) онда се критична вриједност одређује на бази
Нормалног распореда и користи се Z тест. Када је узорак мањи од 30 сматра се да је мали
узорак у питању и критичне вриједности теста се одређују на бази Студентовог t распореда
и користи се Т тест.

Нулта хипотеза (H 0 ) представља очекивану вриједност одређеног параметра основног

скупа. Она садржи тврђење о вриједности непознатог параметра основног скупа које
желимо да оспоримо. У алтернативној хипотези (H A ) уносимо оне вриједности одређеног
параметра основног скупа које нису обухваћене у нултој хипотези.

Приликом постављања нулте и алтернативне хипотезе неопходно је посебно обратити

пажњу да нашу претпоставку коју желимо да потврдимо прикажемо у оквиру алтернативне
хипотезе. То је неопходно јер за одбацивање нулте хипотезе морамо имати веома јаке
разлоге од разлога за њено прихватање. У том случају уколико одбацимо нулту хипотезу
онда је алернативна хипотеза са великом сигурношћу тачна. Међутим, тврдњу да је
хипотеза тачна не треба прихватити са великом сигурношћу. То значи да немамо довољно
јаке доказе да оспоримо ту тврдњу и док је тако тврдња ће бити тачна.

Дакле, алтернативну хипотезу аутоматски прихватамо чим, на основу резултата статистике

теста, одбацимо нулту хипотезу.

Ниво значајности теста () је вјероватноћа да ћемо одбацити нулту хипотезу. Обично се
узима вриједност 0,05 и 0,01.

p-вриједност је вјероватноћа да статистика теста узме вриједност једнаку или још

екстремнију од вриједности која се управо реализовала у узорку, под условом да је нулта
хипотеза тачна. Што је мања p-вриједност, јачи су докази против нулте хипотезе.

Ако је p-вриједност мања од нивоа значајности , нулта хипотеза се одбације. У супротном,

казаћемо да немамо довољно аргумената да одбацимо нулту хипотезу.

Најчешће употребљаван параметријски тест значајности за тестирање нулте хипотезе је

Студентов t-тест. Користи се за тестирање значајности разлика између двије аритметичке
средине.

p-вриједност Студентовог t теста се у MS Excel-у добија помоћу функције T.TEST.