Prof.

Boris Damjanović
Profesor Boris Damjanović
– Background u programiranju
» Od ‘80-tih do danas
» Veliki broj programskih jezika
» I danas intenzivno programiram
• Veoma ponosan na to
» Open srouce projekti (baze podataka i kriptografija),
» kriptogr. algoritmi,
» ERP sistemi
– Zaštita računarskih sistema i mreža
» Predajem dugi niz godina
» Na različitim fakultetima
» Virtuelni fajl sistem kroz mrežu zauzimao resurse
– Kriptografija
» Proširenja AES algoritma
» Proširenja kriptografskih načina rada
(modes of operation)
» Primjena paralelnog programiranja u kriptografiji
– Operativni sistemi
» Virtuelni kriptografski fajl sistem
– Blockchain tehnologija i kriptovalute
» Cool, ali najmanje važno za ovaj kurs
• https://www.bankmycell.com/blog/how-many-phones-are-in-the-world
• https://www.gsma.com/newsroom/press-release/number-mobile-subscribers-worldwide-hits-5-billion/
• https://wearesocial.com/uk/blog/2014/12/mobile-connections-people
• https://www.un.org/en/sections/issues-depth/population/index.html
Background:
• # bežičnih (mobilnih) telefonskih pretplatnika
danas prevazilazi # ožičenih telefonskih
pretplatnika više od (5-prema-1)!
• # wireless uređaja povezanih na Internet jednak
je # ožičenih uređaja povezanih na Internet
– laptopi, pametni telefoni pružaju pristup internetu u
svako doba
– Sve više konzole za igre, termostati, kućni bezbjednosni
sistemi, satovi, naočale…
• Izazovi na sloju veze i mrežnom sloju
Background:
• Takođe i dva važna (različita) izazova
– wireless: komunikacije preko bežičnog linka
– mobilnost: upravljanje mobilnošću korisnika koji mijenja
tačku priključenja na mrežu
• Razlika
– Korisnik u kućnoj WiFi mreži.
» Bez žice.
– Korisnik kablom povezan u organizaciji nastavlja da
radi kod kuće, povezan kablom.
» Mobilan.
– Korisnik na auto putu
» (1) Razgovara; (2) Nekoliko TCP veza.
» Mobilan bez žice!
• Namjerno prazna stranica
7.1 Uvod Mobilnost
Infrastruktura, bežični link na 7.5 Principi: adresiranje -
obodu pronalaženje i rutiranje ka
Wireless mobilnim korisnicima,
„predavanje“
7.2 Wireless linkovi,
karakteristike 7.6 Mobilni IP i kako se
navedeni principi iz 7.5
– CDMA
ovdje primjenjuju
7.3 IEEE 802.11 wireless
7.7 Upravljanje mobilnošću u
LAN (“Wi-Fi”)
celularnim (ćelijskim)
sloj veze u WiFI, Bluetooth.. mrežama (principi iz 7.5 )
7.4 Celularni (ćelijski) 7.8 Mobilnost i protokoli višeg
internet pristup nivoa
– arhitektura uticaj bežičnih linkova i
– standardi (e.g., 3G, 4G mobilnosti na protokole
LTE, 5G) transportnog sloja i mrežne
• Okruženje u kom ćemo razmatrati wireless i mobilnost

Mrežna
infrastruktura
• Bežični računari (wireless hosts)
wireless hosts
 laptop, desktop, pametni
telefon…
 izvršavaju aplikacije
 stacionarni (ne-mobilni) ili
Mrežna mobilni
infrastruktura • bežični ne znači uvijek
mobilnost
• Bazne stanice
bazne stanice
 tipično povezana na
ožičenu mrežu
 relej – odgovoran za
slanje paketa između
ožičene mreže i bežičnih
Mrežna hostova u svom području
infrastruktura 1. Bazne stanice mobilne
telefonije (tornjevi ,cell
towers), i
2. pristupne tačke 802.11
access points
• Bežični linkovi
bežični linkovi
wireless links
 Tipično se koriste za
povezivanje bežičnih
hostova na baznu stanicu
 multiple access protokol
Mrežna koordinira pristup linku
infrastruktura  različite brzine prenosa
(data rates), različite
distance
1300 802.11 ac

450 802.11n

54 802.11a,g 802.11a,g point-to-point

5-11 802.11b 4G: LTWE WIMAX

4 3G: UMTS/WCDMA-HSPDA, CDMA2000-1xEVDO

1 802.15

.384 2.5G: UMTS/WCDMA, CDMA2000

.056 2G: IS-95, CDMA, GSM

U zgradi Van zgrade Srednji domet Veliki domet

10-30m 50-200m vani outdoor
200m – 4 Km 5Km – 20 Km
• Mrežna infrastruktura

mrežna infrastruktura
 Veća mreža sa kojom
bežični računar može da
komunicira

Mrežna
infrastruktura
• Infrastrukturni režim - Za računare koji su pridruženi baznoj stanici

infrastrukturni mod
 Bazna stanica povezuje
mobilne hostove na
ožičenu mrežu
 Predavanje (handoff)
mobilni host prelazi sa
Mrežna jedne bazne stanice na
infrastruktura drugu
• Ad hok režim - Za računare koji se organizuju bez bazne stanice

ad hok mod
 Bez baznih stanica
 Čvorovi mogu da
emituju samo drugim
čvorovima u granicama
dometa linka
 Čvorovi (nodes) se
sami organizuju u
mrežu: rutiranje,
dodjela adresa, DNS…
• Predavanje (handoff)
– Izlazak računara iz dometa jedne bazne stanice
– Ulazak u domet druge bazne stanice

• Zanimljiva pitanja - ako se računar kreće

– Koja je njegova trenutna lokacija u mreži?
– Kako ga pronaći?
– Kako adresirati podatke?
– Kako rutirati podatke tokom uspostavljene TCP veze
ili tel.razgovora bez prekida veze
• Opisani dijelovi – različite mogućnosti povezivanja

• Na najvišem nivou - kombinacije

– Jedan bežični skok ili više bežičnih skokova
– Postoji li infrastruktura

• (1) Jedan skok, sa infrastrukturom

– Postoji bazna stanica (ili pristupna tačka, AP)
» Povezuje se na veću mrežu ili internet
– Sva komunikacija – preko jednog bežičnog skoka
» Single hop
– Primjeri 802.11 i 4G LTE
• (2) jedan skok, bez infrastrukture

• Ne postoji bazna stanica povezana sa bežičnom

mrežom.

• Jedan od hostova može da usklađuje prenose

ostalih.
– Primjeri: 802.11 u ad hok režimu i Bluetooth
• (3) više skokova, sa infrastrukturom

• Ovdje postoji bazna stanica povezana sa bežičnom

mrežom.

– Neki čvorovi moraju da prenose preko drugih čvorova.

– Pa tek potom na baznu stanicu.

• Primjeri:
– Bežične senzorske mreže,
– bežične rešetkaste mreže (wireless mesh networks),
podskup ad hok mreža, ali sa više skokova
• (3) više skokova, bez infrastrukture

• Ne postoji bazna stanica povezana sa bežičnom mrežom.

– Čvorovi prenose preko drugih čvorova do odredišta
– Čvorovi mogu da budu mobilni.

• Primjeri:
– Mobilne ad hok mreže (Mobile Ad Hoc Networks MANET)
– Mobilne ad hok mreže vozila (Vehikular Ad Hoc Networks
VANET)
 single hop multiple hops

host se povezuje na Hostovi prenose preko

baznu stanicu (WiFi, drugih čvorova da bi se preko
infrastruktura Bazne stanice
celularnu)
(e.g., APs) koja se dalje veže na vezali na
veću mrežu ili internet veću mrežu ili internet
: rešetkaste, mesh mreže

Bez bazne stanice.

Hostovi prenose preko
bez Bez bazne stanice, bez drugih čvorova da bi
Veze sa većom mrežom ili došli do željenog bežičnog
infrastrukture Internetom (Bluetooth i čvora
ad hok mreže) MANET, VANET
• Namjerno prazna stranica
7.1 Uvod Mobilnost
Infrastruktura, bežični link na 7.5 Principi: adresiranje -
obodu pronalaženje i rutiranje ka
Wireless mobilnim korisnicima,
„predavanje“
7.2 Wireless linkovi,
karakteristike 7.6 Mobilni IP i kako se
navedeni principi iz 7.5
– CDMA
ovdje primjenjuju
7.3 IEEE 802.11 wireless
7.7 Upravljanje mobilnošću u
LAN (“Wi-Fi”)
celularnim (ćelijskim)
sloj veze u WiFI, Bluetooth.. mrežama (principi iz 7.5 )
7.4 Celularni (ćelijski) 7.8 Mobilnost i protokoli višeg
internet pristup nivoa
– arhitektura uticaj bežičnih linkova i
– standardi (e.g., 3G, 4G mobilnosti na protokole
LTE, 5G) transportnog sloja i mrežne
• Ožičena mreža
– računar, ethernet komutator (switch), ruter
• Šta je potrebno da je pretvorimo u bežičnu?

• Ožičeni Ethernet interf. računara

– 
» bežični mrežni interfejs

• Komutator ili ruter

– 
» Pristupna tačka (AP)

• Dakle, usmjeriti se na sloj veze!

– Razlike između ožičenog i bežičnog linka!
važne razlike - karakteristike bežičnog linka…
 Smanjenje jačine signala: radio signal slabi pri
prolasku kroz različite materijale.
 Čak i u slobodnom prostoru se raspršuje.
 Gubitak putanje(path loss)
 Interferencija (miješanje) sa drugim izvorima:
 Postoje standarne frekvencije (na 2.4 GHz) koje dijele
različiti uređaji.
 Npr. bežične LAN mreže 802.11b dijele opseg sa
drugim uređajima (npr. bežični telefon);
 Postoje uređaji koji stvaraju šum (el.motori) stvaraju
smetnje.
 Prostiranje po više putanja - multipath propagation:
radio signal se odbija od objekata i od zemlje,
 Signali stižu na odredište u različitim trenutcima
 Zamućenje signala (blurring)
• Bitske greške – češće na bežičnim linkovima
– Bežični protokoli koriste
» CRC
» Pouzdane protokole za prenos podataka na sloju veze

• Računar (Host) prima signale koji su mješavina

– Pogoršanih signala (slabljenje, multi-path) i
– Pozadinskog šuma
• Odnos signal šum (signal to noise ratio)
– Relativna mjera jačine primljenog signala

– Asignal - Amplituda sigana

– Anois - Amplituda šuma

• Za veću vrijednost SNR

– Prijemnik lakše izdvaja signal iz pozadinskog šuma

• Pokazatelj BER (Bit Error Rate)

» učestanost bitskih grešaka
– Vjerovatnoća da je primalac pogrešno primio jedan bit podataka
• SNR: signal-to-noise ratio 10-1

– Veći SNR – lakše odvajamo 10-2

koristan signal od šuma
10-3
• SNR prema BER balans
– Za datu modul.šemu fizičkog

BER
10-4
sloja: povećanje snage ->
povećanjem SNR->smanjujemo 10-5
BER
10-6
– Za dati SNR: odabrati
modul.šemu fizičkog sloja koji
10-7
daje zadovoljavajući BER uz 10 20 30 40
najveću propustni opseg SNR(dB)
» SNR se može mijenjati sa
kretanjem. Ideja: QAM256 (8 Mbps)
dinamički prilagoditi fizički
QAM16 (4 Mbps)
sloj (modulacionu tehniku i
brzinu) BPSK (1 Mbps)
• Za datu modulacionu šemu, što je veći SNR, manji je BER
– Kada pošiljalac povećava snagu prenosa
– Povećava i SNR
» Smanjuje mogućnost da okvir bude pogrešno primljen

• Postavlja se pitanje –
– (1) Da li se isplati povećavati snagu da smanjimo BER sa 10-
12 na 10-13? Naravno da ne!

– (2) nedostatak – utrošak energije

» Baterije mobilnih uređaja
– (3) uticaj pojačanog signala na ostale korisnike
• Za dati SNR, modulaciona tehnika sa većom brzinom
prenosa bita imaće viši BER
– Za SNR od 10dB,
» BPSK (Binary Phase Shift Keying ) modulacija 1 Mb/s i BER
manji od 10-7 - (Prihvatljivo)
» QAM16 (Quadrature amplitude modulation) sa 4 Mb/s, BER
je 10-1 - (neupotrebljivo)
• Za dati SNR, modulaciona tehnika sa većom brzinom
prenosa bita imaće viši BER
– Međutim, za SNR od 20dB,
» QAM16 modulacija sada ima brzinu 4 Mb/s, BER je 10-7
» BPSK modulacija
• BER voema mali, ne može se izmjeriti ali
• BRZINA i dalje 1 Mb/s
• Dinamičko biranje modulacione tehnike fizičkog sloja može
da se koristi za prilagođavanje modulacione tehnike uslovima
na kanalu
• SNR i BER se mijenjaju uslijed mobilnosti
– Kada se prijemnik odmiče od predajnika
• 802.11 i 4G mreže koriste dinamičko prilagođenje
• Izbor modulacione tehnike koja obezbjeđuje najveću moguću brzinu u
odnosu na SNR i BER
• U slučaju ožičenih mreža koristi se difuzno slanje
– Svi čvorovi primaju signale svih ostalih

• Kod bežičnih linkova situacija je složenija

– Problem sakrivenih terminala
– Problem slabljenja
 • Fizičke prepreke u okruženju sprječavaju A i C da se
međusobno otkriju.
• Njihovi signali se miješaju u B – jedan drugom ometaju prijem
kod primaoca B

B
A

Problem sakrivenog terminala

Hidden terminal problem
 B, A „čuju“ jedan drugog
 B, C „čuju“ jedan drugog
 A, C ne „čuju“ jedan drugog.
Nesvjesni da se njihovi signali
• A i B su tako postavljeni da
– Signali nisu dovoljno jaki da se otkriju u B ali
– Jesu dovoljno jaki da ometaju jedan drugog-
• Njihovi signali se miješaju u B – jedan drugom ometaju prijem kod
primaoca B
A B C

A’’s signal C’’s signal

strength strength

space

Slabljenje signala -
Signal attenuation:
 B, A „čuju“ jedan drugog
 B, C „čuju“ jedan drugog
 A, C ne „čuju“ jedan drugog.
Nesvjesni da se njihovi signa
• Prostiranje signala putem zajedničkog medijuma
– Potreban je protokol!
• Medium Access Protocol

• Ranije smo upoznali-

– Channel partitioning (dijeljenjem kanala)
– Random Access (sa slučajnim pristupom)
– Taking turns (sa smjenjivanjem pristupa)

• U bežičnim LAN mrežama preovlađuje

– Code Division Multiple Access (CDMA)
– Protokol za višestruki pristup dijeljenjem koda
• Code Division Multiple Access (CDMA)
– Pripada porodici protokola sa dijeljenjem kanala

• U protokolu CDMA,
– svaki bit koji se šalje kodira se
– množenjem signalom (kodom)
– koji se menja daleko brže
» ova brzina poznata je kao brzina odsjecanja – chipping
rate
– nego izvorni niz bitova podataka.

» Temin množenje treba shvatiti uslovno

» Uskoro ćemo objasniti kako se „množe“ signali
• Jedinstven “kod” dodjeljuje se svakom korisniku
– Svi korisnici dijele istu frekvenciju, ali svaki korisnik
ima svoj kod (“chipping” sekvencu) pomoću koje kodira
podatke
– Omogućava da više korisnika koegzistiraju i da šalju
simultano sa minimalnom interferencijom

• kodiran signal = proizvod (originalni podaci) X (čiping

sekvenca - kod)
• dekodiran signal = proizvod (kodirani signal) X
(čiping sekvenca – koda)
• Pretpostavimo
• U jednoj jedinici vremena prenosi jedan izvorni bit
podataka.

• di, bude vrijednost bita podataka u i-tom odsečku.

• Da bi bilo matematički pogodnije, bitove podataka sa

vrednošću 0 prikazujemo kao -1.
• Pretpostavimo

• Svaki odsječak bita se dalje

– dijeli se na M manjih odsečaka;
» na slici M= 8,
» u praksi M je mnogo veće.

– CDMA kod sačinjava niz od M vrijednosti,

» cm, m = 1,..., M,
» svaka ima vrijednost +1 ili -1.
– Prikazan M-bitni CDMA kod je (1,1,1,-1,1,-1,-1,-1).
• Posmatramo i-ti bit podataka, di.
– Za m-ti (manji) odsečak vremena
– izlaz iz CDMA enkodera
 izlaz Zi,m
Zi,m= di.cm
podaci d0 = 1
1 1 1 1 1 1 1 1
d1 = -1
bit -1 -1 -1 -1 -1 -1 -1 -1
ošiljalac
1 1 1 1 1 1 1 1 odsječak 1 odsječak 0
kod izlaz izlaz
-1 -1 -1 -1 -1 -1 -1 -1

odsječak 1 odsječak 0

M
Di = S Zi,m.cm
m=1
M
primljen ulaz 1 1 1 1 1 1 1 1
d0 = 1
-1 -1 -1 -1 -1 -1 -1 -1 d1 = -1

1 1 1 1 1 1 1 1 odsječak 1 odsječak 0
kod izlaz izlaz
-1 -1 -1 -1 -1 -1 -1 -1

primalac odsječak 1 odsječak 0

• Primalac restaurira originalni bit tako što računa
• Prethodno prikazani uslovi su bili idealni

• CDMA funkcioniše i u prisustvu više signala

– koji se sabiraju

• Ako postoji više (npr. s) pošiljalaca

– Svaki izračunava svoje kodovane izlaze Zsi,m na isti
način kako je već prikazano
• Signal koji prijemnik prima od više pošiljalaca (u
jednom odječku)
– sada je zbir signala svih pošiljalaca!

• Ako tri pošiljaoca u jednom odsječku

– šalju vrijednost 1
• Još jedan šalje -1

• Ukupna vrijednost će biti -2

• Ako se pažljivo biraju kodovi pošiljalaca
• Primalac može da restaurira podatke koje oni šalju
• Na potpuno isti način (kako je već prikazano)
 Kanal sabira signale
koje emituju
pošiljalac 1 i 2
šiljalac 1

šiljalac 2

Korišćenjem istog
koda kao pošiljalac
1
Primalac restaurira
originalne podatke
• Protokol sličan koktelu
– Na kojem gosti govore u glas
– različitim jezicima

• Protokol CDMA je protokol sa dijeljenjem kodova

– Za razliku od dijeljenja vremena i frekvencija

• Problemi
• (1) CDMA kodovi moraju pažljivo da se biraju
– Postoje softverski programi za generisanje
• (2) Pretpostavili smo da su jačine signala iste
– U praksi ne moraju da budu.
– O rješenju ovakvih problema napisani su brojni radovi
• Namjerno prazna stranica
7.1 Uvod Mobilnost
Infrastruktura, bežični link na 7.5 Principi: adresiranje -
obodu pronalaženje i rutiranje ka
Wireless mobilnim korisnicima,
„predavanje“
7.2 Wireless linkovi,
karakteristike 7.6 Mobilni IP i kako se
navedeni principi iz 7.5
– CDMA
ovdje primjenjuju
7.3 IEEE 802.11 wireless
7.7 Upravljanje mobilnošću u
LAN (“Wi-Fi”)
celularnim (ćelijskim)
sloj veze u WiFI, Bluetooth.. mrežama (principi iz 7.5 )
7.4 Celularni (ćelijski) 7.8 Mobilnost i protokoli višeg
internet pristup nivoa
– arhitektura uticaj bežičnih linkova i
– standardi (e.g., 3G, 4G mobilnosti na protokole
LTE, 5G) transportnog sloja i mrežne
• Neizbježne na poslu, kod kuće, u školi…

• Devedesetih više standarda

– Sada preovladava IEEE 802.11 grupa standarda
– Poznata pod nazivom WiFi

• Postoji više različitih standarda u grupi 802.11

• Oni dijele neke zajedničke karakteristike
– (1) Protokol za pristup medijumu
» CSMA/CA
• Carrier-sense multiple access with collision avoidance
– (2) Imaju istu strukturu okvira
– () Mogu da prilagođavaju brzinu
– (4) Kompatibilnost unazad (Backward Compatibility)
» 802.11g telefon
• Dva opsega frekvencija
– 2.4 do 2.485 GHz
» skraćeno uređaji koji rade na 2.4 GHz
– 5.1 do 5.8 GHz
» skraćeno, kažemo da je ovo 5GHz opseg

• Opseg frekvencija na 2,4 GHz

– se koristi bez posebnih dozvola.

• Uređaji se moraju nadmetati

– za frekventni spektar
– sa telefonima i mikrotalasnim pećnicama
• Na 5GHz uređaji
– Kraći domet za isti nivo snage

• Dva novija standarda, 802.11n‚i 802.11ac

– Dvije ili više antena pa prijemnoj
– Dvije ili više antena na predajnoj strani
» Za različite signale
– Pametne antene
» Prilagođavaju snop različitim prijemnicima
» Smanjuju smetnje
802.11b 802.11n: višestruke antene
• 2.4-5 GHz nelicencirani spektar  2.4-5 GHz rang
• do 11 Mbps  do 450 Mbps

802.11a 802.11ac: višestruke antene

 5 GHz rang  5 GHz rang
 do 54 Mbps  do 1300 Mbps

802.11g
 2.4-5 GHz rang
 do 54 Mbps
Svi koriste CSMA/CA, imaju bazne stanice i verzije za ad hok mreže
• Najvažnije komponente arhitekture bežične LAN mreže 802.11
 Bežični host (wireless host)
komunicira sa baznom
Internet stanocom (base station)
• bazna stanica =
pristupna tačka
• (access point - AP)
 Basic Service Set (BSS) (ili
hab, svič ćelija “cell”) u
ili ruter infrastrukturnom modu
sadrži:
• Bežične hostove
BSS 1 • Pristupne tačke (access
point/AP) odnosno bazne
stanice

• U ad hok modu: samo

• Kao i kod etherneta
– Svaka 802.11 bežična stanica ima 6-bajtnu MAC adresu
• Njima upravlja IEEE.

• U infrastrukturnom modu, infrastrukturu čine

– Pristupne tačake zajedno sa ožičenom Ethernet
infrastrukturom

• U Ad hok modu, mreža se obrazuje usput.

– Bez povezivanja sa vanjskom mrežom.
• Neka bežična stanica
– mora da se pridruži pristupnoj tački
– Da bi mogla da šalje i prima podatke sa interneta.

• Svi 802.11 standari koriste pridruživanje

– Posmatramo pridruživanje u kontekstu protokola
» IEEE 802.11b i IEEE 802.11g (IEEE 802.11b/g)

• Instalacija pristupne tačke

– SSID (service set identifier)

• Kada na pametnom telefonu pogledate

– Settings-WiFi
– Vidite spisak SSID dostupnih tačaka
• Administrator dodjeljuje AP-u
– njegov broj kanala
– Šta je broj kanala?
• 802.11 funkcioniše u frekventnom opsegu od
– 2,4 GHz do 2,485 GHz.
• U ovom rasponu od 85 MHz,
– protokol 802.11 definiše 11 (do 14) kanala
– koji se djelimično preklapaju.
• Broj kanala se mijenja od regije do regije, kako je prikazano na slici
• Širine kanala su date na slijedećoj slici
• Dva kanala se ne preklapaju ako, i samo ako ih razdvajaju četiri
ili više kanala.

• Tačnije, skup kanala 1, 6 i 11 je jedini skup od tri kanala koji se

ne preklapaju (u SAD).

• Slika prikazuje nekoliko mogućih kombinacija kanala.

• WiFi džungla
• Česta situacija
• U kafiću u nekom gradu – signali pristupnih tačaka
– iz drugih kafića
– stanova
– ustanova i organizacija u blizini .

• Kada uđete u WiFi džunglu sa vašim uređajem

• Morate da se pridružite
– Jednoj pristupnoj tački (AP)
– Odnosno jednoj IP podmreži da pristupite internetu

• Kako da se pridružite AP-u?

– Kako vaš uređaj uopšte može da pronađe da u prostoru u kojem se
nalazite ima pristupnih tačaka?
• Standard 802.11 zahtjeva da
– AP povremeno šalje okvire za navođenje (beacon frames)
• Uređaj pretražuje svih 11 (do 14) kanala i čeka okvire
– Neki uređaji prenose na istim kanalima

• Kada uređaj sazna dostupne AP

– AP kojem ćete se pridružiti birate ili vi (ručno)
– Ili uređaj (automatski).
– Standard ne propisuje način!
• Ako izbor vrši računar,
– Obično po kriterijumu najačeg siganla

• Ponekad to ne mora da bude dobar izbor

– Odabrani AP može biti zagušen,
– AP sa neznatno slabijim signalom može biti slobodan
 • Postoje dva načina skeniranja – pasivno i aktivno skeniranje

BSS 1 BSS 2 BSS 1 BSS 2

1
1 1 2 2 AP 2
AP 1 AP 2 AP 1
2 3
3 4

H1 H1

pasivno skeniranje: aktivno skeniranje :

(1) AP šalju okvire za navođenje (beacon
frames)
(2) Host šalje okvir zahtjeva za
pridruživanje: H1 na odabrani AP
(3) okvir dozvole za pridruživanje se
šalje od AP prema H1
(1) H1 difuzno šalje probni okvir
(2) Siv AP šalju okvir odgovora
(3) Host šalje okvir zahtjeva za
pridruživanje: H1 na odabrani AP
(4) okvir dozvole za pridruživanje se
šalje od AP prema H1
• Bežični uređaj ponekad mora da dokaže identitet

• Jedno rješenje – na osnovu MAC adrese

• Drugo – korisnička imena i lozinke

• Ap u oba slučaja komunicira sa serverom za provjeru identiteta

• Često više bežičnih uređaja
– šalju okvire preko istog kanala.
– Potreban nam je protokol višestrukog pristupa!

• Ranije smo upoznali-

– Channel partitioning (dijeljenjem kanala, uključujući i
CDMA),
– Random Access (sa slučajnim pristupom),
– Taking turns (sa smjenjivanjem pristupa).

• Odabran je protokol
– CSMA sa izbegavanjem kolizija
– carrier sense multiple access with collision avoidance
• Naziv carrier sense multiple access with collision
avoidance
• Označava osluškivanje kanala prije slanja
– Kao i u slučaju Etherneta

• MAC protokoli Etherneta i 802.11 se bitno razlikuju

– Zbog osobina fizičkog sloja

• Umjesto otkrivanja kolizija (collision detection)

– 802.11 koristi izbjegavanje (avoidance)
– Koristi šemu potvrde prijema i ponovnog slanja
» acknowledgment/retransmission- ARQ – Automatic Repeat reQuest
• Ethernet čvor nadzire kanal
– Da bi otkrio kolizije
– Kada otkrije koliziju, prekida prijenos
– Pokušava kasnije nakon slučajno odabranog vremena

• 802.11 ne nadzire jer

– (1) Za otkrivanje kolizija potrebno je da uređaj
» osluškuje kanal i dok emituje
• pa bi izrada takvih uređaja bila preskupa
– (2) Čak i kada bi adapter mogao da nadzire kanal
» Ne bi mogao da otkrije sve kolizije
» Sakriveni terminali i slabljenje

• Kada 802.11 stanica počne sa emitovanjem okvira

– ona prenosi taj okvir u potpunosti
• Pravilo - Izbjeći kolizije: 2+ čvora emituju istovremeno
• 802.11: CSMA – osluškuj prije emitovanja
– Pa nećeš sudariti sa drugim čvorom
• 802.11: nema detekcije kolizije!
– Teško napraviti prijemnik (koji osluškuje kolizije) u toku emitovanj
vlastitog signala zbog oslabljenih signala (fading)
– U svakom slučaju ne može da osjeti sve kolizije: hidden terminal,
fading
– cilj: izbjeći kolizije: CSMA/C(ollision)A(voidance)

A B C
C

’s signal
A’ ’s signal
C’
B strength
A strength

space
• Utvrdićemo kako funkcioniše
– Šema potvrde prijema na sloju veze
» (link-layer acknowledgment)
– Okvir na odredište može da stigne
» Izmjenjen
» Da u opšte ne stigne
– MAC 802.11 koristi potvrde prijema na sloju veze
» Pogledaćemo princip njegovog rada
802.11 pošiljalac
1 ako je kanal besposlen u toku DIFS intervala
tada emituj cijeli okvir (bez detekcije - CD)
2 ako je kanal zauzet tada sender receiver
počni čekanje za slučajno backoff vrijeme
3 Tajmer odbrojava unazad dok je kanal slobodan.DIFS
Emituj kada tajmer dođe do nule.
4 Ako nema ACK potvrde, uvećaj backoff interval,
pa ponovi postupak od tačke 2. Ako je potvrda data
stigla, pređi na slijedeći okvir. Ako potvrda ne
stigne nakon nekoliko ponavljanja, odbaci okvir.
SIF
802.11 prijemnik
ACK
- if je okvir primljen ispravno
emituj ACK nakon isteka SIFS

SIFS - Short inter frame space – vrijeme zadato standardom

• Prema Ethernet CSMA/CD protokolu
– Transmisija počinje odmah
– Čim stanica uoči da je kanal slobodan

• Prema protokolu CSMA/CA,

– stanica odbrojava (čeka)
– čak i kada je kanal slobodan

• Zbog čega ovakva razlika?

– Jer kod Etherneta kolizije nisu veliki problem.
• U slučaju Ethernet CSMA/CD
– Kanal je zauzet neko vrijeme, a potom postaje slobodan
– 2 stanice uočavaju slobodan kanal
– Odmah emituju
– Odmah utvrde koliziju i prekidaju prenos
– Nije izgubljeno puno vremena
• Pogrešan pristup: u slučaju CSMA/CA
– Kanal je zauzet neko vrijeme, a potom postaje slobodan
– 2 stanice uočavaju slobodan kanal
– Ako odmah počnu da emituju
– Dolazi do kolizije
– Oba okvira će biti emitovana do kraja i izgubljena
– Veliki gubitak vremena

• Ispravan pristup u slučaju CSMA/CA

– Kanal je zauzet neko vrijeme, a potom postaje slobodan
– 2 stanice uočavaju slobodan kanal i počinju slučajno
odlaganje stanja
– Jedna stanica odbrojava ranije i počinje prenos
– Druga stranica (ako nisu međusobno sakrivene) čeka dok se
taj prenos ne završi.
 CTS
• MAC protokol 802.11
– opciona šema rezervacija

• Primjer
– 2 stanice H1 i H2
– 1 pristupna tačka (AP)
– Jedna stanica je u dometu AP-a, ali ne i u dometu
druge
 CTS
• U slučaju da H1 počne prenos okvira
• H2 na polovini prenosa osluškuje kanal
– Zbog slabljenja (fading) ne primjećuje da H1 emituje
• Čeka istek DIFS vremena
• Počinje prenos svoga okvira
• Kanal je protraćen za vrijeme prenosa oba okvira
 CTS
• Rješenje:
• Razmjena dva kraća okvira
– kontrolni okvir zahtjeva za slanje
Request To Send - RTS)
– kontrolni okvir dozvole za slanje
» Clear To Send - CTS
• Prije slanja, pošiljalac šalje RTS
– Naznačava pretpostavoljeno vrijeme T
» Potrebno za slanje okvira sa podacima i potvrde
• Prijemnik odgovara sa CTS
– Signalizira ostalima da ne šalju dok ne istekne vrijeme T
 CTS
• Opis rada sa RTS i CTS okvirima
• Na slijedećoj prezentaciji je animacija
 CTS

A B
AP

Kolizija kratkih RTS signala

DATA (A)
odloži

eme
 CTS
• Na ovaj način se ublažava problem skrivenih terminala

• Dugački okvir DATA se prenosi tek kada se kanal rezerviše

• RTS i CTS su kratki
– Njihove kolizije ne troše puno vremena

• Ipak, i ova razmjena RTS i CTS okvira troši vrijeme.

• Podešavanje u praksi
– RTS prag – određuje kolika je minimalna dužina DATA okvira
– Sada bežične stanice i/ili AP neće dozvoliti rezervisanje pomoću RTS i
CTS za kratke okvire
• Okvir 802.11 ima sličnosti ali i razlika u odnosu na Ethernet
– Niz posebnih polja od značaja za bežične linkove
 CRC
• Okvir 802.11 ima sličnosti ali i razlika u odnosu na Ethernet
– Niz posebnih polja od značaja za bežične linkove
• Korisni podaci – drži IP datagram ili ARP paket
– Do 2312 bajta (rijetko duže od 1500 bajta)
• Polje CRC – 32 bitno CRC polje

2 2 6 6 6 2 6 0 - 2312 4

Kontrolno adresa adresa adresa Kontrola adresa Korsini

trajanje CRC
polje 1 2 3 redoslijeda 4 podaci

Adresa 4: koristi se
samo u ad hok modu
Adresa 1: MAC adresa
hosta or AP -a
Adresa 3: MAC adresa
koji prima ovaj okvir
Interfejsa rutera na koji je
(odredište)
AP povezan
Adresa 2: MAC adresa
hosta or AP -a
koji emituje ovaj okvir
 • Zašto četiri adresna polja?

• Potrebna su zbog rada sa ruterom.

• Pogledaćemo slijedeći slajd.

2 2 6 6 6 2 6 0 - 2312 4

Kontrolno adresa adresa adresa Kontrola adresa Korsini

trajanje CRC
polje 1 2 3 redoslijeda 4 podaci

Adresa 4: koristi se
samo u ad hok modu
Adresa 1: MAC adresa
hosta or AP -a
Adresa 3: MAC adresa
koji prima ovaj okvir
Interfejsa rutera na koji je
(odredište)
AP povezan
Adresa 2: MAC adresa
hosta or AP -a
koji emituje ovaj okvir
• Razjašnjenje polja Adresa 3
– AP – uređaj sloja veze - ne poznaje IP adrese
– Ruter R1 ne zna za postojanje pristupne tačke AP
– Za rutera R1, H1 je samo još jedan host u mreži
• Slanje podataka iz R1 u H1 (1)
– Ruter R1 šalje datagram ka H1.
– Enkapsulira datagram u ethernet okvir
» Izvorna adresa je MAC adresa interfejsa R1
» Odredišna – nic na h1
• Slanje podataka iz R1 u H1 (1)
– Okvir stiže u AP
– AP pretvara Ethernet okvir 802.3 u 802.11
– Popunjava
» Adresu 1 (odredište) MAC adresom računara H1,
» a adresu 2 (izvor) svojom MAC adresom
» U polje Adresa 3 unosi MAC adresu rutera R1
• Slanje podataka iz H1 u R1 (1)
• H1 pravi okvir 802.11
– popunjava Adresu 1 (odredište) MAC adresom pristupne tačke AP,
– a polje Adrese 2 (izvor) MAC adresom stanice H1
– Za adresu 3 unosi MAC adresu rutera R1.
• Slanje podataka iz H1 u R1 (2)
• Pristupna tačka pretvara 802.11 okvir u Ethernet 802.3
– Za polje izvorne adrese u unosi MAC adresu stanice H1
– Za polje odredišne adrese - MAC adresa rutera R1
• Na slijedećem slajdu je animacija koja opisuje ovaj postupak
 Internet
H1 R1 router

R1 MAC addr H1 MAC addr

odredište izvor

AP ga pretvara u
802.3 frame
MAC addr AP MAC addr H1 MAC addr R1
adresa 1 adresa 2 adresa 3
odredište izvor
H1 šalje 802.11 frame
 • Za pravilno primljen okvir
– 802.11 stanica vraća potvrdu prijema
• Za izgubljen okvir – ponovna transmisija

• Ako do primaoca dođe više primjeraka istog okvira?

– Rješenje već znamo – RDT 2.1

• Polje rednog broja (Kontrola redoslijeda)

– Primalac razlikuje ponovljena slanja od slanja novih okvira

• Polje trajanja
– Za rezervisanje kanala RTS/CTS

2 2 6 6 6 2 6 0 - 2312 4

Kontrolno adresa adresa adresa Kontrola adresa Korsini

trajanje CRC
polje 1 2 3 redoslijeda 4 podaci
 •
Redni broj okvira
Trajanje rezervisanog prenosa
(za RDT)
(RTS/CTS)

2 2 6 6 6 2 6 0 - 2312 4

Kontrolno adresa adresa adresa Kontrola adresa Korsini

trajanje CRC
polje 1 2 3 redoslijeda 4 podaci

2 2 4 1 1 1 1 1 1 1 1

Verzija Prema Iz Još Power More

Tip Podtip Ponavljanje WEP Rezervi
protokola AP AP Fragmen. mgt data

Tip okvira
(RTS, CTS, ACK, data)
• Kompanije i univerziteti
– Više baznih stanica
– Povećanje dometa

• Problem premještanja bežične stanice sa jedne na drugu baznu

stanicu.

• Uređaj koji povezuje dvije bazne stanice nije ruter

– Sigurni smo da je u pitanju ista podmreža - ostaje ista IP adresa

• Kada H1 pređe sa sa BSS1 na BSS2, zadržava svoju adresu i

• sve uspostavljene TCP veze
• Šta se događa prilikom prelaska?

• H1 se udaljava od AP1
– Signal AP1 slabi
• H1 prima okvire za navođenje od AP2
– H1 raskida pridruživanje sa AP1 i peidružuje se AP2
– Zadržava istu IP adresu
• Ostaje još da riješimo problem komutatora (sviča).
• Svič koristi tabelu proslijeđivanja
– da pošalje okvir na neki interfejs
• Komutatori (svič) se samoobučavaju
• Osobina samobučavanja komutatora
– Odlična za manje pokretne korisnike
– Ovdje ne pomaže
• Kad H1 pređe iz BSS1 u BSS2
– Svič i dalje šalje okvire na interfejs prema AP1

• Rješenje
• Čim H1 pređe u BSS2,
– komutatoru difuzno pošalje
– Ethernet okvir sa izvornom adresom H1
– Komutator ažurira svoje tabele proslijeđivanja
• Napredne mogućnosti nisu propisane

• One postoje jer postoje mehanizmi koji

proizvođačima omogućavaju da ih implementiraju

• (1) Prilagođavanje brzine u mrežama 802.11

• (2) Upravljanje napajanjem
• Za različite vrijednosti SNR
– Različite modulacione tehnike i brzine prenosa
• Primjer:
• Mobilni korisnik na početku
– 20m od bazne stanice
– Visok odnos SNR
• Korisnik može da komunicira sa baznom stanicom
– Velikom brzinom uz mali BER

• Ako se odmakne 10-2

10-3
• I ako ne mijenja modulacionu tehniku

BER
10-4
• Povećava se BER a SNR pada
10-5
• Na kraju više ne može da prenese 10-6
– Ni jedan okvir 10-7
10 20 30
SNR(dB)
• Zbog toga – mogućnost prilagođavanja brzine
– biranjem modulacione tehnike

• Ako čvor za dva uzastopna okvira

– ne dobije odgovor
– prelazi se na sledeću nižu brzinu prenosa
• Ako čvor za 10 uzastopnih okvira dobije potvrde
– Ili istekne tajmer koji prati vrijeme od posljednjeg smanjenja brzine
– brzina prenosa se povećava na sledeću veću brzinu

• Kao dijete koje traži slatkiše (ili tinejdžer dužinu izčaska) 10-2
– Traži više dok se roditelji ne usprotive 10-3

BER
– Kad se usprotive
» Povuče se 10-4
» Pa čeka novu priliku 10-5

10-6

10-7
10 20 30
SNR(dB)
• 802.11 predviđa mogućnost upravljanja napajanjem
• Čvor može proizvoljno da prelazi između stanja
uspavanosti i budnog stanja

• Primjer
• Čvor A obavještava pristupnu tačku tako što
– bit za upravljanje napajanjem
» Zaglavlja 802.11
– postavlja na vrijednost 1
• U čvoru se uključuje tajmer
• Pristupna tačka šalje okvire za navođenje
– Svakih 100ms
– Pristupna tačka ne šalje okvire navedenom čvoru A
– Ako ih ima, čuva ih u svojim baferima

• Čvor A se budi neposredno pred dolazak okvira za navođenje

– Za buđenje mu je potrebno 250 mikrosekundi

• Pristupna tačka u okviru za navođenje

– izlistava sve čvorove čije okvire čuva u svojim baferima

• Ako nema sačuvanih okvira za posmatrani čvor A,

– on se vraća na spavanje

• Ukupno vrijeme za koje je čvor budan sada je nešto veće od 250

mikrosekundi na svakih 100 milisekundi!
• 802.11 „pristupna” tehnologija veće snage, srednjeg
dometa i veće brzine

• Mreža IEEE 802.15.1

– manje snage,
– kraćeg dometa i
– manjih brzina
• Za povezivanje računara sa
– bežičnim tastaturama, miševima
– mobilni telefoni, zvučnici, slušalice i mnogi drugi

• Wireless Personal Area Network - WPAN

• Sloj veze i fizički sloj 802.15.1
– zasnivaju na ranijoj specifikaciji Bluetooth

• Rade u radio-opsegu na 2,4 GHz

– u TDM režimu
– odsečci od 625 mikrosekundi
– preko jednog od 79 kanala
• Kanal se bira
– na pseudoslučajan način od odsečka do odsečka
• frequency-hopping spread spectrum – FHSS

• Brzine prenosa podataka do 4 Mb/s

• 802.15.1 su ad hok mreže
– nije potrebna nikakva infrastruktura
• Uređaji se prvo organizuju u elementarne mreže (engl. piconet)
– najviše osam aktivnih uređaja
• Jedan glavni – master
– ostali uređaji su mu podređeni – slave
– 8 aktivnih podređenih - slave
– do 255 parkiranih uređaja
• Glavni čvor
– upravlja elementarnom mrežom

• Master prenosi u svakom neparnom odsečku

• podređeni
– samo nakon što je glavni čvor sa njim komunicirao u prethodnom
odsečku
• Uvreženo mišljenje da „što je veće i brže, to je bolje”
– visok propusni opseg i viši troškovi
» Nabavka, energija
– nisu potrebni svim aplikacijama

• IEEE je 802.15.4 Zigbee

– još manja snaga,
– manja brzina prenosa podataka i
– manji ciklus opterećenja
• U odnosu na Bluetooth

• Primjeri:
– senzori za sobnu temperaturu
– svjetlo,
– bezbjedonosni uređaji i
– prekidači na zidu
• dve vrste čvorova u Zigbee mreži
– uređaji smanjenih funkcija
» reduced function device
• podređeni uređaji
• Pod kontrolom
– uređaja sa svim funkcijama
» full function device

• Više uređaja sa svim funkcijama

– može da se konfiguriše u rešetkaste mreže
– rutiraju okvire između sebe

• Zigbee koristi brojne mehanizme drugih protokola

– okviri za navođenje i potvrde prijema na sloju veze (802.11)
– protokoli za slučajni pristup uz prepoznavanje nosioca
» sa binarnim eksponencijalnim odlaganjem (802.11 i Ethernet)
– garantovano zauzimanje vremenskih odsečaka (slično protokolu DOCSIS).
• Zigbee mreža deli vreme u super okvire
– koji se naizmenično smenjuju
• Svaki počinje sa okvirom za navođenje (beacon)
• Deli super okvir na aktivan period
– uređaji prenose podatke
• i na neaktivan period
– svi uređaji spavaju - štede energiju

• Aktivan period
– 16 vremenskih odsečaka
– Dostupni odsječci (Connection slots)
» CSMA/CA način slučajnog pristupa
– Garantovani odsječci (Guaranteed slots)
» garantovan pristup kanalu nekim uređajima
• Namjerno prazna stranica
 mreža
• WiFi pristupne tačke
– malu oblast pokrivanja
– prečnika između 10 i 100 metara

• Šta ako imamo potrebu za bežičnim pristupom internetu

– a nije nam dostupna WiFi pristupna točka?

• mobilna telefonija dostupna na mnogim područjima

– prirodna strategija
– proširiti ćelijske mreže mobilnu telefoniju
– da podržavaju i bežični pristup internetu
• Daćemo kratak pregled tehnologija

• Najveću pažnju usmerićemo

– na bežični prvi skok

• Mreže koje povezuju bežični prvi skok

– u veće telefonske mreže i/ili internet

• Kako se pozivi usmjeravaju korisniku

– između baznih stanica
– uz uprošćeni okvirni opis tehnologija
• Usvojićemo terminologiju standarda
– Global System for Mobile Communications-GSM
• GSM - akronim prvobitno izveden
– Groupe Special Mobile

• Osamdesetih godina u Evropi

– razvoj panevropskog digitalnog sistema
– mobilne telefonije
• Namjenjen da zameni
– brojne nekompatibilne analogne sisteme
• Devedesetih godina razvijena GSM tehnologija
– narasla i postala moćna u svetu mobilne telefonije
• Generacije tehnologija
• Najranije generacije
– predviđene za prenošenje glasa
• Sistemi prve generacije (1G)
– analogni FDMA sistemi
– isključivo glas

• Zamenjeni su digitalnim 2G sistemima

• Prvobitni digitalni 2G sistemi
– Isključivo za prenos glasa
• kasnije prošireni (2.5G)
– da podržavaju uslugu prenosa podataka (npr. internet)
• Sistemi 3G takođe podržavaju
– prenos glasa i podataka
– Naglasak –
» veće mogućnosti za prenos podataka
» i pristupne radio linkove velikih brzina
• Sistemi 4G
– podrška za sve osnovne usluge IP mreža
– prenos glasa i podataka velikim brzinama

• Pojava 5G standarda
– još brži prenos podataka
– očekuje da će biti i do 100 puta brži od 4G standarda
• Teoretske brzine pristupa pojedinim mrežama
• Vodite računa da različiti autori navode
– različite brzine koje zavise od dijela svijeta

Tip mreže Download Speed (Mbps) Upload Speed (Mbps)

3G 7.2 2

3G HSPA+ 42 22

4G LTE 150 50

4G LTE-Advanced 300 150

5G 20Gbps 10 Gbps
• Tipične (realne) brzine koje se zaista postižu u
upotrebi

Download Speed
Tip mreže Upload Speed (Mbps)
(Mbps)

3G 3 0.4

3G HSPA+ 6 3

4G LTE 20 10

4G LTE-Advanced 42 25

5G 80 do 900 12 do 57
 telefonskom mrežom
• Izraz ćelijski (celular)
– Ukupna oblast pokrivanja se dijeli
– u više geografskih oblasti pokrivanja,
– poznatih kao ćelije.
• GSM mreža ima sopstvenu nomenklaturu

• Jedna ćelija obuhvata

– Jednu baznu primopredajnu stanicu
– base transceiver station – BTS
– predaje signale i prima signale od mobilnih stanica
– u svojoj ćeliji
 telefonskom mrežom
• Područje pokrivanja BTS zavisi od
– predajne snage BTS,
– predajne snage uređaja korisnika,
– građevina koje ometaju prenos,
– visine antena bazne stanice

• mnogi današnji sistemi postavljaju

– bazne primopredajne stanice (BTS)
– na uglove gdje se sijeku tri ćelije.
 telefonskom mrežom
• GSM standard
– za 2G ćelijske sisteme
– koristi kombinovani FDM/TDM sistem
– za radio prenos.

• Sa FDM sistemom,
– kanal se dijeli na veći broj frekventnih opsega

• Sa TDM sistemom,
– vreme se dijeli u okvire,
– a svaki okvir se dalje dijeli u odjsečke
– svakom pozivu se za korišćenje
» dodeljuje određeni odsječak u okviru
 telefonskom mrežom
• kombinovani FDM/TDM sistem
– kanal je podijeljen na veći broj frekventnih podopsega
– unutar svakog podopsega,
» vreme je podijeljeno na okvire i odsječke

• Ako je neki kanal podeljen na F podopsega,

– a vreme podeljeno na T odsečaka
– kanal može da podrži F*T istovremenih poziva
 telefonskom mrežom
• GSM sistemi se sastoje
– od frekventnih opsega širine 200 kHz,
– pri čemu svaki opseg podržava osam TDM poziva.
– GSM koduje glas brzinama od 13 kb/s i 12,2 kb/s.
 telefonskom mrežom
• Kontroler bazne stanice
– base station controller - BSC
• opslužuje nekoliko desetina BTS
– baznih primopredajnih stanica
• raspodeljuje radio-kanale BTS (bazne primopredajne stanice)
– mobilnim pretplatnicima
• obavlja prozivanje
• obavlja predavanje mobilnih korisnika
 telefonskom mrežom
• Kontroler bazne stanice BSC i
– bazne primopredajne stanice BTS
• koje on kontroliše čine
– GSM sistem bazne stanice
» base station system - BSS.
 telefonskom mrežom
• Mobilni komutacioni centar
– mobile switching center – MSC
• Igra važnu ulogu
– davanje ovlašćenja i obračun troškova korisnicima
– da li je dozvoljeno povezivanje na ćelijsku (celularnu) mrežu
– i pri uspostavljanju i prekidanju poziva
– te predavanju korisnika
– obično se sastoji iz pet kontrolera bazne stanice
• Mrežni prolazi za mobilne komutacione centre – Gateway MSC
– Povezuju više mobilnih komutacionih centara MSC
– sa većom javnom telefonskom mrežom
 proširenje interneta do mobilnih pretplatnika
• Kada smo u pokretu
– pročitamo e-poštu,
– pristupamo vebu
– da gledamo video-zapise

• Potrebno je da pametni telefoni

– izvršavaju cijeli skup protokola TCP/IP
– da bi se povezali na internet
– pomoću ćelijske mreže podataka

• Ćelijske mreže predstavljene

– grupom konkurentskih standarda
– ne postoji jedno zvanično tijelo koje postavlja zahtjeve za
– 2.5G, 3G, 3,5G, 4G ili 5G.
• Obradićemo
– UMTS (Universal Mobile Telecommunications Service) 3G i 4G standarde
– koje razvija udruženje 3GPP (3rd Generation Partnership project)
• Daćemo i pregled standarda 5G
• Jezgro ćelijske 3G mreže podataka
– povezuje pristupne radio-mreže na javni internet
• Jezgro mreže sarađuje i sa
– komponentama postojeće ćelijske mreže za prenos glasa
– usluge koje donose zaradu

• Odluka:
– ne dirati postojeće jezgro GSM ćelijske mreže za prenos glasa
– dodati nove mogućnosti za ćelijske mreže podatka
• U jezgru 3G mreže postoje dve vrste čvorova:
• čvorovi za podršku GPRS usluge
– Serving GPRS Support Node - SGSN i
• čvorovi mrežni prolazi za podršku GPRS
– Gateway GPRS Support Node - GGSN.
• GPRS je akronim od
– Generalized Packet Radio Service
– (opšta paketna radio-usluga)
• SGSN je odgovoran za
– isporučivanje datagrama do mobilnih čvorova
– odnosno iz njih
• SGSN komunicira sa MSC –
– obezbeđuje proveru ovlašćenja i
– predavanje korisnika
– održava informacije o lokaciji (ćeliji)
– prosleđuje datagrame između
» mobilnih čvorova i GGSN čvora
• GGSN se ponaša kao mrežni prolaz,
– povezujući više SGSN čvorova na internet.
– poslednji deo 3G infrastrukture s kojim se datagram
– pre ulaska na internet.
• Za spoljašnji svijet GGSN
– izgleda kao bilo koji drugi ruter mrežnog prolaza
• Pristupna radio 3G mreža
– radio access network
– je bežična mreža prvog skoka koju vidimo kao 3G korisnik.
• Kontroler radio-mreže
– Radio Network Controller-RNC
– obično kontroliše nekoliko BTS - baznih primopredajnih stanica u ćeliji,
• Svaki bežični link u ćeliji
– radi između mobilnih čvorova i bazne primopredajne stanice,
– kao i u 2G mrežama.
• RNC se preko mobilnog komutacinog centra (MSC)
– povezuje sa ćelijskom mrežom za prenos glasa
» komutacija kola
• a preko SGSN (Serving GPRS Support Node) čvora
– sa internetom
» Komutacija paketa
• 3G UMTS mreže
– ne koriste GSM FDMA/TDMA šemu
– Kao 2G mreže
• već CDMA tehniku
– širokopojasni CDMA sa direktnom sekvencom
– Direct Sequence Wideband CDMA
– DS-WCDMA
• unutar TDMA odsečaka;

• TDMA odsečci su dostupni

• na više frekvencija

• korišćenje sva tri različita rešenja

» za deljenje kanala

• nova 3G bežična pristupna ćelijska mreža

– radi uporedo sa 2G BSS radio-mrežom
• Usluga prenosa podataka
– na koju se odnosi WCDMA specifikacija
– je poznata kao paketski pristup velike brzine
• High Speed Packet Access - HSPA
• Ima nizvodne brzine linka od 14 Mb/s
• Standard 4G Long- Term Evolution
– kreiralo udruženje 3GPP

• važne novine u odnosu na 3G sisteme

• (1) jezgro mreže u potpunosti zasnovano na IP protokolu i

• (2) poboljšanu pristupnu radio-mrežu
 potpunosti zasnovano na IP protokolu
• Opšta arhitektura 4G mreža
– (nažalost) uvodi potpuno nov
– (prilično nerazumljiv)
– riječnik i skup akronima za komponente mreže
 potpunosti zasnovano na IP protokolu
• 3G mreža
– razdvaja putanje za prenos glasa i prenos podataka
• 4G arhitektura
• (1) Čitava arhitektura mreže u potpunosti zasnovana na IP
protokolu.
– i glas i podaci se prenose u IP datagramu
– prema bežičnom uređaju
» User Equipment- UE
• oprema korisnika
 potpunosti zasnovano na IP protokolu
• Paketi putuju do
– do mrežnog prolaza P-GW –
» Packet Dana Network Gateway
• P-GW – povezuje obod 4G mreže
– sa ostatkom mreže
 potpunosti zasnovano na IP protokolu
• (2) Jasno izdvajanje 4G ravni podataka i 4G kontrolne ravni

• (3) Jasno izdvajanje pristupne radio-mreže i jezgra mreže koje je

u potpunosti zasnovano na IP protokolu
– IP datagrami prosleđuju se između
» opreme korisnika (UE) i
» mrežnog prolaza P-GW
 potpunosti zasnovano na IP protokolu
• Najvažnije komponente arhitekture 4G mreže
– Čvor eNodeB je logički naslijednik
» 2G bazne stanice i
» 3G kontrolera radio-mreže
– U kontrolnoj ravni, eNodeB
» brine o saobraćaju koji se odnosi na registrovanje i signalizaciju mobilnosti
– Njegova uloga u ravni podataka je
– da proslijeđuje datagrame
» između opreme korisnika (UE)
• preko LTE pristupne radio-mreže i
» mrežnog prolaza P-GW
 potpunosti zasnovano na IP protokolu
• UE datagrami se enkapsuliraju u čvoru eNodeB i
– tuneluju do P-GW
– kroz poboljšano paketsko jezgro
– enhanced packet core - EPC)
» zasnovano na IP protokolu.
• Za ove tunele vezane su garancije za kvalitet usluga
– saobraćaj glasom –
» kašnjenja manja od 100 ms između UE i P-GW i
» gubitak paketa da bude manji od 1 %;
– TCP saobraćaj
» kašnjenja kraća od 300 ms i
» gubitak paketa manji od 0,001%
 potpunosti zasnovano na IP protokolu
• Uslužni mrežni prolaz
– Serving Gateway - S-GW
» sav saobraćaj uređaja korisnika (UE) prolazi kroz S-GW
» obavlja zadatke obračuna i naplate troškova korisnicima
» presretanje saobraćaja predviđeno zakonima
 potpunosti zasnovano na IP protokolu
• Jedinica za upravljanje mobilnošću
– Mobility Management Entity – MME
– upravlja povezivanjem i mobilnošću korisnika
– Pretplatničke informacije dobija od HSS
• Server podataka o pretplatnicima
– Home Subscriber Server - HSS
– sadrži informacije o uređajima korisnika uključujući
» mogućnosti za pristup,
» profile za kvalitet usluga i
» informacije za proveru identiteta
• LTE koristi kombinaciju
– multipleksiranja podelom frekvencija i
– multipleksiranje podjelom vremena na nizvodnom kanalu,
• poznatu kao multipleksiranje sa ortogonalnom podelom frekvencija
• orthogonal frequency division multiplexing – OFDM

• Izraz „ortogonalan”
– signali koji se šalju na različitim frekvencijama kanala
– prave se tako da se međusobno veoma malo ometaju

• Kada se koristi LTE,

– svakom aktivnom mobilnom čvoru se dodeljuje
– jedan vremenski odsečak ili više njih od 0,5 ms
– na jednoj kanalskoj frekvenciji ili na više njih
• Na slici
– raspodela osam odsečaka
– na četiri frekvencije
• Raspodela ili preraspodela odsečaka
– između mobilnih čvorova može da se izvrši
– svake milisekunde.
• LTE standard
– ne propisuje način za raspodelu vremenskih odsječaka
•
• Određuje se algoritmima raspoređivanja
– koje daju proizvođač LTE opreme i/ili operator mreže

• Oportuno raspoređivanje
– koristi uparivanje protokola fizičkog sloja
» sa uslovima kanala između pošiljaoca i primaoca
» te biranje primalaca na osnovu uslova kanala
• Namjerno prazna stanica
• U najširem smislu, čvor je mobilan
– ako tokom vremena mijenja svoju tačku priključenja na mrežu.
» Razmotrićemo nekoliko dimenzija mobilnosti
• (A) Koliko je korisnik mobilan sa gledišta mrežnog sloja?
– On postavlja pred mrežni sloj veoma različite probleme

– (1) korisnik može da nosi laptop sa karticom bežičnog mrežnog interfejsa

po nekoj zgradi
» sa gledišta mrežnog sloja nije mobilan.
– (2) korisnika koji juri auto-putem
» prolazi kroz više bežičnih pristupnih mreža i
» ne želi da prekine TCP vezu
– (3) korisnik koji uzme svoj laptop sa jednog mesta (npr. Kancelarije)
– i prenese ga na drugo mesto (npr. u kafić )
• (B) Koliko je važno da adresa mobilnog čvora ostane uvek
ista?
– zavisi od aplikacija koje se izvršavaju
• Za vozača koji želi da zadrži TCP vezu
– sa udaljenom aplikacijom
– dok juri auto-putem
– bilo bi zgodno da zadrži istu IP adresu
• Ako mobilni uređaj može da zadrži
– istu IP adresu dok se kreće,
– njegova mobilnost sa gledišta aplikacije
– ostaje neprimetna

• Manje zahtjevan mobilni korisnik će

– možda samo hteti da isključi laptop u kancelariji,
– donese ga kući uključi i nastavi da raid
• (B) Koja je ožičena infrastruktura dostupna kao podrška?

• Raniji primjeri
– pretpostavili smo da postoji izgrađena infrastruktura

• Ako se dva korisnika nalaze dovoljno blizu

– Mogu da uspostave mrežnu vezu
– i bez ikakve druge infrastrukture mrežnog sloja

• Ad hok umrežavanje
• Poređenje sa primjerom iz svakodnevnog života.

• Mladić od dvadesetak
– mobilan,
– seli se i stanuje u studentskim domovima
– ili stanovima i često mijenja adrese.

• Ako stari prijatelj hoće da ga pronađe,

– kako će utvrditi adresu
• Rješenje -potražiti porodicu,
– Mladić obično roditeljima prijavljuje svoju trenutnu
adresu
» da bi mogli da mu pošalju novac, npr.

• Porodična kuća - trajna adresa

– Dalje komunikacija može biti posredna (indirektna)
» Prvo šalje pismo roditeljima koji je zatim prosleđuju
mladiću
– I neposredna (direktna)
» prijatelj upotrebi dobijenu adresu
» šalje poštu direktno
• U mrežnom okruženju,
– trajna adresa mobilnog čvora
– poznata je kao matična mreža
– home network

• A objekat unutar matične mreže

– koji obavlja zadatke upravljanja mobilnošću
– naziva se matični agent
– home agent.
• Mreža u kojoj je mobilni čvor trenutno smješten naziva se
– strana mreža - foreign network,
» ili posjećena mreža - visited network,
• a objekat unutar strane mreže koji pomaže mobilnom čvoru
– pri obavljanju zadataka upravljanja mobilnošću,
• poznat je kao strani agent - foreign agent.
• Npr. Vaša matična mreža je mreža kompanije,
– a posjećena mreža
– mreža nekog kolege kod koga ste posjeti.
• Korespondent (correspondent)
– osoba koja želi da komunicira sa mobilnim čvorom.
• Na slici se agenti nalaze na istom mjestu gdje i ruteri
– To mogu da budu i drugi računari ili serveri u mreži.
• Poželjno je da mobilni čvor
– zadrži svoju adresu
– dok korisnik prelazi iz jedne mreže u drugu mrežu
– Ne prekidaju se TCP veze
– Aplikacije nastavljaju da rade

• Kako da rutiramo sav saobraćaj u stranu mrežu?

• (1) Strana mreža objavi svojim susjedima
– da posjeduje posebnu rutu prema trajnoj adresi mobilnog čvora
– Susedi bi proširili ovu informaciju o rutiranju kroz čitavu mrežu
– Ažuriranje informacija o rutiranju i tabela proslijeđivanja

• Problem – skalabilnost
• Milion mobilnih korisnika
– Ruteri bi morali da održavaju
» stavke u tabeli proslijeđivanja
» za milione mobilnih čvorova
• Drugačije rešenje (prihvaćeno u praksi)
– Prenos funkcionalnosti mobilnosti
– iz jezgra mreže do oboda mreže
– preko matične mreže mobilnog čvora

• Kao što roditelji dvadesetogodišnjaka

– prate njegovu lokaciju

• Matični agent u matičnoj mreži

– prati stranu mrežu
– u kojoj se mobilni čvor nalazi.
• (1) Strani agent pravi takozvanu privremenu adresu
– care-of address – COA - za mobilni čvor

• Mrežni dio COA adrese se

– podudara sa adresom strane mreže
• Mobilnom čvoru su pridružene dvije adrese,
– njegova trajna adresa
» (kućna adresa roditelja mobilnog mladića)
– i njegova COA adresa, - strana adresa
» (adresa na kojoj mladić trenutno stanuje).
• (2) Strani agent je da obavještava matičnog agenta
– mobilni čvor je u njegovoj (stranoj) mreži
– i da je dobio COA adresu

• Zadatke stranog agenta može da preuzme i sam mobilni čvor

• Mobilni čvor dobija COA adresu
– Matični agent biva obavješten o toj adresi
– >Ali kako adresirati datagrame ?

• Moguća su dva rješenja,

– indirektno i
– direktno rutiranje.
• Posmatramo primjer:
• Korespondent adresira datagram na trajnu adresu mobilnog čvora i šalje
datagram u mrežu,

• matični agent
– prati pristigle datagrame
– adresirane na čvor koji se
– trenutno nalazi u posjećenoj mreži
• Posmatramo primjer:
• Korespondent adresira datagram na trajnu adresu mobilnog čvora i šalje
datagram u mrežu,

• matični agent
– prati pristigle datagrame
– adresirane na čvor koji se
– trenutno nalazi u posjećenoj mreži

• Matični agent presreće datagram

– proslijeđuje ga mobilnom čvoru
– u postupku od dva koraka
• Datagram se prvo proslijeđuje do stranog agenta
– pomoću COA adrese mobilnog čvora
– KORAK 2
• a zatim se od stranog agenta
– proslijeđuje ka mobilnom čvoru
– KORAK 3
• KORAK 2: Matični agent adresira datagram
– pomoću COA adrese mobilnog čvora
• Datagram korespondenta
– mora da ostane netaknut
• Agent enkapsulira čitav prvobitni datagram
– u jedan novi (veći) datagram.
• KORAK 3: Strani agent, „vlasnik” COA adrese
– prima i dekapsulira datagram
• izdvaja prvobitni datagram korespondenta
– iz većeg datagrama
• proslijeđuje prvobitni datagram
– mobilnom čvoru
• Korak 4 - Mobilni čvor
– zna adresu korespondenta,
• nije potrebno da se taj datagram
– rutira preko matičnog agenta
• koristi vlastitu trajnu adresu kao izvornu adresu,
• a adresu korespondenta kao odredišnu adresu
• Nove funkcionalnosti mrežnog sloja
– koje su potrebne kao podrška mobilnosti
• (1) Protokol između mobilnog čvora i stranog agenta
» Mobilni čvor se registruje kod stranog agenta
• kada se povezuje na njegovu
» mobilni čvor se odjavljuje kod stranog
• kada je napušta

• (2) Protokol registracije stranog agenta kod matičnog agenta

» Strani agent registruje COA adresu
• mobilnog čvora matičnom agentu
» ne mora posebno da odjavi COA adresu
• To će biti urađeno slijedećom registracijom nove COA adrese

• (3) Protokol kojim matični agent enkapsulira datagram

• (4) Protokol kojim strani agent dekapsulira datagram

• Nazvaćemo stranu mrežu sa prethodne slike mreža A.

• Pretpostavimo da čvor napusti mrežu A i pređe u mrežu B.

• Registruje se kod stranog agenta.

– Strani agent šalje COA adresu matičnom agentu.

• Od tog trenutka, matični agent će

– preusmjeriti rutiranje datagrama u stranu mrežu B.

• Ako je vrijeme od trenutka

– kada mobilni čvor prekine vezu sa mrežom A
• do trenutka
– kada se priključi na mrežu B
– kratko
• izgubiće se mali broj datagrama
– mehanizmi na višim slojevima će se pobrinuti
• Indirektnim rutiranje
– donekle neefikasno,
• Problem trougaonog rutiranja

• Primjer
• Korisnik u pokretu
– u poseti stranoj mreži nekog kolege

• Njih dvojica sede jedan pored drugog

– razmenjuju podatke

• Datagrami se rutiraju
– najprije matičnom agentu i
– ponovo se vraćaju u stranu mrežu
• Direktnim rutiranjem
– otklanja se problem trougaonog rutiranja,
– ali se zato povećava složenost
• Primjer
• Agent korespondenta (ili sam korespondent)
– pošalje upit matičnom agentu
– saznaje COA adresu mobilnog čvora
• Agent korespondenta zatim
– tuneluje datagrame
– direktno na COA adresu mobilnog čvora,
• Dodatni problemi kod direktnog rutiranja

• (1)Potreban je protokol za pronalaženje mobilnog korisnika

– kojim agent korespondenta
– od matičnog agenta
– dobija COA adresu mobilnog čvora

• (2) Kako se podaci proslijeđuju u novu stranu mrežu

– kada mobilni čvor prelazi iz jedne strane mreže u drugu?
» kod direktnog rutiranja
» agent korespondenta samo jednom,
» pri uspostavljanju veze, traži COA adresu
– Rješenje A) Nov protokol
– Rješenje B) Usidreni strani agent
• Pretpostavimo da mobilni čvor napušta prvu stranu mrežu
• Agenta u prvoj stranoj mreži nazvaćemo
– usidreni strani agent (Anchor foreign agent).
• (korak 2) Mobilni čvor prelazi u novu stranu mrežu
• (korak 3) Čvor se registruje kod novog stranog agenta
• (korak 4) Novi strani agent predaje usidrenom novu COA adresu
• (korak 5) Usidreni strani agent primi enkapsuliran datagram
– ponovo enkapsulira taj datagram
– prosleđuje ga mobilnom čvoru
– koristeći novu COA adresu
• Mobilni IP (RFC 5944) je složen standard

• Koristi
– rad sa stranim agentom ili bez njega
– više načina za međusobno otkrivanje agenata i mobilnih čvorova
– korišćenje jedne COA adrese ili više njih
– i više oblika enkapsulacije
• Standard za mobilni IP ima tri glavna dela:
• (1) Otkrivanje agenta.
– definiše protokole koje
– agenti koriste za objavljivanje usluga mobilnim čvorovima
– kojima mobilni čvorovi traže usluge agenta
• (2) Registracija kod matičnog agenta
– Mobilni IP definiše protokole
– za prijavljivanje i odjavljivanje COA adresa mobilnog čvora
matičnom agentu.
• (3) Indirektno rutiranje datagrama.
– Standard takođe definiše način
– na koji matični agent proslijeđuje
– datagrame mobilnim čvorovima
• Mobilni IP čvor koji stiže u novu mrežu
– mora da sazna identitet odgovarajućeg
– stranog ili matičnog agenta

• Ovaj postupak je poznat kao

– otkrivanje agenta (engl. agent discovery)

• Dva načina:
– oglašavanjem agenta ili
– traženjem agenta.
• Strani ili matični agent
– oglašava svoje usluge
– korišćenjem proširenja postojećeg protokola
– za otkrivanje rutera
• Agent na svim linkovima
– povremeno difuzno emituje ICMP poruku
– sa vrijednošću 9 (otkrivanje rutera)
• Poruka takođe sadrži
– proširenje objave mobilnog agenta,
– mobility agent advertisement discovery
• Mobility agent advertisement discovery
– sadrži dodatne informacije potrebne mobilnom čvoru. Značajnija polja u
tom proširenju su:
• Bit matičnog agenta (H)
– Agent može da radi kao matični agent za mrežu u kojoj se nalazi.
• Bit stranog agenta (F).
– Agent može da radi kao strani agent za mrežu u kojoj se nalazi.
– Dozvoljeno je da oba bita budu postavljena
• Bit obavezne registracije (R)
– Mobilni korisnik ne smije sam da pribavlja privremenu adresu
• M, G biti enkapsulacije.
– Označavaju da li će se koristiti neki oblik enkapsulacije
– drugačiji od enkapsulacije IP datagrama u IP datagram.
– Minimal, GRE (Generic Routing Encapsulation)

• Polja privremenih (COA) adresa.

• Spisak od jedne ili više privremenih adresa
– koje nudi strani agent.
• Ako se koristi traženje agenta,
– mobilni čvor koji želi da sazna za agente
– difuzno da pošalje poruku za traženje agenta
– ICMP poruka sa vrednošću 10 u polju tipa
 – strani agent ili
– neposredno sam mobilni IP čvor
• Razmotrićemo prvi slučaj
• (1)
• A) mobilni čvor primi
oglašavanje stranog agenta
• B) mobilni čvor šalje stranom
agentu poruku registracije za
mobilni IP
– UDP datagram, port 434
• Sadrži:
• COA adresu iz objave stranog
agenta,
• adresu matičnog agenta (HA),
• trajnu adresu mobilnog čvora
(MA),
• zahtjevano trajanje
registracije i
• identifikaciju prijave od 64
bita.
• (2-a)
• Strani agent prima poruku
registracije i
– zapisuje trajnu IP adresu
mobilnog čvora

• Zna da može očekivati

– datagrame koji sadrže
– enkapsulirane datagrame
– čija je odredišna adresa
– podudara sa trajnom adresom
• (2-b)
• Strani agent tada šalje poruku
registracije
• za mobilni IP
• UDP datagram na port 434
matičnog agenta.

• Poruka sadrži
• COA, HA i MA adrese,
• zahtijevani oblik
enkapsulacije,
• zahtijevano trajanje i
• identifikaciju registracije
• (3)
• Matični agent
– proverava autentičnost i
ispravnost.
• Matični agent povezuje
– trajnu IP adresu mobilnog
čvora sa COA adresom:
• datagrami koji budu upućeni su
tom mobilnom čvoru,
– biće enkapsulirani i tunelovani
na tu COA adresu.

• Matični agent šalje odgovor na

registraciju za mobilni IP
– HA i MA adrese,
– odobreno trajanje i
– identifikaciju registracije
• (3)
• Strani agent
– prima odgovor na
registraciju i
– prosleđuje ga mobilnom
čvoru
 mrežama
• Posmatramo mobilnost
– u arhitekturi GSM ćelijske mreže
– Mobilnost korisnika u 3G i 4G mrežama
» zasniva se na sličnim principima
• GSM mreže koriste rešenje
– sa indirektnim rutiranjem

• U terminologiji GSM mreža,

– matična mreža mobilnog korisnika
– se naziva
– matična javna zemaljska mobilna mreža
– home public land mobile network -- home PLMN.
– Mi ćemo je jednostavno zvati matična mreža

• Posjećena PLMN mreža,

– koju ćemo jednostavno zvati
– posjećena mreža,
– je mreža u kojoj se mobilni korisnik
 mrežama
• Zaduženja matične i posjećene mreže
– se veoma razlikuju
• Matična mreža održava bazu podataka,
– registar matičnih lokacija
– home location register – HLR

– HLR za svakog pretplatnika sadrži

– trajni broj telefona
– i informacije o profilu pretplatnika
– HLR takođe sadrži
» informacije o trenutnim lokacijama tih pretplatnika
• adrese u posjećenoj mreži radi rutiranja poziva
• Kada poziva mobilnog korisnika
– korespondent stupa u vezu sa posebnim komutatorom
– komutacionim centrom mrežnog prolaza mobilne telefonije
– Gateway Mobileservices Switching Center - GMSC
• Skraćeno matični MSC
 mrežama
• Posećena mreža održava bazu podataka,
– poznatu kao registar lokacija posetilaca
– visitor location register – VLR

• Po jedna stavka za svakog mobilnog korisnika

– koji se trenutno nalazi
– u dijelu mreže koji opslužuje ta VLR baza

• Stavke se zato dodaju i brišu

– kako mobilni korisnici ulaze u mrežu ili je napuštaju.

• Mreža jednog mobilnog operatera

– služi i kao matična mreža za svoje pretplatnike
– I

– kao posećena mreža za mobilne korisnike koji su tuđi pretplatnici

• (1) Korespondent bira
– telefonski broj mobilnog korisnika
• Početne cifre u broju
– su dovoljne za globalnu identifikaciju
– matične mreže mobilnog korisnika.
• Poziv se rutira od korespondenta
– kroz javnu komutiranu telefonsku mrežu
– Public Switched Telephone Network - PSTN
• do matičnog MSC
– (Mob.Switc.Cent.)
• u matičnoj mreži
– mobilnog korisnika
• (2) Matični MSC prima poziv i
– pretražuje HLR bazu
– kako bi utvrdio lokaciju
– odgovarajućeg mobilnog korisnika.
• HLR vraća roming broj mobilne stanice
– mobile station roaming number-MSRN
• Ovaj broj se razlikuje
– od trajnog broja mobilnog telefona
• On se privremeno dodjeljuje
– mobilnom korisniku,
– prilikom ulaska u posećenu mrežu
• Poput COA adrese

• Ako HLR ne raspolaže

– roming brojem
– vraća adresu VLR baze
– u posjećenoj mreži
• (3) Kada pribavi roming broj,
– matični MSC uspostavlja drugi korak poziva
– do MSC u posjećenoj mreži
• Poziv je dovršen
• Ali kako HLR pribavlja
– informaciju o lokaciji mobilnog korisnika
• Kada mobilni telefon uđe
– u dio posjećene mreže
– koji pokriva nova VLR baza
– mora da se registruje u posećenoj mreži
• Posećeni VLR
– šalje poruku zahteva za ažuriranje lokacije
– do HLR baze mobilnog telefona
• Ova poruka obaveštava HLR bazu
– ili o roming broju
– ili o adresi VLR baze
• Predavanje korisnika (engl. handoff)
– kada neka mobilna stanica tokom poziva
– promijeni pridruživanje
– sa jedne bazne stanice na drugu.

• Mobilni poziv se na početku

– prije predavanja korisnika
• rutira mobilnom korisniku
– preko jedne bazne stanice
– stara (Old) bazna stanica
• Nakon predavanja
– preko druge bazne stanice
– nova (New) bazna stanica

• Centrala – Nova BS
• Nova BS – mob.korisnik
• Nekoliko razloga zbog kojih dolazi
– do predavanja korisnika

• (1) oslabio signal između

– trenutne bazne stanice i mobilne stanice
– postoji opasnost od prekida poziva

• (2) neka ćelija je postala preopterećena

• Dok je pridružena staroj BS
– mobilna stanica povremeno mjeri
– jačine signala za navođenje
• Starih i potencijalnih novih BS

• Jednom ili dva puta u sekundi mjerenja se

– prenose trenutnoj baznoj stanici

• U GSM mreži, predavanje korisnika

– pokreće stara BS
• koraci
• (1) Stara bazna stanica (BS) obavještava posjećeni MSC
– da se priprema predavanje korisnika
– i kojoj baznoj stanici

• (2) Posjećeni MSC pokreće uspostavljanje putanje

– prema novoj BS
– zauzima resurse potrebne za prenos
– obavještava novu BS
– da će doći do predavanja korisnika
• (3) Nova BS zauzima i aktivira radio-kanal
– koji će koristiti mobilna stanica
• (4) Nova BS odgovara
– posjećenom MSC i staroj BS
– da je uspostavljena putanja

– Potrebno je obavijestiti mobilnu stanicu

» da će nastupiti predavanje
– Nova BS obezbeđuje sve potrebne
» informacije za predavanje
• (5) Mobilna stanica se obavještava
– da bi trebalo da izvrši predavanje
– Do ovog trenutka mobilna stanica
» bila u blaženom neznanju
» o akcijama preuzimanja
• (6) Mobilna stanica i nova BS
– razmenjuju jednu poruku ili više njih,
– aktiviraju nov kanal u novoj BS.
• (7) Mobilna stanica šalje
– novoj baznoj stanici
– poruku da je predavanje završeno

– Nova BS proslijeđuje tu
– poruku posjećenom MSC
– Posjećeni MSC preusmjerava
» uspostavljeni poziv
» do mobilne stanice preko nove BS

• (8) Resursi zauzeti u staroj BS

– tada se oslobađaju
• Usidreni (Anchor) MSC
• Šta se dešava kada se mobilna stanica
– premješta na novu baznu stanicu
– koja nije pridružena istom MSC
– kao i stara BS
• U GSM mreži je definisan pojam usidrenog MSC

• Usidreni MSC je onaj MSC

– u kome se mobilna stanica nalazila
– na početku poziva

• Usidreni MSC se ne mijenja

– tokom cijelog poziva
• Sve vrijeme dok poziv traje
– i bez obzira na broj prelazaka
– između različitih MSC,
• poziv se rutira
– od matičnog MSC u usidreni MSC,
– a zatim od usidrenog MSC u posećeni MSC.

• Između korespondenta i mobilne stanice

– sve vrijeme postoji najviše tri MSC
– matični MSC,
– usidreni MSC i
– posjećeni MSC
 viših slojeva
• Bežične mreže
– značajno se razlikuju od ožičenih,
– kako u sloju veze
• karakteristike bežičnih kanala
– slabljenje, višestruke putanje i skriveni terminali
• i na mrežnom sloju
– mobilnih korisnici koji mijenjaju tačke priključka

• Da li postoje značajne razlike

– i na transportnom i aplikativnom sloju?
• Mrežni sloj višim slojevima pruža
– isti model usluge najboljeg pokušaja isporuke
• Ako se na transportnom sloju
– koriste protokoli kao što su TCP ili UDP,
– onda ni aplikativni sloj ne mora da se menja
 viših slojeva
• TCP i UDP se koriste
– u mrežama sa bežičnim linkovima

• Transportni protokoli
– a posebno TCP,
– ponekad imaju različite performanse
– u ožičenim i bežičnim mrežama

• TCP ponovo prenosi segment

– koji se na putanji od pošiljaoca do primaoca
– izgubio ili oštetio
 viših slojeva
• U slučaju mobilnih korisnika, gubici mogu da nastanu
– bilo zbog zagušenja mreže
– ili zbog predavanja korisnika
– Ili zbog bitskih grešaka

• ACK potvrda protokola TCP

– koju primalac šalje pošiljaocu
– ukazuje samo na to da je primljen oštećen segment

• Pošiljalac ne zna da li je neki segment

– izgubljen zbog zagušenja,
– tokom predavanja korisnika
– ili zbog toga što su otkrivene bitske greške.
 viših slojeva
• U svim slučajevima, pošiljalac postupa jednako
– ponovo šalje taj segment.
–
• Kontrola zagušenja u protokolu TCP
– se takođe ponaša isto u svim slučajevima
– TCP smanjuje prozor zagušenja

• Kada dođe do bitskih grešaka

– ili do gubitka zbog predavanja korisnika,
– nema razloga da TCP pošiljalac smanji prozor zagušenja
 viših slojeva
• Moguća su tri najopštija rješenja za prevazilaženje ovog problema:

• (1) Lokalni oporavak.

• Protokoli za lokalni oporavak ispravljaju bitske greške čim se dese i
tamo gde su nastale

• (2)TCP pošiljalac svjestan bežičnih linkova

• TCP pošiljalac i primalac su svjesni postojanja bežičnog linka
– pozivaju kontrolu zagušenja
– samo u slučaju gubitaka na zagušenoj ožičenoj mreži

• (3)Rešenje sa dijeljenjem veze.

– veza sa kraja na kraj
– razdvaja se na dve veze na transportnom sloju:
» od mobilnog računara do bežične pristupne tačke
» od bežične pristupne tačke do drugog kraja komunikacije
• (ožičeni računar).
• Kraj