I

spi
t–OI
I

SIMULACIJARADAPROI ZVODNI HSI STEMA

Simul
acij
aj ev ešt
ačko odi
gravanje pri
rodni
h situaci
j
a na model
u.Kod složeni
h
si
stemasi mul
acionimodelislužezapr edv i
đanj
ebudućegponašanjaorigi
nalana
osnovubrzogodigrav
anj
abudućnost inamodel u.
Dvapri
stupasimulaci
oni
hmodel a:heuri
stički
inaosnov ust
andar
dnemetode.

HEURI STIČKIPRI
STUP
Temel j
isenaznanjuii skustvuistr
aživača.Onseosl anjanasv ojuint
uici
ju,osećaji
i
skust v o.
STANDARDNIMETOD
Podr azumev a postoj
anje jednog ponov lj
i
vog post upka ( al
gori
tma) f or
mi r
anj
a
simul acionogmodela.Ov akvest andardnemet odeseobi čnoodnosenaodr eđenu
klasusl i
čni
hsist
ema.Zai lustr
acijumoguposl užit
i:metod„ MonteKarlo“
,„Korakpo
korak“ ,ARENA,SIMULINK...
Izvesnim obimom i„st
andar dne“met odeseoslanjajunai ntui
cij
uisubjekti
vneocene
i
st r
aži vača.

MODEL„ KORAKPOKORAK“
Ov ajmodel ,pr i
menom nakonkr etansi stem,t r
ebadaobezbedimodelnakoj em se
možeunapr edodi gratibudućeponašanj ef unkcij
eY=Y1Y2. ..
Yn’gdesuY1. ..
Ynelementi
skupa odnosno v el
ičine koj e odr eđuju ponašanj a model a imogu bi tidv oj
ake:
el
ement istanjai el
ement i dejstv
a.
Element istanj asuv eličinekoj eodr eđuj ust anjesistemauv r
emenskom t renut
ku
posmat r
anja.Tosunpr .stanj ezali
haodr eđenev r
ste,iznosnaži r
or ačunu..
.
Element idej st
va su i zr az akt i
v nostiu si stemu,i zražavaju se kol iči
nama u
j
ed. vr
emena,usl ov l
j
av aju pr omenu st anja u odr eđenom v remenskom per iodu i
predstavljaj
ukol i
činupr ot okaut okusi stema.Tosunpr .
toknabav keodr eđenog
mat eri
jal
a, i
spor uker obe, napl at
af aktura,isplataračuna, prij
em por udžbina..
.
Elemenatst anj
amenj asv oj
uv rednostt okom v remenauzav isnostiod početne
vrednosti stanjai f
unkci j
ael emenat adejst va.

Di
jagram tokasekor i
stidabisej ednoznačnopr edstavi
l
iodnosielemenatast
anjai
el
.dej
stva.For mi r
a se od konv encionalno usvojenih znakova koj
ise nazivaj
u
el
ementimadi j
agramat oka.Post
oji4t i
pael emenat adijagramatoka:el
ementiza
pr
ikazstanja,zapr i
kazelemenatapromenast anja,regul
atoriipomoćniel
ement
i.
El
ement istanjaisv idrugielementikojinanekinači npr edst
avl
jaj
uakumulacij
e,
pr
ikazuj
usepr avougaonikom.
Pravougaoniksenalazinaodgovaraj
ućem t
oku,str
eli
camasepokazuj
esmertoka,
odnosnodot okiist
okizst
anj
asistema.Upravougaoni
ksemožeupisat
inazi
vst
anj
a
i
liskraćeneoznake.

Tokov i
,il
ifunkci j
epr omenest anjasuposl edi
ceodl učivanj
aiupr avlj
ačkihakcijakoje
određujubrzinupr ot okanat okov i
ma.
Regulatorjeelementkoj ipredst avlj
af unkcijuodlučivanjaiupr avl
janja.
Tok jer egulisan od r egulat ora pričemu se upi sivanje oznaka može nacr tat
ii
odvojeno alipov ezano l i
nijom.NM u r egulatoru označav af unkci
jur eguli
sanja
nabavkemat eri
jaladokNM nal i
nijit
okaoznačav at oknabav l
jenogmat eri
jal
a.
Pomoćniel ement iudi j
agr amut okasuoznake:zai zvori nformacija,parametre,
obraduinfoi neogr aničeni zv orodnosnoponor .
I
zvorinformaci j
asepr edstav lj
akr užićem koj i
jenaodgov arajućoj akumulacij
i.
Kada se u di jagramu t oka t reba pokazat iobr ada i nf
ormaci jat o se pokazuj e
pomoćni m element om uv idukr ugaukoj iseupi sujev r
staobr ade,odnosnor ezul
tat
obrade.

Di
j
agr
am t
okasef
ormi
ranaosnov
uver
bal
nogmodel
a.

Četir
iosnovneosobi
nedijagr
amat okasudapr i
kazuje:sv
astanja(
akumulaci
ja)i
z
verbal
nogmodela,svetokovekojepovezuj
ustanj
a,funkci
jeupravl
j
anjakoji
mase
reguli
šubr
zinat
okovaizmeđustanj
ai r
egul
aci
onekrugove.

Funkci
je ul
aza ii
zl
aza naj
češće se ne mogu odredi
tikao anal
i
tičke f
unkci
j
e
argumentat
.Zbogt
ogaseugor nj
em i
zrazumor
aizvr
šitij
ednaapr
oksi
macija.

UPRAVLJANJESI
STEMOM

Upravlj
ati
sistemom znači podešavatiil
ikanalisatinj
egov oponašanje.
Termin upravlj
anje skr
iveno podrazumev a:post ojanj
e put okaza u vremenu koji
pokazujekakv otr
ebadabudežel j
enost anjesi stema,por eđenjestv
arnogponašanj a
premaželjenom ponašanjui popotrebifizi
čkout icanjenasistem.
Upravlj
anj
e sistemom j e zajedni
čkinazi vza ur eđenje skupa (A)intelektual
nihi
fi
zički
h akcija koje se odnose na:odr eđivanje želj
enog ponašanj a si st
ema,
utvrđi
vanj
e usl ova iodnosa st varnog pr ema žel j
enom ponašanj u si stema i
usagl
ašav
anj
est
var
nogsažel
j
eni
m ponašanj
em si
stema.

Sv eupr av l
jačkeakci j
esemogupr emasv ojoj pr i
rodipodeli
t i
nadv eosnovnekl ase:na
uprav l
janj er azv ojem inaupr avlj
anjefunkcioni sanjem.
Uređenj ef or mi rano nad ma koj im nepr azni m podskupom skupa A1 pr edstavlj
a
uprav l
janj er azv ojem sistema.
Statičkast rukt urazapodr škuf unkcij
eupr avljanjajespeci fi
čnaii maoblikl ancaili
tzv.l
inij
skespr ege.
I
ndust r i
jski sistemi inji
hov idelovimogubi ti bezi li
sapov ratnim dej
stvom.
Sistem bezpov ratnogdej stvajekar akt
erisani zl
aznimv eliči
namakoj esuzav i
sneod
ulaznihv eli
či naal ikojeninakoj inačinneut i
čunaul aznev eliči
ne.Osnovneosobi ne
ovakv ogsi stema:t ačnostfunkci oni
sanjaodr eđenaj ekv ali
tetom elemenatair el
acij
a
i
zmeđu nj ih ist abil
nostpr ocesar adaj eoset no većau odnosu nasi stemesa
pov ratnim dej stvom.

Sist
em sapovratni
m dej
stvom j ekarakteri
sanizl
aznimv eli
činamakojesuuslovl
jene
ponašanj
em si st
ema u pr ošlost
i.St rukt
uir
an jet ako da r ezul
tat
iakti
vnostiu
pret
hodnom per i
odumogubi tikorišćenizaupr av
lj
anjeakt i
vnost
imaunar ednom
peri
odu.Dveosnov nevr
ste:pozit
ivnoginegativnogkaraktera.

Sistem sa pov r
atnim dejstvom poziti
v nog karaktera pr edstavlj
a pr ocesr azvoj
a
proizvodni
hsistemakoj ičiniskupstanjael emenat asistemaidej stva,podešent ako
dadaj epri
raštajpozit
ivnogznaka.Kodov ogsistemaakt i
vnostiuprocesur adadaju
rezult
atkojiuzr okuj
epov i
šenni v
o akt ivnost
i.( Pri
mer :sistem zar azmnožav anj
e
bakterij
a)
Sistemisa pov ratni
m dej stvom negat i
vnog kar aktera,kod kojih se gener isanj
e
procesav r
šinabazii nformacijaoodst upanjust varni
hi zl
aznihveli
činauodnosuna
predviđenefunkcij
ekrit
erij
a.(Pri
mer:sistem čov ek-mašina,indust
rij
ski sist
em)

Si
stemisapov ratnim dejstv
om kontroli
šusopstvenoponašanj
enabazirezult
ata
pret
hodnihaktivnosti
.
Razvrst
av anj
e sistema u kat egor
ij
ej e usl
ovlj
eno st
rukt
urom delov
a si
stema i
st
anov i
štem posmat račasist
emausmi sl
uodređi
vanjaf
unkci
jesi
stema.

POVRATNASPREGA
Povratnadej
stv
asemani f
estuj
uuzatvor
enom kolu– spregapovrat
nogdejst
va
(pov
r at
naspr
ega)koj
apr
edstavl
j
aopšt
ustr
ukt
uruprocesaodl
uči
vanj
ausi st
emu.
Pov r
atnaspr egapr edstav l
j
azat vorenuput anj ukoj
auodr eđenom r
edosledupov ezuj
e:
odluku koj a kont rol
iše akt i
vnost ,st anj
e u posmat ranom pr eseku sist
ema i
i
nformaci juost anj
usi stemakoj auzr okujenov uodl
uku.
Stvarnost anjesistemaj eizvornov ihinformaci j
aoposmat r
anom presekusistema.
I
nfomogubi tiuzakašnjenj uil
isagr eškom.
Odlukai aktivnostpredst avl
jaj
uel emenatpr omenest anjaodnosnodej st
vousistemu.
Redsi stemaj euslov l
j
enbr ojem elemenat ast anj
asistema.
Zasv akupr omenust anj apotrebnoj eodr eđenov reme;kodpr oizvodnihsistema
procest ransformaci j
eul aznihui zl
aznev eliči
netraživ remekojenazi v
amov reme
tr
ajanjaciklusa.

I
NFORMACI ONISI STEM
Ulogasv akogI .
S.jedaobezbedikv ali
tetnuinf
ormaci
juIost anjuobjekt
aOkojese
postižeodr eđivanj em obeležjastanjapr i
menom određenogal gor
it
ma– postupka
mer enja.
Skup el ement arni
h obel ežja nazi
vamo baznim skupom,dokskup podat aka koj
i
određuj uelement ar noobeležjenazi
vamopr ost
om bazom podataka.
Svakipr eseksi stemanepr eki
dnoemi tuj
eodgovaraj
ućepodat kekojiul
azeubazu
podat aka.

ODLUČI VANJEIMODELIODLUČI VANJA

Odlučivanjepr edstavl
jasubjekt iv
nii ntel
ekt ualnipr ocesr angi r
anjamogući hr ešenja
nekogpr obl
emai zauzi
manj esubj ekt i
vnogst avapr emat oj rangl ist
i.
Proces odl učivanja pretpostav l
ja:egzi stenciju pr obl
ema,egzi stenci
ju mogući h
rešenja,određenopr edznanjesubj ektaodl učivanjai egzist
enci j
uneophodni hinf o.
Her bertSajmonpododl uči
vanj em podr azumev asl oženilinijskiintelekt
ualnipr oces
kojiredom obuhv ata:dobrodef inisanjepr obl ema, određivanj emogući hrešenja,izbor
j
ednogr ešenj
ai ocenapogodnost i odabranogr ešenja.
Sušt i
nskoodl učivanj
epost ojiondaisamoondaakosubj ektsv esnoikonst rukt i
vno
prođesv e4faze.Akopr opust isamoj ednuf azu,toodl učivanjej esamof ormalno.

Kor
ektnodonešenamasov
naodlukat
rebasušt
inskidar
epr
ezent
uježel
j
eii
nter
ese
naj
većegobi
makonkret
nemase.

Kodmasov
nogodl
uči
vanj
a->5model
a:
 1.Autokr atski– v eoma mal ipr ocenatstvarne mase obezbeđuj eispunjenj
e
kri
terij
umamasov nogodlučivanja,
2.Autor i
tativni–manj i
nastvarnemaseost varujepretežanut i
cajnaodluku,
3.Demokr atski– sv isubj
ektiimaj upribl
i
žnoj ednakapr av anaodl uči
vanje,a
pretežanut i
cajnaodl ukuostvarujenekaodređenav eći
nast var
nemase
4.Poliarhij
ski– subj ektiodlučivanjaimajuj ednaka prav a iskromna v eći
na
ostvarujepr etežanut i
cajnaodluku,
5.Anar hij
ski–subj ektiodl
učivanjai maj
ujednakapr avaiv el
ikavećinaostvaruj
e
pretežanut i
cajnaodl uku.Ost v
ar enj
eovogusl ovaumasov nom odlučivanj
uje
teško!

Kodautori
tat
ivni
hmodelaodl
uči
vanj
arazl
i emov
kuj lasni
čki
,admi
nist
rat
ivno-
pol
i
tički
,
naučno-
tehni
čkimodeli
td.

Rangiranje mogućih rešenj

a podrazumeva ur eđi
vanje mogući
h r ešenja po
opadajućem r
edosledunji
hovepogodnost
i.Sušt
inskoodluči
vanj
ejenezamisli
vobez
rangi
ranja.