Rada Mutav i uki

1 Redovi - nastavak

1.1 Zadaci za vebu

 Ispitati da li dati red konvergira i ako je to sluqaj nai egovu sumu:
a) ln , b) (e − e ).
Primer 1.1.
 1
∞ n2 +1 ∞ 1
P P
n n+1

a) Opxti qlan ne tei nuli, pa je dati red divergentan. Zaista,

n=1 2n2 +1 n=1

n2 + 1 n2 + 1
   
1
lim ln = ln lim = ln 6= 0.
n→∞ 2n2 + 1 n→∞ 2n2 + 1 2

b) Raspiximo sumu prvih n qlanova datog reda:

1 1 1 1 1 1 1 1
Sn = (e1 − e 2 ) + (e 2 − e 3 ) + · · · + (e n−1 − e n ) + (e n − e n+1 ) = e − e n+1 .

Dakle, red konvergira i egova suma je S = lim S = e − 1. n→∞ n

Primer 1.2. Ispitati za koje p ∈ R red P√ konvergira. ∞ n!e n

Koristimo Stirlingovu formulu n! ∼ 2πnn e , pa za opxti qlan vai

n=5 nn+p
n −n

√ √
2πnnn e−n en 2π
an ∼ n p
= p− 1 .
n n n 2
Kako red qiji je opxti qlan konvergira za q > 1, sledi da polazni red konvergira za p − > 1, tj. za
1 1

p> .
nq 2
3
2

Primer 1.3. Ispitati konvergenciju reda: a) P ( √a − 1), b) P 3Psin . ∞ n ∞ n 1

a) Neka je a = √a − 1 i b = . Kako je lim = ln a, a red je divergentan, takav je

n=1 n=1 7n
1 a1/n −1 ∞ 1

i polazni red prema drugom poredbenom kriterijumu.

n
n n n n→∞ 1/n n=1 n

b) Neka je a = 3 sin i b = P
. Tada je lim

n 1 3 n
= lim = 1, a kako je red
an P
sin(1/7n ) ∞ 3 n

konvergentan (geometrijski red q za |q| < 1), takav je i polazni red (prema drugom poredbenom
n 7n n 7 n→∞ bn n→∞ 1/7n n=1 7

kriterijumu).
n

Primer 1.4. Ispitati konvergenciju sledeih redova: a) P , b) P , v) P ∞

. 1 ∞ 1 ∞ ln n

a) Funkcija f (x) = je neprekidna, opadajua i pozitivna za x ∈ [2, ∞), pa je dati red ekvikon-
n=2 n ln n n=1 n ln(n2 +1) n=1 n2 +n+1
1

vergentan nesvojstvenom integralux ln x

Z ∞
dx b
= lim (ln(ln x)) 2
= ∞,
2 x ln x b→∞
odakle sledi da je red divergentan.
b) Neka je a =
n i b = . Tada je
1
n ln(n2 +1) n
1
n ln n

an ln n h∞i 1/n 1
lim = lim = = lim = ,
n→∞ bn n→∞ ln(n2 + 1) ∞ n→∞ 2n/(n2 + 1) 2

pa na osnovu drugog poredbenog kriterijuma red je divergentan, jer je takav i red P a (deo pod a)). ∞

v) Primetimo prvo da je a = < = b za n > 1. Posmatrajmo sada funkciju f (x) =

ln n ln n
. n=1 n
ln x

en prvi izvod je f (x) = , pa funkcija opada za x > √e. Dakle, na intervalu [2, ∞) funkcija
n n2 +n+1 n2 n x2
0 1−2 ln x

f (x) je neprekidna, opadajua i pozitivna, pa moemo umesto reda posmatrati nesvojstveni integral
x3

!
Z b   b Z b
ln x u = ln x, dv = dx/x2 , = lim − ln x dx ln 2 + 1
lim = du = dx/x, v = −1/x + = .
b→∞ 2 x2 b→∞ x 2 2 x2 2

Sledi da je red P ∞
n=2 bn konvergentan, pa je na osnovu prvog poredbenog kriterijuma takav i red P ∞
n=1 an .
1
Primer 1.5. Ispitati za koje p > 0 dati red konvergira: a) P , b) PP ; v) P p . ∞ 1 ∞ 1 ∞ ln n

a) Za 0 < p 6 1 vai , a kako je ranije pokazano da red je red divergentan,

n=2 n(ln n)p n=2 np ln n n=1
1 1 ∞ 1

takav e biti i polazni red za 0 < p 6 1.

> n(ln n)p n ln n n=2 n ln n

Neka je p > 1. Posmatramo funkciju f (x) = . en izvod je f (x) = −

1
< 0 za x > e . 0 p+ln x −p

Kako je funkcija f (x) opadajua i pozitivna za x > 2, moemo koristi integralni kriterijum, tj.
x(ln x)p x2 (ln x)p+1

posmatrati integral Z b
dx
lim ,
b→∞ x(ln x)p
koji je za p > 1 konvergentan (rexava se smenom ln x = t), pa je pod tada konvergentan i polazni red.
2

Primer 1.6. Ispitati konvergenciju reda: a) P , b) P a sin n. P

∞ 1 √ ∞ n 2

a) Neka je a = i b = . Tada je lim = 1, pa kako je red b konvergentan,

n=1 (n+1) 3 n n=1
1 √ 1 an ∞

takav je i polazni red.

n (n+1) 3 n n n3/2 n→∞ bn n=1 n

b) Opxti qlan a sin n e teiti nuli kad n → ∞ za |a| < 1 (lim sin n ne postoji, jer sin n
2

osciluje - ne tei jednom broju, ali je sin n 6 1, pa je lim a sin n = 0 ako niz a tei nuli).
n
n→∞
2 2

Sada je a sin n 6 a , xto je opxti qlan geomterijskog reda koji je konvergentan za |a| < 1, pa je tada
n
n→∞ n
2

konvergentan i polazni red, prema prvom poredbenom kriterijumu.

n n

Primer 1.7. Ispitati konvergenciju reda: a) P , b) P ∞

. 1 ∞ 2n +1

a) Uporedimo drugim poredbenim kriterijumom opxti qlan datog reda, a = sa b = , xto

n=1 2n −3n/2 n=1 n2n −1
1 1

je opxti qlan konvergentnog geometrijskog reda. Raqunamo n 2n −3n/2 n 2n

an 2n 2−n 1
lim = lim n n/2
· −n = lim √ = 1,
n→∞ bn n→∞ 2 − 3 2 n→∞ 1 − ( 3/2)n

pa je i polazni red konvergentan.

b) Primetimo da je a = > 2n +1
= b i b = + 2n +1
. Red P
je harmonijski, koji je
1 1 ∞ 1

divergentan, a za opxti qlan reda vai 6 , xto je opxti qlan Pgeometrijskog reda
n n2n −1 n2n n n n n2n n=1 n
∞ 1 1 1

koji je konvergentan (P q za |q| < 1), pa je red P konvergentan. Dakle, red b je divergentan
P
n=1 n2n n2n 2n
∞ 1

kao zbir konvergentnog i divergentnog reda, a kako je polazni red vei od ega (a > b ), on je takoe
n
n=1 n2n n

divergentan. n n

Primer 1.8. Ispitati konvergenciju reda: a) P . ∞ an

Primetimo da opxti qlan tei nuli za |a| 6 1 i da je | | 6 |a| za n > 1, xto je opxti qlan
n=1 n
an

geometrijskog reda koji je konvergentan za |a| < 1. Za a = 1 red se svodi na harmonijski red, koji je
n
n

divergentan.
Primer 1.9. Ispitati konvergenciju reda: a) P , b) P .
∞ (−1)n ∞ (−1)n

a) Prema Lajbnicovom kriterijumu, dovo an uslov da red konvergira je da niz 1/ ln n monotono tei
n=1 ln n n=1 nα +1

nuli za n > 2. Kako je taj uslov ispuen, red konvergira. Ipak, dati red ne konvergira apsolutno, jer je
1
> , xto je opxti qlan harmonijskog reda, koji je divergentan.
1

b) Prema Lajbnicovom kriterijumu, red e konvergirati za α > 0. Kako red P

ln n n
konvergira za ∞ 1

α > 1, a , to polazni red konvergira apsolutno za α > 1. n=1 nα

1 1
<
nα +1 nα