ТИПОВИ

КЛИМЕ У
СРБИЈИ
Три типа и два варијетета
Општи подаци:

⚫ Просечна t 11,7°С, падавина 900mm/god.

⚫ I је најхладнији месец
⚫ XII-III снег (на планинама је овај период дужи)
⚫ II и X су најсувљи (у октобру је неопходно наводњавање тек
никле пшенице)
⚫ V и VI су најкишовитији (падавине опадају W-E)
⚫ VII је најтоплији месец (јер се ваздух загрева од подлоге)
⚫ јесен је топлија од пролећа
Податке добијамо из 29
метеоролошких станица
У Србији су заступљени следећи типови и варијетети климе

1. КОНТИНЕНТАЛНА
2. УМЕРЕНОКОНТИНЕНТАЛНА
А) ИЗМЕЊЕНА ЈАДРАНСКО-
МЕДИТЕРАНСКА
Б) ЖУПНА
5. ПЛАНИНСКА
1.КОНТИНЕНТАЛНА - има
степске особине
⚫ Низијска Србија (41,5% Панонска и Влашка низија,
S обод)
⚫ Одлике: топла лета, хладне зиме, мало падавина
500-700mm/god. Снег се задржава 10-40 дана.
⚫ Ветар је W, NW и NE сув са Атлантика 1800km,
Арктика где нема препрека и Сибира преко E
европске низије.
⚫ Лета су топла, јер нема шума да спречавају
загревање. Зиме су хладне због утицаја сибирског
ваздуха.
⚫ Кикинда је најсувља са 220mm/год, али има и највећу
инсолацију 2200h/god.
⚫ Вршац: најјача кошава 40m/s.
2.УМЕРЕНОКОНТИНЕНТАЛНА
⚫ Брдско-планинска Србија (до 800m н.в.)
⚫ Одлике: умерено топла лета, умерено хладне зиме.
Мања колебања t, падавине до 1000mm/god. Ветар E и
SE.
⚫ Смедеревска Паланка је место са max измереном t у
Србији 44,9°C (2007. године).
Београд
⚫ У градовима се јављају «острва топлоте» због
антропогених фактора, увек је мало виша температура
него у околини
⚫ min -26,2°С (1893. године)
⚫ max +41,8°С (1946. године)
⚫ прима око 670mm/god падавина
⚫ инсолација је око 2050h/god,
⚫ У зимском периоду дува Е ветар кошава са Карпата
2-3 до 27 дана, до 130 km/h
⚫ Ваздушни притисак је 1001mb
кошава
A) ИЗМЕЊЕНА ЈАДРАНСКО-
МЕДИТЕРАНСКА
⚫ Метохијска котлина (најтоплија у Европи)
⚫ Утицај Јадранског мора долином Белог Дрима (између
Коритника и Паштрика)
⚫ Одлике: Лета дуга и топла, зиме хладне због околних
високих планина (хладан ваздух се спушта, а топао
пење и долази до t инверзије – топлије је на већим
висинама, него на мањим)
⚫ Призрен: средња годишња температура 11,8°.
Б) ЖУПНА
⚫ котлине (Пожешка, Александровачка, Врањска...)
⚫ Одлике: t је виша због затворености планинама са
свих страна, па је ова клима погодна за воћарство и
виноградарство.
⚫ Пожешка је најмагловитија котлина у Србији (због
густе речна мреже) и има најмању инсолацију
1500h/god.
3.ПЛАНИНСКА
или хладна континентална
⚫ Планинска Србија ( преко 800m н.в.)
⚫ Одлике: свежа кратка лета, дуге оштре (хладне) зиме.
Падавине > 1000mm/god.
⚫ Пештер, најнижа t -39,6°С
⚫ Снег се задржава и до 150 дана (5 месеци).
⚫ Ветар SW (са Медитерана) излучује велику количину
падавина на Динарске планине.
Јуник српски Черапунџи
⚫ Најкишовитија област у Србији 1400mm/god
⚫ Црквице у Црној Гори најкишовитије у
континенталном делу Еврипе 5200mm/god (Пико на
Азорским острвима 6300mm/god)
⚫ Черапунџи у Индији најкишовитије на свету
12000mm/god
ТЕМПЕРАТУРНА ИНВЕРЗИЈА И
„ПОЛОВИ ХЛАДНОЋЕ“
⚫ У затвореној Сјеничкој котлини долази до
температурне инверзије услед задржавања хладног
ваздуха који се спушта са околних планина.
⚫ Овај ваздух непрекидно се хлади, нарочито зими, када
се формира језеро хладног и релативно мирног
ваздуха. Јако расхлађен ваздух задржава се на дну
котлине.
⚫ На већим висинама (на ободним планинама)
температуре ваздуха су више.
⚫ Тако под утицајем рељефа долази до појаве
температурне инверзије.
Милутин Миланковић
Милутин Миланковић
⚫ НАСА га је уврстила у првих 10 научника
⚫ Астроном, математичар, геофизичар, професор
небеске механике на Грађевинском факултету у
Београду (оснивач ове катедре).
⚫ Бавио се периодима ледених доба, Земљиним
магнетизмом, померањем полова
⚫ Направио је најпрецизнији календар