FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

GEODEZIJA I GEOINFORMATIKA

UVOD U DEFORMACIONA
MERENJA I ANALIZU
- VEŽBA 2 -

NOVI SAD, 2021

Karlsuhe metoda
• Metoda Karlsruhe bazira se na nezavisnom izravnanju merenja iz
nulte i kontrolne epohe i njihovom zajedničkom izravnanju.
• U prvoj fazi postupka deformacione analize vrši se nezavisno
izravnanje opažanja iz dve epohe merenja:
𝐯𝑖 = 𝐀𝐱 𝑖 + 𝐟𝑖 , 𝑖 = 1,2
Ω1 = 𝐯1𝑇 𝐏𝐯1 , Ω2 = 𝐯2𝑇 𝐏𝐯2 , Ω0 = Ω1 + Ω2 = 𝐯 𝑇 𝐏𝐯
𝑏1 i 𝑏2 brojevi stepeni slobode iz nulte i kontrolne epohe merenja.
𝑏 = 𝑏1 + 𝑏2
Karlsuhe metoda
• U okviru druge faze vrši se zajedničko izravnanje merenih veličina nulte i
kontrolne epohe merenja. Pri zajedničkom izravnanju dveju epoha
vektor nepoznatih koordinata deli se na tri subvektora:
𝐱 𝑇 = 𝐳 𝑇 , 𝐱1𝑇 , 𝐱 2𝑇 ,

𝐳 – subvektor osnovnih tačaka za koje se pretpostavlja da su stabilne.

𝐱1 , 𝐱 2 – subvektori tačaka za koje se pretpostavlja da su nestabilne.

• Iz zajedničkog izravnanja određuje se kvadratna forma koja sadrži

informacije o greškama merenja i o pomeranjima nestabilnih tačaka:
Ω𝑧 = 𝐯𝑧𝑇 𝐏𝐯𝑧 .
 Zajedničko izravnanje
• Primer – jednodimenzionalna geodetska mreža
Uslovno stabilni reperi 1 i 2, odnosno reperi osnovne mreže.
Reper 𝐻𝑖
1 …
2 … Reper 𝐻𝑖 Od Do ∆ℎ𝑖−𝑗
3 … 𝐳 11 … 11 12 …
4 … 12 … 11 13 …
𝐱1 13 … 12 13 … Merenja iz nulte
14 … 14 11 … epohe
Nulta epoha merenja Kontrolna epoha merenja 23 … 14 12 …
𝐱2
Od Do ∆ℎ𝑖−𝑗 Od Do ∆ℎ𝑖−𝑗 24 … 14 13 …
1 2 … 1 2 … 11 12 …
1 3 … 1 3 … 11 23 …
2 3 … 2 3 … 12 23 … Merenja iz kontrolne
4 1 … 4 1 … 24 11 … epohe
4 2 … 4 2 … 24 12 …
4 3 … 4 3 … 24 23 …
Ispitivanje stabilnosti osnovnih tačaka mreže
• Na osnovu kvadratnih formi Ω0 i Ω𝑧 formira se kvadratna forma Ωh koja
sadrži samo informacije o pomeranjima tačaka, na sledeći način
Ωℎ = Ω𝑧 − Ω0 = 𝐯𝑧𝑇 𝐏𝐯𝑧 − 𝐯 𝑇 𝐏𝐯.
𝑏 – objedinjeni broj stepeni slobode
• Ispitivanje stabilnosti osnovnih tačaka mreže 𝑘 – broj epoha merenja
Ωℎ /𝑓 (𝐯𝑧𝑇 𝐏𝐯𝑧 − 𝐯 𝑇 𝐏𝐯) 𝑏 𝑛 – dimenzija geodetske mreže
𝑇= = 𝑇
~ 𝐹1−𝛼,𝑓,𝑏 𝑝0 – broj osnovnih tačaka mreže
Ω0 /𝑏 𝐯 𝐏𝐯 𝑓 (uslovno stabilnih tačaka)
𝑏 = 𝑏1 + 𝑏2 , 𝑓 = 𝑘 − 1 𝑛𝑝0 − 𝑑 𝑑 – defekt datuma geodetske mreže

Ukoliko je 𝑇 ≤ 𝐹1−𝛼,𝑓,𝑏 konstatujemo da u skupu uslovno stabilnih tačaka nema

nestabilnih tačaka. U suprotnom (𝑇 > 𝐹1−𝛼,𝑓,𝑏 ) tvrdimo da u skupu uslovno
stabilnih tačaka ima nestabilnih tačaka.
Utvrđivanje nestabilnih tačaka u skupu
osnovnih tačaka mreže
• Kada u skupu osnovnih tačaka mreže postoje nestabilne tačke,
potrebno je utvrditi koje su to tačke. U tom cilju ponavljaju se
zajednička izravnanja iz kojih se sukcesivno izostavlja po jedna tačka
osnovne mreže. Izravnanje u kojem je dobijena minimalna vrednost
kvadratne forme Ωz ukazuje da tačku koja je izostavljena pri tom
izravnanju treba smatrati nestabilnom tačkom. Ona se definitivno
izostavlja iz skupa osnovih tačaka mreže (uslovno stabilnih), a ceo
postupka se ponavlja bez nje. Opisani postupak se ponavlja ciklično
sve dok ne bude zadovoljen uslov 𝑇 ≤ 𝐹1−𝛼,𝑓,𝑏 .
Lokalizacija deformacija
• Lokalizacija deformacija izvršava se za svaku tačku. U nultoj hipotezi
pretpostavlja se da je tačka stabilna, dok se u alternativnoj hipotezi
pretpostavlja da je tačka nestabilna:
𝐻0 : 𝑀 𝐝መ𝑖 = 0 protiv 𝐻𝑎 : 𝑀 𝐝መ𝑖 ≠ 0.

• Test statistika
𝐝መ 𝑖 – vektor pomeranja 𝑖-te tačke
𝐝መ𝑖𝑇 𝐐−1
መ
𝐝
መ𝑖
𝐝 𝐐𝐝መ𝑖 – kofaktorska matrica pomeranja 𝑖-te tačke
𝑖
𝑇𝑖 = ~ 𝐹1−𝛼, 𝑚, 𝑏
𝑚∙ 𝜎ො02 𝑚 = 𝑟𝑎𝑛𝑔 𝐐𝐝መ𝑖 , odnosno dimenzija geod. mreže

Ukoliko je 𝑇𝑖 ≤ 𝐹1−𝛼, 𝑚, 𝑏 nulta hipoteza se ne odbacuje, tj. tačka se proglašava stabilnom.

Ukoliko je 𝑇𝑖 > 𝐹1−𝛼, 𝑚, 𝑏 nulta hipoteza se odbacuje, tj. tačaka se proglašava nestabilnom.
Lokalizacija deformacija
• Kofaktorska matrica nepoznatih parametra 𝐐𝐱ො i vektor nepoznatih
parametara 𝐱ො iz zajedničkog izravnanja dekomponuju se na sledeći način:
𝐐𝐳ො,ො𝐳 𝐐𝐳ො,ො𝐱1 𝐐𝐳ො,ො𝐱2 𝐳ො
𝐐𝐱ො = 𝐐𝐱ො 1,ො𝐳 𝐐𝐱ො 1,ො𝐱1 𝐐𝐱ො 1,ො𝐱2 𝐱ො = 𝐱ො 1 .
𝐐𝐱ො 2,ො𝐳 𝐐𝐱ො 2,ො𝐱1 𝐐𝐱ො 2,ො𝐱2 𝐱ො 2

• Vektor pomeranja 𝐝መ i odgovarajuća kofaktorska matrica pomeranja 𝐐𝐝መ

određuju se na sledeći način:

𝐐𝐝መ = 𝐐𝐱ො 1,ො𝐱1 + 𝐐𝐱ො 2,ො𝐱2 − 𝐐𝐱ො 1,ො𝐱2 − 𝐐𝐱ො 2,ො𝐱 1

𝐝መ = 𝐱ො 2 − 𝐱ො 1