1. Опиши грађу коже.

Покожица,длака,крзно,чулне ћелије,крвни судови ,лојна жлезда,знојна жлезда,подкожно

ткиво.
2. Шта је меланин и које је његова улога?
Меланин је пигмент у кожи.Улога му је да штити од ултраљубичастог УВЕ зрачења.
3. Наведи примере рожнатих творевина и њихову улогу. Објасни пресвлачење,
митарење и лињање.
Код кичмењака рожне творевине су им заштитна улога ,код гмизавца су рожне крљушти,код
птица су кљун,канџе у перо,код сисара су у виду длака,код риба и водоземаца се ове
творовине не појављују.
Преслачење-одбацивање целог површинског дела коже
Митрење-избацивање перја код птица
Лињање-одбацивање длаке
4. Наведи типове скелета у животињском свету.
Дели се на унутрашњи (ендоскелет) и спољашњи (егзоскелет).
5. Објасни скелета кичмењака.
Код кичмењаци имају ендоскелет који може бити хрскавичав и кошчани.КИчмењаци имају
кости главе,трупа и кости удова.
6. Опиши и објасни грађу коштаног ткива.
Коштано ткиво је сачињено из ћелије звездастог облика,те ћелије су распоређене кружно и
између њих је међућелијска маса.Ова маса се састоји од соли калцијума и органске супстанце
осеина.Соли костима дају чврстину а осеин еластичност.
7. Објасни грађу мишићног система бескичмењака.
Мишићи су у слојевима и пружају се у разним правцима.Епител,кружни мишићи,уздужни
мишићи и мишићни снопови.
8. Како смо поделили мишиће код кичмењака.
Срчани,глатки и попречнопругасти мишићи.
9. Која је улога миофибрила?
То су протеини који омогућавају мишићима опружање и грчење.
10.Шта је надражљивост, шта су рецептори и просте очи бескичмењака.
Надражљивост је способност организма да осети дражи.Рецептори су чулне ћелије које
примају надражаје и затим их преносе до одговарајућих центра нервног система.Медузе
имају тако зване просте очи којима могу да разликују светло од таме.
11.Опиши грађу и улогу чула укуса и мириса.
Рецептори чула укуса се налазе на језику и у виду квржица.Рецептори чула мириса смештени
су у служокоси носне дупље са њене горње стране.
12.Опиши грађу и улогу чула слуха и равнотеже.
Ухо је орган чула слуха.Састоји се од спољашњег-ушна шкољка,средњег испуњено ваздухом
који је повезан Еустахијевом тубом и унутрашњег уха-полукружни каналчићи,пуж.Чуло за
равнотежу се налази уз коштану творевину звану пуж.
 13.Опиши грађу и улогу чула вида.
Главни орган чула вида су очи.Како би смо боље видели помажу нам још неки органи попут
обрва,трепавица,капка,служних жлезда и очних мишића.Очне јабучице су лопстастог
облика.Састоје се од три слоја спољашњи-беоњача и рожњача.Испод беоњаче налази се
судовњача.Иза рожњаче је зеница.Око зенице је дужица, а иза зенице сочиво које је еластично
и са свих страна је опкољено цилијарним телом.Шупљина ока је испуњена сталкастим
телом,а унутрашњост мрежњачом.
14.Наведи типове нервних система које срећемо код различитих врста
бескичмењака и кичмењака.
Типови нервног система су мрежаст-дупљари,врпчаст-ваљкасти црви,лествичасти-пљоснати
црви,ганглијални-мекушци,цевасткичмењаци,прстенасти-бодљокошци
15.Како смо поделили нервни систем код кичмењака?
Цевасте смо поделили на пперферни и централни.Централни се још деле на мозак и кичмену
мождину.
16.Наведе делове мозга, шта је ликвор?
Мозак чини пет делова:продужена мождина,мали мозак,средњи озак,међу мозак и велики
мозак.Осим кичмом кичмена моћждина је заштићена са три опне:тврдом,паучинастом и
меком.Између меке и паучинасте налази се течност ликвор.
17.Наведи делове нервне ћелије и њихове улоге?
Делови нервне ћелије су:тело нервне ћелије,кратки наставци дендрити,дугачки наставци
аксони,мијелински омотач и нервни завршеци.
18.Какво може бити нервно ткиво, његова грађа и распоре у кичменој мождини и
мозгу.
Нервно ткиво се дели на белу масу коју чине аксони и сиву масу коју чине дендрити и тело
нервне ћелије.
19.Какви системе за варење постоје код бескичмењака?
Сунђери-филтрација,дупљари-у телесној дупљи,црви-црево,инсекти-предње,задње и средње
црево,шкољка-филтрација преко шкрга,пауци и шкоњке-варење ван тела.
20.Наведи органе за варење бескичмењака.19. одговор
21.Шта су ензими?
Ензими су протеини који убрзавају хемијске реакције и помажу при варењу и неким другим
процесима.