где се сваки круг песме мелодија мења, али се може певати у истом тренутку.

Група деце
пева прву строфу и када почну другу, у истом моменту остатак хора улази певајући прву
строфу упоредо уз део певача која почињу другу. Многи барокни композитори су познати
по свом умећу контрапункта у својим делима, али се утицај контрапункта наставио и у
каснијим епохама кроз дела композитора као што су Бетовен, Франк, Стравински24 и многи
други. Утицај контрапункта је био приметан и поп култури, на пример, у рок музици, посебно
седамдесетих година XX века, када су рок музичари интензивно експериментисали са изразом
и стиловима.

Иако се контрапункт примарно повезује са музиком, слободно уметничко тумачење

контрапункта дозвољава да се користи ван строге дефиниције у музици. Када се говори
о сликарству, контрапункт је користио Руски сликар Василиј Кандински да објасни неке
стратегије у самој изради радова, коришћене да би се постигла складност супротстављених
идеја. Симбол крста би могао представљати и симбол за контрапункт. Сусрет вертикалне и
хоризонталне линије ствара складан облик и осећај равнотеже. Комплементарне боје би се исто
могле супротстављати и стварати балансирану и контрастну површину, али ако заиста желимо
да присвојимо појам контрапункта и потпуно га укључимо у сферу визуелних уметности
морамо отићи и даље од очигледних правила и још више проширити његово значење.

Цртеж у простору 150м

Пример за складан контрапункт је постављање огледала поред уметничког рада. У мом раду
“Цртеж у простору (150м)25” на улазу у просторију, у којој се налазила инсталација, поставио
сам огледало тако да се гледалац, приближавајући се раду, прво суочава са одразом рада у
огледалу. Даљим померањем открива се и сам рад, и његов одраз остаје инфериоран приказ
стварног света, али света у који наизглед не можемо ући јер је соба пуна клопки од конопца.
Овде је контрапункт рада његов одраз, и открива нам више димензија које он поседује и коначно

24 Ludwig van Beethoven, César-Auguste-Jean-Guillaume-Hubert Franck, Игорь Фёдорович Стравинский

25 в. сл. стр.

23