ENDOKRINI SISTEM

Seminarski rad

Predmet: Medicinska biohemija Profesor:

Autor:

.
Sadržaj:
1. Uvod ............................................................................................................ 3
2. Endokrini sistem .......................................................................................... 3
3. Hipofiza ....................................................................................................... 4
4. Endokrini pankreas ...................................................................................... 5
5. Štitna žlezda ................................................................................................. 6
6. Nadbubrežne žlezde ..................................................................................... 6
7. Polne žlezde ................................................................................................. 6
8. Hormoni endokrinog sistema ....................................................................... 7
9. Zaključak ...................................................................................................... 7
10. Literatura ..................................................................................................... 7

2
 1. UVOD

Endokrini sistem je sistem žlezda u kom se sintetišu hormoni pomoću informacija iz spoljašnje i
unutrašnje sredine. Ti hormoni su odgovor na te informacije. Pomoću endokrinog sistema
reguliše se metabolizam, rast, seksualne aktivnosti itd. Neurosekretorne ćelije su takođe u stanju
da luče hormone.

2. ENDOKRINI SISTEM

Endokrini sistem se sastoji od svih endokrinih žlezda u organizmu. Endokrine žlezde proizvode
hormone. Hormoni se preko krvi transportuju do specifičnih mesta koja su specifična za svaki
hormon. Glavne žlezde endokrinog sistema su: hipotalamus, epifiza, hipofiza, pankreas, jajnici,
testisi, štitna žlezda, paraštitna žlezda i nadbubrežne žlezde. HPT (hipotalamusno-hipofizno-
tiroidna osovina) je deo endokrinog sistema zadužen za regulaciju metabolizma. HPT je zavistan
od hipotalamusa, hipofize i tireoidne žlezde.

Slika br. 1. muški endokrini sistem

3
 Slika br. 2. ženski endokrini sistem

3. HIPOFIZA

Smeštena je u udubljenju klinaste kosti. Ovo je mala endokrina žlezda koja je podeljena u dva
dela – prednji (adenohipofiza) i zadnji režanj (neurohipofiza). Adenohipofiza luči somatotropni
hormon i stimuline koji deluju na rad dr. žlezda. Prednji režanj hipofize utiče na aktivnost drugih
endokrinih žlezda. Lučenjem prednjeg režnja hipofize se reguliše aktivnost endokrinih žlezda tj.
povećava se njihova aktivnost ili u potpunosti zaustavlja. Neurohipofiza je mesto gde se
deponuju antidiuretični hormoni i oksitocin.. Zadnji režanj hipofize reguliše aktivnost hormona
koji zadržavaju i izlučuju mokraću iz bubrega. Ukoliko nadbubrežna žlezda luči malo hormona u
krvotok, hormon prednjeg režnja hipofize će je stimulisati na veće lučenje. A kada to lučenje
hormona nadbubrežne žlezde dostigne željeni nivo hormona u krvotok, onda se smanjuje i
lučenje hormona hipofize. Ukoliko ćelije u prednjem režnju hipofize postanu suviše aktivne,
može doći do Kušingove bolesti (usled prevelike stimulacije nadbubrežnih žlezda) ili gigantizma
i akromegalije (usled veće količine hormona rasta). Prilikom prekomernog lučenja hormona rasta
može doći do velike slabosti mišića, impotencije, šećerne bolesti i dr. Ukoliko dođe do

4
nedovoljnog lučenja hormona hipofize (hipopoituitarizma) rast će biti znatno usporen ako se ova
pojava javi u detinjstvu i takva deca ostaju sitna ali skladno građena. Ali ukoliko dođe do ovoga
u zrelom dobu, rast ne može zakržljati ali može doći do smanjenja funkcije ostalih endokrinih
žlezda. Kada se proizvodi vrlo mala količina hormona zadnjeg režnja hipofize i okolnog nervnog
tkiva može doći do pojave dijabetes insibitusa i onda bubrezi ne mogu da kontrolišu količinu
vode koju luče.

4. ENDOKRINI PANKREAS

Između egzokrinih delova pankeasa nalaze se Langerhansova ostrvca koja luče insulin, glukagon
i samostatin. Insulin i glukagon deluju antagonistički na metabolizam glikoze, tako da insulin
smanjuje konc. glikoze u krvi, dok glukagon povećava. Ukoliko dodje do nedostatka insulina
može doći do hiperglikemije što može izazvati šećernu bolest.

Slika br.3. Langerhancova ostrvca

Langerhansova telašca su raspoređena po celom egzokrinom tkivu pankreasa. Ova ostrvca sadrže
više vrsta ćelija (alfa, beta i delta) koja omogućavaju brz i dobar unos hormona u cirkulaciju. U
pankreasu odrasle zdrave osobe nalazi se oko milion Langerhansovih ostrvaca. Langerhansova
ostrvca su inervisana parasimpatičkim i simpatičkim neuronima, preko kojih nervni signali
regulišu lučenje insulina i glukagona.

5
 5. ŠTITNA ŽLEZDA

To je žlezda sa endokrinim lučenjem, koja luči hormone tiroksin i tironin. C ćelije štitaste žlezde
luče hormon kalcitonin, čija je uloga regulacija konc. kalcijuma u krvi i ima antagonistički
efekat na PTH koji luči paratiroidne žlezde. Tironin (T3) nastaje iz aminokiseline tirozin i sadrži
tri atoma joda, poluživot mu je kratak – oko jedan dan. Tiroksin (T4) isto nastaje iz tirozina i
sadrži četiri atoma joda. Za sekreciju i prozvodnju tironina i tiroksina zadužen je tireo
stimulušući hormon hipofize (TSH). Dok je za lučenje TSH-a zadužen tireotropin (TPH).
Tiroksin i tironin dovode povećanja bazalnog metabolizma, povećanja aktivnosti endokrine
žlezde, sekrecije insulina, povećava se frekvencija i snaga srca, povećava se razgradnja glukoze-
glikoliza itd.

6. NADBUBREŽNE ŽLEZDE

Nadbubrežne žlezde se sastoje iz kore i srži. Kora se sadrži iz glomeruloze, fasciculanta i zone
reticularis. Glomeruloza luči mineralokortikoide, aldosteron i kortikosteron. Ovi hormoni
regulišu promet minerala i vode i time održavaju homeostazu.. Fasciculatna luči glikokortikoide,
dok zona reticularis luči adrenalin i noradrenalin. Prilikom hiperfunkcije kore nadbubrežne
žlezde može doći do aldosteronizma, Kušingovog sindroma i adrenalnog virilizirajućeg
sindroma. Kod aldosteronizma javljaju se glavobolje, poremećaji sluha i vida, jaka žeđ...
Hipofunkcija kore nadbubrežne žlezde može nastati usled razaranja žlezdanog tkiva ili
metaboličkih poremećaja u stvaranju hormona. Da bi se dijagnostikovali poremećaji koji se
odnose na aktivnost kore nadbubrežne žlezde, važno je odrediti konc. mineralokortikosteroida,
glukokortikosteroida, androgena i 17-OHP-a. Bolesti srži nadbubrežne žlezde su najčešće
povezane sa tumorima.

7. POLNE ŽLEZDE

Endokrina funkcija polnih žlezda leži u tome da se luče dve vrste polnih hormona: androgeni i
estrogeni. U svakoj vrsti polnih žlezda se luče obe vrste polnih hormona, ali npr. u jajnicima se
luči veća količina estrogenih hormona, dok je u semenicima obrnuto. Testisi luče androsteron i
testosteron, dok jajnici izlučuju grupu estrogenih hormona i progesteron. Do razvoja sekundarnih
polnih odlika dovodi aktivnost gonadostimulina koji aktiviraju polne žlezde. Polni hormoni
podstiču razvoj polnih organa i dovode do pojave sekundarnih polnih karakteristika. U pubertetu
pod uticajem gonadostimulina dolazi do formiranja Grahovog folikula i u njemu sazreva jajna
ćelija i luče se estrogeni hormoni. Estrogeni hormoni utiču na razvijanje materice. Kada Grahov
folikul sazri, on prsne i iz njega se oslobađa jajna ćelija koja prelazi u jajovod – ovaj proces

6
naziva se ovulacija. Umesto Grahovog folikula dolazi žuto telo. Ukoliko dođe do oplođenja jajna
ćelija počinje sa deobom i zasadi se na zidu materice i tada počinje trudnoća. Žuto telo održava
trudnoću u prvoj polovini tako što lući progesteron, ukoliko dođe do nedovoljnog lučenja
progesterona može doći do pobačaja. U drugoj polovini trudnoće obrazuje se placenta koja luči
progesteron i zamenjuje žuto telo. Ukoliko ne dođe do oplodnje žuto telo se degeneriše, što
dovodi do degeneracije dela endometrijuma i prskanja krvnih sudova – mentruacija.

8. HORMONI ENDOKRINOG SISTEMA

Hormoni se koriste za komunikaciju između organa i tkiva, zbog fiziološke regulacije. Oni utiču
na udaljene ćelije vezivanjem za specifične receptorske proteine na ciljnim ćelijama. Hormoni se
mogu podeliti u tri klase: eikosanoidi, steroidi i derivati AK/proteina. Najčešći mod ćelijske
signalizacije u endokrinom sistemu je endokrina signalizacija. Postoji i drugi modovi kao što su
parakrina, autokrina i neuroendokrina signalizacija. Kod autokrine signalizacije ćelija luči
hormon koji se vezuje za autokrine receptore na istoj ćeliji. Ovo dovodi do promena u ćelijama.
Parakrini sistem deluju na ćelije u istom tkivu ili organu i ima sporije dejstvo.

9. ZAKLJUČAK

Bolesti endokrinog sistema, kao što su šećerna bolest, gojaznost i bolest štitne žlezde su veoma
česte. Iz tog razloga je veoma važno spoznati neadekvatno regulisane oslobođene hormone u
organizmu. Na taj način jedino možemo odrediti tačnu dijagnozu i terapiju za dato oboljenje.

10.LITERATURA

1. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%95%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BA
%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B8_
%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC#%D0%95%D0%BD
%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%D0%BF
%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%B0%D1%81
2. https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D
%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B
D%D0%B0_%D0%B6%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0
3. https://www.ordinacije.info/hipofiza-funkcije-i-poremecaji-lucenja-hormona/

7
4. http://kfiziolbiohem.vet.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2020/04/4_pankreas_tkivni-2020-
Compatibility-Mode.pdf
5. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A8%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%BD
%D0%B0_%D0%B6%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0
6. https://www.bionet-skola.com/w/Polne_%C5%BElezde
7. Slika br.1. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%95%D0%BD%D0%B4%D0%BE
%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B8_
%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC#/media/
%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA
%D0%B0:Blausen_0346_EndocrineSystem_Male2.png
8. Slika br. 2. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%95%D0%BD%D0%B4%D0%BE
%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B8_
%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC#/media/
%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA
%D0%B0:Blausen_0345_EndocrineSystem_Female2.png
9. slika br. 3. https://www.google.com/search?q=langerhansova+telasca&sxsrf=APq-
WBuSMYRD1W7nKDNJKNWUPJIVhSeqJQ:1645291175314&tbm=isch&source=iu&i
ctx=1&vet=1&fir=4hs2yUjNZd74wM%252C702x9V_0VNlUlM%252C_
%253Bch1JF3Fyt5f87M%252CzpQKfZYNLch-LM%252C_%253BHJ9EuRjHhkTHpM
%252CXQ9jdurLuqdvFM%252C_%253Bn2yflvKOgA1zeM%252ClKDqGf8o-hZ6hM
%252C_%253B4kekumlzOfQXeM%252CNqjxtrk7Rbo6nM%252C_
%253BbxqEQDWXA8ncBM%252C19dEyonrGAgD_M%252C_
%253BL3i5b5g_COEHyM%252CJa6_FyEFklAo7M%252C_%253Bs262Vxnsoya-8M
%252CtlSLUeiuL_D7WM%252C_%253BjyH2d3NKz1fESM%252CJa6_FyEFklAo7M
%252C_%253BUsddhzb2NmgO3M%252CXQ9jdurLuqdvFM%252C_&usg=AI4_-
kSxLSEp7NUvlggh2tJ34S47a16EBw&sa=X&ved=2ahUKEwi50Lmgo4z2AhUB76QK
HT5KBCcQ9QF6BAgDEAE#imgrc=4hs2yUjNZd74wM
10. https://sh.wikipedia.org/wiki/Langerhansova_ostrvca
11. http://www.talijalab.com/poremecaji-funkcije-nadbubreznih-zlezda-2/