Обавезне резерве пословних банака Србије

Обавезна резерва представља обавезу које пословне банке имају према Централној банци -
НБС. Народна банка Србије обавезну резерву користи као помоћни инструмент, тј. онда
када су исцрпљени ефекти осталих тржишних мера монетарног регулисања .Овај помоћни
инструмент монетарне политике НБС користи да би повећала кредитни потенцијал банака
(смањењем обавезне резерве), или смањила кредитни потенцијал банака (повећањем
обавезне резерве). Обавезна резерва се обрачунава искључиво на обавезе које банке имају
према клијентима тј. на изворе средстава пословних банака. Пословна банка би обавезу
издвајања обавезне резерве имала и када не би имала ниједан пласман (стамбени кредит и
сл.), само из разлога јер има примљене депозите грађана (динарска и/или девизна штедња).

У финансијском смислу, обавезна резерва представља износ средстава који су банке у

обавези да држе на рачунима код Централне банке. Одлуку о висини стопа, као и основици
за обрачун обавезне резерве, доноси Извршни одбор Народне банке Србије. Овај износ се
обрачунава множењем стопе обавезне резерве са основицом за њен обрачун. Основицу за
обрачун обавезне резерве чине обавезе које банке имају према клијентима тј. извори
средстава (депозити, примљени кредити и хартије од вредности). Стопа обавезне резерве
може бити јединствена или пак диференцирана према рочној и/или валутној структури
извора средстава. Средства које пословне банке држе на рачунима код Централне банке на
име обавезне резерве, НБС враћа пословним банкама по престанку коришћења одређеног
извора средстава (истек ороченог депозита и сл.).

Одлуке о обавезној резерви, па самим тим и вредности прописаних стопа обавезне резерве
као и начина формирања основице за обрачун, НБС је у претходних пет година неколико
пута мењала (2006, 2010. и 2011. године). Одлуке о обавезној резерви банака код Народне
банке Србије (“Службени гласник РС”, бр. 116/06) која је била на снази у периоду 2006. –
2010. године када је у Србији одобрен највећи број кредита и према којој је стопа девизне
обавезне резерве износила чак 45% изузев на девизну штедњу (стопа од 40%), девизне
субординиране обавезе (стопа од 20%) и девизна средства давалаца лизинга (стопа од
100%).

Према тренутно важећој Одлуци о обавезној резерви банака код Народне банке Србије
(“Службени гласник РС”, бр. 3/2018) основица за обрачун обавезне резерве се формира
тако што се укупни извори средстава банака умање за тачно специфициране обавезе
(обавезе према НБС, субординиране обавезе и сл.). Стопа обавезне резерве је Одлуком
дефинисана као диференцирана према рочној и валутној структури извора средстава и
износи:

1. за обавезну резерву на девизне изворе коју чине обавезе са уговореном рочношћу

до две године – 20%
2. за обавезну резерву на девизне изворе коју чине обавезе са уговореном рочношћу
преко две године – 13%
3. за обавезну резерву на динарске изворе коју чине обавезе са уговореном рочношћу
до две године – 5%
4. за обавезну резерву на девизне изворе коју чине обавезе са уговореном рочношћу
преко две године – 0%
Евидентно је да овако диференциране стопе фаворизују динарске изворе у односу на
девизне и уговорене дуже рокове у односу на краће. На тај начин, пословним банкама се
пружа могућност да прибављањем средстава из дугорочних динарских извора, сами себи
укину обавезу издвајања обавезне резерве (стопа 0%). Међутим то пословне банке не
користе у довољној мери и радије се одлучују да прикупе девизну штедњу наших грађана
или да повуку девизне кредите из иностранства што резултује обавезом банке да издваја
обавезну резерву по стопи од 25% односно 30% у зависности од рочности. Према
подацима НБС, евидентан је континуирани тренд смањења ефективне стопе девизне
обавезне резерве. На пример, у периоду фебруар 2007. – септембар 2011. године ова
вредност је у непрекидном паду и смањила се са 39,7% на 23,2%.

Ради очувања и јачања стабилности финансијског система Републике Србије, Извршни

одбор Народне банке Србије може да одлучи да банка у одређеном периоду не обрачунава
обавезну резерву на укупне обавезе или на део обавеза банке, и то нарочито у случају
реструктурирања банке у складу са законом којим се уређују банке и/или када се оцени да
банка има проблеме с ликвидношћу.

Емилија Убавић III-1