UNIVERZITET EDUCONS – SREMSKA KAMENICA

UČITELJSKI FAKULTET

ESEJ
Učenje Platona

Mentor: Student:
Prof. dr Asim Praskić Fazila Kurtović

Tutin, 2023. God

SADRŽAJ

UVOD..............................................................................................................................................2

1.PLATON.......................................................................................................................................3

1.1. Život..................................................................................................................................3

1.2. Učenje...............................................................................................................................3

1.2.1. Konstitucije dijalektike..............................................................................................3

1.2.2. Teorija ideja...............................................................................................................4

1.2.3. Teorija države............................................................................................................5

1.2.4. Utemeljenje matematike............................................................................................5

1.2.5. Matematička kosmologija..........................................................................................6

1.2.6. Dela............................................................................................................................6

ZAKLJUČAK..................................................................................................................................7

LITERATURA.................................................................................................................................8

UVOD

2
 U Platonovo vreme, kao i danas, postojala su dva osnovna gledišta o tome. U stvari, smrt
je jedna od ove dve stvari: ili je potpuno uništenje, tako da mrtvi više ništa ne osećaju, ili je, kako
smo čuli, [smrt] promena i neka vrsta seobe duše odavde u negde drugde. Ako je smrt kraj svega,
onda, kako kaže Sokrat, ona nije strašna, jer ono što sledi posle je slično dubokom zdravom snu
bez snova, koga niko i ništa ne uznemirava. osoba.

Ako je duša besmrtna, onda je smrt samo prelaz sa ovog sveta u drugi. Polazeći od ovog
stava, Platon postavlja nova pitanja: Ako je duša besmrtna, ako je božanskog porekla, zašto je
pala na porođaj? Kakav je „onaj svet“ i šta se tamo dešava sa dušom?

Prema Platonu, znanje je sećanje na ono što je duša videla u Hadu, a njen zemaljski život
rezultat je izbora napravljenih u tom svetu pre rođenja. Nešto slično se dešava sa dušom posle
smrti. Njen život na onom svetu je sećanje na ovozemaljski život. Duša treba da se seti svega što
je ovde doživela, da izađe u susret sa svojom savešću i da objektivno i nepristrasno proceni sve
svoje izbore na ovom svetu.

1.PLATON

3
 Platon je, pored ostalog, za filosofiju značajan jer je on prvi počeo (u svojim dijalozima
iz središnjeg perioda književnog stvaralaštva) da uvodi upravo pojmove "filosof" i "filosofija".
Istina je da ti pojmovi još uvek nisu bili iskristalisani u značenju, ali je vidno Platonovo
nastojanje da sadržinski što bolje odredi te pojmove. U pojedinjenim delima je dovoljno uočljivo
nagoveštavao koliko bi obrazovanim ljudima Sokratovog vremena bilo teško da shvate pravo
značenje reči "filosofija". (Deretić, 2011: 85)

1.1. Život

Platon je,takođe veoma značajan filosof. Živeo je od 427-347. godine pre nove ere.
Atinjanin je poreklom, iz vrlo ugledne porodice. Imao je najbolje moguće školovanje, a
pokazivao je i dara za umetnost. Pisao je pesme, drame, tragedije, međutim kada je upoznao
Sokrata (u 20. godini) sva svoja dela je spalio. U to doba je bio u krugu Sokratovih najprisnijih
prijatelja. Po Sokratovoj smrti napušta Atinu zbog onoga što su učinili njegovom učitelju i putuje
po Južnoj Italiji, Siciliji. Tu je čak pokušao da ostvari svoje političke ambicije. Upoznao je i
učenja pitagorejaca i elejaca.

Vraća se u Atinu gde osniva svoju filosofsku školu- "Platonova akademija", koja je bila
prva filosofska škola u strogom smislu te reči. Ova akademija je postojala devet vekova i bila je
vrlo jaka i uticajna škola. Po legendi, na ulazu je pisalo:"Neka ne ulazi ko ne zna geometriju".Gaj
u kojem je akademija bila smeštena imao je svoj gymnasion tj. vežbalište. (Đorđević,2012: 102)

1.2. Učenje

1.2.1. Konstitucije dijalektike

Samu reč "dijalektika" je Platon skovao kao ime za filosofsku istraživačku aktivnost. Može se
reći da je dijalektika sredstvo za uzdizanje i osvešćavanje individualne duše na putu saznanja.
Taj put je uzlazni, progresivan, počinje od "najnižeg" stepena saznanja (od onoga što pokazuju
čula), zatim ide preko proučavanja i razumevanja matematičkih oblika i relacija, da bi dospeo do
onog "najvišeg" (od uvida u vrhunsko dobro, koje je dobro samo po sebi).

4
 Drugi moguć opis dijalektike kao metoda koji vodi dušu ka vrhunskom dobru i vrhunskoj
lepoti bio bi onaj koji Platonov Sokrat daje u dijalogu "Gozba". Ovaj put je povezan sa ljubavlju,
jer je pojam ljubavi određen kao žudnja za lepotom i rađanje u lepoti.(Milan, 1970: 58)

Međutim, Platon je u nekoliko svojih dela opisao dijalektiku i sa čisto tehničke strane.
Osnovnu strukturu tog oblika sačinjavaju dva elementa: "hipoteza"-polazni pojam, odnosno reč
kojom se polazni pojam imenuje; i "dijareza"-deoba. Postupak se sastoji u pronalaženju
odgovarajućih kategorija kojim pojam pripada. Uzima se princip dihotomije kao kriterijum za
"klasifikaciju", tj. opis pojma. Ceo postupak se završava definicijom u kojoj su nabrojane sve
prethodno otkrivene karakteristike pojma.

1.2.2. Teorija ideja

Ovo predstavlja Platonovu metafiziku. Ideja-doslovno znači oblik, lik; dok se ovde misli
na neke bestelesne, nadčulne oblike koje opaža um; samo njemu, a ne čulima su dostupne ideje.
Aristotel je otkrio da je Sokratov podsticaj za stvaranje ove teorije bio u traganju za onim što je
"opšte" i "zajedničko" svim stvarima i bićima vidljivog čulnog sveta.

U Platonovim delima nema nijednog dijaloga u kojem je teorija ideja izložena na potpun i
nedvosmislen način. Postoje samo skice teorije rasute po različitim dijalozima i često u važnim
pojedinostima međusobno nesaglasne. Bez obzira na to, teoriji ideja se pridaje velika važnost,
bez nje ne bi bila moguća nikakva nauka ni filosofija. (Platon, 1969: 54)

Pa ipak, neke skice ove teorije se mogu izložiti. Već je definisan pojam ideje i njegovo
značenje u ovom kontekstu. Može se dodati i da su one, po Platonu, pojmovi koji objektivno i
nezavisno od nas postoje. Takođe, ona su bestelesna i nadčulna bića; večna, niti nastaju, niti
mogu propasti, nepromenljive su. One su savršene i apsolutne. Po Platonu, ideje čine zaseban
svet, to je istinska i prava stvarnost (budući da su nepromenljive za razliku od materijalnog
sveta). Vrhovno mesto u tom svetu pripada vrhovnoj ideji dobra.

Osim sveta ideja postoji i svet čula. Najteže pitanje Platonove metafizike je veza ideja i
čulnih stvari. Čulni predmeti su samo senke ili bledi odrazi ideja (tu pripada priroda, kosmos. On
je dobro uređen jer podseća na ideje, ali je takođe i rđav, nesavršen jer je nastao od materije). U

5
kasnijim radovima Platon objašnjava vezu između ova dva sveta uvodeći Demiurga (vidi
matematička kosmologija). (Kruzhinin, 2009: 69

1.2.3. Teorija države

Ovde reč "teorija" upućuje na umno posmatranje države. Ova tema se obrađuje u 3
dijaloga, od kojih je najznačajnija "Država". Platon u ovoj teoriji ispituje kakva bi trebalo da
bude neka empirijska država da bi u njoj bile značajno prisutne one ideje koje su imenovane kao
"pravično po sebi" i "dobro po sebi". U ovim ispitivanjima je osnovno problem usklađivanja
ličnih i opštih interesa. Platon je verovao da se to može rešiti dvostrukim dejstvom: vaspitanjem i
obrazovanjem mladih generacija, i konstitucijom same države. Smatrao je da u državi postoje tri
tipa ljudi: voljni, požudni i umni i da svaki od njih ima svoje određeno mesto u poretku. Jedni,
koji u procesu obrazovanja pokažu najmanje uspeha, najpre će završiti svoje obrazovanje i
formiraće klasu "hranilaca države" tj. onih koji znaju da rade rukama i telesnom snagom (voljni).
Drugi, koji imaju veću sklonost ka učenju (ali samo u funkciji postizanja ličnog uspeha u
počastima i slavi) formiraće klasu "branilaca države" tj. čuvara, vojnika (požudni). Poslednji,
koji tokom obrazovanja pokažu i dokažu sposobnost za najvišu mudrost do koje ljudi mogu
dospeti, formiraće vladajuću klasu (umni). (Deretić, 2011: 54)

1.2.4. Utemeljenje matematike

Platonu pripada zasluga za stvaranje filosofije matematike. To proishodi iz toga što je

Platon matematičkim bićima i relacijama pridavao posebno značenje i ulogu u strukturi
postojećeg uopšte. Njih je zamišljao kao posrednike između "vidljivog" sveta i nevidljivog, ali
shvatljivog poretka ideja. Takođe, Platon je prvi uveo razlikovanje razuma od uma.Razum je
neophodan za snalaženje u matematičkim stvarima a um u onim najvišim koje se tiču ideja.
Platon je prvi dao snažne podsticaje za formulisanje matematičkih teorema i za njihovo strogo
dokazivanje.

1.2.5. Matematička kosmologija

6
 Ova tema je najviše razvijena u dijalogu "Timaj". Ličnost Timaja po nečemu podseća na
pitagorejce, ali postoje i novine. Platon govori o Demiurgu (graditelju) kosmosa. On je prikazan
kao izvrstan matematičar, koji je načinio naš kosmos po ugledu na večne ideje, a na to se odlučio
procenivši "da je red bolji od nereda".

Poslednji elementi "novosačinjenog" kosmosa imenovani su kao geometrijska bića - kao

trougli. Od njih su sačinjeni pravilni poliedri (tetraedar, oktaedar, ikosaedar, heksaedar i
dodekaedar). Ovi pravilni poliedri su kasnije dobili naziv "pet Platonovih tela". Prva četiri
odgovaraju Empedoklovim "korenima svih stvari" dok se dodekaedar uzima kao oblik kosmosa.

1.2.6. Dela

Trasil (bibliotekar aleksandrijske biblioteke) je sredio Platonovu književnu zaostavštinu.

Trasilovo izdanje Platonovih sabranih dela obuhvatilo je ukupno 36 spisa (35 dijaloga i 13
pisama uvrštenih u jednu celinu). Kasnije se pokazalo da je jedan od dijaloga (Epinomi, dodatak
Zakonima) napisao neko od Platonovih sledbenika.Zanimljivo je da su svi Platonovi dijalozi
sačuvani u celini, mada su izvorni rukopisi mestimično iskvareni ili nejasni. Za ovo je
najverovatnije bila zaslužna Platonova akademija. Značajnija dela su: (Platon, 2009)

"Apologija Sokratova"

"Država (ili "O pravičnosti")

"Gozba" (ili "O ljubavi")

"Fedar" (ili "O lepom")

"Fedon" (ili "O duši")-govori o Sokratovim poslednjim satima i njegovoj smrti.

"Parmenid" (ili "O idejama")

ZAKLJUČAK

7
Za Platona filozofija nije profesija, već poziv, ne samo formalno i fragmentarno istraživanje
ovog ili onog pitanja, već usredsređenost na suštinsko. To nije bekstvo iz života u svet misli ili
napuštanje društvenih problema, već vatreni napor da se transformiše i pojedinac i društvo.

Filozofija je i znanje o sebi, o svojoj besmrtnoj prirodi, koja po stepenu očišćenja počinje sve
jače da sija kroz ono što se sraslo sa dušom. To je potraga za odgovorom na pitanje „Šta je
čovek?“, ali odgovor na to pitanje ne možemo naći ni u knjigama, ni analizom sebe, kakvi smo
sada.

Taj odgovor dolazi prema tome koliko smo daleko stigli u uzdizanju do izvora izvan granica
života i smrti; međutim, tokom svog uspona, filozof uvek mora da razmišlja i o ovom i o
drugom.

8
LITERATURA

1. Deretić, I., „Da li nam je hermeneutika uopšte potrebna: Platon o umeću tumačenja”, u
Filozofija i društvo, br. 2, god. 2011

2. Đorđević, Jovan (2012). „Humanistička pedagogija i vaspitanje”. Pedagoška stvarnost

3. Jovanović,B., (1988).. „Škola i vaspitanje“, Učiteljski fakultet u Jagodini

4. Kruzhinin, V.A. (2009). Istorija političkih studija - M .: Knorus, 2009

5. Milan, R.(1970). Kratak pregled istorije umetnosti Sarajevo

6. Platon (1969) Država. Beograd: Kultura Beograd