Универзитет у Београду

Пољопривредни факултет – Земун

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ УВОДА У БИОТЕХНИЧКИ И

ИНФОРМАЦИОНИ ИНЖЕЊЕРИНГ
Тема:Расипачи минералног ђубрива

Ментор: Студент:
Пајић Милош Каналаш Мирослав БИ230198

Београд,октобар 2023. године

Садржај
1.Увод......................................................................................................................................................3
2. Утићај ђубрива на земљишта и воду................................................................................................4
2.1.Ђубрење и отпорност биљака према болестима и штеточинама..........................................4
2.2.Утицај ђубрења на приносе пољопривривредних култура.....................................................4
2.3.Минеларна ђубрива и енегертска продуктивност пољопривредне производње.................4
2.4.Проиводња, промет и потрошња ђубрива у Србији................................................................5
3.Медологија истраживања...................................................................................................................6
4.Предмет и програм истраживања......................................................................................................8
5.Научни циљ истраживања..................................................................................................................9
6.Материјал и метод.............................................................................................................................10
6.1.Основни подаци о газдинству.................................................................................................10
6.2.Минерална ђубрива................................................................................................................10
7.Принцип рада Расипача минералног ђубрива................................................................................11
7.1.Делови расипача минералих ђубрива....................................................................................11
7.2 Пример расипача.....................................................................................................................11
7.3 Пример другог расипача..........................................................................................................12
8.Закључак............................................................................................................................................13
9,Литература.........................................................................................................................................14

2
1.Увод
Савремена пољопривредна производња не може се замислити без примене ђубрива,
посебно са аспекта бољег коришћења биолошког потенцијала родности биљака човек
узгаја. У противном, приноси би се значајно смањивали, без обзира на примену свих
других агротехничких мера, као што су обрада земљишта, заштита и нега усева,
наводњавање... За значај примене ђубрива у исхрани биљака знало се од давнина. Још
су стари Римљани запажали позитиван утицај животињског измета на раст и развој
биљака. Поред тога, уочили су и да неке минералне материје, као што су креч или
пепео, такође имају слично дејство. По неким записима, у фараонском Египту су
примењивали зеленишно ђубрење и тиме унапређивали пољопривредну производњу.
Сматра се да азотна ђубрива имају највеће дејство на формирање приноса биљака
(МцЦосх, 1984). У ранијим истраживањима помиње се и, тзв. „закон минимума“ по
коме „елеменат који у потпуности недостаје или се налази у недовољној количини,
спречава друга хранивљива једињења да произведу свој ефекат, односно, принос зависи
од оног неопходног елемента који је у „минимуму“ (Броцк, 2002). Експлоатација и
примена ђубрива почела је у првој половини деветнаестог века, али значајнија
производња и примена у свету почела је после Другог светског рата. Између 1961. и
2011. године светска популација је порасла са 3,1 на 6,8 милијарди људи. У истом
периоду, глобална производња хране порасла је са 900 на 2 500 Mt, док је са повећањем
учешћа ђубрива у биљној производњи порасло са 30 на преко 150 Mt (FAO и IFA,
2012). У досадашњој пољопривредној пракси фертилизациона вредност ђубрива је
оцењивана само на основу њиховог утицаја на повећање приноса биљних култура и
евентуално на њихов квалитет. Међутим, са напретком свих привредних грана, па и
пољопривреде, све се више анализира аспект утрошка енергије у производње ђубрива у
односу на енергију која је садржана у повећаном приносу органске материје гајених
биљака.

3
2. Утићај ђубрива на земљишта и воду
Примена минералних ђубрива у биљној производњи има изузетно велики утицај на
стабилност приноса и квалитет биљака и веома је важно сваке године надокнађивати
макро и микроелементе неопходне за раст и развој биљака. Врло често се овом процесу
приступа без претходно извршених хемијских анализа земљишта, што изазива
негативне последице како на само земљиште, тако и на састав површинских и
подземних вода. Наведене последице настају првенствено услед прекомерне употребе
минералних ђубрива, посебно оних високо концентрованих. Чест је случај да се
апликација обавља нестручно, са беспотребно високим количинама ђубрива, а да се
тиме не постиже очекивано висок принос. Када се примењују ђубрива са високим
садржајем лако мобилних форми основних и секундарних елемената долази до
деградационих процеса и смањења плодности земљишта. Ђубриво које усев не
искористи доспева у животну средину кроз земљиште у подземне и површинске воде,
где изазива највеће штете. Загађење водотокова нитратима је најшире распрострањено
и достиже врло високе концентрације у многим земљама света.

2.1.Ђубрење и отпорност биљака према болестима и штеточинама

Ђубрива имају још једну важну улогу у животу биљака, а то је да подстичу њихов
метаболизам и упућују га у одређеном правцу. Тај правац у ком је усмерен промет
одређених материја повећава отпорност биљних организама. У овоме предњаче
фосфорна и калијумова ђубрива, која убрзавају сазревање биљака, а самим тим
омогућавају да оне одоле нападима одређених група инсеката. Минерална хранива
повећавају и способност ферементације одређених материја у биљкама, а тиме се
побољшава њихова отпорност на болести које изазивају вируси и гљиве.

2.2.Утицај ђубрења на приносе пољопривривредних култура

Један од најбољих показатеља успешности биљне производње јесте стабилност
приноса гајених култура. Циљ није постићи максималне приносе уз употребу
прекомерне количине минералних ђубрива, што има негативне последице како по
екологију, тако и по економичност и енергетску ефикасност производње биљних
култура, већ је циљ постићи оптималан принос, економски најисплативији, а
истовремено и заштитити животну средину. Потребно је имати у виду да на повећање
приноса највећи утицај имају само прве употребљене количине минералних ђубрива и
да је свака даља јединица хранива мање успешна.

2.3.Минеларна ђубрива и енегертска продуктивност пољопривредне

производње
Енергетска ефикасност пољопривредне производње постала је веома важна у процесу
анализе њене успешности. Раније се анализирала само енергија добијена преко
приноса, а данас се посматра однос енергије која је уложена у производњу и енергије
која је добијена, по њеном завршетку, у виду приноса. Највећи проценат у уложеној
енергији заузимају минерална ђубрива и ђубрење. Производња, складиштење,
4
транспорт и апликација, су делови процеса кроз који пролазе минерална ђубрива и
сваки за себе односи одређени део енергије. То наравно није разлог да се ова
агротехничка мера укине, јер биљкама обезбеђује макро и микроелементе неопходне за
њихов раст и развој, већ се мора тежити њеној рационализацији, како би производња
била енергетски што ефикаснија.

2.4.Проиводња, промет и потрошња ђубрива у Србији

У Србији је за првих осам месеци 2013. године произведено 509.906 тона минералних
ђубрива. Оваква производња већа је за за 3,32 % у односу на исто време 2012. године. И
поред раста производње то није довољно да се подмири домаћа потрошња минералних
ђубрива, па се оно у значајној мери и увози. Статистички подаци показују која су
хранива и у коликој мери увожена у протеклих неколико година (Статистички
годишњак Републике Србије). У периоду од 2010. до 2012. године просечно је увезено
394 714,63 т минералних ђубрива, у вредности од 157 839 100 УСД. У увозу су
најзаступљенија била азотна ђубрива и њихове мешавине, као и уреа, али и ђубрива са
азотом фосфором и калијумом и калијум – хлорид. Србији је, дугорочно, за повећање
приноса свих култура у аграру, годишње потребно око 1,5 - 2 милиона тона минералних
ђубрива. Ипак, Србија је по потрошњи минералних ђубрива од 80 до 120 кг/ха
обрадивог земљишта на последњем месту међу земљама региона и испод просека
Европске уније. Када се посматра потрошња свих врста ђубрива, Србија тренутно
троши око 800 000 тона, а има потенцијала да користи 600 000 тона азотног ђубрива и
900 000 тона НПК ђубрива. Један од узрока ниске потрошње ђубрива у Србији свакако
јесте економска криза, али је у том сегменту изузетно значајна и улога и подршка
државе, али и непостојање повољних и лако доступних извора финансирања
пољопривредне производње.

5
3.Медологија истраживања
Џамић и Стевановић (2000) истичу значај минералних ђубрива наводећи да генетски
потенцијал родности биљака може доћи до пуног изражаја само у условима оптималне
исхране. Из тог разлога, минерална ђубрива данас представљају незаменљиво средство
у повећању приноса гајених биљака. Просечно учешће примене минералних ђубрива у
повећању приноса гајених биљака износи између 50 и 60 % (Фрицк ет ал., 2011;
Даwсон анд Хилтон, 2011). У већини случајева неоправдано се користе велике
количине ђубрива, што само до одређене тачке утиче на повећање приноса. Аутори
наводе све аспекте употребе минералних ђубрива и презентују истраживања у којим је
доказана потреба за коришћењем ђубрива, али се подвлачи да она мора бити обављена
под строгим надзором стручних лица, са претходно извршеним хемијским анализама
земљишта. Данас се све више инсистира на еколошким аспектима производње, па су и
они битан чинилац и имају велики утицај на планирање и сам ток процеса гајења
биљних култура (Мандал ет ал., 2002; Зентнер ет ал., 2011; Ковачевић ет ал., 2012).
Аутори дају и кратак осврт на енергетску ефикасност биљне производње, где је још
једном потврђено да су ђубрива и ђубрење велики потрошачи енергије, али уз правилну
употребу иста обезбеђују и енергетске оутпуте. Осим тога, ђубрива су чинилац који
обезбеђује стабилност приноса гајених биљака, што има изузетан значај за дугорочна
планирања и будућа улагања у производњу и привреду (Малноу ет ал., 2008; Бассо ет
ал., 2013). Јевтић ет ал. (1986) наводе да је ефективно искоришћавање минералних
ђубрива могуће само при строгом придржавању технологије њихове апликације,
узимајући у обзир потребе биљака и агрохемијска својства земљишта. Они указују на
то да свака биљна култура има строго одређене потребе за појединим елементима и да
и о томе треба водити рачуна при избору биљке и њене сорте. Такође, дат је комплетан
преглед потребе одређених култура према хранивима и да само праћење ових
показатеља, заједно са хемијским саставом земљишта омогућава уравнотежену
исхрану. Мићић ет ал. (1997) такође наводе колико је важна апликација минералних
ђубрива за побољшање пољопривредне производње, као и у којој мери физичко –
механичке особине истих утичу на квалитет апликације. Дат је осврт и на утицај
коришћења минералних ђубрива на енергетски, економски и еколошки аспект
производње. Када је реч о утицају карактеристика ђубрива на квалитет апликације,
Ђевић (1992) даје образложење у којој мери поједине особине утичу на равномерност
расипања и на тај начин омогућавају да се изврши оптимизација овог дела биљне
производње. Дати су комплетни прегледи карактеристика ђубрива и њихове бројне
вредности, а све у циљу постизања што равномерније примене. Особине ђубрива,
подешеност машина за апликацију минералних ђубрива и квалитет обраде земљишта
чине спрегу, једну целину и сваки њен функционални део мора бити оптимизован.
Ђевић и Миодраговић (1996) испитују предуслове за балансирану дистрибуцију
чврстих ђубрива, док Ђевић ет ал. (2009) испитују физичке особине конкретних
минералних ђубрива, али и равномерност њихове дистрибуције по површини
земљишта. Наведена истраживања су била основ за испитивања која су спровели
Гавриловић ет ал. (2013), а са циљем да се покаже како се различита минерална
ђубрива дистрибуирају дужином радног захвата расипача у предсетвеним припремама
за шест ратарских култура и како на квалитет апликације, осим машине која се користи,
утичу и карактеристике примењених минералних ђубрива. Актуелне цене на тржишту

6
и притисак еколошких прописа утичу на то да се у сектор пољопривредне производње
тражи више конкурентних метода за производњу хране. Са развојем Глобалног
Система Позиционирања (ГПС) и Технологије променљивих норми (ВРТ - Вариабле
Рате Тецхнологy), прецизна пољопривреда је сада уобичајена пракса на великом броју
газдинстава (Фултон ет ал., 2001). ГПС и ВРТ имају потенцијал да побољшају
продуктивност и профитабилност производње, док очување и заштита животне
средине прате читав процес. Традиционалне методе ђубрења имају тенденцију да
третирају све области на парцели једнаком количином хемијских елемената, без обзира
на њихову доступност у земљишту. Пре него што је прецизна пољопривреда заживела,
варијабилност елемената у земљишту је прихваћена као фактор којим произвођач не
може много да управља. Уствари, ова варијабилност се користи као оправдање за
модификацију препоручених норми апликације ђубрива, како би се осигурали високи
приноси. Данас се у примени гранулисаних минералних ђубрива највише користе
расипачи са дисковима, код којих се грануле изузимају из машине помоћу
центрифугалне силе. Могућност прилагођавања различитим нормама апликације и
ширинама радног захвата које варирају у зависности од биљне кутуре, ове расипаче
ставља на прво место у интензивној биљној производњи. Популарност ВРТ
технологије расте од појаве прецизне пољопривреде. Једна од области на коју се
пољопривредни произвођачи фокусирају је усклађивање плодности земљишта и
расположивих хранљивих материја. Два главна технолошка система за апликацију
гранулисаних минералних ђубрива су центрифугални и пнеуматски. Центрифугални
расипачи и даље имају тенденцију да буду најпопуларнији тип расипача гранулисаних
ђубрива, због њихове мање капиталне инвестиције. Неки од недостатака су
варијабилност у погледу насипне густине минералних ђубрива, величине честица и
садржај влаге (Фултон ет ал., 2004). Ове варијабилности представљају потенцијални
проблем у вези са униформношћу апликације дуж радног захвата машине. Многи
верују да је технологија пнеуматских расипача нуди равномернију дистрибуцију у
поређењу са центрифугалним расипачима. У сваком случају, варијабилност постоји
због природе зрнастих материјала, посебно са ВРТ опремом. Произвођачи признају
постојање варијабилности, али они настављају да користе наведене машине. Тренкел
(2010) у својој студији показује да се посебна пажња мора посветити апликације
минералних ђубрива. Свакако, читав процес мора бити строго контролисан,
избалансиран и обављен под стручним надзором.

7
4.Предмет и програм истраживања
Предмет истраживања у докторској дисертацији је утицај физичко-механичких особина
различитих врста минералних ђубрива на квалитет мјихове апликације а самим тим и
на енергетски биланс пољопривредне производње. Према подацима из досадашњих
истраживања, спрега између ова три појма постоји и изузетно је важна за даљу анализу
биљне производње са аспекта економичности и оптималног утрошка енергије, као и са
еколошког аспекта обзиром да енергија утрошена путем минералних ђубрива у
укупноменергетском билансу производње има значајно учешће.
Програм истраживања је обухватио:
1. утврђивање униформности дистрибуције различитих типова чврстих минералних
ђубрива приликом апликације центрифугалним расипачима,
2. дефинисање физичко-механичких особина узорака коришћених минералних ђубрива,
3. анализу утицаја физичко-механичких особина коришћених минералних ђубрива на
униформност дистрибуције,
4. утврђивање основних енергетских параметара производње и енергетске ефикасности
у производном циклусу у смислу одређивања енергетских инпута и оутпута,
5. анализу интеракције физичко-механичких особина минералних ђубрива,
униформности дистрибуције и енергетске ефикасности производње.

8
5.Научни циљ истраживања
Циљ истраживања дисертације је био одређивање физичко – механичких особина
различитих минералних ђубрива, која се користе у биљној производњи и анализа
њиховог утицаја на квалитет апликације. Обзиром на разноврсност техничких система
складиштења и манипулације минералним ђубривима пред саму апликацију, један од
циљева истраживања била је и анализа физичко-механичких особина минералних
ђубрива након складиштења, непосредно пред апликацију и након апликације како би
се утврдило да ли се одређеним техничко-технолошким системима складиштења,
манупилације и саме апликације може утицати на одржавање производног квалитета
гранулисаних минерланих ђубрива. Истраживање је такође имало за циљ утврђивање
разлике у квалитету апликације у случају коришћења различитих типова гранулисаних
минералних ђубрива и да се за свако коришћено минерално ђубриво уради енергетски
биланс његове примене као и енергетски биланс целокупног циклуса биљне
проиводње. На овај начин се квалитет апликације може разматрати са аспекта утрошка
енергије, у смислу да квалитетнија апликација подразумева оптималну количину
ђубрива, а самим ти и оптималан утрошак енергије који доводи до побољшања
енергетске ефикасности целог производног система.
Из наведеног следи да треба одредити:
- масе узорака минералног ђубрива расутог дужином радног захвата након апликације,
- физичко - механичке особине сваког узорка, односно гранула у узорку, након
складиштења, непосредно пред апликацију и непосредно након апликације,
- енергетске инпуте у производном циклусу (директне и индиректне) и
- енергетски оутпута

9
6.Материјал и метод

6.1.Основни подаци о газдинству

Експериментално истраживање је спроведено на газдинству 7. Јули у Јакову, које
послује у склопу ПКБ Корпорације. Налази се на левој обали реке Саве и поседује 4011
ха обрадиве површине. Од класа земљишта заступљене су ритска црница, ливадско
земљиште и алувијум. У оквиру газдинства послују четири ране јединице и то: РЈ
биљне производње, РЈ сточарске производње, РЈ одржавање и Служба заједничких
послова. У оквиру газдинства су заступљене биљна и сточарска производња. У биљној
производњи су заступљене следеће културе: пшеница на 535 ха, меркантилни кукуруз
на 1472 ха, семенски кукуруз на 109 ха, силажни кукуруз на 374 ха, озими јечам на 110
ха, јари овас на 90 ха, соја на 553 ха, семенски сунцокрет на 10 ха, луцерка на 290 ха,
шећерна репа на 400 ха и вештачка ливада на 68 ха.

6.2.Минерална ђубрива
Током истраживања употребљавана су гранулисана минерална ђубрива и то:
УРЕАпроизведена у Русији и КАН, МАП и НПК који су произведени у Србији.
Хранљиве материје у УРЕИ су азот (Н) 46% /-0,4% - ( НХ4 - амидни азот) ибиурет
максимално 1,2%. Грануле су беле боје, без мириса. Ово ђубриво је 100% растворљиво
у води. Максималан садржај влаге је 0,5 %. Запреминска маса износи 0,7-0,78 г/цм³.
Уноси се преко земљишта за потпуну исхрану усева или за допунску исхрану преко
листа (фолијарно) са раствором одговарајуће концентрације. У наведеном испитивању
за УРЕУ су примењене норме од 150 кг/ха (предсетвена припрема за семенски
сунцокрет) и 250 кг/ха (предсетвена припрема за меркантилни кукуруз). Калцијум
амонијум нитрат – КАН садржи следеће хранљиве материје: азот (Н) 27% /-0,8%
(13,5% Н- НО3 нитратни и 13,5% Н- НХ4 - амонијачни азот). Грануле су - жуте боје,
без мириса. Максималан садржај влаге износи 1%. Запреминска маса је 0,9-1г/цм³.
Користи се првенствено за прихрањивање усева. На земљиштима тежег механичког
састава може се применити и за основно ђубрење или предсетвено и стартно ђубрење.
Током испитивања су примењене норме од 200 кг/ха (предсетвена припрема за соју) и
250 кг/ха (предсетвена припрема за шећерну репу). Моно-амонијум фосфат – МАП
садржи: азот (Н) 11% /-1,1% и фосфор ( П2О5) 52%/-1,1%. Гранула је светло смеђа, без
мириса. Растворљив је у води. Садржај влаге износи 2%. Запреминска маса је 900-1100
кг/м³. У овом случају су примењене норме од 70 кг/ха (предсетвена припрема за озими
јечам) и 90 кг/ха (предсетвена припрема за озиму пшеницу). У коришћеној НПК
формулацији садржани су: азот (Н) 20% /-1,1% , кречни амонијум нитрат, фосфор
( П2О5) 20% /-1,1% и моноамонијум фосфат. Гранула је сивобеличаста, без мириса.
Ђубриво је растворљиво у води, осим калцијум карбоната. Фосфор ( П2О5) је
растворљив у води минимално 90%. Максималан садржај влаге износи 5%.
Запреминска маса је 900-1100 кг/м³. У конкретном случају су примењене две норме
расипања овог ђубрива: 150 кг/ха (предсетвена припрема за озими јечам) и 200 кг/ха
(предетвена припрема за озиму пшеницу)

10
7.Принцип рада Расипача минералног ђубрива

Расипач има сандук у који се ставља минерално ђубриво. Када се расипач покрене
преко карданског вратила ђубриво излази из сандука директно на ротирајуће
дискове.Ротација диска осигурава да се ђубриво равномерно разбацује то њиви. У
данашњој времену килажа и калибрисање врши се преко комјутера који се налази у
кабини трактора.
.

7.1.Делови расипача минералих ђубрива

Сваки расипач минералног ђубрива садржи:
1.Сандук
2.Лопатице
3.Карданско вратило
4.Компјутер
5.Лежајеве

7.2 Пример расипача

Слика бр 1.
Амазоне је најпознатија Немачка фирма која се бави производњом расипача
минералних ђубрива. Постоји више модела расипача али испред нас је модел Za-M
4200.Овај модел расипача саджи следеће карактеристике.
1.Сандук запремине 4200 kg
2.Радну ширину бацања од 15 до 52m
3.Уређај за ширење границе-граничник са даљинским управљачом
4.Контрола брзине помоћу Amados+ ili Amatron+
5.Техничко вагање и аутоматску калибрацију

11
6.Хидраулични погон са аутоматским уређајем за расипање и 6 пута појединачним
пребацивањем ширине помоц́у расипача ZA-M Profi Plus
Цена овог расипача се сваке године повећава али креце се око 45.000 Еура.

7.3 Пример другог расипача

Слика бр 2.
На овој слици се ради о расипачу марке и модела Kuhn Axis 40.02 H.Kuhn је такође
Немачка компанија која се бави производњом расипара и осталом машина за обраду
земљишта.Делови на овом расипачу су исти као и на прошлом и исто је перфектан у
раду.Штеловање се врши из кабине уз помоћу компјутера.Цена овог расипача се креце
око 40.000 Евра.

12
8.Закључак
Расипачи минералног ђубрива представљају кључну технологију у пољопривреди,
омогућавајући ефикасну и равномерну дистрибуцију хранљивих материја на
пољопривредном земљишту. Анализом њихових карактеристика, функционалности и
предности јасно је да ови уређаји дају одлучујући допринос повећању приноса и
оптимизацији ресурса. Њихова прилагодљивост различитим условима и капацитет
прецизног дозирања чине их незаменљивим оруђем у савременом пољопривредном
систему. Међутим, да би се максимизирала њихова ефикасност, важно је да
пољопривредници правилно одржавају и користе ове уређаје, узимајући у обзир
специфичности својих усева и земљишта. Кроз даља истраживања и иновације,
можемо очекивати даљи напредак у овој технологији, доприносећи одрживијем и
продуктивнијем пољопривредном сектору. Узимајући у обзир све наведено, можемо
закључити да су расипачи минералног ђубрива кључни фактор у постизању
оптималних пољопривредних резултата. Њихова улога у повећању ефикасности
ресурса, смањењу губитака хранљивих материја и побољшању приноса чини их
незаменљивим партнером савременог фармера. Кроз сталну едукацију и праћење
најновијих технолошких достигнућа, фармери могу максимално искористити
предности ових уређаја и допринети одрживијем коришћењу ресурса. Расипачи
минералног ђубрива нису само технолошки уређаји, већ кључни фактор у постизању
глобалних циљева одрживе пољопривреде и обезбеђивања довољне сигурности хране
за растућу светску популацију. У закључку, расипачи минералног ђубрива играју
неоспорну улогу у трансформацији пољопривреде, обезбеђујући средства за прецизно
управљање хранљивим материјама и оптимизацију пољопривредне производње.
Њихова примена доноси низ предности, укључујући повећање продуктивности,
смањење трошкова и минимизирање негативних утицаја на животну средину. Међутим,
неопходно је промовисати свест међу пољопривредницима о правилној употреби и
одржавању ових уређаја како би се осигурала дугорочна одрживост пољопривредних
пракси. Кроз даља истраживања, иновације и сарадњу између пољопривредног сектора
и индустрије, можемо очекивати даљи напредак у технологији расипања минералних
ђубрива и побољшање глобалне пољопривредне ефикасности.

13
9,Литература
https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:15388/bdef:Content/download
https://inter-agrar.com/poljoprivreda/prikljucki/amazone/rasturaci-mineralnog-djubriva/za-m/

14