Urinarni sistem

 Gradja bubrega: cortex i medulla

 Kapilarna mreza bubrega (glomerularna i peritubularna kapilarna mreza)

 Delovi nefrona-
1. glomerul bubrega
2. boumanova kapsula
3. PVT
4. Henleova petlja
 silazni deo
 uzlazni deo (tanak i debeo krak)
5. DVT
6. Kortikalni sabirni tubul
7. Sabirni kanalic
8. Medularni kanal (na vrhu bubrezne piramide)
9. bubrezna karlica
10. ureter
11. mokracna besika
12. ureta
13. urin

 Procesi u stvaranju urina: filtracija, apsorpcija, sekrecija

 Ono sto je glomerulano se desava u glomerulu, ono sto je tubulsko u tubulu.
 Gradja glomerula: mreza krvnih sudova (dovodi k.s. a.afferents, odvodi a.efferent),
visok hidrostatski pritisak 60mm/Hg (za razliku od vecine kapilarnih mreza gde je
arterijski 30mm/Hg a venski 10mm/Hg)- stimulise filtraciju krvne plazme.
 Filtraciona membrana kroz koju prolaze materije: endotel (fenestriran), bazalna
membrana i podociti (celije koje izgradjuju viscelarnu kapsulu). Izmedju parijetalnog i
viscelarnog lista Boumanove kapsule se nalazi prostor u kome se nakuplja ultrafiltrat
krvne plazme.
 U toku dana se stvori 180l, a tokom minuta 125ml ultrafiltrata
 Ultrafiltat nema proteine
 Naelektrisanje, velicine pora, albumini su manjeg promera od promena pora ali
negativno naelektrisanje ih odbija i zato NE prolaze.
 Filtracioni pritisak- pritisak koji omogucava glomerularnu filtraciju i zavisi od
hidrostatkog pritiska plazme, koloidnoosmotskog pritiska plazme, hidrostatkog
pritiska intersticijuma i koloidnoosmotskog pritiska intersticijuma.
 Pospesuje izlazak tecnosti iz krvne plaze: hidrostatski pritisak plazme (glomerula)
60mm/Hg i koloidnoosmotski pritisak tkiva (u boumanovoj kapsulu=0 jer nema
proteina).
 Suprotstavlja se izlasku tesnosti: koloidnoosmotski pritisak glomerula (32mm/Hg) i
hidrostatski pritisak boumanova kapsule (18mm/Hg)
 NFP 60-50= 10mm/Hg
 Delovi tubula
 Od ukupne kolicine primarnog urina koji nastaje filtracijom 99% materija se
reapsorbuje i vraća u krv. Ta materija koja se nalazi u tubulima, od lumena tubula,
kroz tubulocit apikalna membrana, intersticijum bubrega, bazalna membrana i
endotel kapilara (peritubularni kapilar).
 Dovodi sud za peritubularne kapilare- aa.afferents
 Odvodi sud- venula, iz krvi u cirkulaciju
 Neto pritisak na bazalnoj membrani peritubularnog kapilara- pritisak favoirzuje
reapsorpciju, na nivou glomerularnih kapilara- pritisak favorizuje filtraciju pa tečnost
izlazi iz gl.kapilara
 Peritubularni kapilari kod JĆ- VASA RECTA
 Vasa recta je bitna za koncentrovanje urina: hiperosmolarnost medule i visoki nivo
ADH
 Obligatorna reapsorpcija- PVT, voda,kiseline,elektroliti,vitamini se obavezno
reapsorbuju. Otrpilike 65% materija se reapsorbuje. Reapsorbiju prati reapsorpcija
vode pa je osmolalrnost oko 300mOmol/l
 Iz PT glukoza se transportuje sekundarnim aktivnim transportom zajedno sa Na.
Koncentracioni gradijent se nalazi na bazolateralnoj membrani, sta ga gradi?
 Fakultativna reapsorpcija-u zavisnosti od potrebe organizma neke materije mogu da
se reapsorbuju više ili manje i to je hormonski zavisni proces u distalnom delu
tubula. Hormoni na nivou distalnog tubula: ADH, angiotenzin II, aldosteron.
 Uloga aldosterona u DT: stimulise sekreciju Na na bazolateralnoj membrani, preko
luminalne membrane ulazi u lumen tubulocita.
 *Signal za lucenje aldosterona- povecan nivo angiotenzina II i povecan nivo za K u
krvnoj plazmi. Aldosteron se oslobadja iz zone glomerulose. Mineralokortikosteroid,
steroidne priorde, receptori u citoplazmi, kroz celijsku membranu uz pomoc pumpe,
kompleks hormon-receptor odlazi u jedro i stimulise se sekrecija proteina (Na,K ATP-
aza)
 ADH na nivou DT- povecava reapsorpciju H2O. Preko sekundarnog glasnika.
Stimulise ugradnju akvraporina u luminalnu membranu. Oslobadja ga
neurohipotalamus, sintetiseu hipotalamusu. Peptide priorde. Receptori na
membrani. Signal za oslobadjanje ADH- povecana omsmolalnost (iznad 300mOmol).
Hiperosmolalnost registuruje osmoreceptori (u prednjem delu hipotalamusa).
Osmoreceptori se smezuraju i izlazi voda. AP ide do neurohipotalamusa, zatim do
neurohipofize gde dolazi do lučenja ADH. Na glatkim misicima krvnih sudova VK
povecava periferni otpor, povecava volemiju i povecava pritisak.
 PTH na nivou DT- reapsorpcija Ca, sekrecija fosfata
 Andigotenzin II- od PT do DT reapsorpcija Na, sekrecija H+
 Sekrecija na nivou bubreznih tubula: H+ acido bazna ravnoteza, sekretuju se i na
nivou PVT (Na/H kontratranspoterer) i na nivou DVT (H-ATP aza, K/H
kontratransport). Tako bubrezi ucestuju u regulaciji ravnoteze.
 Prag reapsorpcije- konc materije do koje se ona u potpunosti reapsorbuje. Ako se
pojavi preko toga onda ce se izlucivati.
 Tubuloglomerularni feedback- renin-angiotenzin sistem
 Renin-angiotenzin sistem (za pitanja macula densa, JG aparat, endokrina uloga
bubrega): kada dodje do pada pritiska u sistemskoj cirkulaciji, u glomerularnim
kapilarima pritisak se smanjuje, NFD se smanjuje, kolicina neto glomerularnog filtrata
se smanjuje. Smanjena zapremina u PT se krece sporije. Prilikom sporog kretanja-
 gradijent vreme transport- sto se duze tecnost zadrzava na niovu PT reapsorbuju se
vece kolicine Na i Cl. Takva tubulska tecnost (sa smanjenom konc Na i Cl) dospe u DT,
tu hemijsku promenu registruju macule densa (u zidu pocetnog dela DT). Celije
macule dense ne registuruju promene krvnog pritiska! Registruju samo promenu u
sastav tubulske tecnosti! Posledica smanjene konc Na i Cl, jeste da celije macule
dense signaliziraju JG celijama koje se nalaze u zidu aferentne arteriole i na zidu DT i
to u bliskom kontaktu sa krvnim sudovima. Celije JG aparata sintetisu i oslobadjaju
renin. To je proteoliticki enzim, supstrat mu je angiotenzin koji se stvara u jetri.
Cirkulise u krvi. Nadje angiotenzinog, odvaja od njega jedan deo i nastaje angiotenzin
1. U plucnoj cirkulaciji dejstvom plucne konvertaze prelazi u angiotenzin 2. Efekti
angiotenzina 2: na nivou bubrega- VK eferentne arteriole- usporava se protok krvi,
pritisak se vraca u fizioloski nivo, sprecava se da oscilacije u krnom pritisku u nasem
organizmu uticu na eliminaciju stetnih materija; reapsorpcija Na i za njiim dolazi do
osmoze H2O; povecava periferni otpor i dirketno lucenje aldosterona
 Reapsorpcija u Henleovoj petlji- nishodni deo propustljiviji za H20, nije propustljiv za
jone. Ushodni deo je propustljivost za elektrolite a nije za H2O. DT za H2O uslovno
propustljiv, u zavisnosti od toga da li je prisutan ili nije ADH. Ushodni deo je
propustljiv za jone Na, Cl, K, Mg, Ca. Na, K i Cl se reapsorbuju Na-K kotrantspoterom.
Niz gradijent se transpotruje Na i Cl, aktivno se transportuje K.
 JG aparat
 Eritropoetin
 Kolicina def urina tokom dana-
 Minimalna kolicina- 500/600ml
 Osmolarnost max 1200-1400
 Konc urin- kada je hipovolemija
 Velika kolicina tecnosti- velika zapremina, male osmolarnosti oko 50mOsmol
 Osmolarnost tubulske tecnosti kada udje u DT- 100mOsmol, padne na 50
 Urin se koncentruje zahvaljujuci hiperosmolarnosti bubrezne medule.
Hiperosmolarnost je potrebna da izvuce vodu iz henleove petlje i iz medularnog
sabirnog kanalica i visok nivo ADH u onim delovima koji nisu propustljivi za H2O,
poveca propustljivost. Da ta voda iz tubulskog sistema prodje opet u intersticijum. U
ushodnom delu henleove petlje se aktivno pumpaju joni iz lumena henleove petlje
u intersticijum- raste osmolarnost. Izfiltrirana voda udje u nishodni delo (propustljiv
za H2O koja izlazi u pk) privucena osmolarnoscu izlazi u peritubularni kapilar.
Mehanizam konc urina se desava zahvaljujuci jukstamedularnim nefronima koji
imaju tanke zidove i nazivaju se vasa recta (voda koja se pokupi iz tubulskog
sistema putem vase recta se vraca nazad u krv (300mOmol/l) a kad izlazi ima oko
(320-350mOmol/l)). Najveci deo hiperosmolarnosti bubrezne medule potice od Na+
i uree.
 Odrzavanje izojonije- uticaj aldosterona na reapsorpciju Na
 Odrzavanje izohidrije- bubreg moze da eliminise jone H+ u uslovi ACIDOZE (nizak pH)
na nivou PT Na-H kontratransport, na nivou DT N-H pumpa ,kao gore kod acido bazne
ravn (puferi, pluca i bubrezi za izohidriju)
 Puferi- bikarbonatni, fosfatni i urea
 ako je alkaloza eliminisu se bikarbonati
 Klirens- kolicina krvne plazme koja se potpuno precisti od neke materije putem
bubrega u jedinici vremena. Klirens za glukozu je 0 jer se ona u potpunosti vraca
u organizam, ali se preciscava od kreatinina.
 Kontrola žeđi- unosenjem slanih materija, poveca se osmolarnost krvne plazme,
registruju osmoreceptori u hipotalamusu i stimulisu centar za žeđ i povećava se
unos tečnosti.
 45min mokraćna besika