KWIGA TRIDESET TRE]A

Recenzenti
Protojerej stavrofor haxi Qubodrag Petrovi}
Protojerej Vajo Jovi}
Vladimir Dimitrijevi}

POSTANITE ZADU@BINAR
Starac Pajsije Svetogorac
PRAVOSLAVNIH KWIGA

Biblioteka Obraz sveta~ki ve} godinama objavquje najva`nija

izdawa iz oblasti pravoslavne duhovnosti. Od 1995. godine do danas POUKE
BO@ANSTVENE
u woj je iza{lo oko stotinu naslova koji su pravoslavnoj Srbiji
ponudili bisere Svetog Predawa. S obzirom na to da `ivimo u
vremenu krize, obra}amo se onima koji su spremni da pomognu

QUBAVI
nastavak na{e Biblioteke, postaju}i na taj na~in zadu`binari
mnogih du{a gladnih i `ednih re~i Bo`ije. ^ekamo Vas, unapred
zahvalni, i spremni na svaku vrstu dogovora o saradwi.

Prevod s gr~kog ^etvrto izdawe

Antonina Panteli}, str. 5–175, 221–495
Zoran Jelisav~i}, str. 177–219
Lada Akad, str. 395–433

Kwigu priredio
Jovan Srbuq

Помени Господе дародавца ове књиге

слугу Твог Дејана и његову породицу
Јелицу, Матију, Мању, Миу и Маринка

BEOGRAD
Urednik izdawa 2008
Jovan Srbuq
Naslovi izvornika
1. Presb. DIONUSIOU D. TATSH
O GŒrontaV PañsioV
E′ Škdosh, 1999
2. AQANASIOS RAKOBALHS
`O GŒrontaV PañsioV mo¡ e²pe...
"ORQODOXOS KUYELH", 1997
3. IEROMONAHOU CRISTODOULOU AGIOREITOU
SKEUOS EKLOGHS
GŒrwn PañsioV 1924õ1994
T™moV B′
EKDOSH IEROU GUNAIKEIOU HSUCASTHRIOU
"PANAGIA, H FOBERA PROSTASIA", 2000 Otac
Dionisije Tacis

KAD TU\I BOL

POSTANE SVOJ
@IVOTOPIS I POUKE
SHIMONAHA
PAJSIJA SVETOGORCA
 7

PREDGOVOR PISCA
Na dan 12. ju­la 1994. go­di­ne ot­po­~i­nuo je u Go­spo­du mo­nah Paj­si­je,
po­zna­ti sta­rac Aton­ske go­re, ve­li­ki u~i­teq du­hov­nog `i­vo­ta, opit­ni
bo­go­slov, aske­ta i pod­vi­`nik, pred­stav­nik epo­he, ne­u­mor­ni ute­{i­
teq svo­je pa­stve a osim to­ga i po­zna­ti pi­sac. On je oti­{ao a mi smo
osta­li sa­mi, o`a­lo­{}e­ni i za­bri­nu­ti.
Na­kon star­~e­ve smr­ti, pre­o­sta­la je na­{a du­`nost da sa­~u­va­mo
we­go­vo du­hov­no na­sle­|e. To je su­{tin­ska oba­ve­za, na­ro­~i­to za me­ne
ko­ji sam, pre­ma bla­go­slo­vu Bo­`i­jem, po­zna­vao star­ca i ose­tio we­gov
bla­go­dat­ni uti­caj. Za­to sam od­lu­~io da is­pri­~am ono {to sam o ve­li­
kom star­cu Paj­si­ju do­znao sam ili na osno­vu ono­ga {to su mi ka­zi­va­li
ra­zni qu­di iz svih kra­je­va Gr~­ke a ko­je sam is­crp­no is­pi­ti­vao. Na­
dam se da }e dra­gi ~i­ta­lac uvi­de­ti da taj moj po­ku­{aj da pri­po­ve­dam
o star­cu – ko­ji, uosta­lom, ni­je i pr­vi – do­no­si svo­je plo­do­ve. De­lo,
na­rav­no, ni­je za­vr­{e­no, i ne znam da li se uop­{te mo­`e i za­vr­{i­ti,
jer je o. Paj­si­je to­kom po­sled­wih dva­de­set go­di­na po­u­~a­vao na hi­qa­
de qu­di i to sva­ko­ga na svoj na­~in. Isto­vre­me­no je i we­go­va mo­li­tva
mno­gi­ma do­ne­la bla­go­dat­nu po­mo}. Ne­mo­gu­}e je sve to opi­sa­ti. Ja sam
iz­lo­`io sa­mo deo star­~e­vih u~e­wa i ne­ke okol­no­sti we­go­vog `i­vo­ta.
Ja sam bio pr­vi ~i­ta­lac, a za­tim je kwigu ~i­ta­lo brat­stvo.
Že­lim da ov­de za­hva­lim svi­ma ko­ji su mi na ras­po­la­ga­we sta­vi­li
ma­te­ri­ja­le ve­za­ne za star­ca Paj­si­ja: ti qu­di su da­li ve­lik pri­log
stva­ra­wu ove kwi­ge.

Prva glava
ODMALENA SAM @ELEO DA POSTANEM MONAH
Otac Paj­si­je je bio smi­re­ne pri­ro­de i we­gov `i­vot je bio ne­pre­
sta­ni pod­vig. On je po pri­ro­di bio mo­nah i pod­vi­`nik naj­vi­{eg
ran­ga, bez ob­zi­ra na to {to mu je zdra­vqe jo{ od de­tiw­stva bi­lo
na­ru­{e­no.
Sve­do­~e­wa o we­go­vom `i­vo­tu ko­ja iz­la­`e­mo na ovom me­stu pred­sta­
vqa­ju plod str­pqi­vog is­tra­`i­va­wa. Do­bro je po­zna­to da sta­rac ni­kad
ni­je go­vo­rio o svom `i­vo­tu. Sa­mo bi u naj­re­|im slu­~a­je­vi­ma pro­zbo­rio
po­ne­ku re~, pa i ta­da pri­kri­ve­no. Trud da se sa­ku­pe sve­do­~an­stva o
we­go­vom `i­vo­tu ni­je pred­sta­vqao ni­ma­lo lak za­da­tak. I po­red to­
ga, us­pe­lo nam je da sa­sta­vi­mo hro­no­lo­gi­ju naj­va­`ni­jih do­ga­|a­ja i da
na­~i­ni­mo po­ve­zan `i­vo­to­pis ko­ji, na­rav­no, ne mo­`e da raz­ot­kri­je
ce­lo­kup­no star­~e­vo du­hov­no bo­gat­stvo. Na taj na­~in, mo­`e­mo re­}i da
8 OTAC DIONISIJE TACIS KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 9

je pred na­ma sa­mo spo­qa­{wa stra­na we­go­ve bi­o­gra­fi­je, jer je du­hov­no kako zbog svog ime­na ko­jim me usme­rio
bo­gat­stvo skri­ve­no od nas. I sam sta­rac je, sle­de­}i pra­vi­lo sve­tih, za­jed­no sa sve­tim mo­li­tva­ma nad ku­pe­
"me­rio gre­hov­nu, a ne du­hov­nu du­bi­nu". Po­sto­je, me­|u­tim, stva­ri ko­je qi, ta­ko i zbog to­ga {to sam se na­kon
ni­je mo­gao da sa­kri­je i ko­je je ot­kri­vao usled svo­je ve­li­ke qu­ba­vi, ne­kog vre­me­na hra­nio onom ne­ko­li­ci­
tvo­re­}i du­hov­nu mi­lo­sti­wu. Mi iz­la­`e­mo upra­vo to i raz­ve­ja­va­mo nom we­go­vih kwi­ga ko­je je sa­~u­vao Pro­
sve su­vi­{no, ka­ko bi u kor­pi sve­do­~e­wa osta­la ~i­sta p{e­ni­ca. dro­mos Kor­ci­no­glu, Ha­xi­si­nov sin.
Naj­zad, tre­ba­lo bi re­}i da su star­~e­vi asket­ski ide­a­li, we­go­va Sve­ti Ar­se­ni­je je za­mo­lio mo­je ro­di­
ozbiq­na bo­le­{qi­vost i sla­bo­sti qu­di s ko­ji­ma je bio po­ve­zan u~i­ni­ te­qe da mi da­ju ime Ar­se­ni­je a ne ime
li da ~e­sto pre­la­zi iz obi­te­qi u obi­teq, iz ke­li­je u ke­li­ju, na sa­moj Hri­stos (ka­ko se zvao de­da). On im je
Sve­toj Go­ri i iz­van we­nih gra­ni­ca, iz­be­ga­va­ju­}i ne­pri­jat­ne si­tu­a­ci­ re­kao: 'Div­na je va­{a `e­qa da od­ga­ji­te
je i po­vo­de za sa­bla­zni. Osim to­ga, sta­rac ni­je `e­leo da ga, ka­ko se ~o­ve­ka ume­sto de­de, ali zar ja ne `e­lim
sam iz­ra­zio, "is­ko­ri­ste". Sta­rac Paj­si­je se uvek od­lu~­no pro­ti­vio kad da ume­sto se­be osta­vim mo­na­ha?'"
bi se uve­rio da se we­mu bli­ski qu­di po­zi­va­ju na we­go­vo ime da bi Te 1924. go­di­ne po­ro­di­ca Pro­dro­
oprav­da­li svo­je uda­qa­va­we od pod­vi­`ni~­kog pu­ta ko­ji je on sam sle­ mo­sa Ezne­pi­di­sa pre­{la je u Gr~­ku,
dio i, sa­svim pri­rod­no, `e­leo da ga sle­de i we­go­va du­hov­na ~e­da. pri­li­kom raz­me­ne sta­nov­ni­{tva.* U
jed­nom od svo­jih za­pi­sa st. Paj­si­je je
1. Ro|ewe i detiwstvo pri­me­tio: "Me­ne, iz­be­gli­cu sta­rog
Otac Paj­si­je (u sve­tu Ar­se­ni­ ~e­tr­de­set da­na, do­ve­li su u na­{u qu­bqe­nu maj­ku Gr~­ku." Po­ro­di­ca
je Ezne­pi­dis) ro­dio se u Fa­ra­si je me­sto svog sta­no­va­wa na­pu­sti­la 14. av­gu­sta, da bi se ta~­no po­sle
Ka­pa­do­kij­skoj, u ju­lu 1924. go­di­ne. me­sec da­na, 14. sep­tem­bra, is­kr­ca­la u lu­ci Pi­rej, gde su pro­ve­li tri
We­go­vi ro­di­te­qi, Pro­dro­mos i ne­de­qe. Na­kon to­ga pre­se­li­li su ih na Ker­ki­ru. Iz­be­gli­ce je stal­no
Evlam­pi­ja, ima­li su de­se­to­ro de­ pra­tio sv. Ar­se­ni­je, wi­hov qu­bqe­ni pa­stir, ko­ji je 10. no­vem­bra umro
ce: Ka­ta­ri­nu, So­ti­ri­ju, Zo­ju, Ma­ u Ker­ki­ri i bio sa­hra­wen na grad­skom gro­bqu. Imao je 83 go­di­ne. Po­
ri­ju, Ra­fa­i­la, Ama­li­ju, Ha­ra­lam­ ro­di­ca Pro­dro­mo­sa Ezne­pi­di­sa se za­tim pre­ba­ci­la u Igu­me­ni­cu a
pi­ja, Ar­se­ni­ja, Hri­sti­nu i Lu­ku. 1927. u Ko­ni­cu, gde se ko­na~­no i na­sta­ni­la.
Pr­vih osmo­ro se ro­di­lo u Fa­ra­ Pro­dro­mos Ezne­pi­dis se su­o­~io s mno­go­broj­nim pro­ble­mi­ma. Naj­
si, a pre­o­sta­lih dvo­je u Ko­ni­ci, ve­}i su bi­li oni fi­nan­sij­ski, sa­svim pri­rod­ni za po­ro­di­cu sa to­li­ko
wi­ho­voj dru­goj otax­bi­ni. Maj­ka de­ce. Sa sli~­nim pro­ble­mi­ma su­o­~a­va­le su se i osta­le iz­be­gli~­ke po­
Evlam­pi­ja je umr­la 1963. go­di­ne, ro­di­ce na­sta­we­ne u Ko­ni­ci. Ma­li Ar­se­ni­je je za­vr­{io osnov­nu {ko­lu,
a tri go­di­ne na­kon we upo­ko­jio se ali ni­je na­sta­vio da se {ko­lu­je u gim­na­zi­ji, iako je po­ka­zao ve­li­ke
i Pro­dro­mos. spo­sob­no­sti i od­li­ko­vao se ve­li­kom qu­ba­vqu pre­ma u~e­wu. Si­ro­ma­
Ne­ko­li­ko da­na na­kon ro­|e­wa, {tvo je bi­lo raz­log zbog ko­jeg ga ni­su po­sla­li u Ja­wi­nu da u ta­mo­{woj
mla­den­ca Ar­se­ni­ja je kr­stio se­o­ gim­na­zi­ji na­sta­vi obra­zo­va­we. U to vre­me, u Ko­ni­ci ni­je po­sto­ja­la
ski sve­{te­nik i je­ro­mo­nah Ar­se­ gim­na­zi­ja. Ar­se­ni­je je zbog to­ga iz­u­~io te­sar­ski za­nat, ko­ji je vr­lo
ni­je, ko­ji je de­~a­ku dao svo­je ime. br­zo sa­vla­dao. Isto­vre­me­no se ba­vio i o~e­vim do­ma­}im po­slo­vi­ma.
O prep. Ar­se­ni­ju Ka­pa­do­kij­skom,
ko­ji se sa­da pro­sla­vqa me­|u sve­ti­
* Videti o to­me kwi­gu st. Paj­si­ja Pre­po­dob­ni Ar­se­ni­je Ka­pa­do­kij­ski. Iako je za
te­qi­ma Gr~­ke cr­kve, o. Paj­si­je je `i­te­qe Ta­ra­se taj pre­la­zak bio po­ve­zan s mno­gim te­{ko­}a­ma i opa­sno­sti­ma, on
na­pi­sao sle­de­}e: "Ose­}am se ve­o­ Majka Evlampija i mali Arsenije, se uspe­{no okon­~ao pre­vas­hod­no za­hva­qu­ju­}i sv. Ar­se­ni­ju, ve­li­kom mo­li­tve­ni­ku
ma oba­ve­znim pred st. Ar­se­ni­jem, 1925. godine i ~u­do­tvor­cu, ko­ji je po­dr­`a­vao svo­ju pa­stvu bez ob­zi­ra na svo­je go­di­ne.
10 OTAC DIONISIJE TACIS
Od naj­ra­ni­jih go­di­na, kod de­~a­ka se is­po­qi­lo uro­|e­no stre­mqe­we
ka Bo­gu i on je po­~eo da se po­sve­}u­je ra­znim asket­skim pod­vi­zi­ma. Na­
ve­{}e­mo ov­de sve­do­~e­we jed­nog je­ro­mo­na­ha, ko­ji je jed­no vre­me `i­veo
ne­da­le­ko od st. Paj­si­ja, ta­ko da je imao pri­li­ke da ~u­je mno­go to­ga o
we­go­vom `i­vo­tu:
"Ar­se­ni­ju se u Ko­ni­ci ot­kri­la taj­na po­bo­`no­sti. Ži­veo je u mo­
li­tva­ma i pod­vi­zi­ma. Kad mu je bi­lo pet­na­est go­di­na, imao je obi­~aj
da po­sle pod­ne ode u su­sed­nu {u­mu, gde je na­~i­nio jed­no­stav­nu ke­li­ju
od dr­ve­ta i pru­}a u ko­joj se mo­lio. Ose­}ao je po­seb­nu sla­dost ka­da bi
se u usa­mqe­ni­{tvu i sa su­za­ma mo­lio Hri­stu. We­go­vi ro­di­te­qi, pro­
sti qu­di, uz­ne­mi­ri­li su se pri­me­tiv­{i da de­~ak sam od­la­zi u {u­mu
i po­ku­{a­li su da ga od­vra­te od te na­vi­ke. Me­|u­tim, wi­ho­vi na­po­ri
su bi­li uza­lud­ni.
Do­go­di­lo se da je i je­dan mla­di}, sta­ri­ji od we­ga i stu­dent uni­ver­
si­te­ta, ta­ko­|e po­ku­{ao da na­ru­{i ovaj pre­kra­sni obi­~aj. On je hteo
da osla­bi de­~a­ko­vu ve­ru u Hri­sta i da mu do­ka­`e da post i mo­li­tva
ne do­no­se ni­ka­kvu ko­rist. Ni taj po­ku­{aj, me­|u­tim, ni­je imao ni­ka­
kvog uspe­ha. Ma­li Ar­se­ni­je se za ne­ko vre­me po­ko­le­bao, ali se za­tim
sa jo{ ve­}om rev­no­{}u vra­tio pod­vi­zi­ma. Iako ga ni­su na­pu­{ta­le
bo­go­hul­ne po­mi­sli ko­je je onaj mla­di} usa­dio u we­ga, Bog ni­je osta­vio
Ar­se­ni­ja. Po­no­vo je za­do­bio ve­ru. Jed­nom je, mo­le­}i se u {u­mi u pot­pu­
noj sa­mo­}i, po­red se­be ugle­dao Hri­sta, Ko­ji je be­se­dio s wim dr­`e­}i
u ru­ka­ma otvo­re­no Evan­|e­qe. Sve {to je go­vo­rio Hri­stos, od­mah bi
se po­ja­vi­lo na stra­ni­ca­ma otvo­re­ne kwi­ge. Na de­~a­ka su po­se­ban uti­
sak osta­vi­le re­~i: 'Ar­se­ni­je, Ja sam Vas­kr­se­we i Ži­vot i sva­ki ko­ji
u Me­ne ve­ru­je, ~ak i ako umre `i­ve­}e'. To is­ku­stvo su­sre­ta s Hri­stom
pred­sta­vqa­lo je za ma­log Ar­se­ni­ja pr­vi do­dir sa sve­tom nat­pri­rod­
nih ot­kro­ve­wa i ono je pred­sta­vqa­lo opre­de­qu­ju­}e zna­me­we za we­gov
bu­du­}i put ka mo­na­{tvu."
Sam sta­rac je pi­sao: "Od­ma­le­na sam `e­leo da po­sta­nem mo­nah."
Kad su mla­di­}a po­zva­li u voj­sku on je, iz­vr­{a­va­ju­}i oba­ve­ze ve­zi­ste
go­to­vo pet go­di­na, slu­`io, pre­ma we­go­vim re­~i­ma "ze­maq­skom ca­ru"
i bio de­mo­bi­li­san u mar­tu 1950. go­di­ne.
2. Stupawe u mona{tvo u svetoj obiteqi
manastira Esfigmena
Na­kon de­mo­bi­li­za­ci­je, u Ar­se­ni­ju je sa­zre­la od­lu­ka da se bo­qe
upo­zna s mo­na­{kim `i­vo­tom. U Ko­ni­ci, na­rav­no, ni­je bi­lo mo­na­ha.
Zbog to­ga se on 1950. go­di­ne upu­tio na svoj pr­vi po­klo­ni~­ki put na
Sve­tu Go­ru jer je, da is­ko­ri­sti­mo we­go­ve sop­stve­ne, do­bro po­zna­te
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 11
re~i, "u we­mu po­~eo da dej­stvu­je Hri­stos". Tre­ba­lo je da se ubr­zo ostva­
ri Ar­se­ni­jev de­ti­wi san da po­sta­ne mo­nah.
U fe­bru­a­ru 1952. go­di­ne, ob­u­zet qu­ba­vqu pre­ma Bo­gu, Ar­se­ni­je
ne­str­pqi­vo te­`i da sre­di ovo­ze­maq­ske po­slo­ve. Svet ga za­ma­ra i on
`e­li usa­mqe­ni­{tvo. Ni naj­ma­we ga ne in­te­re­su­je no­vac ko­ji je do­bio
za svoj rad. U Ko­ni­ci obi­ta­va sa­mo te­le­sno. Mla­di­}e­vo sr­ce ku­ca u
rit­mu mo­na­{kog `i­vo­ta, a um mu je pri­ko­van za Sve­tu Go­ru. On pi­{e
svom du­hov­nom bra­tu, po­to­wem mo­na­hu, Pa­vlu Zi­sa­ki­su:
Ko­ni­ca, 2. fe­bru­a­ra 1953.
Qu­bqe­ni i `e­qe­ni, du­hov­ni moj bra­te Pa­vle! Svag­da se ra­duj Go­
spo­du i ve­se­li se zbog We­ga!
Mo­lim se za tvo­je du­{ev­no i te­le­sno zdra­vqe. Na `a­lost, ja sam,
ne­sre}­nik, zdrav sa­mo te­lom. Znaj da se na­la­zim u Ama­ran­ti (se­lo u
Ko­nic­koj epar­hi­ji) i da ra­dim. Osta­}u ov­de ne­ko­li­ko da­na. Ne mo­`e{
ni da za­mi­sli{ is­ku­{e­wa ko­ji­ma se iz­la­`em! To me mno­go op­te­re­}u­je.
Ne­str­pqi­vo o~e­ku­jem da me Bog udo­sto­ji da na­pu­stim svet.
Na­pi­{i mi, bra­te, ka­ko vi `i­vi­te a ta­ko­|e i da li vam je po­tre­
ban no­vac. Spre­man sam da vam po­mog­nem sa svom svo­jom pri­ja­teq­skom
usrd­no­{}u. Ako to­kom mar­ta bu­de mo­glo da se sre­di, ja bih vam mo­gao
do­ne­ti ne­{to nov­ca ko­ji sam za­ra­dio i ko­jim bi­ste mo­gli da po­kri­je­
te svo­je do­ma­}e po­tre­be. Uosta­lom, sve za­vi­si od to­ga kad }e se no­vac
po­ja­vi­ti, jer su po­slo­vi ra­ni­je bi­li uno­sni­ji.
To je sve. Po­zdra­vqam vas.
Va{ u Hri­stu brat, mno­go­gre­{ni Ar­se­ni­je
Na­kon se­dam me­se­ci, Ar­se­ni­je po­no­vo pi­{e o. Pa­vlu, ali sa­da ve}
iz ma­na­sti­ra Es­fig­me­na, gde se na­la­zio u svoj­stvu po­slu­{ni­ka. Ovo
dru­go pi­smo po­seb­no je za­ni­mqi­vo, jer sta­rac ka­zu­je svom du­hov­nom
bra­tu o po­je­di­no­sti­ma svog od­ri­ca­wa od sve­ta i stu­pa­wa u po­me­nu­ti
ma­na­stir:
Ma­na­stir Es­fig­men, 1. av­gu­sta 1953.
O~e Pa­vle, bla­go­slo­vi­te!
Mo­lim se da Vas ovo pi­smo za­tek­ne u do­brom zdra­vqu; ja sam
zdrav. Znaj­te da se na­la­zim u ma­na­sti­ru Es­fig­me­nu. Sve vre­me dok
sam `i­veo u Ko­ni­ci za­bri­nu­to sam i{­~e­ki­vao ve­sti od Vas, ali
uza­lud­no. Si­{ao sam u Ve­lu ne bih li Vas sreo ali – avaj! Vi­deo
sam ta­mo mo­na­hi­wu i shva­tio da se ni­{ta ne do­bi­ja – ve} tre­}i put
– i da slu­`e­we ko­je bih ja mo­gao da po­nu­dim, iz­vr­{a­va ona. Ve­li­ko
12 OTAC DIONISIJE TACIS
zaka{we­we u Va­{oj pre­pi­sci utvr­di­lo je mo­ju pret­po­stav­ku da stva­
ri ta­ko sto­je. S dru­ge stra­ne, ose­}am ve­li­ki strah da }e me, kao {to
zna­te, mo­bi­li­sa­ti u ba­ta­qon na­ci­o­nal­ne bez­bed­no­sti i ta­da }e pro­­
}i go­di­ne pre ne­go {to bu­dem u sta­wu da is­pu­nim obe­}a­we ko­je sam
dao Hri­stu.
Ve­o­ma sam za­bri­nut. Po­sto­ja­la su tri me­sta na ko­je sam `e­leo da
odem; ba­cio sam koc­ku i ona je pa­la na Sve­tu Go­ru. Na­me­ra­vao sam
da odem u ma­na­stir Ka­sta­mo­ni­ta, ali uju­tro se s te stra­ne po­di­gla
olu­ja i oti­{ao sam dru­gim bro­di­}em. O~i­gled­no je da ni­je bi­la vo­
qa Bo­`i­ja da odem ta­mo. Sti­gao sam u ma­na­stir Es­fig­men i tu sam
i ostao. Ako upi­ta­te ka­ko `i­vim – hva­la Bo­gu, iz­vr­sno. Je­di­no {to
ose­}am ve­li­ki umor. Mi ov­de ima­mo tr­pe­za­ri­ju a po­red we i pe­ka­ru.
Mo­lim Go­spo­da da me ukre­pi. Ma­na­stir ima vr­lin­ske oce i iz­van­re­
dan ustav. ^i­ni se da je moj osta­nak u es­fig­men­skoj obi­te­qi bio pro­
mi­sao Bo­`i­ji i uzdam se u Go­spo­da da }e i me­ne, Svo­ju {u­ga­vu ov­cu,
pri­bro­ja­ti ma­lom ma­na­stir­skom sta­du.
To bi bi­lo sve.
Mo­lim za Va­{e mo­li­tve.
Ar­se­ni­je
Ne za­bo­ra­vi­te me u svo­jim mo­li­tva­ma.
Okon­~av­{i po­slu­{ni~­ki rok, Ar­se­ni­je 27. mar­ta 1954. go­di­ne
po­sta­je ra­so­for i do­bi­ja ime Aver­ki­je. Po­je­di­no­sti iz­la­`e u svom
dru­gom pi­smu du­hov­nom bra­tu, o. Pa­vlu:
Ma­na­stir Es­fig­men, 29. mar­ta 1954.
O~e Pa­vle, bla­go­slo­vi­te!
Mo­lim se Pre­~i­stoj za Va­{e du­{ev­no i te­le­sno zdra­vqe. Ja li~­no
sam zdrav ali, na `a­lost, sa­mo te­le­sno.
Pi­sao sam Vam mno­go pu­ta ali, avaj, ni tra­ga ni gla­sa! Ne znam
da li ste do­bi­li mo­je pi­smo. Ne `e­lim da to po­gre­{no pro­tu­ma­~im,
jer ne znam {ta }e se do­go­di­ti.
Pre­kju­~e sam po­stao ra­so­for i da­li su mi ime Aver­ki­je. Že­le­li
su da me po­stri­`u u ve­li­ku shi­mu ali ja, ne­sre}­nik, ni­sam u sta­wu
da is­pu­nim ni ono {to zah­te­va ma­la shi­ma! Ka­ko on­da da is­pu­nim
ono {to zah­te­va ve­li­ka? Ko­li­ko ve} du­go i{­~e­ku­jem Va­{e mi­{qe­we!
Uop­{te­no go­vo­re­}i, ni naj­ma­we ni­sam spre­man za ve­li­ku shi­mu.
Na­pi­{i­te mi ka­ko `i­vi­te, ma­kar i u par re­~i. Ako do­bi­je­te mo­
je pi­smo i ne od­go­vo­ri­te mi, bi­}e o~i­gled­no da pre­ma me­ni ose­}a­te
od­boj­nost i to }e bi­ti sa­svim pra­ved­no, jer se od gla­ve do pe­te na­la­
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 13
zim u gre­si­ma. Na­kon to­ga, ako bu­de­te `e­le­li, po­mja­ni­te me po­ne­kad.
Mo­lim se za Vas pas­hal­nom ra­do­{}u.
To je sve. Kla­wam se i ce­li­vam Va­{u ru­ku.
Naj­ni­{tav­ni­ji od mo­na­ha, Aver­ki­je.
U to vre­me mla­di mo­nah Aver­ki­je bio je ve­o­ma ne­is­ku­san i uz­ne­
mi­ren jer jo{ ne be­{e za­do­bio ono ~e­mu je stre­mi­lo we­go­vo sr­ce:
"Vra­ti se u Gra­di­nu Pre­~i­s te, kao {to obi~­no i ~i­ne po­~et­ni­ci da
bi pro­na­{li mi­o­mi­ri­sne cve­to­ve Sve­sve­te (od­no­sno Sve­tih Ota­ca)
i sa­bra­li ne­{to du­hov­nog po­le­na." On sam pri­zna­je: "Kao mlad mo­
nah, bio sam ve­o­ma ne­sre­}an dok ni­sam za­do­bio ono {to sam `e­leo.
Raz­u­me se da ni­ko za to ni­je bio kriv, osim mo­jih mno­go­broj­nih gre­
ho­va i neo­pit­no­s ti, jer ni­sam mo­gao da se po­ve­rim Ono­me, za Ko­jim
sam tra­gao. Bla­go­da­rim Bo­gu zbog sve­ga to­ga, jer mi je sve to do­ne­lo
ve­li­ku ko­rist. Ti udar­ci su ski­nu­li s me­ne r|u sta­rog ~o­ve­ka, da­li
mi is­ku­s tvo i omek­{a­li mo­je ka­me­no sr­ce." Mla­di Aver­ki­je je tra­
gao za ne­~im isti­ni­tim a ne za ne­~im li­ce­mer­nim. Od tog vre­me­na,
kad se spa­sao iz uz­bur­ka­nog `i­tej­skog mo­ra i za­do­bio lu­ku, on ni­je
`e­leo da po­no­vo stu­pi na pre­s ta­re­lu la­|u i da na­s ta­vi da plo­vi
ili da, dru­gim re­~i­ma, pre­pu­s ti svo­ju du­{u bri­zi neo­d­go­va­ra­ju­}eg
star­ca.
3. U svetoj obiteqi manastira Filoteja
Na dan 12. mar­ta 1956. inok Aver­ki­je se uda­qu­je iz ma­na­sti­ra Es­
fig­me­na i od­la­zi u ma­na­stir Fi­lo­tej. Kod we­ga su se ve} po­ja­vi­li
ozbiq­ni zdrav­stve­ni pro­ble­mi i zbog to­ga je, na zah­tev ota­ca, ot­pu­
to­vao u Ko­ni­cu ra­di neo­ph­ od­nog le­~e­wa. Bo­lest ga je do­ve­la u te­`ak
po­lo­`aj, ali on ni­je hteo da le­`i u bol­ni­ci ka­ko ne bi pao u is­ku­
{e­we i oskr­na­vio mo­na­{ki ~in. Ka­rak­te­ri­sti~­no je we­go­vo sle­de­}e
pi­smo ocu Pa­vlu:
Ko­ni­ca, 18. ju­na 1956.
O~e Pa­vle, bla­go­slo­vi­te!
Do­bio sam Va­{e pi­smo i za­hva­qu­jem Vam na do­brom sa­ve­tu i sa­o­se­­
}a­wu. Ja, me­|u­tim, stva­ri vi­dim ne­{to dru­ga­~i­je. Okol­no­sti u ko­ji­ma
}u se na­}i svi­ma }e bi­ti po­zna­te. Kao {to zna­te, ve­li­ki su ma­li i,
kao du­hov­no mr­tvi, tra­`e po­vod da okle­ve­ta­ju mo­na­{ki `i­vot. Oni
}e se ras­pri­~a­ti o to­me da se mo­nah po­sta­je zbog to­ga da bi se na kra­ju
kra­je­va do­{lo u sa­na­to­ri­jum. Ako po­sta­nem sa­bla­zan za one ko­ji ho­}e
da bu­du mo­na­si, ~e­mu on­da slu­`i moj `i­vot?
14 OTAC DIONISIJE TACIS KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 15

Ov­de to, u kraj­woj me­ri, ni­ko­me ni­je po­zna­to. ^ak ni mo­ji bli­ me­na. Po­slu­{a­we je iz­vr­{a­vao u tr­pe­za­ri­ji, gde je bra­}i de­lio hra­nu.
`wi ne mo­gu ja­sno da za­mi­sle u ka­kvom se sta­wu na­la­zim. In­jek­ci­je Se­}am se s ka­kvom nam je pri­jat­no­{}u i jed­no­stav­no­{}u otac Paj­si­je
mi da­je mo­ja se­stra. de­lio hra­nu! Bio je iz­u­zet­no qu­ba­zan i pred­u­sre­tqiv ka­da bi­smo mu
Ta­ko ja to po­sma­tram. Na­pi­{i­te mi, mo­lim Vas, da li je mo­je mi­ pri­la­zi­li da na­pu­ni­mo ~i­ni­je. Otac Paj­si­je je bio iz­u­zet­no uslu­`an
{qe­we is­prav­no ili po­gre­{no, ka­ko bih se usme­rio na bo­qi put. i sil­no je qu­bio bra­}u. Od we­ga su nis­ho­di­li mir i spo­koj­stvo i spu­
To je sve. Smi­re­no se ka­jem i ce­li­vam Va­{u de­sni­cu. {ta­li su se na sve osta­le. Imao je smi­ren iz­raz li­ca i uvek je bio
Mo­nah Aver­ki­je ras­po­lo­`en da uslu­`i bra­}u. Otac Paj­si­je je bdeo, mo­lio se i po­stio.
Mu­~i­la ga je tu­ber­ku­lo­za."
Otac Aver­ki­je je ne­ko­li­ko me­se­ci `i­veo u Ko­ni­ci, gde je do­bio To­kom 1958. go­di­ne o. Paj­si­je su­o~
­ io se s ozbiq­nom te­{ko­}om iza­
neo­p­hod­no le­~e­we. On isto­vre­me­no na­sta­vqa svo­je mo­na­{ko de­la­we, zva­nom ne­kim pi­sam­ce­tom ko­je je do­bio iz Ko­ni­ce. Evo {ta je sta­rac
ni­u­ko­li­ko ga ne uma­wu­ju­}i. Uz­ne­mi­ru­je ga sud­bi­na sve­te obi­te­qi Sto­ o to­me ka­zi­vao jed­nom svom po­zna­ni­ku, mo­na­hu: "Do­bio sam pi­sam­ce
mi, ko­ja se na­la­zi u klan­cu Aoja. Ži­te­qi Ko­ni­ce se in­te­re­su­ju ho­}e u ko­jem su mi pi­sa­li da do­|em u obi­teq u Sto­mi­ju ra­di po­mo­}i u
li ga ta­mo pri­mi­ti. On, me­|u­tim, `i­vi u po­ka­ja­wu. Otac Aver­ki­je ne­kom va­`nom po­slu. Ni­sam hteo da odem. Ta­da sam ve} je­dan kra­}i
se jo{ uvek ni­je od­lu­~io. pe­ri­od `i­veo u Ka­ru­qi. Uzeo sam bro­ja­ni­ce i bo­so­nog se upu­tio na
Ne­ko­li­ko me­se­ci na­kon vrh Aton­ske go­re, da bi me Go­spod oba­ve­stio {ta tre­ba da u~i­nim.
we­go­vog po­vrat­ka u ma­na­stir Na­kon ne­ko­li­ko ~a­so­va vra­tio sam se po­ti­{ten, ne do­biv­{i ni­ka­kav
Fi­lo­tej, od­no­sno 3. mar­ta Go­ od­go­vor. U du­{i mi je bi­lo r|a­vo. Od­lu­~io sam da odem kod jed­nog
di­ne 1957. po­stri­`en je u ma­ star­ca po sa­vet. Sta­rac mi je re­kao da po­|em u svet. Sti­gav­{i u svo­ju
lu shi­mu i do­bio ime Paj­si­je. ke­li­ju, na­{ao sam i dru­go pi­sam­ce iz Ko­ni­ce u ko­jem me mo­le da im
Na dan 3. ma­ja iste go­di­ne po­ na­pi­{em {ta mi­slim a oni }e za­tim sve ure­di­ti. Vra­tio sam se kod
slao je maj­ci, u Ko­ni­cu, svo­ju star­ca i is­pri­~ao mu o tom pi­smu. On mi je po­no­vio da bi tre­ba­lo da
fo­to­gra­fi­ju u mo­na­{koj ode­ li~­no odem ta­mo i da im po­mog­nem."
`di i s pot­pi­som "mo­nah Paj­ U to vre­me, o. Paj­si­je je du­hov­no op­{tio s ocem Pe­trom ko­ji je
si­je Fi­lo­tej­ski". `i­veo u Ka­tu­na­ki­ji, u ke­li­ji Sv. Ane. Otac Paj­si­je je o we­mu pi­sao:
U obi­te­qi ma­na­s ti­ra "Po­zna­jem mno­ge pod­vi­`ni­ke, ali ni­ko ne mo­`e da se upo­re­di sa
Fi­lo­te­ja otac Paj­si­je je za star­cem Pe­trom. On je zra­~io bo­`an­stve­nom sla­do­{}u ko­ja je bi­la
so­bom osta­vio do­bru uspo­me­ uti­snu­ta na we­go­vom li­cu. On je ve} na­pu­nio svo­ju du­hov­nu ko­{ni­cu
nu. Mno­go ce­nim sve­do­~e­we i iz svo­jih usta iz­li­va du­hov­ni med."
jed­nog ar­hi­man­dri­ta, ko­ji je Otac Paj­si­je je `e­leo da ode kod we­ga i da bu­de we­gov po­slu­{nik.
u to vre­me do­{ao ova­mo da bi Otac Pe­tar je, me­|u­tim, pred­o­se­}a­ju­}i da }e se usko­ro upo­ko­ji­ti, do­
se za­mo­na­{io i na ko­je­ga je {ao u obi­teq ma­na­sti­ra Fi­lo­te­ja da bi se opro­stio od star­ca Paj­si­
po­se­ban uti­sak osta­vio star­ ja i re­kao: "O~e Paj­si­je, opro­sti mi ali ja `e­lim da se pri­pre­mim
~ev vr­lin­ski `i­vot: za pri­~e­{}e na dan sve­tog Pe­tra Aton­skog, 12. ju­na. Do­{ao sam da
"Go­di­ne 1957, ka­da sam, bu­ bih se opro­stio s to­bom i da bi­smo opro­sti­li je­dan dru­gom, jer }u ja
du­}i jo{ uvek mlad, sti­gao na umre­ti i za­to ne mo­gu da te uzmem za po­slu­{ni­ka. Opro­sti mi, jer
Sve­tu Go­ru, od­no­sno u ma­na­ ja }u umre­ti." I za­i­sta, sta­rac Pe­tar je umro 12. ju­na, na­kon {to se
stir Fi­lo­tej ko­ji je tad bio to­ga da­na pri­~e­stio.
sa­mo­sta­lan, za­te­kao sam ta­mo Ta­ko se do­go­di­lo da otac Paj­si­je ni­je oti­{ao u pu­sti­wu kao {to
i star­ca Paj­si­ja. On je do­{ao Monah Pajsije 1957. je `e­leo. Vo­qa Bo­`i­ja je bi­la dru­ga­~i­ja. Evo {ta je on o to­me go­vo­
iz obi­te­qi ma­na­sti­ra Es­fig­ u manastiru Filoteju rio: "Ne­gde po­sle po­dne­va, kad sam se pri­pre­mao da iza­|em i da odem
16 OTAC DIONISIJE TACIS
u pu­sti­wu, iz­ne­na­da sam bio li­{en bi­lo ka­kve mo­gu}­no­sti da se po­
kre­nem. Ne­ka ne­vi­dqi­va si­la pri­ko­va­la me je za ho­kli­cu na ko­joj sam
se­deo. Dva ~a­sa sam pro­veo ta­ko, kao pri­ve­zan. Sa su­za­ma sam po­~eo
da se mo­lim i za­~uo sam glas: 'Ne­}e{ oti­}i u pu­sti­wu. Po­}i }e{ u
Ko­ni­cu gde te qu­di o~e­ku­ju.' Ne­po­sred­no na­kon to­ga bio sam oslo­bo­
|en. Bog me po­slao u svet."
4. U svetoj obiteqi Stomi u Konici
U av­gu­stu 1958. go­di­ne o. Paj­si­je na­pu­{ta Sve­tu Go­ru i do­la­zi u
obi­teq Sto­mi. Taj do­ga­|aj je ob­ra­do­vao `i­te­qe Ko­ni­ce, ko­ji su ga­ji­li
po­seb­nu qu­bav i po­{to­va­we pre­ma we­mu. Oni ve} sve be­hu u~i­ni­li
da ma­na­stir Fi­lo­tej do­zvo­li star­cu da se uda­qi. Sta­rac je na­sta­vio
svoj pod­vig i me­|u o{trim ste­na­ma Sto­mi­ja, iako je stal­no imao pro­
ble­ma sa zdra­vqem. Isto­vre­me­no je za­po­~eo ob­no­vu ili, bo­qe re­~e­no,
po­nov­nu iz­grad­wu za­pu­{te­ne obi­te­qi.
U ok­to­bru te iste go­di­ne o. Paj­si­je do­la­zi u Ker­ki­ru i pri­su­stvu­
je ot­kri­va­wu ~a­snih mo­{ti­ju sve­tog Ar­se­ni­ja Ka­pa­do­kij­skog. On ih
taj­no pre­no­si u Ko­ni­cu. Tre­ba­lo bi da ov­de pri­po­ve­da­mo o ~u­du ko­je
je sve­ti Ar­se­ni­je iz­vr­{io s ocem Paj­si­jem na­kon obre­te­wa mo­{ti­ju.
Otac Paj­si­je se na­la­zio u go­sti­o­ni­ci, dok je sku­po­ce­no bla­go, od­no­sno
~a­sne mo­{ti, bi­lo na po­du. "Uve­~e u de­vet i de­set, dok sam se mo­lio
pri­klo­niv­{i ko­le­na, za­~uo sam grub glas ko­ji mi je pre­tio go­vo­re­}i:
'A ~i­je su to mo­{ti?' Ne­ka­kva si­la se nad­vi­la na­da mnom, ali ni­sam
vi­deo ce­lo te­lo. Ra­za­znao sam sa­mo dve cr­ne i gru­be ru­ke ko­je su me
ste­gle i go­to­vo za­da­vi­le. U tom tre­nut­ku, dok sam se na­la­zio u opa­
sno­sti – ne znam ka­ko mi je to pa­lo na pa­met – grom­ko sam za­va­pio:
'Sve­ti Ar­se­ni­je, po­mo­zi mi!' Istog ~a­sa ose­tio sam dru­gu si­lu, kao
ne­kog bor­ca ko­ji je uhva­tio te stra­{ne ru­ke, od­gur­nuo ih i oslo­bo­dio
me. Mo­je sr­ce je ta­da ra­do­sno uda­ra­lo i ja sam pro­du­`io svo­ju mo­li­tvu,
s ve­li­kim stra­ho­po­{to­va­wem pre­ma star­cu Ar­se­ni­ju."
De­lat­nost o. Paj­si­ja ni­je bi­la ogra­ni­~e­na sa­mo na ma­na­stir. On
je svo­ju pa­`wu obra­tio i na `i­te­qe Ko­ni­ce ko­ji ni­su ose­}a­li sa­mo
ogrom­ne ma­te­ri­jal­ne te­{ko­}e ne­go su bi­li iz­lo­`e­ni i ozbiq­nim du­
hov­nim opa­sno­sti­ma. On je wi­ho­vu qu­bav pre­ma si­ro­ma­si­ma okre­nuo
u wi­ho­vu ko­rist. Otac Paj­si­je je u sva­kom kvar­tu po­sta­vio ku­ti­je za
sa­ku­pqa­we pri­lo­ga i po­vo­dom tog de­la or­ga­ni­zo­vao ko­mi­tet od ne­ko­
li­ko ~la­no­va. Mir­ja­ni su zna­li u ko­jim se do­mo­vi­ma na­la­ze te ku­ti­je
i ta­mo su od­no­si­li svo­ju lep­tu. Na­kon od­re­|e­nog vre­me­na, sta­rac i
~la­no­vi ko­mi­te­ta su otva­ra­li ku­ti­ju i ono, {to se sa­ku­pi­lo, ras­po­
re­|i­va­li za hleb, ode­}u, le­ko­ve i sl. na­me­we­ne si­ro­ma­si­ma.
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 17
Ma­na­stir­ske wi­ve sta­rac je ustu­pao si­ro­ma­{nim i ubo­gim se­qa­
ci­ma, ne uzi­ma­ju­}i za­kup. Ka­da bi sa­ku­pi­li le­ti­nu, mo­gli su ne­{to
od to­ga da da­ju i ma­na­sti­ru. Bog je sve to bla­go­slo­vio, ta­ko da je rod
na wi­va­ma sva­ke go­di­ne bio obi­lan.
Sta­rac je ve­li­ku pa­`wu obra­}ao i na evan­ge­li­ste i mu­sli­ma­ne u
Ko­ni­ci. "Bo­qe je da ne­ko hu­li ne­go da je je­re­tik, jer bo­go­hul­nik ima
bar ne­ko oprav­da­we da to ~i­ni u gne­vu", go­vo­rio je o. Paj­si­je. U to
vre­me u Ko­ni­ci se na­la­zi­lo le­glo evan­ge­li­sta, ko­ji su ova­mo do­{li
iz Fa­ra­se Ka­pa­do­kij­ske. U wi­ho­vom hra­mu oku­pqa­lo se pe­de­se­tak
qu­di ko­ji su se ne­pre­sta­no ba­vi­li {i­re­wem svo­je je­re­si. Sta­rac se
sve­srd­no po­bri­nuo da za­do­bi­je ove qu­de. On ih je pro­sve­tio i, na­kon
iz­ve­snog vre­me­na, evan­ge­li­sti~­ki hram je opu­steo. Otac Paj­si­je je na­
pi­sao ~la­nak u ko­jem je raz­ob­li­~io za­blu­de evan­ge­li­sta i pri­~vr­stio
ga na ulaz u ma­na­stir­ski hram. One mu­sli­ma­ne, ko­ji ni­su is­po­qa­va­li
tvr­do­kor­nost i tvr­do­gla­vost, sva­kog pet­ka oku­pqao je u raz­li­~i­tim
do­mo­vi­ma, gde je raz­go­va­rao s wi­ma. Bio je ube­|en da bi oni usko­ro mo­
gli po­sta­ti hri­{}a­ni. Me­|u­tim, usled we­go­vog neo­~e­ki­va­nog od­la­ska
iz Sto­mi­ja i uop­{te iz Ko­ni­ce ovaj po­du­hvat je bio pre­ki­nut.
Go­di­ne 1960, na 26 stra­ni­ca jed­ne sve­{~i­ce, o. Paj­si­je pi­{e "Krat­
ki le­to­pis sve­te obi­te­qi ma­na­sti­ra Sto­mi".
Obi­teq ma­na­sti­ra Fi­lo­te­ja da­la je ocu Paj­si­ju zva­ni~­ni ot­pust
7. ok­to­bra 1961. go­di­ne. Od­lu­~iv­{i da na­pu­sti Ko­ni­cu, o. Paj­si­je na
dan 30. sep­tem­bra 1962. pre­da­je ma­na­stir Sto­mi je­ro­mo­na­hu Ja­ko­vu
Pa­pa­de­li­su. Taj do­ga­|aj je po­seb­no ra­`a­lo­stio `i­te­qe Ko­ni­ce ko­ji,
uosta­lom, ni­su ni slu­ti­li ka­kvo du­hov­no bo­gat­stvo po­se­du­je otac
Paj­si­je. Ve­}i­na je `e­le­la da on `i­vi u ma­na­sti­ru i da im uka­`e go­
sto­prim­stvo ka­da do­|u ova­mo. On za wih ni­je bio sve­ti ~o­vek ko­jem
bi pri­ti­ca­li ra­di du­hov­ne po­dr­{ke i ute­he. Dru­gim re­~i­ma, `i­te­qi
Ko­ni­ce po­zna­va­li su star­ca Paj­si­ja sa­mo sa spo­qa­{we stra­ne.
5. Odlazak u Sinajsku pustiwu
Oca Paj­si­ja je u Sto­mi­ju po­se­tio otac Da­mjan, ko­ji }e ka­sni­je
po­sta­ti ar­hi­e­pi­skop si­naj­ski. On mu je pred­lo­`io da po­|e na Si­naj,
uto­li­ko pre {to je od­lu­ka o. Paj­si­ja da na­pu­sti Ko­ni­cu ve} bi­la
sa­zre­la. Otac Paj­si­je pri­hva­ta ovaj pred­log i, na­kon neo­p­hod­nih
pri­pre­ma, sti­`e na Si­naj. Ov­de, u ke­li­ji sve­tih Ga­lak­ti­o­na i Epi­
sti­mi­je, ne­da­le­ko od ma­na­sti­ra Sve­te Ka­ta­ri­ne, po­no­vo za­po­~i­we
pod­vi­`ni~­ki `i­vot.
U Si­naj­skoj pu­sti­wi, sta­rac `i­vi na­preg­nu­tim du­hov­nim `i­vo­
tom i we­go­vim mo­li­tva­ma iz­vr­{a­va­ju se ~u­da.
18 OTAC DIONISIJE TACIS
U vre­me we­go­vog do­la­ska na Si­naj, ~i­ta­va ova oblast stra­da­la je
od du­go­traj­ne su­{e. Sta­rac je ube­dio oce da od­slu­`e bde­ni­je i da se
po­mo­le Bo­gu da nis­po­{qe ki­{u. I za­i­sta, su­tra­dan je pa­la obil­na
ki­{a.
U tom pe­ri­o­du, star­~e­vo ru­ko­de­la­we bi­lo je re­zba­re­we dr­ve­ta.
Bu­du­}i da ni­je imao neo­p­hod­ne spra­ve, on je uzeo ma­ka­ze ko­je je do­neo
iz Ko­ni­ce, na­o­{trio se­~i­va i ti­me ob­ra­|i­vao dr­vo. U to vre­me iz­vr­
{a­vao je ve­li­ke pod­vi­ge. Pre­ma we­go­vim sop­stve­nim re­~i­ma, on je na
Si­na­ju bio "bo­sjak Bo­`i­ji, jer je ho­dao bez obu­}e". On, na­rav­no, ni­je
za­bo­ra­vqao ni be­du­in ­ e, na­sto­je­}i da im u~i­ni do­bra de­la i bu­du­}i
uvek spre­man da im po­mog­ne. Ono ma­lo {to bi za­ra­dio svo­jim ru­ko­
de­la­wem de­lio bi tim sim­pa­ti~­nim qu­di­ma. Ni­je mo­gao da osta­ne
rav­no­du­{an kad qu­di `i­ve u ta­ko ne­pod­no­{qi­vim uslo­vi­ma.
Na star­ca je po­se­ban uti­sak osta­vi­la ~i­we­ni­ca da su se be­du­i­ni
s bo­le­sti­ma bo­ri­li raz­li­~i­tim pri­rod­nim sred­stvi­ma i ko­ri­sti­li
le­ko­vi­te tra­ve ko­je su sa­mo wi­ma bi­le po­zna­te. Sta­rac je od be­du­i­
na pre­u­zeo mno­go re­ce­pa­ta, o ko­ji­ma je ra­do go­vo­rio kad bi to bi­lo
po­treb­no.
Sta­rac je iz Si­naj­ske pu­sti­we slao pi­sma i raz­gled­ni­ce svo­jim
po­zna­ni­ci­ma. On je odr­`a­vao ove ve­ze zna­ju­}i da je po­tre­ban tim qu­
di­ma. Na­ve­{}e­mo ov­de dva pi­sma upu­}e­na we­go­vim po­zna­ni­ci­ma.
Na raz­gled­ni­ci ko­ja pred­sta­vqa sve­ti si­naj­ski ma­na­stir na­pi­sao
je sle­de­}e:
"Ma­na­stir sve­tog Ga­lak­ti­o­na, 27. de­cem­bra 1962.
Po­zdra­vqam te, u Hri­stu bra­te Pan­te­lej­mo­ne!
Do­bio sam tvo­je pi­smo i se­tio sam se pro­{lih da­na. Mo­lim se
Sve­sve­tom vi­tle­jem­skom Mla­den­cu da ti po­{a­qe te­le­sno i du­{ev­no
zdra­vqe, a ta­ko­|e i tvo­joj po­ro­di­ci, kao i qu­bqe­ni­ma Taj­si­ju i Van­
ge­lu i svim ne­pri­ja­te­qi­ma i pri­ja­te­qi­ma.
Že­lim vam sre}­nu No­vu go­di­nu.
S qu­ba­vqu u Hri­stu, Mo­nah Paj­si­je".
Za­ni­mqiv je i sle­de­}i od­lo­mak iz pi­sma upu­}e­nog po­zna­ni­ku 16.
ju­na 1963. go­di­ne:
"... Ov­de go­to­vo ni­{ta ne­mam. Do­ne­kle me is­ku­{a­va vi­si­no­me­tar,
bu­du­}i da se ma­na­stir na­la­zi na vi­si­ni od 1500 m, a ta­mo gde ja `i­vim
je vi­si­na od 2000 m. Ov­de ima vr­lo ma­lo ki­se­o­ni­ka, zbog ~e­ga je oko­li­
na pot­pu­no go­la. To, na­rav­no, ne tre­ba sa­op­{ta­va­ti mo­ji­ma bli­`wi­ma,
da se ne bi bri­nu­li. Ka­da ne­ma ve­tra ose­}am gla­vo­bo­qu i kao da mi
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 19
se pre­ki­da di­sa­we. Sre­}om, Bog je bli­zu i hra­ni me ne­be­skom ma­nom
– Svo­jom bo­`an­stve­nom bla­go­da­}u. Ta­ko ose­}am ve­li­ku ra­dost... Usrd­no
}u za­tra­`i­ti od te­be da se za­jed­no sa svo­jom de­com po­mo­li{ za me­ne
u ve­zi s jed­nim mo­jim po­du­hva­tom, ka­ko bi me Bog ukre­pio i ka­ko bi
se iz­vr­{i­la We­go­va sve­sve­ta vo­qa: sve, {to On od­re­di. Pri­bo­ja­vam
se da ti na­pi­{em ne­{to vi­{e. Na­pi­sa­}u ti sa­mo jed­no: do­bri Bog dej­
stvu­je. Ni­je po­treb­no ni­{ta vi­{e da se ka­`e...
S qu­ba­vqu u Hri­stu, mo­nah Paj­si­je".
Sta­rac je na Si­na­ju `i­veo oko go­di­nu da­na. Lo­kal­nu kli­mu je pod­
no­sio sa­mo uz ne­ve­ro­vat­ne na­po­re. Po­red ast­me, stra­{na hlad­no­}a
to­kom no­}i i sil­na `e­ga to­kom da­na bi­li su ne­pod­no­{qi­vi za we­ga
ko­ji je uvek bio sla­bog zdra­vqa. Usled to­ga je od­lu­~io da na­pu­sti vo­
qe­nu Si­naj­sku pu­sti­wu i da se vra­ti na Sve­tu Go­ru.
6. Povratak u gradinu Presvete Bogorodice
Sta­rac je ve} odav­no `e­leo da po­|e u Kap­sa­lu, ali ga je ne­ki prost
mo­nah po­sa­ve­to­vao da ne ide ta­mo ne­go da ode u skit ~a­snog Pre­te­~e
Ivi­ron­skog, gde bi za 500 drah­mi mo­gao da na­|e ko­li­bu [ka­li­vi­ju].
Ta­ko se o. Paj­si­je sme­stio u Ivi­ron­skom ski­tu, u ka­li­vi­ji Sve­tih
Ar­han­ge­la. Pre­ma za­pi­si­ma ivi­ron­ske obi­te­qi, on je u skit stu­pio
12. ma­ja 1964. go­di­ne. Ubr­zo na­kon to­ga star­cu su se pri­dru­`i­li je­
ro­mo­na­si Va­si­li­je Gon­di­ka­kis i Gri­go­ri­je Ha­xi­e­ma­nu­il, ko­ji su po­
sta­li we­go­vi u~e­ni­ci. Pr­vi je do­{ao 1965, a dru­gi 1966. go­di­ne. Oni
su, me­|u­tim, `i­ve­li u dru­goj ke­li­ji.
U tom pe­ri­o­du, sta­rac kon­tak­ti­ra s pod­vi­`ni­kom, star­cem Ti­ho­
nom*, ko­ji je `i­veo u sta­vro­ni­kit­skoj ke­li­ji ^a­snog Kr­sta, ko­ja se
na­la­zi na vr­hu Kap­sa­le, iz­nad Ka­li­a­gre. Sta­rac ga je po­zna­vao jo{
od onog vre­me­na ka­da je obi­la­zio ma­na­sti­re i, na­rav­no, ka­da je bo­ra­
vio u obi­te­qi ma­na­sti­ra Es­fig­me­na. Na dan 11. ja­nu­a­ra 1966. go­di­ne,
sta­rac Ti­hon je po­stri­gao oca Paj­si­ja u ve­li­ku shi­mu. ^in po­stri­ga
iz­vr­{en je u ke­li­ji ^a­snog Kr­sta.
Zdra­vqe oca Paj­si­ja iza­zi­va­lo je sve ve­}u za­bri­nu­tost. To­kom
1966. od­lu­~io se za ope­ra­ci­ju u So­lu­nu i tom pri­li­kom uklo­wen mu
je deo plu}­nog kri­la. Sta­rac je sa­da imao, ka­ko je sam go­vo­rio, "sa­mo
po­lo­vi­nu plu}­nog kri­la". Za­hvat je bio ve­o­ma ozbi­qan. Ocu Paj­si­ju
je bi­la neo­p­hod­na tran­sfu­zi­ja a krv su da­va­le ve­ru­ju­}e mla­de `e­ne.
One su sa­~i­wa­va­le je­zgro sve­te obi­te­qi u Su­ro­ti, ko­ju je sta­rac po­
* Sta­rac Ti­hon Ru­ski (1884–1968).
20 OTAC DIONISIJE TACIS
~eo da po­di­`e 1967. go­di­ne. Na­kon ope­ra­ci­je, sta­rac je du­go `i­veo
iz­van gra­ni­ca Sve­te Go­re, ali se po­sle ozdra­vqe­wa vra­tio ova­mo i
ne­ko­li­ko me­se­ci bo­ra­vio u ka­li­vi­ji [ko­li­bi] Hi­pa­ti­ja, u okru­gu Ka­
tu­na­ki­ja, gde je `i­veo u ve­li­koj osku­di­ci.
To­kom 1968. go­di­ne je­ro­mo­na­si Va­si­li­je i Gri­go­ri­je od­lu­~i­li
su da pre­u­zmu na se­be upra­vqa­we ma­na­sti­rom Sta­vro­ni­ki­ta ko­ji je
usled ne­do­voq­nog bro­ja mo­na­ha bio na gra­ni­ci uki­da­wa. Na­kon neo­p­
hod­nih for­mal­no­sti s Pro­ta­tom, o. Va­si­li­je po­sta­je igu­man. Da bi
wi­ho­vi na­po­ri bi­li kru­ni­sa­ni uspe­hom, je­ro­mo­na­si su po­zva­li star­ca
ko­ji je na­pu­stio pu­sti­wu i do­{ao u ma­na­stir, pri­hva­tiv­{i du­`nost
na­sto­ja­te­qa. Ta­~an da­tum we­go­vog do­la­ska je 12. av­gust 1968. go­di­ne.
On je ra­dio za­jed­no sa osta­li­ma i bri­nuo se o pre­u­re­|e­wu obi­te­qi.
Upo­re­do s tim po­se­}i­vao je star­ca Ti­ho­na, svog star­ca, ko­ji je `i­veo
po­sled­we da­ne.
Na­kon upo­ko­je­wa st. Ti­ho­na na dan 10. sep­tem­bra 1968. go­di­ne, otac
Paj­si­je se, sa­gla­sno `e­qi svog star­ca, uda­qio u ke­li­ju ^a­snog Kr­sta.
Na taj na­~in se 2. mar­ta 1969. na­sta­nio u toj pu­stiw­skoj ke­li­ji, na­
sta­viv­{i da kon­tak­ti­ra sa obi­te­qi ma­na­sti­ra Sta­vro­ni­ki­ta. Ov­de
za­po­~i­we na­preg­nu­tu pod­vi­`ni~­ku bor­bu, ne za­ni­ma­ju­}i se ni­ka­kvom
ovo­ze­maq­skom bri­gom.
Na­ra­sta­wem we­go­vog pod­vi­ga, ra­dost u Bo­gu ob­la­go­da­}i­va­la je
star­ca no­vim du­hov­nim opi­ti­ma. Sa­svim pri­rod­no, na­ra­sta­la je i
we­go­va sla­va i broj star­~e­vih po­se­ti­la­ca uve­}a­vao se iz da­na u dan.
Ta­ko je otac Paj­si­je po­stao ve­li­ki du­hov­ni do­bro­~i­ni­teq, ko­ji je i
na de­lu is­pu­wa­vao ono u {ta je ve­ro­vao. "Oni ko­ji se smi­re­no tru­de
sti­~u­}i vr­li­ne, i smi­re­no, zbog qu­ba­vi, raz­da­ju svoj ta­jin­stve­ni li~­
ni opit, naj­ve­}i su do­bro­~i­ni­te­qi jer raz­da­ju du­hov­nu mi­lo­sti­wu i
sa­svim de­lat­no po­ma­`u oni­ma ~i­ja je du­{a sla­ba i ko­le­bqi­va u ve­
ri. Ako se oni na ne­ki na­~in zbog qu­ba­vi po­no­vo vra­te u svet, ~i­ne
to kad svet ve} pro­te­ra­ju iz se­be. Oni ve} uz­le­}u na ne­be­sa i svet ih
vi­{e ne spu­ta­va."
Ke­li­ji­ca u ko­joj je `i­veo sta­rac bi­la je kraj­we ubo­ga. Je­ro­mo­nah
ko­ji ga je po­zna­vao opi­sao ju je na sle­de­}i na­~in: "Ni­~im ni­je bi­la
ukra­{e­na i bi­la je u naj­ve­}oj me­ri pod­vi­`ni~­ka. Bi­la je ma­lih raz­
me­ra i sa ozi­da­nom pe­}i ko­ja se stal­no lo­`i­la, jer je sta­rac stra­dao
od hlad­no­}e. Na zi­do­vi­ma su se na­la­zi­le iko­ne i obi~­no su go­re­la
kan­di­la. U uglu – ma­li kre­vet, dr­ve­ni, ko­ji pod­se­}a na grob, kao i
mno­{tvo iko­na. Iz­nad kre­ve­ta – ru­sko shim­ni~­ko odje­ja­ni­je. Na dru­goj
stra­ni sta­ja­la je ho­kli­ca na ko­joj je sta­rac se­deo i mo­lio se. Bi­la je
tu i {i­ro­ka da­ska, ko­ju je po­la­gao na ko­le­na da bi pi­sao pi­sma. U ma­
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 21
lom udu­bqe­wu u zi­du na­la­zi­lo se do­voq­no li­sto­va pa­pi­ra i dve–tri
olov­ke. Sta­rac ni­je ko­ri­stio umi­va­o­nik, ni­ti je imao bi­lo ka­kvu
ku­hiw­sku po­su­du. Ku­vao bi u ne­koj kon­zer­vi, obi~­no pi­ri­na~, so­~i­vo
ili ne­{to dru­go, {to bi mu se na­{lo pri ru­ci. Kad sam bo­ra­vio kod
we­ga, sva­ka dva da­na bi mi go­vo­rio da odem u ne­ku obi­teq i da je­dem
jer on sam ne­ma ni­{ta osim dvo­pe­ka, ~a­ja i po­vr­}a. Bio je to bes­plot­
ni, istin­ski an­geo i ne­be­ski ~o­vek."
U ^a­snom Kr­stu sta­rac je `i­veo de­se­tak go­di­na i to je s du­hov­ne
stra­ne bio naj­plo­do­tvor­ni­ji pe­ri­od we­go­vog mo­na­{tva. Osim obim­
ne pre­pi­ske, sta­rac Paj­si­je se ba­vio i pi­sa­wem kwi­ga. Bi­}e ko­ri­sno
da na ovom me­stu ukrat­ko is­tak­ne­mo naj­va­`ni­je do­ga­|a­je u `i­vo­tu o.
Paj­si­ja u tom pe­ri­o­du:
6. no­vem­bra 1968: Ve­li­ka La­vra da­je o. Paj­si­ju ot­pu­snu gra­ma­tu
(po­ve­qu).
1970. sta­rac iz Ko­ni­ce pre­no­si osve­}e­ne mo­{ti sv. Ar­se­ni­ja Ka­
pa­do­kij­skog u sve­tu obi­teq u Su­ro­ti.
1971. sta­rac pi­{e `i­ti­je sve­tog Ar­se­ni­ja, ko­je je ob­ja­vqe­no ~e­ti­
ri go­di­ne ka­sni­je – 1975. go­di­ne, a 13. no­vem­bra iste go­di­ne pi­{e pi­
smo "Du­hov­ni cve­to­vi" ko­je je 1994. ob­ja­vqe­no u kwi­zi "Pi­sma", po­sle
we­go­ve smr­ti.
29. ok­to­bar 1972: u prat­wi igu­ma­na ma­na­sti­ra Sta­vro­ni­ki­ta
Va­si­li­ja po­se­}u­je svo­ju otax­bi­nu, Fa­ra­su Ka­pa­do­kij­sku. Na dan 2.
de­cem­bra iste go­di­ne pi­{e pi­smo "Bla­`en­stva", ob­ja­vqe­no u kwi­zi
"Pi­sma" 1994. go­di­ne.
13. mart 1973: sta­rac pi­{e za­di­vqu­ju­}e pi­smo "Po­~et­ni­ci­ma", a
25. no­vem­bra iste go­di­ne pi­{e pi­smo "O dev­stve­no­sti i qu­ba­vi". Oba
pi­sma ob­ja­vqe­na su u go­re­po­me­nu­toj kwi­zi.
April 1974: pi­{e po­sla­ni­cu "[a­~i­ca is­ku­stva – se­me­wa, is­pe­~e­
nog u og­wu is­ku­{e­wa", ko­ja je ob­ja­vqe­na u kwi­zi "Pi­sma".
21. no­vem­bar 1975: pi­{e pi­smo "Ma­li bla­go­slov od ne­ko­li­ci­ne
'su­vih plo­do­va'", {tam­pa­no u po­me­nu­toj kwi­zi.
26. maj 1977: o. Paj­si­je pi­{e `i­vo­to­pis star­ca Ti­ho­na, ko­ji je ob­
ja­vqen 16 go­di­na ka­sni­je, u kwi­zi "Sve­to­gor­ski Oci".
1978: na po­ziv ar­hi­e­pi­sko­pa austra­lij­skog Sti­li­ja­na po­se­}u­je da­
le­ki kon­ti­nent da bi ukre­pio svo­je du­hov­ne sa­ple­me­ni­ke.
13. ma­ja 1979: sta­rac od­la­zi iz sta­vro­ni­kit­ske ke­li­je ^a­snog Kr­
sta.
22 OTAC DIONISIJE TACIS
7. Kelija Panaguda
Na­kon od­la­ska iz ke­li­je ^a­snog Kr­sta sta­rac do­la­zi u ke­li­ju Pa­
na­gu­da, ko­ja se na­la­zi u ski­tu Sve­tog Pan­te­lej­mo­na. Na­ziv "Pa­na­gu­
da" zna­~i "Sve­sve­ta" i ke­li­ja ga je do­bi­la po cr­kvi­ci osve­}e­noj u ime
Ro­`de­stva Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce. U po­~et­ku se sta­rac ko­le­bao da li
bi tre­ba­lo ov­de da `i­vi ali je na kra­ju ostao jer mu se ja­vio sve­ti
Pan­te­lej­mon, za­stup­nik i po­kro­vi­teq ski­ta. On mu je za­po­ve­dio da
`i­vi u ski­tu i da svo­jim `i­ti­jem pro­sla­vqa Bo­ga i te­{i qu­de.
Sta­rac je u Pa­na­gu­di bio "ukqu­~en u pro­gram go­sto­pri­ma­wa". Sva­
ko­dnev­no je pri­mao de­se­ti­ne i sto­ti­ne qu­di. We­gov ar­hon­da­rik* pod
ve­drim ne­bom bio je otvo­ren za sva­ko­ga. Ov­de se s wim upo­zna­lo ve­
li­ko mno­{tvo qu­di. Sta­rac ih je pri­mao, po­slu­`i­vao ra­tlu­kom ili
ne­~im sli~­nim i raz­go­va­rao s wi­ma. Ova­mo su pri­ti­ca­le sto­ti­ne stra­
dal­ni­ka ko­ji su `e­le­li we­gov sa­vet i tra­`i­li da se za wih mo­li.
Na­ve­{}e­mo krat­ki le­to­pis naj­va­`ni­jih do­ga­|a­ja iz star­~e­vog
`i­vo­ta u vre­me we­go­vog obi­ta­va­wa u Pa­na­gu­di:
1980: pi­{e pre­o­sta­la po­gla­vqa kwi­ge "Sve­to­gor­ski Oci", ob­ja­
vqe­ne 1993.
* U sve­to­gor­skim ma­na­sti­ri­ma – me­sto za po­klo­ni­ke na ko­jem se ~e­sto vo­de du­hov­
ni raz­go­vo­ri.
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 23
1984: pi­{e kra­tak ~la­nak o ge­ne­ra­lu Ma­kri­ja­ni­su ko­ji de­li po­se­
ti­o­ci­ma. ^la­nak je ob­ja­vqen u pe­ri­o­di­ci.
1986: sta­rac iz­da­je kwi­gu "Sta­rac Ha­xi Ge­or­gi­je Sve­to­go­rac" po­
vo­dom sto­go­di­{wi­ce we­go­vog upo­ko­je­wa. Iz­da­je ta­ko­|e i "Pa­tri­jar­
{ij­ski i Si­no­dal­ni akt Va­se­qen­ske pa­tri­jar­{i­je o pro­gla­{a­va­wu
je­ro­mo­na­ha Ar­se­ni­ja Ka­pa­do­kij­skog za sve­ti­te­qa".
1987: pi­{e kra­tak ~la­nak o an­ti­hri­stu ko­ji de­li po­se­ti­o­ci­ma.
Star­cu je iz­vr­{e­na ope­ra­ci­ja ko­jom je uklo­we­na ki­la.
2. fe­bru­a­ra 1988: pi­{e za­ve­{ta­we ko­jim mo­{ti sve­tog Ar­se­ni­ja
i svo­je kwi­ge pre­da­je ma­na­sti­ru u Su­ro­ti.
ok­to­bar 1993: zbog po­gor­{a­wa zdrav­stve­nog sta­wa sta­rac sti­`e
u So­lun ra­di op­{tih is­pi­ti­va­wa. Uve­ra­va se u ozbiq­nost svo­je bo­le­
sti. Za­po­~i­we le­~e­we. Se­strin­stvo ma­na­sti­ra Su­ro­ta, we­go­va du­hov­na
~e­da, uka­zu­je mu sve­srd­nu po­mo}.
8. Upokojewe starca Pajsija
Na dan 4. fe­bru­a­ra 1994. go­di­ne sta­rac je pod­vrg­nut ope­ra­ci­ji cre­
va i kod we­ga se is­po­qa­va­ju mno­go­broj­ni simp­to­mi ra­ka. To iza­zi­va
ve­li­ko ne­spo­koj­stvo. Ne­spo­koj­no je brat­stvo ma­na­sti­ra, ne­spo­koj­na
je Sve­ta Go­ra, ne­spo­koj­na je Pa­tri­jar­{i­ja, ne­spo­koj­na je Pra­vo­slav­na
cr­kva Gr~­ke. Sta­rac se la­ga­no ga­si. Umno­`a­va­ju se mo­li­tve na­ro­da,
ali je Bog dru­ga­~i­je ra­su­|i­vao.
Sta­rac zna da se we­gov `i­vot pri­bli­`a­va kra­ju. Smrt do­~e­ku­je
kao oslo­bo­|e­we. Evo vred­nog sve­do­~e­wa le­ka­ra ko­ji ga je le­~io: "Ta­
da sam se pr­vi put bo­rio za `i­vot jed­nog Sve­to­gor­ca i to je na me­ne
osta­vi­lo du­bok uti­sak. On ni­je raz­mi­{qao o smr­ti i u woj je vi­deo
oslo­bo­|e­we, po­sma­tra­ju­}i je kao most ko­ji vo­di ka Bo­gu. Bi­lo je to
to­li­ko po­tre­sno da ne znam da li je to mo­gu­}e opi­sa­ti." Sta­rac je pri­
hva­tio le­~e­we sa­mo za­to da bi bio u sta­wu da slu­`i do po­sled­weg
mi­nu­ta. Ka­da su we­go­ve sna­ge bi­le is­cr­pqe­ne, sta­rac je za­mo­lio le­
ka­ra da pre­ki­ne sva­ko da­qe le­~e­we. Ka­rak­te­ri­sti~­ne su we­go­ve re­~i:
"Ot­kad vi­{e ni­sam u sta­wu da kle­~im na ko­le­ni­ma, svet mi vi­{e ni­je
po­tre­ban i ja mo­ram da odem." Dru­gi put je re­kao svo­jim po­zna­ni­ci­ma:
"Ho­}u da umrem, ali le­ka­ri mi to ne do­pu­{ta­ju. ^i­ta­vog svog `i­vo­ta
bo­rim se da bu­dem s Bo­gom. Zar sad tre­ba da se pla­{im to­ga?" Jed­nom
pri­li­kom je pri­znao: "Ni sve go­di­ne pod­vi­`ni­{tva ni­su mi do­ne­le
to­li­ko ko­ri­sti ko­li­ko je to u~i­ni­la bo­lest."
^im je na­kon ope­ra­ci­je ose­tio iz­ve­sno po­boq­{a­we svog zdrav­stve­
nog sta­wa, star­~e­va naj­ve­}a `e­qa bi­la je da se vra­ti na Sve­tu Go­ru.
Me­|u­tim, we­go­vo zdra­vqe je iz da­na u dan bi­va­lo sve ugro­`e­ni­je i on je
24 OTAC DIONISIJE TACIS KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 25

shva­tio da po­vra­tak na Atos vi­{e o mo­na­{kom `i­vo­tu, ali sam od de­ce ~uo da je mo­nah ko­ji je oti­{ao
ni­je mo­gu}. ^im je sta­rac po­stao bio sve­ti ~o­vek. Ta ~i­we­ni­ca je u me­ni po­bu­di­la po­{to­va­we pre­ma
sve­stan to­ga, od­lu­~io je da osta­ne u mo­na­{tvu. Me­|u­tim, sve mi je to jo{ uvek bi­lo ma­glo­vi­to. Po­hval­ne
ma­na­sti­ru u Su­ro­ti (po­red So­lu­na) re­~i o ocu Paj­si­ju ~uo sam i od ne­kih se­qa­ka, ko­ji su se se­}a­li da je
i da tu bu­de i sa­hra­wen. Tu `e­qu je po­se­tio na­{e se­lo. Po­seb­no su go­vo­ri­li o to­me ka­ko bi se on pre­kr­
iz­lo­`io u pi­sa­nom ob­li­ku, ka­ko bi stio kad je is­pi­jao ka­fu i da ni­je uzi­mao hra­nu. No} kad je bio u ovom
se iz­be­gao sva­ki ne­spo­ra­zum. se­lu otac Paj­si­je je pro­veo mo­le­}i se u cr­kvi Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce,
Na dan 12. ju­la 1994, u uto­rak, a ona se na­la­zi­la po­red ku­}e u ko­joj je od­seo.
sta­rac je ot­po­~i­nuo u Go­spo­du i Bi­lo bi to sve {to sam znao o star­cu i to­kom sle­de­}ih ne­ko­li­ko
bio sa­hra­wen u ma­na­sti­ru u Su­ro­ go­di­na ni­sam mo­gao to da oce­nim sa du­hov­ne stra­ne. Ka­sni­je, kad sam
ti, po­red hra­ma Sve­tog Ar­se­ni­ja. za­vr­{io gim­na­zi­ju i kad sam od­lu­~io da po­sta­nem sve­{te­nik, se­tio
U skla­du s we­go­vom `e­qom, na grob sam se sve­ga to­ga i is­ko­ri­stio pr­vu po­voq­nu pri­li­ku (1960) da odem
su po­sta­vi­li ma­lu mer­mer­nu plo­~u na Sve­tu Go­ru. Pr­vi uti­sak ko­ji je Atos osta­vio na me­ne bio je ne­za­
sa sle­de­}im sti­ho­vi­ma: bo­ra­van. Ima­ju­}i po­bo­`ne na­me­re, `u­deo sam da o du­hov­nom `i­vo­tu
Ov­de se okon­~a `i­vot, na­u­~im {to je mo­gu­}e vi­{e. Mo­je po­bu­de su bi­le naj­ra­zno­li­ki­je. Po­
ov­de se okon­~a dah, seb­no me pri­vla­~i­la um­na mo­li­tva. Že­leo sam da ~u­jem ne­{to o woj,
ov­de }e te­lo po­hra­ni­ti da se upo­znam s na­~i­nom we­nog tvo­re­wa i da za­ko­ra­~im we­nom uskom
a du­{a }e se ra­do­va­ti. sta­zom. Ta­da sam se upo­znao s ocem Paj­si­jem.
Moj Sve­ti an­geo `i­vi Ta­ko je za­po­~e­lo mo­je po­znan­stvo sa Star­cem, ko­je je ima­lo od­lu­~u­
i On je mo­ja ~ast. ju­}i zna­~aj pri­li­kom iz­bo­ra mog sve­{te­ni~­kog slu­`e­wa. Pro­la­zi­le
Ve­ru­jem da }e se sa­`a­li­ti su go­di­ne, i ~e­sti su­sre­ti su se pro­re­di­li usled mo­jih po­ro­di~­nih
na ubo­gu mo­ju du­{u. oba­ve­za. Naj­zad su bi­li ogra­ni­~e­ni na ne­ko­li­ci­nu da­na ko­je sam jed­
On }e se mo­li­ti Iz­ba­vi­te­qu nom go­di­{we pro­vo­dio na Sve­toj Go­ri.
da bu­dem kraj Pre­sve­te Dje­ve.
2. Arhondarik [gostoprimnica] pod vedrim nebom
Mo­nah Paj­si­je Sve­to­go­rac
Oni ko­ji ima­ju lep obi­~aj da do­la­ze na Sve­tu Go­ru, do­bro zna­ju
{ta je ar­hon­da­rik: to je ma­na­stir­ska go­sti­o­ni­ca u ko­joj pri­ma­ju i
Druga glava uslu­`u­ju po­klo­ni­ke. Ov­de ~e­sto do­la­zi do raz­go­vo­ra ko­ji zna­ju da bu­
du bes­ko­ri­sni i pra­zni. Ako se ogra­ni­~i{ sa­mo na go­sto­prim­ni­cu,
MOJI SUSRETI SA STARCEM
to }e ti na­ne­ti du­{ev­nu {te­tu jer }e{ se li­{i­ti je­di­no­ga {to je
1. Uspomene po­treb­no, to jest li~­nog is­ku­stva u~e­{}a u sve­no}­noj bo­`an­stve­noj
Bu­du­}i jo{ uvek u~e­nik gim­na­zi­je u Ko­ni­ci, jed­nom ili dva pu­ta slu­`bi, ko­je }e{ za­do­bi­ti u vre­me du­gih mo­li­tvo­slo­vqa u cr­kvi, a
vi­deo sam mo­na­ha Paj­si­ja ka­ko `ur­no ko­ra­~a od grad­skog tr­ga. Ta­da ta­ko­|e i be­se­de s du­hov­no opit­nim mo­na­si­ma.
sam pr­vi put vi­deo mo­na­ha. To je na me­ne osta­vi­lo ne­ki ~u­dan uti­sak Ar­hon­da­rik [go­sto­prim­ni­ca] o ko­jem }u ja go­vo­ri­ti ne na­la­zi se u
ko­ji ne mo­gu da opi­{em. Sve je to osta­lo u ar­hi­vi mo­je du­{e. Do­bri ma­na­sti­ru ili u ne­koj zgra­di – on se na­la­zi pod ve­drim ne­bom! Ne­ko­li­
Bog je ka­sni­je ustro­jio ta­ko da sam kon­tak­ti­rao sa star­cem Paj­si­jem ko ne­ra­sce­pqe­nih pa­we­va za se­de­we, ka­me­na plo­~a ume­sto sto­la, ka­me­na
i, na­rav­no, do­bio od we­ga du­hov­nu po­mo}. klu­pi­ca pri­~vr­{}e­na uz zid pod­vi­`ni~­ke ko­li­be i dr­ve­na ho­kli­ca
Ta­da ni­sam znao ~ak ni za ma­na­stir u ko­jem se pod­vi­za­vao st. pod dr­ve­tom. U~i­teq je otac Paj­si­je, zna­me­ni­ti sve­to­gor­ski sta­rac.
Paj­si­je. Po­sle we­go­vog od­la­ska iz na­{eg okru­ga, do­go­di­lo se da sam Mno­go pu­ta mi je uka­za­no go­sto­prim­stvo u ovom ar­hon­da­ri­ku. Vo­
za­jed­no s osta­lim gim­na­zi­jal­ci­ma bio u Sto­mi­ju. Ni­{ta ni­sam znao dio sam plo­do­tvor­ne raz­go­vo­re s pro­sla­vqe­nim o. Paj­si­jem, ko­je sam
26 OTAC DIONISIJE TACIS
po­drob­no za­pi­si­vao u svo­ju be­le­`ni­cu. U po­~et­ku sam ove be­le­{ke
pra­vio sa­mo zbog svo­jih li~­nih po­tre­ba. Ka­sni­je sam, me­|u­tim, iz
qu­ba­vi pre­ma bra­}i, ob­ja­vio ne­ke od wih i one su osta­vi­le po­se­ban
uti­sak na ~i­ta­o­ce. To me je pod­sta­klo da si­ste­ma­ti~­ni­je na­sta­vim
za­po­~e­to de­lo.
3. Prvi zapis
Bi­lo je le­to 1970. go­di­ne. Da bi se iz ma­na­sti­ra Sta­vro­ni­ki­ta
do­{lo do pod­vi­`ni­ko­ve ka­li­vi­je [ko­li­be] po­treb­no je dva­de­set mi­
nu­ta. To me­sto obi­lu­je di­vqim ra­sti­wem. Ko­ra­~am na­pred po sta­zi­ci
i, pri­bli­`iv­{i se ke­li­ji ^a­snog Kr­sta, uz­no­sim bla­go­dar­ne mo­li­tve
Go­spo­du {to me udo­sto­jio da i li~­no upo­znam sve­tog st. Paj­si­ja. U to
vre­me ose­}am svo­ju ne­do­stoj­nost, jer mi­slim na to da mo­na­si ~i­tav
svoj `i­vot po­sve­}u­ju Hri­stu i da se ne­pre­sta­no mo­le, dok smo ja i
mo­ja osta­la bra­}a u sve­tu sme­{ni sa svo­jim be­zna­~aj­nim mo­li­tvi­ca­
ma. Pri­la­zim ko­li­bi i si­la­zim niz ne­ko­li­ko ka­me­nih ste­pe­ni­ca, a
za­tim se za­u­sta­vqam da bih pre­dah­nuo. Iz du­bi­ne ~u­jem star­~e­vo po­
ja­we. On po­je Ve­li­ki po­kaj­ni ka­non. Isto­vre­me­no se ~u­je i uda­ra­we
~e­ki­}a. Je­dan tre­nu­tak ka­sni­je ku­cam na vra­ta, ali ne do­bi­jam od­go­
vor. Po­{to sam ma­lo po­se­deo, po­no­vo sam po­ku­cao. Sta­rac me ne slu­
{a. U pot­pu­no­sti je po­gru­`en u psal­mo­po­ja­we i ru­ko­de­la­we. Ku­cam
i tre­}i put, ali ovog pu­ta sna­`ni­je. Istog ~a­sa za­~uo sam iz­nu­tra
star­~ev glas, ko­ji mi od­go­va­ra: "Amin." Otva­ra vra­ta, po­zdra­vqa me
i vo­di u pa­ra­klis ra­di po­klo­we­wa. Za­tim se­di­mo u ra­di­o­ni­ci i bez
po­seb­nih ce­re­mo­ni­ja po­~i­we­mo da raz­go­va­ra­mo.
"Ne za­bo­ra­vi da je mol­~a­ni­je [ti­ho­va­we] naj­u­god­ni­ja be­se­da za mo­
na­he", po­~i­we st. Paj­si­je. "Ti si se, me­|u­tim, po­tru­dio i do­{ao ova­mo
zbog du­hov­ne ko­ri­sti. Haj­de da ma­lo be­se­di­mo i da ma­lo po­raz­go­va­ra­
mo o ono­me {to `e­li tvo­ja qu­bav."
Mo­ja du­{a `u­di za du­hov­nom po­u­kom. Ona li­~i na su­vu ze­mqu ko­ja
u vre­me ki­{e od­mah u se­be upi­ja vla­gu. Mo­lim star­ca da mi pri­po­ve­da
o du­hov­nom opi­tu i uve­ra­vam ga da }u sve, ma {ta da mi ka­`e, pri­mi­
ti ra­do­sno i otvo­re­ne du­{e. Sta­rac za­tim na­sta­vqa:
"Ra­se­ja­va­we uma na `i­tej­sko i na is­pra­zne stva­ri ra­se­ja­va i du­{u.
Tre­ba se okre­nu­ti unu­tra, ka neo­bra­|e­nom vi­no­gra­du du­{e, ka­ko bi
se is­ko­re­ni­lo svo tr­we stra­sti i na we­go­vo me­sto za­sa­di­le vr­li­ne.
Bu­di pa­`qiv. To ni­je lak po­sao. Zah­te­va se upor­nost i tr­pqe­we. Su­
sre­{}e{ se s mno­gim te­{ko­}a­ma. U tom tvom pod­vi­gu od ve­li­ke }e
ko­ri­sti bi­ti raz­li­~i­te sve­to­ot­ a~­ke kwi­ge, ko­jih u na­{e vre­me ima
na hi­qa­de. Ta­mo }e{ pro­na­}i sve {to `e­li{. One }e te po­ve­sti po
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 27
si­gur­nom du­hov­nom pu­tu. Du­`an si sa­mo da wi­me ko­ra­~a{ sa smi­re­
wem i mo­li­tvom."
Iz­go­vo­riv­{i ovo, sta­rac je za­}u­tao. Du­bo­ko je po­gnuo gla­vu na
gru­di i s ve­li­kom po­bo­`no­{}u po­~eo da se mo­li. Na­kon iz­ve­snog vre­
me­na, iz­go­vo­rio je gla­som pre­pu­nim `a­lo­sti i sa­o­se­}aj­no­sti: "Sla­va
Te­bi, Bo­`e." Ja sam, ne­sre}­nik, du­bo­ko ga­nut. Ose­}am da je mo­je sr­ce
umek­{a­no i pro­sto. Do­`i­vqa­vam ono za ~im sam tra­gao. Sa­da shva­tam
do­sto­jan­stvo mol­~a­ni­ja [ti­ho­va­wa] i oku­{am we­go­ve du­hov­ne ra­do­sti,
o ~i­jem po­sto­ja­wu do ta­da ni­sam ni pret­po­sta­vqao.
Sta­rac usta­je i ku­va mi ka­fu. On ne­pre­sta­no po­na­vqa: "Sla­va
Te­bi, Bo­`e!" Za­tim za­jed­no do­no­si­mo vo­du i ne­{to ora­ha. Sta­rac je
po­no­vo seo i mi na­sta­vqa­mo raz­go­vor. Ka­da mu je te­{ko da ne­{to ob­ja­
sni, ~e­sto svo­je re­~i do­pu­wu­je po­kre­ti­ma ru­ku i iz­ra­zom svog sve­tlog
li­ca. U mo­je se­}a­we ne­iz­bri­si­vo su se ure­za­le i ove we­go­ve re­~i:
"Post, bde­we, mo­li­tva. Uko­li­ko ih bu­de{ pra­vil­no pri­me­wi­vao u
svom `i­vo­tu, ima­}e{ mno­go uspe­ha, bra­te moj. U `i­vo­tu bu­di prost.
Vi­di{ li mo­ju ko­li­bu, vi­di{ li ka­ko je ubo­ga? U mom do­mu na­la­zi se
sa­mo ono {to je neo­p­hod­no. Obi­qe stva­ri ne po­ma­`e du­hov­nom `i­vo­tu."
Mo­lim star­ca da mi ka­zu­je o mo­li­tvi. On je i sam uve­ren u mo­je
ve­li­ko in­te­re­so­va­we i naj­pre iz­go­va­ra ne­ko­li­ko uvod­nih re­~i:
"Slu­{aj, bla­go­slo­ve­na du­{o. Raz­go­vor o mo­li­tvi je bes­ko­na­~an,
jer se ni mo­li­tva ni­kad ne okon­~a­va. Mo­li­tva je za­jed­ni­~e­we s Bo­gom.
Ne mo­gu ja­sno da ti is­ka­`em {ta ose­}a ~o­vek ko­ji se mo­li. Du­{a
istin­skog hri­{}a­ni­na `e­li ne­pre­sta­no da se mo­li. On po­~i­we od
sla­vo­slo­vqa, za­tim pre­la­zi na uobi­~a­je­nu mo­li­tvu i, naj­zad, na onu
ko­jom ne­{to pro­si. Za­tim sve is­po­~et­ka. Mo­li­teq po­mi­we i svo­ju
bra­}u i sva­ko­dnev­no pre­kli­we Bo­ga da ih pro­sve­tli, po­mi­lu­je i upra­
vi na put spa­se­wa."
Na me­ne je du­bok uti­sak osta­vi­la star­~e­va `e­qa da mi po­mog­ne.
Ov­de, u we­go­voj ra­di­o­ni­ci, ose­}am se kao u ra­ju. Ne `e­lim da odem
oda­tle. Iz­la­zi­mo iz ko­li­be i od­la­zi­mo da sed­ne­mo is­pod star­~e­ve
ma­sli­ne. Sta­rac mi go­vo­ri:
"Bra­te Di­o­ni­si­je, ne­moj mi­sli­ti da sam ov­de sam. Imam jed­nu `a­bu
ko­ja se dru­`i sa mnom. Ona je na­po­qu, u ko­re­wu pa­ra­daj­za. Si­pam ma­lo
vo­de u ovo ko­re­we, ta­ko da `a­ba ne osku­de­va..."
Ža­ba je­dva da se po­me­ra na pro­le}­noj to­plo­ti. Iz pa­ra­daj­za is­ka­~e
u sak­si­ju s bo­siq­kom da bi se za­tim, na­kon iz­ve­snog vre­me­na, vra­ti­la
na svo­je pret­hod­no, pro­hlad­no me­sto. Sta­rac na­sta­vqa:
"Vi­di{, bra­te, u pu­sti­wi se sve pri­pi­to­mqa­va. ^ak se i di­vqe
`i­vo­ti­we po­ko­ra­va­ju ~o­ve­ku Bo­`i­jem. Jed­nom mi se u ko­li­bi raz­mno­
28 OTAC DIONISIJE TACIS
`i­lo mno­{tvo mi­{e­va. Tek {to bih uzeo te­ste­ru da pre­se­~em ne­ko
dr­vo, a oko me­ne bi se oku­pi­lo tu­ce mi­{e­va da bi se igra­li s pi­qe­
vi­nom. Ti­me su se za­ba­vqa­li pri­li~­no du­go. Jad­ni­ci su bi­li glad­ni
a ja ni­sam imao ~i­me da ih na­hra­nim. Za­to su i tr­~a­li po ~i­tav dan
i ni­su se skri­va­li."
Od ta­kvog sve­tog opi­ta za­po­~e­lo je mo­je po­znan­stvo s star­cem Paj­
si­jem. U sr­ce sam uti­snuo we­go­ve re­~i, ko­je su u me­ni po­sta­le pr­vo
se­me. Mo­ja du­{a bi­la je o~a­ra­na we­go­vim sve­tim li­kom.
4. "Slu{aj, blagoslovena du{o..."
Me­sec av­gust 1977. go­di­ne. U ma­na­sti­ru Ivi­ro­nu slu­`i­mo sve­no}­
no bde­we pred pra­znik Us­pe­wa Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce. Oda­tle od­la­zi­
mo u ma­na­stir Sta­vro­ni­ki­ta. Oba ma­na­sti­ra se, kao {to je po­zna­to,
na­la­ze po­red mo­ra. Ko­ra­~a­mo po vla­`nom pe­sku. Vo­da uda­ra u na­{e
no­ge. Kad smo do­{li u ma­na­stir Sta­vro­ni­ki­ta, ta­mo su se svi mo­li­
li. Sa­mo nas na­sto­ja­teq po­slu­`u­je i do­no­si vo­du, slat­ko i ra­ki­ju.
Za­tim nas od­vo­di u sa­bor­nu cr­kvu, gde se di­vi­mo umet­no­sti Te­o­fa­na
Kri­}a­ni­na. On nam sa­op­{ta­va da se o. Paj­si­je na­la­zi u ma­na­sti­ru i
da mo­`e­mo da ga vi­di­mo.
Ra­du­jem se i ne­str­pqi­vo i{­~e­ku­jem su­sret. Ko­li­ko mno­go bla­go­
slo­va u tom sve­tom da­nu! Uti­sci sa bde­wa do­pu­wa­va­ju se po­u­ka­ma oca
Paj­si­ja. Raz­go­va­ram s osta­lim po­klo­ni­ci­ma ne bih li ne­ka­ko pre­
kra­tio vre­me. Sta­rac ni­je okle­vao da se po­ja­vi na bal­ko­nu. Pe­wem
se po ste­pe­ni­ca­ma i ce­li­vam mu ru­ku. On mi se osme­hu­je i iz­go­va­ra
umor­nim gla­som:
"Ka­ko si, bla­go­slo­ve­na du­{o?"
"Do­bro sam, star­~e. Že­li­mo da Vas vi­di­mo."
"Da, o~e moj. Si­|i ma­lo ni­`e dok se ne spre­mim, pa }e­mo po­raz­
go­va­ra­ti."
Pro­la­ze dva sa­ta. Sta­rac okle­va. Za­{to? Da li je za­bo­ra­vio na
nas? Ob­uz­ et sam ne­str­pqe­wem i ne­spo­koj­stvom. Na­ma, mir­ja­ni­ma, te­
{ko je da pra­ti­mo ne­u­`ur­ba­nost i spo­koj­stvo mo­na­ha. Mi sve ra­di­mo
u `ur­bi. Oko wih se, me­|u­tim, ma­lo {ta de­{a­va.
Sta­rac si­la­zi niz ste­pe­ni­ce no­se­}i za­ve­`qaj na le­|i­ma i {tap u
ru­ci. Spre­man je da po­|e. Pra­ti ga mla­di le­kar. Sta­rac gle­da u nas:
"Ma­lo sam vas za­dr­`ao, ali {ta da se ra­di? Tre­ba­lo je da se re­{i
jed­no pi­ta­we s igu­ma­nom. [ta }e­te sad da ra­di­te? Po­la­zi­te li ili
jo{ osta­je­te?"
"Mi ide­mo u Ku­tlu­mu{, star­~e."
"Do­bro, on­da }e­mo po­}i za­jed­no."
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 29
Kad smo iza­{li iz ma­na­sti­ra pri­{la su nam dva mo­na­ha no­se­}i
ne­ko­li­ko kor­pi­ca s ja­ji­ma. Sta­rac po­di­`e {tap i sa osme­hom im go­
vo­ri:
"Osta­vi­te, osta­vi­te, ja }u ih raz­bi­ti..."
"Bla­go­slo­vi", od­go­va­ra je­dan mo­nah.
Po­pu­{ta­we du­hov­nog lu­ka*. Krat­ko­tra­jan pre­dah. Sta­rac s bo­le­­
}i­vim le­ka­rom pri­la­zi bli­`e, a mi ga sle­di­mo. Ose­}a­mo ka­ko se na
nas spu­{ta we­go­va qu­bav. Za­tim do­la­zi red i na me­ne. Kad sam po­red
star­ca, ose­}am se kao da sam u mir­noj lu­ci. Go­vo­rim mu o ono­me {to
me uz­ne­mi­ru­je. S ve­li­kom qu­ba­vqu da­je sa­ve­te i o du­hov­nom i o ovo­
ze­maq­skom i ja ih la­ko shva­tam. Pre ne­go {to raz­re­{i ne­ki moj pro­
blem, on se po­mo­li. Ot­kri­vam mu ne­{to {to me sil­no obes­po­ko­ja­va.
Sta­rac okle­va s od­go­vo­rom. Pri tom na­sta­vqa­mo da ho­da­mo. Pi­tam
se da li me je uop­{te ~uo? Na­kon pet mi­nu­ta ka­`e:
"Bla­go­slo­ve­na du­{o... do­{la mi je ova po­mi­sao..."
Po­tre­sen sam we­go­vim od­go­vo­rom. Ose­}am ka­ko se mo­ja du­{a is­ce­
qu­je i pro­sla­vqam Bo­ga.
Us­pi­we­mo se svi za­jed­no. Us­put na­i­la­zi­mo na smo­kvu ote­`a­lu od
plo­do­va. Sta­rac nam go­vo­ri s qu­ba­vqu u gla­su:
"Pri­|i­te smo­kvi. Od­be­ri­te i je­di­te. Plo­do­va ima ko­li­ko god ho­­
}e­te, ne­moj­te se ustru­~a­va­ti."
Se­li smo po­kraj pu­ta. Raz­go­vor pre­la­zi na obi~­ne [sve­tov­ne]
stva­ri. Po­sta­vqa­mo star­cu naj­ra­zli­~i­ti­ja pi­ta­wa, jer zna­mo da sam
ne­}e po­~e­ti da go­vo­ri. Slu­{a­mo we­go­ve od­go­vo­re kao glas Bo­`i­ji.
Na­sta­vqa­mo da pe­{a­~i­mo. Ne­pri­met­no do­la­zi­mo do onog me­sta gde
sta­rac skre­}e na sta­zi­cu ko­ja vo­di do we­go­ve ka­li­vi­je [ko­li­be]. "Ba­
te­ri­je su se is­tro­{i­le" i on nam umor­nim gla­som ka­`e:
"Sad }e­mo se ov­de ra­sta­ti."
"Po­mo­li­te se za nas, star­~e", go­vo­ri­mo svi uglas i opra­{ta­mo
se.
"Go­spo­de, po­mi­luj! Sve naj­bo­qe i ne­ka Pre­sve­ta Bo­go­ro­di­ca bu­de
uz vas!"
Te­{ko se us­pi­we uz pa­di­nu i la­ga­no, kao per­ce, uda­qu­je se i skri­
va u gr­mqu.
* Mi­sli se na ka­zi­va­we iz Pa­te­ri­ka (Ote~­ni­ka) o to­me ka­ko je prep. An­to­ni­je
da­vao ute­hu bra­ti­ji.
30 OTAC DIONISIJE TACIS
5. Kelija Panaguda
Bi­lo je le­to 1982. go­di­ne. Na­la­zim se u oze­le­ne­loj oko­li­ni Ka­re­je
na Sve­toj Go­ri. Sta­rac Paj­si­je po­stao je ve­o­ma sla­van. U we­go­vu ko­li­
bu se sva­ko­dnev­no upu­}u­je mno­{tvo po­klo­ni­ka. Sta­zi­cu su uta­ba­le
hi­qa­de qu­di i ona je ve­o­ma pra­{wa­va. Star­cu pri­ti­~u oni ko­ji `u­de
za pra­vom isti­nom.
Ka­li­vi­ja [ko­li­ba] st. Paj­si­ja do­bro se vi­di iz ma­na­sti­ra Ku­tlu­
mu­{a. Us­pi­wem se 15 mi­nu­ta i do­la­zim do sen­ke ~em­pre­sa. Ko­li­ba je
okru­`e­na ogra­dom, a vra­ta su za­tvo­re­na ka­tan­cem. Na ste­pe­ni­ca­ma
vi­dim va­zi­cu s li­sto­vi­ma pa­pi­ra i ma­lu olov­ku. Na­me­we­na je po­se­
ti­o­ci­ma, da bi na­pi­sa­li {ta je ko­me po­treb­no. Brod­sko u`e pro­te­`e
se od pro­zor­~i­}a pre­ma bal­ko­nu. Ma­lo sam okle­vao, a za­tim sam po­
vu­kao u`e. Za­~u­lo se ma­lo zvo­no, ali od­go­vo­ra ni­je bi­lo. Sa­~e­kav­{i
ne­ko­li­ko mi­nu­ta, po­ku­cao sam i na bal­ko­nu ugle­dao star­ca ko­ji mi je
dru­gim u`e­tom spu­{tao kqu­~e­ve. Otva­ram i po­no­vo za­tva­ram vra­ta.
U dvo­ri­{tu se na­la­ze dr­ve­ne klu­pi­ce. Sta­rac iz­la­zi i po­zdra­vqa me.
Nu­di mi ra­tluk i vo­du. Jo{ jed­nom mi se uka­zu­je pri­li­ka da za­be­le­
`im po­u­ke oca Paj­si­ja...
6. I{~ekivawe kod ograde
Me­sec jul 1986. go­di­ne. Pod­ne u Ka­re­ji. Do­bi­jam do­zvo­lu da po­se­
tim Atos. Pr­va sta­ni­ca bio mi je, kao i uvek, ma­na­stir Ku­tlu­mu{ a
dru­ga – ko­li­ba star­ca Paj­si­ja. Ne­iz­be­`no i{­~e­ki­va­we pred ogra­dom.
^e­ka­mo ne­ko­li­ko ~a­so­va. Po­sto­je bra­ve i za­pi­si ko­ji obes­hra­bru­ju
po­se­ti­o­ca. Ob­ja­va po­sta­vqe­na na vi­se­}oj kor­pi­ci kod glav­nog ula­za
na­la­`e sle­de­}e:
"Pi­{i­te {ta god `e­li­te a be­le­{ke uba­cuj­te u kor­pi­cu. Vi­{e }e
vam po­mo­}i mo­je mo­li­tve ne­go mo­ja bla­go­gla­go­qi­vost. Na taj na­~in }u
ima­ti vre­me­na da po­mog­nem i oni­ma ko­ji­ma je to naj­po­treb­ni­je. Ov­de
sam do­{ao za­to da bih se mo­lio a ne za­to da bih po­stao u~i­teq."
Iz­nad gor­weg ula­za stal­no se na­la­zio pa­pir s re­~i­ma: "Od­su­tan
sam." To na nas ni­je de­lo­va­lo. Po­zna­va­li smo obi­~a­je i na­vi­ke o. Paj­
si­ja. Se­de­li smo pod se­no­vi­tim `bu­wem i ~e­ka­li. Že­qa na­{e du­{e
bi­la je to­li­ko ve­li­ka da na te­lo uop­{te ni­smo obra­}a­li pa­`wu iako
smo pu­to­va­li ~i­ta­vu no}. Ov­de, na Sve­toj Go­ri, sve je dru­ga­~i­je. Mo}­no
za­stup­ni­{tvo Pre­~i­ste Bo­go­ro­di­ce i qu­bav mo­na­ha da­va­li su nam sna­
gu da str­pqi­vo i upor­no su­sret­ne­mo te­{ko­}e i neo­~e­ki­va­ne si­tu­a­ci­je,
ko­je se ov­de, na Sve­toj Go­ri, ~e­sto do­ga­|a­ju. Ka­da st. Paj­si­je shva­ti da
se mno­{tvo po­klo­ni­ka ko­ji su do­{li u we­go­vu ko­li­bu za­mo­ri­lo, on
na­|e ne­ki na­~in da ih ukre­pi. Na spo­qa­{wu stra­nu ogra­de po­sta­vio
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 31
je po­su­du s vo­dom i te­glu s ra­tlu­kom. Po­red to­ga vi­si ple­te­na kor­
pi­ca s dru­gim po­sla­sti­ca­ma, su­{e­nim vo­}em i pi­sme­nom na­red­bom:
"Uzmi­te na bla­go­slov."
Dva sa­ta se­di­mo u sen­ci. Is­ku­{a­va­we ne­str­pqi­vim i{­~e­ki­va­wem
ne do­pu­{ta nam da se mo­li­mo. Uda­ra­mo ko­ma­dom gvo­`|a – zvo­nom.
Za­tim uda­ra­mo jo{ jed­nom. Sta­rac otva­ra vra­ta i gle­da u nas. Ti­ho
ko­ra­~a, otva­ra ka­ta­nac, po­zdra­vqa se i po­ka­zu­je nam na se­no­vi­tu go­sto­
prim­ni­cu. Ov­de smo po­`we­li plo­do­ve svog str­pqe­wa. Po­slu­`u­je nas
ra­tlu­kom i vo­dom, a dvo­ji­ci de­~a­ka, Te­o­fa­nu i Jo­va­nu, ko­ji su bi­li s
na­ma, da­je pre­gr{t le­{ni­ka "da bi im ru­ke bi­le ne­~im za­u­ze­te."
Ov­de je sve jed­no­stav­no i, ja bih re­kao, ubo­go. Ube­|en sam da u st.
Paj­si­ju plam­ti apo­stol­ska rev­nost. Fi­zi~­ki se, na­rav­no, ne uda­qu­je od
svo­je ko­li­be. Me­|u­tim, qu­di ga sva­ko­dnev­no po­se­}u­ju i on ne­pre­sta­no
po­u­~a­va. Svi pri­hva­ta­ju we­go­ve re­~i sa `e­qom da na­u­~e. I epi­sko­pi,
i kli­ri­ci, i mir­ja­ni.
7. Videli smo svetog ~oveka
Me­sec jul 1987. go­di­ne. Tek {to smo stu­pi­li na aton­sko tlo, u
{u­mo­vi­ti Daf­ni, za­po­~i­we ne­spo­koj­stvo iza­zva­no na­{om pla­me­nom
~e­`wom da i ove go­di­ne su­sret­ne­mo star­ca Paj­si­ja. Po­klo­ni­ci ko­je
po­zna­je­mo ka­`u nam da sta­rac ne otva­ra jer je bo­le­stan. I po­red to­
ga, us­pi­we­mo se u Ka­re­ju. Ja li~­no ni­sam uz­ne­mi­ren. Uve­ren sam da
}e sve bi­ti do­bro.
U sve­to­gor­sku pre­sto­ni­cu sti­`e­mo u 11 sa­ti pre pod­ne. Po­~i­
wu uobi­~a­je­na for­mal­na odu­go­vla­~e­wa s iz­da­va­wem do­zvo­la. Na­kon
krat­kog za­dr­`a­va­wa, po­klo­ni­li smo se Pre­~i­stoj, kre­nu­li iz Pro­ta­
ta i spu­sti­li se pre­ma Ku­tlu­mu­{u. Svom sa­put­ni­ku–pri­ja­te­qu ob­ja­
{wa­vam ne­ke stva­ri i una­pred ga pri­pre­mam za be­se­du sa star­cem.
U ma­na­sti­ru su­sre­}e­mo mo­na­ha ko­jeg po­zna­je­mo i on nam obez­be­|u­je
pre­no­}i­{te. Ra­du­ju nas qu­bav i in­te­re­so­va­we ko­je nam po­ka­zu­je. Ko­
ra­~a­mo po sta­zi­ci, po­red ~e­stih pu­to­ka­za pri­~vr­{}e­nih za dr­ve­}e.
Na jed­nom od wih na­la­zi se nat­pis: "Kod o. Paj­si­ja. 1000 m. Po­sto­je
pu­to­ka­zi. Ne uz­ne­mi­ra­vaj­te `i­te­qe dru­gih ke­li­ja." La­ko ko­ra­~a­mo po
pa­di­ni. Uosta­lom, no­ge i sa­me `u­re.
Na­{a od­lu­ka da se na Sve­toj Go­ri su­sret­ne­mo s star­cem Paj­si­jem
ve­o­ma je ~vr­sta, iako se oda­tle vra­}a je­dan po­klo­nik s dvo­ji­com de­
~a­ka i oba­ve­{ta­va nas da, na `a­lost, ni­je mo­gao da vi­di, ka­ko se sam
iz­ra­zio, "sve­to­ga ~o­ve­ka". Mi ipak na­sta­vqa­mo put, pre­la­zi­mo dr­ve­ni
mo­sti} i pri­la­zi­mo ko­li­bi. Evo ~em­pre­sa i `i­vi­ce. Sun­ce pe­~e i
znoj nam se pro­bi­ja kroz ode­}u. Ni­smo pr­vi ko­ji su do­{li u ko­li­bu.
32 OTAC DIONISIJE TACIS
Dru­gi su pri­{li bli­`e i }u­te­}i o~e­ku­ju u sen­ci. O~i­gled­no je da
po­zna­ju star­~e­ve obi­~a­je i za­to str­pqi­vo se­de. Vo­da nas osve­`a­va.
Kre­pi­mo se ra­tlu­kom i ra­znim plo­do­vi­ma. I mi ta­ko­|e se­di­mo, bez
su­vi­{nih raz­go­vo­ra. Ima nas sed­mo­ro. ]u­ti­mo. Je­dan ko­ra­~a, dru­gi
po­sma­tra mra­ve ko­ji no­se te­ret ve­}i od svog te­la. Je­dan stra­dal­nik
se na­lak­tio na dr­ve­no de­blo i za­ba­cio gla­vu, dok mu se u ru­ci kla­ti
ne­ki za­ve­`qaj. Ne­pre­kid­no, jed­no­li~­no zri­ka­we ska­ka­va­ca ne ome­ta
na­{e pot­pu­no }u­ta­we.
Uda­ra­mo par pu­ta po gvo­zde­nom zvo­nu. Ube­|en sam da }e nam sta­rac
otvo­ri­ti. I evo, on iz­la­zi iz ko­li­be. Pu­{ta nas, za­tva­ra ka­ta­nac i mi
pro­la­zi­mo. Opet nas pri­hva­ta go­sto­prim­ni­ca pod ve­drim ne­bom. Sta­
rac Paj­si­je ski­da sa ogra­de ple­te­nu kor­pi­cu sa ra­znim po­sla­sti­ca­ma
ko­je su do­ne­li dru­gi po­klo­ni­ci. Oni, me­|u­tim, ni­su mo­gli da ga vi­de.
Otva­ra kor­pi­cu, uzi­ma ku­ti­ju s ra­tlu­kom i slu­`i nas go­vo­re­}i:
"Ka­ko ste? Uzmi­te slat­ko i vo­du. Ne­ka sva­ki od vas uzme po dva
ko­ma­da ra­tlu­ka."
Mo­ji pri­ja­te­qi uzi­ma­ju dik­ta­fon. ^im ga je sta­rac spa­zio, od­mah
se uz­ne­mi­rio. U~­ti­vo ga uzi­ma i po­ku­{a­va da ga za­tu­ri u xep. Naj­zad,
po­la­`e dik­ta­fon po­red se­be, na tra­vu. Uza­lud­no smo po­ku­{a­va­li da
ga is­ko­ri­sti­mo! To se do­go­di­lo i dru­gom po­se­ti­o­cu, ko­ji je se­deo na­
spram nas. Sta­rac ga je spre­~io i od­u­zeo ka­se­tu. Re­kao nam je da ni­je
do­bro da ukqu­~u­je­mo mag­ne­to­fon, jer ov­de go­vo­ri­mo i o ra­znim li~­
nim te­ma­ma ko­je dru­gi ne bi tre­ba­lo da ~u­ju.
Ko­le­bqi­vo iz­vla­~im svo­ju be­le­`ni­cu. Sta­rac je po­sma­tra i s
osme­hom ka­`e:
"Da li to be­le­`i{ za no­vi­ne?"
Be­se­da je po­tra­ja­la tri sa­ta. Bi­lo je mno­go te­ma i sve su bi­le za­
ni­mqi­ve. Na li­ci­ma bra­}e vi­dim umi­le­we. O~i­gled­no je da su za­do­
bi­li du­hov­nu ko­rist. Se­di­mo na trup­ci­ma kao da smo na fo­te­qa­ma
za od­mor. Umor zbog du­gog pu­ta kao da i ne po­sto­ji jer se, ka­ko ka­`e
sta­rac, du­hov­no od­ma­ra­mo.
8. Posetioci iz svih krajeva Gr~ke
Ta­ko smo go­to­vo tri sa­ta pro­ve­li u go­sto­prim­ni­ci st. Paj­si­ja pod
ve­drim ne­bom. Tre­ba­lo je da kre­ne­mo, ali sta­rac je `e­leo da jo{ ne­
ko vre­me po­sve­ti­mo "du­hov­nom". Mi za­vr­{a­va­mo, a on po­no­vo po­~i­we.
Dvo­ji­ca mla­di­}a ra­do­snim gla­so­vi­ma do­vi­ku­ju pre­ko ogra­de:
"O~e, bla­go­slo­vi!"
"[ta je to, pro­vu­kli ste se kroz ru­pu u ka­tan­cu", {a­qi­vo im od­
go­va­ra sta­rac.
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 33
Ta­ko nas je bi­lo de­ve­to­ri­ca. Sprem­ni smo da kre­ne­mo. Ja jo{ ne­ko
vre­me za­pit­ku­jem star­ca. Pru­`a mi du­hov­no olak­{a­we i pre­po­ru­~u­je
da tr­pim. Be­se­da je upra­vo bi­la za­vr­{e­na kad nam se iz­ne­na­da, a da
za­pra­vo ni­smo zna­li ni oda­kle, pri­bli­`i­la gru­pa mla­di­}a ko­ji su
pri­stu­pi­li star­cu. Na li­ci­ma ove de­ce vi­de­lo se iskre­no in­te­re­so­
va­we. Sta­rac Paj­si­je se po­zdra­vqa, po­sta­vqa pi­ta­wa, slu­`i ra­tlu­
kom i vo­dom. Sad su se u ka­li­vi­ji [ko­li­bi] oku­pi­li pred­stav­ni­ci iz
svih kra­je­va Gr~­ke. Mi smo iz Ko­ni­ce, dvo­ji­ca su sa Sa­mo­sa, je­dan je
iz Ika­ri­je, tro­ji­ca iz La­ri­se, dvo­ji­ca sa Pe­lo­po­ne­za, a osta­li su sa
Kri­ta. Svi ho­}e da vi­de i ~u­ju star­ca Paj­si­ja, ho­}e da mu po­ve­re svo­
je taj­ne `a­lo­sti.
Pa­na­gu­da pred­sta­vqa ve­li­ki sa­na­to­ri­jum! Sta­rac sa­bi­ra qud­ski
bol i ~i­ni ga svo­jim, do­da­ju­}i ga li~­nim te­le­snim pat­wa­ma i pre­tva­
ra­ju­}i ga u uz­da­he, mo­li­tve i su­ze. On pre­`i­vqa­va za­jed­no sa stra­dal­
ni­ci­ma bu­du­}i da i sam ima mno­ge bo­le­sti i, tr­pe­}i pat­wu, sa­bi­ra
du­hov­nu `e­tvu. ^e­sto go­vo­ri da pa­ti od bo­le­sti ka­ko ne bi "do­bio sve
na go­to­vo". To­me u~i i svo­je po­se­ti­o­ce.
* * *
Otac Paj­si­je je na Atos do­{ao kao vr­lo, vr­lo mlad. Tu ga je do­ve­la
we­go­va ve­ra i qu­bav pre­ma Bo­gu. Ru­ski sta­rac Ti­hon pri­dru­`io ga
je svo­jim du­hov­nim si­no­vi­ma i upra­vo u we­mu vi­deo svog sled­be­ni­ka.
Otac Paj­si­je je pri­hva­tio duh svo­ga star­ca, ta­ko da mu je sta­rac Ti­
hon, umi­ru­}i, pre­dao svo­je `e­zlo kao svom na­sled­ni­ku.
Za me­ne je on sve­ti ~o­vek. Ži­ti­je st. Paj­si­ja je ta­jin­stve­no. Znao
je da bo­lu­je od ra­ka. Da ne bi bi­lo `a­mo­ra i uz­ne­mi­re­no­sti pri­li­kom
we­go­vog okon­~a­wa, oti­{ao je u `en­ski ma­na­stir ko­ji je sam po­di­gao.
Pred­ska­zao je dan svo­je smr­ti i za­po­ve­dio da, ka­da umre, ni­ko­ga ne
zo­vu, da ga skrom­no sa­hra­ne i da tek na­kon to­ga iz­ve­ste o we­go­vom
upo­ko­je­wu. Za­po­ve­dio je da ne otva­ra­ju we­gov grob. To­li­ko mu je bio
stran duh gor­do­sti i su­je­te."
– Iz uspo­me­na ar­hi­man­dri­ta Je­ro­ni­ma, na­sto­ja­te­qa Sve­to–Tro­
jic­kog ala­tir­skog ma­na­sti­ra, ko­ji se ne­ko­li­ko go­di­na pod­vi­za­vao
na Sve­toj Go­ri.
34 OTAC DIONISIJE TACIS
Tre}a glava
POUKE
Po­uk
­ e ko­je su ob­u­hva­}e­ne ovom gla­vom uglav­nom su pre­u­ze­te iz
tri iz­vo­ra:
1) star­~e­va pi­sma po­zna­ni­ci­ma na­pi­sa­na u pe­ri­o­du od 1971–1976.
go­di­ne. Sta­rac je ta­da na­pi­sao mno­{tvo pi­sa­ma. Ka­sni­je je se­bi po­
sta­vio pra­vi­lo da ne od­go­va­ra na pi­sma, bu­du­}i da je pre­pi­ska bi­la
ve­o­ma obim­na i da ni­je imao vre­me­na
2) iz mo­jih be­le­`a­ka ko­je sam pra­vio sva­ki put ka­da bih po­se­tio
star­ca na Sve­toj Go­ri, naj­pre u ke­li­ji ^a­snog Kr­sta, u ma­na­sti­ru Sta­
vro­ni­ki­ta, a za­tim i u ke­li­ji Pa­na­gu­da pri ma­na­sti­ru Ku­tlu­mu{.
Deo tih be­le­`a­ka ob­ja­vqen je u bro­{u­ri "Aton­ski dnev­nik"* ko­ja je
ima­la ve­li­kog od­je­ka.
3) sa raz­li­~i­tih mag­ne­to­fon­skih za­pi­sa i iz ru­ko­pi­sa ko­je su mi
na mo­ju mol­bu po­sla­li zna­ni i ne­zna­ni qu­di.
Kao {to je po­zna­to, o. Paj­si­je ni­je iz­go­va­rao pro­po­ve­di i po­u­ke.
On ni­je bio re­~i­ti, di­plo­mi­ra­ni bo­go­slov. Za­vr­{io je sred­wu {ko­lu
a za­tim je svo­je obra­zo­va­we na­sta­vio u pod­vi­`ni~­koj ke­li­ji, ima­ju­}i
za u~i­te­qa je­di­no Sve­to­ga Du­ha. Sta­rac je po­se­do­vao dar ra­su­|i­va­wa.
Slu­{ao je oja­|e­nog ~o­ve­ka i raz­mi­{qao ka­ko da mu po­mog­ne na naj­bo­
qi na­~in. We­go­va sve­tost se ose­}a­la u sva­koj re­~i. Mo­glo se vi­de­ti
ka­ko raz­go­va­ra dok ple­te kor­pi­ce, dok u la­vo­ru pe­re pod­ra­snik ili
dok se igra s ma­~e­tom. Naj­pre bi iz­no­sio slat­ko, su­{e­no vo­}e i sve
{to se mo­glo pro­na­}i u we­go­voj ke­li­ji, a za­tim bi se otva­rao iz­vor
Sve­tog Du­ha. Po­u­~a­vao je po­se­ti­o­ce pro­stim, ra­do­snim i jed­no­stav­nim
re­~i­ma. Pri­me­ri ko­je je na­vo­dio pre­u­ze­ti su iz `i­vo­ta, pri­ro­de ili
te­sar­skog za­na­ta ko­jim se ba­vio kao mir­ja­nin. U raz­go­vo­ru sa star­cem
vre­me je ne­pri­met­no pro­ti­ca­lo. Raz­go­vor je te­kao po­la­ga­no, a we­go­va
po­la­zna ta~­ka bi­le su na­su­{ne `i­vot­ne po­tre­be. Za­tim bi pre­la­zio
na du­hov­no, sa­gla­sno ono­me na {ta su ga pod­sti­ca­li. Go­vo­rio je s qu­
ba­vqu i s istin­skim sa­o­se­}a­wem, ne sle­de­}i ni­ka­kvu od­re­|e­nu li­ni­ju.
Od­me­ra­vao je sva­~i­ju `a­lost i bol i dej­stvo­vao u skla­du sa tim. On je
bio sta­rac na­pa­}e­nih i o`a­lo­{}e­nih i wi­ho­va istin­ska Si­lo­am­ska
ba­wa. Po­vre­me­no bi pra­vio pa­uz­ e, }u­tao i sva­kom po­se­ti­o­cu bi­vao naj­
bli­ski­ji. Qu­di su od­la­zi­li od we­ga s ose­}a­wem du­bo­kog umi­le­wa.
* U dru­gom gr~­kom i u ru­skom iz­da­wu ova bro­{u­ra je ob­ja­vqe­na pod na­zi­vom "Go­sto­
prim­ni­ca pod ve­drim ne­bom".
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 35
I. O DUHOVNOM @IVOTU
1. Sta­rac Paj­si­je je go­vo­rio: "Uko­li­ko je ~o­vek du­hov­ni­ji, uto­li­ko
ma­we na­vo­di oprav­da­wa u ovom `i­vo­tu. On je du­`an da is­po­qi tr­pqe­
we, da pod­no­si ne­prav­du pa ~ak i da pri­hva­ti iz­ru­gi­va­we od stra­ne
dru­gih. Kri­vo de­blo (tj. sa­mo­vo­qan ~o­vek), ko­je je da­le­ko od Bo­ga, ima
na hi­qa­de oprav­da­wa. Ima oprav­da­we za to {to ne­ko­ga pre­ko­re­va i
za to {to se iz­ru­gu­je, kao i za to {to ne­ko­ga vre­|a. Na­{a oprav­da­wa
Bog sa­ku­pqa za dru­gi `i­vot. Mi, me­|u­tim, zbog svo­je ne­ra­zum­no­sti
vr­lo ~e­sto te­`i­mo da se ov­de oprav­da­mo ka­ko nas uop­{te ne bi ka­`wa­
va­li. Ako nam ne­{to ka­`u, mi se istog ~a­sa prav­da­mo. I po­sle to­ga
sma­tra­mo da ve­ru­je­mo Bo­gu. To je ve­li­ko iz­ru­gi­va­we. Du­hov­nom ~o­ve­ku
ni­{ta ne zna­~i qud­ska prav­da, a po­seb­no je {tet­na za sa­mo­voq­ne."
2. "Qu­di ko­ji ima­ju is­tan­~a­ne du­{e, ko­ji ima­ju mno­go ~a­sto­qu­bqa
i is­tan­~a­no­sti, bo­lu­ju i pa­te od me­lan­ho­li­je ili, uop­{te, za­vr­{a­va­ju
kao sa­mo­u­bi­ce. Oni su i sa­mi ose­tqi­vi, a |a­vo ih ~i­ni jo{ ose­tqi­
vi­ji­ma. Sli~­no to­me, i gru­be ~i­ni jo{ gru­bqi­ma jer |a­vo pot­po­ma­`e
wi­ho­ve sklo­no­sti." Na to je do­dao: "^o­vek ne mo­`e sam da se iz­bo­ri
s ta­kvim sta­wi­ma. On ne bi tre­ba­lo da go­vo­ri ka­ko ose­}a uni­ni­je
[~a­mo­ti­wu] i da ho­}e da je upo­tre­bi na ko­rist, ka­ko bi otu­da pro­i­za­
{lo ne­{to du­hov­no. Kad ne­ko ko­ra­~a s ta­kvom po­mi­{qu, |a­vo }e mu
pri­me­re­no slu­`i­ti. U jed­nom tre­nut­ku }e mu mo­`da i po­mo­}i, ali }
e mu za­tim ot­kri­ti ce­lo­kup­no sta­we. Ili, na pri­mer, dru­gi ka­`e da
}e ti­ho­va­ti i po­sta­vqa to se­bi kao pra­vi­lo: kad ga ne­ko pre­ko­re­va,
ne­ko vre­me uop­{te ne od­go­va­ra. Po­sle to­ga }e, me­|u­tim, u pot­pu­no­sti
pa­sti u pret­hod­no sta­we. ^o­vek ni­kad ne sme da po­sta­vqa pra­vi­la
sa­mo­me se­bi. To je opa­sno."
3. U jed­nom od raz­go­vo­ra na du­hov­ne te­me, na­kon {to su ne­ki pri­
zna­li da idu gre­{nim pu­tem, otac Paj­si­je je re­kao sle­de­}e: "^ak ni
ja, ko­li­ko je ve} go­di­na pro­{lo, ne mo­gu da na­~i­nim du­hov­ni pod­vig
i za­to go­vo­rim: da me uzme Bog, da bih ra­ni­je ute­kao. ^e­sto se de­{a­va
da skre­ne­mo s pu­ta, sma­tra­ju­}i da ne­{to mo­`e­mo da u~i­ni­mo sa­mi.
Na­ma po­ma­`e Bog, a mi to ne shva­ta­mo. Sma­tra­mo da na­pre­du­je­mo.
On nam, pri­rod­no, na po­~et­ku da­je bom­bo­nu i mi sma­tra­mo da smo se
po­tru­di­li. Me­|u­tim, Bog nam ju je dao da bi nam po­ka­zao ka­kva se po­
sla­sti­~ar­ni­ca na­la­zi ta­mo na vr­hu i da bi­smo ko­ra­~a­li sa­mi. Ta­da
nam se, na­rav­no, na po­~et­ku otva­ra ape­tit, ali se za­tim uma­ra­mo."
36 OTAC DIONISIJE TACIS
"Znaj­te da, kad za­stra­ni­mo usled ne­mo­}i, i to nam ta­ko­|e na ne­ki
na­~in po­ma­`e, jer nas bla­go­dat Bo­`i­ja na­krat­ko na­pu­{ta ra­di na­{eg
smi­re­wa. ^o­vek se na taj na­~in smi­ru­je. Za­tim se bla­go­dat Bo­`i­ja
vra­}a i ~o­vek spo­zna­je Bo­ga. On ta­da i raz­u­me na ko­ji na­~in po­ma­`e
Bog. Do­zvo­li­te da vam na­ve­dem pri­mer: kad ne­is­ku­sni mla­de­nac ma­
lo po­od­ra­ste, ma­ti ga uzi­ma za ru­ke i ta­ko on ~i­ni krup­ni­je ko­ra­ke,
mi­sle­}i da do­bro ide i da se ne spo­ti­~e. Ako ma­ti na­sta­vi i da­qe
ta­ko da ~i­ni, zar de­ti­we spo­sob­no­sti ne­}e atro­fi­ra­ti? Ako ga bu­
de stal­no dr­`a­la za ru­ku, u de­ten­ce­tu }e se po­ja­vi­ti la­`no ose­}a­we
i ~im po­`e­li da kre­ne na­pred ono }e pa­sti. Shva­ti­te, ono jo{ ni­je
usvo­ji­lo ta­kve ko­ra­ke."
4. "Ni­sam se ba­vio mno­{tvom stva­ri. Po­zna­jem ne­ko­li­ci­nu Sve­
tih Ota­ca i tru­dim se... Shva­tio sam da za ~o­ve­ka ne po­sto­ji otrov.
Otrov po­sta­je sla­dak kad se s wim du­hov­no bo­ri{. ^e­sto vi­di­mo
~o­ve­ka ko­ji gre­{i. On, na­rav­no, `a­li, ka­je se, pre­`i­vqa­va bol, is­
po­ve­da se i do­bi­ja bo­`an­stve­nu ute­hu. Me­|u­tim, ako on ne ose­}a tu
ute­hu, mo­ra da shva­ti da ga is­ku­{a­va ne­{to {to je unu­tar we­ga sa­
mog. We­ga is­ku­{a­va po­mi­sao i po­treb­no je da ode i da go­vo­ri o woj,
i ta­da }e do­}i ute­ha. Isto se do­ga­|a i kad sa­u­~e­stvu­je u pat­wa­ma
ne­kog bra­ta ko­ji stra­da. On tvo­ri mo­li­tvu, uka­zu­je po­mo} i Bog mu
po­ma­`e."
5. "^e­sto vi­dim ~ud­nu stvar ko­ja se do­ga­|a ve­ru­ju­}im qu­di­ma. To
me pod­se­}a na ze­le­nu pi­ja­cu. Ta­mo svi vi­~u. Je­dan ka­`e: 'Uzmi­te po­mo­
ran­xe' a dru­gi 'uzmi­te cve­klu'. Sva­ko `e­li da pro­da svo­ju ro­bu. Ne­{to
sli~­no de­{a­va se i ve­ru­ju­}im hri­{}a­ni­ma. Ne­ki ka­`u: ako stu­pi{ u
tu za­jed­ni­cu, spa­{}e{ se, ako stu­pi{ ta­mo – spa­{}e{ se, dok u isto
vre­me mno­gi qu­di ne pri­stu­pa­ju ni ta­mo ni ova­mo, jer je wi­ma po­treb­
no ne­{to dru­go. Go­spo­de, po­mi­luj! Mo­`e da po­mog­ne ~o­vek Bo­`i­ji.
Da po­mog­ne a ne da pri­si­li. Za­mi­sli­mo da se ja upu­tim u ne­ki voj­ni
lo­gor da bih ta­mo re­kao ne­ko­li­ko re­~i o mo­na­{tvu. Ja ih ne­}u ob­ma­
wi­va­ti. Ka­zi­va­}u im ona­ko ka­ko u stva­ri i je­ste. I {ta }e se za­tim
do­go­di­ti? Da li su svi oni sprem­ni da se za­mo­na­{e? Ja }u, na­rav­no,
sa­mo iza­zva­ti zlo, jer }e ne­ki, mo­`da, i po­}i u mo­na­he ali }e se za­tim
mu­~i­ti i po­sta­ti ne­sre}­ni. Po­treb­no mi je da na­|em ~i­stu du­{u, da
bih po­mo­gao we­noj sklo­no­sti."
6. Sta­rac je po­no­vo go­vo­rio na tu te­mu: "Ne­ko `e­li da se ba­vi
iko­no­pi­som, ima sklo­no­sti ka `i­vo­pi­sa­wu iko­na i one }e tvo­ri­ti
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 37
~u­de­sa. Ne­ka se ba­vi. Dru­gi `e­li da bu­de o`e­we­ni sve­{te­nik. Eto
ra­do­sti! Ne­ka bu­de o`e­we­ni sve­{te­nik i do­bi­}e po­mo}. Ho­}e da bu­
de neo­`e­wen? Ne­ka bu­de neo­`e­wen. Ho­}e da bu­de mo­nah? Ta­ko­|e }e
do­bi­ti po­mo}. Ne mo­gu se svi me­ri­ti jed­nom me­rom. Ne­ki mu­~e dru­ge
qu­de `e­le­}i da ~i­ne su­prot­no ono­me {to mo­gu da ~i­ne."
7. "Ni­je do­bro me­wa­ti du­hov­ni­ka. Po­gle­daj­te zgra­du u ~i­jem su se
po­di­za­wu ne­pre­sta­no sme­wi­va­li ar­hi­tek­te i in­`e­we­ri. Zar ona mo­
`e bi­ti do­bra?"
8. "Du­ho­van ~o­vek mo­ra bi­ti slo­bo­dan i dej­stvo­va­ti u skla­du sa
tim. Ne­ka ne sle­di qud­ska pra­vi­la."
9. "Ja vam ne da­jem re­cep­te iz­da­le­ka. Ne po­sto­ji le­kar ko­ji le­~i
iz­da­le­ka. Ja se sa­mo mo­lim."
10. "[to vi­{e uz­le­ti{ u ne­kom po­slu uto­li­ko }e{ s ve­}om si­lom
pa­sti do­le i osta­}e sa­mo kr­ho­ti­ne. ^e­sto vi­di­mo da ne­ko ima vi­so­ko
mi­{qe­we o se­bi, dok sa spo­qa­{we stra­ne ni­{ta ne sa­dej­stvu­je we­
go­vom smi­re­wu. To je opa­sno. On }e za­do­bi­ti lu­ci­fer­sku gor­dost i,
sa­~u­vaj Bo­`e, iz­jed­na­~i­}e se sa sa­ta­nom."
11. Star­ca su jed­nom upi­ta­li po­sto­je li na Sve­toj Go­ri qu­di ko­
ji su do­sti­gli ta­kvu qu­bav da sva­kog ~o­ve­ka sma­tra­ju bra­tom? On je
od­go­vo­rio: "Tre­ba­lo bi da ih bu­de mno­go ali, avaj! Wih je ma­lo, sa­mo
ne­ko­li­ci­na du­{a. Mi, Sve­to­gor­ci, tr­pi­mo ve­li­ko zlo zbog ka­len­da­
ra. To }e po­gu­bi­ti Sve­tu Go­ru. To je ve} po­gu­bi­lo ceo svet. Do­{lo je
do pot­pu­nog pa­da."
12. "Qu­di u sve­tu se sa­da za­ni­ma­ju svim pro­ble­mi­ma, osim svo­jim
sop­stve­nim. Sma­tram da }e, ako se ne­ko bu­de ba­vio so­bom, sve do­}i u
pra­vi­lan ri­tam. To tre­ba i da u~i­ni­mo. Vi­di­te da se |a­vo po­dru­gu­je
i da sva­ko­me za­da­je po­sla."
13. "Ka­da po­pra­vim se­be, po­pra­vi­}e se i de­li} Cr­kve i u tom slu­
~a­ju mo­`e­mo da bu­de­mo u je­di­no­mi­sli­ju. Je­dan je Sve­ti Duh. Qu­di sa­da
stva­ra­ju mno­go du­ho­va. To ne mo­gu da raz­um ­ em."
14. "Bog ne­}e od svih qu­di tra­`i­ti jed­no isto. Vi ne mo­`e­te po­be­­
}i od sve­ta? Mo­`e­te? Ne mo­`e­te. Vi }e­te `i­ve­ti u sve­tu. Usme­ri­te
38 OTAC DIONISIJE TACIS
sve svo­je sna­ge na po­bo­`na de­la ko­ja ov­de mo­`e­te da u~i­ni­te. I to
}e bi­ti mno­go."
15. "^o­vek da­je te­lo svom si­nu. Bog mu da­je du­{u. Kad de­te od­ra­ste,
ro­di­te­qi ski­da­ju sa se­be od­go­vor­nost. Bog sva­kom ~o­ve­ku da­je an­ge­
la–~u­va­ra. On ~i­ta­vog `i­vo­ta po­ma­`e ~o­ve­ku. Zbog ~e­ga se pla­{i­mo
da se­be po­ve­ri­mo Bo­gu?"
16. Ne­ko je upi­tao star­ca da li ga za­ma­ra­ju po­se­ti­o­ci ko­ji sva­ko­
dnev­no do­la­ze a on je od­go­vo­rio: "Evo {ta }u ti re­}i. Kad je raz­go­vor
du­ho­van – ne za­ma­ra­ju me. R|a­vo je kad po­sta­vqa­ju sa­vr­{e­no be­smi­sle­
na pi­ta­wa. Ako su qu­di neo­bra­zo­va­ni i po­sta­vqa­ju ta­kva pi­ta­wa,
on­da ima­ju oprav­da­wa. Me­|u­tim, do­la­ze na­u~­ni­ci, ma­te­ma­ti­~a­ri, i
pi­ta­ju ka­kva ve­za po­sto­ji iz­me­|u ko­smo­sa i ~o­ve­ko­ve sve­sti. Haj­de da
sad iz­ve­de­mo za­kqu­~ak. Obi~­no im ova­ko ka­`em: 'Imam ka­fe i ku­ti­ju
aspi­ri­na. Se­di­te ma­lo u hla­du, a za­tim }e­mo po­la­ko raz­re­{i­ti va­{a
pi­ta­wa.' Vi­di­te, po­treb­no je da ima­te ka­fu i aspi­ri­ne. Me­ni se ni­je
do­go­di­lo ~ak ni da tri ve­~e­ri uza­stop­no spa­vam. Že­leo bih da to­kom
te tri ve­~e­ri spa­vam ma­kar tri ~a­sa uza­stop­no. Pa ipak, ni­sam se za­
mo­rio. A kad mi spo­qa­{wi qu­di za­vr­te gla­vu sa svo­jih pet sto­ti­na
pi­ta­wa, za­bo­li me gla­va. To je je­di­no {to me za­ma­ra."
17. Upi­tao sam star­ca na ko­ji na­~in da od­bi­je­mo po­hva­le a on mi je
od­go­vo­rio: "Imaj­te smi­re­we i do­bro upo­znaj­te se­be. Evo vam pri­me­ra:
kad u dr­ve­tu is­kle­{em lik ne­kog sve­ti­te­qa, mi­slim da sam do­bro ura­
dio. Na­kon iz­ve­snog vre­me­na po­no­vo ga po­gle­dam i za­pa­zim ne­do­stat­ke.
Zar }u uze­ti lu­pu da bih vi­deo ima li ozbiq­nih ne­do­sta­ta­ka? Isto
je i kad po­gle­da­mo ru­ke. Vi­di­mo da su ~i­ste. Zar }e­mo uze­ti lu­pu da
bi­smo vi­de­li ne­~i­sto­}u i mno­{tvo mi­kro­ba? Isto se de­{a­va i kad
se na­preg­nu­to za­gle­da­mo u svo­ju du­{u. Vi­di­mo da uop­{te ni­smo ono
{to svet go­vo­ri o na­ma."
18. "Po­ne­kad go­vo­ri­mo da ima­mo qu­ba­vi. U ko­joj me­ri? ^o­vek }e
u du­hov­noj qu­ba­vi uz­na­pre­do­va­ti on­da, ka­da ceo svet bu­de po­sma­trao
kao svo­ju bra­}u. Ne­ka sva­ko zna da nam je i ido­lo­po­klo­nik i je­ho­vi­sta
ta­ko­|e brat po te­lu ali, na­rav­no, ne i po Du­hu u ko­jem smo mi, pra­vo­
slav­ni. Mi smo du­`ni da pla­~e­mo zbog we­ga. I opet, ako pra­vo­slav­ni
po­sta­ne je­ho­vi­sta ili ri­mo­ka­to­lik, i zbog we­ga tre­ba da pla­~e­mo.
Da­nas je to­li­ko mi­li­o­na ne­pra­vo­slav­nih! A ko­li­ko sam ja pla­kao?
Pre­ma to­me, da­le­ko sam od istin­ske qu­ba­vi."
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 39
19. "Tre­ba­lo bi da svi mi po­se­du­je­mo smi­re­we. I ma­li i ve­li­ki.
Tre­ba­lo bi da po­se­du­je­mo smi­re­we, jer su na­{i ner­vi ma­lo vi­{e na­
preg­nu­ti. Svi smo mi vi­{e ili ma­we ego­i­sti. Sva­ki put, kad nas ru­
ko­vo­di ego­i­zam, i naj­ma­wi po­vod iza­zi­va naj­ve­}i su­kob. Na taj na­~in,
po­~i­we oda­tle {to u po­ro­di­cu ula­zi is­ku­{e­we. A vi, ~ak i ako ste
ulo­vi­li taj tre­nu­tak, ne opo­mi­we­te se, i ne do­bi­ja­te ni­ka­kvu po­mo}.
Bu­di­te ma­kar ma­lo tr­pe­qi­vi i mo­li­te se a za­tim, kad se je­dan umi­
ri, ta­da i dru­gi mo­`e do­}i do me­|u­sob­nog raz­u­me­va­wa. Po­gle­daj­te
ri­ba­re. [ta bi oni mo­gli da ulo­ve kad ne bi bi­lo za­ti{­ja [bo­na­ce]?
Imaj­te tr­pqe­we i ima­}e­te ve­li­ku ve­ru u Bo­ga. Mi jo{ uvek ni­smo
sve­sni ko­li­ko je Bog pri­su­tan u na­{em `i­vo­tu. To jo{ uvek ni­smo
shva­ti­li. Ako to qu­di shva­te, bi­}e bez­bed­ni i pre­da­}e i du­{u i vas­
ce­le se­be Bo­gu."
20. Svom po­zna­ni­ku–je­ro­mo­na­hu sta­rac Paj­si­je je ka­zi­vao sle­de­}e:
"^o­vek ni­kad una­pred ne mo­`e da pred­vi­di do­la­zak ve­li­ke bla­go­da­
ti. ^i­ta­vo we­go­vo bi­}e ose­}a sna­`an po­tres. Te­lo se tre­se kao od
elek­tri~­ne stru­je. On ne o~e­ku­je ta­kvo bla­`en­stvo. Ta­da do­la­ze su­ze,
bla­`en­stvo, ne­iz­re­ci­va ra­dost, pro­me­na, bo­`an­stve­na qu­bav. Se­}am
se {ta mi se dav­no do­go­di­lo. To­kom ~i­ta­ve no­}i, na mo­joj po­ste­qi
na­la­zi­le su se mo­{ti sve­tog Ar­se­ni­ja a ja sam bdeo i mo­lio se. Iz­
ne­na­da se po­ja­vio |a­vo, {~e­pao me i zba­cio do­le s kri­kom: '^i­ja je
ovo gla­va?!' Ta­da sam za­va­pio: 'Sve­ti­te­qu Bo­`i­ji, po­mo­zi mi!' Istog
~a­sa |a­vo je po­stao ne­vi­dqiv, a mo­ja du­{a se is­pu­ni­la ne­iz­re­ci­vim
bla­`en­stvom. Uju­tro je do­{ao je­dan moj po­zna­nik i bio za­pre­pa­{}en
ko­li­ko je bla­go­dat iz­me­ni­la mo­je li­ce."
21. "Pr­ve su­ze, su­ze po­ka­ja­wa, is­cr­pqu­ju. Dru­ge su­ze, su­ze so­zer­ca­
wa, ne is­cr­pqu­ju. Su­ze qu­ba­vi, ko­je po­ti­~u od qu­ba­vi Bo­`i­je i bo­go­
~e­`wi­vo­sti ["od ero­sa Bo­`i­jeg"] ra­du­ju sr­ce."
22. "Ka­da su po­me­{a­ne sa zno­jem, su­ze mo­na­ha ima­ju o~i­{}u­ju­}u
si­lu za we­go­vu du­{u."
23. "Pr­vi pla~ po­ti­~e od ute­he Bo­`i­je. Onaj, ko se mo­li, pla­~e i
uda­ra se u gru­di. Dru­gi pla~ bi­va iza­zvan sla­vo­slo­vqem a iz­vr­{a­va
se u dru­gom sve­tu. Pr­vi pla~ umi­ru­je te­lo, dok dru­gi pla~ da­je sve
neo­p­hod­ne `i­vot­ne si­le i te­lu i du­{i. On po­ti­~e od li­ko­va­wa i sla­
vo­slo­vqa. Otu­da je raz­li­ka sva­ko­me vi­dqi­va."
40 OTAC DIONISIJE TACIS
24. "Mi pod­se­}a­mo na {i­prag ko­pri­ve. One iz­da­le­ka iz­gle­da­ju ze­
le­ne i sve­`e, kao lug ili vrt, ali kad se pri­bli­`i{ i kad ih do­dir­
ne{ uvi­|a{ wi­ho­vu {ko­dqi­vost i ose­}a{ `a­o­ku."
25. Sta­rac je go­vo­rio ne­kom mla­di­}u: "Ne uzdaj se u svo­je spo­zna­je.
Da bi se do­bi­lo unu­tra­{we, bo­`an­stve­no zna­we, mo­ra se iz­bri­sa­ti
sve­tov­no zna­we. Bu­di be­za­zlen kao de­te. Ne raz­me­}i se svo­jim zna­wem.
Zna­we na­di­ma."
26. "Da­nas bi­smo hte­li da se po­sve­ti­mo bez ve­li­kog tru­da. Od­stu­
pa­mo od Pre­da­wa. Ne gle­da­mo one ko­ji su pr­vi u are­ni ne­go one ko­ji
su po­sled­wi."
27. "Uko­li­ko vi­{e is­cr­pqu­je{ se­be, uto­li­ko za­do­bi­ja{ vi­{e bla­
go­da­ti i ra­do­sti."
28. "Bog mo­`e is­pu­ni­ti sr­ce ta­kvim bla­`en­stvom i qu­ba­vqu! Uko­
li­ko ga pret­hod­no ne bi­smo do­`i­ve­li, pa­li bi­smo pri­li­kom pr­ve sa­
bla­zni. Me­|u­tim, uko­li­ko bi se to bla­`en­stvo za­dr­`a­lo, na­pu­sti­li
bi­smo ma­na­sti­re i za­tvo­ri­li se u pe­}i­ne, dok bi mir­ja­ni od­ba­ci­li
svo­je po­slo­ve i po­ro­di­ce. Zbog to­ga nas Bog, Ko­ji je Qu­bav, ne is­pu­
wa­va ta­kvim bla­`en­stvom."
29. "Svo­je su­do­ve uvek sta­vqaj­te pod znak pi­ta­wa. Ni­kad ne zna­mo
{ta se mo­`e de­si­ti."
30. "Gnev je nu­`an kad je po­treb­no da za­{ti­ti­mo na­{u ve­ru a ne
kad je po­treb­no da fi­zi~­ki {ti­ti­mo sa­me se­be. Kad vi­di­mo da se hu­
li na na­{u ve­ru tre­ba da se raz­gne­vi­mo. Ako me op­tu­`e, du­`an sam da
to pri­mim s krot­ko­{}u. Me­|u­tim, ako op­tu­`u­ju i hu­le Pra­vo­sla­vqe,
du­`an sam da se raz­gne­vim."
31. "Du­hov­ni `i­vot mo­ra za­po­~e­ti od sr­ca. Ta­da sve ide do­bro. Ne­
ka ~o­vek shva­ti da je sve {to je do ta­da pre­`i­veo – ni­{ta."
32. "Kad nam ne­ko do­|e u go­ste po­snog da­na mo­ra­mo bi­ti ve­o­ma
opre­zni. Ako gost `e­li mr­snu hra­nu za­mo­li­}e­mo ga da do­|e dru­gog
da­na da bi­smo ga ugo­sti­li i re­}i da smo we­go­vi du­`ni­ci. Mi, hri­­
{}a­ni, mo­ra­mo bi­ti ve­o­ma oba­zri­vi, ka­ko dru­gi qu­di ne bi hu­li­li
na ime Bo­`i­je."
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 41
33. "Ne ~i­taj­te no­vi­ne i ne gle­daj­te te­le­vi­zor. ^e­sto se do­ga­|a da
~ak i ver­ska pe­ri­o­di­ka {ko­di hri­{}a­ni­ma, jer pod­sti­~e gnev pro­tiv
po­je­di­nih qu­di i, uop­{te, iza­zi­va po­met­wu i ra­si­pa pa­`wu. ^i­taj­te
sve­to­o­ta~­ke kwi­ge."
34. "U du­hov­nom `i­vo­tu, po­ne­kad je po­treb­no da pri­si­qa­va­mo sa­me
se­be. Vr­lo ~e­sto stra­da­mo od du­hov­ne ano­rek­si­je (gu­bit­ka ape­ti­ta).
Mo­ra­mo se pri­si­li­ti da po­je­de­mo je­dan ko­ma­di} i ape­tit }e se vra­
ti­ti. Ta­ko se do­ga­|a i s i{­~a­{e­nom ru­kom: uko­li­ko je bu­de­mo sa­mo
mi­lo­va­li, ne­}e ima­ti uspe­ha. Po­treb­ni su o{tri po­kre­ti da bi se
vra­ti­la na svo­je me­sto. Ne­}e­mo pod­se­}a­ti na kor­wa­~u ko­ja je po­{la
na svad­bu a sti­gla na kr­{te­we!"
35. "Kad se ne­ko oslo­bo­di bo­la, tad se za­jed­no s wim umi­ri sva­ki
~o­vek."
36. Po­se­ti­o­cu ko­ji se in­te­re­so­vao za du­hov­na pi­ta­wa sta­rac Paj­
si­je je re­kao sle­de­}e: "Po­gle­daj zmi­ju ko­ja je ~i­ta­ve zi­me le­`a­la pod
ka­me­nom. U pro­le­}e se spre­ma­la da iz­mi­li na sun­ce a mi smo je tad
ubi­li. Za­mi­sli da te Bog stvo­rio kao ma­gar­ca – On je Go­spo­dar i ~i­ni
{to ho­}e – na te­be bi po­lo­`i­li to­var, go­spo­dar bi seo na tvo­ja le­|a,
po­te­rao bi te ka ne­kom po­no­ru i tu­kao te. Zar ti to `e­li{? Ako raz­
mi­sli{ o sve­mu to­me, op­te­re­ti­}e{ se i ma­gar­~e­vim bre­me­nom. Ta­da
}e{ pro­sla­vi­ti Bo­ga jer te stvo­rio kao ~o­ve­ka ko­ji mo­`e da za­do­bi­je
raj, jer za ~o­ve­ka po­sto­ji i raj i pa­kao a za `i­vo­ti­we ne po­sto­ji."
37. "Ako vo­li{ `i­vo­ti­we, one te gle­da­ju na dru­gi na­~in, kao pri­
ja­te­qa. Do gre­ho­pa­da, `i­vo­ti­we su u ra­ju bi­le pri­ja­te­qi qu­di. Adam
je po­se­do­vao bla­go­dat­ni dar pro­zor­qi­vo­sti – du­hov­nog zre­wa – ta­ko
da je vi­deo po­tre­be sva­ke `i­vo­ti­we, i po­ma­gao im. Sve `i­vo­ti­we su
bi­le krot­ke i po­di­vqa­le su tek na­kon gre­ho­pa­da."
38. "Naj­pre ~o­vek ce­lo­ga se­be pre­da­je Bo­gu, a za­tim ga Bog o~i­{}u­­
je i pre­da­je qu­di­ma. Kad ~o­vek ve­ru­je da je go­ri od svih osta­lih on­da
}e jed­no 'Go­spo­de, po­mi­luj' ko­je on iz­go­vo­ri za svet vre­de­ti vi­{e ne­go
hi­qa­du 'Go­spo­de po­mi­luj' ko­je iz­go­vo­ri ne­ko dru­gi."
39. Dvo­ji­ca aton­skih po­klo­ni­ka do­{la su kod st. Paj­si­ja zbog
du­hov­ne ute­he a on je, `e­le­}i da uto­li wi­ho­vu du­hov­nu `e|, re­kao:
"[ta da vam ka­`em? Pri­~a­}u vam o jed­nom ~o­ve­ku, ~i­ja se ke­li­ja pre
42 OTAC DIONISIJE TACIS
ne­ko­li­ko da­na pre­i­spu­ni­la bo­`an­stve­nom sve­tlo­{}u a on ni­je znao
da li se na­la­zi u te­lu. Bio je od­ne­sen Du­hom. Kad je do­{ao se­bi, kad
je i{­~e­zla ta ne­tvar­na ne­be­ska sve­tlost a spo­qa se pro­bi­la pri­rod­
na, sun­~e­va sve­tlost, ovaj ~o­vek je uvi­deo stra­{nu raz­li­ku. Po­mi­slio
je da je na­po­qu do­{lo do po­mra­~e­wa sun­ca – to­li­ka je bi­la raz­li­ka.
Ose­}ao je ko­li­ko je te­{ko we­go­vo te­lo. Ta­da je za­po­~eo gor­ko da pla­
~e, tra­`e­}i sla­dost i bli­sta­we one bo­`an­stve­ne sve­tlo­sti."
40. "Ne do­vo­di­mo Bo­ga u te­{ku si­tu­a­ci­ju. On je sav – Qu­bav, i ne
`e­li da vi­di da smo ne­sre}­ni. Me­|u­tim, {ta mi ~i­ni­mo? Ako nam
obil­no da­je bla­go­dat, mi se gor­di­mo. Ako je pak ne da­je, bi­va­mo ne­
sre}­ni i gu­bi­mo na­du."
41. Oko 17 me­se­ci (1972–1973) slu­`io sam u ar­mi­ji pri voj­nom
za­tvo­ru Bo­ja­ti­os (Sve­ti Ste­fan) u Ati­ci. Ve­li­ki broj za­tvo­re­ni­ka
bi­li su je­ho­vi­sti, osu­|e­ni na du­go­go­di­{wi za­tvor. Pre­ma ka­rak­te­ru
mo­je slu­`be u raz­li­~i­tim ode­le­wi­ma za­tvor­ske upra­ve, kon­tak­ti­rao
sam s mno­gi­ma od wih i s gor­~i­nom se uve­rio u psi­hi~­ku ne­nor­mal­
nost tih qu­di. Do­stoj­ni sa­`a­qe­wa bi­li su i za­tvo­re­ni nar­ko­ma­ni,
ko­ji su bri­tva­ma se­kli ve­ne i uzi­ma­li raz­ne pre­pa­ra­te. Pri­rod­no
je {to sam, `i­ve­}i u ta­kvoj za­jed­ni­ci, jo{ vi­{e ~e­znuo za Sve­tom
Go­rom i za star­cem. Ta ~e­`wa mi je da­va­la ta­jin­stve­nu si­lu ta­ko da
sam mo­gao da bez­molvstvu­jem [ti­hu­jem] dok sam sa­ti­ma {e­tao u sen­ci
dr­ve­}a ili bio u ka­bi­ne­tu, a ~e­sto i u stra­`ar­ni­ci. Ni­sam ni pri­
me­}i­vao ka­ko vre­me pro­la­zi. Iz­la­zak me ni­je in­te­re­so­vao. Ži­veo sam
sve­to­ot­ a~­kim de­li­ma, sva­ke ne­de­qe od­la­zio u cr­kvu Sve­tog Ste­fa­na
i pri­~e­{}i­vao se. Po­vre­me­no sam do­bi­jao pi­sma od st. Paj­si­ja ko­ja
su mi pri­~i­wa­va­la neo­pi­si­vu du­hov­nu ra­dost i po­ma­ga­la da iza­|em
iz mno­gih te­{ko­}a. Na­ve­{}u jed­no od wih.
^a­sni Krst, 4. de­cem­bra 1972.
Zdra­vo, qu­bqe­ni bra­te Di­o­ni­si­je!
Do­bio sam tvo­je pi­smo i vi­deo tvo­ju ve­li­ku bor­bu. [to se ti­~e je­
ho­vi­sta, ne bo­ri se i ne raz­ja­ruj se. Po­bri­ni se da, ko­li­ko god je to u
tvo­joj mo­}i, `i­vi{ Pra­vo­sla­vqem i ti­me }e{ im po­mo­}i vi­{e ne­go
na­sr­tqi­vim ube­|i­va­wem. Sa­dej­stvo­va­}e ti bla­go­dat Bo­`i­ja. Ako se
do­go­di da se i pro­tiv svo­je vo­qe su­sret­ne{ s ne­kim je­ho­vi­stom, sa­tvo­
ri mo­li­tvu i po­stu­pi ona­ko ka­ko te Bog pro­sve­tli.
Ta­ko po­stu­paj i s nar­ko­ma­ni­ma. Ako ne­ko `e­li po­mo}, du­`an si
da pri­jem­nik svog sr­ca otvo­ri{ ta­ko da mo­`e da pri­hva­ti sig­na­le
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 43
dru­gog. Ako pri­jem­nik ne­~i­jeg sr­ca ni­je otvo­ren, tre­ba da se mo­li­mo
Bo­gu da ga otvo­ri, a da za­tim upu­ti i Svo­je bo­`an­stve­ne re­~i.
[to se ti­~e bo­`an­stve­ne Ev­ha­ri­sti­je o ko­joj mi pi­{e{, to je,
na­rav­no, pi­ta­we za du­hov­ni­ka. Uko­li­ko ne po­sto­je du­hov­ne pre­pre­ke,
~e­sto se pri­~e­{}uj i po­ma­lo po­sti, s ob­zi­rom da stro­gost po­sta ne
za­vi­si od te­be ne­go od sta­re­{i­ne tr­pe­za­ri­je i od ku­va­ra. Ako ne­ma
pre­pre­ka, mo­`e{ se pri­~e­{}i­va­ti i dva pu­ta ne­deq­no, jer }e te pri­
~e­{}i­va­we Sve­tim Taj­na­ma ukre­pi­ti u sa­da­{woj bor­bi u za­jed­ni­ci
ko­ja je do­stoj­na sa­`a­qe­wa i u ko­joj sve pred­sta­vqa is­ku­{e­we.
Ne­mam vi­{e ni­{ta dru­go, bra­te moj. Ne­ka Hri­stos i Pre­~i­sta
Bo­go­ro­di­ca bu­du uz te­be. Opro­sti mi {to ti pi­{em u `ur­bi.
S qu­ba­vqu u Hri­stu, tvoj brat mo­nah Paj­si­je."
42. Na pi­ta­we da li bo­lest pred­sta­vqa krst, sta­rac Paj­si­je je od­
go­vo­rio: "Kad se u vre­me bo­le­sti po­ja­vi bla­go­da­re­we, sve se me­wa."
43. "Mla­di ~e­sto za­po­~i­wu pod­vig, mo­le Bo­ga da ih o~i­sti od
stra­sti, `i­ve ~i­stim `i­vo­tom, po­ste i bdi­ju, ali ne vi­de na­pre­dak.
Mo­`da ni­je po­treb­no is­pra­vqa­ti te­lo ne­go po­mi­sli: osu­|i­va­we, gor­
dost i sl."
44. "Jed­nom mi se po­ja­vi­la mi­sao da i ja mo­`da ne­{to zna­~im.
\a­vo me uz­bur­kao i iz­gu­bio sam spo­koj­stvo. Pri­me­nio sam du­hov­na
sred­stva kao {to su post i bde­we, ali ni­sam us­peo. Pre­tvo­rio sam se
u ske­let. Ta­da sam oti­{ao kod jed­nog opit­nog du­hov­ni­ka i to­bo­`e mu
go­vo­rio ta­ko je i ta­ko. On me za­gr­lio i re­kao: je­di, pij i spa­vaj. To
mi je bi­lo ne­shva­tqi­vo: bio sam sa­svim sam, pod­vi­za­vao sam se, a |a­vo
ni­je pre­ki­dao bit­ku. Sta­rac mi je re­kao da imam po­mi­sao gor­do­sti.
Za­gle­dao sam se u se­be i ot­krio je, uvi­deo sam kraj­no­sti ko­ji­ma me do­
ve­la. Sma­trao sam se, iako naj­ma­wim, ali ipak sve­ti­te­qem. Sad sam
shva­tio da |a­vo ni­kad ne po­ka­zu­je ono {to je uisti­nu vi­so­ko ne­go da
te iz­jed­na­~u­je s naj­ni­`im. Na­kon tog ot­kri­}a sve se za­vr­{i­lo. Vi­di­te
ko­li­ko ne­sre­}a ~o­ve­ku mo­`e da do­ne­se sa­mo jed­na po­mi­sao!"
45. Sle­de­}e star­~e­vo pi­smo ima po­se­ban du­hov­ni zna­~aj:
Sve­ti ma­na­stir Sta­vro­ni­ki­ta, 18. 11. 1968.
Moj u Hri­stu bra­te Ge­or­gi­je, svag­da se ra­duj i ve­se­li u Hri­stu!
Do­bio sam i tvo­je dru­go pi­smo, ko­je je udvo­stru­~i­lo mo­ju ra­dost.
Mo­lim te da mi opro­sti{ {to se, na `a­lost, ne mo­gu su­sre­sti s tobom.
44 OTAC DIONISIJE TACIS
Hva­la Bo­gu, zdrav sam. Ne­}u da te za­ma­ram mno­{tvom re­~i jer si si­
gur­no raz­go­va­rao s ocem Va­si­li­jem. Za­to ho­}u da od­mah iz­lo­`im svo­je
mi­{qe­we o tvom pi­ta­wu.
Ka­ko ni­ko ni­je u sta­wu da iz­beg­ne ~uv­stvo­va­we, naj­pre bi tre­ba­
lo da se, ko­li­ko je mo­gu­}e, klo­ni­mo raz­ne­`e­no­sti. Bu­du­}i da ni­ko ne
mo­`e da iz­beg­ne su­sret s qu­di­ma, mo­ra­mo se pri­ve­za­ti za ne­be­sko i
ne­ve­{ta­stve­no. To­me mno­go po­ma­`e, ko­li­ko je to mo­gu­}e, uda­qa­va­we
od ve­{ta­stve­nog. Ve­{ta­stve­ne stva­ri uvek iza­zi­va­ju ve­{ta­stve­ne
po­tre­be.
Na{ te­le­sni `i­vot ni­je sa­gla­san s du­hov­nim i zbog to­ga }e du­hov­
ni ~o­vek, ako iz­ne­na­da po­`e­li da `i­vi te­le­snim `i­vo­tom ma­kar i
u po­gle­du ono­ga {to sma­tra ne­{ko­dqi­vim za du­{u, jed­nog le­pog da­na
za­vr­{i­ti pa­dom a da to uop­{te i ne pri­me­ti. Ži­vot du­hov­nih qu­di
mo­ra iz tog raz­lo­ga bi­ti nat­pri­ro­dan, da bi se oslo­bo­di­li sve­tov­nog
du­ha i na­pre­do­va­li u du­hov­nom `i­vo­tu. Oni mo­ra­ju ja­sno ose­}a­ti pri­
su­stvo Bo­`i­je, plam­te­ti od bo­`an­stve­ne qu­ba­vi i is­pi­ti­va­ti se­be da
li po­sto­ji ne­{to bo­qe od ra­ja. Na `a­lost, ja to znam sa­mo te­o­ret­ski,
i pi­{em ti je­di­no na osno­vu qu­ba­vi.
Do­bri Bog naj­pre is­pi­tu­je ko­li­ko sr­ce mo­`e da pri­mi a za­tim
sa­gla­sno to­me ude­qu­je od Svo­je qu­ba­vi. ^o­vek to mo­`e da do­bi­je kad
iz­vr­{i pod­vig pre­ma svo­jim sna­ga­ma i u onoj me­ri u ko­joj je spo­znao
sa­mo­ga se­be. Kad ~o­vek spo­zna se­be, do­la­zi do "ce­pa­wa ato­ma" i on pro­
di­re u du­hov­no pro­stran­stvo. Kad spo­zna se­be i kad spo­zna ho­}e li to
ili ne­}e, ~o­vek se smi­ru­je, a kad se smi­ri bla­go­dat Bo­`i­ja ne­mi­nov­no
nis­ho­di na We­go­vu tvo­re­vi­nu. ^o­vek }e ta­da bli­sta­ti i pro­tiv­no svo­
joj vo­qi i ne ose­}a­ju­}i to, i na taj na­~in }e se pro­sla­vi­ti Bog.
Opro­sti mi za mno­{tvo re­~i iza­zva­nih is­kqu­~i­vo qu­ba­vqu. Na­
{i oci se mo­le za Vas.
S qu­ba­vqu u Hri­stu, mo­nah Paj­si­je.
46. "Ko po­se­du­je bla­go­dat Bo­`i­ju, we­mu }e se pri­do­da­ti i dru­ga.
Ono­me ko ima ma­lu (bla­go­dat) i ko je za­po­sta­vqa, od­u­ze­}e se i ova.
Bla­go­dat Bo­`i­ja ne po­~i­va na spo­qa­{wim qu­di­ma jer su oni od­ba­ci­
li i onu ma­lu (bla­go­dat) ko­ju su ima­li. A kad se uda­qi bla­go­dat, sve
de­mon­ske si­le na­o­ru­`a­va­ju se pro­tiv ~o­ve­ka."
47. "Osve­}uj­te svo­je `i­vo­te. Kad se do­ma­}i­ca mo­li dok ra­di ku}­
ne po­slo­ve, on­da se sve osve­}u­je: ne sa­mo hra­na, ne­go i oni ko­ji tu
hra­nu je­du."
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 45
48. Je­dan od po­se­ti­la­ca re­kao je star­cu da se sa­vre­me­ni qu­di pla­
{e smr­ti a sta­rac je na to do­dao: "Smrt ih i po­se­}u­je za­to {to je se
pla­{e. Kad se ne bi pla­{i­li smr­ti, smrt bi se pla­{i­la wih."
49. "Kad ~o­vek `i­vi Hri­stom, on ose­}a ra­dost."
50. "Svet je oku­sio sa­mo obi~­no vi­no. Po­sto­ji, me­|u­tim, i vi­no
du­hov­no."
51. Sta­rac je re­kao: "Te­lo do­`i­vqa­va pri­jat­na ose­}a­wa. Neo­p­hod­no
je da ga ra­zap­ne­mo. Evo na ko­ji na­~in: ako je ne­ko sklon bo­le­sti­ma i
ras­pi­we te­lo, on­da u to­me ne­ma ni­ka­kvog smi­sla. Ako je te­lo zdra­vo
i ne­do­li~­no, neo­ph­ od­no je da se ra­zap­ne i da se pot­~i­ni du­hu. Na pri­
mer, ako te­lo ho­}e da se hra­na na zde­li uz­di­`e kao vrh Ato­sa ila ako
ho­}e vi­na, on­da od­se­ci te po­`u­de. Ta­ko }e{ ras­pe­ti svo­je te­lo."
52. "Po­gle­daj­te ko­li­ko mno­go gu­be `e­ne. Bog ih je ob­da­rio ve­li­kim
sr­cem, kao {to je mu­{kar­ce ob­da­rio ve­li­kim ra­su­|i­va­wem. Že­ne s
ve­}im sr­cem ima­ju ve­}u rev­nost pre­ma du­hov­nom. One ne raz­mi­{qa­ju
mno­go. Ve­ru­ju i idu da­qe. A {ta ~i­ni |a­vo? Dok bi one, ima­ju­}i ta­
kvo sr­ce, mo­gle mno­go da na­pre­du­ju, |a­vo im ga na kra­ju oti­ma. One,
na pri­mer, idu u du­}an da za ku­}u ku­pe pla­daw na ko­jem }e bi­ti cve­­
}e. Ka­da na­|u pla­daw ra­du­ju se, dok im cve­}e vi­{e ni­{ta ne zna­~i.
Na taj na­~in je wi­ho­vo sr­ce okre­nu­to ~as cve­}u, ~as ve­zu, i sva­ki put
|a­vo ima ko­ri­sti."
53. [to se ti­~e sve­tov­nih bri­ga, sta­rac je go­vo­rio sle­de­}e: "[ta
je svet? Tri­~a­ri­ja, is­pra­znost. \a­vo upra­vqa is­pra­zno­{}u, sve­tov­
nim de­li­ma. Onaj ko je svo­je sr­ce pre­pu­stio is­pra­zno­sti, na­la­zi se
u vla­sti |a­vo­la a da to­ga uop­{te ni­je sve­stan. \a­vo ne­ma vlast nad
sve­tom: on upra­vqa oni­ma ko­ji se ba­ve sve­tov­nim de­li­ma. Tre­ba­lo
bi da ~o­vek od­vra­ti sr­ce od sve­tov­nog i is­pra­znog i tad }e sr­ce bez
ika­kvih na­po­ra pri­stu­pi­ti Hri­stu."
54. "Jed­nom mi je ne­ka `e­na po­sla­la po­kri­va~. Bio je sav na­ki­}en.
Ona je ta­mo na­~i­ni­la vez a za­tim je pri­{i­la ~ip­ke. Si­ro­ti­ca! Ko­li­
ku je ra­dost ose­}a­la dok je pra­vi­la sav taj vez i ~ip­ke, dok sam se ja
ra­do­vao kad sam sve te ukra­se od­re­zao ma­ka­za­ma i ba­cio. Ta `e­na ni­je
na­la­zi­la ra­dost u Hri­stu ne­go ju je ose­}a­la u ve­zu. Taj po­kri­va~ se vr­lo
krat­ko za­dr­`ao kod me­ne jer sam ga dao ne­ko­me ko­me je bio po­treb­ni­ji."
46 OTAC DIONISIJE TACIS
55. Je­dan po­se­ti­lac je re­kao star­cu da qu­di o~e­ku­ju ~u­do da bi za­do­
bi­li ve­ru i iz­me­ni­li na­~in `i­vo­ta. Sta­rac ga je pa­`qi­vo sa­slu­{ao
i ob­ja­snio: "Stva­ri sto­je dru­ga­~i­je. Bog za po­la se­kun­de mo­`e ~i­tav
svet da okre­ne ve­ri. Po­treb­no je sa­mo da gro­mo­gla­sno uz­vik­ne: "Ili
se po­kaj­te ili }u vam od­mah po­sla­ti ze­mqo­tres od 12 ste­pe­ni po Rih­
te­ro­voj ska­li" i da ga la­ga­no za­po~­ne... Me­|u­tim, to je bes­ko­ri­sno.
Sve­tu su svoj­stve­ni po­ro­ci i on bi ~ak i u ra­ju stva­rao pro­ble­me. U
ovom `i­vo­tu pro­la­zi­mo is­ku­{e­wa. Od­se­ca­mo po­ro­ke i kre­}e­mo se
ka ne­bu. Ka­kvo je do­bro za ~o­ve­ka {to mu Bog ot­kri­va Svo­ju qu­bav!
Ne po­sto­je u~i­te­qi kod ko­jih bi mo­gao da po­la­`e{ is­pi­te jed­nom,
dva­put, pet pu­ta, ~e­ti­ri pu­ta i ko­ji te na kra­ju ne bi ote­ra­li. Ov­de
ima{ pra­vo da po­la­`e{ is­pi­te sve do sa­me smr­ti."
56. Ne­ko je star­ca upi­tao da li je greh ako ~o­vek stre­mi da do­stig­
ne vi­si­nu drev­nih sve­ti­te­qa i sta­rac je na to od­go­vo­rio: "Neo­p­hod­na
je pa­`wa. Ako se ta­kav ~o­vek, na pri­mer, pod­vi­za­va pro­sto i smi­re­no,
on­da je to do­bro. Ako se pod­vi­za­va usrd­no i po­pra­vqa svoj `i­vot, i
osve­}u­je ga, on­da je to do­bro i bo­go­u­god­no. Uko­li­ko ~o­vek vi­{e po­pra­
vi svoj `i­vot, uto­li­ko mu se Bog vi­{e ra­du­je."
57. "Istin­ska qu­bav ne tra­`i ko­rist i ra­|a se iz pla­me­ne ve­re.
Qu­bav tra­`i bez­mol­vi­je [ti­ho­va­we]."
58. Du­hov­na bor­ba hri­{}a­ni­na ne bi tre­ba­lo da bu­de ko­ri­sto­qu­
bi­va. U ve­zi s tim sta­rac je pri­me­tio: "Za usrd­nost }e­mo se iz­ba­vi­ti
od pa­kla. Ni­je do­voq­no ako nas od gre­ha uz­dr­`a­va sa­mo ge­en­ski ogaw.
Na­rav­no, to je do­bro, ali u to­me ne­ma ple­me­ni­to­sti, du­hov­ne ple­me­
ni­to­sti. Ako da­jem ~a­{u vo­de za­to da bi do­{li kod me­ne u Ka­va­lu i
da­li mi bo­cu li­mu­na­de i dve ko­ka–ko­le, on­da je to bez­vred­na stvar.
Ja ne ka­`em da u to­me ima ne­{to lo­{e, ali ako ja ta­ko raz­mi­{qam
on­da je to bez­vred­no. Ta­da jed­no­stav­no go­vo­ri­mo o uslu­zi."
59. Na pi­ta­we da li je lo­{e ako ~o­vek te­`i da po­sta­ne sve­ti­teq
ka­ko bi po­ma­gao bli­`wi­ma, sta­rac je od­go­vo­rio: "Ta­kav po­stu­pak sa­
dr­`i u se­bi otro­ve. Mo­`e{ li da u~i­ni{ skrom­no de­lo ra­di sa­mo­ga
se­be? O to­me se ra­di. Za­tim }e ti sa­dej­stvo­va­ti bla­go­dat Bo­`i­ja,
ne­za­vi­sno od to­ga da li ti to ho­}e{ ili ne­}e{. Na taj na­~in }e{
uisti­nu po­mo­}i. Rad za sa­mo­ga se­be ne is­po­qa­va se kao pra­zno gu­bqe­
we vre­me­na."
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 47
60. "Bog ot­kri­va i ono­ga ko je do­sti­gao vi­sok ste­pen vr­li­ne, a on
na­sto­ji da se sa­kri­je, da po­sta­ne Hri­sta ra­di ju­ro­div. I dok ovi qu­
di sa­mi skri­va­ju svo­je bla­go, Bog ih ot­kri­va a mi, ~e­da Pra­vo­slav­ne
cr­kve, na­la­zi­mo wi­ho­vo bla­go u ce­li­ni sa­bra­no na jed­nom me­stu."
61. "Oni ko­ji ~i­ne do­bra de­la a u du­{i ose­}a­ju pra­zni­nu, ~i­ne to
iz oho­lo­sti. Ka­da to ne ~i­ni{ iz oho­lo­sti, on­da ose­}a{ ra­dost."
62. "Bog je do­bar. On je Qu­bav. Kad ne­ko du­hov­no uz­na­pre­du­je, ose­­
}a Bo­ga."
63. "Ako si iz­gu­bio put, ni­kad ne­}e{ sti­}i u grad."
64. Sta­rac je jed­nom po­se­ti­o­cu re­kao: "Na­|i­te opit­nog du­hov­ni­ka
da bi Vam dao usme­re­we. Za­tim bu­di­te po­slu­{ni i iz­vr­{a­vaj­te ono
{to Vam ka­`e. Bu­di­te usrd­ni, ali ne­moj­te sa­mi tu­ma­~i­ti ono {to
pro­~i­ta­te. Pi­taj­te svog du­hov­ni­ka."
65. U ve­zi s uti­ca­jem gle­da­wa te­le­vi­zi­je na qud­ski `i­vot sta­rac
je re­kao: "To stva­ra ve­li­ko zlo i vo­di ka ve­li­koj ka­ta­stro­fi. Sam
apa­rat {a­qe zra­~e­we ko­je je {tet­no za qud­sko zdra­vqe. Ma­la de­ca fi­
zi~­ki stra­da­ju zbog to­ga {to su wi­ho­ve maj­ke u vre­me bre­me­ni­to­sti
gle­da­le te­le­vi­zor. ^o­vek se sti­di da sa­gre­{i pred o~i­ma dru­gih qu­di.
Na te­le­vi­zi­ji, me­|u­tim, ni­je ta­ko. Ov­de se bez sva­kog sti­da po­ka­zu­ju
gre­{na de­la i sa­bla­`wi­ve sce­ne. Te­le­vi­zor je de­mon."
66. "Pri­hva­ta­we dru­gog ~o­ve­ka kao bra­ta pred­sta­vqa ve­li­ko de­lo."
67. Iz­re­ke star­ca Paj­si­ja:
"Bog sva na­{a skre­ta­wa s pu­ta upo­tre­bqa­va za do­bra i na taj na­
~in |a­vo ne mo­`e da ~i­ni zlo."
"Naj­ve­}a ra­dost po­ti­~e od `r­tve."
"Bog osta­vqa r|a­ve qu­de slo­bod­ni­ma do od­re­|e­nog tre­nut­ka."
"Duh po­bo­`no­sti se ga­si. Sre­}om, po­sto­ji kva­sac."
"Oni ko­ji `i­ve sve­tov­nim `i­vo­tom pat­wu po­la­`u na de­po­zit."
"Sve­tov­ni qu­di su `i­vot srav­ni­li sa ze­mqom i za­to su bi­li srav­
we­ni sa ze­mqom."
"Greh je u{ao u mo­du."
"Ko­li­ko je sva­ko­me od nas po­treb­no da po­sta­ne bo­qi da bi se umno­
`i­lo do­bro oko nas!"
48 OTAC DIONISIJE TACIS
"Kad se ne­ko pla­{i smr­ti, on­da smrt po­la­zi u haj­ku na we­ga."
"Ne bi tre­ba­lo da se bo­ri­mo ra­di zla."
"Ako se ne bu­de­mo tru­di­li da dru­ge obra­ti­mo ka do­bru, ka­ko da se
ne is­kva­re i na­{a sr­ca?"
"O, ka­ko je na­ma qu­di­ma svoj­stve­no da se­be po­ve­ri­mo Bo­gu! Me­|u­
tim, sa­mo­qu­bqe je uzrok na­{e tvr­do­gla­vo­sti."
68. "U se­bi ose­}am ta­kvu ra­dost da do­|e tre­nu­tak ka­da ka­`em: Bo­
`e moj, ako je mo­gu­}e, ogra­ni­~i tu ra­dost. Ne­ka ona bu­de kao ba­te­ri­ja
iz ko­je }u cr­pe­ti ko­li­ko mi je po­treb­no, da mi se ne bi do­go­di­lo da
pad­nem."
69. Jed­nom svom po­zna­ni­ku, mo­na­hu, sta­rac je re­kao: "Kad nis­ho­di
ve­li­ka bla­go­dat, ~o­vek je ne o~e­ku­je. Ona po­tre­sa vas­ce­lo we­go­vo bi­­
}e. U woj ni­ka­da ne­ma ni ka­pi gor­~i­ne. ^o­vek ne o~e­ku­je ta­kvo bla­
`en­stvo. Kroz we­go­vo te­lo kao da pro­la­zi bo­`an­stve­na stru­ja. Ta­da
se po­ja­vqu­ju su­ze, ne­iz­re­ci­va ra­dost, pro­me­na i bo­`an­stve­na qu­bav.
Me­ni se to do­go­di­lo dva pu­ta i po­tre­slo me do du­bi­ne du­{e, od­no­sno
kad me na­pao |a­vo i kad sam pri­zvao sv. Ar­se­ni­ja i on­da, kad mi se
sv. Ar­se­ni­je sam ja­vio."
70. "Kad ne­ko so­zer­ca­va vi­|e­we, bi­lo da je ono od Bo­ga ili od |a­vo­
la, on ga gle­da o~i­ma svo­je du­{e."
71. "Kad ~o­vek umi­re u po­ka­ja­wu i od­la­zi u raj, on kao da se na­la­
zi u auto­bu­su dok spo­qa ju­re psi (tj. ne­~i­sti du­ho­vi) i re­`e, ali ne
mo­gu ome­sti we­go­vo pu­to­va­we ni­ti ga mo­gu spre­~i­ti."
72. "Ka­da ~o­vek Hri­stov `i­vi Hri­stom, on se, ma gde se na­la­zio,
ose­}a kao da je u ra­ju. Za­mi­sli­te da je i u adu sa Hri­stom kao u ra­ju.
^o­vek Hri­stov se mo­li da ga Bog is­te­ra iz ra­ja i da na we­go­vo me­sto
do­ve­de ne­ko­ga ko je u adu. \a­vo bi se, i da ga u raj na­sta­ni{, istog
~a­sa ose­tio kao da je u pa­klu."
73. O du­{a­ma ko­je na­pre­du­ju u du­hov­nom de­la­wu sta­rac je go­vo­rio
da su one "kao ra­dar ko­ji hva­ta du­hov­na do­ga­|a­wa".
74. "Svi mi u~e­stvu­je­mo na tak­mi­~e­wu. Ne­ki igra­ju i tak­mi­~e se
na sta­di­o­ni­ma i tr­go­vi­ma, ne­ki se igra­ju lop­tom i do­bi­ja­ju pe­ha­re
i na­gra­de. Po­treb­no je da sva­ko od nas na­pu­ni pe­har svog tak­mi­~e­wa
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 49
vr­li­na­ma i do­brim po­stup­ci­ma i da bu­de spre­man da ga, ta­ko na­pu­we­
nog, pri­ne­se Bo­gu."
75. Sta­rac je jed­nom po­zna­ni­ku na­pi­sao sle­de­}e o du­hov­nom `i­vo­
tu: "Ne znam da li si ku­pio av­vu Isa­a­ka Si­rij­skog ("Pod­vi­`ni~­ka
slo­va")? Ta kwi­ga }e ti mno­go po­mo­}i, ali je neo­p­hod­no da je iz­u­~a­va{
mir­no i po­ste­pe­no, ka­ko bi usvo­jio hra­nu. Isto ta­ko, i ce­lo­kup­na ma­
na­stir­ska at­mos­fe­ra po­mo­gla bi ti da se na­vik­ne{ na du­hov­ni `i­vot
a pre sve­ga na li~­nu mo­li­tvu. To bi ti da­lo du­hov­no spo­koj­stvo ko­je
po­ku­{a­va{ da do­stig­ne{ u `ur­bi. Osim to­ga, tvo­ri ne­pre­sta­nu mo­
li­tvu i po­ste­pe­no pre­la­zi na um­nu, ko­ja ~e­do sje­di­wu­je s Ocem."
76. Sta­rac je jed­nom po­zna­ni­ku na­pi­sao: "Od te­be `e­lim sa­mo jed­
no: da Bo­gu po­ve­ri{ sve ono {to se s qud­ske ta~­ke gle­di­{ta te­{ko
mo­`e iz­vr­{i­ti, i bi­}e{ iz­ba­vqen od `a­lo­sti i stra­da­wa. Po­ve­re­we
u Bo­ga iz­ra­`a­va se ne­pre­sta­nom mo­li­tvom. Tad }e{ ima­ti i unu­tra­
{wi i spo­qa­{wi mir."
77. Jed­nom je ne­ki mla­di} upi­tao star­ca da mu ka­`e gde je sre­}a
– s Hri­stom ili u sve­tu s we­go­vim za­do­voq­stvi­ma, a sta­rac mu je od­go­
vo­rio: "Zna{ li ka­ko je kad ne vi­di{ ko­jem se sve­ti­te­qu po­men sla­vi
su­tra, i on ti se ja­vi to­kom no­}i i raz­go­va­ra s to­bom, a su­tra ~i­ta{
we­go­vo `i­ti­je u cr­kve­nim kwi­ga­ma?"
78. "Kad Hri­stos vi­di da se ne­ko pod­vi­za­va ali da ne do­bi­ja qud­
sku po­mo}, on­da do­la­zi On Sam i po­ma­`e."
79. "Hri­stos ku­ca na sr­ce a |a­vo na mo­zak."
80. "Hri­stos ima taj­ne na­~i­ne da na­gra­di qu­de kad oni iz­vr­{a­va­
ju We­go­vu vo­qu."
81. "Ni­{ta ne bi­va bez str­pqe­wa. Ne­ki su ne­str­pqi­vi kao ~o­vek
ko­ji tek {to je po­sa­dio vi­no­grad a `e­li da ve} su­tra pi­je vi­no. To
je, na­rav­no, ne­mo­gu­}e. Onaj ko ne­ma tr­pqe­we mno­go se mu­~i. Mraz mu
se ~i­ni dvo­stru­ko ja­~im mra­zom a `e­ga dvo­stru­ko ve­}om `e­gom. Kao
voj­nik ko­jem se po­sled­wi me­sec slu­`be ~i­ni du­`im ne­go sva pret­
hod­na slu­`ba. U sve­mu je po­treb­no str­pqe­we, a po­seb­no u du­hov­nim
stva­ri­ma."
50 OTAC DIONISIJE TACIS
82. Jed­noj sta­ri­ci, ko­ja je stre­pe­la od smr­ti, sta­rac je re­kao:
"Pro­`i­ve­la si to­li­ko go­di­na a vi­di ka­kvu sad ima{ ~ast! Od­ne­}e
te an­geo!"
83. "^o­vek se po­ste­pe­no me­wa, ne pa­zi na svoj `i­vot i iz­mi­{qa
raz­li­~i­ta oprav­da­wa. On ne­}e ni da ~u­je za Dru­gi do­la­zak jer tra­`i
ra­zo­no­du i klo­ni se sva­ke pat­we. On ne­}e ni da ~u­je za ko­me­te i osta­
la stra­{na zna­me­wa. A sve to je ve­o­ma ko­ri­sno, jer ~o­ve­ka pod­se­}a da
je smr­tan i da tre­ba da se pri­pre­mi za smrt."
84. "Jed­na `e­na ni­je hte­la ni da slu­{a o to­me da je ne­ko umro. Ona
je go­vo­ri­la: 'Ne, ne! Ho­}u da mi pri­~a­te sa­mo o kr­{te­wi­ma i ra­do­snim
do­ga­|a­ji­ma!' Za­bo­ra­vi­la je da }e svi umre­ti, ne­ko pre a ne­ko ka­sni­je.
Na{ ciq ni­je da ov­de pu­sti­mo ko­re­ne. Bog je za­sa­dio ze­maq­ski raj da
bi­smo se pri­pre­mi­li i za­do­bi­li raj ne­be­ski."
85. "Ima­mo mno­{tvo du­hov­nih kwi­ga ali ih, na `a­lost, ve­}i­na
~i­ta i odu­{e­vqa­va se wi­ma ni­u­ko­li­ko ne uz­na­pre­do­vav­{i u pod­vi­gu.
Ti qu­di pod­se­}a­ju na one ko­ji gle­da­ju do­bar film, odu­{e­vqa­va­ju se
he­ro­ji­ma i apla­u­di­ra­ju im ali i da­qe se­de u udob­nim fo­te­qa­ma. A
osve­}e­we ne do­la­zi bez tru­da i pod­vi­ga!"
86. Sta­rac je go­vo­rio hri­{}a­ni­ma ko­ji su se sa­bra­li da bi ga slu­
{a­li: "Na­u­~i­te da se po­ste­pe­no ka­li­te. Pri­ne­si­te po­ka­ja­we. Daj­te
pred­nost su­ro­vo­sti u od­no­su na udob­nost jer do­la­ze su­ro­va vre­me­na.
Svet da­nas stra­da zbog udob­no­sti. De­{a­va­lo mi se da do­|em u ne­ki
ma­na­stir i da me sme­ste u po­ste­qu ko­ja se ras­pro­sti­ra­la odav­de i
dov­de (bi­la je ve­li­ka). Sil­no sam se gr­~io, sku­pqao bo­ko­ve i pa­tio.
Mno­go me mu­~i udob­na po­ste­qa."
87. "Raz­ma­`e­nost }e upro­pa­sti­ti qu­de."
II. O MOLITVI
1. Sta­rac Paj­si­je je jed­nom sve­{te­ni­ku re­kao: "Da bi­ste ima­li
vre­me­na za mo­li­tvu, ni­je po­treb­no da se ba­vi­te stva­ri­ma ko­je mo­gu
da ura­de i dru­gi. Evo vam pri­me­ra: le­kar ne bi tre­ba­lo da se ba­vi
ga­za­ma i za­vo­ji­ma, za to po­sto­ji se­stra. Le­kar ra­di va­`ni­je stva­ri:
is­pi­tu­je, ope­ri­{e i sl. Ako on bu­de se­deo i sa­vi­jao za­vo­je ne­}e se ba­
vi­ti ozbiq­nim po­slo­vi­ma i ta­da mno­gi ko­ji­ma je on po­tre­ban ne­}e
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 51
do­bi­ti po­mo}. Isto se de­{a­va i va­ma. Mo­li­te se za une­sre­}e­ne pa­ro­
hi­ja­ne, po­mi­wi­te ih po ime­nu i une­si­te u svoj po­mja­nik one ko­ji za
tim ima­ju po­seb­nu po­tre­bu. Do­bro je ako zna{ ko od ~e­ga stra­da. Tad
}e mo­li­tva bi­ti bo­qa."
2. "Bi­lo da se mo­li{ za sa­mo­ga se­be ili da se mo­li{ za dru­ge,
mo­li­tva mo­ra do­la­zi­ti iz sr­ca. Ne­ka tu­|a pat­wa bu­de i na­{a sop­stve­
na. Za mo­li­tvu se pret­hod­no tre­ba pri­pre­mi­ti. ^i­taj­te od­lo­mak iz
Evan­|e­qa ili iz sve­to­o­ta~­kih de­la, a za­tim se mo­li­te. Po­treb­ni su
po­seb­ni na­po­ri da bi se um pre­neo u sfe­ru bo­`an­stve­nog. Bo­go­mi­
sli­je je sli~­no re­zba­re­wu u dr­ve­tu i pred­sta­vqa se­~i­vo ko­je nam da­je
Bog da bi­smo bi­li od­ve­de­ni ka onom {to je du­hov­ni­je. Bo­go­mi­sli­jem
se za­gre­va du­{a."
3. "Ži­vi­te u at­mos­fe­ri ne­pre­sta­nog sla­vo­slo­vqe­wa i bla­go­da­re­
wa Bo­gu. Naj­ve­}i greh je ne­bla­go­dar­nost."
4. U ve­zi sa sa­bi­ra­wem uma u vre­me mo­li­tve sta­rac Paj­si­je mi je
pi­sao:
^a­sni Krst, 3. ma­ja 1972.
Zdra­vo, qu­bqe­ni bra­te Di­o­ni­si­je!
Do­bio sam tvo­je pi­smo i mno­go sam se ob­ra­do­vao unu­tra­{wim pro­
me­na­ma do ko­jih je do­{lo. Mo­li­}u se Bo­gu da to bu­de na ko­rist tvo­je
du­{e i u We­go­vu sla­vu.
[to se ti­~e sa­bi­ra­wa uma ko­jem ina­~e mno­go {ko­di ra­se­ja­nost,
mno­go }e ti po­mo­}i ~i­ta­we sve­to­o­ta~­kih kwi­ga ko­je ru­ko­vo­de u mo­
li­tvi. Mno­go }e po­mo­}i i Sta­re~­nik, jer }e sa­mo dva re­da iz we­ga
umi­ri­ti sve bri­ge. Sta­re~­nik }e te pre­ne­ti u sve­tu ze­mqu Ti­va­i­de
i Ni­trij­ske pu­sti­we i ti }e{ se to­kom mo­li­tve uz­no­si­ti, ose­}a­ju­}i
da su Sve­ti Oci po­kraj te­be.
Pri­rod­no je {to ti sad ni­je la­ko i {to ima{ mno­go po­sla (imam
u vi­du da si sad u voj­sci). Sve {to sad ~i­ni{ pred­sta­vqa pod­vig i
ima ve­li­ku vred­nost. [to se ti­~e obli­`wih ma­na­sti­ra – ni­su mi po­
zna­ti (mi­slim na mu­{ke). Žen­ske znam, ali ne `e­lim da ta­mo {a­qem
mu­{kar­ce. Pre­tr­pi, rok slu­`be }e pro­}i a da to ne­}e{ ni pri­me­ti­
ti. Mo­li­}u se da ti Bog po­da­ri str­pqe­we. Ne­ka Hri­stos i Pre­sve­ta
Bo­go­ro­di­ca bu­du uz te­be!
S qu­ba­vqu u Hri­stu, mo­nah Paj­si­je
52 OTAC DIONISIJE TACIS
5. "Ne­ki ka­`u da ~o­vek, ka­da se mo­li, mo­ra upra­vi­ti um na iko­nu
ili na tekst. To ni­je ta~­no. Ni­ti u iko­nu ni­ti u tekst. Ne­ka um usme­
ri na svo­ju ogre­ho­vqe­nost, ali sa ra­su­|i­va­wem, jer |a­vo ~e­sto mo­`e
da na­{ko­di u to­me. On go­vo­ri ~o­ve­ku: 'ti si gre­{an', da bi ga ra­se­jao.
^o­vek mo­ra krat­ko od­go­vo­ri­ti onim {to je u we­go­vom in­te­re­su. Ja
ka­`em da sam gre­{an on­da kad ja ho­}u (to da ka­`em) a ne kad to ho­}e
|a­vo, jer je ciq |a­vo­la da me ba­ci u o~a­ja­we."
6. "^o­vek mo­ra bi­ti sve­stan svo­je ogre­ho­vqe­no­sti i mo­ra ima­ti
ve­ru i na­du u mi­lost Bo­`i­ju da }e ga ona spa­sti. Ne­ka sa­be­re svoj um
i ne­ka ose­ti neo­p­hod­nost mo­li­tve, da bi se i mi­lost Bo­`i­ja ose­ti­la
kao neo­p­hod­nost. Ta­da po­~i­we da iz­go­va­ra: 'Go­spo­de Isu­se Hri­ste, do­
|i' i we­go­vo sr­ce se ukre­pqu­je."
7. "Bez­mol­vi­je i od­su­stvo sve­tov­nih bri­ga po­ma­`u ~o­ve­ku da se
usred­sre­di na mo­li­tvu. Na­pro­tiv, bri­ge ga spre­~a­va­ju, jer raz­ve­ja­va­ju
um."
8. "Bog ne tra­`i od svih qu­di jed­no isto. U sva­kom slu­~a­ju, znaj­te
da }e onaj ko se mo­li jed­nom do­spe­ti u ta­kvo sta­we u ko­jem }e tvo­ri­ti
mo­li­tvu i dok spa­va, i to ne­}e bi­ti kao san ne­go kao stvar­nost, jer
se mo­li­tva ne pre­ki­da."
9. Sa­slu­{av­{i ove star­~e­ve re­~i, ne­ko je re­kao da mir­ja­ni, na
`a­lost, ni­su u mo­gu}­no­sti da do­stig­nu ta­kvo sta­we. Sta­rac Paj­si­je
je od­go­vo­rio: "Kad bih i ja do­sti­gao to o ~e­mu go­vo­rim! Ja sa­mo znam
qu­de ko­ji su to do­sti­gli."
10. Obra­}a­ju­}i se mir­ja­ni­ma, o. Paj­si­je je re­kao: "Vi ne zna­te mno­
go o um­noj mo­li­tvi, iz­u­zev ono­ga {to ste pro­~i­ta­li. Ne­ka se `e­ne
mo­le jer po­se­du­ju ose­}aj­nost i qu­bav, a ne­ka mu­{kar­ci Hri­sta qu­be
umom. Že­ne qu­be sr­cem i to su nam po­ka­za­le on­da kad je Go­spod bio
ra­za­pet. Mu­{kar­ci, na­pro­tiv, dej­stvu­ju ra­su­|i­va­wem. Oni su uze­li u
ob­zir ko­li­ko se Ju­de­ja, kwi­`ev­ni­ka i fa­ri­se­ja, sa­ku­pi­lo pri­li­kom
Ras­pe­}a, ko­li­ko voj­ni­ka, itd, a za­tim su se za­tvo­ri­li u ku­}u i o~e­ki­
va­li da vi­de {ta }e se do­go­di­ti. Že­ne su ose­}aj­ni­je i la­ko po­~i­wu
da li­ju su­ze to­kom mo­li­tve, mi­sle­}i da su do­sti­gle ono sta­we o ko­jem
go­vo­re Oci. Mo­li­tva je neo­p­hod­na."
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 53
11. "Na­ma ni­je po­treb­no sa­mo da se na­vik­ne­mo na mo­li­tvu. Ciq je
~o­ve­ko­vo spa­se­we. ^o­vek na po­~et­ku spo­zna­je se­be i po­sta­je sve­stan
svo­je ogre­ho­vqe­no­sti. Ako je ne­ko ne­ko­ga o{a­ma­rio, on je sa­gre­{io
jer ni­je smeo da ga o{a­ma­ri. Svi smo mi gre­{ni­ci. Raz­mi­sli­mo o to­
me {ta je Bog u~i­nio za nas a {ta mi ~i­ni­mo za Bo­ga. Na­kon ta­kvih
raz­mi­{qa­wa sr­ce }e omek­{a­ti ~ak i da je od gra­ni­ta. Evo ka­ko se
mo­`e od­ba­ci­ti lo­gi­ka. Bog je mo­gao da me stvo­ri kao ma­zgu i da me
pre­da u rav­no­du­{ne ru­ke ko­je bi mi na le­|a na­to­va­ri­le 150 kg dr­va
i uda­ra­le me. Na kra­ju bih upao u ja­mu i psi bi mi ras­tr­gli utro­bu,
dok bi pro­la­zni­ci za­tva­ra­li nos jer bi moj za­dah do­pi­rao do pu­ta.
Zar ne bi tre­ba­lo da bla­go­da­rim Bo­gu {to se to ni­je do­go­di­lo? A ja
ni­sam za­bla­go­da­rio...
Bog je mo­gao da me stvo­ri i kao zmi­ju, ili kao {kor­pi­o­na. Me­|u­
tim, We­go­va qu­bav me je stvo­ri­la kao ~o­ve­ka! Bog je zbog me­ne Sa­mo­ga
Se­be pri­neo na `r­tvu. Sa­mo jed­na kap bo­`an­stve­ne kr­vi opra­la je sve
gre­ho­ve sve­ta. Ako ~o­vek raz­mi­sli o sve­mu to­me – tj. s jed­ne stra­ne o
do­bro­~in­stvi­ma Bo­`i­jim a s dru­ge o svo­joj gre­{no­sti i ne­za­hval­no­
sti – we­go­vo sr­ce mo­ra omek­{a­ti ~ak i kad bi bi­lo od gra­ni­ta. Na­
kon to­ga ose­ti­}e mi­lost Bo­`i­ju i ukre­pi­}e se sr­ce ~o­ve­~i­je uz re­~i:
'Go­spo­de Isu­se Hri­ste, Si­ne Bo­`i­ji, po­mi­luj me gre­{nog!' Mo­li­tva
ukre­pqu­je, ona ne za­ma­ra. Me­|u­tim, ako ni­je ta­ko i ako se sa­mo sti­~e
na­vi­ka, to zna­~i da dej­stvu­je sta­ri ~o­vek i da nas pre­le­{}u­je."
12. Go­vo­re­}i o mo­li­tvi, st. Paj­si­je je is­pri­po­ve­dao sle­de­}e: "Jed­
nom sam su­sreo mo­na­ha ~i­je su usne ne­pre­sta­no iz­go­va­ra­le mo­li­tvu
– one su se ne­pre­sta­no kre­ta­le i sva­ko je to mo­gao da vi­di. Do­go­di­lo
se da je ta­da do­{lo ne­ko­li­ko po­se­ti­la­ca ko­ji su se di­vi­li mo­na­hu.
Za­po­~e­li smo raz­go­vor. Onaj mo­nah mi ka­`e: 'Pi­sao sam jed­nom epi­
sko­pu i jed­nom mi­tro­po­li­tu i raz­ob­li­~io ga u to­me i to­me, re­kav­{i
da }u, ako od­ba­ci svo­je sa­da­{we ide­je, bi­ti uz we­ga.' Ja sam ga na to
upi­tao: 'Haj­de da, Bo­ga ra­di, lo­gi~­no ra­su­|u­je­mo. ^i­ni mi se da si
ne­pi­sme­ni­ji od me­ne jer ja ne sta­vqam po­gre­{ne ak­cen­te, dok ti to
mo­`e{ da u~i­ni{. Osim to­ga, ima{ tu­ber­ku­lo­zu i le­vog i de­snog
plu}­nog kri­la. Ka­`i mi {ta na­me­ra­va{ da u~i­ni{? Slu­{aj, od­ba­ci
te ide­je!' On je, me­|u­tim, na­sta­vio: 'Kad bi svi bi­li kao ja, Cr­kva bi
bi­la do­ve­de­na u red!' Sad raz­mi­sli­te i iz­ve­di­te za­kqu~­ke. Da je bio
ne­u­ra­~un­qiv i go­vo­rio ne­{to sli~­no, on­da bi imao oprav­da­we. Me­|u­
tim, ni­je bio ne­u­ra­~un­qiv. Taj mo­nah je imao sa­mo na­vi­ku mo­li­tve.
U ta­kvom slu­~a­ju mo­li­tva sa­mo za­ma­ra."
54 OTAC DIONISIJE TACIS
13. "Kad se mo­li{ tre­ba­lo bi da se ose­}a{ kao de­te u ma­te­rin­
skom na­ru~­ju. [ta ose­}a de­ten­ce u maj­~i­nom na­ru~­ju? Mi ne mo­`e­mo
to da raz­um­ e­mo. Tek kad ne­ko ose­ti pri­su­stvo Bo­`i­je i kad se ose­ti
kao ne­ra­zum­no de­ten­ce, mo­`e to da shva­ti."
14. O qu­di­ma ko­ji qu­be mo­li­tvu sta­rac Paj­si­je je re­kao: "Ako bi
ih ne­ko slu­{ao dok se mo­le re­kao bi da su kao glu­pa de­ca. Ako vi­di
wi­ho­ve po­kre­te, re­kao bi da su bez­um­ni. Oni od Bo­ga pro­se na isti
na­~in kao {to de­te ne­{to tra­`i od oca. Mo­gu vam re­}i da su ta­kvi
qu­di u iz­ve­snoj me­ri ne­po­god­ni za `i­tej­ske po­slo­ve. Oni ni­su u sta­
wu da ura­de po­sao jer je wi­ho­vo te­lo sla­bo. Iz tvr­de ko­sti ne mo­`e{
is­kle­sa­ti kan­di­lo jer }e ona pu­}i. Ka­da qu­bav Bo­`i­ja pro­dre u sa­mu
~o­ve­ko­vu du­bi­nu ona kao da ga ras­ta­pa i ~o­vek, ako `e­li ne­gde da po­
|e ili ne­{to da ura­di, mo­ra da se pri­si­li da is­tu­pi iz tog sta­wa.
Tek ta­da bi­va u sta­wu da ne­{to u~i­ni. Raz­u­me­va­ju­}i da su ne­ki qu­di
do­sti­gli ta­kvo sta­we ~e­sto bi­vam ra­`a­lo­{}en {to i ja sam ni­sam
do­sti­gao taj ste­pen."
15. "Ne bi tre­ba­lo da na­pu­{ta­mo mo­li­tvu. Tvo­ri­}e­mo je kad god
bu­de­mo ima­li slo­bod­nog vre­me­na, ka­ko se na{ um ne bi okre­tao is­
pra­zno­sti­ma. Um se u mo­li­tvi od­ma­ra i ra­du­je. Ma­la de­ca ~i­ta­vog
da­na tr­~e, vi­~u, igra­ju se i ska­~u a od­ma­ra­ju se tek uve­~e, kad do­|u
kod svo­je ma­me. Qud­ski um tre­ba da se ba­vi mo­li­tvom a ne da `u­ri
ka is­pra­znom."
16. "^e­sto se mo­li­mo za ne­kog bo­le­sni­ka. Za we­ga se mo­le i mno­gi
dru­gi. On na kra­ju umi­re a ne­ki pi­ta­ju: 'Za­{to Bog ni­je usli­{io na­
{e mo­li­tve?' Ne zna­ju da je Bog usli­{io mo­li­tve. On, me­|u­tim, zna
vi­{e ne­go mi. Mi ne zna­mo {ta bi se do­go­di­lo s tim ~o­ve­kom da je
ostao u `i­vo­tu. Pro­sla­vqa­}e­mo Bo­ga za sve!"
17. "^e­sto se do­ga­|a da mi sa­mi bu­de­mo pre­pre­ka za is­pu­we­we na­
{ih mol­bi. Po­ne­kad po­sto­ji i dru­gi uzrok. Na pri­mer, ne­ko me za­mo­
lio da se po­mo­lim za bo­le­sni­ka. Da­kle, ja se mo­lim. Pret­po­sta­vi­mo
da imam do­voq­no ve­re. Bog, me­|u­tim, ne {a­qe bo­le­sni­ku ozdra­vqe­we.
Bo­le­snik mo­`e ve­ro­va­ti u si­lu Bo­`i­ju, ali sa­ma ve­ra ni­je do­voq­na.
Po­treb­no je i od­go­va­ra­ju­}e smi­re­we. Bez to­ga je on sam po­stao pre­
pre­ka. Po­treb­no je da ima­mo po­ve­re­wa u Bo­ga. Da do­pu­sti­mo Bo­gu
da dej­stvu­je. Ako se do­bro mo­lim, uvek ose­}am da dej­stvo is­ku­{e­wa
i{­~e­za­va i da stva­ri idu do­bro. Me­|u­tim, kad nam Bog ra­di na­{eg
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 55
do­bra po­{a­qe is­ku­{e­we, mo­`e­mo da se mo­li­mo da ga uklo­ni ali ne­­
}e­mo do­bi­ti po­mo}. Ka­da pak is­ku­{e­we do­la­zi od lu­ka­vo­ga, Bog nam
bez okle­va­wa po­ma­`e. U mno­gim slu­~a­je­vi­ma vo­qa Bo­`i­ja osta­je ne­
po­zna­ta."
18. "Jed­nom sam mo­lio Bo­ga za ne­ku stvar mi­sle­}i da }e mi to po­
mo­}i u du­hov­nom `i­vo­tu. ^e­kao sam tri go­di­ne. ^e­kao sam da vi­dim
da li }e Bog to hte­ti. Uop­{te­no, ono {to mi se ~i­ni­lo kao do­bro na­
{ko­di­lo je mom du­hov­nom `i­vo­tu. Tad sam se po­~eo mo­li­ti Bo­gu da mi
to odu­zme. Pro­{le su jo{ tri go­di­ne i Bog mi je to od­u­zeo. Ne­ko }e
me upi­ta­ti za­{to mi to Bog ni­je od­mah od­u­zeo, ako sam Ga ve} mo­lio?
Mo­lio sam se za ne­{to {to mi ni­je bi­lo po­treb­no a ubr­zo po­tom mo­
rao sam da se mo­lim da mi to odu­zme. Zbog to­ga je On do­pu­stio da se
naj­pre ma­lo mu­~im, a za­tim je is­pu­nio ono za {ta sam Ga mo­lio. Mi
mo­ra­mo da tra­`i­mo od Bo­ga, ali sa­mo Bog zna kad }e dej­stvo­va­ti. On }e
nam da­ti u od­go­va­ra­ju­}e vre­me, kad nam to bu­de ko­ri­sno. Ako od ne­~e­ga
ne­ma­mo ko­ri­sti, Bog nam to ne­}e ni da­ti. Pre­ma to­me, mi tra­`i­mo.
Ako nam On ne da, ne­ka bu­de ta­ko. Pre­pu­sti­mo Bo­gu da Sam dej­stvu­je."
19. "Go­spod je re­kao da }e ono­me ko ima ve­ru kao go­ru­{i­~i­no zr­
no i za­tra­`i ne­{to od Bo­ga, Bog to i da­ti. Me­|u­tim, ~e­sto se mo­`e
de­si­ti da ~o­vek ima ve­ru kao go­ru­{i­~i­no zr­no a da mu Bog ni­{ta ne
da­je. Ne da­je jer smo du­`ni da ima­mo i ta­kvo smi­re­we. Pre­ma to­me,
ako nam Bog i da a mi ne­ma­mo po­treb­no smi­re­we, on­da }e ono {to nam
je dao bi­ti na na­{u {te­tu."
20. "Bog ho­}e da nam po­mog­ne jer je vre­me u ko­jem sad `i­vi­mo ve­o­
ma, ve­o­ma te­{ko. Pre­ma to­me, mi tre­ba da bu­de­mo uve­re­ni da je Bog
spre­man da nam po­mog­ne. Bog po­seb­no slu­{a mo­li­tvu onog ~o­ve­ka ko­ji
je du­hov­no uz­na­pre­do­vao."
21. "Raz­mi­{qa­we pri­pre­ma za mo­li­tvu. Kad ~i­ta{ ne­{to iz Evan­
|e­qa, ma­kar to bio i naj­ma­wi od­lo­mak, on za­gre­va du­{u i pre­no­si je
u sfe­ru du­hov­nog. Kad po­sto­ji mo­li­tva, raz­mi­{qa­we ni­je po­treb­no.
Ja ni­{ta ne ~i­tam."
22. Je­dan mir­ja­nin je upi­tao st. Paj­si­ja zbog ~e­ga ni­{ta ne ose­}a
dok se mo­li, bez ob­zi­ra da li je u cr­kvi ili kod ku­}e. Sta­rac mu je
od­go­vo­rio: "Po­sto­ji mno­go raz­lo­ga. Mo­`e se do­go­di­ti da po­ne­kad ose­
ti{ umi­le­we i da po­mi­sli{ da ono do­la­zi usled tvo­jih sop­stve­nih
56 OTAC DIONISIJE TACIS
na­po­ra. Hri­stos ti ga ta­da od­u­zi­ma da bi shva­tio da ono ni­je tvo­je.
Po­ne­kad se de­{a­va da sa­gre­{i{, da ne­ko­ga ra­`a­lo­sti{ ili da ga
uvre­di{ svo­jim po­na­{a­wem. To uz­ne­mi­ru­je tvo­ju sa­vest. Za­tim do­la­zi
ne­ki pri­ja­tan do­ga­|aj i ~i­ni se kao da je to pro­{lo. Pro­{lo je, ali
ome­ta. To se i me­ni de­{a­va. Mi­sli{ da ne po­sto­ji ni­{ta od­re­|e­no
ali ako obra­ti{ pa­`wu na pro­{lost i za­gle­da{ se u wu, na­}i }e{
ta­mo ne­ke pre­stu­pe. Isto se de­{a­va i u vre­me is­po­ve­sti – go­vo­rim ti
ovo jer se to i me­ni do­ga­|a. ^i­ni mi se da na­vod­no ni­~e­ga ne­ma ali
shva­tam da ipak ne­{to po­sto­ji. Mo­lim Bo­ga da me ura­zu­mi, na­~i­nim
ne­ko­li­ko me­ta­ni­ja i po­sle to­ga pro­na­|em kri­vi­cu."
23. "U mo­li­tvi ni­je neo­p­hod­no da se sta­ra­mo da za­do­bi­je­mo pla~
ili bla­go­dat­ne da­ro­ve. Po­ne­kad se de­{a­va da ne opla­ku­je{ svoj pad
jer si unu­tra ve} do­voq­no pla­kao ne­vi­dqi­vim su­za­ma ko­je su vred­ni­je.
Spo­qa­{we su­ze su opa­sne jer mo­gu iza­zva­ti la­`na ose­}a­wa."
24. "Je­dan uz­dah vre­di vi­{e ne­go obi­qe su­za. Od Mi­lo­srd­nog ne­}e­­
mo tra­`i­ti ni su­ze ni da­ro­ve. Tra­`i­te po­ka­ja­we, po­ka­ja­we, po­ka­ja­we.
Neo­p­hod­no nam je po­ka­ja­we."
25. "Kad ~o­vek shva­ti da po­se­du­je sa­mo greh, Bog mu da­je sve {to
mu je po­treb­no. Ka­da ~o­vek to ne shva­ta, do­vo­di Bo­ga u te­`ak po­lo­
`aj. Stra­{na stvar! Ako mu Bog da ne­ki dar, to }e se okre­nu­ti na
zlo jer }e ne­sre}­nik po­mi­sli­ti da on sam ne­{to zna­~i. Ako mu pak
ne da ni­ka­kav dar, opet }e ta­kvog ~o­ve­ka u~i­ni­ti ne­sre}­nim. [ta
Bog mo­`e tu da u~i­ni? Ako da – na­{ko­di­}e mu, ako ne da, Sam }e se
ra­`a­lo­sti­ti. ^im ~o­vek shva­ti da we­mu pri­pa­da­ju sa­mo gre­si i da
sve osta­lo pri­pa­da Bo­gu, Bog po­~i­we ne­pre­sta­no da mu da­je sve {to
mu je po­treb­no kao {to i otac, ko­ji ima jed­no de­te, da­je (de­te­tu) sve
{to mu je po­treb­no za na­pre­dak."
26. "Kad sa­u­~e­stvu­je­mo u ne­sre­}i bra­ta, mi se mo­li­mo i Bog mu
po­ma­`e. Do­bi­ja­mo vest da mu je Bog po­mo­gao i ose­}a­mo ra­dost. Ta­da
nas na­pu­{ta `a­lost ko­ju smo ose­}a­li zbog bra­ta."
27. "Po­treb­no je da se mo­li­mo za po­koj­ni­ke. Ne­sre}­ni su oni ko­ji
o~e­ku­ju Sud, a ni­ko­ga ne­ma da im po­nu­di pro­hlad­no pi­}e ili da ih
iz­ba­vi od oko­va. 'U adu', re­~e­no je, 'ne­ma po­ka­ja­wa.' Ti ne­sre}­ni­ci ne
mo­gu sa­mi se­bi da po­mog­nu, ali mi mo­`e­mo. I Bog `e­li da po­sto­je
qu­di ko­ji bi Ga mo­li­li da po­mog­ne ne­sre}­ni­ma."
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 57
28. Jed­nom svom po­se­ti­o­cu sta­rac je ka­zi­vao o sle­de­}em slu­~a­ju:
"Mo­lio sam se Go­spo­du kao i obi~­no. Iz­ne­na­da, mo­ja mi­sao je pro­me­ni­
la usme­re­we. Re­kao sam sa­mo­me se­bi: 'Zna{ da ima{ pro­ble­ma s plu­­
}i­ma i uop­{te ne pred­u­zi­ma{ po­treb­ne me­re, {to mo­`e ima­ti vr­lo
ozbiq­ne po­sle­di­ce za tvo­je zdra­vqe.' Tek {to mi je ta mi­sao do­zre­la
u sve­sti, pao sam na pod. Shva­tio sam da sam sa­gre­{io pre­ki­nuv­{i
mo­li­tvu i za­tim sam se do­voq­no du­go mo­lio da mi Go­spod opro­sti.
I za­i­sta, po­sle is­kre­nih mo­li­ta­va do­bio sam opro­{taj."
29. "Mo­li­tva je po­ve­re­we u Bo­ga. Ka­da se ap­so­lut­no pre­da{ Bo­gu,
ne­ma{ vi­{e po­tre­be da se za ne­{to mo­li{ ili da zbog ne­~e­ga bri­
ne{, jer je Bog ve} sve raz­u­meo. Sa­mo str­pqi­vo sa­~e­kaj da plod sa­zri
i da pad­ne."
30. U vre­me ra­ta u Per­sij­skom za­li­vu, sta­rac se za­tvo­rio u ke­li­ju
i ni­je pri­mao po­se­ti­o­ce. Mo­lio se da rat ne po­sta­ne jo{ stra­{ni­ji
i da ga osu­de. Ka­sni­je je go­vo­rio po­se­ti­o­ci­ma: "Mo­li­tvom ne mo­`e­mo
da spre­~i­mo ono {to je Hri­stos od­re­dio. On je, me­|u­tim, go­vo­rio: mo­
li­te se da bu­de dan i da ne na­sta­ne no}, mo­li­te se da do­|e pro­le­}e i
da ne bu­de zi­me. Zlo se uma­wu­je mo­li­tvom."
31. "Ako se ne mo­li­mo za bo­le­sni­ka, bo­lest se raz­vi­ja. Bog pred­vi­
|a bu­du}­nost. Ako se ~o­vek za ko­jeg se mo­li­mo tru­di da mu bu­de bo­qe
i da po­mog­ne svo­joj de­ci, i Bog po­ma­`e da se do­bro za­vr­{i. Ako pak
Bog ka­sni­je uvi­di da je ~o­vek za­stra­nio i da ne po­ma­`e svo­joj de­ci,
On uzi­ma ~o­ve­ka. Da­kle, ako se ne mo­li­mo, bo­lest se raz­vi­ja."
32. Ne­ko je star­cu re­kao ka­ko se s pla­me­nom ve­rom tru­di da svoj
um usred­sre­di u sr­ce i da se mo­li, ~ak i za dru­ge, ali da ni­{ta ne do­
bi­ja. Sta­rac mu je ob­ja­snio: "To je spo­qa­{we sta­ra­we. Kad bol dru­gog
~o­ve­ka u~i­ni{ svo­jim sop­stve­nim, ne­}e ti bi­ti po­treb­no ni­ka­kvo
ra­su­|i­va­we. Sr­ce }e te za­bo­le­ti i mo­li­}e{ se sr­da~­nom mo­li­tvom.
Tvo­ja mo­li­tva za bo­le­sni­ka po­mo­}i }e mu tek on­da kad on bu­de hteo
da mu bu­de bo­qe."
33. "Ra­ni­je je Go­spod slao ve­li­ku bla­go­dat. Mo­li­tva se u me­ni iz­
vr­{a­va­la da­no­no}­no. Ja bih za­spao, a mo­li­tva se ni­je pre­ki­da­la."
34. "Po­ne­kad Go­spod u tre­nut­ku mo­li­tve po­{a­qe mi­o­mi­ris. To
se do­ga­|a zbog ute­he, ukre­pqe­wa i pu­no­te. Taj mi­o­mi­ris je ve­o­ma jak
58 OTAC DIONISIJE TACIS
i ni­ma­lo ne pod­se­}a na mi­ris du­va­na. Ose­}a{ ve­li­ko spo­koj­stvo.
Po­ne­kad se taj mi­o­mi­ris ne mo­`e pod­ne­ti. Dok sam bio u ma­na­sti­ru
Fi­lo­te­ju, po­{ao sam u ke­li­ju sv. Do­me­ti­ja i, iz­ne­na­da, go­to­vo da ni­
sam mo­gao da di­{em od mi­o­mi­ri­sa! Upi­tao sam i re­kli su mi da je
tu ne­gde sa­hra­wen bla­`e­ni Do­me­ti­je, ali da ni­ko ne zna gde. Dru­gi
put, bo­ra­ve­}i u Ka­ru­qi, iz­la­zio sam iz jed­ne po­ru­{e­ne ke­li­je gde su
bi­li raz­ba­ca­ni ko­ma­di­}i gvo­`|a i trup­ci i po­no­vo ose­tio sna­`an
mi­o­mi­ris. Ka­ko sam ka­sni­je sa­znao, u toj ke­li­ji je ne­kad `i­veo je­dan
sve­ti sta­rac ko­ji je bio ve­li­ki du­hov­nik."
35. "Znam da nas na{ an­geo–~u­var za­stu­pa i ru­ko­vo­di. Kad se za
ne­ko­ga mo­li­mo, na{ an­geo mo­`e da po­mog­ne br­zi­nom mu­we. On mo­`e
da spre­~i ili da sa­~u­va ono­ga za ko­ga se mo­li­mo."
36. "Be­du­i­ni na Si­na­ju mo­le se kad za­la­zi sun­ce ima­ju­}i ve­li­ku ve­
ru u svog bo­ga. Isto­vre­me­no, mi ko­ji po­zna­je­mo Isti­ni­tog Bo­ga, ne po­
sve­}u­je­mo svom Ne­be­skom Ocu ~ak ni ne­ko­li­ko re­~i re­~i mo­li­tve."
37. "Jed­nom, dok sam se mo­lio u ke­li­ji, kroz pro­zor sam na­po­qu
spa­zio ne­~i­sto­ga i po­~eo sam da mo­lim Bo­ga da mu po­da­ri po­ka­ja­we
i da ne­~i­sto­ga pri­mi u raj. Onaj je ta­da u{ao unu­tra i po­~eo da mi
se ru­ga. Po­mi­slio sam da to ni­je moj po­sao – ja da se mo­lim za we­ga
a on da mi se ru­ga!"
38. "Ka­da tra­`i­mo re­{e­we za svo­je ovo­ze­maq­ske pro­ble­me Bog
slu­{a ali stva­ra pri­vid da ne slu­{a. To se do­ga­|a sto­ga {to nam
re­{e­we svih na­{ih pro­ble­ma ne bi bi­lo od ko­ri­sti jer gu­bi­mo bla­
go na ne­be­si­ma, ko­je na­ra­sta ne­za­vi­sno od to­ga re­{a­va­ju li se na­{i
`i­tej­ski pro­ble­mi."
III. O BEZMOLVIJU
1. "Kad do­stig­ne­mo bez­mol­vi­je [ti­ho­va­we] po­ja­vqu­je se i pu­sti­wa.
Pu­sti­wa ni­je me­sto. U pu­sti­wi mo­ram da opu­sto­{im od stra­sti. Kad
pu­sti­wu pri­la­go­|a­vam se­bi, ne `i­vim u pu­sti­wi. Po­treb­no je da me
pu­sti­wa iz­me­ni. U sve­tu ni­ko ne mo­`e da na­pre­du­je dok ra­di mno­{tvo
stva­ri. Do­voq­no je ako se ~o­vek po­tru­di da uvi­di {ta mu {ko­di. Ako
to uvi­di, u mno­go ~e­mu mo­`e da uz­na­pre­du­je."
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 59
2. "Spo­qa­{we bez­mol­vi­je sje­di­we­no s raz­bo­ri­tim pod­vi­gom vr­lo
br­zo do­no­si i unu­tra­{we bez­mol­vi­je [du­{ev­ni mir] ko­je je nu­`na
osno­va za is­tan­~a­no du­hov­no de­la­we, jer uko­li­ko se ne­ko vi­{e uda­qu­je
od sve­ta uto­li­ko i svet iz­la­zi iz we­ga. Is­te­ru­ju se sve­tov­ne po­mi­sli
a ~o­ve­kov um se osve­}u­je i on po­sta­je ~o­vek Bo­`i­ji."
3. "Sa­mo bez­mol­vi­je je taj­na mo­li­tva i sil­no po­ma­`e spo­qa­{woj
mo­li­tvi, kao i di­sa­we ko­je je ne­pri­met­no a ipak neo­p­hod­no ~o­ve­ku."
4. "Bez­mol­vi­je (uda­qa­va­we od sve­ta) vr­lo br­zo do­vo­di do unu­tra­
{weg bez­mol­vi­ja u du­{i, za­jed­no s pod­vi­gom i ne­pre­sta­nom mo­li­tvom.
^o­vek se ta­da vi­{e ne raz­dra­`u­je zbog spo­qa­{weg ne­spo­koj­stva jer
se, u su­{ti­ni, sa­mo te­lom na­la­zi na ze­mqi dok se we­gov um ve} na­la­
zi na ne­bu."
IV. SUD BO@IJI
1. "Bog ho­}e da ~o­vek onaj ta­lant ko­ji mu je On dao pre­tvo­ri u dva.
Dva ta­lan­ta – to je iz­vr­sno. Ako mu je dao dva ta­lan­ta – ne­ka se udvo­
stru­~e. ^e­ti­ri ta­lan­ta – to je iz­vr­sno. Kad bi dao pet ta­la­na­ta – tre­
ba­lo bi da ih pre­tvo­ri u de­set. De­vet ta­la­na­ta – to ve} ni­je iz­vr­sno.
^e­sto se do­ga­|a da su tri ta­lan­ta na­di­zvr­sna, dok de­vet ta­la­na­ta ni­je
iz­vr­sno. Zbog to­ga je Go­spod re­kao: 'Ne su­di­te pre­ma spo­qa­{wem, ne­go
su­di­te su­dom pra­ved­nim.' ^e­sto za ne­kog ~o­ve­ka ka­`e­mo da je sve­tac.
A ka­ko zna­mo da li je mo­`da ne­ki pre­stup­nik ve} od­go­va­rao za svo­ja
de­la dok "sve­tac" ni­je to u~i­nio do­li~­no?"
2. "Ako vla­sti okri­ve ne­kog ~o­ve­ka iako je imao do­bre na­me­re
i ~i­ste po­bu­de, ve­ru­jem da }e mu Bog, na­kon mno­go go­di­na, da­ti ono
{to mu qu­di ni­su da­li. Ta­ko se de­{a­va i u voj­sci. Ne­ko­ga po­{a­qu
na slu­`be­ni put a kad se vra­ti do­bi­je pet­na­est da­na od­su­stva. Ta­ko
po­stu­pa i do­bri Bog."
3. "U jed­nom ma­na­sti­ru po­zna­vao sam du­{u ko­ja je tr­pe­la mno­ge
uvre­de. Imao sam uti­sak da je do­sti­gla ta­kvo sa­vr­{en­stvo ka­kvo qu­di
ret­ko do­sti­`u. Ta du­{a je bi­la jed­na de­voj­ka ko­ja je tek {est–se­dam
me­se­ci `i­ve­la u ma­na­sti­ru a ve} je do­sti­gla ta­kvo sta­we! Ona je
`i­ve­la Ta­jin­stvi­ma, `i­ve­la je bo­`an­stve­nom Li­tur­gi­jom i sve­{te­
nim do­ga­|a­ji­ma. Shva­tio sam da su tu du­{u vre­|a­li. I za­i­sta, qu­di
su pre­ma woj ne­pra­ved­no po­stu­pa­li dok je bi­la u sve­tu. A po­se­do­va­la
60 OTAC DIONISIJE TACIS
je to­li­ku do­bro­tu! Qu­di ko­ji­ma je po­ma­ga­la ni­su je od­ve­li ta­mo gde
je tre­ba­lo. Ne znam, mo­`da je to sve­tov­ni iz­raz, ali oni su hte­li da
zgra­be `ar tu­|im ru­ka­ma. Ona je `e­le­la da se vre­me­nom za­mo­na­{i
a oni su hte­li da im po­ma­`e u sve­tov­nim stva­ri­ma. A za­{to da im
po­ma­`e? Da je po­ma­ga­la ocu, maj­ci ili bo­le­sni­ku, on­da bi to bi­lo
do­bro. Me­|u­tim, ona je pot­pu­no po­ma­ga­la qu­di­ma... Bog je, me­|u­tim
sve ustro­jio, jer je ta du­{a po­se­do­va­la pro­sto­tu i qu­bav."
V. O SMIREWU
1. "Smi­re­we se za­do­bi­ja bor­bom. Kad spo­zna{ sa­mo­ga se­be, za­do­
bi­ja{ smi­re­we ko­je po­sta­je sta­we. U pro­tiv­nom se mo­`e{ smi­ri­ti
to­kom jed­nog mi­nu­ta i po­mi­sao }e ti re­}i da si ne­{to dok si u stva­ri
ni­{ta. Ta­ko }e{ se bo­ri­ti sve do smrt­nog ~a­sa. Ako te smrt za­tek­ne
s po­mi­{qu da si ni­{ta Bog }e go­vo­ri­ti s to­bom. Me­|u­tim, uko­li­ko
ti u smrt­nom ~a­su po­mi­sao bu­de go­vo­ri­la da si ne­{to i ti to ne pri­
me­ti{, sav tvoj trud }e bi­ti uza­lu­dan."
2. "Nu­`no je da ~o­vek od­ba­ci lo­gi­ku. Ja, na pri­mer, ka­`em: sad sam
mo­nah a mo­gao sam da bu­dem `i­vo­ti­wa. Bog me, me­|u­tim, ni­je stvo­rio
kao `i­vo­ti­wu. On me stvo­rio kao ~o­ve­ka i pri­zvao me u an­gel­ski ~in.
A {ta sam ja u~i­nio? On je ta­ko mno­go u~i­nio za me­ne, iako je mo­gao
da me stvo­ri kao `a­bu, kao {kor­pi­ju ili kao kor­wa­~u. Me­|u­tim, On
me stvo­rio kao ~o­ve­ka. Ta­kve mi­sli smi­ru­ju. Tre­ba­lo bi da na ono,
{to nam je Bog dao, od­go­vo­ri­mo bla­go­dar­no­{}u."
3. "Da bi se ~o­vek du­hov­no pod­vi­za­vao po­treb­ni su uslo­vi. On naj­
pre tre­ba da stek­ne smi­re­we, qu­bav i ~i­sto sr­ce. Kad po­se­du­je smi­re­
we, ~o­vek po­se­du­je bo­`an­stve­ni mag­net ko­ji pri­vla­~i bla­go­dat Bo­`i­
ju. Po­gle­daj­te smi­re­ne: wi­ma se da­je bla­go­dat. Ta­ko je ustro­je­no."
4. Mno­gi ve­ru­ju­}i qu­di osu­|u­ju dru­ge iako bi tre­ba­lo da ih qu­be
i sma­tra­ju uz­vi­{e­ni­ji­ma od sa­mih se­be. Sta­rac Paj­si­je je uvek go­vo­
rio da onaj ko u qud­skim o~i­ma iz­gle­da gre­{an u o~i­ma Bo­`i­jim mo­
`e da bu­de svet. On je go­vo­rio: "Ne­ki zlo­~i­nac je pred Bo­gom mo­`da
ve} od­go­vo­rio za svoj greh, dok ne­ki mo­nah ni­je. Tre­ba­lo bi da ~ak i
zlo­~in­ca sma­tra­mo bo­qim ne­go {to smo mi sa­mi. Smi­re­we i qu­bav
idu za­jed­no, oni sto­je jed­no uz dru­go. Tre­ba stra­da­ti zbog dru­gog i od
sr­ca tvo­ri­ti mo­li­tvu. Du­ho­van ~o­vek sma­tra za svo­je do­bro uko­li­ko
se na­la­zi u go­rem po­lo­`a­ju ne­go dru­gi. On se iz­nu­tra oslo­ba­|a, ose}a
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 61
do­bro­~in­stva i bla­go­dat Bo­`i­ju, mo­li se i s pla­~em pri­zi­va Bo­ga da
po­mog­ne svim qu­di­ma ko­je du­ho­van ~o­vek sma­tra uz­vi­{e­ni­ji­ma od sa­mo­
ga se­be. We­go­vo smi­re­we je po­sta­lo istin­sko, po­sta­lo je sta­we du­{e."
5. U ve­zi s pi­ta­wem na ko­ji se na­~in mo­`e du­hov­no na­pre­do­va­ti,
sta­rac je re­kao: "Ja sam za pod­vi­`ni­{tvo i to sam, na­rav­no, pro­ve­rio
na sa­mo­me se­bi. Me­|u­tim, uve­rio sam se da je naj­ve­}i pod­vig kad ~o­vek
za­do­bi­je smi­re­we i qu­bav. Ta­da mu ni­su po­treb­ni po­klo­ni ni­ti da
~i­ni bi­lo {ta spo­qa­{we. To je la­ko i za mu­{kar­ce, i za `e­ne, i za
de­cu. Tre­ba­lo bi da pred­nost da­mo du­{i a ne spo­qa­{wim pod­vi­zi­ma,
jer spo­qa­{we mo­`e da iza­zo­ve la­`na ose­}a­wa."
6. Mno­gi hri­{}a­ni pri­hva­ta­ju ne­ki pod­vig da bi se o~i­sti­li od
stra­sti. Oni obi~­no po­ste, pra­ve me­ta­ni­je i od­la­ze u cr­kvu. Me­|u­tim,
ne po­sti­`u du­hov­ni na­pre­dak i ne za­do­bi­ja­ju o~i­{}e­we. U ve­zi s tim
sta­rac je go­vo­rio: "Haj­de da raz­mi­sli­mo, jer po­sto­ji i dru­ga­~i­ji pod­
vig. [to se ti­~e te­le­snog pod­vi­ga, ako ga ne­ko i uve­}a ne­}e sa­svim
us­pe­ti. Ti­me mo­`e sa­mo da uve­li­~a gor­dost: ja to­bo­`e ne­{to zna­~im.
Zbog to­ga je nu­`no da se ni­{an okre­ne ka gor­do­sti i da se u wu ga­|a.
Ta­da }e ~o­vek la­ko po­sti­}i mno­go to­ga. Mi­slim da to ni­je ve­li­ki pod­
vig. ^ak i de­ten­ce ko­je jo{ ni­je spo­sob­no da se kre­}e mo­`e da po­ra­zi
|a­vo­la svo­jim smi­re­wem. Na­rav­no, |a­vo je ve­o­ma jak ali i ve­o­ma truo.
On mo­`e da sru­{i xi­na, ali i de­ten­ce mo­`e da ga po­be­di."
7. "U sva­kom pod­vi­gu mo­ra pre­o­vla­da­ti smi­re­we. Ako se ne smi­
ri{, na sna­gu }e stu­pi­ti du­hov­ni za­kon: Ko­ji se uz­di­`e po­ni­zi­}e se.
Kad spo­zna­mo se­be, smi­re­we do­la­zi na pri­ro­dan na­~in i po­sta­je ~o­ve­
ko­vo sta­we. Ako pak ne spo­zna­mo se­be, ne­}e­mo igra­ti po pra­vi­li­ma i
|a­vo }e nam pod­met­nu­ti mi­sao da ne­{to zna­~i­mo. Shva­ti­mo da smo ni­
{ta. Po­na­vqaj­mo do sa­mog smrt­nog ~a­sa: da­nas je­smo a su­tra ni­smo."
VI. O PROSTOTI
"Istin­ska pro­sto­ta po­ve­za­na je sa smi­re­wem. Po­sto­ji, me­|u­tim,
i dru­ga pro­sto­ta, i ona je po­ve­za­na s gor­do­{}u. Na­ve­{}u vam je­dan
pri­mer. Na kop­nu je `i­veo je­dan usa­mqe­ni sta­rac, ko­ji je bio pa­stir.
Pro­na­{ao sam ga u jed­noj ko­li­bi. To­kom svog `i­vo­ta, sa­mo je jed­nom
za Pas­hu oti­{ao u cr­kvu i pla­me­no je go­vo­rio: 'O, ka­kvu mi ve­ru ima­
mo! Na­sto­ja­teq je bio kao sam Isus Hri­stos!' To je sve. Bu­du­}i da je
bio to­li­ko prost i da ta­mo go­re, gde je `i­veo, ni­{ta ni­je znao, vi­deo
62 OTAC DIONISIJE TACIS
je ve­li­ko do­stig­nu­}e u to­me {to je pre­vr­tao svo­ju ~i­ni­ju da je psi
ne bi ob­li­zi­va­li. 'Eto {ta zna­~i um', go­vo­rio mi je on s po­seb­nim
za­do­voq­stvom. Shva­ta­te li? On je o to­me ozbiq­no raz­mi­{qao. Ako
po­gle­da­mo ono spo­qa­{we, re­}i }e­mo da je bio prost. Me­|u­tim, to je
bi­lo sve­do­~an­stvo o pro­sto­ti po­ve­za­noj s gor­do­{}u."
VII. O POMISLIMA
1. "Jed­nom sam pu­to­vao auto­bu­som. [ta se ta­mo do­ga­|a­lo! Ne­ko je
re­kao vo­za­~u da uti­{a mag­ne­to­fon, da bi mi po­mo­gao i da bi po­ka­zao
po­{to­va­we pre­ma mom ~i­nu. Me­|u­tim, vo­za~ ga je jo{ vi­{e po­ja­~ao.
^i­tao sam mo­li­tvu i ni naj­ma­we me ni­su ome­ta­le pe­sme ko­je sam slu­
{ao. U se­bi sam po­mi­slio: 'Kad bi se, ne daj Bo­`e, us­put do­go­di­la
ne­sre­}a, po­stra­da­li bi qu­di u na­{em vo­zi­lu: jed­nom bi bi­la slo­mqe­
na no­ga, dru­gom raz­bi­je­na gla­va, jed­no de­te bi vri­{ta­lo, dru­go bi
bi­lo ubo­ga­qe­no. Ka­ko bih ja pod­neo taj pri­zor? Sla­va Te­bi, Bo­`e',
po­mi­slio sam, 'qu­di su do­bro i slu­{a se mu­zi­ka. Na­{ao sam pro­tiv­
te­`u wi­ho­vom `a­mo­ru – sop­stve­no psal­mo­po­ja­we. Oni ima­ju svo­je a
ja – mo­li­tvu."
2. "Sve pri­hva­taj­te s po­zi­tiv­nim po­mi­sli­ma i ne­ka ne bu­de dru­
ga­~i­je."
3. "Ne­ka se sva­ko sta­vi u po­lo­`aj dru­go­ga. Na `a­lost, duh ko­ji da­
nas vla­da me­|u na­ma zah­te­va da je­dan si­lom pre­ot­me po­lo­`aj dru­go­ga
a ne da se po­sta­vi u we­gov po­lo­`aj da bi ose­tio sa­`a­qe­we. Kad se
ne­ko po­sta­vi u po­lo­`aj dru­go­ga, sve se po­pra­vqa. Na­ve­{}e­mo pri­mer:
ako bi se mla­da `e­na po­sta­vi­la u po­lo­`aj svo­je sve­kr­ve – sta­ri­ce i
raz­mi­sli­la da }e da­nas – su­tra i ona bi­ti sve­kr­va ko­joj ne­ve­sta ne­}e
hte­ti da po­ma­`e i s ko­jom }e se gru­bo op­ho­di­ti, zar se ne bi pre­ma
woj qu­ba­zno po­na­{a­la? Uko­li­ko se ~o­vek ne bu­de po­na­{ao po du­hov­
nom, znaj­te da }e po­~e­ti da dej­stvu­ju du­hov­ni za­ko­ni i evo {ta }e se
do­go­di­ti: Bog }e od­vra­ti­ti Svo­ju qu­bav od tog ~o­ve­ka da bi mu jo{ u
ovom `i­vo­tu na­pla­tio ono {to je du­`an."
4. Za­ni­mqi­vo je sle­de­}e ka­zi­va­we o po­zi­tiv­nim po­mi­sli­ma s ka­
kvi­ma tre­ba su­sre­sti `i­vot­ne ne­da­}e. Ta­ko je o. Paj­si­je go­vo­rio:
"Je­dan moj po­zna­nik do­speo je u te­`ak po­lo­`aj. Imao je ku­}u u
mir­nom de­lu gra­da u ko­jem je i ra­dio. Na­kon iz­ve­snog vre­me­na, po­red
ku­}e su po­di­gli auto–re­mont­nu ra­di­o­ni­cu a od­mah za­tim otvo­ri­li su
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 63
i ve­li­ki bu­le­var, ta­ko da je ta ~e­tvrt po­sta­la ve­o­ma pro­met­na. Zbog
ne­pre­sta­ne bu­ke ne­sre}­nik vi­{e ni­je mo­gao da spa­va. Do­{ao je kod
me­ne i re­kao: 'Star­~e, {ta da u~i­nim? Da sa­gra­di­mo no­vu ku­}u? Ka­ko
da je po­dig­ne­mo kad ima­mo pe­to­ro de­ce? [ta da ra­di­mo? Ne mo­`e­mo
da se smi­ri­mo!' Da­kle, po­lo­`aj ove po­ro­di­ce bio je ve­o­ma te­`ak i bi­
li su pri­nu­|e­ni da uzi­ma­ju ta­ble­te za umi­re­we.
Re­kao sam da on ovu si­tu­a­ci­ju ni­je pri­hva­tio na du­ho­van na­~in.
'Ako bi, ne daj Bo­`e, do­{lo do ra­ta a ti ostao u toj ku­}i i tvoj `i­vot
u woj bio bez­be­dan, ka­ko bi on­da gle­dao na tu ku­}u? Raz­u­me se, kao na
ve­li­ki bla­go­slov Bo­`i­ji za te­be i tvo­ju po­ro­di­cu. Na­po­qu bi gi­nu­li,
a tvoj `i­vot bi bio van opa­sno­sti. Ti bi to sma­trao ve­li­kim bla­go­
slo­vom. Sad iz­ve­di lo­gi­~an za­kqu­~ak i ka­`i: 'Sla­va te­bi, Bo­`e! Ne
pro­la­ze ko­lo­ne ten­ko­va i sl. Pro­la­ze sa­mo auto­mo­bi­li i qu­di `u­re
na po­sao. Sla­va te­bi, Bo­`e! Ne­ma ra­ta. Ka­ko ve­li­ki bla­go­slov! Pre­
ma to­me, ka­ko god po­gle­da{ – tre­ba sla­vi­ti Bo­ga."
5. "Ako u gla­vi ne bu­de bi­lo po­zi­tiv­nih po­mi­sli, ne­}e bi­ti ni
ti­ho­va­wa [mol­~a­ni­ja] unu­tar nas. ^ak i kad bi­smo bi­li u pu­sti­wi,
ne bi­smo mo­gli da bez­molvstvu­je­mo, jer i ta­mo ku­{a~ to­kom no­}i sa­
bi­ra sve {a­ka­le i oni za­vi­ja­ju. Da­wu sa­bi­ra sve zri­kav­ce na dr­ve­tu
u dvo­ri­{tu. Ako da­wu {ta­pom ras­te­ru­je­mo zri­kav­ce a no­}u ka­me­wem
ga­|a­mo {a­ka­le, ku­{a~ nas uvo­di u jo{ ve­}u gre­{ku. Pre­ma to­me, sva­
ku si­tu­a­ci­ju do­~e­kaj­te s po­zi­tiv­nim po­mi­sli­ma."
6. Da­ni mo­je voj­ni~­ke slu­`be po­ne­kad su pro­ti­ca­li spo­koj­no, dok
su se to­kom no­}i de­{a­va­li sna­`ni na­pa­di lu­ka­vo­ga. U tom te­{kom
i za moj du­hov­ni `i­vot opa­snom pe­ri­o­du do­bio sam od st. Paj­si­ja sle­
de­}e pi­smo:
^a­sni krst, 10. fe­bru­a­ra 1973.
Bra­te Di­o­ni­si­je, ra­duj se u Go­spo­du!
Mo­lim se za va­{e zdra­vqe i za po­mo} sve­tog Ha­ra­lam­pi­ja.
Do­bio sam tvo­je pi­smo pre me­sec da­na, ali ti ni­sam od­mah od­
go­vo­rio jer sma­tram da ti je po­treb­ni­ja po­mo} Bo­`i­ja ne­go qud­ski
sa­ve­ti.
Ne pla­{i se, bra­te moj, u bor­bi s ne­pri­ja­te­qem, sa­mo mu ne daj
po­vo­da za dr­skost. Ta­ko se de­{a­va na po­~et­ku, kad se du­{a spre­ma da
za­u­vek utek­ne od ne­pri­ja­te­qa. Po­mi­sli su, bra­te moj, po­mi­sli, i wih
do­pu­{ta Bog. Ta­ko je bi­lo i sa Jo­vom, da bi se po­ka­zao pod­vi­`nik
Bo­`i­ji.
64 OTAC DIONISIJE TACIS
Bog na­sto­ji da ti po­mog­ne da se ne sa­gla­si{ s wi­ma. Ako ne­ko­li­
ko pu­ta i bu­de{ po­be­|en, osta­ni hlad­no­kr­van, is­po­ve­daj se i po­no­vo
se, sa smi­re­wem, bo­ri, 'jer }e­te, ~ak i ako opet bu­de­te po­be­|e­ni, opet
nad­vla­da­ti, jer je s va­ma Bog'. Ne znam da li si na­{ao ne­kog du­hov­
ni­ka. Da bi do­bio po­mo}, tre­ba­lo bi da kon­tak­ti­ra{ s du­hov­nim
qu­di­ma. U ma­na­sti­ru Pe­tra­ki na­}i }e{ oca Se­ra­fi­ma, a ta­mo je i
sta­rac Epi­fa­ni­je Te­o­do­ro­pu­los.* U obi­te­qi Pen­de­li na­}i }e{ oca
Por­fi­ri­ja, ali ne u woj sa­moj ne­go u bli­zi­ni ma­na­sti­ra. Na Ati­ci
se na­la­zi do­bar |a­kon, otac Ni­ko­dim (iz Ja­wi­ne), a ta­ko­|e i dru­gi
otac Ni­ko­dim, pro­po­ved­nik Atin­ske mi­tro­po­li­je. Ako bu­de{ hteo,
oti­|i u mo­je ime. U Te­bi }e{ na­}i oca Ig­wa­ti­ja, pro­po­ved­ni­ka i,
ako se uka­`e pri­li­ka, idi i ko­ri­sno upo­tre­bi vre­me.
Ako bu­de bi­lo vre­me­na, ne bi bi­lo lo­{e da to­kom od­su­stva do­
|e{ i ova­mo, ali se po­tru­di da vre­me­na bu­de do­voq­no jer je mo­re sad
uz­bur­ka­no.
Uvek te se se­}am i uvek sam ti na ras­po­la­ga­wu ako mi­sli{ da ti
ne­~im mo­gu po­mo­}i. Opro­sti za moj ne­~i­tak ru­ko­pis, ali sad se sla­bo
vi­di zbog tmur­nog vre­me­na.
Ne­ka Hri­stos i Pre­sve­ta Bo­go­ro­di­ca bu­du uz te­be.
S qu­ba­vqu u Hri­stu,
tvoj brat mo­nah Paj­si­je
P.S. U ve­zi s tim {to sma­tra{ da se svi ba­ve to­bom, znaj da je to
is­ku­{e­we i ne obra­}aj pa­`wu, jer se ne­pri­ja­teq – |a­vo spre­ma da ti
na­met­ne ma­ni­ju go­we­wa. Vi­di{ ka­ko je |a­vo zlo­ban: po­sta­vqa zam­ke
za po­~et­ni­ke i gu­ra ih pre­ma wi­ma. Zbog to­ga ni naj­ma­we ne­moj ve­
ro­va­ti toj po­mi­sli. Ako i da­qe bu­de{ pri­me­}i­vao sli~­ne zna­ke, znaj
da onaj isti ne­pri­ja­teq pri­pre­ma tvoj pad.
7. Ne­ko je upi­tao star­ca: "Po­mi­sao mi ~e­sto be­`i ta­mo gde ja ne
bih `e­leo. Kad pri­zo­vem Ime Hri­sto­vo, moj duh kao da ne­ko vre­me
bu­de u sta­wu oba­mr­lo­sti, a za­tim se po­no­vo vra­}a toj po­mi­sli." Sta­
rac je od­go­vo­rio: "Ta po­ja­va zah­te­va ana­li­zu. Uop­{te­no go­vo­re­}i, ne
bi tre­ba­lo pri­hva­ta­ti po­mi­sli. Kad do­la­ze i kad ih ne pri­hva­ta{,
on­da pra­vil­no po­stu­pa{. Go­vo­ri­}u o se­bi. Imam ke­li­ju i `e­lim da
bez­molvstvu­jem. Me­|u­tim, iz­nad me­ne le­te avi­o­ni. [ta da ra­dim? Mo­
gu li da za­u­sta­vim avi­o­ne? Lo­{e bih po­stu­pio ako bih iz­rav­nao te­ren
i na­~i­nio aero­drom. Oni sad le­te i lar­ma­ju, ali ja to­me ne pri­da­jem
* Je­dan od po­zna­tih gr~­kih sta­ra­ca. Ne­ke po­u­ke o. Epi­fa­ni­ja i sa­`e­ti po­da­ci o
we­mu mo­gu se na­}i u kwi­zi "Po­u­ke sta­ra­ca", M., 1998.
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 65
ni­ka­kav zna­~aj. Kad iz­go­va­ra{ mo­li­tvu, |a­vo smi­{qa mno­ga lu­kav­stva.
Se­}am se da sam, kad sam bio ma­li, vo­dio bor­bu sa stra­sti­ma. Uvi­deo
sam da me jed­na strast ne­pre­sta­no na­pa­da. Dok sam se mo­lio, |a­vo me
do­vo­dio u ta­kvo sta­we da sam po­mi­{qao da ga ne mo­gu po­be­di­ti i za­
do­bi­ti neo­ph­ od­nu vr­li­nu. I po­red to­ga, bi­lo je ne­kog uspe­ha, ali ga
ja ni­sam vi­deo. Bog je do­pu­stio da me ob­u­zme o~a­ja­we. Sma­trao sam da
ne­}u usta­ti, da ne­}u nad­vla­da­ti strast, dok sam u po­~et­ku na­pre­do­vao.
[ta ka­`e{ na to? Ka­ko to da ne­ko na­pre­du­je i da isto­vre­me­no vi­di
da osta­je na istom me­stu? Mo­`da se to do­ga­|a sto­ga {to ne vi­di­mo s
ko­li­ko wih se bo­ri­mo da­nas a s ko­li­ko su­tra. Na­ve­{}u pri­mer. Da­nas
sam pao, ali ka­`em se­bi da su­tra ne­}u to po­no­vi­ti. Me­|u­tim, ume­sto
to­ga, su­tra u~i­nim ne­{to jo{ go­re i ka­`em: 'Bo­`e, za­{to sam po­no­vo
po­gre­{io?' \a­vo sa­ku­pqa pet – de­set svo­jih i ba­ca me do­le. Ja, me­|u­
tim, ne vi­dim mno­go wih ne­go vi­dim sa­mo jed­nog. I dru­gi put se tru­
dim da ga sa­vla­dam, ali sve je uza­lud­no. Tad me mu­~i o~a­ja­we. \a­vo ti
go­vo­ri {ta se ti­me do­bi­ja: 'Ako ga do­ve­dem do lu­di­la, us­peo sam. Ako
ga ba­cim u bez­na­|e i o~a­ja­we, po­be­dio sam.' Kad bi­smo mo­gli da vi­di­mo
s ko­li­ko wih smo se bo­ri­li pr­vog da­na, a s ko­li­ko dru­gog ili tre­}eg,
|a­vo bi po­be­gao i ne bi mo­gao da se za­dr­`i. Da­kle, do­{ao sam u ta­kvo
sta­we da sam sma­trao da ne mo­gu do­sti­}i od­re­|e­nu vr­li­nu. Za­tim sam
pri­me­nio dru­gu tak­ti­ku. Go­vo­rio sam: 'Sla­va Te­bi, Bo­`e, da­nas je ve}
bo­qe', iako je bi­lo go­re. Ta­ko sam po­stu­pio i sle­de­}eg da­na. Na taj na­
~in sam se­bi da­vao sna­gu, iako sam bio slo­mqen. U vre­me kad ni­sam
mo­gao da kre­nem da­qe i sa­mo to 'sla­va Te­bi, Bo­`e' pred­sta­vqa­lo je
uspeh jer mi je da­va­lo od­va­`nost i na­du. Ta­ko sam se pr­vog da­na po­peo
na jed­nu ste­pe­ni­cu, dru­gog na dve i, bla­go­da­}u Bo­`i­jom, po­be­dio sam."
8. O bor­bi ko­ju ~o­vek mo­ra da vo­di s po­mi­sli­ma sta­rac je go­vo­rio
sle­de­}e: "U po­~et­ku, ma ka­kvu bor­bu da vo­di – na­rav­no, uz po­mo} bla­go­
da­ti Bo­`i­je – po­sto­je uspo­ni i pa­do­vi. Tek kad na­ra­ste bo­`an­stve­na
qu­bav, bi­va spa­qe­no svo sme­}e ko­je ra­si­pa |a­vo. Sr­ce plam­ti i ni­{ta
ne mo­`e da se pri­le­pi za we­ga."
VIII. BORBA S TE[KO]AMA
1. Sta­rac je go­vo­rio: "Kad ~o­vek ve­ru­je u Bo­ga, Hri­sta i bu­du­}i
`i­vot, ovo­ze­maq­ski `i­vot mu bi­va pra­zan i on ose­}a po­tre­bu da se
pri­pre­mi za pre­la­zak u dru­gi (`i­vot). Ako ga ne­ko uvre­di ne­ka se ra­
du­je, jer ti­me do­bi­ja za ne­be­ski `i­vot. Ko­li­ko ~o­ve­ka vre­|a­ju u ovom
`i­vo­tu, to­li­ko mu se da­je u dru­gom `i­vo­tu."
66 OTAC DIONISIJE TACIS
2. "Ne­ma mno­go qu­di ko­ji su u sta­wu da pod­ne­su ne­sre­}u. Ve­}i­na
qu­di stra­da jer ne po­i­ma du­bo­ki smi­sao `i­vo­ta. Kad shva­te taj du­bo­
ki `i­vot­ni smi­sao, on­da sve do­la­zi u red."
3. "^o­vek ko­ji ne ve­ru­je u Bo­ga i bu­du­}i `i­vot, iz­la­`e osu­di svo­
ju be­smrt­nu du­{u i u ovom `i­vo­tu `i­vi bez ute­he. Ni­{ta ne mo­`e
da ga ute­{i. Pla­{i se da }e umre­ti, mu­~i se, od­la­zi kod psi­hi­ja­ta­ra
ko­ji mu da­ju ta­ble­te i sa­ve­tu­ju da se ra­zo­no­di. On uzi­ma ta­ble­te i
bi­va oma­mqen a za­tim pu­tu­je ta­mo – ona­mo da bi vi­deo zna­me­ni­to­sti
i za­bo­ra­vio na bol."
4. "Je­dan u~i­teq je imao sed­mo­ro ili osmo­ro de­ce. Kad mu je bi­lo
oko pe­de­set go­di­na, jed­nom de­te­tu se ne­{to do­go­di­lo sa okom. Is­pi­
ta­li su ga, ot­kri­li tu­mor i uklo­ni­li oko. Ne­sre}­ni­ku su se sme­ja­la
sva de­ca u {ko­li. Ka­ko se mo­glo ute­{i­ti ovo ne­sre}­no de­te? Po­mi­
slio sam da mu mo­gu po­mo­}i. De­~a­ku je bi­lo dva­na­est go­di­na i ve} je
po­ne­{to raz­u­meo. Ne­sre}­nik ni­je znao {ta je ute­ha. Is­pri­~ao sam
u~i­te­qu da }e du­{e, ko­je se s ne­sre­}om bo­re ta­ko {to pro­sla­vqa­ju
Bo­ga, u bu­du­}em `i­vo­tu bi­ti uz Paf­nu­ti­ja Is­po­ved­ni­ka, ko­jem su
zbog we­go­ve ve­re u Hri­sta iz­va­di­li oko. Ne­sre}­ni u~i­teq je to raz­
u­meo i po­sko­~io je od ra­do­sti. To ni­je bi­la la­`na ute­ha, bi­la je to
stvar­nost. Uvi­deo je da ni­je bi­lo ne­prav­de, jer Bog ne ~i­ni ne­prav­du.
Ve­ru­jem da }e u dan Su­da Bog na­gra­di­ti ovo de­te."
5. "Pat­wa o~i­{}u­je ~o­ve­ka. Ne po­sto­ji ni­{ta uz­vi­{e­ni­je. Va­`na
je i mo­li­tva: 'Go­spo­de Isu­se Hri­ste...'. Bla­`e­ni sta­rac Ti­hon je go­vo­
rio da je 'Go­spo­de Isu­se Hri­ste' 100 drah­mi, a 'Sla­va te­bi, Bo­`e' – 1000
drah­mi. Imao je u vi­du da 'Sla­va te­bi, Bo­`e' ima ve­}u vred­nost. Ako
je pr­vo nu­`nost ko­ju ~o­vek ose­}a i, hteo – ne hteo, mo­ra da tra­`i, on­
da je dru­go we­gov pod­vig: ~o­vek tr­pi i bla­go­da­ri Bo­gu!"
6. "^o­vek tre­ba da se ra­du­je kad ga vre­|a­ju. Me­|u­tim, on ne tre­ba
na­mer­no to da tra­`i, jer u ta­kvom po­stup­ku ne­ma qu­ba­vi."
7. "Kad vas vre­|a­ju, pri­hva­ti­te to kao ve­li­ki bla­go­slov."
8. "Kad ne­ko­ga vre­|a­ju, on na opa­da­~a tre­ba da gle­da kao na svog
do­bro­~i­ni­te­qa, jer mu sa­bi­ra bla­go za bu­du­}i `i­vot. Bog sve zna. On
vi­di da­qe i, kao do­bri Otac, `e­li da ~o­vek bu­de s Wim u ra­ju. On
sva­ko­me {a­qe ono, {to }e mu po­mo­}i da do­spe u raj. To mo­`e bi­ti
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 67
is­ku­{e­we, a mo­`e bi­ti i ne­{to dru­go. Po­treb­no je sa­mo da to ~o­vek
raz­u­me i da ne ja­di­ku­je, jer }e iz­gu­bi­ti deo svo­je na­gra­de."
9. Sta­rac je go­vo­rio i o to­me ka­ko tre­ba do­~e­ka­ti is­ku­{e­wa:
"Za­mi­sli­mo da sam se ro­dio kao bo­gaq, bez ru­ku i bez no­gu. Pot­pu­no
sam od­u­zet i ne mo­gu da se kre­}em. Ako to pri­hva­tim s ra­do­{}u i sla­
vo­slo­vqem, Bog }e me uvr­sti­ti me­|u is­po­ved­ni­ke! Po­treb­no je ta­ko
ma­lo da u~i­nim da bi me Bog uvr­stio me­|u is­po­ved­ni­ke! Kad sam svo­
jim auto­mo­bi­lom uda­rim u ste­nu i kad to {to se do­go­di­lo do­~e­kam
s ra­do­{}u, Bog }e me uvr­sti­ti me­|u pra­ved­ni­ke. Da­kle, {ta jo{ da
po­`e­lim? Bog }e pri­mi­ti ~ak i re­zul­tat mo­je sop­stve­ne ne­pa­`we ako
ga ja s ra­do­{}u pri­hva­tim."
10. "Mno­gi qu­di ne do­~e­ku­ju is­ku­{e­wa na zdrav na­~in, ne­go ja­di­ku­
ju. U ne­kim slu­~a­je­vi­ma pre­ba­cu­ju ~ak i ro­di­te­qi­ma. U ~e­mu je wi­ho­va
kri­vi­ca? Qu­di da­ju ono {to, kao qu­di, mo­gu da da­ju. Oni da­ju te­lo, a
du­{u da­je Bog. Pre­ma to­me, Bog za­jed­no sa ~o­ve­kom stva­ra ~o­ve­ka. Za­
{to su ro­di­te­qi kri­vi ako se de­te ro­di­lo kao bo­gaq?"
11. "Bog nam {a­qe bla­go­slo­ve da bi nam po­da­rio raj. On ih {a­qe
sva­kom ~o­ve­ku. Na `a­lost, mi pro­pu­{ta­mo po­voq­no vre­me. Uko­li­ko
mo­`e­te ra­do­sno i sa sla­vo­slo­vqem da do­~e­ka­te is­ku­{e­wa shva­ta­ju­}i
wi­hov du­bo­ki smi­sao, uto­li­ko }e­te i u ovom sve­tu za­do­bi­ti mir."
12. "Ako u ovom sve­tu is­pu­ni{ ono {to si du­`an, spa­{}e{ se. Ako
to­me do­da{ jo{ ma­lo, do­bi­}e{ i nov­~i} vi­{e. Ako ne­ko­ga ne­pra­ved­
no i{i­ba­ju, do­bi­}e pu­nu na­gra­du. Naj­po­bo­`ni­ji qu­di ~e­sto bi­va­ju
iz­lo­`e­ni is­ku­{e­wi­ma i oni naj­go­re pro­la­ze. Kad to vi­de, dru­gi se
pi­ta­ju za­{to je Bog to do­zvo­lio. Na­ve­{}u pri­mer. Po­sto­ji jed­na ve­o­ma
do­bra po­ro­di­ca. Ve­o­ma do­bar ~o­vek, ve­o­ma do­bra `e­na, ve­o­ma do­bra
de­ca. Svi od­la­ze u cr­kvu, svi se pri­~e­{}u­ju, itd. Od­jed­nom se po­ja­vqu­
je pi­ja­ni­ca ili umo­bol­nik, bez ika­kvog po­vo­da uda­ra sta­re­{i­nu po­
ro­di­ce i ubi­ja ga. Zbog to­ga qu­di ko­ji su da­le­ko od Bo­ga ka­`u: 'Evo,
po­gle­daj we­ga. No­sio je svoj krst i za­to je na­stra­dao.' To je bez­o~­nost.
Tre­ba­lo bi da zna­mo da Bog do­pu­{ta da na­stra­da­ju i sa­svim ne­vi­ni
qu­di, ka­ko bi i onim naj­be­zo~­ni­jim dao pri­li­ku da ka­`u isto {to i
raz­boj­nik na kr­stu: 'Mi pra­ved­no stra­da­mo, a ovaj ^o­vek ni­{ta ni­je
u~i­nio. Zar se ne bo­ji{ Bo­ga?"
68 OTAC DIONISIJE TACIS
13. "Bog do­pu­{ta da ne­ki i bez kri­vi­ce na­stra­da­ju, ka­ko bi i ne­sa­
ve­sni­ma dao pri­li­ku da se osve­ste. Oni ko­ji bez kri­vi­ce tr­pe mo­gli
bi da po­sta­nu naj­vo­qe­ni­ja ~e­da Bo­`i­ja. Ve­ru­jem da }e im u ra­ju Bog
re­}i: 'Iza­be­ri­te naj­bo­qe me­sto.' Pre­ma to­me, kad tra­`i­mo svo­je mi
gu­bi­mo sve. Gu­bi­mo i svoj mir i svo­ju na­gra­du na ne­be­si­ma."
14. U cen­tru za re­gru­te u Ko­rin­tu pri­mio sam pr­vo pi­smo od o.
Paj­si­ja. Po av­gu­stov­skoj `e­zi i uz pre­na­por­ne ve­`be, u sva­kom tre­
nut­ku bio sam iz­lo­`en du­hov­noj opa­sno­sti. Ni­sam mo­gao da pod­ne­sem
sa­bla­zni, vi­ku i gru­bo op­ho­|e­we s re­gru­ti­ma. Me­|u­tim, ukre­pi­le su
me ute­{ne re­~i st. Paj­si­ja:
^a­sni Krst, 16. av­gu­sta 1971.
Moj u Hri­stu bra­te Di­o­ni­si­je, ra­duj se u Go­spo­du!
Do­bio sam tvo­je pi­smo i ob­ra­do­vao sam se. Mo­`da je i bo­qe {to
se ni­si upu­tio na Si­naj, jer ta­mo­{wi uslo­vi i ni­su ta­ko do­bri.
Sad ma­lo pre­tr­pi. Vre­me }e br­zo pro­}i i, uz Bo­`i­ju po­mo}, pro­­
}i }e i voj­ni rok. U sva­kom slu­~a­ju, to je sa­svim pri­ro­dan put: ca­ru
ca­re­vo, a Bo­gu Bo­`i­je.
[to se ti­~e usred­sre­|e­no­sti (po­vo­dom lar­me), se­ti se {ko­le ko­
ju si po­ha­|ao. Tad te ni­je is­ku­{a­vao me­te`, ne­go si pa­`qi­vo pra­tio
pre­da­va­we. Na od­mo­ri­ma si ~i­tao, ne slu­{a­ju­}i {ta ra­de ili ~i­ne
oni oko te­be. Tad si se pla­{io da ne po­kva­ri{ oce­nu i da sa­~u­va{
uspeh. Ta­kva, pa ~ak i ve­}a pa­`wa zah­te­va se od te­be i sa­da, jer vi­{e
ni­je re~ o oce­ni ne­go o spa­se­wu du­{e.
Pre­ma to­me, imaj sve to u vi­du: ne­ka se tvoj um ne ras­pli­wu­je, ne­
go se usred­sre­di na mo­li­tvu.
Ne­}u vi­{e da te za­ma­ram. na­po­mi­wem ti sa­mo da je sad u cen­tru
po­seb­no te­{ko. ^im ti se uka­`e pri­li­ka, upo­znaj se s du­hov­nim qu­
di­ma u tom kra­ju.
Mo­lim se za tvo­je do­bro tr­pqe­we i ne­ka Hri­stos i Pre­sve­ta Bo­
go­ro­di­ca bu­du uz te­be.
S qu­ba­vqu u Hri­stu, mo­nah Paj­si­je.
15. Ne­ko je o. Paj­si­ja upi­tao za­{to Bog ne­kim qu­di­ma {a­qe broj­
na is­ku­{e­wa, a ne­ki­ma ne. Mno­gi se na to `a­le. Sta­rac Paj­si­je je od­
go­vo­rio: "Bo­ga ne za­ni­ma ovaj `i­vot, We­ga za­ni­ma onaj dru­gi. Bog je
pra­ve­dan. Po­sto­ji, na­rav­no, i qud­ska prav­da. Oku­pe se tro­ji­ca la­`nih
sve­do­ka i op­tu­`e ne­ko­ga, a su­di­je su oba­ve­zne da ga ka­zne. Ka­sni­je se
mo­gu po­ja­vi­ti i dru­gi sve­do­ci, ko­ji }e do­ka­za­ti isti­nu i oprav­da­ti
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 69
ga. [ta tu da se ka­`e? Ne­sre}­ni qu­di. Po­sto­ji, me­|u­tim, i prav­da
Bo­`i­ja ko­ja je ne­po­gre­{i­va. Sre}­ni su oni ko­ji }e bi­ti oprav­da­ni u
dru­gom `i­vo­tu."
16. Mno­gi mir­ja­ni ne o~e­ku­ju prav­du u dru­gom `i­vo­tu ne­go ne­go­du­
ju zbog ne­prav­di i is­ku­{e­wa ko­ja im se de­{a­va­ju u ovom `i­vo­tu. Sta­
rac je o wi­ma re­kao: "Po­treb­no je da ukre­pqu­je­mo ve­ru ta­kvih qu­di.
Ako se ne ukre­pe ve­rom, sve }e ih mu­~i­ti. Uz atro­fi­ra­nu ve­ru, oni
}e ne­go­do­va­ti sva­kim po­vo­dom."
17. "Ne­ki qu­di ima­ju ma­lu ve­ru u Bo­ga i ma­lo sna­ge da bi se bo­ri­
li s te­{ko­}a­ma. ^e­sto se upli­}e i |a­vo i stva­ra te­{ko­}e, ka­ko bi
za­do­bio te qu­de. Zbog to­ga im je po­treb­na po­mo}. Se­}am se da su mi,
kad sam bio ma­li i kad sam u~io dr­vo­re­zbar­ski za­nat, spra­ve pa­le na
no­ge i uda­ri­le me. Tad sam go­vo­rio: 'do­|a­vo­la', 'idi do vra­ga' i sl. Dru­
gi put ni­{ta ni­sam re­kao, ali sam se jo{ vi­{e ozlo­je­dio. Za­tim sam
od­lu­~io da, sva­ki put kad se uda­rim, ka­`em: 'Ve­li­ko je Ime Pre­sve­te
Tro­ji­ce' ili 'Sla­va Te­bi, Bo­`e'. Ta­ko je |a­vo oti­{ao, jer sam shva­tio
we­gov ciq. Tre­ba da zna­mo da bi­va­ju is­ku­{e­wa i od Bo­ga, ali da za­tim
do­la­zi |a­vo i da ih ~i­ni jo{ mra~­ni­jim. U to­me se i sa­sto­ji te­{ko­}a."
18. "Kad ne­ko bo­lu­je, on mo­`e da raz­u­me i bol dru­go­ga. Bog nam
{a­qe bo­lest da bi­smo pla­ti­li dug i sa­ku­pi­li se­bi bla­go."
IX. O VASPITAWU DECE
1. "Du­`ni smo da po­ma­`e­mo svo­joj de­ci do od­re­|e­nog tre­nut­ka.
Za­tim }e­mo ih po­ve­ri­ti Bo­gu. An­geo–~u­var je uz wih."
2. "Sad kad su va­{a de­ca jo{ ma­la, du­`ni ste da im po­mog­ne­te da
shva­te {ta je do­bro. To i je­ste naj­du­bqi smi­sao `i­vo­ta."
3. "Ne­ka mla­di, ko­ji su za­po­~e­li du­hov­ni `i­vot, obra­te pa­`wu
na uzro~­ni­ke gre­ha i ne­ka ima­ju po­zi­tiv­ne mi­sli. Ne­ka se se­te ka­ko
je jed­nom ne­ki sta­rac, pod­vi­`nik, do­{ao u grad da bi ra­dio. Kad se
vra­tio, osta­li pod­vi­`ni­ci su ga pi­ta­li {ta je vi­deo. On im je od­go­
vo­rio da svet ni­je ni vi­deo i da je gle­dao sa­mo dr­ve­}e."
4. "Vi­dim da da­na­{wa omla­di­na ~i­ni mno­ga be­za­ko­wa da bi ose­
ti­la za­do­voq­stvo, dok bi u du­hov­nom `i­vo­tu za­do­bi­li da­le­ko du­bqu,
70 OTAC DIONISIJE TACIS
bo­`an­stve­nu ra­dost. ^o­vek u za­do­voq­stvi­ma mo­`e da pro­`i­vi mi­nut,
de­set mi­nu­ta, de­set da­na, pa i ~i­ta­vu go­di­nu. Me­|u­tim, kad ih do­`i­
vi, ~e­sto se za­pi­ta da li u ra­ju po­sto­ji ne­{to bo­qe od ono­ga {to je
ov­de do­`i­veo. Na­{i mla­di sma­tra­ju da }e ne­{to do­bi­ti. Pod­se­}a­ju
na glad­nu de­cu ko­ja sa­ku­pqa­ju ono {to su su od­ba­ci­li voj­ni­ci – oku­
pa­to­ri. Oni to gri­zu i uobra­`a­va­ju da su ne­{to do­bi­li, iako ni­su
do­bi­li ni­{ta."
5. "Obra­ti­te pa­`wu na ma­lu de­cu: ka­ko su ne­po­ro~­ne wi­ho­ve mi­
sli! Mo­li­tva­ma ma­le de­ce mo­gli bi­smo da tvo­ri­mo ~u­da, jer Go­spod
slu­{a wi­ho­ve ne­po­ro~­ne mo­li­tve."
6. "Mno­gi mir­ja­ni ne stva­ra­ju po­ro­di­cu a ako je i stvo­re, ne `e­le
da ima­ju de­cu. Na taj na­~in uni­{ta­va­ju sa­me se­be."
7. "Že­ne tre­ba da vo­de jed­no­sta­van `i­vot ka­ko bi mo­gle vi­{e da
se ba­ve svo­jom de­com on­da, kad je to de­ci po­treb­no."
8. "Neo­p­hod­no je da mla­di} ima du­hov­ni­ka i da sle­di we­go­ve sa­ve­
te. Ta­ko }e iz­be­}i pat­we, strah i stra­da­wa."
9. Sta­rac je o mla­di­ma re­kao: "Ve­li­ka ne­u­stra­{i­vost! No­ve ma­
{i­ne sa za­le­|e­nim uqem."
10. "Na­{a de­ca su {ko­le pre­tvo­ri­la u tam­ni­ce, a na se­ve­ru su tam­
ni­ce pre­tvo­ri­li u {ko­le."
11. Mno­gi ro­di­te­qi ima­ju pro­ble­me s de­com i ose­}a­ju da su u bez­
iz­la­znom po­lo­`a­ju kad se uve­re da wi­ho­vi na­po­ri da de­cu usme­re na
put Bo­`i­ji ne da­ju ni­ka­kve opi­pqi­ve re­zul­ta­te. Sle­de­}e pi­smo st.
Paj­si­ja ti­~e se ove te­me i ima po­se­ban zna­~aj:
^a­sni Krst, 6. ju­na 1977.
Qu­bqe­ni bra­te.., ra­duj se u Go­spo­du!
[ti se ti­~e Va­{eg de­te­ta o ko­jem mi pi­{e­te, sma­tram da }e ga su­
ro­vi po­stup­ci u~i­ni­ti jo{ go­rim. Go­vo­ri­te s wim o do­bru i na do­bar
na­~in i ne do­pu­sti­te da pri­me­ti ko­li­ko Vas `a­lo­sti {to ide ta­kvim
pu­tem. Ne­ka se po­ka­`u de­la i sa­mo de­la, jer ni ra­dost ni pat­wa ne­}e
osta­ti ne­pri­me­}e­ne. Vi is­pu­ni­te svo­ju oba­ve­zu i po­sa­ve­tuj­te ga, a za­
tim svo­je de­te po­ve­ri­te Bo­gu.
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 71
Mi­slim da }e Va{ trud da­ti bo­qe re­zul­ta­te uko­li­ko bu­de sje­di­
wen s mo­li­tvom. Kad pa­ti­te zbog we­go­ve raz­uz­ da­no­sti i ugwe­ta­va­te
ga, ne­}e bi­ti re­zul­ta­ta jer je de­te uz­ne­mi­re­no te­lom i na­pa­di­ma lu­
ka­vo­ga ko­jem }e pla­ti­ti dug.
Mo­`da }e sve to pro­}i. Ne `a­lo­sti­te se, ka­sni­je }e se sve sre­di­
ti. Ne pri­maj­te to k sr­cu jer }e ono iz­gu­bi­ti svo­ju ~i­sto­tu, i {ta }e
se on­da do­go­di­ti?
Qu­di na­{eg vre­me­na ima­ju je­dan ti­pi­~an greh – mo­du. Ne­ka nam
se Bog smi­lu­je!
Ko­li­ko god mo­`e­te, po­tru­di­te se da de­te ne od­gur­ne­te od se­be, kao
{to sam vam ve} re­kao, jer bi on mo­gao da po­ki­da ve­ze i da po­beg­ne
iz po­ro­di­ce. Za­tim se mo­`e do­go­di­ti da on zbog ego­iz­ ma ne­}e hte­ti
da Vam se pri­bli­`i i Vi }e­te ga sa­svim iz­gu­bi­ti.
[to se ti­~e le­ka­ra o ko­jem pi­{e­te – u tom sta­wu u ko­jem se de­te
na­la­zi, ~ak i da ga po­ka­`e­te, {ta }e­te od to­ga ima­ti? Ako ga ta­mo
od­ve­de­te, to }e mu sa­mo na­{ko­di­ti jer }e, s jed­ne stra­ne, de­lo­va­ti
we­gov ve­li­ki ego­iz­ am, a sa dru­ge raz­um ­ e­}e da se od ne­~e­ga raz­bo­leo.
Tu su jo{ i te­le­sne stra­sti ko­je ne na­la­ze za­do­vo­qe­we i sve to }e ga
sa­mo jo{ vi­{e upla­{i­ti, ta­ko da }e mu bi­ti jo{ go­re. To de­te ne­ma
ni­{ta osim mla­da­la~­kog te­le­snog lu­di­la, svoj­stve­nog we­go­vom uz­
ra­stu; ono je do­sti­glo vi­sok ste­pen i po­sta­lo raz­buk­ta­li uzro~­nik
we­go­vog ne­uz­dr­`a­nog `i­vo­ta.
Ako mi­sli­te da on ima ne­ku bo­lest i ako Va{ le­kar sa­ve­tu­je da
mu da­je­te le­ko­ve, ja ne za­me­ram. Me­|u­tim, pre­tr­pi­te ma­lo i za­tvo­ri­te
o~i pred we­go­vim is­pa­di­ma sve do­tle dok Vam on ne pri­|e i pr­vom
pri­li­kom, kad Vam se po­ve­ri, uko­li­ko se on sam sla­bo ose­}a, ili ako
Vi pri­me­ti­te da ne­{to ni­je u re­du, od­ve­di­te ga kod le­ka­ra.
Uop­{te­no go­vo­re­}i, ne `a­lo­sti­te se. Bog ne­}e na­pu­sti­ti ovo de­te.
Gre­si­ma da­na­{we de­ce Bog ne­}e su­di­ti ona­ko, ka­ko je su­dio gre­si­ma
de­ce na­{eg vre­me­na.
Mo­li­te se, i ja }u se mo­li­ti, i do­bri Bog }e po­mo­}i i Va­{em de­
te­tu i svoj de­ci sve­ta.
S qu­ba­vqu u Hri­stu, mo­nah Paj­si­je.
12. "Da­na­{wa omla­di­na ne ose­}a ra­dost `r­tvo­va­wa."
13. "Za du­hov­ni `i­vot de­te­ta ve­li­ki zna­~aj ima­ju po­ro­di~­ne sklo­
no­sti. Ako su ro­di­te­qi lu­ka­vi, i de­te }e bi­ti `i­vah­no i lu­ka­vo. Jed­
nom sam sreo de­~a­ka u ~i­jem su se xe­pu na­la­zi­le r|a­ve fo­to­gra­fi­je.
Pred­lo­`io sam da ih ustu­pi me­ni i obe­}ao mu da }e za sva­ku od wih
72 OTAC DIONISIJE TACIS
do­bi­ti ~o­ko­la­du. De­~ak je od­lu~­no od­bio da mi ih da, {to do­ne­kle
ni­je svoj­stve­no we­go­vom uz­ra­stu. Me­|u­tim, on je za­do­voq­stvo gre­{nog
gle­da­wa pret­po­sta­vio sla­do­sti slat­ki­{a."
X. O ANGELU – ^UVARU
1. "Ne bi tre­ba­lo da se uda­qu­je­mo od Bo­ga, jer se to ne mo­`e u~i­
ni­ti bez mu­ke. Po­mi­sli­te da se an­geo–~u­var ~i­ta­vog `i­vo­ta tru­di da
u ~o­ve­kov um po­lo­`i po­zi­tiv­ne po­mi­sli, i da tr­pi, da stra­da i da se
`a­lo­sti kad ~o­vek gre­{i, da bi na kra­ju sam an­geo stao pred Bo­ga pra­
znih ru­ku. Vi sa­mo raz­mi­sli­te o to­me! To je ve­o­ma gor­ko. Ve} iz sa­mog
tog raz­lo­ga ni­ko ne bi tre­ba­lo da se uda­qu­je od Bo­ga. Od­no­sno, ne bi
tre­ba­lo da pre­stu­pa za­po­ve­sti Bo­`i­je. Po­ka­`i­mo ma­lo usrd­no­sti."
2. "Mno­gi su vi­de­li svog an­ge­la–~u­va­ra. ^im ga ne­ko vi­di, on ne
`e­li vi­{e ni­{ta dru­go. Kad se ma­la de­ca sme­ju, ona vi­de svog an­ge­
la–~u­va­ra. Tre­ba­lo bi da u~i­te ma­lu de­cu da se mo­le, jer Bog wih
slu­{a."
3. "Bog se bri­ne o svim qu­di­ma i sva­ko­ga {ti­ti. Se­}am se jed­nog
hri­{}a­ni­na ko­ji je imao mno­go de­ce. Jed­nom pri­li­kom po­{ao je sa
su­pru­gom i dvo­je – tro­je de­ce na sve­no}­no bde­we. Ta­mo, gde su do­{li,
upi­ta­li su ih: 'Gde su vam mla­|a de­ca?' Otac je od­go­vo­rio: 'Osta­vi­li
smo ih kod ku­}e. Bog je na­{oj de­ci od­re­dio an­ge­la, a mi smo po­{li
na sve­no}­no bde­we a ne na za­ba­vu.' Vi­di­te li ka­ko su oni ra­su­|i­va­li?
Pre­ma to­me, mi qu­di du­`ni smo da u~i­ni­mo sve {to mo­`e­mo a Bog
}e za­tim sve ure­di­ti."
4. "Kad bi­smo vi­de­li na­{eg an­ge­la i ko­li­ko nam je on bli­zu, ni­
kad se ne bi­smo ose­}a­li usa­mqe­no. Mi ima­mo jo{ pri­ja­te­qa: Jo­va­na
Pre­te­~u, he­ru­vi­me, se­ra­fi­me i sa­mu Pre­sve­tu Bo­go­ro­di­cu."
XI. O SLOBODI
1. "Kad ka­`e­mo qu­di­ma da je sve do­zvo­qe­no, on­da to ni­je slo­bo­da.
To je ro­bo­va­we. Da bi se kre­nu­lo na­pred, mo­ra­ju se nad­vla­da­ti te­{ko­­
}e. Na­ve­{}e­mo pri­mer. Evo jed­nog drv­ce­ta. Mi ga ne­gu­je­mo, u~vr­{}u­­
je­mo, pod­ve­zu­je­mo ko­nop­cem. Ne pod­ve­zu­je­mo ga `i­com da ga ne bi­smo
o{te­ti­li. Zar se ne bri­ne­mo ta­ko o dr­ve­tu? Upra­vo ta­ko i ni­ka­ko
dru­ga­~i­je. Po­gle­daj­te de­ten­ce. Mi od sa­mog po­~et­ka ogra­ni­~a­va­mo
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 73
we­go­vu slo­bo­du. Tek {to se za~­ne a ve} je, si­ro­to, ogra­ni­~e­no maj­~i­
nom utro­bom i osta­je ta­mo de­vet me­se­ci. ^im se ro­di, po­vi­ja­ju ga u
pe­le­ne i ve­zu­ju, tek {to ma­lo po­od­ra­ste sta­vqa­ju ga u "du­bak", itd.
Sve je to neo­p­hod­no da bi od­ra­slo. ^i­ni se da ga li­{a­va­ju slo­bo­de.
Me­|u­tim, bez tih za­{tit­nih me­ra, de­ten­ce bi mo­glo da umre ve} pr­
vog mi­nu­ta."
2. "\a­vo ne ide pro­tiv Bo­ga.* Mi ide­mo pro­tiv We­ga. \a­vo na­la­zi
ne­ko­ga i po­la­`e u we­ga po­mi­sao da ide pro­tiv Bo­ga."
XII. \AVOLSKO DELO
1. "Mno­gi qu­di su ne­sre}­ni. Ne spa­va­ju i uzi­ma­ju ta­ble­te. Dru­gi
su, opet, ve­o­ma ose­tqi­vi i ner­vo­zni. Na svi­ma wi­ma se is­po­qa­va dej­
stvo­va­we |a­vo­la. Ose­tqi­vog i ner­vo­znog ho­}e da u~i­ni jo{ ner­vo­zni­
jim, bez­du­{nog jo{ bez­du­{ni­jim, dok pi­ja­nog na­go­va­ra da ne osta­vqa
vi­no ne­go da jo{ vi­{e pi­je."
2. "\a­vo ra­di svoj po­sao. A ja, ko­ji sam, na `a­lost, mo­nah, ne ra­dim
svoj po­sao ka­ko bi va­qa­lo. \a­vo ra­di svoj po­sao bo­qe od svih nas. Mi,
hri­{}a­ni, a naj­pre ja sam, kao mo­nah, na `a­lost ni­{ta ne ra­di­mo."
3. "Ovaj `i­vot nam je dat da bi­smo po­lo­`i­li is­pi­te i pre­{li u
dru­gi. Da bi­smo po­sta­vi­li osno­vu, mo­ra­mo da vo­di­mo bit­ku."
4. "Bog je stvo­rio an­ge­le. Ne­ki od an­ge­la po­sta­li su de­mo­ni. Bog
sad do­pu­{ta de­mo­ni­ma da nam po­ma­`u sa­mom svo­jom zlo­bom, jer na
taj na­~in po­la­`e­mo is­pi­te. On im ne do­pu­{ta da mu­~e We­go­vu tvo­
re­vi­nu."
5. "Qu­di uz­di­`u sa­me se­be po spo­qa­{woj for­mi a ne po su­{ti­ni.
Je­dan uda­ra dru­go­ga i, uko­li­ko ga je ovaj uvre­dio, uz­vi­su­je se u o~i­ma
dru­gih qu­di. Qu­di ne­ma­ju qu­ba­vi ko­ja bi ih du­hov­no ra­ni­la: tad ne
bi ~i­ni­li ono {to ~i­ne. Kad ne­ki ego­i­sta do­bi­je uda­rac, on ~e­sto
* Pre­po­dob­ni Ma­ka­ri­je Ve­li­ki ka­`e: "Bu­du­}i slu­ga i tvo­re­vi­na Bo­`i­ja, |a­vo ne
is­ku­{a­va ono­li­ko ko­li­ko bi hteo i ne zlo­sta­vqa ona­ko ka­ko bi on `e­leo ne­go
ono­li­ko ko­li­ko mu za­po­vest Bo­`i­ja po do­pu­{te­wu do­zvo­li. Sa­vr­{e­no zna­ju­}i
sve o sva­ko­me i zna­ju­}i ko­li­ko sva­ko ima sna­ge, Bog do­pu­{ta da to­li­ko bu­de i is­
ku­{a­van" (4. slo­vo, gl. 6. i 7, cit. po Sa­bra­nim de­li­ma Ig­wa­ti­ja Sta­vro­poq­skog,
t. 5, M., 1998, s. 336).
74 OTAC DIONISIJE TACIS
shva­ta da je po­gre­{io ali mu ego­iz­ am ne do­pu­{ta da se po­vu­~e. Ako
se ne bo­ri{ pro­tiv je­re­si, ti joj na ne­ki na­~in po­ma­`e{. Sad raz­u­
me­te {ta se do­ga­|a."
6. "\a­vo za sva­ko­ga na­la­zi od­re­|en na­~in. U sve­tu ugwe­ta­va qu­de
na je­dan na­~in. Nas na Sve­toj Go­ri ugwe­ta­va dru­ga­~i­je. Omla­di­nu pri­
si­qa­va da `ud­no pri­hva­ta sve re­dom. On ula­zi u hri­{}an­ske po­ro­di­ce
i ~i­ni da svi iz­gu­be ra­zum. To je sve­op­{te zlo."
7. ^e­sto slu­{a­mo o "ha­ri­zma­ti~­nim" li~­no­sti­ma ko­je pra­ve mno­go
bu­ke i raz­vi­ja­ju `a­lo­snu de­lat­nost, ~i­ji je is­hod skre­ta­we jed­nog de­la
na­ro­da na kli­zav put. Sta­rac je pri­po­ve­dao o sle­de­}em ta­kvom slu­~a­ju.
"Je­dan pot­pu­no neo­b­u­zda­ni gre­{nik iz­ja­vio je da mu se ja­vi­la Pre­sve­ta
Bo­go­ro­di­ca i re­kla: '^e­do mo­je, ka­`i qu­di­ma da }e se te­sal­ska rav­ni­
ca pre­tvo­ri­ti u mo­re i da }e svi po­to­nu­ti.' On je ta­da re­kao pri­vid­noj
Bo­go­ro­di­ci: 'Pre­sve­ta, ako qu­di­ma pre­ti opa­snost da se uto­pe, ja }u ih
spa­sti, kao Moj­sej.' Bo­go­ro­di­ca mu je za­tim to­bo­`e da­la od­go­va­ra­ju­}e
zna­ko­ve za de­lo ko­je je on pre­u­zeo na se­be: '^e­do mo­je, po­ve­ra­vam ti ceo
svet. Idi u Ve­ri­ju kod to­ga i to­ga, on }e ti da­ti krst da kr­sti{ svet
i da ga spa­se{.' \a­vo do­la­zi kod ne­ko­ga ob­ma­nu­tog u Ve­ri­ju, ka­`e mu
da }e ne­ko do­}i i da mu pre­da krst. On ga je i{­~e­ki­vao i pre­dao krst
ra­di op­{te­~o­ve­~an­skog do­bra. Sre­}om, taj ~o­vek je na kra­ju do­{ao ova­
mo po bla­go­slov i is­pri­po­ve­dao mi ~i­ta­vu isto­ri­ju. Bio je to ne­sre}­
ni bo­le­snik. Ume­sto da se po­ka­je zbog ono­ga {to je po svo­joj qud­skoj
pri­ro­di u~i­nio i da ode kod du­hov­ni­ka, on je pro­na­{ao |a­vo­la. Ni­je
shva­tio da ga je |a­vo do­veo u za­blu­du. Bed­nik je na­kon to­ga oti­{ao."
8. Sta­rac je pri­po­ve­dao svom po­zna­ni­ku – mo­na­hu: "Jed­nom je do­
la­zio ne­ki mla­di} ko­ji je bio go­to­vo |a­vo­i­man i ja sam mu po­mo­gao.
Uve­~e, to­kom ~i­ta­vog sve­no}­nog bde­wa, mo­gli su se ~u­ti udar­ci po ta­
va­ni­ci, kao da ne­ko ko­tr­qa dr­ve­ne trup­ce ili de­bla. Ras­pro­sti­ra­li
su se i dru­ga­~i­ji, o{tri zvu­ci, kao da ne­ko uda­ra svom sna­gom. Usrd­
no sam pre­bi­rao bro­ja­ni­cu, kr­stio ta­va­ni­cu i pe­vao tro­par: 'Kr­stu
Tvo­me kla­wa­mo se, Vla­di­ko'. Zvu­ci bi na­krat­ko utih­nu­li, a za­tim bi
se po­no­vi­lo to isto. To je po­tra­ja­lo to­kom ~i­ta­vog sve­no}­nog bde­wa.
Sle­de­}e ne­de­qe, onaj mla­di} je po­no­vo do­{ao. Opet sam mu po­mo­gao
ko­li­ko sam mo­gao. Uve­~e opet – udar­ci i gla­so­vi, ne­{to r|a­vo. Me­|u­
tim, ni ovog pu­ta ni­sam po­mi­slio da je to po­ve­za­no s do­la­skom onog
mla­di­}a. Ni­sam to po­ve­zi­vao s wim. Na­kon iz­ve­snog vre­me­na, mla­di}
opet do­la­zi. Uve­~e se opet po­na­vqa sna­`an de­mon­ski na­pad. Vra­ta su
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 75
sil­no lu­pa­la. Na­preg­nu­to sam se po­mo­lio. Iz­ne­na­da se mo­ja ke­li­ja
is­pu­ni­la smra­dom ko­ji se ne mo­`e ni opi­sa­ti. Po­sle to­ga, de­mon­ska
dej­stva su pre­sta­la."
9. Sta­rac je ka­zi­vao jed­nom po­zna­ni­ku – mo­na­hu: "Jed­nom mi je
do­la­zio |a­vo­i­man i du­{ev­no pot­pu­no ra­stro­jen mla­di}. Vi­di{, kad
~o­ve­ka na­pu­sti bla­go­dat Bo­`i­ja, tad ga ob­u­zi­ma­ju de­mo­ni. Taj mla­di}
je po­cr­neo! Pao je u ve­li­ko o~a­ja­we. Se­deo je i du­go me i{­~e­ki­vao,
oko de­vet ~a­so­va. Ja sam tr­peo. Ta­ko je mo­ra­lo da bu­de. Za­tim sam ga
pri­mio, jer je tre­ba­lo za­vr­{i­ti po­sao. Da sam ga za­dr­`ao osam i po
~a­so­va i is­te­rao, to bi bi­lo ne­pra­ved­no. Da bi se do­go­di­lo to {to
se do­go­di­lo, bi­lo je po­treb­no da tr­pim ono­li­ko ~a­so­va ko­li­ko je on
se­deo kod me­ne. Na kra­ju kra­je­va, on je sa­svim ozdra­vio. Ba­vi se bo­go­
slo­vqem i sad ~e­sto do­la­zi da me po­se­ti."
10. Sta­rac je ~e­sto go­vo­rio o |a­vo­i­ma­ni­ma i mno­go je tr­peo zbog
wih. Imao je traj­nu `e­qu da ih oslo­bo­di. Iz sle­de­}e po­ve­sti o~i­gled­
no je da se sta­rac bo­rio s de­mo­ni­ma u pra­vom smi­slu te re­~i, ima­ju­}i
po­sto­ja­nu pla­me­nu mo­li­tvu ko­jom ih je na kra­ju i po­be­|i­vao, do­no­se­}i
qu­di­ma mir i spo­koj. Da­kle, sta­rac je ka­zi­vao:
"U sve­tu obi­teq Su­ro­ti do­{ao je je­dan |a­vo­i­ma­ni. Usred cr­kve
do­bio je na­pad. Iz usta mu je iz­la­zi­la pe­na i ur­lao je. Uzeo sam gla­vu
sv. Ar­se­ni­ja Ka­pa­do­kij­skog i po­lo­`io je na we­ga. On je rik­nuo i pao.
Za­tim sam mu sve­ti­te­qe­vu gla­vu po­lo­`io na gru­di. Po­~e­li smo da
se mo­li­mo i ja i mo­na­si. On je ta­da po­~eo da se gr­~i i uko­~io se, kao
da je bez sve­sti. De­mon je iza­{ao! Kad se ne­sre}­nik opo­ra­vio, za­bla­
go­da­rio je sv. Ar­se­ni­ju i na­ma. Od tog do­ba stal­no je do­la­zio u sve­tu
obi­teq i do­no­sio da­ro­ve. Kad bi se do­go­di­lo da je ma­na­stir za­tvo­ren,
osta­vqao bi da­ro­ve po­red ogra­de i od­la­zio. Jed­nom se do­go­di­lo da je
taj ~o­vek u snu na­vod­no vi­deo sve­tog Ar­se­ni­ja ko­ji mu je to za­bra­nio
i re­kao: 'Idi iz ma­na­sti­ra i vi­{e se ne vra­}aj!' Iz­re­kao je to vr­lo
stro­gim gla­som i sve je i{­~e­zlo. ^o­vek se mno­go ra­`a­lo­stio i, ni­ko­
me ni­{ta ne go­vo­re­}i, bez okle­va­wa na­pu­stio ma­na­stir. Istog ~a­sa
po­~e­le su da ga spo­pa­da­ju po­mi­sli: 'Sve­ti ne­}e da me vi­di, ne­}e da
do­la­zim u we­gov ma­na­stir, to­li­ko sam ne­~ist.'
Ob­u­ze­lo ga je o~a­ja­we. Po­no­vo je po­~eo da vo­di gre­{an `i­vot, go­re
ne­go ra­ni­je, i po­no­vo je po­stao |a­vo­im
­ an. Ovo­ga pu­ta, me­|u­tim, bi­lo
je te­`e ne­go ra­ni­je. Mu­~io je svo­ju po­ro­di­cu. Bo­rio se s de­mo­ni­ma,
vi­deo ih je svo­jim o~i­ma. Bio je hra­bar bo­rac. De­mo­ni su ga uda­ra­
li i ba­ca­li na ze­mqu a on im je go­vo­rio: 'Ne pri­la­zi­te svi za­jed­no,
76 OTAC DIONISIJE TACIS
pri­|i­te je­dan po je­dan!' Pod­no­sio je de­mon­ske na­pa­de. Iz­go­va­rao je,
na­rav­no i mo­li­tvu: 'Go­spo­de Isu­se Hri­ste, po­mi­luj me gre­{nog!' Sva­
ki put, kad bi iz­go­vo­rio tu mo­li­tvu, de­mo­ni su mu do­{ap­ta­va­li: 'Ne
iz­go­va­raj to ime. Stal­no go­vo­ri: Ka­zan­ca­kis, Ka­zan­ca­kis, ili dru­ga
ime­na.' On je po­~eo da ve­ru­je ka­ko ta ime­na ima­ju si­lu mo­li­tve i za­
pi­si­vao ih je na pa­pir.
Ne­sre}­nik je ka­sni­je do­{ao i pro­na­{ao me na Sve­toj Go­ri. U{ao
je u mo­ju ke­li­ju i is­pri­~ao mi o no­vom, jo{ go­rem sta­wu |a­vo­i­ma­no­sti
u ko­je je po­no­vo pao. Tra­`io je da se po­mo­lim za we­ga. Ma­lo je jeo i
ja sam ga po­lo­`io na kre­vet da se od­mo­ri. Po­~eo sam da se mo­lim za
we­ga. Iz­ne­na­da – a ja sam bio u oda­ji u ko­joj se on od­ma­rao – raz­le­gao
se zvi­`duk kao da je pro­le­teo me­tak: ne­sre}­ni­ka su od­mah {~e­pa­li
de­mo­ni i od­ba­ci­li na ~e­ti­ri – pet me­ta­ra. Po­~eo je da ur­la i da iz­ba­
cu­je pe­nu. De­mo­ni ko­ji su se na­la­zi­li u we­mu po­~e­li su da vi­~u i da
mu pre­te. Go­vo­ri­li su mu sram­ne re­~i i ski­da­li ode­}u ko­ju je imao na
se­bi. Po­ku­{a­va­li su da ga svu­ku. De­mo­ne ni­sam vi­deo, ali sam vi­deo
we­go­vu ode­}u ko­ja se ko­vi­tla­la, slu­{ao sam ne­pri­stoj­ne re­~i ko­je su
de­mo­ni iz­go­va­ra­li. Istog ~a­sa sam ih za­bo­ra­vqao. Ni­sam znao {ta
da u~i­nim. Me­|u­tim, br­zo sam se sna­{ao. Oti­{ao sam u gor­wu oda­ju
i uzeo pa­lac sv. Ar­se­ni­ja Ka­pa­do­kij­skog. Wi­me sam pre­kr­stio |a­vo­i­
ma­no­ga, iz­go­va­ra­ju­}i pri tom raz­ne mo­li­tve. On se na tre­nu­tak pri­
mi­rio, ali ~im sam ga na­pu­stio do­go­di­lo se ono isto. Ta­kvo sta­we
po­tra­ja­lo je dva – tri ~a­sa. Za­tim je sve pro­{lo. On je po­~eo da pla­~e
i da mi za­hva­qu­je. Re­kao je da su na we­ga na­sr­nu­la ~e­ti­ri de­mo­na i da
su wi­me uda­ra­li o zid, dok ga je pe­ti vu­kao za nos. Pro­veo je tu jo{
ne­ko vre­me a za­tim je oti­{ao. Taj ~o­vek se od ta­da do­bro ose­}a."
11. "Ako ne­kom |a­vo­i­ma­nom ka­`e{: 'Go­spo­de Isu­se Hri­ste, is­te­raj
ne­~i­stog du­ha iz Tvog stvo­re­wa', |a­vo }e se istog tre­nut­ka zbu­ni­ti.
Se­}am se da je u ma­na­stir u Su­ro­ti do­{ao je­dan stu­dent ko­ji je re­kao
da u we­mu `i­vi de­mon. Po­ka­zi­vao je svo­ja re­bra i sto­mak i re­kao da
ga mu­~i de­mon. Osim to­ga, de­mon je pri­mo­ra­vao mla­di­}a da iz­go­va­ra
sram­ne re­~i i do­veo ga do o~a­ja­wa. Da bih ute­{io mla­di­}a, re­kao sam
mu da de­mon ni­je u we­mu ne­go da do­`i­vqa­va spo­qa­{wi de­mon­ski na­pad.
Po­{ao sam u hram, uzeo de­li} sve­tih mo­{ti­ju i dr­`ao ih u ru­ci. Stu­
dent je bio okru­`en na­ro­dom i mo­na­si­ma ko­ji su pre­bi­ra­li bro­ja­ni­ce.
Pri­bli­`io sam mu se i upi­tao u ko­je ga me­sto uda­ra de­mon. Po­ka­zao mi
je to me­sto i ja sam na we­ga po­lo­`io ru­ku u ko­joj su bi­le sve­te mo­{ti.
Iz­ne­na­da je ur­lik­nuo: 'Ope­kao si me, ope­kao si me', a za­tim je po­~eo
da is­pu­{ta pe­nu i da se iz­ru­gu­je. Tad sam za se­be iz­go­vo­rio: 'Go­spo­de
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 77
Isu­se Hri­ste, is­te­raj ne­~i­stog du­ha iz Tvog stvo­re­wa'. Po­sle jed­nog
tre­nut­ka, de­mon ga je za­tre­sao i ba­cio na ze­mqu, a on je po­~eo da se tre­
se. To­li­ko se uda­rao da mu je ode­}a bi­la po­ka­pa­na sve­}a­ma i za­li­ve­na
uqem iz kan­di­la. Po­di­gli smo ga i iz­ne­li iz cr­kve. ^i­ta­vo we­go­vo
te­lo po­tre­sa­la je drh­ta­vi­ca. De­mon je iza­{ao i mla­di} je ozdra­vio."
12. "^e­sto su mi do­vo­di­li ma­lu de­cu i go­vo­ri­li da su op­sed­nu­ta.
Da bih se uve­rio da je za­i­sta ta­ko, uzi­mam de­li} mo­{ti­ju sve­tog Ar­
se­ni­ja i ste­`em ih u dla­nu jed­ne ru­ke. Isto­vre­me­no ste­`em i dru­gu
ru­ku. Ta­da vi­dim da li je u de­te­tu de­mon jer |a­vo­im ­ a­ni sa stra­hom i
tre­pe­tom gle­da­ju upra­vo u onu ru­ku u ko­joj se na­la­ze sve­te mo­{ti, a
ne u onu dru­gu. Po­ne­kad po­ta­pam sve­te mo­{ti u vo­du ko­ju za­tim da­jem
op­sed­nu­tim ma­li­{a­ni­ma da je is­pi­ju. Oni­ma ko­ji ne pri­la­ze vo­di naj­
pre da­jem slat­ko, ra­tluk, med i sl. ka­ko bi o`ed­ne­li a za­tim i po­pi­li
ma­lo one vo­de. Na­kon to­ga do­bi­ja­ju na­pad, a ne­ki bi­va­ju i is­ce­qe­ni.
Ako de­te ni­je op­sed­nu­to ne­go jed­no­stav­no du­{ev­no obo­le­lo, ne do­ga­|a
se ni­{ta od go­re na­ve­de­nog."
13. "Da­na­{wa ari­sto­kra­ti­ja od­la­zi kod sva­ka­kvih me­di­ju­ma i ma­go­
va, ko­ri­sti vo­{ta­ne li­ko­ve bo­`an­stva Kad. Ti qu­di `e­le da na­{ko­de
svo­jim ne­pri­ja­te­qi­ma, da im upro­pa­ste o~i, gla­vu, no­gu, itd. Mag ra­di
to­ga za­ba­da iglu u vo­{ta­nu lut­ku, i to upra­vo u ono me­sto ko­je ho­}e
da po­zle­di, a tog ~o­ve­ka uisti­nu na­pa­da de­mon­ska si­la. Pri­rod­no je,
me­|u­tim, da se to do­ga­|a sa­mo gre­{nim i ne­po­ka­ja­nim qu­di­ma."
XIII. O SVE[TENSTVU
1. "Sve­{te­nik je du­`an da sve qu­de pod­jed­na­ko pri­hva­ti. Svi ti
qu­di su we­go­vi bli­`wi. Kad mu do­|u ne­pri­ja­te­qi Cr­kve, ne­ka ih
pri­mi isto ta­ko. Ako ve} do­la­ze kod we­ga, to zna­~i da `e­le da im on
ne­{to da. Ne­ka ih sve pri­mi, ne pra­ve­}i raz­li­ku."
2. Kad sam oba­ve­stio star­ca Paj­si­ja da `e­lim da po­sta­nem o`e­we­
ni sve­{te­nik, po­slao mi je sle­de­}e pi­smo:
^a­sni Krst, 25. ok­to­bra 1973.
Qu­bqe­ni bra­te Di­o­ni­si­je,
do­bio sam tvo­je pi­smo i ob­ra­do­vao se. Ne­ka te Bog ukre­pi da pri­
hva­ti{ tu pre­kra­snu slu­`bu ko­ju si iza­brao i da je is­pu­ni{ po me­ri
svo­jih sna­ga.
78 OTAC DIONISIJE TACIS
Mo­lim se da is­pu­ni{ tu va­`nu slu­`bu ka­ko zbog sa­mo­ga se­be, ta­ko
i zbog du­{a o ko­ji­ma }e{ se bri­nu­ti. ^i­ta­ju­}i de­la Sve­tih Ota­ca,
po­tru­di se da po­sta­vi{ do­bru osno­vu na wi­ho­vim ~vr­stim te­me­qi­ma
Sve­tih Ota­ca. Po­tru­di se da za­do­bi­je{ istin­sku qu­bav Bo­`i­ju i du­
hov­nu sna­gu a ne sva­ku ne­~i­sto­tu i qud­ske sla­bo­sti. Kad mi bu­de{
pi­sao, na­pi­{i mi {ta se do­ga­|a u Al­ba­ni­ji. Ima li iz­ve­sne slo­bo­de
i mo­gu li ta­mo da do­|u qu­di ko­ji }e po­dr­`a­ti ne­sre}­ne hri­{}a­ne,
na­{u bra­}u?
Za­sad ni­{ta vi­{e. Kla­wam se tvom ocu i po­zdra­vqam sve po­zna­
ni­ke.
P.S. Po­klo­ni pu­no pa­`we ulo­zi sve­{te­ni­ko­ve su­pru­ge. Tre­ba­lo bi
da ona u sve­mu po­ma­`e. Po­seb­nu pa­`wu obra­ti na unu­tra­{wu le­po­tu
du­{e, a tek on­da i na sve osta­lo, spo­qa­{we.
S qu­ba­vqu u Hri­stu, mo­nah Paj­si­je.
3. Na mo­je pi­ta­we ka­ko mo­`e­mo da se pri­bli­`i­mo rav­no­du­{nom
~o­ve­ku, sta­rac je od­go­vo­rio: "Na­{a je du­`nost da u we­ga une­se­mo ma­lo
po­zi­tiv­nog ne­mi­ra a za­tim }e se sve sre­di­ti. Ako ne po­se­du­je po­zi­tiv­
nu uz­ne­mi­re­nost, we­ga }e ru­ko­vo­di­ti |a­vo i ose­ti­}e de­mon­ske na­pa­de.
Du­`ni smo da po­kre­ne­mo svu dug­mad da bi­smo se uskla­di­li s we­go­vom
fre­kven­ci­jom a on }e nas ta­da po­slu­{a­ti i do­bi­ti po­mo}."
4. Sa star­cem sam mno­go pu­ta raz­go­va­rao o pa­ro­hi­ja­ma na­{e epar­
hi­je. Znao je da bi mi od­go­va­ra­lo ne­ko za­ba­~e­no se­lo, gde bih mo­gao
da bu­dem sam i gde bih imao vre­me­na za du­hov­no de­la­we na se­bi. Dva
me­se­ca po­sle mog ru­ko­po­lo­`e­wa do­bio sam sle­de­}e pi­smo:
^a­sni Krst, 21. maj 1974.
Qu­bqe­ni |a­ko­ne Di­o­ni­si­je, bla­go­slo­vi!
Po­vo­dom pa­ro­hi­je sma­tram da bi ti ve­li­ko se­lo ko­jem je po­tre­ban
sve­{te­nik i ko­je je bli­zu Mi­tro­po­li­je da­lo mno­go mo­gu}­no­sti i za
rad na se­bi i za du­hov­no sta­ra­we o pa­stvi.
Tra­`i jed­no­sta­van `i­vot ka­ko bi bio slo­bo­dan od te­go­ba sve­tov­nog
du­ha i da bi, isto­vre­me­no, imao do­voq­no vre­me­na za du­hov­no de­la­we.
O jed­nom mom po­zna­ni­ku sta­rac je na­pi­sao sle­de­}e:
Po­tru­di se, ako te po­slu­{a, da mu po­mog­ne{ da se oslo­bo­di sve­tov­
nog du­ha ko­ji po­se­du­je, jer }e ina­~e stu­pi­ti na sna­gu du­hov­ni za­kon:
'Ko ho­}e da se uz­vi­si, po­ni­zi­}e se'. Žao mi je jer je on do­bar de­~ak,
ali je za­do­bio sla­vo­qu­bqe i uko­li­ko vi­{e ra­ste, uto­li­ko ra­ste i is­
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 79
praznost. On te­`i da se is­pu­ni is­pra­znim de­li­ma (a ona ne is­pu­wa­
va­ju) i za­to se uve­}a­va we­go­va pat­wa. Ne­moj mu ovo go­vo­ri­ti da ga ne
bi uhva­ti­la pa­ni­ka. Ovo ti pi­{em da bi ti uvi­deo we­go­vu sklo­nost
ka du­hov­noj bo­le­sti i da bi mu po­mo­gao na od­go­va­ra­ju­}i na­~in.
To je za­sad sve. Mo­lim se da usko­ro ~u­jem da si ru­ko­po­lo­`en za
pre­zvi­te­ra.
S qu­ba­vqu u Hri­stu,
tvoj brat mo­nah Paj­si­je.
5. Pet me­se­ci na­kon mog ru­ko­po­lo­`e­wa u ~in pre­zvi­te­ra, st. Paj­
si­je mi je na­pi­sao sle­de­}e pi­smo:
^a­sni Krst, 2. ok­to­bra 1975.
Qu­bqe­ni moj bra­te, o~e Di­o­ni­si­je, bla­go­slo­vi!
Tvo­je pi­smo do­bio sam jo{ pre dva me­se­ca, ali ti ni­sam od­go­vo­rio.
Kao pr­vo, to je za­to {to su me upu­ti­li u ma­na­stir Sta­vro­ni­ki­ta, gde
se i sad na­la­zim. Kao dru­go, od­lu­~io sam da na ne­ko­li­ko me­se­ci pre­ki­
nem pre­pi­sku jer su ne­ki od we, na `a­lost, na­~i­ni­li obi~­nu mo­du.
Sve to vre­me mi­slio sam na te­be, jo{ od­on­da ot­kad si do­neo ta­kvu
od­lu­ku. Do­znao sam da si do­la­zio na Sve­tu Go­ru (uz Lu­kin bla­go­slov)
i ra­`a­lo­stio sam se {to se ni­smo su­sre­li i po­raz­go­va­ra­li o te­mi o
ko­joj si mi pi­sao.
Tom ra­se­ja­nom sve­tu pri­bli­`i se, ko­li­ko god mo­`e{, s pro­sto­tom,
smi­re­wem i de­lat­nom qu­ba­vqu. Ne po­sma­traj sve {to se de­{a­va ne­go
pra­vi pri­go­vo­re sa­mo u ve­zi s onim va­`nim: svet je iz­mo­ren i uz­ne­mi­
ren i ne pod­no­si stal­ne pri­go­vo­re, ma ka­ko is­prav­ni oni bi­li. Osim
to­ga, da­na­{wi svet je ve­o­ma ego­i­sti­~an, gord i gre­{an do sr­`i ko­sti­
ju, zbog ~e­ga ne­pri­ja­teq i ima vlast nad wim. Ve­}i­na qu­di na­la­zi se
pod we­go­vim dej­stvom i za­to ne pri­hva­ta­ju bo­`an­stve­ne re­~i.
Po­tru­di se da, ko­li­ko god bu­de{ mo­gao, bu­de{ do­bar pa­stir. Ra­di
na se­bi i uvi­de­}e{ da }e te tvo­ji pa­ro­hi­ja­ni po­dra­`a­va­ti i po­sta­ti
do­bri qu­di i bez ne­kog tvog po­seb­nog tru­da nad wi­ma. Pre­ma to­me,
tre­ba­lo bi da se sva­ko po­tru­di nad so­bom is­pu­wa­va­ju­}i svo­je oba­ve­ze,
i to }e bi­ti skro­man trud za bli­`weg.
Ne­}u te vi­{e za­ma­ra­ti. Do­bri Bog }e te pro­sve­tli­ti da tvo­ri{
We­go­vu sve­sve­tu vo­qu. Mo­li­}u se da bi se i ti mo­lio. Ako sma­tra{
da ti u od­re­|e­nim pi­ta­wi­ma mo­gu po­mo­}i svo­jim sa­ve­ti­ma, slo­bod­no
mi pi­{i, kao bra­tu.
S qu­ba­vqu Hri­sto­vom,
tvoj brat mo­nah Paj­si­je.
80 OTAC DIONISIJE TACIS
P. S. Ne znam da li kon­tak­ti­ra{ s Ke­fa­lo­vri­som i da li po­zna­je{
ta­mo­{weg sve­{te­ni­ka. Evo {ta se do­go­di­lo: do­bio sam po­u­zda­no oba­
ve­{te­we da je Pro­dro­mos Kor­ci­no­glu (iz Ko­ni­ce) u vre­me 1942–1943.
pre­dao de­li} ~a­snih mo­{ti­ju sv. Jo­va­na Zla­to­u­stog jed­nom bo­le­sni­
ku iz Ke­fa­lo­vri­sa ali ga on ni­je vra­tio. Taj de­li} sve­tih mo­{ti­ju
po­ti­~e sa tr­pe­ze hra­ma Sve­tih mu­~e­ni­ka Va­ra­hi­si­ja i Jo­ne u na­{em
se­lu, Fa­ra­si Ka­pa­do­kij­skoj.
Hteo bih da do­bi­jem ove mo­{ti (za­uz­vrat bih dao mo­{ti dru­gog
sve­ti­te­qa), jer ima­ju ve­ze sa sve­tim je­ro­mo­na­hom Ar­se­ni­jem ko­ji je
umro 1924. u Ker­ki­ri. Po­sle we­ga ove mo­{ti uzeo je Pro­dro­mos Kor­
ci­no­glu, we­gov cr­kve­wak.
Usko­ro }e se po­ja­vi­ti `i­ti­je star­ca Ar­se­ni­ja. Ni­sam mo­gao da
do­zvo­lim da on osta­ne ne­po­znat, jer ga po­~ev od 1970. Bog ne­pre­sta­no
pro­sla­vqa ~u­de­si­ma. Pre­ma to­me, bu­di ve­o­ma oba­zriv da ne stek­nu
uti­sak da }u do­}i i si­lom ote­ti de­li} sv. mo­{ti­ju. Ube­|en sam da
se one sad na­la­ze u hra­mu. Že­leo bih da do­bi­jem taj ma­li bla­go­slov.
Za­hva­qu­jem ti.
S qu­ba­vqu u Hri­stu, mo­nah Paj­si­je
6. "Je­dan moj po­zna­nik, mo­nah, po­{ao je s gru­pom na eks­kur­zi­ju. Me­
|u qu­di­ma u gru­pi bio je i je­dan ~o­vek ko­ji uop­{te ni­je ve­ro­vao u Bo­
ga. We­ga su po­ve­li jer je bio ne­~i­ji po­zna­nik, iako je i sam pri­zna­vao
da ne ve­ru­je. Dok su osta­li me­|u­sob­no raz­go­va­ra­li, mo­nah je pri­{ao
ne­ve­ru­ju­}em i na svoj na­~in pro­te­rao iz we­ga uzro~­ni­ke ne­ver­ja, ali
ta­ko da to dru­gi ni­su pri­me­ti­li, dok je to ovaj ~o­vek raz­u­meo. Do­go­di­
la mu se pro­me­na i sve mu je iz­gle­da­lo kao ne­be­ska du­ga. Za­hva­qu­ju­}i
mo­na­hu, taj ~o­vek je po­ve­ro­vao u Bo­ga."
7. "^e­sto se do­ga­|a da ~o­ve­ku ka­`e­mo dve – tri du­hov­ne re­~i i
da se on iz­me­ni. Mi ta­da ka­`e­mo: 'Evo, spa­sao sam ~o­ve­ka!' Ve­ru­jem
da bi ~o­ve­ka ko­ji je na­klo­wen do­bru, ~ak i da ga mi ne pre­o­bra­ti­mo,
mo­gli da pre­ob­ ra­te i me­dved, i li­si­ca, i bi­lo {ta dru­go. ^u­vaj­mo se
la­`nog apo­stol­stva."
8. Sta­rac je go­vo­rio o star­cu Ti­ho­nu: "Taj star­~i} je svoj `i­vot
u~i­nio kraj­we jed­no­stav­nim. Ni­je imao po­slu­{ni­ka i bio je slo­bo­dan
od sva­ke ne­u­dob­no­sti jer su one stva­ri ko­je mi na­zi­va­mo udob­no­sti­ma
u su­{ti­ni ne­u­dob­no­sti. Udob­nost je kad po­jed­no­sta­vi{ svoj `i­vot i
kad ga ogra­ni­~i{ na naj­ne­op­hod­ni­je. ^o­vek se tad oslo­ba­|a."
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 81
9. "Ne tre­ba zah­te­va­ti od dru­go­ga da vo­di du­hov­nu bor­bu. Ni­{ta
ne­}e{ po­sti­}i ako on ne­ma sklo­no­sti ka to­me. Tu se do­ga­|a kao i sa
hra­nom. Ako ne­ko ne­}e da je­de a mi ga na to pri­si­li­mo, on }e to po­
vra­ti­ti."
10. "Sve­tu su sad po­treb­ni do­bri du­hov­ni­ci. Sad je ma­lo do­brih
du­hov­ni­ka pa ~ak i ona ne­ko­li­ci­na ko­ja po­sto­ji, kad joj do­|e mno­
{tvo na­ro­da, u`ur­ba­no ra­di svoj po­sao. Kao do­bar hi­rurg ko­ji vr­{i
mno­go ope­ra­ci­ja i na kra­ju zbog umo­ra ni­je u sta­wu da u~i­ni sve
{to je po­treb­no. Kad bi bi­lo do­brih du­hov­ni­ka, ne bi bi­lo to­li­ko
psi­hi­ja­ta­ra."
11. Na pi­ta­we ka­kvim pra­vi­li­ma tre­ba da se ru­ko­vo­di du­hov­nik
pri­li­kom is­po­ve­sti, sta­rac je od­go­vo­rio: "Du­hov­nik mo­ra da vi­di
sva­kog po­je­din­ca i da dej­stvu­je u skla­du sa tim. Za me­ne je du­hov­nik,
ko­ji iz­vr­{a­va ~in ne is­pi­tu­ju­}i sva­ki slu­~aj po­na­o­sob, jed­no­stav­no
pre­stup­nik."
XIV. O MONASIMA
1. "Mo­nah se ne bi mo­gao oprav­da­ti kad ne bi te­`io sfe­ri sve­op­
{te qu­ba­vi. Uli­va po­{to­va­we we­go­va `e­qa da iza­|e iz svo­je ma­le
po­ro­di­ce i da stu­pi u ve­li­ku. Bog ne zah­te­va da sta­re­{i­na po­ro­di­ce
do­stig­ne ta­kvo sta­we."
2. "U ma­na­stir ne tre­ba da uno­si­mo svet i we­go­ve obi­~a­je, udob­
no­sti i ras­ko{."
3. "Ne­ka se po­slu­{a­we ne pod­no­si kao ne­sre­}a ili kao na­po­ran
rad. Sta­rac ili sta­ri­ca ko­ji iz­go­va­ra­ju 'da' ili 'ne' ni­su Di­o­kle­ci­jan.
Tre­ba­lo bi da im bu­de­mo bla­go­dar­ni {to se sta­ra­ju o na­ma. Ne pro­ti­
vu­re­~i­ti i ne od­bi­ja­ti po­slu­{nost."
4. "^im ode iz sve­ta, mo­nah svo­je bli­`we po­ve­ra­va Bo­gu i za­bo­ra­
vqa na wih. Bog se ta­da oba­ve­zu­je da }e im po­mo­}i. Na taj na­~in mo­nah
od­la­zi iz svo­je ma­le po­ro­di­ce i stu­pa u ve­li­ku po­ro­di­cu Ada­mo­vu. On
ne spo­mi­we svo­je ni­ti se po­seb­no mo­li za wih. U svim qu­di­ma vi­dim
svo­je ro­di­te­qe, bra­}u, ro­|a­ke. Pre­ki­nuo sam ra­ni­je kon­tak­te. Kad ja
ne mi­slim o svo­jim bli­`wim, o wi­ma mi­sli Go­spod."
82 OTAC DIONISIJE TACIS
5. "Moj naj­ve­}i ne­pri­ja­teq je gor­dost zbog mo­na­{kog ~i­na. Te­{ko
mo­na­hu ko­ji sa­mo pro­me­ni ime a za­tim ne za­do­bi­je bez­mol­vi­je i, uop­
{te, po~­ne o se­bi da uobra­`a­va ta­kve stva­ri ka­kve u stvar­no­sti ne
po­sto­je."
6. "Do­la­zi­la su ov­de dvo­ji­ca ri­mo­ka­to­li­ka, po za­ni­ma­wu ar­hi­tek­
ti, za ko­je mi se ~i­ni­lo da su do­bra de­ca. Re­kli su mi da pra­vo­slav­no
mo­na­{tvo ne­ma ni­ka­kvog smi­sla, dok wi­ho­vo mo­na­{tvo raz­vi­ja ogrom­
nu mi­si­o­nar­sku de­lat­nost. Ob­ja­snio sam im da je mi­si­ja mo­na­{tva
sa­svim dru­ga­~i­ja. Ona se raz­li­ku­je od mi­si­je sve­{te­ni­ka u sve­tu. Na
kra­ju sam im re­kao: Po­ga­si­te sve­ti­o­ni­ke na gre­be­ni­ma, i {ta }e se
do­go­di­ti s la­|a­ma? Mo­na­si i je­su sve­ti­o­ni­ci."
7. "Mo­nah ne od­la­zi iz sve­ta za­to {to ga mr­zi ne­go za­to {to ga
qu­bi i {to mu na taj na­~in naj­bo­qe mo­`e po­mo­}i u stva­ri­ma ko­je ne
re­{a­va ~o­vek ne­go se re­{a­va­ju sa­mo po bo­`an­skom na­dah­nu­}u."
XV. O@EWENI ILI NEO@EWENI?
1. Mno­gi mla­di ver­ni­ci na­i­la­ze na te­{ko­}e od­lu­~u­ju­}i ko­ji }e
put iza­bra­ti u `i­vo­tu: da li }e osno­va­ti po­ro­di­cu ili }e osta­ti bez­
bra~­ni? Na toj ras­kr­sni­ci sam se na­{ao i ja na­kon {to sam de­mo­bi­
li­san iz voj­ske. Sma­trao sam da }e mi ko­ri­sti­ti da za­tra­`im po­mo}
od st. Paj­si­ja. Evo {ta je on na­pi­sao u od­go­vo­ru na mo­je pi­smo:
^a­sni Krst, 14. ju­na 1973.
Zdra­vo, qu­bqe­ni bra­te Di­o­ni­si­je!
Do­bio sam tvo­je pi­smo i ra­du­jem se {to si ve} po­jeo svoj voj­ni~­ki
hleb. Sla­va Bo­gu.
Sma­tram da je sad neo­p­hod­na raz­me­na mi­{qe­wa, jer od jed­nog ili
dva pi­sma ne­}e bi­ti ko­ri­sti. Ciq mi je da ti po­mog­nem da bu­de{
opre­zan i da ne pad­ne{ u ne­ko ne­po­pra­vqi­vo is­ku­{e­we.
Ako mi­sli{ da po­sta­ne{ o`e­wen sve­{te­nik, on­da ne­mam ni­{ta
po­seb­no da ti ka­`em. Ako pak ho­}e{ da bu­de{ neo­`e­wen, on­da ti
je ili pre­vas­hod­no po­treb­na po­u­ka i u tom slu­~a­ju bi tre­ba­lo da se
du­hov­no ob­na­`i{ da bi se du­hov­no na­o­ru­`ao, ili bi pak tre­ba­lo da
`i­vi{ po­red dru­gog neo­`e­we­nog kli­ri­ka, ka­ko bi­ste je­dan dru­go­me
uza­jam­no po­ma­ga­li.
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 83
[to se ti­~e sve­te obi­te­qi Sto­mi, mo­gu te upo­zna­ti sa svim te­
{ko­}a­ma s ko­ji­ma }e{ se su­o­~i­ti, ka­ko od stra­ne Mi­tro­po­li­je ta­ko
i od stra­ne na­ro­da.
Ono {to je naj­o­pa­sni­je je­ste tvo­ja mla­dost, neo­pit­nost u mo­na­
{kom `i­vo­tu i mno­{tvo ne­pri­ja­teq­skih pod­va­la za ko­je ti i ne zna{,
zbog ~e­ga }e{ vr­lo br­zo pa­sti u is­ku­{e­we. Ne ve­ruj svo­joj de­ti­wa­stoj
rev­no­sti.
Ja to ose­}am i pi­{em ti. Tre­ba­lo bi da do­|e{ pre ne­go {to se za
bi­lo {ta od­lu­~i{ i, na­rav­no, po­mo­}i }u ti ko­li­ko god mo­gu u ono­me
{to ti bu­de{ `e­leo. Kao {to zna{, ni u ~e­mu ne tra­`im sop­stve­nu
ko­rist, ne­go sa­mo ko­rist za du­{u dru­go­ga i op­{tu ko­rist za na­{u
Cr­kvu.
Ra­do­va­}u se ako po­sta­ne{ do­bar sve­{te­nik da bi, ma gde se na­la­
zio, po­mo­gao maj­ci – Cr­kvi, a za to }e{ bi­ti od ko­ri­sti bi­lo da si
o`e­wen ili neo­`e­wen.
Pri­rod­no je da }e za me­ne bi­ti ve­li­ka ra­dost ako po­sta­ne{ je­ro­
mo­nah u obi­te­qi ka­kva je, na pri­mer, go­re­po­me­nu­ti Sto­mi.
Na `a­lost, na kop­nu vla­da ne­zna­we o mo­na­{tvu.
Ne­}u te vi­{e za­ma­ra­ti. Sve ovo sam ti re­kao sa sa­o­se­}a­wem i brat­
skim in­te­re­so­va­wem. Ka­ko te pro­sve­tli Bog, ta­ko i po­stu­paj.
S qu­ba­vqu Hri­sto­vom,
tvoj brat mo­nah Paj­si­je
2. Za­ni­mqi­vo je i we­go­vo sle­de­}e pi­smo ko­je se ti­~e uza­jam­nog
od­no­sa su­pru­`ni­ka.
^a­sni Krst, 26. sep­tem­bra 1974.
Zdra­vo, dra­gi Ge­or­gi­je!
Do­bio sam tvo­je pret­hod­no pi­smo, ali ti ni­sam od­go­vo­rio jer je to
te­ma za du­hov­ni­ka. Sve {to mo­gu da u~i­nim je­ste da se mo­lim.
Ko­li­ko god je mo­gu­}e, na­stoj da se pre­ma svo­joj su­pru­zi od­no­si{
du­hov­no, ka­ko bi me­|u va­ma po­sto­ja­la qu­bav i uza­jam­no raz­u­me­va­we.
Ta­ko po­stu­paj i sa de­com. Istin­ski du­ho­van ~o­vek ima obi­~aj da po­
pu­sti, o ~e­mu go­vo­ri i apo­stol Pa­vle. Sna­`ni bi tre­ba­lo da no­se
te­ret ka­ko bi sla­bi mo­gli da pre­dah­nu, ume­sto da i sna­`ni i sla­bi
no­se sa­mo svo­je bre­me.
Eto to­li­ko. Ni­{ta vi­{e. Ne­ka Hri­stos i Pre­sve­ta Bo­go­ro­di­ca
bu­du uz te­be.
S qu­ba­vqu Hri­sto­vom,
mo­nah Paj­si­je
84 OTAC DIONISIJE TACIS
3. Je­dan mla­di} upi­tao je star­ca {ta da ~i­ni u `i­vo­tu, od­no­sno
ko­ji put da iza­be­re i {ta od we­ga `e­li Bog. Sta­rac mu je od­go­vo­rio:
"De­te mo­je, Bog `e­li ono {to `e­li{ i ti. Bog ni­ko­ga ne pri­si­qa­va
da sle­di ovaj ili onaj put. Bog je du­hov­ni Na­~al­nik i On uva­`a­va
~o­ve­ko­vu slo­bo­du. On ni­je voj­sko­vo­|a da bi sve svr­stao u je­dan stroj.
Evo {ta ho­}e Bog: da ~a­sno is­pu­ni{ ono {to si iza­brao. Ako iza­be­
re{ da bu­de{ mo­nah, on­da bu­di do­bar mo­nah. Ako oda­be­re{ po­ro­di~­ni
`i­vot, on­da bu­di do­bar otac po­ro­di­ce."
XVI. O BOGOSLOVIMA
1. "Raz­li­~i­ta bo­go­slov­ska gle­di­{ta pro­sej­te kroz sve­to­o­ta~­ko
si­to. Du­`ni ste da ih pro­se­je­te na osno­vu Ota­ca i da od­ba­ci­te sme­­
}e i qu­sku. Is­tra­`uj­te na osno­vu Ota­ca. Evo vam pri­me­ra. Po­sto­ji
ba­kar, bron­za i zla­to. Ba­kar je i do­bar i lo{, bron­za je i do­bra i
lo­{a, zla­to mo­`e bi­ti od dva­na­est ka­ra­ta ali i od dva­de­set ~e­ti­ri
ka­ra­ta. Iza­bra­}e­te zla­to od dva­de­set ~e­ti­ri ka­ra­ta. Osta­lo ta­ko­|e
mo­`e po­slu­`i­ti, ali svi da­ju pred­nost zla­tu."
2. "U bo­go­slov­skim kru­go­vi­ma po­zna­vao sam ne­ke ko­ji su se ba­vi­li
sle­de­}im pi­ta­wi­ma: Ko je na­pi­sao tu kwi­gu? Ko je sa­sta­vio kri­ti~­ke
pri­med­be, itd, od­no­sno ba­vi­li su se isto­rij­skim pi­ta­wi­ma. Za ime
Bo­`i­je! Da li je ta kwi­ga od po­~et­ka pra­vo­slav­na i sve­to­o­ta~­ka? Ako
je ta­ko, iz­u­~a­va­}u {ta ka­`e otac Cr­kve i za­pi­ta­ti se: 'Gde se ja na­la­
zim? Gde se na­la­zi on? [ta da u~i­nim?' Zna­te li da ba­vqe­we sa­mim
so­bom pred­sta­vqa na­por, dok je ba­vqe­we dru­gi­ma ve­o­ma la­ko!"
XVII. SAVREMENI ^OVEK
1. "Da­na­{wi qu­di uda­qi­li su se od du­hov­ni­ka i za­gu­{i­le su ih
po­mi­sli i ra­zno­li­ke stra­sti. Na is­po­vest od­la­ze kod psi­hi­ja­ta­ra.
Uzi­ma­ju ta­ble­te da bi za­bo­ra­vi­li na pro­ble­me ko­ji ih mu­~e. Tek {to
pro­|e ma­lo vre­me­na, a pro­blem se po­no­vo po­ja­vi, i opet se de­{a­va isto.
Po­no­vo ra­de istu stvar. Me­|u­tim, ako bi sva­ko se­be iz­nu­tra do­veo u
red, spa­vao bi kao jag­we­{ce i ne bi gu­tao ta­ble­te."
2. "Svet je iz­gu­bio smi­sao `i­vo­ta i tre­ba­lo bi da ga pro­na­|e. Ne­
ver­je na­no­si ogrom­nu {te­tu. Sve po­~i­we od we­ga (ne­ver­ja)."
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 85
3. "Zlo se ot­ki­nu­lo s lan­ca i sve se za­cr­ni­lo kao pre­o­ra­na wi­va.
Me­|u­tim, ako tu wi­vu za­se­je­mo, ona }e se za­ze­le­ne­ti, a na pro­le­}e }e
do­ne­ti plo­do­ve. Ta­ko sa­da svet `i­vi u ta­mi zla. Mo­glo bi da na­stu­pi
i do­bro vre­me. Me­|u­tim, za to je po­treb­na se­tva."
4. U na­stav­ku, sta­rac je re­kao: "S dru­ge stra­ne, pri­me­}u­jem i po­
zi­tiv­nu za­bri­nu­tost i po­vra­tak u ma­na­sti­re. Ne­ka Bog po­mog­ne tom
po­vrat­ku. U sva­kom slu­~a­ju, sad `i­vi­mo u mra~­nom pe­ri­o­du. Qu­di }e
se vra­ti­ti. Uvi­de­}e da do­la­zi do ne­spo­ra­zu­ma. Te­{ko mi je da shva­tim
ka­ko i obra­zo­va­ni qu­di stva­ra­ju ve­li­ke ne­spo­ra­zu­me."
5. "Ve­ro­vat­no je do­{lo vre­me kad }e jed­ni pe­va­ti i pi­ti u cen­tri­
ma a dru­gi od­la­zi­ti u cr­kve i ma­na­sti­re na bde­wa."
6. "Da­nas r|a­vog ~o­ve­ka pred­sta­vqa­ju kao do­brog. Ma­so­na, na pri­
mer, pred­sta­vqa­ju kao do­brog i bo­go­bo­ja­`qi­vog, dok on sam dr­`i
tor­bi­cu u ko­joj se skri­va |a­vo. Ma­son tvr­di da qu­de vo­di po pra­vom
pu­tu, a kad ih on pred­vo­di |a­vo iz tor­bi­ce po­ka­zu­je je­dan rog. 'A {ta
je to', pi­ta­ju ra­do­zna­li qu­di ~im se uve­re da je to |a­vo. Ma­son im
ka­`e: 'To je pla­vi pa­tli­xan, po­|i­te za mnom.' Dru­gim re­~i­ma, i kad
zna­mo da se tvo­re de­mon­ska de­la, oni se tru­de da nam ih pri­ka­`u kao
do­bra i ko­ri­sna."
7. "Ne­ka sva­ko de­la za Bo­ga ono­li­ko ko­li­ko mo­`e, bri­`qi­vo i s
bla­go­da­re­wem. Osta­vi­mo mir­ja­ne. Ti ne­sre}­ni­ci su, s wi­ho­vim sve­tov­
nim opa­`a­wem stva­ri, na­pu­ni­li psi­hi­ja­trij­ske kli­ni­ke. Oni go­vo­re:
eto, on je sre­}an jer je iz­gra­dio vi­lu, a ja ni­sam imao sre­}e u `i­vo­tu,
itd. Za­tim po­~i­wu da ra­de bez pre­da­ha. Ne shva­ta­ju da upra­vo ni­je
imao sre­}e onaj ko­ji je iz­gra­dio vi­lu ve­}u ne­go {to mu je po­treb­no.
Ra­de i ne `a­le se­be, sve ih mu­~i, a za­uz­vrat do­bi­ja­ju sa­mo ne­sre­}u i
me­lan­ho­li­ju. Me­|u­tim, i oni ko­ji su "ima­li sre­}e" do­`i­vqa­va­ju to
isto, jer i oni sve opa­`a­ju na sve­to­van na­~in. Kad u qu­di­ma ca­ru­je
ego­i­zam, on­da je bla­go­dat Bo­`i­ja da­le­ko!"
8. "Qu­di se sad ra­du­ju ma­te­ri­jal­nim stva­ri­ma. Ako ima­ju nov auto­
mo­bil – po­ska­ku­je im sr­ce. Ako ima­ju ve­li­ku ku­}u – po­ska­ku­je im sr­ce.
Ako ima­ju ode­}u, obu­}u i osta­lo – po­ska­ku­je im sr­ce. Ako pak ku­pe
jah­tu – opet im po­ska­ku­je sr­ce. Dru­gim re­~i­ma, ra­du­ju se sve­mu {to
je ma­te­ri­jal­no. Oni, me­|u­tim, ko­ji `i­ve an­gel­skim `i­vo­tom, na sve
to gle­da­ju kao na ot­pat­ke."
86 OTAC DIONISIJE TACIS
9. U po­gle­du po­na­{a­wa sa­vre­me­nih qu­di, sta­rac je po­se­ti­o­ci­ma is­
pri­po­ve­dao sle­de­}i slu­~aj: "Bio je je­dan sta­rac, pa­stir, ko­ji je `i­veo
u {um­skoj ko­li­bi. U vre­me ra­ta, od te ko­li­be su na­~i­ni­li skla­di­{te.
Is­pu­ni­li su ga svim i sva­~im: hra­nom, pi­}em i osta­lim. Jed­nog le­pog
da­na voj­ni­ci su se naj­e­li pe­~e­wa i bi­li sko­ro mr­tvi pi­ja­ni. To isto je
u~i­nio i sta­rac. Usled wi­ho­ve ne­pa­`we do­{lo je do po­`a­ra i pla­men
je za­hva­tio ko­li­bu. Je­dan voj­nik se tad obra­tio star­cu: '^i­~a–Ata­na­
si­je, go­ri ko­li­ba!' Ovaj mu je na to od­go­vo­rio: 'Ne­ka go­ri, ja­do!' Kao
{to vi­di­te, star­~i} je `i­veo na sa­svim dru­ga­~i­ji na­~in i ni­ma­lo se
ni­je bri­nuo za svoj dom. Ta­ko ~i­ne i qu­di. Oni `i­ve ma­te­ri­jal­nim
sta­wem i ni­ma­lo se ne bri­nu o du­hov­nom. Svo­je sr­ce pre­da­ju ma­te­ri­
jal­nom, a za­tim se uda­qu­ju od Bo­ga."
10. "Da­na­{wi na­rod je po­go­dan sa­mo za pa­ra­du, ali za bit­ke ni­je.
Ne go­vo­ri­te im o bit­ka­ma. Me­|u­tim, mo­`e se do­go­di­ti da se na va­{e
o~i po­dig­ne ve­tar i da se raz­be­sni olu­ja, i tad }e se sve pro­me­ni­ti.
Sad je po­treb­no da se is­pod po­zla­te po­ka­`e ba­kar."
XVIII. O OGLA[AVAWU MORALNIH GREHOVA
1. "Ni­je pra­vo­slav­no iz­no­si­ti na uvid bi­lo ~i­je mo­ral­ne gre­{ke.
Na­ve­di­mo pri­mer. Pret­po­sta­vi­mo da na pu­tu le­`i ne­~i­sto­}a. Ka­da
bu­de tu­da pro­la­zio, raz­bo­rit ~o­vek }e uze­ti da­sku i po­kri­ti je, ka­ko
ne bi iza­zi­va­la od­vrat­nost. Dru­gi }e, na­pro­tiv, ume­sto da je pre­kri­je,
po­~e­ti da je raz­gr­}e, ta­ko da }e se smrad jo{ vi­{e ra­{i­ri­ti. [ta je
on u~i­nio? Ba{ ni­{ta. iza­zvao je jo{ ve­}e zlo. Ne tre­ba pre­ko­pa­va­ti
po tu­|im gre­si­ma. Za­po­vest Ka­`i Cr­kvi ne­ma taj smi­sao da sve tre­ba
jav­no raz­gla­si­ti. Da­nas ni­je sve Cr­kva. Cr­kva su oni ko­ji `i­ve ka­ko
to ho­}e Hri­stos, ali ne i osta­li ko­ji se na­o­ru­`a­va­ju pro­tiv Cr­kve,
kao {to ~i­ne ma­so­ni, je­ho­vi­sti i dru­gi."
2. Kad se pre ne­ko­li­ko go­di­na u Cr­kvi raz­buk­tao skan­dal ~i­ji je
za­~et­nik bio je­dan epi­skop, mno­gi su se kod star­ca ras­pi­ti­va­li o to­
me. On je od­go­va­rao s ve­li­kim ra­su­|i­va­wem: "Ne po­zna­jem tog ~o­ve­ka
i ne mo­gu da znam da li se uisti­nu do­go­di­lo to o ~e­mu mi go­vo­ri­te.
Ako se do­go­di­lo, Bog je do­pu­stio da pad­ne u greh jer se ina­~e mo­gao
po­gor­di­ti i iz­gu­bi­ti du­{u. Sad mu je Go­spod dao po­voq­nu pri­li­ku
za po­ka­ja­we."
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 87
XIX. KAKO SE PONA[ATI
PREMA BOGOHULNICIMA
Ži­ve­}i u za­jed­ni­ci, hri­{}a­nin ~e­sto od ra­znih qu­di slu­{a naj­
stra­{ni­je hu­le. We­go­vo ogor­~e­we je du­bo­ko i on ose­}a po­tre­bu da na
ne­ki na­~in od­re­a­gu­je. U sle­de­}em pi­smu, ko­je sam do­bio to­kom voj­ne
slu­`be, o. Paj­si­je sa du­hov­ne ta~­ke gle­di­{ta raz­ma­tra op­{te­we s
bo­go­hul­ni­ci­ma:
^a­sni Krst, 20. ja­nu­a­ra 1972.
Bra­te Di­o­ni­si­je, ra­duj se u Go­spo­du!
Do­bio sam tvo­je pi­smo i ob­ra­do­vao se {to slu­`i{ za­jed­no sa So­
lu­wa­ni­ma, jer }e{ bi­ti uz svo­je po­zna­ni­ke i ukre­pi­}e{ se. Shva­tam
ko­li­ko je te­{ko kad je ~o­vek pri­nu­|en da bo­ra­vi me­|u qu­di­ma ko­ji
su sa­bra­ni sa naj­ra­zli­~i­ti­jih stra­na. Za­bla­go­da­ri Bo­gu ma­kar za to
{to slu­`i{ u mir­no­dop­sko vre­me i {to se sve te­{ko­}e mo­gu raz­ve­
ja­ti uz ma­lo tr­pqe­wa.
U ve­zi s tvo­jom te­mom. Pi­{e{ da go­to­vo svi oko te­be hu­le na Bo­
ga. Evo {ta }u ti od­go­vo­ri­ti.
1. Sma­tram da smo du­`ni da se po­tru­di­mo da ne bu­de­mo uzrok wi­
ho­vog bo­go­hu­qe­wa. Ako hu­le na Bo­ga iz dru­gih raz­lo­ga, tu je ta­ko­|e
po­treb­no ra­su­|i­va­we. Ako je bo­go­hul­nik bez­o­~an, bi­lo bi do­bro da
se pre­tva­ra{ da ga ne slu­{a{ i da na we­ga ne obra­}a{ pa­`wu. Ako
je do­bre na­ra­vi ali se iz­ru­gu­je zbog r|a­ve na­vi­ke, ti iz­ne­si pri­med­
bu. Ako je do­bre na­ra­vi ali ve­li­ki ego­i­sta, ne­moj sta­vqa­ti stro­gu
pri­med­bu ne­go, ko­li­ko mo­`e{, smi­re­no i ra­`a­lo­{}e­no.
2. 'Si­lom svo­jih vr­li­na raz­ob­li­~uj one ko­ji se sva­|a­ju s to­bom... i
oba­raj ih sa smi­re­wem i spo­koj­nih usa­na. Raz­ob­li­~uj raz­vrat­ni­ka svo­
jim do­li~­nim po­na­{a­wem, a be­stid­ni­ke skrom­nim po­gle­dom tvo­jih o~i­
ju.' Ta­ko nam go­vo­ri av­va Isa­ak, a u to­me se sa­sto­ji i evan­|el­ski stav.
Tre­ba­lo bi da se ra­du­je­mo ume­sto {to se ra­`a­lo­{}u­je­mo kad se
qu­di i bez na­{e kri­vi­ce gru­bo po­na­{a­ju pre­ma na­ma. Ni­je neo­p­hod­no
da se tru­di­mo da nas qu­di oprav­da­ju kad smo u pra­vu. Bog je pra­ve­dan
i mi }e­mo upra­vi­ti po­gled ka dru­gom `i­vo­tu. Zbog to­ga ne­ma smi­sla
da tra­`i­mo raz­u­me­va­we od dru­gih qu­di, da bi bi­li do­bri pre­ma na­ma,
pri­zna­li na­{e vred­no­sti, da nas ne bi vre­|a­li, itd. Onaj ko to tra­`i
u ovom `i­vo­tu tre­ba da zna da ga put ko­jim ko­ra­~a ne­}e od­ve­sti u raj.
Eto, ta­ko je, bra­te Di­o­ni­si­je. Ne­ka te ~u­va­ju Hri­stos i Pre­sve­ta
Bo­go­ro­di­ca.
S qu­ba­vqu Hri­sto­vom, mo­nah Paj­si­je.
88 OTAC DIONISIJE TACIS
XX. RAZNE TEME
1. Na pi­ta­we da li du­{e sve­ti­te­qa ose­}a­ju da ih pri­zi­va­mo i da
li o. Paj­si­je po­se­du­je po­tvr­du o to­me da ga oni slu­{a­ju, sta­rac je od­go­
vo­rio: "Imam po­tvr­du da me sve­ti­teq ~u­je, bu­du­}i da i ja ~u­jem we­ga.
Ima li po­tre­be da o to­me i da­qe go­vo­ri­mo?"
2. "Do­ga­|a se da, ako ne­{to ka­`e{ dru­gi­ma, bu­de kao na tu­ri­sti~­
kom pu­to­va­wu. De­li se sve {to je po­treb­no. Onaj ko po­se­du­je ne­{to
du­hov­no, da­je dru­go­me da bi mu po­mo­gao da ode u raj i pri tom ne mi­sli
na se­be. Me­|u­tim, {ta se do­ga­|a ako ga qu­di hva­le vi­{e ne­go {to je
po­treb­no? Jed­ni ima­ju ko­ri­sti a dru­gi ne­ma­ju. Bog, na­rav­no, vi­di ~o­ve­
ko­vu na­me­ru, ali je neo­p­hod­no da i mi sa­mi bu­de­mo oba­zri­vi. R|a­vo je
ako do­|e do ta­kvog tu­ri­sti~­kog pu­to­va­wa, od­no­sno ako je­dan ve­ru­ju­}i
go­vo­ri dru­gom ne­{to da bi mu po­mo­gao a ovaj po~­ne da ga hva­li."
3. "Po­sto­je mno­gi sno­vi ko­ji po­ti­~u od bor­be. Na wih tre­ba obra­
ti­ti pa­`wu. Me­|u­tim, u od­no­su na sno­ve uop­{te mo­ra­mo bi­ti ve­o­ma
opre­zni."
4. "Bog ne pred­o­dre­|u­je, Bog una­pred zna. Kao Sve­zna­ju­}i, On su­
di o sva­kom ~o­ve­ku – da li }e mu ot­kri­ti isti­nu Hri­sto­vu? Go­spod
po­sma­tra: ako ~o­vek po­sta­ne pra­vo­sla­van, ka­ko }e `i­ve­ti? Sa­gla­sno
to­me On i ra­su­|u­je."
5. "Kad umru ne­mi­lo­srd­ni qu­di, po­ru­~i­te im pa­ra­sto­se i pre­vas­
hod­no daj­te mi­lo­sti­wu. Po­sto­ji mno­go si­ro­ma­ha. Jed­no­stav­no da­va­we
mi­lo­sti­we ubo­gom vred­ni­je je od mno­{tva pro­li­ve­nog zno­ja."
6. "Pra­vi­li su grob­ni­ce ko­je ne pro­ki­{wa­va­ju, ali to ni­ka­ko ni­je
spa­sa­va­lo te­la po­koj­ni­ka od tru­le­`no­sti, iako po­sto­je sred­stva ko­ja
je spre­~a­va­ju. Zbog to­ga mo­ra­mo bi­ti opre­zni u svo­jim ra­su­|i­va­wi­ma.
Pri­rod­no, u mno­gim slu­~a­je­vi­ma je uzrok tru­le­`no­sti greh."
7. Na pi­ta­we da li sve­to­gor­ski mo­na­si do­bi­ja­ju pen­zi­ju od osi­gu­ra­
va­ju­}eg za­vo­da, sta­rac je od­go­vo­rio: "Ne znam, mo­`da ne­ki i do­bi­ja­ju.
Ov­de ne po­sto­ji po­tre­ba za pen­zi­jom. Ako i po­sto­ji ne­ka po­tre­ba, ma­
na­sti­ri da­ju 'bla­go­slo­ve'. U sva­kom slu­~a­ju, `i­vim ta­ko ka­ko `i­vim,
bez ob­zi­ra da li do­bi­jam pen­zi­ju od osi­gu­ra­va­ju­}eg za­vo­da ili ne. Ako
mi da­ju iz dru­ge ri­zni­ce, sve }u ima­ti. Uze­}u ne­{to ma­lo iz ri­zni­ce
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 89
tr­pqe­wa, ne­{to ma­lo iz ri­zni­ce mo­li­tve, ne­{to ma­lo iz ri­zni­ce
qu­ba­vi, itd. Iz tih ri­zni­ca tre­ba da do­bi­ja­mo po­mo}."
8. "I mi smo do­zna­li za ra­di­o­ak­tiv­nost. [ta da vam ka­`em? Uko­
li­ko bi do za­ga­|e­wa do­{lo na jed­nom me­stu, re­kli bi­smo da oda­tle
tre­ba oti­}i. Sa­da, kad je ono svu­da pro­dr­lo, ni­~e­ga ne­}e bi­ti. Mi
ov­de na Go­ri no­si­mo svoj krst i sve je­de­mo. ^e­ga da se pla­{i­mo? Zar
Go­spod ni­je re­kao da ve­ru­ju­}i, ako i smrt­no {to po­pi­ju, ne­}e im na­
u­di­ti (Mk. 16; 18)? Ne uzru­ja­vaj­te se."
9. "Po­sto­ji raz­li­ka iz­me­|u ~u­da na­{e ve­re i ~u­da dru­gih ve­ro­i­spo­
ve­sti. I ho­xa mo­`e da sa­tvo­ri ~u­do po­mo­}u ra­znih ma­gij­skih po­stu­pa­
ka. On te­`i da vi­de sve­tlost dok mi, kad nam |a­vo po­ka­`e sve­tlost i
po­{a­qe bli­sta­we, okre­}e­mo le­|a. Dru­gi za­tva­ra­ju nos, na­pre­`u u{i
i tr­qa­ju o~i a za­tim vi­de ha­lu­ci­na­ci­je. Mi tra­`i­mo ~u­da od Bo­ga i
ne op­{ti­mo s |a­vo­lom ne­go, na­pro­tiv, da­no­no}­no vo­ju­je­mo s wim."
10. Jed­nom sam upi­tao star­ca da li kli­rik – pre­da­va~ tre­ba da
bu­de ~lan sin­di­ka­ta, a on mi je od­go­vo­rio: "A {ta je to? Ra­ni­je to­ga
ni­je bi­lo. Pre­tr­pi­te. Umi­ri­}e se i ti ve­tro­vi. Ve­ra u Bo­ga raz­re­{i­­
}e sve va­{e pro­ble­me. Ako ne­ma ve­re, sve stva­ra te­{ko­}e i mno­gi
do­la­ze do sa­mo­u­bi­stva."
11. "\a­vo je sa­da po­di­vqao. Do­{la je we­go­va vlast, on je za­uz­ eo me­
sto i na we­go­vim li~­nim kar­ta­ma na­la­ze se tri {e­sti­ce."
12. Na mo­je pi­ta­we zbog ~e­ga je da­nas mno­go mla­dih ko­ji pri­stu­pa­ju
mo­na­{tvu ko­je zna­~i od­ri­ca­we od sve­ga sve­tov­nog dok, isto­vre­me­no,
ne­ma­ju `e­qu da bu­du sve­{te­ni­ci u sve­tu, sta­rac je od­go­vo­rio: "Za to su
kri­vi epi­sko­pi ko­ji na ne­ki na­~in spre­~a­va­ju mla­de u to­me, pa ~ak i
oni­ma, ko­ji su po­sta­li sve­{te­ni­ci, stva­ra­ju pro­ble­me ili ih op­te­re­­
}u­ju ad­mi­ni­stra­tiv­nim i sli~­nim po­slo­vi­ma. Isto ta­ko, ne do­pu­{ta­ju
da se raz­vi­ja­ju ma­na­sti­ri ko­ji su po­sta­li du­hov­ne oaze. Iako po­ste­
pe­no, u sve­tu ipak do­la­zi do po­zi­tiv­ne za­bri­nu­to­sti i ma­na­sti­ri su
po­treb­ni da bi po­mo­gli, ka­ko sve­{te­ni­ci­ma ta­ko i mir­ja­ni­ma."
13. Na pi­ta­we da li bi tre­ba­lo kr­{ta­va­ti de­cu ~i­ji ro­di­te­qi
ni­su u cr­kve­nom bra­ku, sta­rac je od­go­vo­rio: "[ta su u~i­ni­li ne­sre}­
ni­ci? Po­gle­daj­mo ro­di­te­qe i raz­ja­sni­mo zbog ~e­ga ni­su za­kqu­~i­li
cr­kve­ni brak i, opet, zbog ~e­ga `e­le da kr­ste de­cu. Oda­tle }e­mo po­}i.
90 OTAC DIONISIJE TACIS
I oni ima­ju ne­ke svo­je raz­lo­ge. Tre­ba­lo bi da vi­di­mo {ta ih mo­ti­
vi­{e. To je kao za­vr­taw: ako se ne pri­ti­sne, ne­}e se do­bro za­vr­nu­ti.
Ta­ko su i oni ne­{to pre­pa­ti­li i sad `e­le po­mo}."
14. Kad su ne­ki mla­di­}i upi­ta­li o. Paj­si­ja da li se mo­gu ku­pa­ti
u mo­ru za­jed­no s de­voj­ka­ma, on im je od­go­vo­rio: "Ne, ne tre­ba ta­ko da
se ku­pa­te. Po­gle­daj­te dva ma­la bra­ta. Ako od wih za­tra­`i­te da se svu­
ku, oni }e se uda­qi­ti je­dan od dru­gog. Oni se sti­de... A od­ra­sli? Ne
tre­ba se ku­pa­ti ~ak ni na pu­stom me­stu, jer ako u|e{ u vo­du i po~­ne{
da se za­pqu­sku­je{, on­da je to na­sla­da."
15. Na pi­ta­we za­{to Bog ni­je ure­dio da se sje­di­ne ta­kvi bra~­ni
dru­go­vi ko­ji bi vo­di­li du­ho­van `i­vot, sta­rac je od­go­vo­rio: "Bi­lo bi
do­bro kad ne bi po­sto­jao |a­vo. Me­|u­tim, |a­vo po­sto­ji. Ne­ma sum­we
da qu­bav Bo­`i­ja sve ustro­ja­va. Da bi spa­sao r|a­vog mu­`a, Bog mu da­je
pre­kra­snu `e­nu, i su­prot­no. Str­pqe­wa, bra­}o, i sve }e pro­}i. Da­nas
je sve pro­men­qi­vo i ne­ma ni­~e­ga traj­nog."
16. "Ne tre­ba se su­ko­bi­ti s qu­di­ma ako ima­ju dru­ga­~i­je po­gle­de.
Pa­`wu tre­ba obra­ti­ti je­di­no na ko­mu­ni­ste. Ako pak i oni ve­ru­ju u
Bo­ga, on­da ne tre­ba pra­vi­ti ni­ka­kvu raz­li­ku."
17. "Se­ver­ni deo kon­ti­nen­ta iz­gra­di­li su ve­li­ki i wih bi tre­
ba­lo ka­no­ni­zo­va­ti. Sad }e­mo se vra­ti­ti u `i­vot. Od nas se zah­te­va
ra­su­|i­va­we da bi­smo iz­be­gli kraj­no­sti i da ne bi­smo stva­ra­li po­
met­wu u sve­tu."
18. O gr~­kom na­ro­du ko­ji ne ide pra­vim pu­tem, st. Paj­si­je je re­
kao: "Kao Je­li­ni, mi ni­{ta ne ra­di­mo. Bi­}e sre­}a ako Bog sad ne­{to
u~i­ni, jer se dru­ga­~i­je ne bi­smo sa­gla­si­li. Mo­`da }e Bog sve ure­di­
ti, ta­ko da na­kon iz­ve­snog vre­me­na ne­}e­te mo­}i da na­|e­te ne­ve­ru­ju­­
}eg ~o­ve­ka. Sad sva­ko tre­ba da se po­tru­di. Ži­vi­mo u r|a­va vre­me­na.
Mno­gi bi sve­ti­te­qi po­`e­le­li da `i­ve u na­{oj epo­hi, jer bi ima­li
po­voq­nu pri­li­ku da se pod­vi­za­va­ju. I mno­gi po­bo­`ni hri­{}a­ni bi
po­`e­le­li da `i­ve u na­{oj epo­hi, jer bi se i oni pod­vi­za­va­li. Mi, na
ne­sre­}u, vo­di­mo ova­kav `i­vot."
19. Na­kon pu­to­va­wa na ko­jem se ba­vio ne­kim po­slo­vi­ma u svo­joj
po­stoj­bi­ni, Fa­ra­si Ka­pa­do­kij­skoj, sta­rac mi je po­slao raz­gled­ni­cu
sa sli­kom cr­kve Sve­te So­fi­je. Evo {ta je na woj pi­sa­lo:
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 91
Pre ne­ko­li­ko da­na do­{ao sam iz Sve­te So­fi­je. Bi­lo mi je ve­o­ma
bol­no da je vi­dim u ne­~i­stim tur­skim ru­ka­ma. Oni su oskr­na­vi­li vas­ce­
lu pre­sto­ni­cu. Ne­ka da Bog da usko­ro i{­~e­zne wi­hov po­lu­me­sec i da i
Grad i Sve­ta So­fi­ja po­no­vo bu­du na­{i. Amin. Amin. Od Kon­stan­ti­no­
po­qa – An­ka­re – Ke­sa­ri­je, na dve­sta ki­lo­me­ta­ra u du­bi­ni Ana­do­li­je,
na­la­zi se mo­je se­lo, Fa­ra­sa Ka­pa­do­kij­ska. Kad sam ta­mo sti­gao, uve­rio
sam se da Tur­ci po­sta­ju ve­o­ma uz­ne­mi­re­ni ka­da vi­de Gr­ke, ~i­me po­ka­zu­
ju da te ze­mqe ni­su wi­ho­ve ne­go da su ih ote­li, i zbog to­ga se pla­{e.
Bu­di mi zdrav.
Mo­nah Paj­si­je
20. To­kom 1975. g. ba­vio sam se pri­ku­pqa­wem raz­li­~i­tog ma­te­ri­ja­la
i sve­do­~an­sta­va ko­ja bi mi mo­gla po­mo­}i da na­pi­{em `i­ti­je no­vo­mu­~e­
ni­ka Jo­va­na iz Ko­ni­ce, po­stra­da­log 1814. u Agri­ni­ji. Ski­cu tog de­la
po­slao sam po­{tom star­cu Paj­si­ju da bi on iz­re­kao svo­je mi­{qe­we.
Sta­rac mi je po­slao sle­de­}e pi­smo, gde je iz­lo­`io ko­ri­sna oba­ve­{te­wa
i sa­ve­te ko­ji­ma sam se ru­ko­vo­dio u ovom ra­du. Ta­ko sam 1979. g. ob­ja­vio
kwi­gu "Sve­ti no­vo­mu­~e­nik Jo­van iz Ko­ni­ce" (48 str.). Evo tog pi­sma:
^a­sni Krst, 20. mar­ta 1976.
Qu­bqe­ni moj o~e Di­o­ni­si­je, bla­go­slo­vi!
Pre me­sec da­na do­bio sam `i­vo­to­pis sve­tog no­vo­mu­~e­ni­ka Jo­va­na
iz Ko­ni­ce, ali ti ni­sam pi­sao da ne bih `u­rio i da bih po­ka­zao ma­lo
str­pqe­wa i po­mo­lio se.
Ne znam da li kon­tak­ti­ra{ s An­ge­lo­som Con­ga­som. On po­se­du­je
mno­go ma­te­ri­ja­la i ka­non ko­ji je sa­sta­vio je­dan sve­{te­nik iz Ko­ni­
ce. Mi smo za­jed­no s An­ge­lo­som ulo­`i­li mno­go na­po­ra (An­ge­los se
po­seb­no tru­dio i za­mo­rio) ali, na `a­lost, kod ta­da­{weg vla­di­ke
ni­smo na­i­{li na raz­um ­ e­va­we. U pro­le­}e, pre de­vet – de­set me­se­ci,
do­la­zio je sve­{te­nik iz cr­kve Sve­tog Di­mi­tri­ja u Agri­ni­ji: on se
tru­dio i ra­dio kao ni­ko dru­gi i mo­gao bi mno­go da ti po­mog­ne ako se
po­ve­`e{ s wim. I ti bi mo­gao da do­bi­je{ ma­te­ri­ja­le oca De­mo­ste­na,
da iz­vr­{i{ to do­bro de­lo.
Sma­tram sa­mo da ni­ko­ga ne tre­ba po­`u­ri­va­ti u tim po­slo­vi­ma,
ni s jed­ne stra­ne i ni zbog ka­kvog raz­lo­ga. Tvoj rad je do­bar, ali je
do­ne­kle pi­san u `ur­bi.
Mo­lim se Bo­gu da po­da­ri sna­gu i bo­`an­stve­no pro­sve­tqe­we ka­ko
bi sve iza­{lo na do­bro. Že­lim ti zdra­vqe to­kom pre­o­sta­lih da­na
^e­tr­de­set­ni­ce.
S qu­ba­vqu Hri­sto­vom, mo­nah Paj­si­je
92 OTAC DIONISIJE TACIS
21. "Pre gre­ho­pa­da, `i­vo­ti­we u ra­ju bi­le su dra­gi ~o­ve­ko­vi pri­
ja­te­qi. Adam je po­se­do­vao dar pro­zor­qi­vo­sti, od­no­sno du­hov­nu te­
le­vi­zi­ju. On je sa­gle­da­vao po­tre­be `i­vo­ti­wa i po­ma­gao im. Orao je
bio na­u­~en da je­de sa­mo mr­tve `i­vo­ti­we, ali je za­tim po­di­vqao pa je
po­~eo da je­de i one `i­ve. Sve `i­vo­ti­we su bi­le pi­to­me i po­di­vqa­le
su tek po­sle gre­ho­pa­da."
22. Ne­ko je upi­tao star­ca o sa­da­{woj si­tu­a­ci­ji i, uop­{te, o qud­
skom ro­du, a sta­rac je od­go­vo­rio: "Ne uzru­ja­vaj­te se. Mno­ga na­re­|e­wa
ne­}e us­pe­ti ni da ot­ku­ca­ju. Na{ rod }e se uve­li­~a­ti, iako bi na­{i
la­`ni pri­ja­te­qi hte­li da ga po­me­{a­ju sa bla­tom i da im za to jo{
bu­de­mo za­hval­ni. Bog to, na­rav­no, ne­}e do­zvo­li­ti. He­la­da }e se otvo­
ri­ti Is­to­ku. Tur­ska }e bi­ti pri­mo­ra­na da pla­ti svoj dug."
23. Sta­rac je re­kao da su "Po­ma­ki* u Tra­ki­ji Gr­ci" i ka­zi­vao je o
ono­me {to ga je u~vr­sti­lo u tom uve­re­wu. Jed­nom je pri­su­stvo­vao kr­
{te­wu ne­kog pu­no­let­nog Po­ma­ka, ko­je je oba­vqe­no u Ko­mo­ti­ni. Da­li
su mu ime Apo­sto­los. Po­sle kr­{te­wa po­ja­vio se je­dan ~o­vek i re­kao:
"O, ne­sre}­ni­~e, kad su te kr­{ta­va­li tre­ba­lo je da ka­`e{ da ti da­ju
ime Ko­stas a ne Apo­sto­los, jer se i tvoj pra­de­da zvao Ko­stas!"
24. "Vi­zan­ti­ja je ro­di­la Sve­tu Go­ru a Sve­ta Go­ra bi, uko­li­ko iz­dr­
`i i ne do­pu­sti upliv sve­tov­nog du­ha, mo­gla da ro­di Vi­zan­ti­ju."
25. Po­se­ti­o­cu ko­ji je mno­go vo­leo Ma­lu Azi­ju sta­rac je re­kao: "Ti
bi re­kao: Ma­la Azi­ja – Ve­li­ka Gr~­ka."
26. Jed­nom svom po­zna­ni­ku sta­rac je re­kao: "Ne­moj mi­sli­ti da }e
se spa­sti sa­mo oni ko­ji su do­{li na Sve­tu Go­ru. Ti mo­`e{ da `i­vi{
u sve­tu, sa `e­nom i sa de­com, i da se spa­se{."
27. "Hri­stos je ki­se­o­nik, a mi od We­ga pra­vi­mo ugqen-di­ok­sid."
28. Sta­rac je re­kao stu­den­ti­ma ko­ji su bi­li du­`ni da po­la­`u od­
re­|e­ne pred­me­te: "Ne bu­di­te du­`ni­ci! Ako ta­ko bu­de­te na­u­~i­li, du­
go­va­}e­te i u ba­kal­ni­ci, i na tr­`ni­ci, i na sva­kom dru­gom me­stu!"
* Sta­ri na­ziv za Bu­ga­re – mu­sli­ma­ne.
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 93
29. "Oni­ma ko­ji su u je­res pa­li iz ne­zna­wa Bog }e do­pu­sti­ti da se
pre­ob
­ ra­te. Oni, ko­ji su je pri­hva­ti­li iz ego­i­zma, ne­}e se vra­ti­ti."
30. "Evro­pqa­ni ima­ju na­sle­|e­ne na­vi­ke i oni su se na­u­~i­li da bu­du
kul­tur­ni. Da­kle, oni zbog svo­je kul­ti­vi­sa­no­sti ba­ca­ju pa­pi­re u kor­pu
za ot­pat­ke. Kod nas, me­|u­tim, ni­je po­sto­ja­la ta­kva kul­tu­ra. Mi smo
ima­li strah Bo­`i­ji, a sad nam ni­{ta od we­ga ni­je pre­o­sta­lo. Zbog
to­ga do­no­si­mo za­ko­ne o abor­tu­si­ma, o raz­vo­du, o opo­re­zi­va­wu blu­da
(ume­sto da se por­no­gra­fi­ja za­bra­ni), itd."
31. "Ne­kad su qu­di `i­ve­li ve­o­ma jed­no­stav­no, bez udob­no­sti ka­kve
mi da­nas ima­mo. Se­}am se da su ra­ni­je oni, ko­ji su `e­le­li da po­|u na
Sve­tu Go­ru, do­la­zi­li u Tri­pi­tu (za­liv u bli­zi­ni Ura­no­po­li­sa), ras­
pro­sti­ra­li ve­li­ki ko­mad cr­ne tka­ni­ne (obi~­no pod­ra­snik) i ~e­ka­li
kad }e se sa ostrv­ce­ta na dru­goj stra­ni uka­za­ti je­dre­wak s qu­di­ma."
32. "Bog i Pre­sve­ta Bo­go­ro­di­ca pro­ja­vqu­ju qu­bav pre­ma Gr~­koj na
mno­go na­~i­na. Oni |a­vo­lu ne bi dru­ga­~i­je do­pu­sti­li da tvo­ri ne­{to
lo­{e osim ako to ne bi po­sta­lo uzrok ve­li­kog do­bra."
33. "Evro­pqa­ni ima­ju raz­vi­je­nu kul­tu­ru a mi ima­mo po­bo­`nost.
Wi­ho­va ko~­ni­ca je kul­tu­ra a na­{a strah Bo­`i­ji. Sa­da, me­|u­tim, po­
~i­we­mo da gu­bi­mo po­bo­`nost dok kul­tu­ru ne po­se­du­je­mo, ta­ko da po­
sta­je­mo sa­svim iz­gu­bqe­ni."
34. "Kod nas sad vla­da ne­ki ne­red. Me­|u­tim, kod dru­gih je jo{ go­re
jer uop­{te ne­ma­ju ide­al
­ a. U ova te­{ka vre­me­na, na­{a du­`nost je da
svim osta­lim na­ro­di­ma do­ne­se­mo sve­tlost Pra­vo­sla­vqa. Bu­du­}i da
smo svi mi de­ca Ada­ma i Eve, svi smo bra­}a po te­lu. S pra­vo­slav­ni­ma
smo, na­rav­no, bra­}a i po te­lu i po du­hu."
35. U ve­zi s uti­ca­jem te­le­vi­zi­je na qu­de, sta­rac je re­kao: "Te­le­
vi­zor do­no­si ve­li­ko zlo i za­to ga ne­moj­te gle­da­ti. Naj­no­vi­je ve­sti
slu­{aj­te na ra­di­ju. Ve­}i­na te­le­vi­zij­skih emi­si­ja pre­te­ra­no hva­li
po­sla­ni­ke."
36. "Do­la­zio je ov­de je­dan ~o­vek ko­ji je bio hri­{}a­nin sa­mo po
ime­nu. Ra­do­sno je pri­po­ve­dao ka­ko je od ne­kog pro­pa­log ~o­ve­ka ku­pio
svu {tam­par­sku opre­mu. Ra­do­vao se jer mu se uka­za­la pri­li­ka da se
obo­ga­ti na ne­sre­}i bli­`weg. To ni­je hri­{}an­ska qu­bav."
94 OTAC DIONISIJE TACIS
^etvrta glava
BESEDA STARCA PAJSIJA S MONAHIWAMA
Ova be­se­da odr­`a­na je u jed­nom od `en­skih ma­na­sti­ra na Ati­ci.
Umno­`e­na je u hi­qa­de ko­pi­ja, a ob­ja­vqe­na je i u Aton­skom dnev­ni­ku.
Mo­na­hi­wa: "O~e, ka­ko da svom sna­gom za­vo­li­mo Bo­ga?"
Sta­rac: "Kad ~o­vek sa­be­re se­be i svo­je zre­we, on­da se we­gov um ne­
mi­nov­no usred­sre­|u­je na Bo­ga. Vi, `e­ne, lak­{e se mo­`e­te pre­pu­sti­ti
Bo­gu, jer za po­mo}­ni­ka ima­te svo­je sr­ce. Mu­{kar­ci­ma je te­`e, jer ih
u to­me ome­ta ra­zum. U vre­me stra­da­wa Hri­sto­vih, We­go­vi u~e­ni­ci
su po­be­gli i sa­kri­li se jer ih je ru­ko­vo­dio ra­zum, dok su `e­ne, ko­je je
vu­klo sr­ce, po­{le ka Gol­go­ti i Gro­bu. Za vas, me­|u­tim, po­sto­ji dru­ga
opa­snost, a to je da vas sr­ce od­vu­~e ka is­pra­znim stva­ri­ma. Vi svo­je
sr­ce la­ko pre­da­je­te ni­skim i is­pra­znim stva­ri­ma, ta­ko da vam na
kra­ju ni­{ta ne osta­ne za Hri­sta. Ne za­do­vo­qa­va­te se neo­p­hod­nom ode­­
}om, po­ku}­stvom i stva­ri­ma ne­go te­`i­te da, za­jed­no sa neo­p­hod­nim,
stek­ne­te jo{ i ono {to je ukra­{e­no i ot­me­no. Va­ma se po­seb­no do­pa­
da ~a­{a ako je na woj na­sli­kan ne­ki cve­ti}, i vi­{e vo­li­te ve­`e­ne
stol­wa­ke ne­go pro­ste sto­lo­ve. Ta­kvo je va­{e sr­ce, ta­ko ga vi ra­si­pa­
te: ne tro­{i­te ga ne­pro­mi­{qe­no! Kad je ukro­}e­no, sr­ce ju­ri i lu­du­je
u do­brom smi­slu te re­~i. Ni­kad ne za­bo­ra­vqaj­te da je svet, od­no­sno
ukras* – is­pra­znost, ob­ma­na i vlast |a­vo­la. Že­ne bi­va­ju pri­vu­~e­ne
is­pra­zno­{}u i ta­ko po­sta­ju slu­{ki­we |a­vo­la."
Mo­na­hi­wa: "Zbog ~e­ga, star­~e, mo­na­hi­we ~ak i zbog ma­log sa­gre­
{e­wa pa­da­ju u o~a­ja­we? Da li je to is­prav­no?"
Sta­rac: "One o~a­ja­va­ju jer ne­pra­vil­no iz­vr­{a­va­ju du­hov­ni pod­vig.
Kao {to i u sva­ko­dnev­nom `i­vo­tu `e­ne vo­le pre­fi­we­ne po­slo­ve, ta­
ko i u du­hov­nom `i­vo­tu vo­le is­tan­~an trud i ba­ve se sit­ni­ca­ma, pre­
pu­{ta­ju­}i |a­vo­lu pro­stor da iz­vr­{i na­pad. Ne po­sve­}uj­te svo­ja sr­ca
is­pra­zno­sti ne­go Bo­gu. Ne za­pli­}i­te se u sit­ni­ce ne­go po~­ni­te od
gru­bog, da ne bi­ste o~a­ja­va­le. Ako se u pot­pu­no­sti od­se­~e gru­bo, la­ko
}e ne­sta­ti i ono is­tan­~a­no. Ne oba­zi­ri­te se na pro­{li `i­vot ili na
va­{a de­ti­wa sa­gre­{e­wa, jer su se otvo­ri­li no­vi pu­te­vi i kwi­ge. Ži­
vi­te u at­mos­fe­ri stal­nog sla­vo­slo­vqa i bla­go­da­re­wa, jer je naj­ve­}i
greh ne­bla­go­dar­nost, a naj­ve­}i gre­{nik ne­za­hva­lan ~o­vek."
* U pi­ta­wu je igra re­~i, jer ime­ni­ca "ko­smos" (k™smoV) u gr~­kom je­zi­ku ozna­~a­va i
svet i ukras, ta­ko da sta­rac Paj­si­je ov­de ka­`e da je "svet (ko­smos) od­no­sno ukras
(gr~. sto­lism™V) is­pra­znost...", itd. (prim. prev.)
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 95
Mo­na­hi­wa: "Do­ga­|a li se, star­~e, da se ~o­vek go­di­na­ma pod­vi­za­va
i da ni­ka­ko ne na­pre­du­je?"
Sta­rac: "Da, po­sto­je qu­di ko­ji se pod­vi­za­va­ju i ne pri­me­}u­ju da
su uz­na­pre­do­va­li. Onaj ko se tru­di i ne vi­di uspeh ili je gord ili
je na­klo­wen gor­do­sti. Bog ne dej­stvu­je ta­mo gde po­sto­ji nad­me­nost
ili sklo­nost ka nad­me­no­sti. Kad se ne­ko usrd­no tru­di, on }e mo­`da
uvi­de­ti ka­ko je po­stao lo­{i­ji, ali ose­}a si­gur­nost i ute­hu. Tad sve
ide do­bro. Du­hov­ni na­pre­dak po­sto­ji ta­mo gde ~o­vek ose­}a da je sve
ve­o­ma te­{ko. To po­ka­zu­je da po­sto­ji mi­kro­skop i za sit­ni­ce. Kad se
ne­ko usrd­no pod­vi­za­va, ose­}a si­gur­nost i na­da se. Tad mu sve ide do­
bro i po­sto­ji du­hov­ni na­pre­dak. Na­pro­tiv, kad o~a­ja­va, to zna­~i da
stva­ri idu lo­{e, jer o~a­ja­we po­ti­~e od |a­vo­la. Ne­ko mo­`e da iz­vr­{i
mno­{tvo pod­vi­ga ali bez uspe­ha, jer ne­ma smi­re­wa. Dru­gi pak mo­`e
da pod­ne­se ma­we na­po­re a da po­stig­ne ve­}i uspeh jer po­se­du­je smi­re­
we, ko­je do­pu­wu­je sve ne­do­stat­ke. Pod­vig zah­te­va bri­`qi­vost, pla~,
na­du, ute­hu, si­gur­nost i du­hov­ni ki­se­o­nik. Sve ovo }e nam osi­gu­ra­ti
bez­be­dan put. To ne­}e u~i­ni­ti ne­sre­}a i iz­nu­|e­no po­slu­{a­we, ni­ti
usi­qe­na mo­li­tva. Ne­}e ni su­ze ni mu­~e­we ko­je je od |a­vo­la. Opla­ki­
va­}u svo­je gre­he na­da­ju­}i se u qu­bav Bo­`i­ju – ta­ko mo­`e. Me­|u­tim,
da ih opla­ku­jem za­to {to ta­ko ho­}e |a­vo? To ne­}u do­zvo­li­ti! Ve­o­ma
~e­sto se de­{a­va da |a­vo ba­ci ~o­ve­ka u naj­du­bqe o~a­ja­we i da iza­|e
kao po­bed­nik. Ne­ka se to ne do­go­di. Ži­vi­te pro­sto, kao de­ca u na­ru~­
ju svo­ga oca. Pre­da­va­we Bo­gu pod­ra­zu­me­va ne­pre­sta­nu mo­li­tvu ko­ja
do­no­si do­bre plo­do­ve. O~a­ja­we do­la­zi od |a­vo­la."
Mo­na­hi­wa: "Star­~e, da li je la­ko ose­ti­ti du­bi­nu gre­ho­va?"
Sta­rac: "Po Svo­joj qu­ba­vi, Bog ne do­pu­{ta da ose­}a­mo svo­je gre­ho­
ve da se ne bi­smo mu­~i­li. Po­sto­je bri­`qi­ve i ose­tqi­ve du­{e ko­je On
na­mer­no ~i­ni tvr­di­ma da se ne bi slo­mi­le zbog sve­sti o gre­ho­vi­ma.
Isto se de­{a­va i sa sve­{}u o do­bro­~in­stvi­ma Bo­`i­jim. Ako bi­smo
bi­li u sta­wu da ih shva­ti­mo, istog ~a­sa bi­smo se ras­pli­nu­li. Uko­li­
ko se ~o­vek ukre­pqu­je u du­hov­nom `i­vo­tu, uto­li­ko mu Bog do­pu­{ta
da uvi­di i jed­no i dru­go. "Bu­dan" zna­~i "pro­sve­tqen". \a­vo ne kre­}e
na ne­sre}­ne, on kre­}e na bud­ne, na one ko­ji su uz Bo­ga i mo­gu da tvo­re
~u­de­sa. On im od­uz­ i­ma po­ve­re­we u Bo­ga i po­~i­we da ih mu­~i sa­mo­u­ve­
re­no­{}u, re­zo­no­va­wem, sum­wa­ma i osu­da­ma. Sto­ga bi bi­lo po­treb­no
da ra­zum "za­mr­zne­mo" sve do­tle dok nam ga Bog ne vra­ti osve­{ta­nog.
Ni­ko se ni­je sam iz­le­~io i ni­ko ne bi mo­gao da se spa­se bez po­slu­
{a­wa. Kad se je­dan prost ali svet ~o­vek na­{ao u te­{kom po­lo­`a­ju i
`e­leo da po­mog­ne ubo­gom bo­le­sni­ku, po­{ao je na mor­sku oba­lu gde se
na­la­zi­la Vaz­ne­sew­ska cr­kva, is­pru­`io ru­ke i re­kao: 'O, sve­to Vaz­ne­
96 OTAC DIONISIJE TACIS
se­we, daj mi ri­bu za bo­le­sni­ka!' Ta­da se – gle ~u­da! – u we­go­vim ru­ka­
ma ob­re­la ri­ba, a on je oti­{ao i spre­mio je bo­le­sni­ku, bla­go­da­re­}i
Bo­gu i sve­tom Vaz­ne­se­wu. Um (mo­zak) je dar i bla­go­dat Bo­`i­ja, kao i
te­le­sna sna­ga. Zbog to­ga je po­treb­no da ih ko­ri­sti­mo ona­ko ka­ko to
ho­}e Bog – za spa­se­we i osve­}e­we. Mo­nah se ukre­pqu­je po­ka­ja­wem i
sav plam­ti od qu­ba­vi Bo­`i­je. Od­va­`nost je we­go­vo bla­go, a raz­go­vo­ri
– be­se­da s Bo­gom. Kad raz­go­va­ra s Bo­gom, du­{a se ne za­ma­ra. Mo­li­tva
da­je pre­dah. Ko `i­vi sr­cem od­ma­ra se, a ko `i­vi umom – taj se za­ma­ra.
To je |a­vol­sko lu­kav­stvo na­{eg do­ba. \a­vo zna da }e sle­de­}e po­ko­le­we
– osa­ka­}e­no gre­hom, ose­}a­ju­}i od­vrat­nost pre­ma sa­vre­me­nom na­~i­nu
`i­vo­ta i ne­ma­ju­}i ide­al ­ a – kre­nu­ti put mo­na­{tva, i za­to on stre­mi
da nas spre­~i u istin­ski du­hov­nom tru­du i da nas ba­ci u ne­sre­}e, ka­ko
du­hov­ni kva­sac ne bi pro­vreo. Sle­de­}e po­ko­le­we }e bi­ti pri­mo­ra­no
da te­`i ka ne­bu. Ne za­bo­ra­vi­te to."
Mo­na­hi­wa: "Star­~e, ja imam ka­me­no sr­ce, i ja ne qu­bim Hri­sta."
Sta­rac: "Ta­ko go­vo­ri tvo­ja po­mi­sao. Da li ti je to re­kao sta­rac
ili sta­ri­ca? Ne. To go­vo­ri tvo­ja po­mi­sao. Qu­bav po­sto­ji. Ži­vi­te
pro­sto i bez po­seb­nog ra­su­|i­va­wa, kao de­ten­ce uz oca. Ve­ra bez mno­
go ra­su­|i­va­wa stva­ra ~u­da. Um pra­vi pre­pre­ku bla­go­da­ti Bo­`i­joj i
~u­du. Iz­vr­{i­te po­slu­{a­we bez lo­gi~­kog ra­su­|i­va­wa."
Mo­na­hi­wa: "Star­~e, ko­li­ko }e mo­li­tvi po­mo­}i ~i­ta­we ne­kog
tek­sta?"
Sta­rac: "^i­ta­we na­sla­|u­je um i za­gre­va sr­ce. Ako ne­ko­ga une­sre­­
}i­mo, mi ra­`a­lo­{}u­je­mo Hri­sta. Pat­wa dru­gog ~o­ve­ka tre­ba da po­
sta­ne i na­{a pat­wa. Mo­li­tva je ra­dost i bla­go­da­re­we. Mi po­~i­we­mo
od iz­u­~a­va­wa sve­to­ot­ a~­kih de­la jer se ti­me du­{a za­gre­va i pre­no­si u
du­hov­ni svet. Ciq je da um na­sla­di sr­ce i da mo­li­tva po­sta­ne sr­da~­na.
Je­di­no se sr­da~­na mo­li­tva mo­`e na­zva­ti mo­li­tvom, jer ona ob­u­hva­ta
sa­stra­da­we i da­je plo­do­ve. Sr­ce se o~i­{}u­je uz­di­sa­ji­ma i usrd­no­{}u.
Usme­ri­}e­mo du­{u na put su­za."
Mo­na­hi­wa: "Star­~e, ose­}am du­hov­ni bol i stre­pim da li je od
|a­vo­la?"
Sta­rac: "Ko­li­ko du­hov­nog bo­la pre­tr­pi­mo, to­li­ko }e nam bi­ti
po­sla­to bo­`an­stve­ne sla­do­sti. Kad ose­}a­mo te­sko­bu i o~a­ja­we, on­da
je to de­mon­ski na­pad. Za­dr­`a­va­we di­sa­wa pri­li­kom mo­li­tve u ne­kim
slu­~a­je­vi­ma {ko­di or­ga­ni­zmu i to tre­ba da iz­be­ga­va­mo. Bog tra­`i
dru­ga­~i­ji trud a ne ta­kav. Mi po­im ­ a­mo sr­ce a ne te­lo, od­no­sno dej­stva
(ener­gi­je) sr­ca. Bog je spre­man da nam po­mog­ne kad Mu sve pre­da­mo.
U po­~et­ku se ce­lo­ku­pan ~o­vek pre­da­je Bo­gu, a Bog ga za­tim o~i­{}u­­
je i pre­da­je qu­di­ma. Kad ~o­vek ve­ru­je da je go­ri od svih, ta­da jed­no
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 97
'Go­spo­de, po­mi­luj', ko­je on iz­go­va­ra za ~i­tav svet vre­di mno­go vi­{e
ne­go kad ne­ko dru­gi hi­qa­du pu­ta iz­go­vo­ri 'Go­spo­de, po­mi­luj'. Tre­ba­
lo bi da nam mo­li­tva po­sta­ne neo­p­hod­na. Raz­go­va­raj­te s Bo­gom, jer
ni­{ta ni­je sla­|e od to­ga. Dok du­{a ne do­|e u du­hov­no sta­we, ko­ri­sno
je mo­li­ti se za bli­`we uop­{te i za ~i­tav svet, jer ume­sto da jed­nom
ima­mo ko­ri­sti, nas pri­vla­~i svet. Mo­li­te se po­seb­no za one ko­ji­ma
je to po­treb­no. Ja sam svo­ju mo­li­tvu raz­de­lio na tri de­la: je­dan je za
me­ne sa­mog, dru­gi za `i­ve, a tre­}i za upo­ko­je­ne. Naj­bo­qi po­men za
po­koj­ni­ke je na­{e du­hov­no na­pre­do­va­we. Mi }e­mo, na­rav­no, za­pi­si­
va­ti wi­ho­va ime­na i ra­di po­me­na na pro­sko­mi­di­ji. Tre­ba­lo bi da se
mo­nah s du­{ev­nim bo­lom mo­li da Bog po­mi­lu­je svet. Go­vo­ri­}u vam o
jed­nom slu­~a­ju. Po­ne­kad sam od­la­zio u jed­no se­o­ce da se pri­~e­stim.
Sve­{te­nik me obi~­no pri­~e­{}i­vao u ol­ta­ru. Kad je do­{lo vre­me za
bo­`an­stve­no pri­~e­{}e, za­mi­slio sam se i re­kao: 'Bo­`e moj, udo­stoj
sve qu­de da odu u raj a me­ne, gre­{ni­ka, po­sta­vi u ne­ki }o­{ak, i to
sa­mo iz jed­nog pro­stog raz­lo­ga: da se Ti ne bi `a­lo­stio gle­da­ju­}i
me u adu!' U tom tre­nut­ku sve­{te­nik mi je za­po­ved­ni~­kim gla­som
re­kao da iza­|em iz ol­ta­ra i da se ta­mo pri­~e­stim. Tek {to sam se
pri­~e­stio, po­mi­slio sam na mo­li­tvu ko­ju sam sa­tvo­rio. Sve­{te­nik
mi je za­tim pri­{ao, za­mo­lio za opro­{taj i re­kao da se u to vre­me
ose­}ao kao da mu je ne­ko od­u­zeo ra­zum. To se do­go­di­lo za­to {to je
Bog `e­leo da me is­ku­{a. On je zbog me­ne u jed­nom tre­nut­ku sve­{te­
ni­ku od­u­zeo ra­zum. Isto se mo­`e do­go­di­ti i s va­{im `i­vo­tom. Vi
se, na pri­mer, za ne­{to mo­li­te, a Bog pri­vre­me­no od­u­zi­ma bla­go­dat
na­sto­ja­teq­ki ili ne­koj od se­sta­ra i ona gru­bo raz­go­va­ra s va­ma i
pri­~i­wa­va ne­pri­jat­no­sti."
Mo­na­hi­wa: "Star­~e, ima li na­de za is­ce­le­we du­go­traj­ne du­{ev­
ne bo­le­sti?"
Sta­rac: "Da. Za ne­de­qu da­na bi­}e{ `i­va i zdra­va kao dren ako bu­
de{ iz­vr­{a­va­la po­slu­{a­we i bde­la. Ne­ka se tvoj um ne okre­}e ni­~e­mu
{to ga ~i­ni po­ti­{te­nim. Dok smo te­le­sno obi­ta­va­li u sve­tu, na{ um
je bio u ma­na­sti­ru. Sad se po­vre­me­no do­ga­|a da je te­lo u ma­na­sti­ru,
kao paw, a da um od­la­zi u svet. Ne­}e­mo osu­|i­va­ti, jer mo­`da dru­ga se­
stra pra­vi me­ta­ni­je u ke­li­ji a mi gre­{i­mo. Oprav­da­vaj­mo se­stru ~ak
i kad vi­di­mo da ne­pre­sta­no pa­da. Go­spod je re­kao da bli­`wem tre­ba
opro­sti­ti ne se­dam pu­ta, ne­go se­dam­de­set pu­ta se­dam. Kad vi­di­mo
pre­gre­{e­wa dru­gih i kad ih osu­|u­je­mo, to zna­~i da su na­{e du­{ev­
ne po­bu­de ne­~i­ste i da qu­de po­sma­tra­mo kao dr­ve­}e. Se­ti se pri­~e
o sle­pom! Mo­ra­mo da stu­pi­mo u ra­di­o­ni­cu po­zi­tiv­nih mi­sli. Ako
ra­di­o­ni­ca iz­ra­|u­je met­ke i ti u mo­del si­pa{ me­tal, on­da }e i me­ci
98 OTAC DIONISIJE TACIS
bi­ti me­tal­ni. Ako iz­ra­|u­je ~a­{e a ti si­pa{ zla­to, do­bi­}e{ zlat­ne
~a­{e. Uko­li­ko si­pa{ me­tal, ~a­{e }e bi­ti me­tal­ne. Ka­kve po­mi­sli
uli­je­mo u um, ta­kav }e­mo um i do­bi­ti. Se­stra zbog nas bi­va iz­lo­`e­na
is­ku­{e­wu. Kad se mo­li­mo da nam Bog po­da­ri qu­bav, On mo­`e do­pu­
sti­ti da se ne­ka se­stra raz­bo­li i da nam na taj na­~in da qu­bav, on­da
kad bo­le­sni­ci za­tre­ba po­mo}. Mo­`da }e ona od te­be za­tra­`i­ti ~aj
ili ne­{to dru­go, i Bog }e ta­da vi­de­ti na­{u qu­bav i tr­pqe­we. On }e
mo­`da na ne­ko vre­me od­uz­ e­ti bla­go­dat i sta­re­{i­na­ma, i oni }e nam
se o{tro obra­}a­ti. Ta­ko }e bi­ti is­ku­{a­va­na na­{a vr­li­na i Bog }e
vi­de­ti da li osu­|u­je­mo ili ne, jer od We­ga tra­`i­mo neo­su­|i­va­we.
Bog nam na taj na­~in {a­qe vr­li­ne, a ne ta­ko {to }e re­}i: ko­li­ko
ki­lo­gra­ma qu­ba­vi `e­li{ to­li­ko i uzmi, i ko­li­ko smi­re­wa `e­li{
– to­li­ko i uzmi! Bog nam ne do­no­si vr­li­ne na po­slu­`av­ni­ku. On nam
sa­mo da­je po­voq­no vre­me. Ako ga ne is­ko­ri­sti­mo i ako osu­|u­je­mo bli­
`weg, sa­me se­be dvo­stru­ko osu­|u­je­mo: i za­to {to smo osu­di­li i za­to
{to se ni­smo po­ka­ja­li."
Mo­na­hi­wa: "Star­~e, re­ci nam ne­{to uop­{te­no o mo­li­tvi i
aske­zi (pod­vi­`ni­{tvu)."
Sta­rac: "Mo­li­tva ko­ja sa­mu se­be po­kre­}e do­no­si naj­ve­}u sla­
dost. ^o­vek ta­da za­bo­ra­vqa i na hra­nu i na san. Sa­mo se mo­li. Kao
{to de­te ko­je smo do­ve­li u po­sla­sti­~ar­ni­cu pro­ba slat­ki­{e i ne
mi­sli ni na {ta dru­go. Me­|u­tim, do­la­zi sta­rac i pre­ki­da ~o­ve­ka
da bi is­pi­tao da li se smi­rio. Ne­ka mo­na­hi­wa u jed­nom ma­na­sti­ru
do­sti­gla je tu me­ru. Da­wu je ra­di­la te­{ke po­slo­ve a no­}u se mo­li­
la. Kad ju je na­sto­ja­teq­ka pre­ki­nu­la, ona je re­kla: 'O~i­gled­no je da
sam u ne­~e­mu sa­gre­{i­la.' Po­~e­la je da se ka­je, iako ni­ka­kvog gre­ha
ni­je bi­lo. Aske­za (pod­vi­`ni­{tvo) mo­ra bi­ti ume­re­na da ne bi na­
{ko­di­la na­{em zdra­vqu i spre­~i­la nas da iz­vr­{a­va­mo po­slu­{a­wa.
Kraj­no­sti uni­{ta­va­ju te­lo i ~i­ne da ~o­vek ne bu­de vi­{e spo­so­ban
~ak ni za ono naj­nu­`ni­je. Sta­ri­ca bi tre­ba­lo da zna ko­li­ko pri­bli­
`no po­klo­na (me­ta­ni­ja) na­~i­ni­te. Vr­hu­nac po­sta je bde­we, bu­du­}i
da ono o~i­{}u­je um, da ga pro­fi­wu­je i na­sla­|u­je sr­ce. Na­pro­tiv, san
obre­me­wu­je na{ um. Po­ve­ra­vaj­te se Bo­gu i va­{im sta­re­{i­na­ma. Kad
vam se ka­`e da u~i­ni­te ovo i ono, iz­vr­{i­te po­slu­{a­we i ne­}e­te se
za­mo­ri­ti. To­li­ko vre­me­na ste od­ga­ja­le ve­ru u se­bi i {ta ste do­bi­
le? Sa­mo­po­u­zda­we? To je naj­ve­}a pre­pre­ka za bo­`an­stve­nu bla­go­dat.
Ni­ka­da ne ve­ruj­te sop­stve­nom ra­zu­mu. Raz­mi­{qaj­te pro­sto a Bog }e
vam se pri­bli­`i­ti zbog tog va­{eg smi­re­wa, i za­do­bi­}e­te ra­dost i
We­gov mir. Du­hov­ni na­pre­dak – to je ono {to se od vas zah­te­va. Ne
mo­gu nas spa­sti ni An­to­ni­je Ve­li­ki ni Var­sa­nu­fi­je Ve­li­ki uko­li­
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 99
ko ne bu­de­mo ima­li pra­vil­no ustroj­stvo. Bog }e nam po­mo­}i kad sve
pre­pu­sti­mo We­go­voj vo­qi. Onaj ko ima po­zi­tiv­ne po­mi­sli ima i
du­hov­no zdra­vqe. U vre­me oku­pa­ci­je, ma­la de­ca, se­o­ski si­ro­~i­}i, s
ape­ti­tom su gri­zli kra­ji­~ak ku­ku­ru­zne pro­je i svi su ima­li ru­me­ne
obra­ze, dok su de­ca bo­ga­tih je­la bu­ter i mar­me­la­du a ipak bi­la ble­
da i bo­le­sna. Ta­ko je i u du­hov­nom. Ako ima­mo pro­ste i be­za­zle­ne
po­mi­sli, bez lu­kav­stva, bi­}e­mo du­{ev­no zdra­vi. Istin­sko po­ka­ja­we
– to je pri­rod­no smi­re­we, dok nam ve­{ta~­ko smi­re­we ni­je po­treb­no.
Kad se um na­sla­|u­je on ta­mo i obi­ta­va, i zbog to­ga mu stal­no tre­ba
da­va­ti du­hov­no de­la­we."
Mo­na­hi­wa: "Star­~e, da li se na{ an­geo – ~u­var uda­qu­je od nas
ka­da gre­{i­mo?"
Sta­rac: "Bla­go­slo­ve­na du­{o, kad bi nas an­geo ta­ko la­ko na­pu­{tao,
svet bi ve} odav­no pro­pao! On ne od­la­zi, osta­je, s tim {to pa­ti i pra­
znih ru­ku iz­la­zi pred Bo­ga."
Mo­na­hi­wa: "Da li se u ma­na­sti­ru na­la­zi je­dan an­geo ili vi­{e
wih?"
Sta­rac: "A za­{to u we­mu ne bi bi­lo i ze­maq­skih an­ge­la? Po­sto­je
i lo­kal­ni an­ge­li."
Mo­na­hi­wa: "Star­~e, po­sto­je li da­nas sve­ti­te­qi ko­ji su vi­de­li
Pre­sve­tu Bo­go­ro­di­cu?"
Sta­rac: "[ta, zar je to te­{ko?! Eto, ti­me }e­mo za­vr­{i­ti. Ne­ka
vas ~u­va qu­bav Bo­`i­ja!"
Mo­na­hi­we: "Amin! Amin! Amin!"
Peta glava
O BRAKU
Hri­{}a­ni­ma ko­ji su u bra­ku bi­}e za­ni­mqi­vo da se upo­zna­ju sa sta­
vo­vi­ma st. Paj­si­ja o ra­znim pro­ble­mi­ma su­pru­`ni~­kog `i­vo­ta. Te­ma
od­no­sa me­|u su­pru­`ni­ci­ma ve­o­ma je obim­na i do­voq­no is­pi­ta­na, ali
to ne zna­~i da su ra­zno­li­ki bra~­ni pro­ble­mi ve} re­{e­ni. U ovoj gla­
vi na­ve­de­no je pa­`we do­stoj­no star­~e­vo pi­smo ko­je mi je upu­tio na
mo­ju po­seb­nu mol­bu. U na­stav­ku se na­la­zi i mo­je pi­smo o bra­ku, ko­je
sam ob­ja­vio u sve­sci br. 45 ~a­so­pi­sa "Si­nak­si" (ja­nu­ar – mart 1993)
na­da­ju­}i se da }e ono po­mo­}i hri­{}a­ni­ma ko­ji svoj brak sma­tra­ju za
pre­pre­ku `i­vo­tu u Hri­stu. Oni vr­lo ~e­sto do­spe­va­ju u mu~­no sta­we,
{to se stra­{no od­ra­`a­va na sve ~la­no­ve po­ro­di­ce.
100 OTAC DIONISIJE TACIS
1. Pismo starca Pajsija
^a­sni Krst, 1. ja­nu­a­ra 1974.
Po­zdra­vqam te, qu­bqe­ni bra­te Di­o­ni­si­je!
Ne­ka Sve­sve­ti vi­tle­jem­ski Mla­de­nac bla­go­slo­vi na­stu­pa­ju­}u go­
di­nu! Do­bio sam tvo­je pi­smo.
Po­sta­vqa{ mi pi­ta­we o su­pru­`ni~­kim od­no­si­ma o`e­we­nih sve­
{te­ni­ka a ta­ko­|e i mir­ja­na. Za­{to Sve­ti Oci ne da­ju pot­pu­no pre­ci­
zna od­re­|e­wa? To zna­~i da po­sto­ji i ne­{to neo­d­re­|e­no, jer ne mo­gu svi
qu­di `i­ve­ti po istom ka­lu­pu. Sve­ti Oci su mno­go to­ga pre­pu­sti­li
na­{em ra­su­|i­va­wu, sta­ra­wu, du­hov­nom ose­}a­wu i mo­gu}­no­sti­ma sva­
ko­ga od nas.
Da bi ti ovo bi­lo ra­zu­mqi­vi­je, na­ve­{}u pri­me­re iz `i­vo­ta o`e­
we­nih sve­{te­ni­ka i mir­ja­na, ko­ji su i da­nas `i­vi i ko­je po­zna­jem.
Me­|u wi­ma po­sto­je i ta­kvi ko­ji su, sklo­piv­{i bra~­ni sa­vez, ro­di­li
jed­no, dvo­je ili tro­je de­ce, a za­tim na­sta­vi­li da `i­ve ~i­sto. Dru­gi
stu­pa­ju u su­pru­`ni~­ku pri­snost sa­mo pri­vre­me­no, ra­di ra­|a­wa de­ce,
dok sve osta­lo vre­me `i­ve kao brat i se­stra. Ne­ki se pak uz­dr­`a­va­ju
sa­mo u vre­me po­sta, a za­tim ima­ju pri­sne od­no­se. Ne­ki ~ak ni to ne
mo­gu da is­pu­ne. Po­sto­je i oni ko­ji odr­`a­va­ju od­no­se sre­di­nom ne­de­
qe, ka­ko bi bi­li ~i­sti tri da­na pre i tri da­na po­sle bo­`an­stve­nog
Pri­~e­{}a. Ne­ki se i tu spo­ti­~u, jer je Hri­stos, ja­viv­{i se apo­sto­li­
ma na­kon Vas­kr­se­wa, od­mah re­kao: "Kao {to je Otac po­slao Me­ne i Ja
{a­qem vas... Pri­mi­te Duh Sve­ti! Ko­ji­ma opro­sti­te gre­he, opra­{ta­ju
im se, i ko­ji­ma za­dr­`i­te, za­dr­`a­ni su" (Jn. 20; 21–23).
Ciq je da se sva­ko pod­vi­za­va s ra­su­|i­va­wem i bri­`qi­vo­{}u, u
skla­du sa svo­jim du­hov­nim sna­ga­ma.
U po­~et­ku, na­rav­no, sme­ta mla­dost, ali to­kom vre­me­na te­lo sla­bi
a duh se ukre­pqu­je, ta­ko da ~ak i o`e­we­ni po­~i­wu po­ma­lo da oku­{a­ju
bo­`an­sku na­sla­du. Tad se qu­di pri­rod­nim pu­tem uda­qu­ju od te­le­sne
na­sla­de, ko­ja u wi­ho­vim o~i­ma po­sta­je ni­{tav­na. Ta­ko se pod­vi­za­va­ju
o`e­we­ni i do­la­ze u raj mir­nim pu­tem sa kri­vi­na­ma, dok mo­na­si ta­mo
sti­`u us­pi­wu­}i se po ste­na­ma i ve­ru­}i se po vr­ho­vi­ma.
Mo­ra{ ima­ti u vi­du da pro­blem od­no­sa ni­je sa­mo tvoj i da ne­ma{
pra­va da sve ure­|u­je{ sam, ne­go is­kqu­~i­vo uz uza­jam­nu sa­gla­snost, ka­
ko za­po­ve­da i apo­stol Pa­vle. Kad se to do­go­di uz uza­jam­nu sa­gla­snost,
opet je po­treb­na mo­li­tva. Sna­`an mo­ra da se po­sta­vi u po­lo­`aj sla­
bog. ^e­sto se de­{a­va sle­de­}e: jed­na stra­na pri­sta­ne (na uz­dr­`a­we)
da ne bi ra­`a­lo­sti­la dru­gu, ali za­to iz­nu­tra stra­da. To se naj­~e­{}e
de­{a­va `e­na­ma ko­je ima­ju ma­lo stra­ha Bo­`i­jeg i `i­vah­no te­lo.
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 101
^e­sto se de­{a­va da bla­go­~e­sti­vi mu­`e­vi, na­kon {to od `e­ne ~u­ju re­~i
sa­gla­sno­sti, ne­ra­zum­no pro­du­`a­va­ju pe­ri­od uz­dr­`a­wa, i ta­da stra­da­
ju `e­ne: po­sta­ju ner­vo­zne i sl. Mu­`e­vi sma­tra­ju da su se wi­ho­ve `e­ne
utvr­di­le u vr­li­ni i `e­le da `i­ve ~i­sti­je, odr­`a­va­ju­}i od­no­se na­kon
du­`ih pe­ri­o­da. Že­na zbog to­ga pa­da u is­ku­{e­we i `e­li da stu­pi u
ve­zu s pri­ja­te­qi­ma. Kad do­|e do pa­da, mu­~i ih gri­`a sa­ve­sti. Mu­`e­
vi na­sto­je da `i­ve ~i­sti­je, iako vi­de da `e­ne ni­su to­me na­klo­we­ne.
Na taj na­~in mu­`e­vi pret­po­sta­vqa­ju da su `e­ne ostva­ri­le du­hov­ni
na­pre­dak i da ne `e­le te­le­sno. Ov­de, me­|u­tim, po­sto­ji fi­zi~­ki uzrok
i `en­ski ego­i­zam ima oprav­da­we, kao i qu­bo­mo­ra ko­ju ose­}a­ju oni
sla­bi­ji. Uvi­dev­{i da mu` `e­li da `i­vi du­hov­nim `i­vo­tom, `e­na se
pri­si­qa­va jer ho­}e da ga nad­ma­{i.
Opro­sti mi {to sam za­{ao u tu­|i vi­no­grad, bu­du­}i da su mo­na­
{ki po­sao bro­ja­ni­ce a ne te­ma o ko­joj ti pi­{em. Me­|u­tim, da te ne
bih ra­`a­lo­stio, na­pi­sa­}u ti ne­{to od ono­ga {to iz­da­le­ka znam,
zbog ~e­ga stra­da­ju mno­ga na­{a bra­}a u sve­tu i {to ne­pri­ja­te­qu da­je
mo­gu}­nost da de­lu­je.
Od ve­li­kog je zna­~a­ja da su su­pru­`ni­ci sli~­ni po te­le­snom sa­sta­
vu. Kad je jed­no sla­bo i krot­ko a dru­go ve­o­ma `i­vah­no, po­treb­no je da
se sna­`ni­je `r­tvu­je zbog bo­le­{qi­vi­jeg. Bo­le­sno }e uz we­go­vu po­mo}
po­ste­pe­no ozdra­vi­ti, a kad je obo­je zdra­vo, mo­gu da kre­nu na­pred.
Kao to sam re­kao u po­~et­ku, za osve­}e­we o`e­we­nog po­treb­ni su
pod­vig, bri­`qi­vost i ra­su­|i­va­we. Pre­ma to­me, ako ovoj te­mi ne pri­
stu­pi­mo na du­ho­van na­~in, mo­gli bi­smo da po­mi­sli­mo da o`e­we­ni­
ma ni­je po­treb­no da se mno­go pod­vi­za­va­ju. Sma­tram da je ne­is­prav­no
`e­ni­ti se sa­mo za­to da bi ~o­vek jeo, spa­vao i imao te­le­snu na­sla­du,
jer je sve to te­le­sno, a ~o­vek ni­je sa­mo te­lo ne­go i duh. Te­lo tre­ba da
po­ma­`e osve­}e­wu du­{e, a ne we­nom uni­{te­wu.
Bog po­zna­je sva­~i­ji pod­vig i sna­gu ko­ju mu je dao, pa }e sa­gla­sno
to­me tra­`i­ti i od­go­vor. Ja sve wih pod­jed­na­ko vo­lim i ra­du­jem se
usrd­nim pod­vi­`ni­ci­ma. Sa­mo da ne vr­{e zlo­~i­na~­ke abor­tu­se i
osta­lo.
Mo­lim te da mi opro­sti{ zbog ru­ko­pi­sa, jer `u­rim. Tre­ba da iz­
vr­{im jo{ jed­no du­hov­no de­lo a za­tim me o~e­ku­je mno­{tvo pi­sa­ma.
Pi­{em ti br­zo da bih br­zo pri­stu­pio iz­vr­{e­wu svo­jih na­me­ra. Ne­ka
Hri­stos i Pre­sve­ta Bo­go­ro­di­ca bu­du uz te­be.
S qu­ba­vqu Hri­sto­vom, mo­nah Paj­si­je
102 OTAC DIONISIJE TACIS
2. Pismo o`ewenom bratu
"Že­leo bih, dra­gi bra­te, da ti iz­lo­`im sop­stve­ne po­gle­de na
te­mu ko­ja te in­te­re­su­je, od­no­sno na raz­li­~i­te pro­ble­me po­ro­di~­nog
`i­vo­ta. Obo­ji­ca ima­mo isto is­ku­stvo, s tim {to se me­ni po­sre­}i­lo
da imam po­ro­di­cu, i to ve­li­ku. Zbog to­ga ve­ru­jem da mo­je re­~i ne­}e{
pri­hva­ti­ti kao neo­sno­va­nu i su­vu pro­po­ved, ne­go kao re­~i qu­ba­vi i
sa­o­se­}a­wa, ~i­ja je na­me­ra da uka­`u na iz­ve­sne pu­te­ve re­{a­va­wa pro­
ble­ma ko­je stva­ra brak.
Po­zna­to je da i ve­ru­ju­}i qu­di ima­ju ne­sre}­ne bra­ko­ve. Mla­di, ko­
ji su od ra­nog de­tiw­stva po­ha­|a­li ~a­so­ve ve­ro­na­uk ­ e, ko­ji se ni­kad
ni­su uda­qa­va­li od Cr­kve, stu­pa­ju u brak i su­o­~a­va­ju se s pro­ble­mi­
ma, na­ro­~i­to po­sle dve – tri go­di­ne za­jed­ni~­kog `i­vo­ta. Va­`an je i
pro­blem su­pru­`ni~­kih od­no­sa i ra­|a­wa de­ce. Taj pro­blem je ve­o­ma
iz­ra­`en usled raz­li­~i­tih po­gle­da na we­ga, ko­ji su po­ne­kad di­ja­me­tral­
no su­prot­ni, kao i usled su­ko­bqa­va­wa dve ka­te­go­ri­je bo­go­slov­skih
ra­su­|i­va­wa. Po­sto­je me­|u wi­ma oni ko­ji su stro­gi i ne­u­mo­qi­vi, ko­ji
pod­vla­~e da je ciq bra­ka is­kqu­~i­vo ra­|a­we de­ce i pri tom za­bra­wu­ju
su­pru­`ni~­ku pri­snost. Po­sto­je i oni po­pu­stqi­vi­ji, ko­ji ima­ju li~­
no is­ku­stvo po­ro­di~­nog `i­vo­ta ili su pak do­sti­gli iz­ve­snu du­hov­nu
zre­lost kao re­zul­tat pod­vi­`ni~­kog `i­vo­ta u ma­na­sti­ru, gde o`e­we­ne
pri­hva­ta­ju s qu­ba­vqu i raz­u­me­va­wem.
Ve­ruj mi, bra­te, da u na­{e vre­me ne osku­de­va­mo u te­o­ri­ja­ma. Na­
pi­sa­no je mno­go, ~ak isu­vi­{e. Tu te­mu su ana­li­zi­ra­li na­da­re­ni bo­
go­slo­vi – sve­{te­ni­ci i mir­ja­ni. Me­|u­tim, u po­gle­du prak­se, po tim
pi­ta­wi­ma ne po­sto­ji sa­gla­snost. To mno­{tvo raz­li­~i­tih mi­{qe­wa
ne sa­mo da ne pru­`a su­{tin­sku po­mo} ne­go, na­pro­tiv, sil­no kom­pli­
ku­je stvar i tru­je `i­vot onih ko­ji su u bra­ku. Sto­ga je na­ro­~i­to po­
treb­no oslu­{ki­va­ti ute­{i­teq­ski glas Cr­kve ko­ji uglav­nom go­vo­ri
kroz du­hov­ni­ke. Isto ta­ko, po­treb­no je ~i­ta­ti ~lan­ke i kwi­ge ko­je
nu­de od­go­va­ra­ju­}e re­{e­we za sva­ki po­je­di­ni slu­~aj. Tre­ba pri­me­ti­
ti da je­dan isti pro­blem za raz­li­~i­te bra~­ne pa­ro­ve ne do­pu­{ta
jed­no isto re­{e­we ili, bo­qe re­~e­no, po­s to­ji mno­go na­~i­na da se on
re­{i.
Sle­de­}a raz­mi­{qa­wa, bra­te, ne­}e re­{i­ti ono {to je ne­re­{i­vo
ali, isto ta­ko, ne­}e ni do­li­ti uqe na va­tru. Ona }e sa­mo do­ta­}i ne­ke
pro­ble­me ko­ji su ti, mo­`da, is­kr­sli usled dru­gih, ne­pro­mi­{qe­nih
i neo­pre­znih sta­vo­va. Na­po­mi­wem ti da su ovo ~i­sto li~­na raz­mi­
{qa­wa i ti ih mir­no mo­`e{ od­ba­ci­ti uko­li­ko sma­tra{ da su neo­
sno­va­na ili da pro­ti­vu­re­~e tvom du­hov­nom ustroj­stvu. Ja, pre sve­ga,
ne `e­lim da pred te­be po­sta­vim no­ve pro­ble­me. Opro­sti mi {to ti
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 103
pi­{em na br­zi­nu. Ne za­bo­ra­vi da u do­mu oca, ko­ji ima mno­go de­ce,
zbog mno­{tva po­slo­va ni­kad ne­ma ti­{i­ne i da je vre­me ko­jim ras­po­
la­`em ve­o­ma ogra­ni­~e­no. Pi­{em ti s qu­ba­vqu i na­dam se da }e mi
tvo­ja qu­bav opro­sti­ti.
1. Iza­brav­{i po­ro­di~­ni `i­vot, pri­hva­ti­li smo mno­{tvo oba­ve­za.
One ti raz­li­~i­tim kri­vi­na­ma ome­ta­ju put ka ra­ju dok se, na­pro­tiv,
neo­`e­we­ni ve­ru po pla­nin­skim sta­zi­ca­ma. Su­pru­`ni­ci su po­ve­za­ni
qu­ba­vqu. Ov­de bi, ve­ro­vat­no, tre­ba­lo da ka­`em da se hri­{}a­ni obi~­no
upo­zna­ju za­hva­qu­ju­}i ne­~i­jem po­sre­do­va­wu. Zbog to­ga wi­ho­va uza­jam­na
ose­}a­wa ne uspe­va­ju da se raz­vi­ju pre bra­ka. To zna­~i da bi sam brak
mo­rao da od­ga­ja qu­bav ume­sto da je hla­di.
2. U bra­ku se i od jed­nog i od dru­gog su­pru­`ni­ka zah­te­va ra­su­|i­va­
we. Na `a­lost, ve­o­ma se ~e­sto de­{a­va da brak ~i­ni `i­vot su­pru­`ni­
ka mra~­nim, jer su do­bi­li vas­pi­ta­we ko­je je iz­o­pa­~i­lo wi­ho­vu svest
i sa­vest. Ta­kvi pa­ro­vi se br­zo raz­vo­de.
3. Kod mno­gih se stva­ra uti­sak da brak zna­~i sa­mo te­le­snu na­sla­du
i ni­{ta osim to­ga. Ta­kvi qu­di se pre­ma po­ro­di~­nim qu­di­ma od­no­se
s iz­ve­snim pre­zi­rom. Wi­ho­vo po­na­{a­we iza­zi­va stra­{ne po­tre­se u
du­{i po­ro­di~­nog ~o­ve­ka, ko­ji je du­`an da no­si i taj krst du­hov­nog
mu­~e­ni­{tva. U bra­ku je ne­do­pu­{te­no da se la­ko­mi­sle­no go­vo­ri o za­bra­
ni te­le­snih na­sla­da. Ne `e­lim ti­me da ka­`em da su po­ro­di~­ni qu­di
ne­uz­dr­`a­ni i ne­za­si­ti. Oni po­se­du­ju du­hov­nu ko~­ni­cu i uz­dr­`a­va­ju
se. Me­|u­tim, wi­ma ni­je la­ko da go­vo­re o do­dat­nom uz­dr­`a­va­wu, ko­je
bi mo­glo da po­tra­je go­di­na­ma. U ta­kvom slu­~a­ju po­~e­}e­mo da tra­`i­mo
ne­{to sa stra­ne, iz­van bra­ka. To shva­ta i is­pod to­ga bi mo­gla da se
pot­pi­{e ve­}i­na po­ro­di~­nih qu­di, ko­ji su ~e­sto iz­lo­`e­ni sna­`ni­jim
is­ku­{e­wi­ma ne­go mo­na­si. Sma­tram da }e raz­bo­rit hri­{}a­nin po­sta­vi­
ti do­bar po­~e­tak uko­li­ko se bu­de pri­dr­`a­vao uz­dr­`a­wa to­kom po­sta.
To }e mu mno­go po­mo­}i u du­hov­nom `i­vo­tu.
4. Na­gra­da bra­ka je ra­|a­we de­ce. Me­|u­tim, po­sto­je i pa­ro­vi kod
ko­jih je to ne­mo­gu­}e. Ko mo­`e da raz­re­{i mu~­no pi­ta­we ko­je se po­ja­
vqu­je kod tih qu­di: mo­gu li oni ima­ti bra~­ne od­no­se ili ne mo­gu?
Zar ne bi tre­ba­lo da se u bra­ku po­na­{a­ju kao bez­bra~­ni? Me­ni je
ve­o­ma te­{ko da pri­hva­tim ta­ko eks­trem­ne sta­vo­ve. Na kra­ju kra­je­va,
uvi­|am da to ne mo­`e da is­pu­ni ogrom­na ve­}i­na o`e­we­nih.
104 OTAC DIONISIJE TACIS
5. Ne­mo­gu­}e je da tan­~i­ne bra~­nog `i­vo­ta ure­|u­je ne­ko tre­}i. Oba­
ve­{ta­va­we pri­ja­te­qa do­pu­{ta da se iz­beg­nu tra­gi~­ne ili ko­mi~­ne
si­tu­a­ci­je. Me­|u­tim, ne­do­pu­sti­va je te­`wa ne­kih da da­ju sa­ve­te on­da
kad ih ni­ko od wih ne tra­`i. Ov­de do­la­zi do jed­ne uobi­~a­je­ne gre­{ke:
svi­ma se da­je je­dan isti sa­vet i pri tom se za­bo­ra­vqa da u sve­tu ne
po­sto­je dva isto­vet­na ~o­ve­ka sa isto­vet­nim ka­rak­te­ri­ma i isto­vet­
nim po­tre­ba­ma.
6. Hri­{}an­ski brak mo­ra bi­ti sta­bi­lan. Pla­{im se da nas ne­ki
(ne­ve­ru­ju­}i) mir­ja­ni pre­va­zi­la­ze u qu­ba­vi, od­no­sno da su me­|u­sob­no
~vr­{}e ve­za­ni ne­go mi, hri­{}a­ni, ko­ji smo ~e­sto ne­za­in­te­re­so­va­ni
i rav­no­du­{ni.
7. Sa­svim je be­zna­~aj­no mi­{qe­we pre­ma ko­jem je ra­|a­we de­ce nu­
`no zbog re­{a­va­wa de­mo­graf­skog pro­ble­ma dr­`a­ve. Ni­je­dan ro­di­teq
ne raz­mi­{qa na taj na­~in, od­no­sno, ne od­ga­ja de­cu za­to da bi se uve­}ao
broj sta­nov­ni­ka u dr­`a­vi ili za­to da bi slu­`i­la u voj­sci i osi­gu­
ra­va­la bez­bed­nost Otax­bi­ne. Ta­ko mo­gu da go­vo­re sa­mo neo­`e­we­ni a
ne po­ro­di~­ni qu­di ko­ji ve­ru­ju da brak za svoj ciq ima i ra­|a­we de­ce
jer je to ka­ko vo­qa Bo­`i­ja, ta­ko i wi­ho­va sop­stve­na. Oni se mo­le da
wi­ho­va de­ca po­sta­nu do­bri hri­{}a­ni, do­li~­ni sve­{te­ni­ci, po­bo­`ni
mo­na­si ili sve­ti­te­qi. Dru­gi uzro­ci bra­ka ne po­sto­je.
8. Mno­ge stva­ri ko­je su na­pi­sa­ne o bra­ku ni­su bi­le uspe­{ne jer je
wi­ho­va ar­gu­men­ta­ci­ja neo­sno­va­na i la­ko se mo­`e od­ba­ci­ti. Ci­ta­ti
ko­je wi­ho­vi auto­ri na­vo­de iz Sve­tog Pi­sma i sve­to­o­ta~­kih de­la ne od­
go­va­ra­ju te­mi. Wi­ho­vo is­ku­stvo je te­o­ret­sko i oni sa­mo po­ku­{a­va­ju da
se po­zo­vu na sve­{te­ne tek­sto­ve. Na­ve­{}u je­dan pri­mer. Iz­ve­sni autor
je za­kqu­~io da }e sva­ki hri­{}a­nin, ko­ji svo­jom kri­vi­com ne­ma mno­go
de­ce, bi­ti osu­|en na ve~­nu ka­znu, jer se u ad upu­}u­ju ne­pra­ved­ni i gre­
{ni. Raz­u­me se da }e, sa­gla­sno Sve­tom Pi­smu, ta­mo oti­}i ne­pra­ved­ni
i autor na­vo­di mno­go­broj­ne ci­ta­te iz po­zna­tih tek­sto­va. Te­{ko­}a se
sa­sto­ji je­di­no u na­la­`e­wu me­sta ko­ja osu­|u­ju one bez mno­go de­ce ili
za­bra­wu­ju su­pru­`ni~­ke od­no­se u bra­ku.
9. Za­in­te­re­so­va­nost Cr­kve za ra­|a­we ve­li­kog bro­ja de­ce je ~i­sto
te­o­ret­ska i sto­ga ne zah­te­va od bra~­nih pa­ro­va da oba­ve­zno ima­ju
mno­go de­ce. Sma­tram da cir­ku­la­ri ta­ko­|e ne­}e re­{i­ti pro­blem. Oni
osta­vqa­ju uti­sak na sa­me svo­je sa­sta­vqa­~e da sa­o­se­}a­ju sa bra~­nim pa­
ro­vi­ma. Re­zul­tat je ni­{ta­van. Na­ma su po­treb­na de­la a ne te­o­ri­je.
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 105
10. Kad sve­{te­ni­ka po­zo­vu u po­ro­di­cu da bi raz­mo­trio pro­blem
ra­|a­wa de­ce, on mo­ra bi­ti ve­o­ma raz­bo­rit. On ne mo­`e zah­te­va­ti od
su­pru­`ni­ka jed­no ili dvo­je de­ce i da se na­kon to­ga za­u­sta­ve. Me­|u­tim,
pod­jed­na­ko je ne­pro­mi­{qe­no i ako ih sa­ve­tu­je da ima­ju de­se­to­ro de­ce,
tvr­de­}i da je to vo­qa Bo­`i­ja. Uop­{te­no go­vo­re­}i, pro­blem se re­{a­va
sam od se­be. Kod me­ne se for­mi­ra­lo mi­{qe­we da su su­pru­`ni­ci pre­
vas­hod­no du­`ni da re­{e pi­ta­we ra­|a­wa de­ce. Na taj na­~in }e za­jed­no
do­~e­ka­ti i ra­do­sti i pat­we ko­je za­tim usle­de. Kad je­dan bra~­ni drug
pri­mo­ra­va dru­go­ga, tu ne po­sto­ji qu­bav, pa ~ak ni u po­ro­di­ca­ma sa
mno­go de­ce. Na­pro­tiv, kad de­te do­la­zi na svet na osno­vu to­ple mo­li­
tve i `e­qe svo­jih ro­di­te­qa, sve se me­wa. To je ide­al ­ an slu­~aj.
11. [to se ti­~e slu­~a­je­va gde se ve­ru­ju­}i ro­di­te­qi pla­{e da ima­ju
mno­go de­ce stra­hu­ju­}i od na­ra­sta­ju­}ih eko­nom­skih te­{ko­}a, mi­slim
da se ta­kve te­{ko­}e raz­re­{a­va­ju sra­zmer­no du­hov­nom uz­ra­sta­wu su­
pru­`ni­ka, i da se wi­ho­vo po­ve­re­we u Bo­ga umno­`a­va ra­|a­wem dru­gog,
tre­}eg, itd. de­te­ta.
12. Po­sto­ji mno­go ve­ru­ju­}ih pa­ro­va ko­ji do­la­ze u neo­pi­si­vo te­{ke
si­tu­a­ci­je jer jo{ ni­su na­{li ~o­ve­ka–du­hov­ni­ka ko­ji bi ih raz­u­meo i
po­dr­`ao. Oni se do­slov­no is­cr­pqu­ju i ~e­sto pa­da­ju u pot­pu­no o~a­ja­we.
* * *
Za­vr­{a­va­ju­}i ovo pi­smo u ko­jem su iz­lo­`e­ni sa­mo po­je­di­na~­ni
po­gle­di na brak i ra­|a­we de­ce, po­mi­slio sam da bi ih ne­ko mo­gao
po­gre­{no pro­tu­ma­~i­ti. Pret­po­sta­vqam da }e se sa mnom sa­gla­si­ti
oni ko­ji pro­ble­me bra~­nog `i­vo­ta po­sma­tra­ju s pa­stir­ske ta~­ke gle­
di­{ta. Mi­slim da ono {to je re­~e­no u po­je­di­na~­nom slu­~a­ju mo­ra, u
svo­je vre­me, po­sta­ti da­le­ko po­zna­ti­je. La­ko bi bi­lo "re­{a­va­ti" bra~­
ne pro­ble­me po jed­nom istom re­cep­tu. U stvar­no­sti, mi ih ~i­ni­mo
sa­mo jo{ slo­`e­ni­ji­ma. Kao {to se ni sve te­le­sne bo­le­sti ne mo­gu
le­~i­ti aspi­ri­nom, ta­ko se ni bra~­ni pro­ble­mi ne mo­gu re­{a­va­ti po
jed­nom re­cep­tu.
Sad, kad za­vr­{a­vam ovo pi­smo, iz su­sed­ne so­be do­pi­re pe­va­we jed­nog
od mo­jih si­no­va, ki­ja­we dru­gog ko­ji zbog gri­pa le­`i u po­ste­qi, u ne­koj
dru­goj so­bi u ho­ru pe­va­ju mo­je tri k}e­ri, dok u rad­noj so­bi klo­pa­ra
{i­va­}a ma­{i­na. Mo­`da }e ti se ovaj pri­zor do­pa­sti, a mo­`da }e te
i po­tre­sti. Sve su to pe­ri­pe­ti­je po­ro­di~­nog `i­vo­ta. Bu­di mi zdrav!
S qu­ba­vqu Hri­sto­vom,
pre­zvi­ter Di­o­ni­si­je Ta­cis,
Ko­ni­ca, ok­to­bra 1992.
106 OTAC DIONISIJE TACIS
[esta glava
POVESTI I DOGA\AJI
To­kom po­sled­wih dva­de­set go­di­na `i­vo­ta, sta­rac Paj­si­je je "po­
stao pro­gram­ski obje­kat po­se­ta" i sva­ko­dnev­no je pri­mao mno­ge qu­de.
Sa­da, po­sle we­go­vog upo­ko­je­wa, svi we­go­vi po­se­ti­o­ci mo­gli bi po­ne­
{to da ka­`u. Je­dan pri­~a ka­ko se upo­znao sa star­cem, dru­gi se ta~­no
se­}a ono­ga {to mu je re­kao, tre­}i s ve­li­kim ne­mi­rom opi­su­je we­go­ve
po­kre­te, we­gov iz­go­vor i, uop­{te, we­gov spo­qa­{wi iz­gled. To {to
su upo­zna­li star­ca i {to se on za wih mo­lio, svi oni, pri­rod­no, sma­
tra­ju za­di­vqu­ju­}im bla­go­slo­vom Bo­`i­jim.
Otac Paj­si­je je bio ~o­vek Bo­`i­ji i du­hov­no je po­mo­gao hi­qa­da­ma
qu­di: sve­{te­ni­ci­ma, mo­na­si­ma i mir­ja­ni­ma. Ne­mo­gu­}e je opi­sa­ti
uti­ske i ose­}a­wa svih tih qu­di, kao {to je ne­mo­gu­}e i iz­bro­ja­ti zrn­
ca pe­ska na mor­skoj oba­li. Sva­ki po­ku­{aj da se sa­~u­va­ju ta du­hov­na
bla­ga za­slu­`u­je po­hva­lu, bu­du­}i da vre­me pro­la­zi, da se iz na­{eg se­­
}a­wa gu­bi `i­vi opit op­{te­wa i da se za­bo­ra­vqa­ju `i­vot­ni pro­ble­
mi. Na `a­lost, ma­lo je onih qu­di ko­ji su sma­tra­li za svo­ju du­`nost
da na­pra­ve be­le­{ke o svo­jim po­se­ta­ma i da ih za­tim ob­ja­ve. Ve­}i­na
se za­do­vo­qi­la pre­pri­~a­va­wi­ma ko­ja su se pre­no­si­la od usta do usta
i vre­me­nom do­bi­la ta­ko hi­per­tro­fi­ran vid da su u sva­kom po­gle­du
po­sta­la ne­a­ut­ en­ti~­na. U ovoj gla­vi iz­no­sim za­ni­mqi­ve po­ve­sti i
slu­~a­je­ve ko­ji su ne­po­sred­no ve­za­ni za star­ca Paj­si­ja.
1. Du`nost dobrog trgovca
Sta­rac je raz­go­va­rao s po­se­ti­o­ci­ma u go­sto­prim­ni­ci pod ve­drim
ne­bom. Isto­vre­me­no je pre­bi­rao bro­ja­ni­ce. U jed­nom tre­nut­ku, upi­tao
je dvo­ji­cu uva­`e­nih gra­|a­na:
"^i­me se vi ba­vi­te?"
"Star­~e, mi ne­ma­mo do­bro za­ni­ma­we. Mi smo tr­gov­ci", sra­me­`qi­
vo su od­go­vo­ri­li oni.
"Bra­}o mo­ja, da­nas ima­mo ve­li­ku po­tre­bu za do­brim tr­gov­ci­ma.
To je isti­na! Re­ci­te mi, {ta ra­di­te kad ro­ba po­sku­pi? Da li i ro­bu,
ko­ju ste ra­ni­je na­ba­vi­li, pro­da­je­te po no­vim ce­na­ma?"
"Da, star­~e. Ka­ko bi­smo i mo­gli dru­ga­~i­je? Mo­ra se ob­na­vqa­ti
ro­ba u ma­ga­ci­ni­ma."
"Do­bro. Vi, da­kle, od sta­re ro­be do­bi­ja­te dvo­stru­ku do­bit. Raz­um
­e
se da je ne mo­`e­te pro­da­va­ti po sta­rim ce­na­ma, jer }e se pro­tiv vas
po­bu­ni­ti osta­li tr­gov­ci. Me­|u­tim, dru­gu po­lo­vi­nu pri­ho­da ko­ji do­
bi­je­te od ta­kve pro­da­je, po­de­li­te si­ro­ma­si­ma."
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 107
2. ^udo vi{e nije potrebno
Sta­rac je ka­zi­vao: "Ova­mo do­la­zi mno­go stu­de­na­ta. Jed­nom ih je
do­{la ~i­ta­va de­se­ti­na, mo­le­}i da iz­vr­{im ne­ko ~u­do. Bi­li su ve­o­
ma upor­ni. Raz­mi­{qao sam na ko­ji na­~in da ura­zu­mim ovu de­cu. Za­to
sam im re­kao: 'Do­bro. Pri­|i­te je­dan po je­dan a ja }u vam od­se­}i gla­ve.
Za­tim }u iz­vr­{i­ti ~u­do i po­no­vo }u ih pri­le­pi­ti. Sa­mo se ma­lo raz­
dvoj­te, jer bih mo­gao da ih po­me­{am. Da­kle? Je­ste li sprem­ni? Da
po­ka­`em ~u­do?' Oni su istog ~a­sa re­a­go­va­li: 'Ne, ne, star­~e, to nam
je do­voq­no', jed­no­gla­sno su od­go­vo­ri­li."
3. Neverje se pokolebalo
Je­dan ve­o­ma smeo mla­di} re­kao je star­cu: "Ne­ma Bo­ga. Ja ne ve­ru­jem."
"On­da mi pri­|i bli­`e", sr­da~­no mu je re­kao sta­rac. "Da li zna{ da
ska­ka­vac sa­da, dok cvr­~i, raz­go­va­ra s Bo­gom. A vi­di{ li ka­kvo kr­zno
ima ovo mo­je ma­~e? Ni ca­ri­ca Fre­de­ri­ka ni­je ima­la ta­kvo!" Stu­dent
je bio ga­nut star­~e­vim re­~i­ma i we­go­vo ne­ver­je bi­lo je po­ko­le­ba­no.
4. @eqa za drugim `ivotom
Ne­ko je upi­tao star­ca:
"[ta je s tvo­jim o~i­ma? No­si{ na­o­~a­re?"
"Ne ma­ri", od­go­vo­rio je sta­rac. "Sve }e ov­de osta­ti. I o~i, i na­o­
~a­re, i je­tra, i plu­}a."
5. Dobra zamisao
Sta­rac je s jed­nim po­slu­{ni­kom pre­no­sio ma­lo ze­mqe da bi na­|u­
brio svoj vrt, kad su ga po­se­ti­li po­zna­ni­ci i za­pi­ta­li:
"Star­~e, {ta }e{ s tom ze­mqom?"
Sta­rac je na to od­go­vo­rio:
"Eto, ka­`em, zar ne­}u na­~i­ni­ti sta­kle­nik? Po­sla­}u vam se­me­na
iz Na­ci­o­nal­nog udru­`e­wa uz­ga­ji­va­~a du­va­na!"
6. Ta~ka privla~ewa
Sta­rac je go­vo­rio: "Sad sam u{ao u pro­gram za po­se­ti­o­ce. Ovu­da
pro­la­zi ve­li­ko mno­{tvo qu­di. Ko­li­ko je onih ko­ji do­la­ze ne zna­ju­}i
ni sa­mi zbog ~e­ga! Oni me is­cr­pqu­ju."
7. Zadivquju}i primer
Sta­rac je pri­po­ve­dao: "Jed­nom sam do­bio pi­smo od ne­ke udo­vi­ce
ko­ja je tra­`i­la da se po­mo­lim za ne­ko­li­ci­nu qu­di. Ona sa­ma ni­je
ima­la vre­me­na, jer je osam sa­ti ra­di­la, osam sa­ti se bri­nu­la o svo­jim
108 OTAC DIONISIJE TACIS
uku­}a­ni­ma, a osam sa­ti se mo­li­la! Ka­kvo oprav­da­we mo­gu ima­ti ja,
mo­nah, ko­ji bi mo­rao ne­pre­sta­no da se mo­lim?"
8. Istinska qubav
Star­ca je jed­nom po­se­tio ne­ki ~o­vek ko­ji je imao psi­hi~­ke pro­
ble­me. On je sma­trao da ga ni­ko na sve­tu ne vo­li. Seo je i ne­pre­kid­no
go­vo­rio ne­ko­li­ko ~a­so­va. Sta­rac je ne­po­mi~­no se­deo na klu­pi i slu­
{ao ga, ka­ko brat ne bi po­mi­slio da ne obra­}a pa­`wu na we­ga. On mu
je na taj na­~in po­ka­zao istin­sku qu­bav.
9. O licemerju
Sta­rac je ka­zi­vao: "Li­ce­mer­je je ve­li­ki greh. Kad su 'kul­tur­ni'
En­gle­zi bi­li u Austra­li­ji, da­va­li su sve {to je za­tra­`e­no i bi­li
za­hval­ni kad bi to bi­lo pri­hva­}e­no. Iz­gle­da­lo je da su pre­va­zi­{li
i sa­mog av­vu Isa­a­ka. Za­tim su, od­la­ze­}i, s osme­hom ubi­ja­li po dvo­ji­
cu–tro­ji­cu do­mo­ro­da­ca."
10. @eqa
Vi­dev­{i jed­no ma­ga­re, sta­rac je re­kao: "Ka­ko bih `e­leo da bu­dem
ma­ga­re Hri­sto­vo a po­sle to­ga – ne­ka iz­dah­nem!"
11. Zaga|ewe
Star­ca su jed­nom upi­ta­li {ta mi­sli o ozon­skoj ru­pi u at­mos­fe­ri,
a on je od­go­vo­rio: "Ako se qu­di bu­du po­ka­ja­li, ni­{ta se ne­}e do­go­di­
ti. Bog }e tu ru­pu za­tvo­ri­ti jed­nim za­ma­hom."
12. Briga o svemu
Sta­rac je is­pri­~ao: "Ne­ko je jed­nom do­neo ku­ti­ju slat­ke ~o­ko­la­
de. Ka­ko ni­sam bio ta­mo, on je ku­ti­ji­cu osta­vio na stra­nu i na­pi­sao
po­ru­ku. Kad sam otvo­rio ~o­ko­la­du, ona je ve} bi­la ras­to­pqe­na, jer se
na­la­zi­la na sun­cu. On ni­je raz­mi­slio o to­me da je osta­vi pod dr­ve­tom.
Na­rav­no, oti­{ao je ra­du­ju­}i se i ni­{ta ga vi­{e ni­je in­te­re­so­va­lo. A
ka­kvu }u po­{iq­ku ja upu­ti­ti Bo­gu? Zar sa­mo ono {to je za ba­ca­we?
Du­hov­ni `i­vot zah­te­va kraj­wu oba­zri­vost."
13. Vlast da staje na zmije
Sta­rac Paj­si­je je jed­nom svom po­zna­ni­ku is­pri­po­ve­dao o za­pre­pa­­
{}u­ju­}em slu­~a­ju:
"Bio je je­dan sta­rac ko­ji se ba­vio ru­ko­de­la­wem u svo­joj ke­li­ji.
We­mu su u od­re­|e­no vre­me do­no­si­li hra­nu. Ta­mo, gde je ra­dio, svu­da
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 109
una­o­ko­lo na­la­zi­le su se zmi­je. One su mu sme­ta­le i sta­rac je bio pri­
nu­|en da ih hva­ta i iz­ba­cu­je na­po­qe. Do­go­di­lo se da mu je jed­na ve­li­ka
zmi­ja to­li­ko do­sa­di­la, da ju je on uhva­tio, opa­sao oko se­be kao po­jas,
za­ve­zao u ~vor i na­sta­vio da ra­di. U to vre­me, u ke­li­ju je u{ao mo­nah
ko­ji mu je do­no­sio hra­nu. ^im je vi­deo star­ca opa­sa­nog zmi­jom, u`a­
sno se pre­pla­{io i za­mo­lio star­ca da je ba­ci da mu ne bi na­u­di­la.
Sta­rac ga je pod­se­tio da je Hri­stos go­vo­rio: Evo vam da­jem vlast da
sta­je­te na zmi­je i na skor­pi­je i na svu si­lu vra­`i­ju, i ni­{ta vam
ne­}e na­u­di­ti (Lk. 10; 19).
14. Svetost daje sladost re~ima tvojim
U zbor­ni­ku po­e­zi­je P. V. Pas­ho­sa pod na­zi­vom "Ma­li Psal­tir",
po­sto­je i sti­ho­vi po­sve­}e­ni ocu Paj­si­ju. Na­vo­dim ih ov­de i mo­lim
qu­ba­znog ~i­ta­o­ca da iz­ne­se svo­je mi­{qe­we i uti­ske. Svo­je ko­men­ta­
re sma­tram su­vi­{nim:
Dan pre­pun sve­to­gor­ske sla­do­sti
i ~e­stih do­ti­ca­wa cr­nih bro­ja­ni­ca.
^i­tav ho­ri­zont ti­ho­vao je pod sun­cem,
mo­gao si sklo­pqe­nih o~i­ju da ~u­je{
ako bi pao list sa gra­ne le­ske
i pu­za­we zmi­je po usi­ja­nom ka­me­wu
ili po uve­nu­loj tra­vi.
Sta­rac nas je vi­deo i pre ne­go smo do­{li,
i ne zna­ju­}i nas re­kao na­{a ime­na.
Se­li smo u sen­ku dr­ve­ta
i za­di­vqe­no ga po­sma­tra­li.
Go­vo­rio je spo­koj­no i pro­sto
a sve­tost je sva­ku we­go­vu re~ u~i­ni­la slat­kom
i pre ne­go {to je do­{ao da se na­sta­ni me­|u na­ma.
A kad su se, tra­`e­}i hra­nu, we­go­vim no­ga­ma i ru­ka­ma
pri­klo­ni­li orao, ma~­ka i zmi­ja,
spo­koj­no im je ka­zao: Idi­te, Ave­sa­lo­me i Mar­ta,
idi i ti, Ar­ma­ge­do­ne, sad su nam ov­de pri­ja­te­qi,
jo{ ma­lo i ~im za­vr­{im, ja }u vas po­zva­ti.
Kad je po­slu­{nik iz­neo po­slu­`e­we
i re­kao da }e usko­ro ve­~er­wa,
Sta­rac je po­~eo da po­je: 'Svi od Te­be
o~e­ku­ju da im pra­vo­vre­me­no da{ hra­nu
i da sa­be­ru ono {to si im dao'.
Istog ~a­sa su pri­{li
110 OTAC DIONISIJE TACIS
Ave­sa­lom, Mar­ta i Ar­ma­ge­don,
da iz sve­te ru­ke za­tra­`e hra­nu svo­ju,
a mi smo se spre­ma­li da po­je­mo
Pred­na­~i­na­teq­no i Go­spo­di, vo­zvah...
15. Borba sa srcem
Gle­da­ju­}i tak­mi­~e­we mo­to­ci­kli­sta, sta­rac je re­kao: "I mi tre­ba
da se tak­mi­~i­mo. Vi­di­te li ka­ko se mo­to­ci­kli­sti bo­re sa svo­jim sr­
cem i ni­kad se ne osvr­}u na­zad? Po­sled­wi vi­di pr­vog. Ciq sva­ko­ga
od wih je da do­bi­je po­bed­ni~­ki pe­har!"
16. Duhovni kompjuter
Od jed­nog sa­put­ni­ka do­bio sam sle­de­}e ka­zi­va­we o ocu Paj­si­ju:
"Ko­ra­~a­ju­}i po­sred raj­ske pri­ro­de sta­zi­com ko­ja se ~as {i­ri­la
a ~as su­`a­va­la i je­dva uspe­va­ju­}i da pre­dah­nem pra­te­}i tem­po onih
ko­ji su i{li na­pred, naj­zad smo se do­mo­gli ko­li­be star­ca Paj­si­ja. On
je bio u dvo­ri­{tu, u svo­joj li~­noj go­sto­prim­ni­ci pod ve­drim ne­bom,
s pa­we­vi­ma za se­de­we.
Ugle­da­li smo ga me­|u pe­de­se­tak po­se­ti­la­ca ko­ji­ma je de­lio ora­he.
Dao ih je i na­ma. Za­tim je po­~eo da de­li i osta­lo, ono {to su mu do­
ne­li. Me­|u svim tim stva­ri­ma bi­la je i bo­ca s obi~­nom vo­dom. Kad
mu je da­ro­va­teq ob­ja­snio, sta­rac mu je re­kao da ima pit­ku vo­du i po­
sa­ve­to­vao mu da ode i iz­li­je ovu bo­cu u Ma­ra­ton­ski za­liv, ka­ko bi
i Ati­wa­ni ima­li vo­du. To je jed­no­ga od nas pod­sta­klo da mu po­sta­vi
pi­ta­we ko­je se ti­ca­lo su­{e u Ati­ni. Sta­rac mu je po svom pro­ro~­kom
da­ru od­go­vo­rio: 'Bog nam ~i­ni do­bra de­la, bez ob­zi­ra na to {to mi
We­ga ra­`a­lo­{}u­je­mo. Mo­gu­}e je da }e se On sa­`a­li­ti i iz­li­ti ki­{u.'
Za­tim nam je re­kao: 'Svet je pre­pun osi­gu­ra­wa. Gde god po­|e{, svu­gde
su­sre­}e{ osi­gu­ra­we. Qu­di tr­~e da se osi­gu­ra­ju. Me­|u­tim, {to je vi­{e
ra­znih osi­gu­ra­wa, svet se ose­}a ne­si­gur­ni­jim. Zbog to­ga sad qu­di tr­~e
u Cr­kvu, a |a­vo im pod­me­}e no­gu i spre­~a­va ih u to­me.' Sta­rac je to­ga
da­na uisti­nu bio pre­mo­ren. Ka­ko nam je sa­op­{tio, su­sreo se sa ~e­ti­ri
sto­ti­ne po­se­ti­la­ca. Dru­gi­ma je re­kao: 'Sve sam vas uneo u svoj kom­pju­
ter', pod­ra­zu­me­va­ju­}i ti­me da ih ne­}e za­bo­ra­vi­ti u svo­jim mo­li­tva­ma."
17. Svedo~anstvo
Po­zna­ti sta­rac Por­fi­ri­je (+1991) po­zna­vao je oca Paj­si­ja i sma­
trao ga je sve­ti­te­qem. Kad je jed­nom pri­li­kom ugle­dao ne­ko­li­ci­nu
tu­ri­sta – bez­bo­`ni­ka ko­ji su do­{li da raz­gle­da­ju ar­he­o­lo­{ke zna­me­
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 111
ni­to­sti i spo­me­ni­ke, re­kao je svom du­hov­nom ~e­du, wi­ho­vom pra­ti­o­cu:
"Kad bi sad ov­de bio sta­rac Paj­si­je s we­go­vim bla­go­dat­nim da­ro­vi­ma,
mo­gao bi sve wih da u~i­ni do­brim hri­{}a­ni­ma. Osim to­ga, zna{,
uko­li­ko bi oni pri­{li Hri­stu, po­sta­li bi bo­qi od nas. Kad bi otac
Paj­si­je se­deo ta­mo na oba­li, sve bi ih za­do­bio."
18. Dva blagodatna starca
Je­dan od du­hov­nih ~e­da star­ca Por­fi­ri­ja za­pi­sao je sle­de­}e: "Kad
sam 1979. po­se­tio Sve­tu Go­ru, Bog me udo­sto­jio da do­bi­jem bla­go­slov
star­ca Paj­si­ja. Upi­tao me za mog du­hov­nog oca i ja sam od­go­vo­rio da
je to sta­rac Por­fi­ri­je. Sta­rac Paj­si­je mi je na to re­kao: 'Ta­kve, kao
{to je o. Por­fi­ri­je, Bog, de­te mo­je, {a­qe u svet jed­nom u dve­sta go­
di­na!' Vra­tiv­{i se sa Sve­te Go­re, is­pri­~ao sam star­cu Por­fi­ri­ju o
to­me. On mi je, sa svo­je stra­ne, re­kao: '[ta to go­vo­ri{? Upra­vo qu­di
sa ta­kvim du­hov­nim da­ro­vi­ma ka­kvi su da­ro­vi oca Paj­si­ja ima uisti­
nu ma­lo!' Ka­kvo su smi­re­we po­se­do­va­la ova dva star­ca!"
19. O zakliwawu demona
Ka­ko je ka­zi­vao otac Por­fi­ri­je, sta­rac Paj­si­je je jed­nom sve­{te­
ni­ku, ko­ji je ~e­sto za­kli­wao de­mo­ne, iz­re­kao sle­de­}e re­~i i one su
na sve­{te­ni­ka osta­vi­le sna­`an uti­sak: "Ti ka­`e{ da ne­ki grom­kim
gla­som ~i­ta­ju za­kli­wa­wa a da de­mo­ni ne slu­{a­ju. O~e moj, po­mi­wi od
sveg sr­ca na pro­sko­mi­di­ji i mo­li Bo­ga da On po­mog­ne op­sed­nu­tom!"
20. Bogonadahnuti opis
Kwi­ga star­ca Paj­si­ja "Sve­to­gor­ski Oci" (1993) iza­zva­la je ogrom­
nu ra­dost kod hri­{}a­na ko­ji su po­zna­va­li star­ca. On sam je ne­str­pqi­
vo i{­~e­ki­vao kad }e se ona po­ja­vi­ti na sve­tlo­sti da­na jer je, pre­ma
we­go­vim re­~i­ma, ka­zi­va­la o Sve­to­gor­ci­ma ko­ji su se pod­vi­za­va­li po
ugle­du na drev­ne sve­ti­te­qe, ko­ji su ra­su­|i­va­li o pod­vi­`ni­{tvu i bi­
li no­si­o­ci sve­to­gor­skog pre­da­wa. Do­bar kri­ti~­ki osvrt na tu kwi­gu
ko­ji ukqu­~u­je i ma­te­ri­jal o li~­no­sti sa­mog st. Paj­si­ja, ob­ja­vqen je
u ki­par­skom ~a­so­pi­su "Or­to­dok­sos mar­ti­ria".* Sma­tram da ima raz­
lo­ga da ga ov­de na­ve­dem u go­to­vo ne­iz­me­we­nom ob­li­ku, jer je na­pi­san
objek­tiv­no i uz po­zna­va­we stva­ri:
"To je tre­}a kwi­ga (po­sle `i­vo­to­pi­sa sv. Ar­se­ni­ja Ka­pa­do­kij­
skog i `i­vo­to­pi­sa pod­vi­`ni­ka Ha­xi Ge­or­gi­ja), na­pi­sa­na za na­rod
bo­go­na­dah­nu­tom ru­kom sa­vre­me­nog sve­ti­te­qa na­{e Cr­kve. Kao i dve
* Tom 43, pro­le­}e – le­to 1994, s. 111–112.
112 OTAC DIONISIJE TACIS
pret­hod­ne kwi­ge, ona odi­{e mi­o­mi­ri­som sve­to­sti st. Paj­si­ja i bla­go­
da­}u Sv. Du­ha, ko­jom je na­dah­nu­ta, da­je spo­koj na­{im gre­{nim o~i­ma
i umu. Ova kwi­ga pri­ka­zu­je na­~in `i­vo­ta i obi­~a­je sa­vre­me­nih sve­
ti­te­qa, ko­je je po­zna­vao ~e­sti­ti sta­rac. Ovaj opis, me­|u­tim, ni­je od
onih ka­kvi se su­sre­}u kod ne­kih bi­o­gra­fa ili slu­~aj­nih sa­sta­vqa­~a
si­nak­sa­ra, ko­ji na­vo­de po­je­di­ne ~i­we­ni­ce i do­ga­|a­je. Na­pro­tiv, pred
na­ma je bo­go­na­dah­nu­to de­lo, plod bo­go­ot­kri­ve­nih pro­ni­ca­wa sve­tog
star­ca. On o~i­{}u­je, osve­}u­je i vas­po­sta­vqa istin­sku ve­li­~i­nu sve­
tih pod­vi­`ni­ka ko­ji­ma su sa­vre­me­ni­ci pri­pi­si­va­li naj­ra­zli­~i­ti­je
za­blu­de. Sta­rac ta­ko­|e da­je zdra­vu oce­nu tih mo­na­ha, ko­je mno­gi sma­
tra­ju sve­ti­te­qi­ma.
I to ni­je sve. No­va kwi­ga oca Paj­si­ja, kao ono­ga ko­ji ima vlast,
da­je mo­gu}­nost bla­go­dat­nom mo­na­hu da stu­pi u bor­bu pro­tiv po­sve­
tov­wa­~e­wa ko­je pro­di­re ne sa­mo u `i­vot hri­{}a­na u sve­tu ne­go i u
`i­vot sve­to­gor­skih mo­na­ha. Ako je otac Paj­si­je to­li­ko ka­te­go­ri­~an,
on­da je to sto­ga {to on ne­ma obi­~aj da bu­de po­pu­stqiv pre­ma gre­hu
ili da la­ko­mi­sle­no go­vo­ri na te­mu spa­se­wa. Zbog to­ga je i po­stao sa­
sud Du­ha Sve­to­ga i iz­vor bla­go­da­ti za Va­se­qen­sku Cr­kvu. Na sre­}u
svih nas, on ne pri­pa­da bo­go­slov­skoj {ko­li "za­qu­bqe­ni­ka" ko­ji usled
svo­je eg­zal­ta­ci­je sti­~u la­`no ose­}a­we da su po­sta­li za­jed­ni­~a­ri sve­
tih. Sta­rac Paj­si­je je sav u pod­vi­gu, u mo­li­tvi, u smi­re­wu, u qu­ba­vi,
i so­zer­ca­va za­po­ve­sti i za­kon Bo­`i­ji kao je­di­ni put ko­ji nas vo­di
ka spa­se­wu.
Ona­ko ka­ko je po­mo­gao se­bi i osve­{tao se­be, ta­ko su, upo­re­do s
wim, i dru­gi do­bi­li po­mo} i spo­koj i bi­li na­dah­nu­ti da sle­de put
sve­to­sti. To­li­ko je we­go­va bla­go­slo­ve­na du­{a ose­tqi­va za de­lo ~o­ve­
ko­vog spa­se­wa da nam se i pod­vi­zi aton­skih ota­ca ~i­ne ne­do­voq­ni i
da­le­ki od onog vr­ha, od onog ci­qa ko­jem su stre­mi­li. On to ne go­vo­ri
za­to da bi op­tu­`io mla­de mo­na­he ili da bi ih li­{io na­de, ne­go ra­di
wi­ho­ve po­u­ke. Za­to da bi u wi­ma po­bu­dio `e­qu da se u jo{ ve­}oj me­ri
po­sve­te Bo­gu i pod­vi­`ni~­kim tra­di­ci­ja­ma Pra­vo­sla­vqa. Zbog to­ga
da bi vi­so­ke ci­qe­ve po­sta­vio i svi­ma na­ma, ma­lo­du­{ni­ma i tro­mi­ma
u du­hov­nim stva­ri­ma, da bi nam po­ka­zao da je mo­na­{ki na­~in `i­vo­ta
sve­tlost za mir­ja­ne, da je to `i­vot ka­kvim su `i­ve­li sve­ti­te­qi. Sa­
mim tim on po­ma­`e i na­ma i mo­na­si­ma, ko­ji zna­ju da se te pri­med­be
iz­no­se zbog qu­ba­vi. On ih do­vo­di do ono­ga na ~e­mu se sam ute­me­qio
i na­~i­nio iz­bor – do eto­sa i na­~i­na `i­vo­ta sve­ti­te­qa.
Na toj osno­vi i dej­stvu­je bla­go­slo­ve­ni sta­rac i to­me `e­li da pri­
ve­de i sve nas, jer nas uisti­nu qu­bi, i pa­ti we­go­vo mi­lo­sti­vo sr­ce
kad vi­di na­{u la­ko­mi­sle­nost i stre­mqe­we ni­skim ci­qe­vi­ma. Svi
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 113
smo mu bla­go­dar­ni za to, {to je to­li­ko za­vo­leo Hri­sta da je vas­ce­lim
svo­jim po­na­{a­wem, re­~i­ma, de­li­ma, pod­vi­zi­ma, mo­li­tvom, smi­re­wem
i qu­ba­vqu ste­kao ~i­sto zla­to pra­ved­no­sti i svo­jim `i­vqe­wem me­|u
na­ma otvo­rio bli­sta­vi pro­zor u bes­ko­na~­ni svet Bo­`i­ji."
21. Ja sam lew...
U pro­le­}e 1974. g. pri­sti­gla su dvo­ji­ca Kri­}a­na ko­je je sta­rac s ra­
do­{}u do­~e­kao. Do­neo im je vo­du za pi­}e, a za­tim zah­te­vao da se tom vo­
dom umi­ju i da po­li­ju gla­ve. Na­kon to­ga, za­jed­no su se­li na pa­we­ve.
"Star­~e, sa­znao sam da po­ti­~e{ iz Ke­sa­ri­je, iz po­stoj­bi­ne Va­si­
li­ja Ve­li­kog", re­kao je je­dan od po­se­ti­la­ca.
"Da", od­go­vo­rio je sta­rac, "s tim {to se di­we raz­li­ku­ju od bun­de­va.
Jed­no su di­we a dru­go bun­de­ve."
"Zar se uz po­mo} Bo­`i­ju bun­de­va ne mo­`e pre­tvo­ri­ti u di­wu?"
"Sve se me­wa."
"Zar sve­ti Zla­to­ust ni­je re­kao da ne bi tre­ba­lo da go­vo­ri­mo ka­ko
se ne mo­`e­mo pro­me­ni­ti?"
"Eto, bla­go­slo­ve­ni, ja ni­ka­ko da se pro­me­nim. Ja sam lew. Kad
bih ja to hteo, Bog bi mi u to­me po­mo­gao. Me­|u­tim, ja sam, kao {to
vi­di{, lew!"
22. O molitvi
Ne­ko je upi­tao star­ca ka­ko da se mo­li za upo­ko­je­ne, a sta­rac je
re­kao:
"Do­bro, a ka­ko se ti mo­li{?"
"Eto, ka­`em: Go­spo­de, upo­koj du­{u ra­ba Tvo­je­ga Di­mi­tri­ja!"
"Da, pra­vo go­vo­ri{. Mo­`e{ jo{ da do­da{: Go­spo­de, upo­koj du­{u
ra­ba Tvo­je­ga Di­mi­tri­ja i sva­kog Di­mi­tri­ja. Ne­ka auto­bus ide ku­da
tre­ba, sa­mo da ni­je pra­zan!"
23. Neizrecivi miomiris
Dvo­ji­ca stu­de­na­ta po­se­ti­li su star­ca u ke­li­ji ^a­snog Kr­sta i sa­
ti­ma raz­go­va­ra­li s wim na raz­ne du­hov­ne te­me. Kad su po­{li, sta­rac
ih je is­pra­tio ne­ko­li­ko de­se­ti­na me­ta­ra u du­bi­nu {u­me. Iz­ne­na­da
se ~i­ta­vo to me­sto is­pu­ni­lo mi­o­mi­ri­som. Sta­rac je shva­tio o ~e­mu
se ra­di i uz­ne­mi­re­no za­tra­`io od stu­de­na­ta da br­zo odu, od­bi­ja­ju­}i
da ob­ja­sni uzrok. Stu­den­ti su po­~e­li da tr­~e po sta­zi­ci, ose­}a­ju­}i
ne­is­ka­za­nu ra­dost ko­ja se ni­~im ni­je mo­gla ob­ja­sni­ti. Ni­su shva­ta­li
~ak ni zbog ~e­ga tr­~e. Sve je odi­sa­lo mi­o­mi­ri­som: i br­da, i va­zduh, i
ka­me­we, i dr­ve­}e, i sve {to se na­la­zi­lo u oko­li­ni.
114 OTAC DIONISIJE TACIS
24. Ja sam limena konzerva
Je­dan je­ro­mo­nah po­se­tio je star­ca u ke­li­ji ^a­snog Kr­sta i iz­me­|u
osta­log re­kao:
"Star­~e, u sve­tu ste ve­o­ma slav­ni i qu­di ima­ju vr­lo do­bro mi­{qe­
we o va­ma."
Klim­nuv­{i gla­vom, sta­rac mu je re­kao:
"Sad, kad si si­la­zio, pro­{ao si u Ka­re­ji po­red kon­tej­ne­ra za sme­­
}e?"
"Pro­{ao sam, star­~e."
"Eto, ta­mo se is­pod is­pod sme­}a va­qa­ju li­me­ne kon­zer­ve i kad
na wi­ma za­bli­sta sun­ce, one ta­ko za­si­ja­ju da ih ja ~ak odav­de vi­dim.
Ne­{to sli~­no se de­{a­va i s tim qu­di­ma. Oni vi­de sun­ce ko­je se pre­
la­ma na li­me­nim kon­zer­va­ma – a ja sam upra­vo jed­na ta­kva kon­zer­va
– i sma­tra­ju da su one zlat­ne. Me­|u­tim, kad bi pri­{li sa­svim bli­zu
vi­de­li bi da su to sta­re li­me­ne kon­zer­ve."
25. Rukovo|ewe molitve
Je­ro­mo­nah ko­ji je do­bro po­zna­vao star­ca na­vo­di sle­de­}e sve­do­~an­
stvo: "Po­ne­kad ni­je otva­rao. Jed­nom sam bio u we­go­voj ke­li­ji i re­kao
da ne­ko uda­ra u zvo­no. On mi je od­go­vo­rio: 'Slu­{aj, mi }e­mo se po­mo­
li­ti i ako nas Bog iz­ve­sti, otvo­ri­}e­mo!' Za we­ga je mo­li­tva bi­la naj­
u­zvi­{e­ni­je de­la­we, a za mo­li­tvom je sle­di­lo sve osta­lo. Ka­sni­je se
po­sve­tio slu­`e­wu qu­di­ma i, bez ob­zi­ra na to {to se lo­{e ose­}ao i
bio bo­le­stan, uvek je bio spre­man da pri­hva­ti bol sva­kog ~o­ve­ka."
26. Duhovni opit
Jed­nom svom po­zna­ni­ku – je­ro­mo­na­hu, sta­rac je re­kao sle­de­}e: "Na­
kon ne­ko­li­ko go­di­na, qu­bav Hri­sto­va se ta­ko sna­`no ras­plam­sa­la u
me­ni da su se mo­je ko­sti ras­to­pi­le kao vo­sak. Jed­nom me ose­ni­la ta­
kva bla­go­dat da sam to­kom {et­we pao na ko­le­na i ni­sam bio u sta­wu
da na­sta­vim da­qe. Pla­{io sam se da me ne­ko ne vi­di jer bi se zbu­nio,
ne zna­ju­}i {ta mi se do­go­di­lo."
27. Postojawe Boga
Star­ca je po­se­tio je­dan uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­sor i re­kao mu:
"Star­~e, te­{ko mi je da po­ve­ru­jem da Bog po­sto­ji. Zna{, ja sam
obra­zo­van ~o­vek, `i­vim na Za­pa­du, i sve to {to ti ~i­ni{ i go­vo­ri{
mo­gu lo­gi~­ki da ob­ja­snim. Naj­zad, mo­`da i po­sto­ji ne­ka si­la, ali ne
mo­gu da pri­hva­tim to {to ti go­vo­ri{ o Hri­stu i Sve­tim Taj­na­ma."
Sta­rac ga je sa­slu­{ao i krat­ko re­kao:
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 115
"Glu­pqi si od gu­{te­ra."
Ovaj se uvre­dio zbog tih star­~e­vih re­~i i po­~eo da pri­go­va­ra.
Me­|u­tim, sta­rac je bio upo­ran:
"Isti­nu ti go­vo­rim. Glu­pqi si od gu­{te­ra i ja }u ti to i do­ka­
za­ti."
Ta­mo je po­red star­ca `i­veo i je­dan gu­{ter, i on ga je po­zvao. Ži­
vo­ti­wi­ca mu je pri­tr­~a­la a on je za­tra­`io da ka­`e da li po­sto­ji Bog.
Gu­{ter se pro­peo na dve no­`i­ce i klim­nuo gla­vi­com, kao da tim po­
kre­tom da­je po­tvr­dan od­go­vor. Na­u~­nik se pot­pu­no zbu­nio i po­~eo da
pla­~e. Sta­rac mu je na to re­kao:
"Da li sad uvi­|a{ da si glu­pqi od gu­{te­ra? Gu­{ter zna da po­sto­ji
Bog a ti, ko­ji ima{ mo­zak, ne shva­ta{ da Bog po­sto­ji!"
Pre­da­va~ je oti­{ao iz star­~e­ve ke­li­je du­bo­ko po­tre­sen.
28. Starac i zmija
Na­da­le­ko se pro­~u­lo da otac Paj­si­je u ke­li­ji dr­`i zmi­je ko­je
slu­{a­ju sva­ku we­go­vu re~. Je­dan je­ro­mo­nah upi­tao je star­ca gde se to
na­la­ze zmi­je. Sta­rac je od­go­vo­rio: "Tu i ta­mo, u mom sr­cu. Kad po­sta­
ne{ du­hov­nik, do­|i, i ja }u ti ih po­ka­za­ti!"
Taj isti je­ro­mo­nah sve­do­~i da je dru­gom pri­li­kom vi­deo ka­ko je
sta­rac uzeo ve­li­ku zmi­ju i iz­ba­cio je na­po­qe go­vo­re­}i: "Sad ima­mo
go­ste i ti ne­ma{ zbog ~e­ga da do­la­zi{ i da nam sme­ta{!"
29. Napoj otrovnicu
Sta­rac je go­vo­rio: "Di­vqe `i­vo­ti­we ose­}a­ju kad ih vo­li{ i pri­
la­ze bez stra­ha. Mi­slio sam da to ni­je slu­~aj sa zmi­ja­ma. Ka­sni­je
sam se uve­rio da se to i na wih od­no­si. Jed­nom je do me­ne do­pu­za­la
otrov­ni­ca, za­pa­la­ca­la je­zi­kom i za­sik­ta­la. Ona se pre­gre­ja­la na
sil­noj `e­zi i za­tra­`i­la je da pi­je. Na­lio sam vo­du u kon­zer­vu i ona
ju je po­pi­la. Otrov­ni­ca je u od­no­su na dru­ge zmi­je isto {to i ko­za u
od­no­su na ov­cu."
30. Starac na krilima vetra
Go­di­ne 1982. kod oca Paj­si­ja je do­{ao je­dan sa­vre­me­ni mla­di},
is­pu­wen ne­mi­rom, uple­ten u ve­li­ke te­{ko­}e i raz­o­~a­ran u `i­vot.
Po­red sve­ga to­ga, no­sio je pr­qa­vu ode­}u i imao du­gu ko­su. We­gov spo­
qa­{wi iz­gled i po­na­{a­we sve­do­~i­li su o ne­mi­ru i ne­sre­|e­no­sti.
Po­raz­go­va­rao je sa star­cem i oti­{ao. Na­kon tri me­se­ca, po­no­vo je
do­{ao na Sve­tu Go­ru i jed­nom je­ro­mo­na­hu, po­zna­ni­ku o. Paj­si­ja, is­pri­
~ao sle­de­}e: "U Ati­ni sam imao ve­li­ke ne­pri­jat­no­sti. Ob­u­ze­li su me
116 OTAC DIONISIJE TACIS
me­lan­ho­li­ja i o~a­ja­we. Po­ja­vi­la mi se na­me­tqi­va ide­ja o sa­mo­u­bi­stvu,
uto­li­ko pre {to ni­sam ve­ro­vao da u sve­tu po­sto­ji qu­bav i da me ne­
ko vo­li. Bio sam ube­|en da `i­vot ne­ma ni­ka­kvog smi­sla i do­neo sam
od­lu­ku da okon­~am sa so­bom. Oti­{ao sam iz Ati­ne i upu­tio se ka
me­stu gde sam na­me­ra­vao da iz­vr­{im to u`a­sno de­lo. Na­jed­nom sam
po­be­gao, ose­tiv­{i ve­li­ku du­{ev­nu po­met­wu. Iz­ne­na­da sam se ska­me­
nio i pred so­bom ugle­dao st. Paj­si­ja ko­ji mi je re­kao: 'Sta­ni, ne­moj
to da ~i­ni{...' Tek {to sam vi­deo star­~e­vo li­ce, re­kao sam se­bi: 'Ovaj
~o­vek me uisti­nu vo­li.'
Je­ro­mo­nah, ko­ji je ovo ~uo od sa­mog mla­di­}a, upi­tao je o. Paj­si­ja
da li se to uisti­nu do­go­di­lo. Sta­rac mu je od­go­vo­rio: 'Ne znam. Znam
sa­mo jed­no: kad se mo­lim u svo­joj ke­li­ji, ~e­sto se de­{a­va da me Duh
Bo­`i­ji pre­ne­se u bol­ni­ce, u ku­}e na­pa­}e­nih, kod qu­di ko­ji su u opa­
sno­sti ili su pred sa­mo­u­bi­stvom, itd. Naj­zad, ja ni­{ta ne ~i­nim,
sa­mo se mo­lim i pa­lim sve­}e!'
31. Oskudna ishrana
Sta­rac Paj­si­je je bio ve­li­ki aske­ta. We­go­va is­hra­na bi­la je kraj­
we oskud­na. Ne­ko od we­go­vih po­zna­ni­ka po­~eo je da ga sa­ve­tu­je da po­ja­
~a is­hra­nu ka­ko bi bo­qe iz­vr­{io svo­je de­lo. Sta­rac mu je od­go­vo­rio:
"Sad ni naj­ma­we ne pa­tim i na­vi­kao sam. U po­~et­ku je bi­lo te­{ko.
Sad se moj `e­lu­dac sma­wio, kao kod pi­le­ta, pa ~ak i da ho­}u vi­{e da
je­dem, ne bih mo­gao. Ta­kav je moj `i­vot."
32. Za{titnik dece
Je­dan de­~a­~i} se neo­pre­zno vo­zio na bi­ci­klu, ta­ko da se na­{ao u
bli­zi­ni ka­mi­o­na ko­ji ga je uda­rio i ko­ji bi i pre­ga­zio ovo de­te da se
tu ne­kim ~u­dom ni­je stvo­rio ne­ki mo­nah i otrg­nuo ma­li­{a­na is­pod
to~­ko­va ka­mi­o­na. De­~ak je vi­deo mo­na­ha, ali ni­je znao ko je on. Kad
je do­{ao ku­}i, is­pri­~ao je ocu o sve­mu {to se do­go­di­lo. Od­lu­~i­li su
da po­|u na Sve­tu Go­ru, da pro­na­|u tog mo­na­ha i da mu za­hva­le. Obi­la­
ze­}i ma­na­sti­re i ke­li­je, sti­gli su i kod star­ca Paj­si­ja. De­~a­~i} ga
je od­mah pre­po­znao i za­tra­`io da se mo­li za we­ga.
33. Iscelewe bolesne `ene
Star­ca je po­se­tio je­dan o`a­lo­{}e­ni mu` da bi re­{io svoj pro­
blem. Kod star­ca se na­la­zi­lo mno­{tvo qu­di. ^i­ni­lo se da je to­li­ko
umo­ran da ne­}e bi­ti u sta­wu da raz­go­va­ra s po­se­ti­o­cem.
"Star­~e, mo­ja `e­na je mno­go bo­le­sna i `e­leo bih da po­raz­go­va­ram
s to­bom."
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 117
"Idi, idi, bla­go­slo­ve­ni, i mo­li se Go­spo­du!"
Ovaj je bio upo­ran, i sta­rac je tad po­no­vio:
"Idi, idi, ne­ma ni­~e­ga kod tvo­je `e­ne!"
Kad se od­vi­jao ovaj raz­go­vor, bi­lo je ~e­tvrt do tri. We­go­va `e­na
je upra­vo u to vre­me bi­la is­ce­qe­na. Le­`a­la je u kre­ve­tu i iz­ne­na­da
ju je ob­lio hla­dan znoj. Na­kon to­ga je ozdra­vi­la.
34. Predvi|awe
Star­ca je po­se­tio je­dan ne­sre}­nik, is­pri­po­ve­dao mu o ozbiq­noj bo­
le­sti svo­je `e­ne i za­tra­`io sa­vet. Evo {ta je sta­rac pred­ska­zao i pre
ne­go {to mu je ovaj ~o­vek is­pri­~ao o ~e­mu se za­pra­vo ra­di: "De­te mo­je,
pri­mi­ri se. I tvo­ja `e­na }e se usko­ro smi­ri­ti, a we­ni za­stup­ni­ci }e
bi­ti svi sve­ti. Ne `a­lo­sti se. Bog je s to­bom." I za­i­sta, `e­na je na­kon
ne­ko­li­ko da­na umr­la i bi­la sa­hra­we­na na gro­bqu Svih sve­tih.
35. Znao je imena nepoznatih qudi
Dvo­ji­ca bo­go­slo­va su pr­vi put po­se­ti­li Sve­tu Go­ru i star­ca Paj­
si­ja. S po­seb­nim ose­}a­wem do­{li su do Pa­na­gu­de i sta­li pred ogra­du,
kao {to se obi~­no i do­ga­|a­lo. Kad je sta­rac iza­{ao na­po­qe, re­kao
im je: "Sjaj­no, Mi­ha­i­lo i Fo­ti­je!" Bo­go­slo­vi su bi­li za­pre­pa­{}e­ni:
ka­ko je sta­rac mo­gao da zna wi­ho­va ime­na?
36. "^itam te kao kwigu..."
Sta­rac je jed­nom po­se­ti­o­cu re­kao:
"Ža­lim {to ni naj­ma­we ne li­~i{ na oca, do­brog ~o­ve­ka, kao
{to ne li­~i{ ni na bra­ta, ali ne o~a­ja­vaj. I ti }e{ odav­de oti­}i s
ne­kom ko­ri­{}u."
^o­vek se za­~u­dio ovim star­~e­vim re­~i­ma i osvr­nuo se le­vo – de­
sno, ne bi li spa­zio ne­ko­ga po­zna­tog ko je pret­hod­no mo­gao ne­{to da
ka­`e star­cu o we­mu.
"Ne­moj se uza­lud tru­di­ti", re­kao mu je sta­rac, "ni­ko­ga ne­}e{ pro­
na­}i. ^i­tam te kao kwi­gu!"
37. Breme qubavi
Od­la­ze­}i iz Pa­na­gu­de, je­dan po­se­ti­lac je re­kao star­cu: "O~e Paj­
si­je, ov­de, u tvom dvo­ri­{tu, osta­vqam bre­me mo­jih gre­ho­va. Ra­di ka­ko
zna{ a ja }u, uz tvoj bla­go­slov, po­}i bez pr­tqa­ga!"
Sta­rac se po­zdra­vio s wim i is­pra­tio ga do oku­ke. Oda­tle se sta­
rac vra­tio na­zad, dok se po­se­ti­lac, idu­}i sta­zi­com sa su­za­ma umi­le­
wa, upu­tio ka Ku­tlu­mu­{u.
118 OTAC DIONISIJE TACIS
38. Slika u gostoprimnici pod vedrim nebom
Star­ca je po­se­tio je­dan mla­di} ko­ji je stu­di­rao pra­vo. Ciq we­go­
vog do­la­ska na Atos bio je "du­hov­ni tu­ri­zam". Do­no­si­mo we­gov li~­ni
uti­sak:
"Ta­mo, kod stra­`wih vra­ta ke­li­je, pr­vi put sam, na­kon dva­na­est
go­di­na ate­i­zma, pao na ko­le­na. Po­mo­lio sam se na­{em Go­spo­du, Ko­ji
tek {to be­{e po­~eo da se ot­kri­va mo­joj du­{i, i re­kao: 'Go­spo­de, ako
uisti­nu po­sto­ji{ i ako `e­li{ da po­ve­ru­jem, u~i­ni da do­|e sta­rac i
da sa mnom po­raz­go­va­ra o Te­bi!'
Ni­je pro­{lo ni pet mi­nu­ta, a sta­rac je pri­stu­pio, la­ga­no, spo­koj­
nog iz­gle­da i sa ve­o­ma pri­jat­nim osme­hom. Vra­tio se iz {u­me, gde je
od­la­zio da se mo­li. Kad mi se pri­bli­`io, re­kao sam da ho­}u da mu
dam ma­li po­klon i da me bla­go­slo­vi. 'Sa­gni se, bla­go­slo­vi­}u te', re­kao
je sta­rac. Pr­vi put na­kon mog kr­{te­wa pri­klo­nio sam gla­vu i uzeo
bla­go­slov u ime Pre­sve­te Tro­ji­ce. Za­tim nas je iz­veo u dvo­ri­{te i
go­vo­rio ne sa­mo o Bo­gu ne­go i o ono­me {to se do­ga­|a u sve­tu, i to ta­
ko kao da je upra­vo ~uo naj­no­vi­je ve­sti."
39. ^itao je misli
Ne­kom po­se­ti­o­cu, ko­ji je `e­leo da zna {ta bi tre­ba­lo da ~i­ni da
bi do­speo u raj ali se ni­je usu­|i­vao da o to­me go­vo­ri, sta­rac je re­kao:
"Imaj qu­ba­vi i ve­ru u Hri­sta, i ni­{ta ti vi­{e ni­je po­treb­no."
40. Savet
Je­dan `i­teq La­ri­se ras­pi­ti­vao se kod star­ca o iz­ve­snim do­ga­|a­
ji­ma u ovom gra­du, a sta­rac mu je re­kao: "Za­gle­daj se ma­lo bo­qe u svo­ju
sop­stve­nu La­ri­su."
O~i­gled­no da je sta­rac imao u vi­du we­go­vu unu­tra­{wu bor­bu i
raz­li­~i­te pro­ble­me ko­je iza­zi­va du­hov­na bit­ka.
41. Znao je {ta uznemiruje
Jed­nom se ne­ki sta­re­{i­na po­ro­di­ce po­ja­vio kod star­ca `e­le­}i
da ga upi­ta da li je po­treb­no da me­wa du­hov­ni­ka. Ta­mo je za­te­kao
mno­{tvo na­ro­da i za­bri­nuo se ho­}e li sta­rac ima­ti vre­me­na. Me­|u­
tim, u jed­nom tre­nut­ku, bez ika­kvog pret­hod­nog raz­go­vo­ra, sta­rac mu
je re­kao:
"Ne `u­ri da pro­me­ni{ du­hov­ni­ka!"
^o­vek je, na­rav­no, bio du­bo­ko za­pre­pa­{}en.
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 119
42. I{~ekivawe kod ograde
Je­dan od star­~e­vih po­se­ti­la­ca pri­~a: "Ne­ko­li­ko du­gih ~a­so­va
uda­ra­li smo gvo­`|em u we­go­vu ka­pi­ju, ali sta­rac ni­je iz­la­zio. Po­
slao sam bra­ta da ne­pre­kid­no lu­pa i, ubr­zo po­tom, sta­rac je iza­{ao
i upi­tao:
'Ko je taj Ge­or­gi­je {to ne­pre­sta­no lu­pa?'
On je znao ime mog bra­ta, iako je ovaj tad pr­vi put do­{ao na Sve­tu
Go­ru. Sta­rac ga je za­tim po­zvao da pri­|e vra­ti­ma ke­li­je i, po svom obi­
~a­ju, re­kao: 'Uzmi ove ka­ra­me­le i je­di ih uju­tro, po­pod­ne i uve­~e!'"
43. Nesebi~nost
Je­dan je­ro­mo­nah pri­po­ve­dao je o star­~e­voj ne­se­bi~­no­sti: "Bio je sa­
svim ubog, ni­{ta ni­je imao. Mno­gi qu­di su mu ne­pri­met­no osta­vqa­li
no­vac. Ka­da bi ga na­{ao, po­~eo bi da raz­mi­{qa ku­da da ga po­{a­qe.
Ne­ko­li­ko pu­ta ula­gao ga je u kwi­ge i ~a­so­pi­se ko­je je de­lio qu­di­ma.
Po­ne­kad ni­je imao ni pe­de­set drah­mi za ku­po­vi­nu neo­p­hod­ne hra­ne."
44. Poseta Presvete Bogorodice
Po­zna­ti je­ro­mo­nah pri­~a:
"Go­di­ne 1977. do­{ao sam u ke­li­ju star­ca Paj­si­ja i ostao kod we­ga
ne­ko­li­ko da­na. To se po­du­da­ri­lo s pra­zni­kom Vo­zdvi­`e­wa ^a­snog
Kr­sta. Uo~i pra­zni­ka, sta­rac mi je re­kao da }e­mo slu­`i­ti bde­we. U
~e­ti­ri ~a­sa po­pod­ne za­po­~e­li smo ve­~er­wu, ~i­ta­ju­}i mo­li­tve na bro­
ja­ni­ca­ma. U {est sa­ti me po­zvao da po­pi­jem ~aj, a od­mah po­sle ~a­ja
na­sta­vi­li smo da se mo­li­mo na bro­ja­ni­ca­ma, sva­ki u svo­joj ke­li­ji.
Uve­~e, dok sam se mo­lio, ~uo sam da se i sta­rac mo­li i da s uz­da­si­ma
ko­ra­~a ta­mo – amo. Na sva­ka dva sa­ta uda­rao je u zid. U dva­na­est smo
pro­~i­ta­li po­lu­no}­ni­cu i po­sle­do­va­we za Sv. Pri­~e­{}e. Oti­{li smo
u cr­kvi­cu da ~i­ta­mo ka­no­ne.
^i­ta­ju­}i ka­non za Pri­~e­{}e, sta­rac je s ve­li­kom bo­le­}i­vo­{}u
iz­go­va­rao: 'Pre­sve­ta Bo­go­ro­di­ce, spa­si nas!' Tek {to sam iz­go­vo­rio
'Ma­ri­jo, Maj­ko Bo­`i­ja', kad se u cr­kvi sve pro­me­ni­lo. Ni­sam shva­tio
{ta se za­pra­vo do­go­di­lo. Sve je bli­sta­lo i ose­}ao sam da du­va la­ga­ni
po­ve­ta­rac. Kan­di­lo pred iko­nom Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce po­~e­lo je da se
wi­{e sa­mo od se­be. U cr­kvi se na­la­zi­lo pet kan­di­la, ali se sa­mo ovo
wi­ha­lo. Okre­nuo sam se pre­ma star­cu, a on mi je dao znak da }u­tim.
On sam be­{e du­bo­ko pri­klo­nio gla­vu, a ja sam uzeo sve­}u. Sve­tlost se
sve obil­ni­je iz­li­va­la, kao da je svi­ta­lo. Na po­la sa­ta smo pre­ki­nu­li
~i­ta­we po­sle­do­va­wa. Za­tim sam na­sta­vio da ga ~i­tam sam, a sta­rac mi
ni­{ta ni­je go­vo­rio. Ubr­zo se kan­di­lo za­u­sta­vi­lo i po­no­vo je po­sta­lo
120 OTAC DIONISIJE TACIS
mra~­no. Uju­tro sam za­mo­lio star­ca da mi ob­ja­sni {ta se do­go­di­lo,
a on mi je re­kao: 'Zna{, ov­de, na Sve­toj go­ri, Pre­sve­ta Bo­go­ro­di­ca
obi­la­zi sve ma­na­sti­re i ke­li­je. Pro­{la je i ovu­da, vi­de­la dvo­ji­cu
ne­ra­zum­ni­ka i za­wi­ha­la Svo­je kan­di­lo, da bi nam da­la znak da je Ona
pro­la­zi­la ovu­da', s osme­hom mi je od­go­vo­rio sta­rac."
45. Pona{awe prema jereticima
Sta­rac je pri­po­ve­dao: "Jed­nom su kod me­ne do­la­zi­la dvo­ji­ca ri­mo­
ka­to­li­ka. Je­dan od wih je bio po­sta­ri­ji i obra­zo­van, mo­`da se­kre­tar u
Va­ti­ka­nu ili no­vi­nar, ni­sam hteo da po­ka­`em po­seb­no in­te­re­so­va­we.
Ta­ko mi je je­dan od wih re­kao: 'Haj­de da za­jed­no iz­go­vo­ri­mo O~e na{!'
Ja sam od­vra­tio: 'Da bi­smo za­jed­no iz­go­vo­ri­li O~e na{, po­treb­no je
da se sa­gla­si­mo u dog­ma­ma. Iz­me­|u nas i vas po­sto­ji ve­li­ki po­nor.' On
me na to upi­tao: 'Zar su sa­mo pra­vo­slav­ni bli­ski Bo­gu? Zar se sa­mo
oni spa­sa­va­ju? Bog je isti za ceo svet!' 'Da', ka­`em ja, 'ali me­|u na­ma
po­sto­ji raz­li­ka. Mi smo po pri­ro­di ~e­da istog Oca, ali ne­ki od nas
se na­la­ze u ku­}i, a ne­ki su na­po­qu!'"*
46. Trebalo bi ispoqiti pozitivnu uznemirenost zbog jeretika
Sta­rac je ka­zi­vao: "Tre­ba­lo bi da po­ka­`e­mo po­zi­tiv­nu uz­ne­mi­
re­nost zbog ne­pra­vo­slav­nih. Bi­lo da je on ri­mo­ka­to­lik, pro­te­stant
ili ne­{to dru­go, tre­ba mu go­vo­ri­ti da je u za­blu­di i mi }e­mo na taj
na­~in is­po­qi­ti po­zi­tiv­nu bri­gu. Ne bi ih tre­ba­lo umi­ri­va­ti, to­
bo­`e iz qu­ba­vi, i go­vo­ri­ti im da su i oni u pra­vu, jer oni tad ne­}e
ima­ti po­vo­da za uz­ne­mi­re­nost. Tre­ba bi­ti opre­zan, jer }e Bog od nas
tra­`i­ti od­go­vor."
47. Uticaj televizije
Sta­rac nam je go­vo­rio o to­me ka­ko te­le­vi­zi­ja de­lu­je na hri­{}a­ne:
"Te­le­vi­zi­ja pri­~i­wa­va ve­li­ko zlo. Go­vo­ri­}u vam o jed­nom slu­~a­ju
da bi­ste raz­um ­ e­li {ta se de­{a­va. Do­la­zio je je­dan star­~i} od 84 go­
di­ne, ko­ji je do `e­ni­ne smr­ti `i­veo do­bro i le­po. ^im je `e­na umr­la
po­~eo je da pa­ti i, da bi ma­lo za­bo­ra­vio, stra­stve­no se ve­zao za gle­da­
we te­le­vi­zi­je. Ni­je pro­{lo ni dva – tri me­se­ca od `e­ni­ne smr­ti, a
sta­rac je od­lu­~io da se o`e­ni. We­gov du­hov­nik ni­je znao ni ka­ko da
* Ar­hi­man­drit Je­ro­nim, na­sto­ja­teq Sve­to–Tro­jic­kog Ala­tir­skog ma­na­sti­ra ko­ji
je `i­veo na Ato­su, ka­`e da je sta­rac Paj­si­je gnev­no iz­ba­ci­vao iz svo­je ko­li­be
one ko­ji su mu do­la­zi­li s eku­me­ni­sti~­kim ide­ja­ma, ne po­nu­div­{i im ni vo­du,
ni ka­fu, ni ra­tluk. Uop­{te, na Ato­su i u ~i­ta­voj Gr~­koj, ri­mo­ka­to­li­ke sma­tra­ju
je­re­ti­ci­ma.
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 121
mu ob­ja­sni da je to, {to je na­me­rio, i ne­do­li~­no i sme­{no. Sta­rac je
sam do­{ao na Sve­tu Go­ru, u mo­ju ko­li­bu. Od Ka­re­je do ovog me­sta i{ao
je ~i­ta­va ~e­ti­ri ~a­sa! Is­pri­~ao mi je o svo­jim pla­no­vi­ma, a ja sam ga
po­sa­ve­to­vao da ti­ho i mir­no `i­vi me­|u de­com i da ne po­mi­{qa na
`e­nid­bu. Me­|u­tim, on je bio emo­tiv­no po­vre­|en, ta­ko da ni­je hteo ni
da slu­{a {ta mu go­vo­rim. Du­bo­ko raz­mi­sliv­{i, ka­`e: 'Zna{, star­~e,
imam pra­vo da uzmem dve dru­ge `e­ne!'
Ni­sam vi­{e mo­gao da iz­dr­`im. Re­kao sam mu da se po­ku­pi i da ga
mo­je o~i vi­{e ne vi­de. Ne­ki mo­nah ga je pri­hva­tio i od­veo u Ku­tlu­
mu{. Uvi­|a­te li ka­kvu {te­tu na­no­si te­le­vi­zi­ja?"
48. O propasti Turske
Star­ca je po­se­ti­la jed­na gru­pa Ki­pra­na. Že­le­li su da s wim raz­
go­va­ra­ju o na­ci­o­nal­nom pi­ta­wu. Go­sto­prim­ni­ca pod ve­drim ne­bom
bi­la je sprem­na.
"Oda­kle ste", upi­tao ih je sta­rac.
"Sa Ki­pra, star­~e."
"Pa, ka­ko ta­mo `i­vi­te?"
"Ka­ko `i­vi­mo? Pro­`di­ru nas Tur­ci!"
"Ne vi­dim da su li~­no vas po­`de­ra­li."
Po­zvao ih je da sed­nu, po­nu­dio po­slu­`e­we a za­tim re­kao:
"Ne pla­{i­te se Tu­ra­ka, oni }e se ra­su­ti."
Po­se­ti­o­ci su se za­~u­di­li, a sta­rac je na­sta­vio:
"Da, ka­`em vam! Tur­ci }e pro­pa­sti! Vi sad pod­se­}a­te na klo­nu­le
ste­ni­ce, ali do­}i }e vre­me kad }e i Tur­ci lo­{e pro­}i. Kur­di i Jer­me­
ni }e stvo­ri­ti svo­je sop­stve­ne dr­`a­ve i do­bi­ti ne­za­vi­snost. Osta­li
ma­li na­ro­di, uko­li­ko ne o~u­va­ju me­|u­na­rod­ne nor­me, bi­}e kul­tur­no
ap­sor­bo­va­ni od stra­ne ve­li­kih. Na­ma, Je­li­ni­ma, pre­da­}e Grad (Kon­
stan­ti­no­poq), ne za­to {to nas vo­le ne­go za­to {to }e­mo osta­ti uz­dr­
`a­ni. Da, po­no­vo }e­mo do­bi­ti Grad!"
49. Preliven svetlo{}u
Iz dnev­ni­ka za­be­le­`a­ka jed­nog je­ro­mo­na­ha ko­ji go­vo­ri o svo­jim su­
sre­ti­ma s o. Paj­si­jem, pre­u­zeo sam sle­de­}i, in­te­re­san­tan od­lo­mak:
"Sta­rac mi je pred­lo­`io da su­tra­dan, na pra­znik sv. Ha­ra­lam­pi­ja,
do­|em i slu­`im u we­go­voj ke­li­ji. Ne mo­gu da opi­{em svo­ju ra­dost. Do­
go­vo­ri­li smo se o vre­me­nu i ja sam po­{ao, kao da imam kri­la. Uju­tro
sam us­hi­}e­no do­{ao u star­~e­vu ke­li­ju. Sta­rac je is­pre­ki­da­no po­jao
svo­jim tan­kim gla­som ko­ji je pod­se­}ao na de­~i­ji. Bio je do­slov­no pri­
ko­van za ono {to je ~i­tao i po­jao. Ose­tio sam at­mos­fe­ru bla­go­~e­{}a
122 OTAC DIONISIJE TACIS
u ko­joj je `i­veo sta­rac. Kad smo pri­stu­pi­li Li­tur­gi­ji, sr­ce mi je
tre­pe­ri­lo od umi­le­wa. Se­}am se da sam kri­{om po­sma­trao star­ca i
mo­lio se, da se vre­me za­u­sta­vi. U vre­me Pri­~e­{}a, sta­rac je pri­stu­
pio pu­ti­ru. Kad sam iz­go­vo­rio: 'Sa­da, svag­da i stal­no...', i okre­nuo se
li­cem pre­ma glav­nom ol­ta­ru, ugle­dao sam star­ca ko­ji je sta­jao na po­du
i wi­hao se. Po­di­gao sam o~i da bih vi­deo iz­raz we­go­vog li­ca i istog
~a­sa sam ih spu­stio, jer je star­~e­vo li­ce bi­lo svo u sve­tlo­sti, ta­ko
da se ni­je mo­gao ra­za­zna­ti ni­ti iz­raz li­ca ni­ti sam lik."
* * *
"Za me­ne je otac Paj­si­je bio je­din­stven. Sta­rac. Mno­gi, ~ak i me­|u
mo­na­si­ma, bez ob­zi­ra na to {to su ima­li du­hov­ni ~in, ni­su mu bi­li
na­klo­we­ni i od­go­va­ra­li su i mir­ja­ne i sve­{te­ni­ke od po­se­ta ocu Paj­
si­ju. 'Ne­ki po­lu­pi­sme­ni sta­rac, ko­ji ni­{ta ne zna, {ta to na­la­zi­te u
we­mu?' To je, me­|u­tim, sa­mo jo{ vi­{e ras­plam­sa­va­lo mo­ju qu­bav i ve­ru
u we­ga. Otac Paj­si­je je svag­da bla­go­si­qao ta­kve qu­de i svag­da se za
wih mo­lio. Bi­la je to we­go­va glav­na oso­bi­na, ko­ja je i na­ma neo­p­hod­
na. U po­seb­no te­{kim si­tu­a­ci­ja­ma, ko­je su mi se de­{a­va­le na Ato­su,
na­sto­jao sam da upra­vo ta­da odem kod st. Paj­si­ja. Tru­dio sam se da odem
u Ivi­ron, da se po­mo­lim pred iko­nom Maj­ke Bo­`i­je i, vra­}a­ju­}i se
oda­tle, svra­}ao sam kod star­ca, oba­ve­zno na­sto­je­}i da po­raz­go­va­ram s
wim. Ta­mo sam do­bi­jao oso­bi­to to­ple po­u­ke, ukre­pqe­we svo­jih gle­di­
{ta ili is­prav­ku svo­jih gre­{a­ka, i uvek sam od­la­zio za­do­vo­qan."
– Iz uspo­me­na ar­hi­man­dri­ta Je­ro­ni­ma, na­sto­ja­te­qa Sve­to–Tro­
jic­kog Ala­tir­skog ma­na­sti­ra, ko­ji se ne­ko­li­ko go­di­na pod­vi­za­vao
na Ato­su.
Sedma glava
IZ KRAT­KOG LE­TO­PI­SA SVE­TE OBI­TE­QI STO­MI
ko­ji je sa­sta­vio o. Paj­si­je u vre­me
kad je ob­na­vqao ovu obi­teq
"Sa­da­{wa sve­ta obi­teq Sto­mi osno­va­na je 1774. go­di­ne, na dan
sv. Ko­zme Etol­skog. Do 1774. go­di­ne ma­na­stir se na­la­zio pre­ko pu­ta,
na dru­goj oba­li re­ke Aoje i zbog to­ga se do da­na­{weg da­na to me­sto
na­zi­va Sta­ri Ma­na­stir. Sta­ri ma­na­stir je osno­van u drev­na vre­me­na,
o ~e­mu sve­do­~e iko­ne vi­zan­tij­ske cr­kve, kao i isto ta­ko sta­re kwi­ge
i, po­seb­no, sve­te mo­{ti ko­je se po­mi­wu od 1295. go­di­ne: mo­{ti sv. Va­
si­li­ja Ve­li­kog, sv. Jo­va­na Zla­to­u­stog, sv. Ko­zme, sve­{te­no­mu­~e­ni­ka
Sa­mo­na iz Ede­se, sv. Ali­pi­ja Ki­o­ni­ta, sv. Ni­la.
Go­di­ne 1774. igu­man Sta­rog ma­na­sti­ra bio je otac Kon­stan­tin.
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 123
Sa­vre­me­na obi­teq osno­va­na je ov­de, u pre­kra­snoj oko­li­ni, za­to
{to je sve­ta iko­na Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce vi­{e pu­ta sa­ma na­pu­{ta­la
Sta­ri ma­na­stir i do­la­zi­la ova­mo, gde je bi­la po­dig­nu­ta obi~­na cr­kva
s ka­pe­lom. Bu­du­}i da je otac Kon­stan­tin bio sve­dok ovog ~u­da, od­lu­
~io je da je vo­qa Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce da osnu­je ma­na­stir ov­de, gde se
on i sad na­la­zi. Ta­ko da je za­po­~eo iz­grad­wu sa­da­{weg ma­na­sti­ra.
To­kom 1844. go­di­ne po­bo­`ni `i­te­qi Ko­ni­ce i Ve­le po­zva­li su, po
svom iz­bo­ru, oca Gri­go­ri­ja Ha­lor­ti­sa (pre­ma ne­ki­ma Pe­klo­ri­ti­sa).
On je 23. apri­la 1844, na dan sv. Ge­or­gi­ja, sa sve­tim mo­{ti­ma obi­la­
zio oko obi­te­qi ra­di we­nog ukre­pqe­wa, kad su ga za­ro­bi­la sed­mo­ri­
ca raz­boj­ni­ka i od­ve­la u me­sto Sju­sni­ca. Ka­ko pi­{e sa­vre­me­nik tih
do­ga­|a­ja, o. Hri­zant, ti raz­boj­ni­ci su do­{li iz Tri­ka­le, gde su bi­li
na­jam­ni­ci ta­mo­{wih de­spo­ta – Su­lej­ma­na, Ta­hi­ri­sa Bej­ta i Ha­mi­ta
Va­si­ja­ri­sa. Oni su od­ne­li sve {to je imao o. Gri­go­ri­je: no­vac, sv.
mo­{ti, krst, epi­tra­hiq, i ma­li mo­li­tve­nik. Otac Hri­zant po­mi­we
i ~a­sne mo­{ti sve­tog Ha­ra­lam­pi­ja, ali ih ja, na `a­lost, ni­sam pro­
na­{ao u Sto­mij­skoj obi­te­qi. Pro­na­{ao sam sa­mo mo­{ti {e­sto­ri­ce
sve­ti­te­qa ko­je ~u­va­ju u na­{oj la­vri. Ne znam da li su ~a­sne mo­{ti
sve­tog Ha­ra­lam­pi­ja one, ko­je su pre dve go­di­ne pro­na­|e­ne u hra­mu
Sve­tog Ni­ko­la­ja?
Kao {to smo re­kli, raz­boj­ni­ci su ote­li ime­tak oca Gri­go­ri­ja,
a we­ga sa­mog su u ne­pro­hod­noj {u­mi pri­ve­za­li za pla­tan da ga ras­
trg­nu di­vqe zve­ri. Me­|u­tim, za­stu­pa­wem Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce on je
bio oslo­bo­|en i vra­tio se u Ko­ni­cu. Ne­gde oko Mo­li­ste raz­boj­ni­ci
su bi­li na­pad­nu­ti i pro­te­ra­li su ih ta­mo­{wi se­qa­ci, a pri­li­kom
po­ku­{a­ja da pre­|u re­ku Sa­ran­da­po­ros svi raz­boj­ni­ci su se uto­pi­li.
Po­sle ne­ko­li­ko da­na, wi­ho­ve ostat­ke pro­na­{li su `i­te­qi se­la Vra­
ni­ca (sa­da Tra­pe­za), isto kao i ~a­sne mo­{ti i sve sve­{te­ne pred­me­te.
Sve su to, kao i no­vac, ~e­sti­ti `i­te­qi Vra­ni­ce vra­ti­li u Sto­mij­sku
obi­teq.
Taj isti otac Hri­zant, u dru­goj be­le­{ci, ko­ja se na­la­zi u sta­rom
Evan­|e­qu, ka­`e da je 10. de­cem­bra 1843. g. otac Gri­go­ri­je do­{ao iz
ma­na­sti­ra Stra­ci­ja­na, za­jed­no sa se­strom po te­lu, mo­na­hi­wom. Otac
Gri­go­ri­je se to­kom du­gih go­di­na rev­no­sno tru­dio u obi­te­qi. On je
oku­pio ne­ko­li­ci­nu mo­na­ha i ma­na­stir je po­no­vo ste­kao sla­vu ko­ja je
bi­la go­to­vo jed­na­ka onoj pret­hod­noj. Na `a­lost, plem­stvo iz Ko­ni­ce
je, kao {to se de­{a­va­lo i u pro­{lo­sti, od­uz­ e­lo igu­ma­nu pri­ho­de sa
wi­va. Ozlo­je­|e­ni otac Gri­go­ri­je 14. sep­tem­bra 1851. na­pu­{ta ma­na­
stir za­jed­no sa svo­jim po­slu­{ni­kom Ge­ra­si­mom i od­la­zi u ma­na­stir
Ru­gov u ^e­pe­lo­vu...
124 OTAC DIONISIJE TACIS
... ju­la me­se­ca 1958. Maj­ka Bo­`i­ja Sto­mi­ot­ i­sa pri­ve­la me je iz
Sve­te Go­re u sve­tu obi­teq Sto­mi. Ov­de sam se, po me­ri svo­jih sna­ga,
tru­dio kao dr­vo­re­zbar ({to je mo­ja stru­ka). To­kom 1959. bi­la je iz­gra­
|e­na i mo­ja ke­li­ji­ca u ko­joj `i­vim.
Kao {to smo vam ra­ni­je ve} go­vo­ri­li, bra­}o u Hri­stu, sve­ta obi­
teq Sto­mi je, po­~ev od 1923, osta­la go­to­vo bez mo­na­ha, osim dvo­ji­ce
ota­ca: Ger­ma­na iz Pa­le­o­se­li­ja ko­ji je po­`i­veo jo{ {est me­se­ci, i
oca Ge­ra­si­ma Pa­pas­hi­za­sa, ko­ji je ov­de po­`i­veo sa­mo dve go­di­ne, od
ja­nu­a­ra 1932. do 1934. go­di­ne.
Ma­li ma­na­stir Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, ko­ji bih ja na­zvao We­nim
vr­ti­}em, ni­je imao stra­`a­ra ne­ko­li­ko go­di­na. Zbog to­ga su u Sto­mi i
do­ve­li me­ne, naj­ni­{tav­ni­jeg od mo­na­ha, Paj­si­ja sa Sve­te Go­re, da bih
ja, kao stra­{i­lo, ~u­vao Wen vr­ti}, kao {to i obi~­no kod ogra­de po­sta­
vqa­ju stra­{i­la kad ne po­sto­ji pra­vi ~u­var. Do­ve­li su me­ne, ne­do­stoj­
nog slu­gu, kao {to je re­~e­no, u 1958. go­di­ni od Ro­`de­stva Hri­sto­vog,
u ju­lu me­se­cu. Ov­de sam pri­hva­tio upra­vqa­we sve­tom obi­te­qi."
Epilog
Otac Paj­si­je je bio ~o­vek de­lat­nog pod­vi­`ni~­kog `i­vo­ta. On je
go­vo­rio: "Bo­go­slo­vqe – to je slo­vo (re~) Bo­ga, ko­ju mo­gu da raz­u­me­ju
~i­sti, smi­re­ni i ro­|e­ni za no­vi `i­vot du­{e; to ni­su do­pa­dqi­ve re­
~i raz­bo­ra, ko­je se upra­vqa­ju po fi­lo­lo­{koj ve­{ti­ni i iz­ra­`a­va­ju
u za­kon­skom ili sve­tov­nom du­hu." Svo­ju mi­sao je do­pu­nio sle­de­}im re­
~i­ma: "Sve­ti Oci iz­vo­di­li su bo­`an­stve­no slo­vo (bo­`an­stve­nu re~)
iz du­bi­ne sr­ca, a svoj opit za­do­bi­ja­li su u du­hov­noj bi­ci sa zlom, u
og­wu is­ku­{e­wa, i smi­re­no ga is­po­ve­da­li ili za­pi­si­va­li ra­di to­ga
da bi svo­jom qu­ba­vqu po­mo­gli i na­ma, da­le­kim po­tom­ci­ma."
Ma ko­li­ko qu­di da je do­bi­lo du­hov­nu ko­rist od star­ca Paj­si­ja, ma
ko­li­ko wih da se mo­glo po­hva­li­ti da su ga po­zna­va­li, ma ko­li­ko wih
da je ~i­ta­lo we­go­ve sop­stve­ne be­le­{ke, ma ko­li­ko wih da se za­ni­ma­lo
za we­go­vu li~­nost, a me­|u wi­ma je i onaj ko­ji pi­{e ove re­do­ve, ne­ka ne
za­bo­ra­ve da se naj­ve­}a po­u­ka ko­ju nam je sta­rac osta­vio mo­`e sve­sti na
jed­nu re­~e­ni­cu: "Hri­{}a­nin se spa­sa­va sa­mo iz­vr­{a­va­wem za­po­ve­sti
Bo­`i­jih na de­lu, a ne te­o­ret­skim ba­vqe­wem bo­`an­stve­nim."
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 125
DODATAK
RUKOVO\EWE U MOLITVI MONAHA PAJSIJA
Sma­tra­mo za ve­li­ko bla­go {to ima­mo pri­li­ku da na ovom me­stu
ob­ja­vi­mo ru­ko­pis bla­`e­no­po­~iv­{eg mo­na­ha Paj­si­ja Sve­to­gor­ca, ko­ji
je bio ve­o­ma po­znat i opi­tan u tom de­la­wu. On ga je na­pi­sao oko 1975.
go­di­ne u vi­du pi­sma ne­kom li­cu ko­je mu je po­sta­vi­lo pi­ta­we na tu
te­mu. Sta­rac je to pi­smo uru­~io jed­nom po­se­ti­o­cu da ga od­ne­se na po­
{tu uz do­pu­{te­we da ga pro­~i­ta, a ovaj ga je, po­red to­ga, i is­ko­pi­rao.
Taj po­se­ti­lac nam je li~­no pre­dao tekst i mi se na­da­mo da bla­`e­ni
sta­rac ne bi imao ni­{ta pro­tiv we­go­vog ob­ja­vqi­va­wa ra­di du­hov­ne
ko­ri­sti mno­gih i sve­do­~an­stva o sa­gla­sno­sti opit­nih sta­ra­ca u to­me
da mo­li­tva ne pod­le­`e me­re­wu i po­ko­ra­va­wu.
* * *
"Po­sto­ji je­dan jed­no­sta­van na­~in ne­pre­sta­ne mo­li­tve i vi ga, ako
ho­}e­te, is­ko­ri­sti­te. On, ve­ro­vat­no, po­ma­`e pro­stim qu­di­ma ko­ji ne
mo­gu da pro­nik­nu u istin­ski na­~in raz­mi­{qa­wa Sve­tih Ota­ca, ko­
ji su se pod­vi­za­va­li u tre­zve­no­u­mqu i uz we­go­vu po­mo} iz­be­ga­va­li
za­blu­de.
Na `a­lost, ne­ki ne po­sta­vqa­ju kao ciq svla­~e­we sta­rog ~o­ve­ka,
tj. po­ka­ja­we, smi­re­we i pod­vig kao po­mo}­no sred­stvo osve­}e­wa du­{e,
uz po­i­ma­we svo­je du­bo­ke ogre­ho­vqe­no­sti. U tom slu­~a­ju oni bi, pri­
rod­no, ose­}a­li i po­tre­bu za mi­lo­{}u Bo­`i­jom i bez­broj pu­ta po­na­
vqa­li 'Go­spo­de Isu­se Hri­ste, po­mi­luj me gre­{nog', sa bo­lom u sr­cu i
ose­}a­ju­}i u sr­cu sla­dost bo­`an­stve­ne ute­he naj­sla­|eg Isu­sa.
Ne­ki, na `a­lost, kao {to sam re­kao, iz­vr­{a­va­ju pod­vig ko­ji je
sam se­bi svr­ha, tr­~e za bo­`an­stve­nim ra­do­sti­ma i sve­tlo­{}u, stal­no
umno­`a­va­ju mo­li­tvu na bro­ja­ni­ca­ma i mi­sle da se osve­}u­ju. Ti qu­di
iz­vo­de za­kqu­~ak o svo­joj sve­to­sti na osno­vu ma­te­ma­ti~­kih iz­ra­~u­na­va­
wa mo­li­ta­va iz­go­vo­re­nih po­mo­}u bro­ja­ni­ca. Oni, na­rav­no, pri­pre­ma­ju
klu­pi­ce ta~­nih raz­me­ra i osta­lo, pri­kla­wa­ju gla­vu ka sr­cu, re­gu­li­{u
di­sa­we i osta­lo, ka­ko u Do­bro­to­qu­bqu pi­{u sv. Ka­list i Gri­go­ri­je,
a za­tim do­bi­ja­ju la­`no ose­}a­we da su to­bo­`e za­do­bi­li me­ru sve­tih. Od
tre­nut­ka kad po­ve­ru­ju toj po­mi­sli, bez okle­va­wa im pri­stu­pa de­mon i
po­sta­vqa pred wih te­le­vi­zor s ma­{ta­ri­ja­ma, ta­ko da oni ne­pre­sta­no
gle­da­ju de­mon­ska pro­ro­~an­stva i osta­le sa­bla­zni.
Zbog to­ga je po­ka­ja­we je­di­na ga­ran­ci­ja za pra­vil­nu mo­li­tvu. Ne­ka
se za­tim na we­go­voj osno­vi po­ja­vi bi­lo ko­ja du­hov­na nad­grad­wa, ali
po­ka­ja­we }e­mo stal­no pro­si­ti od Bo­ga, i ni­{ta osim we­ga. Ne tre­
ba tra­`i­ti ni sve­tlost, ni ~u­de­sa, ni pro­ro­{tva, ni da­ro­ve, ni­{ta
126 OTAC DIONISIJE TACIS KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 127

osim po­ka­ja­wa. Po­ka­ja­we do­no­si smi­re­we a smi­re­we do­no­si bla­go­dat ju­}i mo­li­te­qa. Ve­o­ma je do­bro ako je ve­~er­wa hra­na la­ga­na, uko­li­ko
Bo­`i­ju, jer na smi­re­ne ne­iz­o­stav­no nis­ho­di Bo­`i­ja bla­go­dat. Pre­ma je to mo­gu­}e, i ako se uzme oko 4 sa­ta. Na­kon to­ga tre­ba da usle­di raz­
to­me, po­ka­ja­we je neo­p­hod­no za na­{e spa­se­we i kad ga ima­mo, bla­go­dat mi­{qa­we, ~i­ta­we Ota­ca i osta­lo – to­kom tri ~a­sa na­kon je­la. Ve­o­
Bo­`i­ja mo­`e da do­|e i da nas po­u­~i {ta bi tre­ba­lo da u~i­ni­mo za ma je do­bro uko­li­ko mo­li­tvi pret­ho­de i do­po­ja­sni i zem­ni po­klo­ni
svo­je spa­se­we i, ako je po­treb­no, za spa­se­we svo­jih bli­`wih. po­mo­}u bro­ja­ni­ca, da se uqe u ma­{i­ni ne bi ohla­di­lo. Ako ose­ti{
Da bi­smo mi­lost Bo­`i­ju ose­ti­li kao ve­li­ku qu­bav, mno­go pu­ta umor, mo­`e{ da sed­ne{ i da iz­go­va­ra{ mo­li­tvu, bla­go­da­re­}i Bo­gu
}e­mo po­na­vqa­ti mo­li­tvu od sveg sr­ca i ose­ti­}e­mo, kao {to sam go­vo­ za We­go­vu ve­li­ku mi­lost i do­bro­~in­stva. Tad se um u ce­li­ni usred­
rio, sla­dost bo­`an­stve­ne ute­he od naj­sla­|eg Isu­sa. Tad sr­ce ~vr­sto sre­|u­je u sr­ce, i svim sr­cem, svom du­{om i svom mi­{qu bez ika­kvog
ob­u­hva­ta na{ um, kao i vas­ce­lo na­{e bi­}e. Sa­mo u tom slu­~a­ju mo­ na­po­ra tra­`i mi­lost Bo­`i­ju.
li­tva ne sla­bi ne­go se kre­pi, i mi po­i­ma­mo wen smi­sao. Tek tad se Ve­o­ma su do­bri ~a­so­vi po­sle za­la­ska sun­ca. Usled to­ga, sve­to­ot­ a~­
mo­li­mo bez pri­si­qa­va­wa jer bi­va­mo pri­si­qe­ni usrd­no­{}u, a ta usrd­ ke kwi­ge ~i­taj­te uglav­nom pred za­la­zak sun­ca. Tri ~a­sa pre po­no­}i
nost do­no­si sva­ku du­hov­nu od­va­`nost i okri­qu­je sr­ce. Ta­da se ve} na i tri ~a­sa pred svi­ta­we. Za mla­de je do­bro da na­kon krat­ke mo­li­tve
sr­cu, ma ka­ko da je bi­lo ska­me­we­no, po­ja­vqu­ju pu­ko­ti­ne i iz wih se od­spa­va­ju je­dan sat na­kon su­to­na i da se pro­bu­de oko po­no­}i, ka­ko bi
iz­li­va­ju su­ze, ta­ko da ono bez ika­kvog na­po­ra u ~a­su mo­li­tve iza­zi­va iz­be­gli sa­bla­`wi­vi ju­tar­wi san.
su­ze. Pre­ma to­me, ose­}a­we nu­`no­sti ta­kve mo­li­tve mo­ra bi­ti sli~­no Na­rav­no, po­treb­na je pa­`wa i ra­su­|i­va­we wi­ho­vog du­hov­nog u~i­
`e­|i mla­den­ca ko­ji otva­ra usta­{ca i `u­ri u na­ru~­je maj­ke da bi ga te­qa ko­ji je neo­ph­ o­dan."
po­do­ji­la. Pri tom on ose­}a i ve­li­ku si­gur­nost i ma­te­rin­sku qu­bav.
Ne­ka ni­ko ne po­sum­wa da se ne­pri­ja­teq na­o­ru­`a­va pro­tiv nas
ti­me {to nam usa­|u­je po­mi­sli. Ako pak, pre ne­go {to po~­ne­mo da se
mo­li­mo, pro­~i­ta­mo ne­{to ma­lo iz sve­to­ot­ a~­kih de­la, od­se­ca­ju se sve
ma­le i ve­li­ke dnev­ne bri­ge i sve se okre­}e ka du­hov­nom. Stva­ra se
dru­ga­~i­ja at­mos­fe­ra i mo­li­tva bi­va sa­bra­na. Ako ne­pri­ja­teq usled
svo­je uobi­~a­je­ne zlo­be i za­vi­sti iza­zi­va hul­ne po­mi­sli, ne zbu­wuj se
ne­go i de­mo­na is­ko­ri­sti za svo­je de­la­we, i to na sle­de­}i na­~in. Bez
po­met­we ne­pri­ja­te­qu ka­`i: zbog mo­je mo­li­tve do­bro je {to mi na­me­­
}e{ ta­kve po­mi­sli, jer bih ina­~e za­bo­ra­vio da se ne­pre­sta­no mo­lim.
Ne­pri­ja­teq }e se tad bez okle­va­wa po­vu­}i, jer on zna da ~i­ni is­kqu­
~i­vo zlo. To sam re­kao sto­ga {to ne­pri­ja­teq, kao po pra­vi­lu, na­me­}e
hul­ne po­mi­sli ose­tqi­vim qu­di­ma, da bi ih u~i­nio jo{ ose­tqi­vi­ji­ma,
da bi ih zbu­nio i pre­ki­nuo.
Po­seb­no }u go­vo­ri­ti o oni­ma ko­ji se pre­ko svo­jih mo­gu}­no­sti i
sa gor­do­{}u pod­vi­za­va­ju u bde­wu. Oni sla­be i vi­{e ne­ma­ju sna­ge da
se bo­re s ne­pri­ja­teq­skim po­mi­sli­ma. Oni sma­tra­ju da su hul­ne po­
mi­sli wi­ho­ve sop­stve­ne i ta­ko uza­lud­no stra­da­ju, jer uzrok ni­su oni
sa­mi ne­go lu­ka­vi.
Zbog to­ga su mla­di­}i du­`ni da se u mo­li­tvi pod­vi­za­va­ju sa smi­ Koliba i gostoprimnica pod vedrim nebom starca Pajsija
re­wem i ra­su­|i­va­wem, pri­pre­ma­ju­}i se jo{ to­kom da­na za no}: usred­
sre­|e­no, pro­mi­{qe­no i uz­dr­`a­va­ju­}i se u hra­ni, {to ta­ko­|e po­ma­`e.
Ko­li­ko god je mo­gu­}e tre­ba iz­be­ga­va­ti so da se ne bi ose­}a­la ja­ka `e|,
bu­du­}i da i vo­da mo­`e da na­{ko­di, iza­zi­va­ju­}i za­di­ha­nost i ome­ta­
128
RAZ­GO­VOR S AR­H I­M AN­D RI­TOM
NI­KO­L A­J EM (GE­N E­RA­LO­VIM)
O STAR­^ E­S TVU
– Vi­de­li smo dvo­ji­cu igu­ma­na, Je­fre­ma i Gri­go­ri­ja. Ko­ji su star­
ci bi­li wi­ho­vi du­hov­ni ru­ko­vo­di­te­qi?
– Je­frem je bio u~e­nik Jo­si­fa Isi­ha­ste, a Gri­go­ri­je u~e­nik star­
ca Am­fi­lo­hi­ja sa Pat­mo­sa, u~e­ni­ka sve­tog Nek­ta­ri­ja. Nek­ta­ri­je je
iz­vr­{io bez­broj­na ~u­de­sa po ~i­ta­voj Gr~­koj, ali i u ~i­ta­vom sve­tu.
Upo­ko­jio se 1924. go­di­ne.
– Ka­ko star­ci od­ga­ja­ju svo­je po­slu­{ni­ke?
– Pre­vas­hod­no po­slu­{a­wem i smi­re­wem.
– Da li i da­nas na Ato­su po­sto­je star­ci?
– Pre­ma sve­do­~an­stvu star­ca Paj­si­ja ko­ji se upo­ko­jio 1994. go­di­
ne, na Ato­su je za we­go­vog `i­vo­ta bi­lo pe­de­se­tak sta­ra­ca. Me­|u­tim,
Go­spod ih ne ot­kri­va, jer se oni sna­`no mo­le da osta­nu ne­po­zna­ti.
Go­spod }e ih pro­sla­vi­ti na­kon smr­ti.
– Da li je i sta­rac Paj­si­je imao u~e­ni­ke? Ka­ko ih je on od­ga­jao?
Da li su ti qu­di i da­nas na Ato­su?
– Na­rav­no da je­ste. On, me­|u­tim, ni­kad ni­je imao po­slu­{ni­ke. Kod
we­ga su za sa­ve­te do­la­zi­li oni ko­ji su `i­ve­li u bli­zi­ni. Ja sam kod
we­ga bio ta~­no dva­de­set pu­ta. ^as bi po­klo­ni­ci a ~as bra­}a tra­`i­li
da ih od­ve­dem kod we­ga. Jed­nom je iz Ame­ri­ke do­{ao ne­ki sve­{te­nik
i po­`e­leo je da ode kod star­ca Paj­si­ja. I ja sam po­{ao s wim. Do­{li
smo, ali je sve bi­lo za­tvo­re­no. Obe­{e­na je jed­na ce­du­qi­ca: "Osta­vi­te
svo­ja ime­na, jer vam vi­{e mo­gu po­mo­}i svo­jim mo­li­tva­ma ne­go svo­jim
}a­ska­wem." Pre­veo sam ovo oba­ve­{te­we. Ame­ri­ka­nac mi je tad iz­dik­ti­
rao po­ru­ku ko­ju sam na­pi­sao na gr~­kom i pot­pi­sao: "Mo­lim Vas da se
po­mo­li­te i za je­ro­mo­na­ha Ni­ko­la­ja, jer mu je to po­treb­no." Po­mi­{qam,
ne­ka se po­mo­li – ne­}e mi bi­ti su­vi­{no. Na­kon ne­de­qu da­na, to­kom
no­}i, otva­ra­ju se vra­ta i do­la­zi sta­rac, a ja spa­vam! On mi ka­`e: "O~e
Ni­ko­la­ju, tra­`io si mo­li­tve a sam spa­va{! Usta­ni da se po­mo­li{!"
Po­mi­slio sam da je to is­ku­{e­we. Otvo­rio sam o~i, vra­ta su se za­lu­
pi­la, sta­rac je oti­{ao. Sko­~io sam, ali ni­ko­ga ni­je bi­lo.
Do­go­dio se i dru­gi slu­~aj. Go­di­ne 1989. po­{li smo na Si­naj i u
Je­ru­sa­lim. I ta­mo su se to­kom no­}i otvo­ri­la vra­ta. U{ao je sta­rac
sa ne­kom do­sto­jan­stve­nom `e­nom, ko­ja ni­je od ovo­ga sve­ta. Ja sam se,
kao zec, sa­krio u }o­{ak. Po­~eo sam da raz­go­va­ram s wi­ma, ali ne kao
{to sad raz­go­va­ram sa va­ma, ne­go kao da raz­go­va­ra­mo mi­sli­ma. Pred
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 129
o~i­ma mi se uka­zao ~i­tav moj `i­vot. Pi­ta­li su me za gre­he. Ta­ko
sam se ka­jao da sam se ras­pla­kao. Tad su po­~e­li da se uz­no­se, a ja sam
se za­pi­tao: "[ta li zna­~i ovaj san?" Za­tim smo oti­{li u pe­{te­ru
Epi­sti­mi­je i Ga­lak­ti­o­na. Ta­mo se pod­vi­za­vao sta­rac, otac Ha­dri­jan.
Po­{li smo s wim po pla­ni­na­ma, sa­ku­pqa­li smo pe­sak. Uve­~e smo se
kod we­ga is­po­ve­di­li. On nam je re­kao da je do pre ne­de­qu da­na kod
we­ga `i­veo sta­rac Paj­si­je, da je tu bio ~i­ta­vih me­sec da­na. Ni­je mi
se, da­kle, slu­~aj­no ja­vio u snu.
Bio je jo{ je­dan slu­~aj. U Je­ru­sa­li­mu se raz­bo­le­la jed­na mla­da mo­
na­hi­wa. Ja sam joj sa­ve­to­vao da ode kod le­ka­ra, ali se ona pla­{i­la da
}e je vra­ti­ti ku­}i. Sa­`a­lio sam se na wu i pre­lo­`io joj da na­pi­{e
pi­smo star­cu. Ni­sam znao we­go­vu adre­su, ali sam po­mi­slio: "Bi­}e vam
po ve­ri va­{oj." Ona mi je iz­dik­ti­ra­la isto­ri­ju svo­je bo­le­sti. Pro­{lo
je ne­ko­li­ko da­na. Od­jed­nom, vi­dim je gde ra­di u tr­pe­za­ri­ji. "Ma­ti, ka­
ko vam je", upi­tao sam. Is­pri­~a­la mi je da joj se na­red­ne no­}i, na­kon
{to je na­pi­sa­la pi­smo, ja­vio sta­rac i re­kao: "Ja sam le­kar Paj­si­je."
Po­ma­zao ju je je­le­jem i ona je ozdra­vi­la.
Ko­li­ko je onih ko­ji­ma je po­mo­gao! O we­mu po­sto­je kwi­ge na ra­znim
je­zi­ci­ma. Pro­~i­taj­te ih!
On je du­hov­no mno­go uz­na­pre­do­vao. Svo­je­vre­me­no je po­kre­nu­to jed­
no cr­kve­no pi­ta­we, a on ni­je znao ka­ko da od­go­vo­ri na we­ga. Za­to se
mo­lio sve­toj ve­li­ko­mu­~e­ni­ci Eufi­mi­ji Sve­hval­noj. Ne­ko je po­ku­cao
na vra­ta, a sta­rac je upi­tao: "Ko je ta­mo?" "Eufi­mi­ja." Po­no­vo se ~u­je
ku­ca­we. On po­no­vo pi­ta i na­sta­vqa da se mo­li. Na­kon {to je i tre­­
}i put po­ku­ca­la, u we­go­vu so­bu u{la je `e­na, bez ob­zi­ra na to {to
su vra­ta bi­la za­tvo­re­na. Pri­{la je iko­na­ma, a on je pi­ta: "Ko si ti?"
"Eufi­mi­ja." "Po­mo­li se." Ona se po­mo­li­la i po­klo­ni­la Pre­sve­toj Tro­
ji­ci. On se ta­da uve­rio da je to uisti­nu sve­ta Eufi­mi­ja. Po­sta­vio joj
je tri pi­ta­wa, a kad su po­~e­li da be­se­de, we­mu se ~i­ni­lo da obi­ta­va­ju
iz­van vre­me­na, ka­ko je ka­sni­je sam go­vo­rio. Do­bio je od­go­vo­re na sva
pi­ta­wa, a na kra­ju ju je za­pi­tao: "Sve­ta Eufi­mi­ja, ti si pre­tr­pe­la
to­li­ko mu­ka, ka­ko si iz­dr­`a­la?" Ona mu od­go­va­ra: "Star­~e Paj­si­je,
kad bih zna­la {ta me na­kon mu­~e­wa o~e­ku­je na ne­be­si­ma, bi­la bih
sprem­na da ~i­ta­vog `i­vo­ta pod­no­sim te mu­ke."
– Ko su bi­li po­sled­wi star­ci na Ato­su?
– Bio je i sta­rac Por­fi­ri­je, Grk. On je sa osam go­di­na bio na Ato­
su. Pro­rok i ~u­do­tvo­rac. Znao je i sa­da­{we i bu­du­}e. Sve je znao: i
{ta je na ze­mqi, i {ta je pod ze­mqom, i {ta je na ne­bu, i {ta je u va­zdu­
hu. Re­ci­mo da si do­{ao iz Sa­ma­re. On }e ti is­pri­~a­ti sve o Sama­ri,
opi­sa­}e ti i grad, i cr­kvu, i na­sto­ja­te­qa, i sve tvo­je gre­he, sve tvo­je
130 OTAC DIONISIJE TACIS
sla­bo­sti. Si­gur­no je da se ta­kav vi­{e ne­}e po­ja­vi­ti. Ži­veo je kod
La­vre, a kad se raz­bo­leo bi­lo mu je ot­kri­ve­no da ga Go­spod po­zi­va u
svet. On je u sve­tu, u Ati­ni, mno­go u~i­nio. Za­vr­{io je sa­mo ~e­ti­ri
raz­re­da osnov­ne {ko­le, a kod we­ga je do­la­zio aka­de­mik i on je s wim
raz­go­va­rao kao da je i sam aka­de­mik. Da­vao je sa­ve­te da li da se ide
ili da se ne ide na ope­ra­ci­ju. Ako je sa­ve­to­vao da se ide, le­ka­ri bi
na­kon to­ga bi­va­li za­pre­pa­{}e­ni: kao da je ne­ko upra­vqao wi­ho­vim
ru­ka­ma! Jed­nom su mu do­{la ne­ka bra­}a s mol­bom da im ot­kri­je gde
da ko­pa­ju bu­nar. Po­sa­ve­to­vao ih je da na jed­nom me­stu ne ko­pa­ju, jer
se tu na­la­zi mer­mer­na ste­na. Po­me­nuo im je dru­go me­sto i uka­zao na
oso­bi­ne te vo­de. Sve se upra­vo ta­ko i do­go­di­lo.
Vi­deo sam ga kad sam se vra­}ao iz Je­ru­sa­li­ma. Za­mo­lio sam ga da
se po­mo­li za mog su­se­da ko­ji je bio na sa­mr­ti. Za se­be ni­{ta ni­sam
tra­`io.
O we­mu ta­ko­|e po­sto­je dve kwi­ge, u ko­ji­ma se opi­su­ju broj­na ~u­de­
sa. Ka­zu­ju ka­ko je kod we­ga do­{la Fran­cu­ski­wa Ana i on joj je is­pri­
~ao sve o we­nom `i­vo­tu. Ona je na­kon to­ga oti­{la u ma­na­stir. Ka­ko
su do­la­zi­li hi­pi­ci, i on im je sve is­pri­~ao. Jed­na hi­pi – de­voj­ka je
po­ve­ro­va­la i ta­ko­|e oti­{la u ma­na­stir.
Bio je to bla­go­dat­ni sta­rac. U mla­dim go­di­na­ma bio je ve­o­ma po­
slu­{an i do­la­zio je u cr­kvu ve­o­ma ra­no. Bio je sve­dok da se sta­rac
Te­o­do­si­je – mi­slim da se ta­ko zvao – mo­lio i da je po­~eo da leb­di u
va­zdu­hu, ta­kva ga je bla­go­dat ose­ni­la. Od tog vre­me­na i to­kom ~i­ta­vog
`i­vo­ta on je no­sio tu bla­go­dat, ne iz­gu­biv­{i je ni u jed­nom tre­nut­ku.
Jed­nom se do­go­di­lo da je ne­ki du­hov­nik hteo ili da ga is­ku­{a ili
pak da mu se zbog ne­~e­ga na­ru­ga, pa je uz­vik­nuo: "Na­po­qe odav­de" i po­
ka­zao na pro­zor. Por­fi­ri­je je za­i­sta is­ko­~io kroz pro­zor, bez ob­zi­ra
na vi­si­nu. Eto ka­kvo je po­slu­{a­we on imao. Bog ga je spa­sao. Bio je to
~o­vek sve­ta~­kog `i­vo­ta. Ko­li­ko je sa­mo ~u­da u~i­nio! Ko­li­ko je onih
ko­je je spa­sao i od du­hov­ne i od te­le­sne smr­ti! Tek {to vi­di ~o­ve­ka,
a ve} sve o we­mu zna!
Bio je jo{ je­dan sve­ti­teq. Jo{ u de­tiw­stvu je vo­leo da se mo­li. Ta­
da je ko­ra­~ao niz put i pa­lio kan­di­la u ka­pe­li­ca­ma. U ka­pe­li­ci sve­te
Pa­ra­ske­ve ugle­dao je jed­nu `e­nu. Ona ga je po­zva­la k se­bi i upi­ta­la:
"[ta ho­}e{ da ti dam za to, {to ide{ i pa­li{ kan­di­la?" On je od­go­
vo­rio da }e pi­ta­ti maj­ku {ta da za­tra­`i. Ma­ti ga je po­sa­ve­to­va­la da
tra­`i sre­}u. "Ima­}e{ sre­}e. Evo ko­li­ko }e{ no­va­ca ima­ti!" Dok je to
go­vo­ri­la, po­ka­za­la mu je ko­li­ko }e mno­go nov­ca ima­ti. On je po­stao
je­ro­mo­nah i `i­veo je u ma­na­sti­ru. [to je za­di­vqu­ju­}e, kad on ne­ko­me,
na pri­mer, po­klo­ni de­set drah­mi, Bog mu od­mah po­{a­qe sto!
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 131
Star­cu Je­fre­mu je sad ve} osam­de­set go­di­na i on `i­vi u {i­roj oko­
li­ni La­vre. On vi­{e ni­ko­ga ne pri­ma. Pre­`i­veo je se­dam ili osam
sr­~a­nih uda­ra, osle­peo je. Su­sre­tao sam we­go­va du­hov­na ~e­da. Kad sam
oti­{ao kod we­ga, tek {to je pre­`i­veo in­farkt, i ni­su nas pu­sti­li
kod we­ga. Že­leo sam sa­mo da mu ce­li­vam ru­ku i da odem. Ni­sam imao
pri­li­ke. Bla­go­dat­ni sta­rac...
Sve­{te­nik Jev­ge­ni­je [e­stun,
Na Sve­toj Ze­mqi, Sa­ma­ra 1998.
* * *
U kwi­zi mo­na­ha Vla­si­ja "Bli­sta­we sve­tlo­sti" (Lar­na­ka, 1997)
mo­gu se ta­ko­|e pro­~i­ta­ti za­ni­mqi­va sve­do­~an­stva o ocu Paj­si­ju, kao
i we­go­ve po­u­ke. Evo jed­ne od wih:
"Jed­nom su star­ca Paj­si­ja upi­ta­li {ta mi­sli o pro­ble­mu ka­len­da­
ra, a sta­rac je od­go­vo­rio: 'Ne uzru­ja­vaj­te se i ne sva­|aj­te se oko to­ga!
Sve je u re­du. ^o­ve­ka ne­}e spa­sti ka­len­dar. Spa­{}e ga ve­ra i do­bra
de­la. Jed­nom sam se pri­bli­`io zi­lo­ti­ma i sa­mo {to mi mo­zak ni­je
pu­kao od zbr­ke! U ne­ra­zum­noj rev­no­sti ne­ma ni­~e­ga do­brog.'
USRDNOST U DUHOVNOM @IVOTU
Sta­rac je stal­no pod­vla­~io da sve {to ~i­ni­mo ima vred­nost sa­mo
on­da, kad to ~i­ni­mo s usrd­no­{}u. Uvek nas je ube­|i­vao da se rev­no­sno
pod­vi­za­va­mo, ne te­`e­}i ni­ka­kvom ko­ri­sto­qu­bi­vom ci­qu. Ta­ko­|e je
`e­leo da se na­{a ve­ra u Hri­sta za­sni­va na usrd­no­sti. Sle­de­}e we­go­
ve re­~i su ka­rak­te­ri­sti~­ne:
"Onaj ko tra­`i ~u­do da bi po­ve­ro­vao u Bo­ga i da bi Ga za­vo­leo
ne­ma ni naj­ma­we du­hov­ne ple­me­ni­to­sti. Bog bi, da to ho­}e, jed­nim
nat­pri­rod­nim ~u­dom ko­je bi svi vi­de­li mo­gao da u~i­ni da ~i­tav svet
po­ve­ru­je. Me­|u­tim, On to ne ~i­ni jer bi to bi­lo na­si­qe nad ~o­ve­ko­
vom slo­bod­nom vo­qom, ta­ko da ~o­vek ne bi po­ve­ro­vao u Bo­ga zbog usrd­
no­sti i bla­go­dar­no­sti We­go­voj naj­ve­}oj do­bro­ti, ne­go zbog We­go­ve
nat­pri­rod­ne si­le.
Evo {ta ima vred­nost pred Bo­gom: kad Ga ~o­vek za­vo­li sa­mo zbog
We­go­ve do­bro­te. Na{ Hri­stos je zbog qu­ba­vi pre­ma na­ma po­stao ~o­vek
i bio isme­jan, po­pqu­van, bi­~e­van, ob­na­`en i ras­pet, pro­lio je Svo­ju
krv. Svim tim On o~i­gled­no sva­ko­me od nas po­ka­zu­je da je On uisti­
nu Qu­bav. Bu­du­}i da je na{ Bog Qu­bav (1. Jn. 4; 8), sa­mim tim smo i mi
du­`ni da bu­de­mo pod­stak­nu­ti qu­ba­vqu pre­ma We­mu i ve­ri da je On
na{ Bog, jer je do­bar i jer osim We­ga dru­go­ga ne zna­mo. Ako ~o­vek
ne po­ve­ru­je vi­dev­{i tu ve­li­ku `r­tvu Hri­sto­vu ra­di nas i We­go­vu
132 OTAC DIONISIJE TACIS
qubav ne­go tra­`i ~u­da da bi po­ve­ro­vao, on­da ta­kav ~o­vek ni­ka­da ne­­
}e uisti­nu ni qu­bi­ti ni ve­ro­va­ti."
Sta­rac mi je pri­po­ve­dao o jed­nom do­ga­|a­ju iz svog de­tiw­stva:
"Kad sam bio ma­li i kad mo­ja du­{a jo{ uvek ni­je ima­la gre­hov­ne
na­sla­ge, mno­go sam vo­leo Hri­sta. Ho­dao sam po {u­mi kao mo­nah, no­
se­}i krst u ru­ka­ma, pe­va­ju­}i, mo­le­}i se i pri­`eq­ku­ju­}i da po­sta­nem
mo­nah. Me­|u­tim, ro­di­te­qi su mi go­vo­ri­li da pre ne­go {to odem u
mo­na­he mo­ra da mi na­ra­ste bra­da. Bio sam ma­li i oni su se po­ma­lo
{a­li­li sa mnom, go­vo­re­}i da, ako `u­rim, mo­ram stal­no ~et­kom ~e­{qa­
ti obra­ze, da bi mi bra­da br­`e po­ra­sla. Bio sam na­i­van i po­ve­ro­vao
sam u to, ta­ko da sam obra­ze do­slov­no iz­gre­bao ~et­kom!
Bu­du­}i u ta­kvom ras­po­lo­`e­wu, u {u­mi sam jed­nom pri­li­kom su­
sreo mla­dog agro­no­ma ko­ji je bio iz istog se­la iz ko­jeg i ja. U ru­ci
sam dr­`ao krst i on je, kad me spa­zio, za­pi­tao:
"[ta ti je to?"
Ja sam mu od­go­vo­rio:
"Krst na­{eg Hri­sta."
Ne­ma­ju­}i po­zi­tiv­nih po­mi­sli, on mi je re­kao:
"Ka­ko si ti glup, Ar­se­ni­je! Ne ve­ruj u to! Bog ne po­sto­ji. Sva ta
re­li­gi­ja je po­pov­ska iz­mi­{qo­ti­na. Mi po­ti­~e­mo od maj­mu­na, a Hri­
stos je bio obi­~an ~o­vek!"
Kad mi je to re­kao, ustao je i oti­{ao. Ta po­gub­na po­mi­sao, ko­ju je
mla­di} po­se­jao, uti­ca­la je na mo­ju ta­da jo{ ne­vi­nu du­{u i is­pu­ni­la
je te­{kim cr­nim obla­ci­ma. Kad sam ostao sa­svim sam u {u­mi, po­~e­le
su da me mu­~e po­mi­sli: 'Mo­`da Bog i ne po­sto­ji i ja uza­lud­no ve­ru­jem
u We­ga', go­vo­ri­la mi jed­na od wih. Ne­ke po­mi­sli su mi go­vo­ri­le jed­no,
a ne­ke dru­go... Iz­mu­~en, ra­stro­jen i is­pu­wen o~a­ja­wem, pre­kli­wao sam
Hri­sta da mi, uko­li­ko po­sto­ji, ne­~im to i po­ka­`e, pa da po­ve­ru­jem.
Me­|u­tim, od­go­vo­ra ni­je bi­lo.
Iz­mu­~en ta­kvim sta­wem, pri­le­gao sam da se od­mo­rim. U tom ~a­su,
u mo­ju, ta­da ne­po­ro~­nu du­{u, stu­pi­la je po­zi­tiv­na po­mi­sao, is­pu­we­na
rev­no­{}u po Bo­gu, i ja sam re­kao:
"^e­kaj! Zar Hri­stos, do­{av­{i na ze­mqu, ni­je bio naj­bo­qi i naj­
bla­`i ~o­vek ko­ji je ikad `i­veo? Ni­je po­sto­jao ni­je­dan ~o­vek ko­ji bi
u We­mu vi­deo bi­lo ka­kvo zlo. Pre­ma to­me, me­ne se ne ti­~e da li je
On Bog ili ni­je. Bu­du­}i da je On naj­bo­qi od svih ko­ji su `i­ve­li na
ze­mqi i da bo­qeg od We­ga ne znam, po­sta­ra­}u se da, ko­li­ko god mo­gu,
bu­dem sli­~an We­mu i da bu­dem sa­vr­{e­no po­slu­{an sve­mu, {to mi go­
vo­ri Evan­|e­qe. Ako bu­de po­treb­no ja }u, zbog to­li­ke We­go­ve do­bro­te,
i `i­vot da­ti za We­ga!"
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 133
Tad su se raz­ve­ja­le sve po­mi­sli ne­ver­ja i mo­ja du­{a se is­pu­ni­la
bez­gra­ni~­nom ra­do­{}u, jer je sna­ga te rev­no­sne po­mi­sli sru­{i­la sve
sum­we. Kad sam po­ve­ro­vao i od­lu­~io da, ko­li­ko god mo­gu, za­vo­lim Hri­
sta je­di­no zbog usrd­no­sti, za tom mo­jom od­lu­kom usle­di­lo je i ne­be­sko
~u­do ko­je je po­tvr­di­lo ono, na {ta me pod­sta­kla ova rev­no­sna po­mi­sao.
Po­mi­slio sam: 'Ne­ka mi sad go­vo­ri da ne­ma Bo­ga ko god to ho­}e!'
Ne za­do­vo­qiv­{i se star­~e­vim ka­zi­va­wem o rev­no­snoj po­mi­sli,
iz ra­do­zna­lo­sti sam ga za­pi­tao ka­kvo je to ~u­do vi­deo tog tre­nut­ka
u {u­mi. Za­mo­re­ni sta­rac mi je od­go­vo­rio da o to­me ne mo­`e da mi
pri­~a. Ti­me mi je po­ka­zao da ne bi tre­ba­lo da tra­`im ~u­do ne­go da se
za­do­vo­qim usrd­no­{}u, jer je ona kqu~ ko­jim se otva­ra­ju vra­ta do­ba­ra.
Me­|u­tim, sta­rac mi je ka­sni­je re­kao da je ta­da vi­deo Go­spo­da."
"Do­bar hri­{}a­nin ne ~i­ni do­bro ra­di sop­stve­ne ko­ri­sti, da bi, na
pri­mer, do­bio na­gra­du ili kru­nu, da ne bi oti­{ao u pa­kao ili da bi oti­
{ao u raj. On ~i­ni do­bro sa­mo za­to {to ga qu­bi i {to ga pret­po­sta­vqa
zlu. Sve osta­lo su pri­rod­ne po­sle­di­ce do­bra, ko­je u du­{u hri­{}a­ni­na
stu­pa­ju i ne­za­vi­sno od we­go­ve `e­qe. Sa­mo na taj na­~in do­bro za­do­bi­
ja i ple­me­ni­tost. Sve osta­lo je tr­go­va~­ka psi­ho­lo­gi­ja: '[ta }e{ mi
da­ti ako u~i­nim to i to' ili 'ja ~i­nim to i to, a ti mi daj ovo i ono!'"
* * *
"Otac Paj­si­je je bio ve~­no `iv. Kao {to sun­ce bli­sta i za­gre­va
ze­mqu, ta­ko je uvek i we­go­vo sr­ce pre­kri­va­lo qu­ba­vqu ~o­ve­ka ko­ji
mu do­|e. Uvek je bio ve­seo i is­pu­wen `i­vot­nom ra­do­{}u. Za sva­ko­ga
je umeo da na­|e onu re~ i onu po­u­ku ko­ja mu je bi­la po­treb­na, jer su
sva­ko­me od nas po­treb­ne raz­li­~i­te po­u­ke i ukre­pqe­wa na­{e sla­bo­
sti. Sta­rac Paj­si­je je uvek bio pra­ve­dan, ni­ko­me se ni­je do­dvo­ra­vao
i svi­ma je uvek go­vo­rio isti­nu, ma ko da je u pi­ta­wu: igu­man, epi­skop,
do­sto­jan­stve­nik ili uti­ca­jan ~o­vek. Uvek bi to iz­go­va­rao sa osme­hom,
a po­ne­kad i po­tap­{av­{i po le­|i­ma. Uve­rio sam se da je on na ne­ki na­
~in pri­vla­~io one, ko­ji su kod we­ga do­la­zi­li. We­go­va be­se­da je sa­ma
po se­bi raz­re­{a­va­la sva mo­ja pi­ta­wa. Za­bo­ra­vqao sam {ta sam hteo
da pi­tam i umi­ren od­la­zio od we­ga.
Otac Paj­si­je je go­vo­rio na pon­tij­skom di­ja­lek­tu ko­ji se raz­li­ku­je
od he­lad­skog, kao {to se i kod nas raz­li­ku­je go­vor u raz­li­~i­tim obla­
sti­ma. Ni­je znao ru­ski je­zik ali je mno­gi­ma, pre­la­ze­}i na ru­ski, go­vo­
rio ono {to je neo­ph­ od­no, da bi se za­tim opet vra­tio gr~­kom. Kad bi ga
za­mo­li­li da ne­{to ka­`e na ru­skom, od­go­va­rao je da on ne zna ru­ski..."
– Iz uspo­me­na ar­hi­man­dri­ta Je­ro­ni­ma, na­sto­ja­te­qa Sve­to–Tro­
jic­kog Ala­tir­skog ma­na­sti­ra, ko­ji se ne­ko­li­ko go­di­na pod­vi­za­vao
na Ato­su.
134
Sta­rac JE­F REM
na­s to­ja­t eq sve­t o­g or­s kog ma­n a­s ti­ra Fi­l o­t e­ja
O IS­PO­VE­S TI I DU­HOV­NOM OB­RA­^ U­N U
1."Ova tvo­ja is­po­vest is­pu­ni­la je ra­do­{}u mo­ju du­{u, jer se ra­du­
ju i Bog i an­ge­li, ko­ji su je o~e­ki­va­li sva­kog tre­nut­ka. Us­peo si da
po­sra­mi{ |a­vo­la, ko­ji se sil­no ra­du­je kad ne­ko skri­va svo­je po­mi­sli
od du­hov­nog oca.
Kad zmi­ja na­pu­sti svo­je le­glo, ona `u­ri da se ne­gde sa­kri­je, jer
pred­o­se­}a da bi mo­gla bi­ti uda­re­na. Isto se de­{a­va i sa de­mon­skom
po­mi­{qu, ko­ja je sli~­na zmi­ji otrov­ni­ci. Kad ta­kva po­mi­sao iza­|e
iz ~o­ve­ko­vih usta, ona se raz­ve­ja­va i i{­~e­za­va, jer is­po­vest zna­~i smi­
re­we. Sa­ta­na ne mo­`e da pod­ne­se ~ak ni mi­ris smi­re­wa, i zar je on­da
mo­gu­}e da ona osta­ne i na­kon is­kre­ne i istin­ske is­po­ve­sti?
^e­do mo­je, `e­lim ti do­bar po­~e­tak i opre­zno na­pre­do­va­we. Ne­moj
se sti­de­ti pre­da mnom. Ne po­sma­traj me kao ~o­ve­ka ne­go kao pred­
stav­ni­ka Bo­`i­jeg. Re­ci mi sve, ~ak i ako si imao ne­ku r|a­vu po­mi­sao
ve­za­nu za me­ne. Ja sam opi­tan u po­gle­du de­mon­skih uti­ca­ja i znam ka­
ko se |a­vo bo­ri sa ~o­ve­kom. Znam da du­hov­na ~e­da ima­ju jed­no­stav­na
(pro­sta) sr­ca. Uko­li­ko u wih u|e ne­~i­sta po­mi­sao, on­da se to do­ga­|a
usled |a­vol­ske zlo­be i ego­i­zma tog du­hov­nog ~e­da ko­je je do­pu­sti­lo
da pad­ne i da se po­ja­vi ta­kva po­mi­sao o we­go­vom star­cu. To zna­~i da
ovo du­hov­no ~e­do mo­ra ima­ti vi­{e smi­re­wa.
Pre­ma to­me, ne ja­di­kuj. Ja }u se uvek ra­do­va­ti kad sa mnom raz­go­
va­ra{ slo­bod­no i iskre­no, jer bez is­kre­ne is­po­ve­sti ne mo­`e bi­ti
du­hov­nog na­pret­ka.
2. ^e­do mo­je, bu­di bez bri­ge. Ja sam uzeo tvo­je bre­me i sa­mo te mo­
lim da bez­molvstvu­je{ [ti­hu­je{]. Tvo­je re­~i mo­gu bi­ti na­pi­sa­ne na
pa­pir, ali ja ose­}am si­lu, zna­~e­we i su­{ti­nu ono­ga o ~e­mu pi­{e{,
i pro­di­rem u duh tvo­jih re­~i. Mo­lim te da od sa­da bez­molvstvu­je{.
Sve ti je opro­{te­no na­kon {to si se is­po­ve­dio. Sa­ta­na je raz­u­meo
tvoj ka­rak­ter i ti­ra­ni­{e te, iako se ni­{ta ozbiq­no ni­je do­go­di­lo.
Sve {to si na­pi­sao, od­no­sno po­mi­sli ko­je te mu­~e, sa­mo je ve­{ti­na
lu­ka­vo­ga ko­ji `e­li da o~a­ja­va{, da tu­gu­je{ i sl. Sve {to se de­si­lo
ba­ci u mor­sku du­bi­nu i za­cr­taj no­vi pra­vac u svom `i­vo­tu.
Ako bu­de{ raz­mi­{qao na isti na­~in, znaj da }e{ po­sta­ti pod­smeh
de­mo­ni­ma. Pre­kli­wem te da mi bu­de{ po­slu­{an. Na­kon tvo­je is­po­ve­
sti sve ti je opro­{te­no i ne­ka pro­{lost za­i­sta bu­de pro­{lost. Ne­moj
KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ 135
gre­ba­ti ra­nu ko­ja je to­li­ko bo­le­la. Ne­ka te ne ob­ma­wu­je po­mi­sao da je
to tvo­ja gre­{ka. Da ga ni­si od­veo kod le­ka­ra i sl. on­da bi ta­kve po­mi­
sli oprav­da­no ra­to­va­le s to­bom. Me­|u­tim, ka­ko stva­ri sa­da sto­je, ti
si iz­vr­{io svo­ju du­`nost. Bog je `e­leo da ga uzme iz raz­lo­ga ko­ji su
po­zna­ti je­di­no We­go­voj bes­ko­na~­noj mu­dro­sti, a ti mi­sli{ da si ga
ubio! Bu­di opre­zan sa tom po­mi­{qu, jer bi mo­gla da po­sta­vi klop­ku
u tvom sr­cu. To je |a­vol­sko lu­kav­stvo ko­jim on `e­li da ti na­{ko­di,
bu­du­}i da zna ka­ko to da u~i­ni. On je po­sred­stvom o~a­ja­wa po­vu­kao
ne­bro­je­no mno­{tvo qu­di u pa­kle­ne du­bi­ne.
Kad se ne­{to do­go­di i |a­vo vi­di da to uz­ne­mi­ru­je ~o­ve­ka, we­go­va
ve­{ti­na se sa­sto­ji u to­me da uve­}a mno­{tvo po­mi­sli ko­je su to­bo­`e
oprav­da­ne, da bi na taj na­~in za­veo ubo­gog ~o­ve­ka u olu­ju i tu ga uda­
vio. Ka­ko ka­`e iz­re­ka, li­si­ca vo­li po­met­wu. Ka­da pak olu­ja pro­|e,
~o­vek vi­di da je bio u opa­sno­sti da se uda­vi u ~a­{i vo­de!
3. Bu­di smi­ren i ubu­du­}e se re­dov­no is­po­ve­daj. U is­po­ve­sti je sa­
dr­`a­no naj­sve­ti­je smi­re­we, bez ko­je­ga se ni­ko ne mo­`e spa­sti. \a­vo
se sil­no ra­du­je ka­da uspe da ube­di ~o­ve­ka da ovaj sa­kri­je de­mon­ske
po­mi­sli. To se de­{a­va sto­ga {to na taj na­~in po­sti­`e svoj una­pred
po­sta­vqe­ni, du­{e­gub­ni ciq.
4. Is­po­ve­daj se ~e­sto, po­bo­`no i ~i­ste sa­ve­sti. ^u­vaj­mo du­hov­ne
za­po­ve­sti. Ne­pre­sta­no se mo­li­mo. Se­}aj­mo se smr­ti i ne­ka nas sve­
sil­ni Bog udo­sto­ji da u dru­gom `i­vo­tu bu­de­mo u We­go­voj bli­zi­ni, da
bi­smo se sa svi­ma sve­ti­ma ra­do­va­li u tri­jum­fu­ju­}oj Cr­kvi.
5. Pi­sao sam ti o sa­ve­sti. Po­treb­no je da bu­de­mo opre­zni i da ne
u~i­ni­mo ni­{ta zbog ~e­ga bi nas ona pre­ko­re­va­la i osu­|i­va­la.
Imaj na umu da Bog sve vi­di i da ni­{ta ni­je skri­ve­no od We­go­vih
o~i­ju. Ka­ko on­da mo­`e{ da la­`e{ pred Bo­gom? Zar ne zna{ da je la`
od |a­vo­la i da }e ona, ako ne bu­de­mo opre­zni, naj­pre po­sta­ti obi­~aj,
za­tim na­vi­ka i na kra­ju strast? Zar ne zna{ da la­`qiv­ci ne­}e na­sle­
di­ti Car­stvo Bo­`i­je?
Pla­{i se Bo­ga. Bo­gu ni­su ugod­na ve­{ta­stve­na pri­no­{e­wa ako pri
tom za­ne­ma­ri{ unu­tra­{wu rev­nost sr­ca. Ovo je tre­ba­lo ~i­ni­ti, a
ono ne osta­vqa­ti (Mt. 23; 23).
Po­bri­ni se za svo­ju sa­vest, jer nam je smrt­ni ~as ne­po­znat. Ako
svom po­ve­re­ni­ku, od­no­sno svo­joj sa­ve­sti ne is­pla­ti­mo sve {to joj du­gu­
je­mo, ona }e nas od­lu~­no osu­di­ti i ni­{ta ne­}e pre­}u­ta­ti. Ta­da }e, avaj,
na­{a usta bi­ti za­pe­~a­}e­na, i ne­}e­mo ima­ti ni­ka­kvo oprav­da­we.
136 OTAC DIONISIJE TACIS

6. Sva­ke no­}i raz­mo­tri ka­ko je pro­te­kao dan, a uju­tro se pri­se­ti

ka­ko je pro­te­kla no}, dok ne sa­zna{ ka­kav je ob­ra­~un za tvo­ju du­{u.
Ako za­pa­zi{ gu­bi­tak, po­ku­{aj da ga na­dok­na­di{ pa­`wom i pri­si­qa­
va­wem, a ako pak vi­di{ do­bi­tak, za­bla­go­da­ri Bo­gu, svom ne­vi­dqi­vom
po­mo}­ni­ku.
Ne do­zvo­li da te sa­vest du­go mu­~i ne­go po­`u­ri da joj da{ ono
{to tra­`i, da te ne bi od­ve­la kod su­di­je i u tam­ni­cu (v. Mt. 5; 25). Da
li tvo­ja sa­vest `e­li da vi­{e rev­nu­je{ na svom mo­li­tve­nom pra­vi­lu
i na mo­li­tvi? To }e{ joj i da­ti i, gle, bi­}e{ iz­ba­vqen od od­la­ska
kod su­di­je. Ne­moj gu­{i­ti spa­so­no­sni glas svo­je sa­ve­sti ta­ko {to }e{
ga za­ne­ma­ri­ti, jer }e{ ka­sni­je bes­ko­ri­sno `a­li­ti.

7. Obra­ti pa­`wu da bu­de{ iskren i u svo­jim de­li­ma i u svo­jim re­

~i­ma, a po­seb­no na is­po­ve­sti, jer Bog is­pi­tu­je sr­ca i utro­be (Ps. 7; 9) Otac
i ni­{ta ni­je za­tam­we­no pred po­gle­dom We­go­vog ne­dre­ma­nog oka. Dionisije Tacis
Pla­{i­te se Bo­ga. Bog se ne da ob­ma­wi­va­ti (Gal. 6; 7), ne mo­`e se pre­
va­ri­ti, i o{tro ka­`wa­va ako vi­di ne­is­kre­nost. Pre­ma to­me, bu­di­te
opre­zni. Kad ste ne­po­slu­{ni i kad pri­kri­va­te svo­ja sa­gre­{e­wa, su­
prot­sta­vi­te se ti­me {to }e­te to otvo­re­no pri­zna­ti to­kom is­po­ve­sti.
"GOSTOPRIMNICA
Ne do­pu­sti­te da vas nad­vla­da ego­i­zam, ko­ji }e u~i­ni­ti da pri­kri­va­te
isti­nu i da osta­ne­te ne­po­pra­vqi­vi i ostra­{}e­ni.
POD VEDRIM NEBOM"
Bu­di­te opre­zni; vre­me pro­la­zi, pro­ti­~e, i smrt do­la­zi u onaj ~as
kad je ne o~e­ku­je­mo. Na taj na­~in od­la­zi­mo ne­sprem­ni i ne­~i­ste sa­ve­
sti, ko­ja }e nas osu­di­ti na stra­{nom su­du Bo­`i­jem.
Po­pra­vi­te se u sve­mu uko­li­ko `e­li­te da vi­di­te do­bre da­ne be­
stra­{}a i mi­ra.
 139

"Sta­rac ne ~i­ta i ne ba­vi se pi­sa­wem. We­gov naj­va­`ni­ji po­sao je

da se mo­li i da na se­be pri­hva­ta ~o­ve­~i­ju pat­wu, da bi za­gre­jao qud­
ska sr­ca. Za­hva­qu­ju­}i tom ve­li­kom po­{to­va­wu ko­je je ste­kao, ~ak i
sad kod we­ga sva­ko­dnev­no do­la­ze po­se­ti­o­ci. Na taj na­~in on je stal­no
za­u­zet i ~e­sto mu se do­ga­|a da se bo­ri s umo­rom i is­cr­pqe­no­{}u. Me­
|u­tim, ~o­vek Bo­`i­ji i ne mo­`e da se od­ma­ra. Bez ob­zi­ra na po­sle­di­
ce, on pot­ko­pa­va svo­je krh­ko zdra­vqe. On pa­ti zbog stra­dal­ni­ka, zbog
onih ko­ji su u opa­sno­sti, zbog qu­di ko­ji ni­su ot­kri­li smi­sao `i­vo­ta.
Spre­man je da pre­da vas­ce­lo du­hov­no bla­go ko­je po­se­du­je sa­mo da bi
po­mo­gao bra­}i. Ka­kvo bde­we, ka­kvo sta­ra­we, ka­kva bri­ga o du­{a­ma,
o stra­dal­ni~­kim du­{a­ma! Zna­ju­}i to, po­klo­ni­ci Sve­te Go­re na­sto­je
da ga vi­de ali to ne uspe­va svi­ma, jer se sta­rac pla­{i 'du­hov­nog tu­ri­
zma'. On ta­ko na­zi­va po­na­{a­we onih ko­ji pre­u­ve­li­~a­va­ju ono {to su
~u­li i vi­de­li. Zbog to­ga sta­rac ~e­sto 'ne­sta­je'."
Sve­{te­nik Di­o­ni­si­je Ta­cis,
"Aton­ski dnev­nik"

PROLOG
Kad sam pre ne­ko­li­ko go­di­na pi­sao "Aton­ski dnev­nik" ko­ji je sa­
dr­`ao po­u­ke star­ca Paj­si­ja, ni­sam mo­gao ni da za­mi­slim da }e we­gov
ti­ra` bi­ti ta­ko ve­li­ki. Ve­li­~i­na ti­ra­`a sve­do­~i da star­~e­ve po­u­
ke pri­hva­ta­ju ka­ko ve­ru­ju­}i, ta­ko i ne­ve­ru­ju­}i qu­di. Kao is­hod tog
svog ne­znat­nog tru­da, da­nas ose­}am naj­du­bqe za­do­voq­stvo. Ta­da sam,
is­pu­wa­va­ju­}i oba­ve­zu ne­ho­ti~­nog se­kre­ta­ra, pre­dao `ed­nom na­ro­du
aton­sku re~ ve­li­kog star­ca.
Iz­la­zak "Aton­skog dnev­ni­ka" u svet po­mo­gao je jo{ ve­}em pro­sla­
vqe­wu star­ca Paj­si­ja i uve­}a­wu bro­ja po­se­ti­la­ca we­go­ve ke­li­je Pa­
na­gu­da, {to je is­cr­pqi­va­lo star­ca. Me­|u­tim, od­lu­ka Bo­`i­ja bi­la je
da sta­rac Paj­si­je po­ve­de na­rod na pa­{wa­ke Pra­vo­sla­vqa, to jest ka
`i­vo­tu u Hri­stu ko­ji, kao {to zna­mo, zah­te­va pod­vig, pre­da­nost cr­
kve­nom pre­da­wu i od­ri­ca­we od su­vi­{nih ci­vi­li­za­cij­skih do­ba­ra.
Da­nas, {est go­di­na ka­sni­je, ~i­ta­o­ci­ma nu­dim kwi­gu "Go­sto­prim­
ni­ca pod ve­drim ne­bom" ko­ja ni­je ni­{ta dru­go do dru­gi tom "Aton­skog
dnev­ni­ka". Na­dam se da }e i ovaj tom po­mo­}i ~i­ta­o­ci­ma da se upo­zna­ju
s po­u­ka­ma star­ca Paj­si­ja i da ih ostva­re u svo­jim `i­vo­ti­ma.
Sve­{te­nik Di­o­ni­si­je Ta­cis,
u Ko­ni­ci, na dan Ro­`de­stva Hri­sto­vog 1993.
140 OTAC DIONISIJE TACIS
Prva glava
UTISCI POSETILACA
Otac Paj­si­je je po­znat na ~i­ta­voj Sve­toj Go­ri, pa ~ak i iz­van we­
nih gra­ni­ca. Ve­}i­na po­klo­ni­ka na Sve­tu Go­ru su za­pra­vo po­se­ti­o­ci
we­go­ve pu­stiw­ske ke­li­je na­zva­ne Pa­na­gu­da. To za­pra­vo i ni­je pu­stiw­
ska ke­li­ja, bu­du­}i da ovu­da to­kom ~i­ta­vog da­na pro­la­ze de­se­ti­ne qu­di
ko­ji bi `e­le­li da vi­de star­ca i da po­raz­go­va­ra­ju s wim. Sta­za ko­ja
vo­di od ma­na­sti­ra Ku­tlu­mu­{a pre­ma ko­li­bi Pa­na­gu­da ujed­no je i naj­
u­ta­ba­ni­ja sta­za na Sve­toj Go­ri. Ne­ki od po­se­ti­la­ca star­ca Paj­si­ja
be­le­`e i pu­bli­ku­ju svo­je uti­ske. To ima ve­li­ki zna­~aj i pred­sta­vqa
ko­ri­sno sve­do­~an­stvo za one ko­je pri­vla­~e li­ko­vi sa­vre­me­nih Sve­to­
go­ra­ca. Iz pu­bli­ka­ci­ja ko­je smo us­pe­li da vi­di­mo na­vo­di­mo ne­ko­li­
ci­nu od­lo­ma­ka.
PODVI@NIK
"U ke­li­ji Pa­na­gu­da mo­na­hu­je, du­hov­no se pod­vi­za­va i na­si­}u­je
ne­za­si­tom mi­lo­{}u Bo­`i­jom sta­rac Paj­si­je, je­dan od naj­du­hov­ni­jih
i naj­pre­po­dob­ni­jih aton­skih ota­ca. Sta­rac Paj­si­je nas je s ve­li­kom
qu­ba­vqu i pred­u­sre­tqi­vo­{}u pri­mio u svoj ar­hon­da­rik [go­sto­prim­
ni­cu] pod ve­drim ne­bom. Vi­{e od dva sa­ta vo­di­li smo s wim bla­go­
slo­ve­ni raz­go­vor, ko­ja je obi­lo­va­la du­hov­nim plo­do­vi­ma. Ona }e za
nas osta­ti ne­za­bo­rav­na. Kad bi sta­rac otvo­rio usta, is­pu­wa­vao nas
je i pre­i­spu­wa­vao du­hov­ni mi­o­mi­ris we­go­vih re­~i.
Star­~ev sve­ti lik osta­vio je na nas du­bok uti­sak i iza­zvao umi­le­
we. Vi­de­li smo lik ko­ji nam je do­{ao iz Vi­zan­ti­je – lik ko­ji ni­je od
ovo­ga sve­ta, i ko­ji je is­pu­wen du­hov­no­{}u, li­ce, te­lo i na­~in `i­vo­ta
pod­vi­`ni­ka su­ro­vog pre­ma se­bi, du­bo­ku mi­sao i ve­ru istin­skog ~e­da
Pra­vo­sla­vqa, ko­je od sa­mog po­~et­ka po­sto­ji na Sve­toj Go­ri i ko­je se
o~u­va­lo to­kom ve­ko­va. Gle­da­ju­}i star­ca, po­mi­{qa­li smo da gle­da­mo
ne­kog drev­nog sve­ti­te­qa iz pr­vih ve­ko­va Hri­{}an­stva, jed­nog od onih
ko­ji su se pod­vi­za­va­li i du­hov­no pro­cve­ta­li u gra­ni­ca­ma egi­pat­ske
Ti­va­i­de, Nu­bi­je, Ni­tri­je i Jor­dan­ske pu­sti­we. Bez ob­zi­ra na `e­gu
i te­`ak uspon, na po­vrat­ku ni­smo ose­}a­li umor, jer su na­{a mi­sao i
sr­ce osta­li u smi­re­noj ke­li­ji Pa­na­gu­da, kod star­ca Paj­si­ja, ko­ji je u
na­{im du­{a­ma osta­vio ne­iz­bri­si­vu sve­tu uspo­me­nu."*
* An­to­ni­je E. Sti­vak­ta­kis: Sve­to­gor­ski du­hov­ni opi­ti, 1991, s. 21–22.
"GOSTOPRIMNICA POD VEDRIM NEBOM" 141
SVE­TLOST U TA­MI
Na­kon po­klo­ni~­kog pu­ta na Sve­tu Go­ru, po­zna­ti no­vi­nar i pi­sac
za­be­le­`io je kra­tak opis svog pu­to­va­wa, iz ko­jeg pre­uz­ i­ma­mo ne­ke
od­lom­ke:
"Bi­lo je su­mor­no vre­me ko­je je pre­ti­lo da se pre­tvo­ri u raz­be­sne­
lu olu­ju, i du­vao je se­ver­ni ve­tar. Kre­nu­li smo is­to~­no od Ka­re­je,
pro­{li po­red ma­na­sti­ra Ku­tlu­mu­{a ne svra­tiv­{i unu­tra i, sli~­no
di­vqim zve­ri­ma, iz­gu­bi­li se u {u­mi. Ko­zja sta­zi­ca. Sa­vla­da­va­ju­}i
pre­pre­ke, ska­ka­li smo kao te `i­vo­ti­we. S vre­me­na na vre­me, na sta­
bli­ma dr­ve­}a su­sre­ta­li smo na br­zi­nu na­~i­we­ne stre­li­ce ko­je su po­
ka­zi­va­le put ka ke­li­ji star­ca Paj­si­ja. Bez wih bi­smo se iz­gu­bi­li u
bes­kraj­nim, mra~­nim {u­ma­ma i ja­ru­ga­ma.
Sti­gli smo na­kon po­la sa­ta. Vre­me se ni­je pro­me­ni­lo. Ke­li­ja je
bi­la opa­sa­na ogra­dom, a na br­zu ru­ku na­~i­we­na ka­pi­ja za­tvo­re­na. Me­
|u­tim, ka­ko pod­vi­`nik ne iz­la­zi tek ta­ko iz ke­li­je jer mo­li­tva da­je
ri­tam we­go­vom `i­vo­tu, on se po­bri­nuo i o po­klo­ni­ci­ma. U slu­~a­ju da
sta­rac ni­je kod ku­}e ili da iz ne­kog raz­lo­ga ne iz­la­zi iz ke­li­je, na
spo­qa­{woj stra­ni vra­ta ko­ja vo­de ka vr­tu na­la­zi se "evlo­gi­ja" ("bla­
go­slov"), od­no­sno kor­pi­ca od ner­|a­ju­}eg ~e­li­ka s tra­di­ci­o­nal­nim ra­
tlu­kom. Po­red we je iz­vor sa dva vr­~a, da bi put­ni­ci uto­li­li `e|. Na
vra­ti­ma pre­ma vr­tu na­la­zi se i svo­je­vr­sno zvo­no – ko­ma­di} gvo­`|a i
jed­na gvo­zde­na {ip­ka ko­jom tre­ba uda­ra­ti po we­mu, ta­ko da se raz­le­`e
zvuk sli­~an zvu­ku gvo­zde­nog gon­ga. Uda­ra­li smo mno­go pu­ta, vi­ka­li
jo{ vi­{e, ali je }u­ta­we bi­lo je­di­ni od­go­vor. Ni­{ta vi­{e. "Sve je
uza­lud", go­vo­ri­li smo me­|u so­bom, "ili ni­je ov­de ili se mo­li."
Pro­te­klo je po­la sa­ta i mi smo se, raz­o~ ­ a­ra­ni, ve} pri­pre­ma­li za
po­vra­tak. Od­jed­nom pri­me­}u­je­mo da st. Paj­si­je sto­ji pred vra­ti­ma svo­je
ke­li­je: kao da ih ni­kad ni­je ni otvo­rio i kao da je sve vre­me bio tu, a
da ga na­{e ovo­ze­maq­ske o~i ni­su vi­de­le! Mo­`da je za­i­sta ta­ko i bi­
lo, ko to zna? ^i­ni­lo se da on `i­vi iz­van vre­me­na i za­ko­na pri­ro­de,
da je ne­{to dru­go u od­no­su na to {to smo mi. Sli~­no sve­tlo­sti ko­ja
se pro­bi­la kroz su­mrak tmur­nog ne­ba, on je, la­ga­no ko­ra­~a­ju­}i, do­{ao
do ka­pi­je za vrt i otvo­rio nam. Za­tra­`i­li smo bla­go­slov i ce­li­va­li
we­go­vu ru­ku, mi­o­mi­ri­snu od pod­vi­ga, mo­li­tve i sve­to­sti.
Otac Paj­si­je ni­je nas uveo u svo­ju ke­li­ju. Se­de­li smo u dvo­ri­{tu,
na okru­glim pa­we­vi­ma, po­seb­no is­te­ste­ri­sa­nim za tu svr­hu. Tru­dio se
da ne gle­da u nas i ret­ko je okre­tao li­ce pre­ma na­ma, kao da je ti­me
`e­leo da ka­`e da smo svi mi – jed­na dru­`i­na, da je on isto {to i mi
i da ni naj­ma­we ni­je u sre­di­{tu pa­`we. Upi­tao sam star­ca Paj­si­ja
ka­ko on vi­di svet. Ne okre­nuv­{i se da bi me po­gle­dao, bez­na­de­`no je
142 OTAC DIONISIJE TACIS
klim­nuo gla­vom, a za­tim za­muc­ku­ju­}i od­go­vo­rio: "Zar ne vi­di{?" Na
to je do­dao: "Mo­li­te se, sa­mo }e­mo se mo­li­tvom spa­sti." Kad smo usta­li
da po­|e­mo, po­gle­dao nas je di­rekt­no i pro­nic­qi­vo. Tad smo ugle­da­li
sve­to­gor­skog pod­vi­`ni­ka. Is­pra­tio nas je i vra­tio se u ke­li­ju, da bi
na­sta­vio svo­ju mo­li­tvu za spa­se­we ce­log sve­ta."*
SLADOST RE^I
Iz dru­gog opi­sa po­klo­we­wa pre­u­ze­}e­mo sle­de­}i od­lo­mak:
"Da bi se po­u­zda­no za­{ti­tio od na­sr­tqi­vog za­ni­ma­wa za we­go­vu
sve­tost, st. Paj­si­je je oko svo­je ke­li­je na­~i­nio ogra­du od `i­ce i na­
pi­sao na vra­ti­ma: "Ne ~e­kaj­te uza­lud. Ra­di po­me­na, na­pi­{i­te va­{a
ime­na na pa­pi­ru." Ke­li­ja oca Paj­si­ja na­la­zi se usred buj­nog ra­sti­wa.
Okru­`e­na je vr­lo vi­so­kim ~em­pre­si­ma. Mr­tvu ti­{i­nu ko­ja ca­ru­je
svu­da una­o­ko­lo na­ru­{a­va sa­mo me­lo­di~­no pti~­je po­ja­we. Pri­{av­{i
star­~e­voj ke­li­ji, za­pre­pa­{}e­no smo za­sta­li. On je bio u dvo­ri­{tu i
i{­~e­ki­vao nas. Se­li smo po­kraj we­ga i sta­rac nas je uveo u ta­jin­stvo
ti­{i­ne. Du­go nam ni­{ta ni­je go­vo­rio. Sta­rac je ne­po­mi~­no upe­rio
po­gled ka du­bi­ni ho­ri­zon­ta a mi smo bo­ja­`qi­vo po­sma­tra­li we­go­vo
li­ce. Zra­~i­lo je ~i­sto­tom. Sta­rac je za­tim otvo­rio usta, da bi slu­{a­
o­ci­ma pre­neo sla­dost svo­jih re­~i. Ti­ho je go­vo­rio o nu­`no­sti ~i­stog
du­hov­nog `i­vo­ta."**
GLAS POTAJNE ZAVISTI
Po­sto­je na Sve­toj Go­ri mo­na­si ko­ji se, usled svo­je qud­ske sla­bo­sti,
s pre­zi­rom iz­ja­{wa­va­ju o star­cu Paj­si­ju. Da bi­smo stvo­ri­li pred­sta­
vu o to­me, na­ve­{}e­mo ov­de dva `a­lo­sna od­lom­ka iz ve} ob­ja­vqe­nog
dnev­ni­ka jed­nog no­vi­na­ra:
"Pre­vas­hod­no ho­}u da go­vo­rim o ono­me {to je jo{ odav­no tre­ba­lo
za­be­le­`i­ti u moj 'Aton­ski dnev­nik'. O ocu Paj­si­ju, po­zna­tom pod­vi­
`ni­ku ko­ji se sma­tra du­hov­nim auto­ri­te­tom, do­voq­no ve­li­ki broj
mo­na­ha go­vo­rio je upra­vo su­prot­no od ono­ga {to o we­mu go­vo­ri svet,
od­no­se­}i se pre­ma we­mu s di­vqe­wem i po­{to­va­wem. Ti mo­na­si su
po­~e­li da sum­wa­ju u star­~e­ve vr­li­ne, go­vo­re­}i da ih mir­ja­ni pre­u­ve­
li­~a­va­ju i iz­no­se na vi­de­lo. Oni su tvr­di­li da istin­ski sve­ti­teq
* Kon­stan­tin Sar­de­lis, "Sa ocem Paj­si­jem", Or­to­dok­sos Ti­pos, 27. sep­tem­bra
1991.
** Ar­him. Ni­ko­laj Pro­to­pa­pas, Od­je­ci an­gel­skog te­ri­re­ma, 1990, s. 36–37. ("Te­ri­rem"
je pe­sma pro­ro­ka kad bi ih po­se­ti­lo bo­`an­sko oza­re­we ili an­gel­sko po­ja­we ko­je
se ne mo­`e ob­ja­sni­ti re­~i­ma. U Gr~­koj je pri­hva­}e­no da se, iz­me­|u pe­sa­ma u to­ku
bo­go­slu­`e­wa, na raz­ne me­lo­di­je pe­va "te­ri­rem", bez dru­gih re­~i.)
"GOSTOPRIMNICA POD VEDRIM NEBOM" 143
ne go­vo­ri o svo­jim da­ro­vi­ma ne­go da ih, na­pro­tiv, uma­wu­je i od­ri­~e
wi­ho­vo po­sto­ja­we. Tvr­di­li su da po­di­za­we pra­{i­ne oko star­ca Paj­
si­ja do­no­si zlo Ato­su."
Sad se do­bro vi­di da od­nos tih mo­na­ha pre­ma ~o­ve­ku, ko­je­ga mno­gi
ni­su upo­zna­li sa­mo zbog pu­kog us­hi­}e­wa, naj­ve­}im de­lom pro­is­ti­~e
iz po­taj­ne za­vi­sti."*
DAO NAM JE DUHOVNA KRILA
"Otac Paj­si­je se­di na kra­ji~­ku dr­ve­nog pa­wa ko­ji mu slu­`i kao
pre­sto u go­sto­prim­ni­ci pod ve­drim ne­bom. Mi, dru­`i­na mir­ja­na,
okru­`u­je­mo star­ca i ne­za­si­to is­pi­ja­mo nad­ze­maq­ski med ko­ji is­ti­~e
iz we­go­vih usta. Av­gu­stov­sko ve­~e do­ta­klo je vr­ho­ve ~em­pre­sa ko­ji
okru­`u­ju star­~e­vu pod­vi­`ni~­ku ke­li­ju, a u du­{i pri­`eq­ku­je­mo da se
ni­kad ne okon­~a ovaj baj­ko­vi­ti su­mrak, ko­je nam ta­ko o~i­gled­no da­je
ose­}a­we u~e­wa na ne­be­skom uni­ver­si­te­tu. Svi mi, ro­di­te­qi za­mo­re­ni
te­o­ri­ja­ma fi­lo­so­fa ovo­ga sve­ta, pre­za­si­}e­ni pra­znim si­ste­mi­ma i
me­to­di­ma vas­pi­ta­wa sve­tov­nih pe­da­go­ga, ve­o­ma uz­ne­mi­re­ni u svo­jim
bri­ga­ma za de­cu i raz­ne pro­ble­me, do­bi­li smo po­mo} u istin­skim sa­
ve­ti­ma smi­re­nog Sve­to­gor­ca. Bu­du­}i da je pu­sti­wak, on mo­`da i ne­ma
sve­tov­nog is­ku­stva ali on ima is­ku­stvo `i­vo­ta u Du­hu Sve­tom, i to
je do­voq­no. To je do­voq­no ka­ko za to da nam uka­`e na spa­so­no­sni put
u ovom `i­vo­tu, ta­ko i da nam pre­ne­se re­~i `i­vo­ta ve~­nog.
Sun­ce je ve} ni­sko. Sta­rac pri­vo­di kra­ju be­se­du. ^a­sov­nik we­go­
vog sr­ca po­ka­zu­je da je vre­me za uzi­ma­we du­hov­ne hra­ne. We­go­va qu­bav
to ne po­ka­zu­je, ali mi to raz­u­me­mo. Tre­ba da po­|e­mo. Usta­je­mo i sa
stra­ho­po­{to­va­wem ce­li­va­mo we­go­vu ru­ku. Sta­rac nas bla­go­si­qa. Na
pu­teq­ku, sva­ko­me od nas da­je po ne­ko­li­ko le­{ni­ka. U po­vrat­ku nas is­
pu­wa­va ta­kva ra­dost da nam se ~i­ni da leb­di­mo nad ze­mqom. Star­~ev
bla­go­slov nam da­je kri­la. Obi­qe we­go­ve mu­dro­sti po­lo­`i­lo je na nas
slat­ko bre­me ko­je ni­ko­ga ne op­te­re­}u­je. Ose­}a­mo da smo la­ga­ni, kao
p~e­le ko­je se, do kra­ja op­te­re­}e­ne, vra­}a­ju sa sa­ku­pqa­wa dra­go­ce­nog
ro­da i no­se sa so­bom slat­ki cvet­ni po­len. ]u­te­}i ko­ra­~a­mo po sta­zi.
To­li­ko to­ga bi­smo mo­gli da ka­`e­mo, ali ni­{ta ne iz­go­va­ra­mo. Ose­­
}a­mo po­tre­bu da za­bla­go­da­ri­mo Pre­sve­toj Bo­go­ro­di­ci za bla­go­slov
ko­ji nam je da­la i da je za­mo­li­mo da nam po­mog­ne da taj aton­ski po­len
pre­tvo­ri­mo u med ko­ji }e­mo od­ne­ti svo­joj de­ci."**
* Ta­sos Mi­ha­las, Atos, 1981, s. 35.
** Di­mi­tri­je G. Ge­or­ga­kis: "Po­u­ke aton­skog star­ca na­me­we­ne ro­di­te­qi­ma", Or­to­dok­
sos ti­pos, 21. sep­tem­bra 1990. g.
144 OTAC DIONISIJE TACIS
BOGOSLOV OPITA
"Otac Pa­si­je, je­di­ni sta­nov­nik ma­le ke­li­je, krep­ko i ne­u­mor­no
no­si svoj mo­na­{ki krst. Ova­mo do­la­ze ne­bro­je­ne hi­qa­de qu­di da bi se
s wim po­sa­ve­to­va­li i iz we­go­vih usta ~u­li ute­hu i po­u­ku na spa­se­we
du­{e. Sta­rac je uvek spre­man da raz­go­va­ra, da po­nu­di sa­vet, da raz­re­
{i ne­ku te­{ko­}u. On je ve­li­ki bo­go­slov opi­ta jer, pre­ma sv. Gri­go­ri­ju
Pa­la­mi, ve­li­ki bo­go­slov ni­je onaj ko je mno­go sa­znao o Hri­stu ne­go
onaj ko je mno­go pre­pa­tio za Hri­sta. Okru­`i­li smo ga i pre­tvo­ri­li
se u uho, ka­ko ne bi­smo pro­pu­sti­li ne sa­mo ne­ku re~ we­go­ve be­se­de
ne­go ~ak ni uz­dah. Sva­ko­me je dao po vr~ hlad­ne vo­de ko­ju smo is­pi­ja­
li kao sve­tu vo­di­cu."*
PLODOTVORNI NEUSPEH
Na­vo­di­mo ov­de jed­nu za­be­le­{ku ko­ja go­vo­ri o ne­u­spe­{nim po­ku­{a­
ji­ma mno­gih po­se­ti­la­ca Sve­te Go­re da vi­de star­ca Paj­si­ja. Kao {to
je po­zna­to, mno­go je onih ko­ji, do­{av­{i do ko­li­be st. Paj­si­ja, ni­su us­
pe­li da ga vi­de, zbog ~e­ga su od­la­zi­li s bo­lom u sr­cu. I oni, me­|u­tim,
mo­gu ste­}i du­{ev­nu ko­rist, o ~e­mu sve­do­~i i sle­de­}e ka­zi­va­we:
"Bez ob­zi­ra na is­cr­pqu­ju­}e pu­to­va­we, ni­smo mo­gli da vi­di­mo
mo­na­ha (tj. o. Paj­si­ja). Do we­go­ve ke­li­je sti­gli smo ka­sno i ona je
bi­la za­tvo­re­na. Na jed­nom ka­me­nu, kre­dom je bi­lo na­pi­sa­no sle­de­}e:
'Opro­sti­te mi, bra­}o, za mo­je od­su­stvo­va­we. Ne­moj­te me ~e­ka­ti. Oti­
{ao sam da kro­tim zve­ri, a za­tim }u se vra­ti­ti u svoj zo­o­lo­{ki vrt.'
Du­go smo se­de­li i tu­ma­~i­li ono {to je sta­rac na­pi­sao. Pro­na­{li
smo mno­go ob­ja­{we­wa. Jed­no od wih bi­lo je da ne mo­`e­mo po­mo­}i qu­
di­ma uko­li­ko sa­mi ne po­se­du­je­mo mir. Dru­go je gla­si­lo da kod we­ga
mno­gi do­la­ze kao kod ne­ke ret­ke zve­ri u zo­o­lo­{kom vr­tu, ne­ma­ju­}i
pri tom ni­ka­kav du­hov­ni ciq. Tre­}e ob­ja­{we­we bi­lo je da, ima­ju­}i
ve­li­ko smi­re­we i sa­mo­po­zna­we, is­po­qa­va­we stra­sti u se­bi sma­tra
za di­vqe zve­ri, i sli~­no.
Pro­{av­{i po­red ka­pi­je za dvo­ri­{te, spa­zi­li smo na­liv – pe­ro,
pa­pir i ta­bli­cu na ko­joj je pi­sa­lo: 'Ako ima­te ne­ki pro­blem, za­be­le­
`i­te svo­ja ime­na i ja }u se mo­li­ti za vas. Ta­ko }u vam vi­{e po­mo­}i
ne­go svo­jim }a­ska­wem." De­ca su ugle­da­la i dru­gi na­~in po­mo­}i i re­
{a­va­wa pro­ble­ma. Sta­rac se po­bri­nuo da se ne ras­tu­`i­mo. Tu se na­
la­zi­la ku­ti­ja s ra­tlu­kom i pi­sam­ce: "Uzmi­te na bla­go­slov."
* Ata­na­si­je G. Me­li­sar­ja­is; "Star­~e­vi sa­ve­ti", ~a­so­pis Efi­me­ri­os, 1989. g, s. 190–191.
i "Re­~i sa­ve­ta", Efi­me­ri­os, 1981. g, s. 363.
"GOSTOPRIMNICA POD VEDRIM NEBOM" 145
Sta­rac je po­u­~a­vao svo­jim bez­mol­vi­jem. I Hri­stos je po­ne­kad go­vo­
rio, a po­ne­kad }u­tao. Ta­ko je i sta­rac nas po­u­~io svo­jim iz­be­ga­va­wem
raz­go­vo­ra. Ob­gr­lio nas je svo­jom qu­ba­vqu i bez­mol­vi­jem. Umio nas je
svo­jom mo­li­tvom..."*
Druga glava
POUKE STARCA PAJSIJA
Sta­rac iz ke­li­je Pa­na­gu­da – to je bo­go­slov opi­ta. On ne po­se­du­je
sve­tov­no obra­zo­va­we. Za­vr­{io je osnov­nu {ko­lu i kao mir­ja­nin ba­
vio se dr­vo­re­zbar­stvom. U svo­jim spi­si­ma, sta­rac pra­vi pra­vo­pi­sne
gre­{ke. U raz­go­vo­ru se ne od­li­ku­je be­sed­ni~­kom ve­{ti­nom. Me­|u­tim,
we­go­vi spi­si su za­pre­pa­{}u­ju­}i (do da­nas su ob­ja­vqe­ne tri kwi­ge),
a we­go­ve re­~i – iz­raz opi­ta. Sta­rac je ve­li­ki u~i­teq Pra­vo­sla­vqa.
Ono {to on ka­`e po­sta­je {i­ro­ko po­zna­to i uve­ra­va qu­de. ^ak i pot­
pu­no sve­tov­ni qu­di pri­hva­ta­ju we­go­ve re­~i. Zbog to­ga po­ku­{aj da se
za­be­le­`e we­go­ve po­u­ke ni­je sa­mo po­hva­lan ne­go i nu­`an, da se vre­me­
nom ne bi za­bo­ra­vi­le.
Ov­de na­vo­di­mo ne­ko­li­ko po­u­ka star­ca Paj­si­ja ko­je su, ka­ko pret­
po­sta­vqa­mo, po­seb­no za­ni­mqi­ve za hri­{}a­ne ko­ji `i­ve u sve­tu, jer
te po­u­ke u du­{a­ma ob­na­vqa­ju i uob­li­~a­va­ju pod­vi­`ni~­ki ka­rak­ter
Pra­vo­sla­vqa ko­ji je u na­{e vre­me i{­~e­zao iz `i­vo­ta, gde je za­go­spo­
da­rio sve­tov­ni duh.
Po­vre­me­no se u cr­kve­nim no­vi­na­ma i ~a­so­pi­si­ma ob­ja­vqu­ju po­u­ke
oca Paj­si­ja, po­ne­kad po­zna­te a po­ne­kad ne. Star­~e­ve be­se­de be­le­`e
raz­li­~i­ti qu­di i sva­ki od wih mo­`e da shva­ti we­go­ve re­~i na svoj
sop­stve­ni na­~in. Ne­ki, du­hov­no plit­ki qu­di, pre­no­se re­~i star­ca
Paj­si­ja neo­zbiq­no i na­iv­no. To ra­`a­lo­{}u­je star­ca i iza­zi­va po­
met­wu me­|u ve­ru­ju­}i­ma. Sre­}om, ta­kve "po­u­ke" se ne za­pi­su­ju i ubr­zo
bi­va­ju za­bo­ra­vqe­ne.
O QUBAVI
1. "Naj­ve­}a ~o­ve­ko­va oba­ve­za je da qu­bi Bo­ga, a za­tim da qu­bi bli­
`weg. Ako Bo­ga qu­bi­mo ona­ko ka­ko do­li­ku­je, o~u­va­}e­mo i sve osta­le
We­go­ve za­po­ve­sti. Mi, me­|u­tim, ne qu­bi­mo ni Bo­ga ni bli­`we. Ko­ga
da­nas in­te­re­su­je dru­gi ~o­vek? Sva­ko se in­te­re­su­je sa­mo za se­be sa­mo­
ga ali ne i za dru­ge i za to }e­mo da­ti od­go­vor. Bog ko­ji je sav Qu­bav
ne­}e nam opro­sti­ti tu rav­no­du­{nost u od­no­su na bli­`we."
* Ano­nim­ni autor, ~a­so­pis Efi­me­ri­os, 1991. g, s. 192.
146 OTAC DIONISIJE TACIS
2. "Do­bar hri­{}a­nin naj­pre qu­bi Bo­ga a za­tim i ~o­ve­ka. Pre­o­bil­
na qu­bav iz­li­va se i na `i­vo­ti­we i na pri­ro­du." To {to mi, sa­vre­me­
ni qu­di, na­ru­{a­va­mo `i­vot­nu oko­li­nu, po­ka­zu­je da ne­ma­mo obi­qe
qu­ba­vi. Mo­`da ima­mo qu­ba­vi pre­ma Bo­gu? Na `a­lost, ne­ma­mo. To
po­ka­zu­je sam na{ `i­vot.
3. Sta­rac je na­pi­sao `i­vo­to­pis sv. Ar­se­ni­ja Ka­pa­do­kij­skog ko­ji
se pro­sla­vio svo­jom ve­li­kom qu­ba­vqu. Sta­rac Paj­si­je o to­me pi­{e:
"Ži­vot ovog oca bio je svet i sli­~an ve­li­kom ge­ne­ra­to­ru ko­jeg je po­
kre­ta­la ve­li­ka i sve­o­bu­hvat­na qu­bav Bo­`i­ja. Ona je na ~u­de­san na­~in
pre­no­si­la bla­go­dat Bo­`i­ju ne sa­mo hri­{}a­ni­ma ne­go i mu­sli­ma­ni­ma,
ne sa­mo ve­ru­ju­}i­ma ne­go i ne­ve­ru­ju­}i­ma."
4. "Ko se usled ~i­ste qu­ba­vi tru­di ra­di bli­`weg, we­mu i sam za­
mor pred­sta­vqa od­mor. Onaj ko qu­bi je­di­no sa­mo­ga se­be i len­~a­ri,
za­ma­ra se i svo­jim ne­de­la­wem." Mi smo du­`ni da obra­ti­mo pa­`wu
na ono {to nas pod­sti­~e na de­la qu­ba­vi. Na to nam je uka­zi­vao i o.
Paj­si­je: "Tru­dim se ra­di dru­go­ga usled ~i­ste qu­ba­vi i ni­{ta dru­go
ne­mam u vi­du." Mno­gi is­po­qa­va­ju qu­bav sa­mo pre­ma ne­kim qu­di­ma i
na taj na­~in ih pot­~i­wa­va­ju se­bi.
5. "U qu­ba­vi pre­ma bli­`wem skri­va se na­{a ve­li­ka qu­bav pre­ma Hri­
stu. U na­{em stra­ho­po­{to­va­wu pred Bo­go­ro­di­com i sve­ti­ma po­no­vo se
skri­va na­{e ve­li­ko stra­ho­po­{to­va­we pre­ma Hri­stu." Ti­me se hri­{}an­
ska qu­bav odr­`a­va i kva­li­ta­tiv­no raz­li­ku­je od qu­ba­vi ino­slav­nih.
6. Mi­lo­sti­wa je iz­raz qu­ba­vi. Sa­vre­me­ni hri­{}a­ni go­to­vo da su
za­bo­ra­vi­li tu vr­li­nu. Sta­rac opo­mi­we ne sa­mo na we­nu neo­p­hod­nost
ne­go i na we­ne du­hov­ne plo­do­ve: "Du­hov­nu pro­me­nu do ko­je do­la­zi u
du­{i ili ono li­ko­va­we sr­ca ko­je iza­zi­va­ju mi­lo­sti­wa i do­bro de­lo
u~i­we­no bli­`wem ne mo­`e ti da­ti ni naj­bo­qi le­kar, ~ak i kad bi
mu dao vre­}u do­la­ra. Ne­ka pen­zi­o­ne­ri `r­tvu­ju svo­je vre­me i no­vac da
bi spa­sli ne­za­{ti­}e­nu de­cu iz ne­ke pro­pa­le po­ro­di­ce." Sta­rac je i
dru­gi put go­vo­rio na istu te­mu: "Ako bi ~o­vek do­bro is­pi­tao du­{ev­
nu ko­rist i unu­tra­{wu ra­dost ko­ju jo{ u ovom `i­vo­tu ose­}a ma­kar
i zbog naj­ma­weg do­bro­~in­stva u~i­we­nog bli­`wem, tad bi mo­lio bli­
`weg da pri­mi to do­bro­~in­stvo i bio bi mu za­hva­lan. Pro­me­nu do
ko­je do­la­zi u du­{i i ra­dost ko­ju ose­}a sr­ce mi­lo­srd­nog ~o­ve­ka kad
pru­`i ko­ma­di} hle­ba si­ro­to­me, ne mo­`e da­ti ni naj­ve­}i le­kar, ~ak
i da mu pla­ti­te ~i­ta­vom vre­}om do­la­ra."
"GOSTOPRIMNICA POD VEDRIM NEBOM" 147
VRLINSKI ^OVEK
1. "Kad sam sti­gao na Sve­tu Go­ru, ob­i{ ­ ao sam Gra­di­nu Pre­sve­te
Bo­go­ro­di­ce kao {to ~i­ne svi po­~et­ni­ci. Tra­gao sam za mi­o­mi­ri­snim
cve­to­vi­ma Maj­ke Bo­`i­je (tj. za sve­tim star­ci­ma), da bih od wih po­zaj­
mio ma­lo du­hov­nog po­le­na." Sla­vi­}e­mo Bo­ga jer i da­nas po­sto­je mno­gi
hri­{}a­ni ko­ji tra­ga­ju za tim du­hov­nim po­le­nom. Po­sto­je, na­rav­no, i
oni ko­ji, ma­da re­li­gi­o­zni, ne tra­ga­ju za wim jer je wi­hov ide­al spo­qa­
{we hri­{}an­stvo a ne po­bo­`nost, raz­vi­ja­we uma a ne sr­ca.
2. "Ako me upo­re­di­te s ne­kim ve­li­kim sve­ti­te­qem, on­da }e se po­
ka­za­ti da sam ni­{ta­van. Ako me upo­re­di­te s onim ko­ji no­}i pro­vo­di
u ba­ro­vi­ma, na me­sti­ma za ra­zo­no­du i u raz­vrat­nom `i­vo­tu, on­da }u
i ja to­bo­`e iz­gle­da­ti kao sve­tac."
3. "Vr­li­nu ne­}e{ sa­kri­ti, ma ko­li­ko da to ne­ko ho­}e, kao {to ni
sun­ce ne­}e{ za­klo­ni­ti re­{e­tom, jer }e kroz otvo­re pro­dre­ti mno­
{tvo lu­~a."
4. Po­sto­je mo­na­si ko­ji su mno­go to­ga po­sti­gli u du­hov­nom `i­vo­tu
i Bog im da­je dar pro­zor­qi­vo­sti. Sta­rac Paj­si­je ka­`e da oni po­se­du­ju
du­hov­ni te­le­vi­zor i da pred­sta­vqa­ju ra­di­ste Bo­`i­je.
5. "Do­bar ~o­vek sve `e­ne vi­di kao svo­je se­stre. ^ak i kad vi­di
za­blu­de­lu `e­nu, tre­ba­lo bi da ka­`e: 'Ako bi ona uisti­nu bi­la mo­ja
se­stra, osra­mo­ti­la bi me i ja ne bih mo­gao da po­gle­dam qu­di­ma u o~i.
Pre­ma to­me, hva­la Bo­gu {to ona ni­je mo­ja istin­ska se­stra.' Ako po­
stu­pi na taj na­~in, ne­}e upa­sti u we­ne zam­ke."
6. Na­rod ve­ru­je qu­di­ma Bo­`i­jim, jer na wi­ho­vom li­cu vi­di bo­`an­
stve­no bli­sta­we. Zbog to­ga im otva­ra svo­je na­pa­}e­no sr­ce i do­bi­ja
is­ce­le­we. To se do­go­di­lo i Ha­xi Ge­or­gi­ju Aton­skom, o ~e­mu nam je
ka­zi­vao o. Paj­si­je.*
7. Iz raz­go­vo­ra star­ca Paj­si­ja s bo­go­slo­vi­ma:
"O~e, sad kad je sve u kri­zi i kad je na{ `i­vot sa svih stra­na iz­
lo­`en kri­ti­ka­ma, re­ci­te nam ne­{to o du­hov­nom pod­vi­gu ka­kvim
bi tre­ba­lo da se pod­vi­za­va­mo."
Sta­rac je od­go­vo­rio:
* U kwi­zi "Aton­ski sta­rac Ha­xi Ge­or­gi­je".
148 OTAC DIONISIJE TACIS
"Slu­{aj­te, qu­di ko­ji se da­nas pod­vi­za­va­ju, du­hov­ni qu­di, ne­mi­nov­
no }e do­bi­ti ve­li­ku na­gra­du. U na­{e vre­me, kad je svu­da i na sva­kom
me­stu ra­sut greh ko­ji svi hva­le kao do­bro i svi ga pred­la­`u, pod­vig
i na­sto­ja­we pod­vi­`ni­ka, shva­ti­te to, po­hval­ni­ji su ne­go u bi­lo ko­je
dru­go vre­me. Znaj­te ovo, ~e­da mo­ja: do­bar i pra­ve­dan ~o­vek ko­ji se pod­
vi­za­va i na­sto­ji da ko­ra­~a po pu­tu Bo­`i­jem, za sva­ko­ga je naj­bo­qi i
naj­po­`eq­ni­ji. On je za sva­ko­ga po­`e­qan i ni­ko pre­ma we­mu ne ose­}a
od­boj­nost, svi ho­}e da mu bu­du pri­ja­te­qi.
Da bih raz­ja­snio ono {to sam re­kao, na­ve­{}u vam je­dan pri­mer.
Lo­po­vi od­la­ze i kra­du. Kad po­sle to­ga sed­nu da po­de­le plen, {ta mi­
sli­te ko­ga }e iza­bra­ti da iz­vr­{i po­de­lu? Jo{ ve­}eg lo­po­va ili ono­ga
ko je naj­pra­ved­ni­ji? Pra­ved­ni­ka, na­rav­no, a ne lo­po­va ili va­ra­li­cu.
Raz­u­me se da je sa­svim mo­gu­}e da svi lo­po­vi, ko­ji me­|u­sob­no kon­tak­
ti­ra­ju i dru­`e se, ipak po­{tu­ju pra­ved­nog ~o­ve­ka, sa­svim raz­li­~i­tog
od wih sa­mih. Pre­ma to­me, iako lo­pov mo­`e da pred­vo­di naj­lo­{i­je
dru­{tvo, kad ho­}e ne­{to da u~i­ni, na pri­mer da uda svo­ju k}er, on je
ne­}e da­ti za naj­go­ru pi­ja­ni­cu i pro­bi­sve­ta ka­kvi su we­go­vi pri­ja­te­qi
ne­go, uko­li­ko je to mo­gu­}e, za naj­bo­qeg i naj­pra­ved­ni­jeg ~o­ve­ka."
PRIMER SVETIH
1. "Po­tom­ci ima­ju sve­tu du­`nost da pi­{u o bo­`an­stve­nim pod­vi­
zi­ma Sve­tih Ota­ca wi­ho­ve epo­he i o mar­qi­vom tru­du ko­ji su pred­u­
ze­li da bi se pri­bli­`i­li Bo­gu. Kad pi­{e­mo o sve­ti­ma mi, na­rav­no,
po­no­vo ima­mo ko­ri­sti, jer ih se pri tom se­}a­mo i na­sto­ji­mo da ih
po­dra­`a­va­mo. Sve­ti­te­qi ta­da ose­}a­ju mi­lo­sti­vost i po­ma­`u nam da
i mi pri­stu­pi­mo wi­ma."
2. "Sve­ti­te­qi na raz­li­~i­te na­~i­ne pri­kri­va­ju svo­je vr­li­ne. Plit­
ki qu­di ni­su u sta­wu da ih raz­u­me­ju i zbog to­ga ih raz­um ­ e­ju ne­pra­vil­
no."
3. "Kad sam bio ma­li, ra­do­zna­lo sam slu­{ao sve {to su o ocu Ar­se­
ni­ju go­vo­ri­li oni ko­ji su ga po­zna­va­li. To se la­ko uti­ski­va­lo u mo­je
me­ko sr­ce, na ko­jem jo{ ni­je bi­lo gre­hov­nog ta­lo­ga."
4. Otac Paj­si­je nam je u ce­li­ni ski­ci­rao du­hov­ni lik sve­tog Ar­se­
ni­ja: "On je pra­vu ve­ru pro­po­ve­dao pra­ved­nim `i­vo­tom. We­go­vo te­lo
se is­cr­pe­lo u pod­vi­gu od to­pli­ne qu­ba­vi pre­ma Bo­gu, i on je me­wao
du­{e bo­`an­stve­nom bla­go­da­}u. Imao je du­bo­ku ve­ru i is­ce­qi­vao je
mno­ge, ka­ko ve­ru­ju­}e ta­ko i ne­ve­ru­ju­}e. Ma­lo re­~i, mno­go ~u­de­sa.
"GOSTOPRIMNICA POD VEDRIM NEBOM" 149
On je mno­go to­ga pro­pa­tio, i mno­go to­ga je pri­kri­vao. Is­pod tvr­de
spo­qa­{we qu­{tu­re skri­vao je svoj slat­ki du­hov­ni plod. Ve­o­ma strog
pre­ma sa­mom se­bi, bio je naj­ne­`ni­ji otac svo­jih ~e­da. On ih ni­je u~io
slo­vu za­ko­na ne­go we­go­vom smi­slu i usrd­no­sti. Kao slu­`i­teq Sve­
vi­{weg, on ni­je do­ti­cao ze­mqu, a kao We­gov sa­slu­`i­teq bli­stao je
sve­tu. Bog ga je pro­sla­vio jer je on svo­jim sve­tim `i­vo­tom ne­pre­sta­no
pro­sla­vqao ime Bo­ga Ko­jem do­li­ku­je sva­ka sla­va u ve­ko­ve. Amin."
O MOLITVI
1. Sta­rac je go­vo­rio: "Bro­ja­ni­ce su kao po­lu­ga ru~­nog pa­qe­wa u ma­
{i­na­ma: po­kre­nuv­{i je ne­ko­li­ko pu­ta, za­gre­va­mo mo­tor i on po­~i­we
da ra­di sam. Ne­{to sli~­no de­{a­va se i s mo­li­tvom na bro­ja­ni­ca­ma.
Mi iz­go­va­ra­mo mo­li­tvu, a du­{a nam se za­gre­va." Sta­rac je i dru­gi put
re­kao ne­{to sli~­no: "Ne­pre­sta­no pre­bi­raj­te bro­ja­ni­ce, sve dok se ne
oto­pi du­hov­ni led i dok se ne po­kre­ne du­hov­ni me­ha­ni­zam. Sr­ce }e
ta­da sa­mo tvo­ri­ti mo­li­tvu."
2. "Du­`ni smo da se uvek mo­li­mo. Je­dan vo­za~ na Ar­ne­ji uda­rio je
de­te svo­jim auto­mo­bi­lom. Me­|u­tim, de­te ni naj­ma­we ni­je na­stra­da­lo,
jer se vo­za~ mo­lio i to­kom pu­to­va­wa." Dru­gi put, sta­rac je re­kao: "Kao
{to la­|e, kad se na­|u u opa­sno­sti, {a­qu sig­nal SOS, ta­ko je i ~o­vek
du­`an da stal­no tvo­ri mo­li­tvu: 'Go­spo­de Isu­se Hri­ste, po­mi­luj me!'
Mo­li­tva mo­ra bi­ti jed­no­stav­na."
3. Mo­li­tvi je po­treb­na pri­pre­ma. Sta­rac je uvek sa­ve­to­vao: "Pre
ne­go {to po~­ne­te da se mo­li­te, pro­~i­taj­te ne­ko­li­ko re­da­ka iz Evan­
|e­qa ili iz Ota~­ni­ka (Pa­te­ri­ka). Ti­me }e se va­{a mi­sao za­gre­ja­ti
i pre­ne­ti u du­hov­nu sfe­ru."
4. "Iz­daj­ni­ci ko­ji sla­be mo­li­tvu su du­hov­na su­vo­}a i hlad­no­}a.
Pro­tiv wih se mo­ra­ju ko­ri­sti­ti krat­ke mo­li­tve, a pre­vas­hod­no mo­
li­tva Isu­so­va, usrd­no ~i­ta­we Sve­tog Pi­sma i du­hov­nih kwi­ga. Od
gre­ha nas ~u­va­ju i po­ma­`u nam i mi­sli o smr­ti, ra­ju, pa­klu i do­bro­
~in­stvi­ma Bo­`i­jim. Otu­da }e pro­is­te­}i strah Bo­`i­ji, sa­gle­da­va­we
sa­mo­ga se­be, od­ba­ci­va­we r|a­vih po­mi­sli i ose­}a­wa i o~u­va­we mo­ral­ne
~i­sto­te. Bog po­sma­tra na­{e sr­ce i pro­ve­ra­va ~e­mu }e se pri­klo­ni­ti.
Uvek }e­mo pro­ve­ra­va­ti da li se ka­je­mo zbog pro­{lih sa­gre­{e­wa i
pla­{i­mo li se sop­stve­ne sla­bo­sti, ali ni­kad ne­}e­mo iz­gu­bi­ti na­du
u spa­se­we."
150 OTAC DIONISIJE TACIS
5. "Ne­ka glav­ni deo va­{eg pod­vi­ga bu­de mo­li­tva, jer ona pot­po­
ma­`e na­{e op­{te­we sa Bo­gom. To op­{te­we mo­ra da bu­de po­sto­ja­no.
Mo­li­tva je ki­se­o­nik du­{e, ona je we­na istin­ska po­tre­ba, i ne bi
tre­ba­lo da se sma­tra te­{kom oba­ve­zom. Da bi Bog usli­{io mo­li­tvu,
neo­p­hod­no je da ona iz­vi­re iz sr­ca, da se iz­vr­{a­va sa smi­re­wem i sa
du­bo­kim ose­}a­wem na­{e gre­{no­sti. Ako mo­li­tva ni­je od sr­ca, od
we ne­ma ni­ka­kve ko­ri­sti. Bog uvek slu­{a mo­li­tvu ~o­ve­ka ~i­ji duh
obi­ta­va go­re. Usrd­no ~i­ta­we Sve­tog Pi­sma mno­go po­ma­`e mo­li­tvi,
za­gre­va du­{u i pre­no­si mo­li­te­qa u du­hov­nu sfe­ru."
6. "^u­vaj se mo}­nog ne­pri­ja­te­qa – pra­zno­slo­vqa s qu­di­ma. Kao {to
oblak za­kla­wa sun­ce, ta­ko i pra­zno­slo­vqe po­mra­~u­je du­{u. Mo­li­tva
tre­ba da bu­de ra­dost i bla­go­da­re­we a ne pri­si­la i su­va for­mal­nost.
Mo­li­tva je od­mor. Du­{a se ne za­ma­ra mo­li­tvom jer se, be­se­de­}i s Bo­
gom, ona od­ma­ra. Mo­li­tvu }e­mo uvek po­~i­wa­ti ~i­ta­wem Sve­tog Pi­
sma i sve­to­o­ta~­kih i pod­vi­`ni~­kih kwi­ga, jer ~i­ta­we na­sla­|u­je um
i za­gre­va sr­ce. Du­{a se ~i­ta­wem za­gre­va i pre­no­si u du­hov­ni svet.
Ciq ~i­ta­wa se sa­sto­ji u to­me da um na­sla­di sr­ce i da po­tek­ne sr­da~­
na mo­li­tva. Sa­mo je sr­da~­na mo­li­tva uisti­nu mo­li­tva, jer se tvo­ri
sa bo­lom i do­no­si re­zul­ta­te."
7. "Da bi­ste se udo­sto­ji­li O~in­ske bri­ge, na mo­li­tvi tre­ba da
sto­ji­te sa smi­re­wem i pro­sto­tom de­ten­ce­ta. Pri­znaj­te svo­ju sla­bost
i ni­{tav­nost da bi vas pre­kri­la mi­lost Bo­`i­ja, jer kao {to sen­ka
sle­di za pred­me­tom, ta­ko i mi­lost Bo­`i­ja sle­di za pro­sto­tom i smi­
re­no­u­mqem. Onaj, ko pri­zna­je svo­ju gre­{nost i uz­di­{e iz du­bi­ne du­
{e, uz­vi­{e­ni­ji je od ono­ga ko­ji mo­`e da vas­kr­sne mr­tvog i da svo­jim
u~e­wem po­mog­ne ce­lom sve­tu. Ko je do­sti­gao po­zna­we svo­je du­hov­ne
sla­bo­sti, taj je do­sti­gao sa­vr­{e­no smi­re­we."
8. U svo­joj kwi­zi o sve­to­gor­skim pod­vi­`ni­ci­ma, sta­rac je za­pi­sao:
"Spo­koj­na no}­na mo­li­tva do­no­si ve­li­ku ko­rist svo­jom bez­me­te­`no­{}u
i ve­o­ma je ko­ri­sna za na­{e du­hov­no uz­ra­sta­we, sli~­no kao {to i bla­ga
no}­na ki­{a po­ma­`e na­pre­do­va­wu ra­sti­wa. Že­li{ li da tvo­ja mo­li­tva
bu­de sr­da~­na i da je Bog pri­hva­ti? U~i­ni pat­wu svog bli­`weg svo­jom
sop­stve­nom pat­wom. I sa­mo je­dan iskren uz­dah zbog bli­`weg do­ne­}e
stvar­ne plo­do­ve. Bo­`an­stve­no oba­ve­{te­we o pri­hva­ta­wu mo­li­tve je
bo­`an­stve­na ute­ha ko­ju ~o­vek ose­}a na­kon mo­li­tve."
"GOSTOPRIMNICA POD VEDRIM NEBOM" 151
O POMISLIMA
1. Pri­li­kom jed­ne od mo­jih po­se­ta upi­tao sam star­ca o po­mi­sli­ma
i evo {ta mi je re­kao:
"Uvek imaj po­zi­tiv­ne po­mi­sli. Da bi me raz­u­meo, go­vo­ri­}u ti o
dva slu­~a­ja ko­ja su se ov­de do­go­di­la. Jed­nom je do­{ao mla­di} od se­dam­
na­est go­di­na i po­ku­cao da mu otvo­rim. Bi­lo je jo{ ju­tro. Iza­{ao sam
i pri­{ao `i­~a­noj ogra­di.
'Ho­}u da vi­dim oca Paj­si­ja', ka­`e mi on. Da bih ma­lo is­ku­{ao we­
go­vo ras­po­lo­`e­we, re­kao sam mu:
'On ni­je ov­de. Oti­{ao je u Ka­re­ju da ku­pi ci­ga­re­te.'
'Do­bro, sa­~e­ka­}u ga', od­go­va­ra mla­di}, ima­ju­}i u umu po­zi­tiv­ne
po­mi­sli.
'Idi', ka­`em mu ja. 'Za­{to ga ~e­ka{? On...'
'Ne, o~e, ho­}u da ga vi­dim', bio je upo­ran mla­di}.
Taj mom­~i} je uvek imao po­zi­tiv­ne po­mi­sli i ni­sam mo­gao da ga
zbu­nim, iako sam ga du­go mu­~io. On ni­je pri­hva­tao r|a­vu po­mi­sao.
Bi­la je to jed­na do­bra du­{a.
Dru­gi put je do­{ao je­dan ~o­vek i za­tra­`io da se po­mo­lim za we­go­
vo de­te ko­je je bi­lo te­{ko bo­le­sno.
'Ja }u ne­{to u~i­ni­ti', re­kao sam mu, 'ali je po­treb­no da i ti ne­
~im po­mog­ne{. Na­rav­no, ti ne ume{ ni da se mo­li{, ni da po­sti{,
ni da pra­vi{ me­ta­ni­je. Me­|u­tim, mo­gao bi da se oslo­bo­di{ jed­nog
svog ne­do­stat­ka.'
'Kog ne­do­stat­ka, o~e,' upi­tao je on.
'Pre­sta­ni da pu­{i{', re­kao sam.
On me pa­`qi­vo sa­slu­{ao. Kad sam otvo­rio cr­kvu da bi u{ao i
po­klo­nio se iko­na­ma, on je na jed­noj sta­si­di­ji osta­vio pa­kli­cu ci­ga­
re­ta i {i­bi­cu, a da ja to uop­{te ni­sam pri­me­tio. Istog ~a­sa do­{ao
je i dru­gi, u{ao u cr­kvu, ra­do­zna­lo raz­gle­dao i iza­{ao na­po­qe. Kre­
nuo je i seo ba{ na ovu ka­me­nu ste­pe­ni­cu, ko­ja se na­la­zi uz sa­mi zid
cr­kve, a za­tim za­pa­lio ci­ga­re­tu i po­~eo da pu­{i bez ika­kve gri­`e
sa­ve­sti. Iza­{ao sam i spa­zio ga:
'O, dra­gi moj, zar pu­{i{ ov­de, gde je cr­kva? Idi ta­mo, is­pod dr­
ve­}a, ta­mo mo­`e{ da pu­{i{ a ne ov­de', ka­`em mu ja. Me­|u­tim, on je
imao r|a­ve i ne­~i­ste po­mi­sli i dr­sko mi je od­go­vo­rio:
'[ta se te­be ti­~e {to ja pu­{im? Ti pu­{i{ u cr­kvi a ja lo­{e po­
stu­pam ako pu­{im na­po­qu?'
Po­no­vo sam mu re­kao da ode oda­tle, ali on je bio upo­ran i od­go­vo­
rio mi je istim re­~i­ma. '[ta on to go­vo­ri', za­pi­tao sam sa­mo­ga se­be.
Ni­sam mo­gao da raz­u­mem. U|em u cr­kvu i vi­dim pa­kli­cu ci­ga­re­ta, ko­ju
152 OTAC DIONISIJE TACIS
je osta­vio onaj ne­sre}­ni otac. Tad sam se do­se­tio da me onaj ~o­vek ne­
pra­vil­no raz­u­meo, po­mi­sliv­{i da su to mo­je sop­stve­ne ci­ga­re­te i da
ja pu­{im u cr­kvi! Ob­ja­snio sam mu {ta se za­pra­vo do­go­di­lo, ali on
je imao r|a­vu po­mi­sao. Ni­je imao `e­qu da za­do­bi­je ko­rist. Tra­`io je
oprav­da­we za svo­je zlo da bi ga za­dr­`ao u se­bi. A onaj de­~ak, o ko­jem
sam ti pret­hod­no go­vo­rio, imao je po­zi­tiv­ne po­mi­sli!"
2. "Sa­ta­na do na­{eg po­sled­weg da­ha ne­}e pre­sta­ja­ti da u na{ um
se­je lu­ka­ve i ne­~i­ste po­mi­sli. Ne­}e­mo im pri­da­va­ti ni­ka­kav zna­~aj.
Pu­sti­mo ih ne­ka pro­le­}u mi­mo nas, kao {to pti­ce le­te kroz va­zduh.
Po­kre­ni­mo fa­bri­ku po­zi­tiv­nih po­mi­sli. Ono {to joj da­mo, to }e­mo
i do­bi­ti. Ako joj da­mo gvo­`|e, gvo­`|e }e­mo i do­bi­ti. Ako joj da­mo
zla­to, zla­to }e­mo i do­bi­ti. Zlo ko­je vi­di­mo svag­da }e­mo pre­tva­ra­ti
u do­bro. Sve }e­mo gle­da­ti s pro­sto­tom."
Je­dan mo­nah pro­stog sr­ca vi­deo je na ne­kom ja­pan­skom tran­zi­sto­ru
krst, i {ta mi­sli­te da je u~i­nio? Ni­je osu­dio Ja­pan­ce ko­ji su u svo­
jim ra­di­o­ni­ca­ma na tran­zi­stor po­sta­vi­li krst, ne­go je re­kao: 'Sla­va
Bo­gu za to {to su i Ja­pan­ci po­sta­li hri­{}a­ni!' Ako vam se do­go­di
da se na­|e­te u ne­kom dru­{tvu gde se ne go­vo­ri o du­hov­nom, }u­ti­te i
ne pri­da­ji­te ni­ka­kav zna­~aj ono­me {to se pri­~a, ne­go u taj­no­sti tvo­
ri­te mo­li­tvu. Ta­ko }e­te isto­vre­me­no iz­go­vo­ri­ti mo­li­tvu za one {to
pra­zno­slo­ve a vi sa­mi ne­}e­te ima­ti {te­te."
3. "Ne­ka se r|a­va po­mi­sao ne za­dr­`a­va u na­ma, jer }e nam na­u­di­
ti. Ona je sli~­na mu­vi ko­ja sle­}e na me­so i po­la­`e ja­ja. U me­su }e
se usko­ro po­ja­vi­ti cr­vi. Ta­ko i r|a­va po­mi­sao, kad se za­dr­`i u umu,
na­no­si ve­li­ku {te­tu."
4. Ne­kom mla­dom ~o­ve­ku ko­ji je `e­leo da po­sta­ne we­gov po­slu­
{nik, sta­rac je re­kao: "Ako ti sam ne­ma{ po­zi­tiv­ne po­mi­sli, ka­ko
on­da sta­rac mo­`e da ti po­mog­ne? Ako, na pri­mer, ~o­vek usled svo­je
sla­bo­sti ~i­ni zlo, ti ga osu­|u­je{. Ako pak uz po­mo} Bo­`i­je bla­go­
da­ti tvo­ri ne­ko ~u­do, re­}i }e{ da je ~a­rob­wak i da je za­to iz­vr­{io
~u­do. Ta­ko po­stu­pa ~o­vek ko­ji ima r|a­ve po­mi­sli."
5. "R|a­ve po­mi­sli su sli~­ne avi­o­ni­ma ko­ji nam do­sa­|u­ju svo­jom
bu­kom a mi ne mo­`e­mo da ih spre­~i­mo u to­me. Naj­sna­`ni­ja va­zdu­{na
pro­ti­vod­bra­na je psal­mo­po­ja­we, jer ono pred­sta­vqa mo­li­tvu Hri­stu
i pre­zi­ra­we |a­vo­la." Dru­gom pri­li­kom je re­kao: "R|a­ve po­mi­sli se iz­
go­ne sa­mo pre­zi­rom i rav­no­du­{no­{}u pre­ma wi­ma. Kad nas na­pa­da­ju,
"GOSTOPRIMNICA POD VEDRIM NEBOM" 153
mi }e­mo po­ja­ti. One ni­su na­{e ne­go tu­|e. One do­la­ze spo­qa, sli~­no
bu­ci avi­o­na."
6. Dvo­ji­ca po­klo­ni­ka upi­ta­li su star­ca da li su od­go­vor­ni za po­
mi­sli ko­je na­pa­da­ju um, a on je od­go­vo­rio: "Ja se na­la­zim ov­de a iz­nad
me­ne le­te avi­o­ni. Ja ne mo­gu da ih spre­~im i, pre­ma to­me, ni­sam od­
go­vo­ran za to. Me­|u­tim, ako bih po­~eo da gra­dim aero­drom, pre­uz­ eo
bih od­go­vor­nost na se­be."
7. "Do­bri Bog da­je de­mo­ni­ma slo­bo­du za ne­ko vre­me, ka­ko bi nam
oni svo­jom zlo­bom po­mo­gli da po­lo­`i­mo du­hov­ne is­pi­te. Sve dok
~o­vek `i­vi na ze­mqi, ima pra­vo da po­la­`e te du­hov­ne is­pi­te. Po­prav­
nog is­pi­ta ne­}e bi­ti. Pre­ma to­me, pod­vi­za­va­}e­mo se da bi­smo sa­bra­li
du­hov­ne oce­ne i pre­{li u raj."
8. Pet iz­re­ka star­ca Paj­si­ja o po­mi­sli­ma:
– "Kad ~o­vek ne pri­hva­ta |a­vol­ske po­mi­sli, on po­stu­pa pra­vil­
no."
– "Do­bre po­mi­sli }e­mo ima­ti on­da kad nam sve bu­de iz­gle­da­lo
~i­sto."
– "Ni­je­dan pod­vig ne­ma to­li­ko mo­}i ko­li­ko je ima do­bra po­mi­
sao."
– "^i­sto sr­ce i ~i­ste, do­bre po­mi­sli do­no­se du­{ev­no zdra­vqe."
– "R|a­va po­mi­sao pred­sta­vqa pre­pre­ku za bla­go­dat Bo­`i­ju."
9. "Na po­~et­ku du­hov­nog pod­vi­ga, pod­vi­`nik pro­te­ru­je r|a­ve po­
mi­sli du­hov­nim po­u­ka­ma, ne­pre­sta­nim mo­li­tva­ma i usrd­nim pod­vi­
gom. Za­tim do­la­ze sa­mo do­bre po­mi­sli. Ka­sni­je se pre­ki­da­ju i do­bre
po­mi­sli, a ~o­vek ose­}a svo­je­vr­snu pra­zni­nu. Na­kon we ~o­ve­ku do­la­zi
bo­`an­stve­no pro­sve­tqe­we."
O POSLU[AWU I TRPQEWU
1. "Po­treb­no je tr­pqe­we a ne zlo­ba u sr­cu. Je­dan ~o­vek u Tra­ki­ji
po­stao je hri­{}a­nin. We­go­va `e­na, me­|u­tim, ne sa­mo da ni­je sle­di­
la we­gov pri­mer ne­go mu se i o{tro pro­ti­vi­la i su­ro­vo se pre­ma
we­mu po­na­{a­la. On je tr­peo i od­go­va­rao joj qu­ba­vqu. Vre­me­nom je
`e­na po­pu­sti­la pred we­go­vim tr­pqe­wem i qu­ba­vqu i re­kla: 'Mo­ra
da je isti­nit i ve­li­ki Bog u Ko­jeg on ve­ru­je!' Ona je ta­ko­|e po­sta­la
hri­{}an­ka."
154 OTAC DIONISIJE TACIS
2. "Da bi­smo se ne­ko­me pot­~i­ni­li, mo­ra­mo ose­}a­ti ili po­{to­va­we
ili strah. Pot­~i­we­nost ko­ja po­ti­~e od po­{to­va­wa je du­hov­na, a ona
ko­ja po­ti­~e od stra­ha na­zi­va se voj­ni~­kom di­sci­pli­nom."
3. Dru­gi put je re­kao: "Za pot­~i­wa­va­we i po­slu­{a­we ne po­sto­ji
uz­rast."
4. "Po­slu­{a­we pred­sta­vqa kqu~ za raj­ske dve­ri, ali sa­mo po­slu­
{a­we a ne i voj­ni~­ka po­kor­nost, od­no­sno iz­nu­|e­na pot­~i­we­nost i mo­
li­tva pod pret­wom pa­li­ce. Ni­ko se ni­je sam is­ce­lio i ni­ko se ne­}e
spa­sti bez po­slu­{a­wa. Po­slu­{a­we i pri­rod­na pro­sto­ta naj­kra­}im
pu­tem vo­de ka sve­to­sti. Jed­nom pro­stom ~o­ve­ku, ko­ji je ne­go­vao bo­le­
sni­ka, do­go­di­lo se sle­de­}e: bo­le­snik je jed­nom pri­li­kom za­tra­`io
da je­de ri­bu. Onaj ~o­vek je si­{ao na mor­sku oba­lu i u{ao u hram ko­ji
se ta­mo na­la­zio. Po­di­gao je ru­ke pre­ma ne­bu i jed­no­stav­no za­mo­lio:
'Hri­ste, daj mi, mo­lim Te, ri­bu za bo­le­sni­ka' i gle ~u­da! U we­go­vim ru­
ka­ma po­ja­vi­la se ri­ba! Za­hva­qu­ju­}i Bo­gu, on ju je od­neo bo­le­sni­ku."
PODVIG I DUHOVNI @IVOT
1. Sta­rac nas sa­ve­tu­je: "Go­di­ne pro­la­ze, qu­di sta­re, i za­to se
ne­moj­te za­u­sta­vqa­ti na ras­kr­sni­ca­ma. Pre­ma va­{oj usrd­no­sti, iza­
be­ri­te ne­ki krst i kre­ni­te jed­nim od dva pu­ta na­{e Cr­kve. Po­|i­te
za Hri­stom na Ras­pe­}e, ako ho­}e­te da se ra­du­je­te ra­do­{}u We­go­vog
vas­kr­se­wa." Dva pu­ta Cr­kve, o ko­ji­ma go­vo­ri sta­rac, je­su mo­na­{tvo
i bra~­ni `i­vot.
2. "Sla­dak je hleb na­kon po­sta. Sla­dak je i san na­kon bde­wa. Na­
kon za­mo­ra, i na gru­bom ka­me­nu se mo­`e od­mo­ri­ti bo­qe ne­go na fo­
te­qi."
3. Na pi­ta­we ka­kve bi kwi­ge tre­ba­lo da ~i­ta­ju hri­{}a­ni, sta­rac
je od­go­vo­rio: "[ta je po­treb­ni­je: ~i­ta­ti ili iz­vr­{a­va­ti? Pod­vig je
vred­ni­ji od zna­wa."
4. Raz­go­va­ra­ju­}i sa bo­go­slo­vi­ma, sta­rac je iz­me­|u osta­log re­kao i
sle­de­}e: "Iz­be­ga­vaj­te po­vo­de za greh. Na­ve­{}u je­dan pri­mer. Ako ne­ko
bo­lu­je od {e­}er­ne bo­le­sti i ne sme da je­de slat­ki­{e, mo­`e li to da
iz­beg­ne ako ski­ta po po­sla­sti­~ar­ni­ca­ma? Bu­di­te opre­zni u od­no­su
na is­ku­{e­wa. Sve po­~i­we od mi­sli ko­ja nas je pri­vu­kla. Uko­li­ko je
~o­vek du­hov­ni­ji, uto­li­ko ma­we pra­va ima u `i­vo­tu. Naj­ve­}a ra­dost
"GOSTOPRIMNICA POD VEDRIM NEBOM" 155
je slu­`e­we dru­gom ~o­ve­ku i opra­{ta­we we­go­vih gre­{a­ka. Onaj ko­ji
pri­hva­ta do­bro­~in­stvo ose­}a qud­sku ra­dost a onaj ko­ji ga ~i­ni ra­
dost bo­`an­stve­nu."
5. Obra­}a­ju­}i se mla­di­ma, sta­rac je re­kao: "Je­di­no od­se­ca­ju­}i
sop­stve­ne stra­sti mo­`e­mo po­mo­}i i dru­gi­ma da ih od­se­ku. Mo­li­tvu
tre­ba tvo­ri­ti i sr­cem, a ne sa­mo usti­ma."
6. Je­dan mla­di} je za­mo­lio star­ca da mu is­pri­~a ne­{to o svom
li~­nom `i­vo­tu, a sta­rac je na to re­kao: "O du­hov­nom tu­ri­zmu, ~e­do
mo­je?"
7. Sta­rac je ube­|i­vao mla­de: "Po­sta­raj­te se da ka­se­tu na­pu­ni­te
sad, dok ste mla­di, ina­~e }e se ka­sni­je, kad osta­ri­te, sa vi­zan­tij­skom
mu­zi­kom iz­me­{a­ti bu­zu­ki."
8. "Du­go­traj­no ba­vqe­we bo­go­slo­vqem na­no­si {te­tu. Neo­ph­ od­na je
pro­sto­ta i is­po­qa­va­we ste­~e­nih zna­wa na de­lu." Re­~i star­ca Paj­si­ja
ima­ju po­seb­nu vred­nost u na­{e vre­me, jer se mno­gi te­o­ret­ski ba­ve bo­
go­slo­vqem, dok u prak­si ni­ma­lo ne na­pre­du­ju.
9. Obra­}a­ju­}i se mla­di­ma, sta­rac je re­kao: "Du­hov­no de­la­we tre­ba
za­po­~e­ti od ra­nih go­di­na jer ~o­vek, kad je mlad, mo­`e da ra­di i ima
sna­ge za to. Kad osta­ri, te­{ko mu je da ra­di. Ja se sa­da hra­nim onim
{to sam sa­ku­pio u mla­do­sti. Ta­ko i vi ra­di­te sa­da, dok ste mla­di."
10. Jed­nom bo­go­slo­vu ko­ji je no­sio ra­su sta­rac je re­kao sle­de­}e:
"Ti si Bo­ga oku­sio sa­mo spo­qa ali ne i iz­nu­tra. Unu­tra­{we je uz­vi­
{e­ni­je i ~u­de­sni­je od spo­qa­{weg."
11. "Na{ `i­vot mo­ra bi­ti prost. Na­pu­sti­te ve­li­ke zah­te­ve, ne
tra­`i­te udob­nost. Jed­nom mi je ne­ki Ne­mac do­neo ma­{i­nu za se­~e­we
hle­ba. On ju je da­ro­vao ra­di mo­je udob­no­sti. '[ta je to', upi­tao sam ja.
'Me­ni to ni­je po­treb­no. Ja ~ak ni hle­ba ne­mam uvek.'"
12. "Mla­di} ko­ji vas­ce­lo svo­je sr­ce pre­da Hri­stu i s ve­rom se
pre­pu­sti ru­ko­vo­|e­wu opit­nog star­ca, la­ko ski­da sta­rog ~o­ve­ka. On
je sli­~an mla­dom krom­pi­ru ko­ji se la­ko ~i­sti. Onaj sta­ri­ji, uko­li­ko
ni­je prost i smi­ren, sli­~an je sta­rom krom­pi­ru ko­ji je te­{ko o~i­sti­
ti. On mo­ra bi­ti sku­van i o~i­{}en dok je jo{ to­pao."
156 OTAC DIONISIJE TACIS
13. Po­tru­di­te se da od­se­~e­te stra­sti i da uklo­ni­te ne­do­stat­ke
ko­ji­ma je is­pu­we­no va­{e sr­ce. Unu­tar we­ga na­la­ze se sve zve­ri ovog
sve­ta. Kad od­se­~e­mo svo­je ve­li­ke stra­sti, la­ko pro­pa­da­ju i one ma­le.
Ži­vi­te u ne­pre­sta­nom sla­vo­slo­vqu i bla­go­da­re­wu Bo­gu, jer je naj­ve­­
}i greh ne­bla­go­dar­nost (tj. ne­za­hval­nost), dok je ne­za­hval­nik naj­go­ri
od svih qu­di."
14. Iz­re­ke star­ca Paj­si­ja:
– "Uko­li­ko su ka­blo­vi zar­|a­li on­da, ma ko­li­ki da je pri­ti­sak na
uti­ka­~u, stru­ja ne­}e pro­}i."
– "Ko­li­ko o~i­sti{ ka­blo­ve, to­li­ko }e{ bo­`an­stve­nog pro­sve­
tqe­wa pri­mi­ti."
– "U po­~et­ku }u ras­pli­ta­ti klup­~ad a za­tim }u ve­zi­va­ti bro­ja­
ni­ce."
– "Na{ du­hov­ni na­pre­dak, kao i na­{e spa­se­we, za­vi­si od nas. Ni­
ko dru­gi ne mo­`e da nas spa­se."
– "Vi­{wa na­gra­da do­sti­`e se mi­lo­sti­wom. Oni ko­ji ima­ju le­de­no
sr­ce ne­ma­ju tog vi­{weg, po­`r­tvo­va­nog du­ha. Sre­}om, ~ak i oni po­se­
du­ju do­bar kva­sac."
– "Kad ~o­vek ne­{to ~i­ni od sveg sr­ca, od­no­sno kad vo­li to {to
ra­di, on se du­{ev­no ne za­ma­ra."
– "Do­bro po­be­|u­je na do­bar na­~in."
– "Pu­tem svog `i­vo­ta ko­ra­~aj­te u pro­sto­ti."
– "Te­le­sna osa­ka­}e­nost mo­`e uce­lo­mu­dri­ti du­{u."
– "Mi da­je­mo is­pi­te da bi­smo pre­{li u ve~­ni `i­vot. Mo­ra­mo da
do­bi­je­mo ma­kar pre­la­znu oce­nu."
– "Bog se tru­di ra­di na­{eg do­bra. Mi }e­mo, me­|u­tim, da­ti od­go­vor
jer ne ra­di­mo u tom prav­cu."
– "Ne­}e­mo se oprav­da­va­ti, da ne bi­smo pra­vi­li pre­pre­ke bo­`an­
stve­noj bla­go­da­ti."
– "Bo­gu se slu­`i, o We­mu se ne u~i."
– "Zlo po­~i­we od ne­do­stat­ka ve­re u dru­gi `i­vot."
– "Ve­ru­ju­}a i po­bo­`na `e­na vred­ni­ja je od iko­ne bi­lo ko­je sve­ti­
teq­ke, jer je ona we­na `i­va iko­na."
15. Sta­rac je uka­zi­vao na jed­nu du­hov­nu opa­snost: "Pa­zi­te da ne
stek­ne­te do­bro ime, jer }e na­kon to­ga va­{e do­bro ime po­sta­ti naj­ve­}i
ne­pri­ja­teq va­{eg spo­koj­stva. Po­treb­no je mno­go pa­`we da bi mo­nah
`i­veo na du­ho­van na­~in i ne za­do­bi­ja­ju­}i do­bro ime, jer }e zbog sve­
tov­nih po­hva­la sav we­gov trud po­sta­ti uza­lu­dan. Ono­me ko je vo­dio
"GOSTOPRIMNICA POD VEDRIM NEBOM" 157
is­pra­zan `i­vot i po­ka­jao se, i sa­ma ~i­we­ni­ca da je pao u o~i­ma onih
ko­ji ga okru­`u­ju mo­`e po­mo­}i da nad­vla­da svoj greh."
16. "Kad ~o­vek uisti­nu ve­ru­je da je go­ri od svih osta­lih, on­da jed­
no 'Go­spo­de, po­mi­luj' ko­je on iz­go­vo­ri za svet vre­di vi­{e ne­go hi­qa­du
'Go­spo­de, po­mi­luj' ko­je iz­go­vo­ri ne­ko dru­gi. Mo­li­tva svi­ma mo­ra po­
sta­ti nu­`nost. Mo­li­}e­mo se za one ko­ji­ma je mo­li­tva po­treb­na, kao
i za ceo svet. Po­de­li­mo svo­ju mo­li­tvu na tri de­la. Pr­vi ne­ka bu­de
za nas sa­me, dru­gi za `i­ve, a tre­}i za upo­ko­je­ne. Re­dov­no }e­mo pri­la­
ga­ti svo­ja ime­na za pro­sko­mi­di­ju, da bi ih je­rej po­mi­wao kod sve­tog
ol­ta­ra. Ne­}e­mo ima­ti po­ve­re­wa u sa­me se­be. Sa­mo­u­ve­re­nost je ve­li­ka
pre­pre­ka za bo­`an­stve­nu bla­go­dat. Kad sve pre­pu­sti­mo Bo­gu, On je
spre­man da nam po­mog­ne."
17. Je­dan po­se­ti­lac upi­tao je star­ca Paj­si­ja za­{to ne ose­}a bo­`an­
stve­no Pri­~e­{}e ona­ko, kao kad je bio ma­li, a sta­rac mu je od­go­vo­
rio: "Ako ima{ de­cu, mo­}i }e{ to da raz­u­me{. Ma­la de­ca slat­ki­{e
do­bi­ja­ju od oca. Ka­sni­je, kad od­ra­stu, mo­ra­ju sa­mi da ih ku­pu­ju. Ta­ko
i Bog u po­~et­ku bla­go­dat da­je bes­plat­no, ali za­tim `e­li na{ li~­ni
pod­vig da bi­smo ose­ti­li bo­`an­stve­no Pri­~e­{}e."
18. Du­hov­no de­la­we je te­{ko i bes­ko­na~­no. Be­se­de­}i sa po­se­ti­
o­ci­ma, sta­rac Paj­si­je je na­veo sle­de­}i pri­mer: "Kao {to }e iko­na,
iz­re­zba­re­na u dr­ve­tu, iz­gle­da­ti ne­do­vr­{e­na uko­li­ko je gle­da­te pod
uve­li­~a­va­ju­}im sta­klom, ta­ko je i ~o­ve­ko­va du­{a ne­sa­vr­{e­na ono­li­ko,
ko­li­ko mu se otva­ra­ju o~i du­{e i po­sta­ju sli~­ne te­le­sko­pu." Za­tim je
do­dao; "Sva­ki ~o­vek je ili ogle­da­lo ili po­klo­pac li­me­ne kon­zer­ve;
ako na we­ga ne pad­nu sun­~e­vi zra­ci, ne­}e za­bli­sta­ti."
19. "Sr­ce se o~i­{}u­je su­za­ma i uz­da­si­ma. Je­dan uz­dah sa du­{ev­nim
bo­lom vre­di ko­li­ko i dve ve­dri­ce su­za. Pla­ka­}e­mo zbog svo­jih gre­ho­va,
svag­da se uzda­ju­}i u qu­bav i mi­lost Bo­`i­ju. Po­gru­zi­mo du­{u u iz­vor
su­za. Ne ogra­ni­~a­vaj­te mo­li­tvu sa­mo na re­~i. U~i­ni­te da ~i­tav va{
`i­vot bu­de mo­li­tva Bo­gu. "
20. Du­hov­ni pod­vig da­ru­je ra­dost qud­skoj du­{i. Sta­rac ka­`e da
hri­{}a­ni, ko­ji tvo­re no}­na bde­wa, mo­le se i po­ste, "ose­}a­ju ra­dost
ka­kvu ne mo­gu ni da za­mi­sle oni ko­ji je­du sve {to po­`e­le i kad god
po­`e­le, i pi­ju vi­no i ras­hla­|e­ne na­pit­ke."
158 OTAC DIONISIJE TACIS
21. "U da­ni­ma svog za­tvor­ni­{tva, sve­ti Ar­se­ni­je Ka­pa­do­kij­ski
ne sa­mo da je pri­do­bi­jao ne­be­ske si­le, ne­go su an­gel­ske si­le i we­ga
sa­mog uz­no­si­le na ne­be­sa", pri­po­ve­dao nam je sta­rac.
22. "Kad se za­bri­ne­mo za spa­se­we svo­je du­{e, te­lo se smi­ru­je a
stra­sti se umrt­vqu­ju."
23. "Bla­go­dat Bo­`i­ja ni­je ci­ster­na iz ko­je vo­da vre­me­nom ne­sta­je,
ne­go je to ne­is­crp­ni is­to~­nik."
24. "Pod­vi­za­va­}e­mo se svim si­la­ma da bi­smo u{li u raj, jer bez
pod­vi­ga ni­ko ne mo­`e da stu­pi u we­ga. Vra­ta ra­ja su ve­o­ma te­sna i ne
slu­{aj­te one {to vam go­vo­re da }e­mo se svi mi spa­sti. To je |a­vol­ska
zam­ka da se ne bi­smo pod­vi­za­va­li. To ide we­mu na ru­ku."
25. Da bi du­hov­ni pod­vig do­neo plo­do­ve, po­treb­no je ne­ko­li­ko
uslo­va. Sta­rac je o to­me re­kao: "Onaj ko se du­go pod­vi­za­va i ne vi­di
du­hov­ni na­pre­dak, gord je i ego­i­sti­~an. Du­hov­no na­pre­do­va­we po­sto­
ji ta­mo gde ima mno­go smi­re­wa, a ono sve do­pu­wu­je. Du­hov­no na­pre­
du­je onaj ~o­vek ko­ji ose­}a da je unu­tar we­ga sve gnu­sno i ne­po­treb­
no. Usrd­nost i rev­no­sni pod­vig, za­jed­no s ose­}a­wem svo­je ubo­go­sti
i na­de u Bo­ga – to je du­hov­ni ki­se­o­nik. Sve to da­je na­du du­hov­nom
pod­vi­gu."
26. "Uvek }e­mo se pod­vi­za­va­ti sa `e­qom i rev­no­{}u da ne bi­smo
ra­`a­lo­sti­li i ogor­~i­li na­{eg an­ge­la –~u­va­ra, jer on da­no­no}­no vo­di
su­ro­vu bor­bu da na­{u du­{u pre­da ~i­stu u ru­ke Bo­`i­je. Ne do­zvo­li­mo
da pra­znih ru­ku sta­ne pred Bo­ga. Ne pre­pu­{taj­te svo­je sr­ce is­pra­znim
i pri­vre­me­nim stva­ri­ma ovo­ga sve­ta i ne gu­bi­te uza­lud­no svo­je vre­
me na wih, jer }e­mo u onaj Dan da­ti od­go­vor. Bog nam je dao vre­me da
bi­smo ga upo­tre­bi­li na do­li­~an na­~in. Pre­daj­mo vas­ce­lo svo­je sr­ce
Bo­gu a ne sve­tu. Bog od nas ne tra­`i ni­{ta osim ~i­stog sr­ca. Onaj ko
je svo­je sr­ce pre­dao sve­tu, taj je ne­pri­ja­teq Bo­`i­ji!"
27. "Ve­ru­ju­}i je du­`an da se na­la­zi po­kraj svog du­hov­ni­ka, kao {to
i bo­le­snik tre­ba da bu­de po­kraj le­ka­ra. Na­ve­{}u je­dan pri­mer. Ako
je ne­ko bo­le­stan i le­kar mu na­lo­`i da sta­vi fla­ster, kad ga dru­gi
put za­bo­li na istom me­stu ne mo­`e da sta­vi fla­ster dok ga le­kar ne
pre­gle­da. Ako dru­gi put ima tem­pe­ra­tu­ru, le­kar bi mo­gao da mu pre­
pi­{e oblo­ge. Me­|u­tim, bo­le­snik je du­`an da ode kod le­ka­ra. Ta­ko se
"GOSTOPRIMNICA POD VEDRIM NEBOM" 159
de­{a­va i sa du­hov­ni­kom." Dru­gi put je re­kao: "Ista du­hov­na bo­lest
zah­te­va u jed­nom slu­~a­ju je­dan na­~in le­~e­wa a u dru­gom – dru­gi."
28. Bo­go­slo­vi­ma ko­ji su ga po­se­ti­li i tom pri­li­kom upi­ta­li za
bor­bu sa zlom ko­je po­sto­ji u sve­tu i de­mon­skim dej­stvi­ma, sta­rac je re­
kao: "Slu­{aj­te, ni­su sve stva­ri |a­vol­ske. Evo, da ka­`e­mo, ka­fa. Ka­fa
ni­je |a­vol­ska, ali kad ne­ko pi­je mno­go ka­fe we­gov ner­vni si­stem bi­va
ra­stro­jen i on pri­be­ga­va po­mo­}i psi­hi­ja­ta­ra. Ne­mam ni­{ta pro­tiv,
po­sto­je i do­bri psi­hi­ja­tri, ali oni ni­su po­treb­ni uko­li­ko po­sto­je
do­bri du­hov­ni­ci. Isto se do­ga­|a i sa vi­nom. Vi­no se osve­}u­je i bla­go­
slo­vi, ali ako ga mno­go pi­je{ gu­bi{ kon­tro­lu nad so­bom i tad |a­vo
na­la­zi po­voq­nu pri­li­ku da is­ko­ri­sti ta­kvo tvo­je sta­we."
SAVREMENI HRI[]ANI
1. "Onaj ko­ji ni­je shva­tio smi­sao `i­vo­ta pod­se­}a na is­pra­van me­
ha­ni­zam sa ohla­|e­nim po­kre­ta­~em. To je ~o­vek bez ide­al ­ a, bez du­ha
`r­tvo­va­wa. We­go­vo sr­ce je oko­va­no le­dom."
2. "Naj­ve­}a bo­lest na­{eg vre­me­na su is­pra­zne po­mi­sli mir­ja­na ko­je
stva­ra­ju ne­spo­koj­stvo. Tu bo­lest is­ce­qu­je je­di­no Hri­stos uz po­mo} du­
{ev­nog ti­ho­va­wa, ali je nu­`no da se ~o­vek po­ka­je i obra­ti Hri­stu."
3. Sta­rac Paj­si­je uka­zu­je na du­hov­nu opa­snost, ka­kva pre­ti od sve­
tov­nog du­ha ko­ji je ovla­dao hri­{}a­ni­ma na­{eg vre­me­na. Pre­ma star­
~e­vim re­~i­ma, qu­di du­hov­no sla­be i to mo­`e uga­si­ti pra­vo­slav­ni
pod­vi­`ni~­ki duh na­{e Cr­kve. "Ov­de mo­ra­mo bi­ti ve­o­ma opre­zni, jer,
po­red to­ga {to je pri­sut­na ve­li­ka sla­bost, sa­vre­me­ni qu­di su do­{li
do­tle da do­no­se i za­ko­ne ko­ji joj po­vla­|u­ju i pri­mo­ra­va­ju pod­vi­`ni­ke
da ih is­pu­wa­va­ju. Zbog to­ga pod­vi­`ni­ci ne sa­mo da ne bi tre­ba­lo da
se pre­da­ju uti­ca­ju sve­tov­nog du­ha ne­go ni da se po­re­de s mir­ja­ni­ma i
da po­mi­{qa­ju da su oni sve­ti. U pro­tiv­nom }e i wih sa­me ob­uz­ e­ti sla­
bost i za­vr­{i­}e se ta­ko {to }e po­sta­ti go­ri od raz­u­la­re­nih mir­ja­na."
4. Mla­di­}i­ma ko­ji su do­la­zi­li kod we­ga sta­rac Paj­si­je je ob­ja­{wa­
vao: "Po­sto­ji du­hov­ni, ali po­sto­ji i sve­tov­ni duh, kao {to po­sto­je i
du­hov­na i sve­tov­na gle­di­{ta u na­{em dru­{tvu. U na­{e vre­me, onaj ko­ji
ima du­hov­na gle­di­{ta ima u na­{em dru­{tvu ma­we pra­va. Na­pro­tiv,
onaj ko­ji ima sve­tov­ni duh ima u sve­tu ve­}a pra­va. On mo­`e da bi­je, da
vre­|a, da se ru­ga i da ~i­ni sve {to ho­}e, i opet uspe­va da se do­mog­ne
ono­ga {to mu se do­pa­da. Me­|u­tim, ~o­vek s du­hov­nim gle­di­{ti­ma ima
160 OTAC DIONISIJE TACIS
i du­hov­nu lo­gi­ku. We­go­va gle­di­{ta mo­ra­ju bi­ti du­hov­na a ne sve­tov­na.
Du­hov­ni ~o­vek mo­ra bi­ti rav­no­du­{an pre­ma sve­tov­nim gle­di­{ti­ma."
5. Sve­tov­ni duh je ve­li­ka pret­wa za pra­vo­slav­ne. On pre­ti ~ak i
mo­na­{tvu. Pro­ti­vqe­we ovom du­hu je te­`ak po­sao i sva­ko je du­`an da
mu se i na de­lu su­prot­sta­vi. Sta­rac je ve­o­ma uz­ne­mi­ren zbog te po­ja­ve
i vr­lo ~e­sto sa­ve­tu­je hri­{}a­ni­ma u sve­tu, pa ~ak i mo­na­si­ma, da se
~u­va­ju tog lu­ka­vog ne­pri­ja­te­qa. On je, iz­me­|u osta­log, na­pi­sao i sle­
de­}e: "Mo}­ni sve­tov­ni duh ko­ji vla­da u sa­vre­me­nom ~o­ve­ku, obra­tiv­{i
ce­lo­kup­no we­go­vo sta­ra­we ka to­me da {to bo­qe `i­vi uz {to ve­}i
kom­for i sve ma­wi rad, uti­cao je, na `a­lost, i na ve­}i­nu du­hov­nih
qu­di ko­ji po­ku­{a­va­ju da po­sta­nu sve­ti ali uz {to ma­we tru­da. To­ga,
me­|u­tim, ni­ka­da ni­je bi­lo, jer 'sve­ti su da­li krv i pri­mi­li Du­ha'. Ra­du­
ju­}i se okre­ta­wu hri­{}a­na Sve­tim Oci­ma i di­ve­}i se omla­di­ni ko­ja
se, stre­me­}i svo­jim ide­al ­ i­ma, po­sve­}u­je mo­na­{tvu, sr­ce sa­da i bo­li
jer vi­di da sav taj iz­vr­stan qud­ski ma­te­ri­jal ne do­bi­ja od­go­va­ra­ju­}i
du­hov­ni kva­sac, da se ne po­di­`e du­hov­no te­sto i da se sve za­vr­{a­va
ti­me {to se od tog ne­na­ra­slog te­sta do­bi­ja pre­san hleb."
6. "Obra­zo­va­ni" hri­{}a­ni ne bi­va­ju udo­sto­je­ni ~u­de­snih ja­vqa­wa
sve­ti­te­qa. Oni od­ba­cu­ju sve {to pro­ti­vu­re­~i wi­ho­voj gvo­zde­noj lo­gi­
ci. Drev­ni hri­{}a­ni bi­va­li su udo­sto­je­ni ~u­da jer su bi­li smi­re­ni.
Sta­rac je o to­me go­vo­rio: "U na­{e vre­me umno­`a­va­wa zna­wa, lo­gi­ka
je, na `a­lost, po­ko­le­ba­la osno­ve qud­ske ve­re i is­pu­ni­la du­{e pi­ta­
wi­ma i sum­wa­ma. Kao po­sle­di­ca to­ga, oni su li­{e­ni ~u­da jer se ~u­do
do­`i­vqa­va li~­nim opi­tom i ne mo­`e bi­ti ob­u­hva­}e­no lo­gi­kom."
7. Mir­ja­ni se in­te­re­su­ju za spo­qa­{we, dok o po­sto­ja­wu unu­tra­
{weg `i­vo­ta ~ak i ne pret­po­sta­vqa­ju. Wi­hov na­~in raz­mi­{qa­wa
sta­rac je iz­o­bra­zio sle­de­}im pri­me­rom: "Mir­ja­ni ne vo­le da se u wi­
ho­vim dvo­ri­{ti­ma na­|e ot­pad i bla­to, zbog ~e­ga dvo­ri­{te ~i­ste i
uvo­de red sve do­tle, dok sve ne bu­de ~i­sto. Sa­ku­pqe­ne ot­pat­ke uno­se
u ku­}u da se ne bi vi­de­li iz dvo­ri­{ta. Ta­ko po­stu­pa­ju mir­ja­ni. Ne­ka
unu­tra bu­du ot­pa­ci, sa­mo ne­ka ne osta­nu spo­qa, da ih qu­di ne bi vi­
de­li. Na­pro­tiv, du­hov­ni qu­di ~i­ste dom i iz­ba­cu­ju ot­pad, pri ~e­mu
ih ne in­te­re­su­je {ta }e re­}i dru­gi."
8. "Udob­no­sti ra­|a­ju te­{ko­}e. Ov­de je do­la­zio je­dan ~o­vek i pi­tao
me {ta da ~i­ni. On po­se­du­je tri ma­{i­ne i mno­{tvo ras­ho­da i te­{ko­­
}a zbog wih. Re­kao sam mu da se ogra­ni­~i na jed­nu ma­{i­nu i da ma­we
"GOSTOPRIMNICA POD VEDRIM NEBOM" 161
pu­tu­je, jer nam mno­{tvo ma­{i­na, ko­je ku­pu­je­mo zbog udob­no­sti, stva­
ra pro­ble­me. Zbog wih mo­ra­mo da ima­mo i ra­di­o­ni­ce, i sve mo­gu­}e
me­ha­ni­zme, i go­ri­vo. Mo­gu­}e su i ha­va­ri­je. Uko­li­ko stva­ra­mo vi­{e
udob­no­sti, uto­li­ko na­i­la­zi­mo na ve­}e te­{ko­}e."
9. "Qu­di su ne­kad za po­ja­som no­si­li no`. Na­zi­va­li su ga 'ju­na­~i­
nom' i re­za­li wi­me sve {to su hte­li. Sad su iz­mi­{qe­ni me­ha­ni­zmi, a
qud­ske ru­ke osta­ju bez za­ni­ma­wa, zbog ~e­ga bo­le i tre­ba im ma­sa­`a."
Ne­dav­no je o ~o­ve­ko­vom ro­bo­va­wu me­ha­ni­zmi­ma na­pi­sao sle­de­}e: "Bu­du­­
}i da su qud­ske udob­no­sti pre­vr­{i­le sva­ku me­ru, one su se pre­tvo­ri­le
u te­{ko­}e. Umno­`i­li su se me­ha­ni­zmi, ali su se umno­`i­li i pro­ble­
mi. Od ~o­ve­ka su na­~i­ni­li ma­{i­nu i sad ma­{i­ne i me­ha­ni­zmi ko­man­
du­ju sa­mim ~o­ve­kom, zbog ~e­ga su qud­ska sr­ca po­sta­la gvo­zde­na."
10. "Qu­di su po­mo­}u he­mi­ka­li­ja od­ga­ji­li cvr~­ke ko­ji uni­{ta­va­ju
ko­mar­ce. Za­tim su na­~i­ni­li cvr~­ke na ba­te­ri­je i ul­tra­zvu­ke. [ta
da ka­`e­mo na to? ^o­vek je he­mi­ka­li­ja­ma o{te­tio pri­ro­du. Sad pa­ra­
dajz i kra­stav­ce je­de­mo u ja­nu­a­ru. To ni­je na ko­rist, jer he­mi­ka­li­je i
hor­mo­ni na­no­se {te­tu."
11. "^o­vek je osa­ka­tio pri­ro­du. Vi­di{ da je ov­de, na Sve­toj Go­ri,
dr­ve­}e pre­kra­sno. Jed­no je ma­lo, dru­go ne­{to ve­}e. Po­sto­je i dru­ga
ra­sti­wa, ta­ko­|e sa mno­go ni­jan­si. Svu­gde po­sto­ji ve­li­ka ra­zno­li­kost.
Me­|u­tim, uko­li­ko pro­pu­tu­je{ Hal­ki­di­kom, gde dr­ve­}e sa­de qu­di, vi­
de­}e{ da to dr­ve­}e li­~i na ita­li­jan­ske voj­ni­ke iz 1940. go­di­ne. Ono
je jed­no­li­ko i u to­me ne­ma le­po­te."
12. Iz star­~e­ve be­se­de s po­se­ti­o­ci­ma – mir­ja­ni­ma:
– "O~e, bo­ri­mo se s mno­{tvom po­ro­di~­nih pro­ble­ma."
– "Mi sa­mi­ma se­bi mno­go ote­`a­va­mo `i­vot tr­~e­}i za ma­te­ri­jal­
nim do­bri­ma. Ne mo­`e­mo da se do­se­ti­mo da, uko­li­ko smo ci­vi­li­zo­va­
ni­ji, uto­li­ko vi­{e pro­ble­ma stva­ra­mo i se­bi i svo­joj po­ro­di­ci."
– "O~e, ka­kve pro­ble­me, ko­je stva­ra tr­ka za ma­te­ri­jal­nim do­bri­
ma, ima{ u vi­du?"
– "Pre­da­je­mo se pre­ko­mer­noj is­pra­zno­sti i pri tom gu­bi­mo dra­go­
ce­no spo­koj­stvo. Mi se ra­si­pa­mo. Že­na je pri­mo­ra­na da ra­di jer nam
na­vod­no ne­do­sta­je no­vac. Re­zul­tat to­ga je da de­ca osta­ju bez maj­ke. Zbog
ne­~e­ga sa­svim be­zna­~aj­nog gu­bi­mo smi­sao i ciq stva­ra­wa po­ro­di­ce."
– "Ve­}i­na nas `i­vi u ilu­zi­ji da je­dva sa­sta­vqa­mo kraj s kra­jem,
zbog ~e­ga ve­}i­na `e­na ra­di."
162 OTAC DIONISIJE TACIS
– "Ne sa­sta­vqa­mo kraj s kra­jem za­to {to ho­}e­mo da ima­mo vi­deo,
te­le­vi­zor, no­vu ma­{i­nu, mno­{tvo ukra­sa. Pro­`di­re nas is­pra­znost
a mi ni­ka­ko ne mo­`e­mo da se za­u­sta­vi­mo i `e­li­mo sve vi­{e i vi­{e.
Re­zul­tat to­ga je da de­ca bi­va­ju li­{e­na pa­`we. To je ve­li­ka gre­{ka
i to bi tre­ba­lo da shva­ti­mo. Ne­ka ra­di sa­mo je­dan ~lan po­ro­di­ce,
a mi }e­mo se za­do­vo­qi­ti neo­p­hod­nim. Tad }e pro­blem pre­sta­ti da
posto­ji."
13. "Je­dan sta­rac od 78 go­di­na, u vre­me kad od smr­ti we­go­ve `e­ne
ni­je pro­{lo ni ~e­tr­de­set da­na, za­tra­`io je od me­ne da se po­mo­lim
da mu Bog na­|e mla­du i re­li­gi­oz­ nu `e­nu, ka­ko bi se po­no­vo o`e­nio.
'O ~e­mu ti to raz­mi­{qa{', upi­tao sam. 'Zar ov­de ne vi­di{ mo­na­he ko­
ji su od de­tiw­stva po­sve­ti­li `i­vot Bo­gu? A ti ho­}e{ po­no­vo da se
o`e­ni{! Kad }e{ se po­bri­nu­ti za svo­ju du­{u?' [ta da ka­`e­te na to?
Vi­di­te li {ta je imao na umu?"
14. "Uko­li­ko se qu­di uda­qu­ju od pro­stog, pri­rod­nog `i­vo­ta i pre­
pu­{ta­ju ras­ko­{i, uto­li­ko se umno­`a­va i wi­hov strah za su­tra­{wi
dan. Uko­li­ko se raz­vi­ja sve­tov­na ugla­|e­nost, uto­li­ko se gu­be pro­sto­
ta, ra­dost i pri­rod­ni qud­ski osmeh."
15. Obra­}a­ju­}i se mir­ja­ni­ma, sta­rac je re­kao: "Kad bi­ste vi, mir­ja­
ni, mo­gli da bu­de­te sve­sni opa­sno­sti u ko­ji­ma `i­vi­te, mo­li­li bi­ste
se de­set pu­ta vi­{e od nas, mo­na­ha."
16. Po­se­ti­o­cu ko­ji je pa­tio od ~e­stih gla­vo­bo­qa sta­rac je re­kao:
"Bu­di opre­zan da ne pad­ne{ u r|a­vu bo­lest. Idi u su­per­mar­ket i ku­pi
ma­lo rav­no­du­{no­sti. Znaj i to da je­di­no ve­re ne­ma do­voq­no. Neo­p­hod­
no je i po­ve­re­we u Bo­ga."
17. "Ne­ka­da su qu­di ka­le­mi­li di­vqe dr­ve­}e po­red sta­za, da bi bu­
du­}a po­ko­le­wa, oku­siv­{i plo­do­ve, opro­sti­la umr­lim pre­ci­ma. Da­nas
svi `e­le da u pot­pu­no­sti obez­be­de je­di­no se­be sa­me, a to, na kra­ju
kra­je­va, ni­ko ne mo­`e da u~i­ni."
18. S tu­gom se se­}a­ju­}i pro­{lih vre­me­na na Ato­su i uop­{te u sve­
tu, otac Paj­si­je je za­pi­sao sle­de­}e: "Pre dva­de­set go­di­na, mo­gla se na­­
}i pro­sto­ta ko­ja se ~e­sto su­sre­ta­la u Gra­di­ni Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce.
Taj mi­o­mi­ris ota~­ke pro­sto­te oku­pqao je i hra­nio po­bo­`ne qu­de a
oni su, sli~­no p~e­la­ma, i dru­gi­ma pre­no­si­li taj du­hov­ni bla­go­slov
"GOSTOPRIMNICA POD VEDRIM NEBOM" 163
za wi­ho­vu du­hov­nu ko­rist. Ma gde da po­|e­te, mo­gle su se ~u­ti pri­~e
o ~u­di­ma i ne­be­skim po­ja­va­ma ko­je su se pre­no­si­le s ve­li­kom pro­sto­
tom, jer su ih oci sma­tra­li sa­svim pri­rod­nim. Ono­me ko je `i­veo
u toj du­hov­noj at­mos­fe­ri bla­go­da­ti ni­kad ni­je mo­gla do­}i po­mi­sao
sum­we u ono {to je ~uo, jer je i sam mo­gao da do­`i­vi ne­{to sli~­no.
Me­|u­tim, we­mu ni­je do­la­zi­la po­mi­sao da ove bo­`an­stve­ne do­ga­|a­je
za­pi­{e i da za­dr­`i ih u se­}a­wu ra­di po­to­ma­ka, jer je pret­po­sta­vqao
da }e ta­kva bla­go­dat­na at­mos­fe­ra uvek po­sto­ja­ti. Ko je mo­gao da zna
da }e na­kon ne­ko­li­ko go­di­na ve­}i­na na­ro­da bi­ti una­ka­`e­na ve­li­kom
u~e­no­{}u i ne­ver­jem i da }e do­}i do to­ga da se ~u­da sma­tra­ju mi­to­vi­
ma pro­{lo­sti?"
19. "Je­di­no po­mi­re­we sa Bo­gom mo­`e do­ne­ti mir."
O ISKU[EWIMA
1. "One, ko­ji su se ro­di­li kao bo­ga­qi ili su po­sta­li bo­ga­qi tu­|om
kri­vi­com ili svo­jom ne­pa­`wom, uko­li­ko ne rop­}u ne­go smi­re­no sla­ve
Bo­ga i `i­ve sa Hri­stom, Bog }e pri­dru­`i­ti is­po­ved­ni­ci­ma."
2. "Jed­nom je kod me­ne do­{ao ra­`a­lo­{}e­ni otac ~i­ji je sin bo­lo­vao
od le­u­ke­mi­je i za­tra­`io je da se po­mo­lim. Ja sam mu tad re­kao: 'Ne­{to
}u u~i­ni­ti, ali i ti mi mo­ra{ po­mo­}i. Ti si, na­rav­no, neo­pi­tan u
du­hov­nom, ali bar pre­sta­ni da pu­{i{.' On je sprem­no pri­hva­tio moj
sa­vet i od­la­ze­}i za­hva­lio na we­mu. Od tog da­na, de­~a­ko­vo zdra­vqe je
po­~e­lo da se po­boq­{a­va. Otac je vi­deo ~u­do, ali se vre­me­nom za­bo­
ra­vio i po­no­vo po­~eo da pu­{i. De­~a­ko­va bo­lest se ob­no­vi­la. Na­kon
dve go­di­ne, otac je po­no­vo do­{ao kod me­ne i is­pri­~ao mi {ta se do­
go­di­lo. Upi­tao sam ga za­{to je na­pu­stio svoj du­hov­ni pod­vig i re­kao
da Bog `e­li da vi­di ne­ki trud i sa na­{e stra­ne. Ta­ko je to. Ni­su do­
voq­ne mo­li­tve dru­gog ~o­ve­ka. Nu­`no je da i mi po­ka­`e­mo trud i da
se mo­li­mo."
3. "U sve­tu po­sto­ji ve­li­ko zlo ko­je i ne pri­me­}u­je­mo. Bog ne do­
pu­{ta is­ku­{e­wa iz ko­jih ne bi pro­is­te­klo ne­{to do­bro. Kad bo­gaq
s ra­do­{}u pri­ma is­ku­{e­we ko­je mu je po­sla­to, Bog ga pri­sa­je­di­wu­je
is­po­ved­ni­ci­ma."
4. "Bog nam da­je mno­{tvo mo­gu}­no­sti da za­do­bi­je­mo raj, ali mi te
mo­gu}­no­sti ne ko­ri­sti­mo i ne pri­hva­ta­mo. Sva is­ku­{e­wa }e­mo pri­
hva­ta­ti s tr­pqe­wem i smi­re­wem, bla­go­da­re­}i i pro­sla­vqa­ju­}i Bo­ga.
164 OTAC DIONISIJE TACIS
Sta­ra­}e­mo se da uvek bu­de­mo sa Bo­gom i da se ne uda­qu­je­mo od We­ga,
jer da­le­ko od Bo­ga ne­ma spa­se­wa."
5. "Bog do­pu­{ta da ~o­vek pre­tr­pi ra­zna is­ku­{e­wa, bo­le­sti, {te­tu
i mno­go to­ga dru­gog, kle­ve­te qu­di ko­ji nas okru­`u­ju, ogor­~e­wa, ne­prav­
de. Mo­ra­mo ih pri­hva­ta­ti tr­pe­qi­vo, bez ra­stroj­stva i kao bla­go­slov
Bo­`i­ji. Kad ne­ko pre­ma na­ma po­stu­pa ne­pra­ved­no, mo­ra­mo se ra­do­va­ti
i ono­ga, ko je pre­ma na­ma ne­pra­ve­dan, sma­tra­ti svo­jim ve­li­kim do­bro­
~i­ni­te­qem, jer on po­sta­je uzro~­nik umno­`a­va­wa na­{ih na­gra­da u dru­
gom `i­vo­tu. Is­ku­{e­wi­ma ko­je On do­pu­sti Bog nas pri­pre­ma za Svo­je
Ne­be­sko Car­stvo, da bi­smo u ru­ka­ma ima­li pa­so{ is­ku­{e­wa."
6. "Bog do­pu­{ta da ne­ki pra­ved­ni­ci bu­du okle­ve­ta­ni sto­ga da oni,
ko­ji su kri­vi, ne bi pa­da­li u o~a­ja­we. Da ne bi pro­pa­la ne­ka sla­ba
du­{a, Bog do­pu­{ta da i pra­ved­ni­ci bu­du osu­|e­ni i okle­ve­ta­ni, ali
na kra­ju isti­na bi­va ot­kri­ve­na."
RAZNO
1. "^e­sto od Bo­ga tra­`i­mo ~as ovo, ~as ono, a On nam ne od­go­va­ra.
Da bi od­go­vo­rio na na­{e pro­zbe i dao nam ono za {ta Ga mo­li­mo, mi
pre­vas­hod­no mo­ra­mo po­se­do­va­ti smi­re­we. Svi mi, i de­ca i od­ra­sli,
ima­mo mno­go ego­iz­ ma i ne pri­hva­ta­mo ni uput­stva ni pri­med­be. Sve
mi sa­mi zna­mo, svi smo mi mu­dra­ci. Kad u na­ma za­vla­da ego­i­zam, do­
vo­qan je i naj­ma­wi po­vod da do­|e do ve­li­ke sva­|e. Mi otva­ra­mo vra­ta
sa­ta­ni, a on ula­zi u na­{u po­ro­di­cu i ra­za­ra je. Ne­ka osta­ne ne­pri­me­­
}e­no ono {to vi­di­te i ~u­je­te u tom tre­nut­ku. Va{ sa­vet ne po­ma­`e
ne­go jo{ vi­{e ras­plam­sa­va ogaw. Sa­mo ma­lo pre­tr­pi­te, po­mo­li­te se,
a kad se i dru­gi pri­mi­ri, bi­}e mo­gu­}e i uza­jam­no raz­u­me­va­we. Ri­bar
ne ba­ca mre­`u to­kom olu­je ne­go ~e­ka da se mo­re smi­ri."
2. O pro­ti­vqe­wu na­ra­sta­ju­}im mo­ral­nim sa­bla­zni­ma sta­rac je
re­kao sle­de­}e: "Po­treb­na je opre­znost. Bra­tu tre­ba po­mo­}i. Pri­hva­
ti­}e­mo ono {to ka­`e da bi se oprav­dao, i s qu­ba­vqu }e­mo mu po­mo­}i.
Ako ga svi bu­du pre­zi­ra­li, {ta }e se ti­me do­bi­ti? Ne po­sto­ji put do
Me­se­ca da bi­ste ta­mo mo­gli po­be­}i. Nu­`na je pa­`wa i qu­bav. Du­`ni
smo da se sta­vi­mo u po­lo­`aj dru­gog da bi­smo ga raz­u­me­li."
3. Star­~e­ve iz­re­ke:
– "Ne pro­pa­da ni na{ na­rod, ni Pra­vo­sla­vqe."
"GOSTOPRIMNICA POD VEDRIM NEBOM" 165
– "Obra­ti­te pa­`wu na to ka­ko su pre­kra­sne zve­zde. Po­gle­daj­te i
na grad­ske sve­tiq­ke. Ne mo­gu se ni upo­re­di­ti. Grad­ske sve­tiq­ke za­
ma­ra­ju jer u wi­ma ne­ma le­po­te."
– "Usko­ro }e qu­di ula­zi­ti u ra­ke­te i za sa­mo ne­ko­li­ko mi­nu­ta bi­­
}e u Fran­cu­skoj. Me­|u­tim, to ni­je is­prav­no, to je bez­u­mqe."
– "Da­ro­ve Bo­`i­je ne tre­ba ~i­ni­ti svo­jim sop­stve­nim. Upo­tre­bqa­
va­}e­mo ih i na do­bro dru­gih. Kad ih ~i­ni­mo svo­jim sop­stve­nim, u
nas ula­ze ego­i­zam i gor­dost i Hri­stos }e bi­ti pri­mo­ran da pri­teg­ne
za­vr­taw da bi­smo se smi­ri­li."
4. Upi­tao sam star­ca da li }e do­}i u Ko­ni­cu da bi­smo se s wim
bli­`e upo­zna­li, ali on je od­go­vo­rio: "Eto, auto­mo­bil je ve} star i
po­lo­mqen. Me­|u­tim, bez ob­zi­ra na we­go­vu tro­{nost, u we­mu je mno­
go put­ni­ka..."
5. "Do­bi­jam pu­no pi­sa­ma od obo­le­lih od ra­ka, od sr­~a­nih i du­{ev­
nih bo­le­sni­ka. Oni od me­ne tra­`e da se po­mo­lim. Da, ve­li­ka pat­wa.
Na pi­sma i ne od­go­va­ram jer ih je mno­go i ne uspe­vam da od­go­vo­rim."
6. "Neo­fi­ti na­sto­je da is­pra­ve svo­je `i­vot­ne gre­{ke ko­ri­ste­}i
de­la Sve­tih Ota­ca. Oni is­kri­vqe­no tu­ma­~e Sve­to Pi­smo da bi oprav­
da­li sta­rog ~o­ve­ka. Svo­je gre­he oprav­da­va­ju la­`nim hri­{}an­stvom,
pri­la­go­|e­nim wi­ho­voj me­ri."
7. "\a­vo nas uvek na­go­va­ra da se po­re­di­mo sa oni­ma ko­ji su go­ri
od nas."
8. "\a­vo skri­va ve­li­ku taj­nu."
9. Obra­}a­ju­}i se bo­go­slo­vi­ma, sta­rac je re­kao: "Sve­{te­ni­ci se ne
bri­nu o to­me da bu­du na­pu­we­ne ma­le cr­kve ne­go ho­}e da gra­de ve­li­ke
hra­mo­ve ka­ko bi iz­gle­da­lo da su to­bo­`e za­uz­ e­ti po­slom."
10. "Drv­ce se pod­ve­zu­je me­kom tra­vom a ne `i­com, jer }e mu ona po­
vre­di­ti ko­ren i ono }e se osu­{i­ti. Ta­ko i ogra­ni­~a­va­we po­~et­ni­ka
mo­ra bi­ti me­ko i do­bro­na­mer­no ka­ko ne bi du­hov­no pre­su­{io." "Ne
bi tre­ba­lo da sta­rac o{tro smi­ru­je `i­vog i ego­i­sti~­nog mla­di­}a,
jer }e on pu­sti­ti gra­ne, sli~­no mla­dom dr­ve­tu ko­je ima mno­go so­ko­va
kad mu pod­re­zu­ju mno­go gra­na."
166 OTAC DIONISIJE TACIS
11. "U vre­me kad je tvo­je du­hov­no drv­ce ma­lo i kad we­go­ve gra­ne
ra­stu ni­sko, ra­do­sno pri­hva­ti du­hov­nu ogra­du i oko­ve ogra­ni­~e­wa,
ka­ko te ko­ze ne bi una­ka­zi­le i ka­ko ne bi do­{ao u ne­pri­jat­nost. Sa­
tvo­ri tr­pqe­we da bi du­hov­no uz­ra­stao, oku­sio plo­do­ve i ras­hla­dio
se u sop­stve­noj sen­ci."
12. "Je­di­na `i­vot­na vred­nost je po­ro­di­ca. Kad pro­pad­ne po­ro­di­
ca, pro­pa­{}e i svet. Svo­ju qu­bav naj­pre po­ka­`i u svo­joj po­ro­di­ci."
Dru­gom pri­li­kom je re­kao: "Kad pro­pad­ne po­ro­di­ca, pro­pa­{}e sve: i
sve­{ten­stvo i mo­na­{tvo."
13. O uobi­~a­je­nim ne­su­gla­si­ca­ma me­|u su­pru­`ni­ci­ma sta­rac je
re­kao: "Tre­ba­lo bi da su­pru­`ni­ci ima­ju istog du­hov­ni­ka. Da bi dve
kla­di­ce pot­pu­no li­~i­le jed­na na dru­gu, mo­ra­ju se is­te­sa­ti na istom
stru­gu." Dru­gi put je re­kao: "Su­pru­`ni­ci mo­ra­ju ima­ti du­hov­ni­ka, jer
tak­mi­~e­wa ne mo­`e bi­ti bez su­di­je."
14. "La­ko je ro­di­ti de­te, ali ga je te­{ko vas­pi­ta­ti."
15. "Dr­`a­va se ~e­sto od or­la, ka­kav bi tre­ba­lo da bu­de, pre­tva­ra
u vra­nu ko­ja ki­da svo­je gra­|a­ne. Na re­~i­ma je sprem­na da umre za wih,
dok u stvar­no­sti ni­{ta ne ~i­ni."
16. Bo­go­slo­vi­ma je re­kao: "Po­tru­di­te se da po­sta­ne­te sve­{te­ni­ci a
ne po­po­vi, epi­sko­pi a ne vla­di­ke." Jed­no je sve­{te­nik a ne­{to sa­svim
dru­go pop, jed­no je epi­skop, a ne­{to sa­svim dru­go vla­di­ka.
17. U na­{e vre­me mno­go se go­vo­ri o ~a­rob­wa­{tvu. Zbog to­ga je po­
seb­no zna­~aj­no sle­de­}e star­~e­vo ka­zi­va­we, ko­je na­vo­di­mo na osno­vu
za­pi­sa jed­nog od we­go­vih po­se­ti­la­ca: "De­te je iz­lo­`e­no de­mon­skim
uti­ca­ji­ma, ali kad je ~i­sto, |a­vo ne mo­`e da ga is­ku­{a­va. Kad de­te
po~­ne da bi­va ne­po­slu­{no ro­di­te­qi­ma, kad po~­ne da iz­mi­~e, bla­go­
dat Bo­`i­ja se uda­qu­je od we­ga. Tre­ba­lo bi da zna­te da de­mo­ni ~o­ve­ka
pod­sti­~u na zlo dej­stvu­ju­}i spo­qa. Da bi u{li u we­ga, ~o­vek mo­ra da
im pru­`i ozbi­qan po­vod za to, ina­~e ni­{ta ne mo­gu da u~i­ne.
Da bi vam ovo bi­lo ja­sni­je, is­pri­po­ve­da­}u vam je­dan ka­rak­te­ri­
sti­~an slu­~aj, ko­ji je ve­zan za jed­nu ~e­tr­de­se­to­go­di­{wu u~i­te­qi­cu
i we­nog pet­na­e­sto­go­di­{weg u~e­ni­ka. O ovom slu­~a­ju ne­dav­no mi je
pi­sa­la ona sa­ma. Bi­la je ne­u­da­ta ili, ka­ko se ka­`e, sta­ra de­voj­ka. U
woj se ras­plam­sa­la ne­~i­sta strast pre­ma jed­nom pet­na­e­sto­go­di­{wem
"GOSTOPRIMNICA POD VEDRIM NEBOM" 167
gim­na­zi­jal­cu. Po­{la je kod ~a­rob­wa­ka da joj po­mog­ne. Me­|u­tim, de­~ak
je bio ~ist i ~a­rob­wak ni­{ta ni­je mo­gao da u~i­ni. Po­sa­ve­to­vao ju je
da ga ba­ci u greh jer }e ta­da ma­gi­ja na­}i se­bi me­sta, od­no­sno, na­i­}i
}e na otvo­re­ne dve­ri we­go­ve du­{e, a ona }e mo­}i da ~i­ni s wim sve
{to ho­}e. Ona je od­ve­la de­~a­ka u svoj dom, sa­bla­zni­la ga i ba­ci­la u
greh. \a­vo je is­ko­ri­stio po­vo­qan tre­nu­tak i u{ao je u we­ga. Od tog
tre­nut­ka, de­~ak je po­~eo da ve­ne i da bo­lu­je. Bio je sa­svim is­cr­pqen
i na­{ao se na ru­bu smr­ti. Ni­je hteo ni­ti da je­de, ni­ti da ~i­ta, ni­ti
da ide u {ko­lu, ni­ti da bi­lo {ta ra­di. I sad mi ona, ta |a­vol­ska
`e­na, pi­{e da mno­go `a­li {to je de­~ak u ta­kvom sta­wu i tra­`i da
se po­mo­lim za we­ga! S dru­ge stra­ne, ona ne `e­li da ga iz­gu­bi. Iako
ni­kad ni­ko­ga ni­sam uda­rio, kad bi se ona da­nas na­{la ov­de sve bih
joj vla­si po­~u­pao zbog to­ga {to je u~i­ni­la de­~a­ku!"
18. "Ni­kad ne­}e­mo osu­|i­va­ti. Kad vi­di­mo da ne­ko pa­da u greh, pla­
ka­}e­mo i mo­li­ti Bo­ga da mu opro­sti. Ako osu­|u­je­mo gre­{ke dru­gih,
to zna­~i da se na{ du­hov­ni vid jo{ ni­je o~i­stio. Onaj ko po­ma­`e
bli­`wem do­bi­ja po­mo} od Bo­ga. Onaj ko sa za­vi­{}u i zlo­bom osu­|u­je
bli­`weg, ima­}e Bo­ga za su­di­ju. Ni­ko­ga ne­}e­mo osu­|i­va­ti. Sve osta­le
}e­mo sma­tra­ti sve­ti­ma a sa­mo se­be gre­{ni­ci­ma. Osu­|i­va­we se ne iz­
vr­{a­va sa­mo re~­ju ne­go i umom, i unu­tra­{wim ras­po­lo­`e­wem sr­ca.
Unu­tra­{we ras­po­lo­`e­we da­je ton na­{im mi­sli­ma i re­~i­ma. U sva­kom
slu­~a­ju, za nas je po­voq­ni­je da bu­de­mo uz­dr­`a­ni u svo­jim ra­su­|i­va­wi­ma,
ka­ko ne bi­smo pa­li u osu­|i­va­we. Dru­gim re­~i­ma, iz­be­ga­va­}e­mo pri­bli­
`a­va­we va­tri, jer }e­mo se ina­~e ili ope­}i ili iz­ga­ra­vi­ti. Naj­bo­qe je
ako uvek osu­|u­je­mo sa­me se­be i ako pre­sta­ne­mo da se ba­vimo dru­gi­ma."
19. "Sve­mo­gu}­stvo Bo­`i­je ne za­u­sta­vqa se ta­mo gde s te­{kom mu­
kom do­pi­re qud­ska lo­gi­ka ne­go ide da­qe od we. Zbog to­ga se ~u­da i
na­zi­va­ju ~u­di­ma."
20. "Sve­ti Oci nam go­vo­re da bu­de­mo vr­lo opre­zni kad su u pi­ta­
wu vi­|e­wa, jer ona do­la­ze i od lu­ka­vo­ga. Da ne bi­smo pa­li u pre­lest,
mo­ra­mo raz­li­ko­va­ti do­bro i zlo. Na pri­mer, oni ka­`u da je bo­`an­
stve­na sve­tlost be­la, a sve­tlost lu­ka­vo­ga cr­ve­na. Osim to­ga, Sve­ti
Oci ka­`u da an­geo Bo­`i­ji iz­li­va ra­dost dok lu­ka­vi, ko­ji je uzeo lik
an­ge­la, iza­zi­va ne­mir. [ta da­kle ~i­ni lu­ka­vi? On uz­bu­|u­je sr­ce te­
le­snom ra­do­{}u i pre­le­{}u­je ~o­ve­ka ko­ji ni­je oku­sio bo­`an­stve­no
ne­be­sko li­ko­va­we, da ne bi mo­gao da raz­li­ku­je bo­`an­stve­nu ra­dost
od ra­do­sti te­le­sne.
168 OTAC DIONISIJE TACIS
Zbog to­ga bi vi­|e­wa tre­ba­lo po­sma­tra­ti kroz pri­zmu sve­to­o­ta~­kih
ra­su­|i­va­wa, ne da­ju­}i svo­ja sop­stve­na, is­kqu­~i­vo lo­gi~­ka, tu­ma­~e­wa."
21. "^e­sto vi­di­mo da ~ak ni po­slu­{ni­ci ve­li­kih sta­ra­ca ni­su
u sta­wu da iz­lo­`e ono {to su wi­ho­vi du­hov­ni­ci ima­li u vi­du, iako
su po­red wih pro­ve­li mno­go go­di­na, iako su za­pi­si wi­ho­vih sta­ra­ca
pi­sa­ni ~it­ko i na wi­ma sa­vre­me­nom je­zi­ku."
22. "Na `a­lost, mi, sa­vre­me­ni qu­di, do­no­si­mo br­ze i po­vr­{ne su­
do­ve, i ti­me sa­gre­{u­je­mo. U pre­|a­{wa vre­me­na, du­hov­ni qu­di su mo­
ra­li du­go da se mo­le pre ne­go {to bi iz­re­kli svo­je mi­{qe­we, a ako
su bi­li mir­ja­ni, mo­ra­li su du­go da raz­mi­{qa­ju."
RAZGOVOR O VASPITAWU DECE
Ne­za­bo­ra­van je i do­sto­jan sva­ke pa­`we raz­go­vor o re­li­gi­o­znom
vas­pi­ta­wu de­ce, ko­ji je sta­rac vo­dio s jed­nim mo­jim pri­ja­te­qem. Ov­de
na­vo­dim we­ne naj­va­`ni­je ele­men­te:
– "Mla­di­ma da­nas pre­te mno­ga is­ku­{e­wa i opa­sno­sti, o~e. Mi
smo za­bri­nu­ti zbog to­ga, upr­kos svim na­sto­ja­wi­ma da svo­ju de­cu sa­
~u­va­mo unu­tar cr­kve­ne ogra­de."
– "Ne stra­huj­te za de­cu ko­ja su od naj­ra­ni­jeg uz­ra­sta na­po­je­na bla­
go­~e­{}em. Ako se zbog uz­ra­sta ili zbog is­ku­{e­wa ma­lo i uda­qe od
Cr­kve, si­gur­no }e joj se vra­ti­ti. Ona
su sli~­na do­vrat­ni­ci­ma ko­je pod­ma­zu­
je­mo uqem, i wih r|a ne na­pa­da."
– "[ta ti mi­sli{, o~e, od kog uz­
ra­sta de­ca po­sta­ju pri­jem­~i­va i {ta
bi tre­ba­lo da ~i­ni­mo, mi, ro­di­te­qi,
da ih ne bi­smo ne­ho­ti­ce po­vre­di­li
svo­jim kraj­no­sti­ma?"
– "De­ca pre­vas­hod­no po­dra­`a­va­ju
nas sa­me i to, na­rav­no, od naj­mla­|eg
uz­ra­sta. Od tog tre­nut­ka tre­ba­lo bi s
wi­ma da po­stu­pa­mo kao s ~a­sov­ni­ci­ma.
^im osla­bi opru­ga, mi }e­mo je na­vi­ti,
ali bri­`qi­vo i ne­pri­met­no, da ne bi
pre­pu­kla od sil­nog na­po­ra."
– "O~e, de­ca se ~e­sto pro­ti­ve ra­
znim po­bo­`nim obi­~a­ji­ma."
"GOSTOPRIMNICA POD VEDRIM NEBOM" 169
– "Kad ne­{to ni­je u re­du, za to mo­ra da po­sto­ji uzrok. Mo­`da im
vi da­je­te r|av pri­mer? Mo­`da je uzrok u ne­kim ne­do­li~­nim pri­zo­ri­
ma, r|a­vim po­stup­ci­ma ili ru­`nim re­~i­ma u ku­}i? U sva­kom slu­~a­ju,
de­ci }e­mo po­bo­`nost da­va­ti u vi­du mle­ka, a ne u vi­du su­ve i ~vr­ste
hra­ne. Ni­kad ne sme­mo vr­{i­ti pri­ti­sak na wih ili im na­re­|i­va­ti,
ne­go }e­mo pre­vas­hod­no sa­mi bi­ti pri­mer za svo­ju de­cu."
– "Da li u slu­~a­ju r|a­vih po­stu­pa­ka ima ko­ri­sti od te­le­snog
ka­`wa­va­wa?"
– "To }e­mo iz­be­ga­va­ti ko­li­ko god je to mo­gu­}e. Ako ga ne­kad i do­
pu­sti­mo, ono ni u kom slu­~a­ju ne sme bi­ti stal­no. Te­le­sno tre­ba ka­
`wa­va­ti ta­ko da de­ten­ce shva­ti zbog ~e­ga ga ka­`wa­va­mo i sa­mo tad
}e od we­ga bi­ti ko­ri­sti."
– "O~e, bez ob­zi­ra {to sve ovo iz­vr­{a­va­mo, na­{a de­ca po­ne­kad
bi­va­ju neo­b­u­zda­na. Po­ne­kad pre­la­ze sve gra­ni­ce i ne zna­mo {ta da
ra­di­mo."
– "Od­vr­ta~ }e­mo po­ne­kad pre­pu­{ta­ti Hri­sto­vim ru­ka­ma, ka­ko bi
On Sam za­veo red i pri­~vr­stio ne­ke za­vrt­we. Ne sme­mo mi­sli­ti da
se sa svim mo­`e­mo iz­bo­ri­ti sa­mi."
– "Ka­ko da po­stu­pi­mo ako de­te ide u cr­kvu, ali ako u ne­kom
uz­ra­stu we­go­vo po­na­{a­we po~­ne da se me­wa i ako po~­ne da be­`i iz
hra­ma?"
– "Mir­no. Ako se do­go­di ne­{to ozbiq­no, on­da se ume­{aj­te. Me­
|u­tim, mo­ra­mo bi­ti opre­zni da se de­te ne ozlo­je­di i da se ne do­go­di
ne­{to jo{ go­re."
– "Kad se de­te po­ve­`e s lo­{im dru­{tvom i na­pu­sti dom pre ne­
go {to za­do­bi­je bar ma­lo Hri­sto­ve bla­go­da­ti, ima li na­de da }e se
vra­ti­ti?"
– "Da li je oda­tle po­neo qu­bav? Kad u do­mu po­sto­ji qu­bav i kad
wo­me okru­`u­je­mo de­te, on­da }e ono, ~ak i ako ode, ~ak i ako se po­ve­`e
s lo­{im dru­{tvom, u jed­nom le­pom tre­nut­ku uvi­de­ti da ta­mo ne­ma
qu­ba­vi. Uvi­de­}e da je svu­da una­o­ko­lo li­ce­mer­je i vra­ti­}e se ku­}i.
Me­|u­tim, uko­li­ko se bu­de se­}ao ne­pri­ja­teq­stva i mr­`we u ku­}i, sr­ce
ga ne­}e pri­mo­ra­ti da se ta­mo vra­ti."
– "Ako smo Hri­sta po­zna­li ka­sno, u vre­me kad su na­{a de­ca ve}
od­ra­sla, {ta da u~i­ni­mo da bi­smo ih usme­ri­li na put Bo­`i­ji?"
– "Ov­de je­di­no mo­li­tva da­je plo­do­ve. Du­`ni smo da sa ve­li­kom
ve­rom tra­`i­mo od Bo­ga mi­lost za tu de­cu, ko­ja ni­su kri­va za svo­je
ne­ver­je. Pri­znaj­mo da smo sa­mo mi od­go­vor­ni, smi­ri­mo se i iskre­no
po­kaj­mo. Bog }e nam po­mo­}i. On }e im ve} ba­ci­ti ne­ki po­jas za spa­sa­
va­we, ka­ko bi se i ona spa­sla."
170 OTAC DIONISIJE TACIS
Tre}a glava
KWIGE STARCA PAJSIJA
Otac Paj­si­je je na­pi­sao tri kwi­ge o raz­li­~i­tim qu­di­ma, ko­ji su
se od­li­ko­va­li stro­gim pod­vi­`ni­{tvom. Pr­va od tih kwi­ga je `i­vo­
to­pis sv. Ar­se­ni­ja Ka­pa­do­kij­skog. Ona je ima­la vi­{e iz­da­wa u ne­ko­
li­ko hi­qa­da pri­me­ra­ka. Je­dan sa­vre­me­ni bo­go­slov opi­sao ju je kao
"za­di­vqu­ju­}e de­lo, ne­po­sred­no opit­no sve­do­~an­stvo o je­din­stvu sve­tih
ko­ji ~i­ne Cr­kvu i uki­da­ju gra­ni­cu vre­me­na, pro­pa­dqi­vo­sti i smr­ti."
Za­hva­qu­ju­}i ovoj kwi­zi, sv. Ar­se­ni­je po­stao je {i­ro­ko po­znat ka­ko u
Gr~­koj, ta­ko i iz­van we­nih gra­ni­ca.
Dru­ga kwi­ga oca Paj­si­ja je is­cr­pan `i­vo­to­pis zna­me­ni­tog Ha­xi
Ge­or­gi­ja Aton­skog, ko­ji je `i­veo u pro­{lom ve­ku i bio ve­li­ki pod­
vi­`nik.
Ne­dav­no* se po­ja­vi­la i tre­}a kwi­ga, u ko­joj se pri­po­ve­da o sve­to­
gor­skim oci­ma. No­va kwi­ga, ni­ma­lo pri­vla~­ne spo­qa­{wo­sti, ipak
pri­vla­~i ~i­ta­o­ca. U woj sta­rac Paj­si­je us­hi­}e­no go­vo­ri o aton­skim
oci­ma pro­te­klih vre­me­na. Mo­ra­mo is­ta­}i da su se sve­to­gor­ski mo­na­si
ra­ni­je od­li­ko­va­li pro­stim na­~i­nom `i­vo­ta, pod­vi­`ni­{tvom, du­bo­
kom po­bo­`no­{}u, po­ve­re­wem u Bo­ga i od­su­stvom sve­tov­ne u~e­no­sti.
Te vr­li­ne pre­|a­{wih Sve­to­go­ra­ca otac Paj­si­je opi­su­je s pro­sto­tom,
da bi ih sa­~u­vao za po­tom­stvo, bu­du­}i da su da­nas po­sta­le ve­o­ma ret­
ke i da po­ste­pe­no sa­svim i{­~e­za­va­ju. Oci tih vre­me­na ima­li su ve­}u
ve­ru i pro­sto­tu i ve­}i­na wih je bi­la neo­bra­zo­va­na. Me­|u­tim, ka­ko
su po­se­do­va­li smi­re­we i pod­vi­`ni~­ki duh, stal­no ih je po­se­}i­va­lo
bo­`an­stve­no pro­sve­tqe­we. "U na­{em ve­ku umno­`a­va­wa zna­wa lo­gi­
ka je, na `a­lost, pot­ko­pa­la te­me­qe ve­re u qu­di­ma i is­pu­ni­la du­{e
pi­ta­wi­ma i sum­wa­ma."
Ta kwi­ga je pre­vas­hod­no ko­ri­sna za sa­vre­me­ne Sve­to­gor­ce, a ta­ko­|e
i za hri­{}a­ne ko­ji `i­ve u sve­tu. Ona bi se mo­gla na­zva­ti no­stal­gi­jom
za sve­to­gor­skom pro­{lo­{}u, bu­du­}i da u na­{e vre­me i Sve­toj Go­ri
pre­ti duh mo­der­ni­zma i `e­qa mla­dih mo­na­ha da ko­ri­ste sva ci­vi­li­
za­cij­ska do­bra, zbog ~e­ga se gu­bi je­din­stve­nost Ato­sa. Naj­zad, i Sve­
ta Go­ra je pre­pu­{te­na mo­der­ni­zmu, i sva­ki po­ku­{aj da se on za­u­sta­vi
bio bi uza­lu­dan. Ubr­zo }e se do­go­di­ti da oni, ko­ji bu­du tra­ga­li za
me­stom bez­mol­vi­ja, ne­}e po­}i na Atos ne­go }e tra­`i­ti dru­ge go­re.
Bi­}e ko­ri­sno da obra­ti­mo pa­`wu na re­~i oca Paj­si­ja, ko­je uka­zu­ju
na tu opa­snost: "Aton­ski sve­ti­te­qi bi­li su isti kao i mi, bi­li su
* 1993. go­di­ne.
"GOSTOPRIMNICA POD VEDRIM NEBOM" 171
obi~­ni qu­di. Atos je, kao i dru­ge go­re, bio di­vqa go­ra. Me­|u­tim, ka­
ko su se na­{i oci rev­no­sno pod­vi­za­va­li, osve­{ta­li su i se­be sa­me a
osve­{ta­li su i go­ru, zbog ~e­ga je na­zva­na Sve­tom Go­rom. I mi se da­nas
gor­do na­zi­va­mo Sve­to­gor­ci­ma! Na­{i oci osve­{ta­li su pu­sti­wu i pre­
o­bra­zi­li je u du­hov­nu dr­`a­vu, dok smo je mi, na `a­lost, pre­tvo­ri­li
u sve­tov­nu dr­`a­vu! Sva­ki svet­ski po­re­dak u mo­na­{tvu pred­sta­vqa
ve­li­ku du­hov­nu po­met­wu."
Kwi­ga po­~i­we pre­kra­snim pred­go­vo­rom, na ko­ji ~i­ta­lac tre­ba
da obra­ti po­seb­nu pa­`wu. Za wim sle­di za­di­vqu­ju­}e `i­ti­je star­ca
Ti­ho­na, o ko­jem otac Paj­si­je ~e­sto ka­zu­je svo­jim po­se­ti­o­ci­ma, ta­mo, u
ar­hon­da­ri­ku [go­sto­prim­ni­ci] pod ve­drim ne­bom, u ke­li­ji Pa­na­gu­da.
To `i­ti­je – si­nak­sar* za­u­zi­ma dva­de­set pet stra­na. Za wim sle­di pe­
de­set pet krat­kih po­ve­sti, od ko­jih sva­ka za­u­zi­ma jed­nu – dve stra­ni­
ce. Ove po­ve­sti go­vo­re o `i­vo­tu pre­|a­{wih mo­na­ha ko­ji su do­sti­gli
vr­hu­nac mo­na­{kih vr­li­na. Po­sled­wi deo kwi­ge no­si na­ziv "Po­vra­tak
Bo­gu sa ze­mqe na Ne­bo". Sma­tram da je naj­va­`ni­ji u ce­loj kwi­zi, jer
sa­dr­`i deo po­u­ka star­ca Paj­si­ja. U ce­li­ni po­sma­tra­no, ova kwi­ga
pred­sta­vqa sa­vre­me­ni aton­ski Ote~­nik (Pa­te­rik).
^etvrta glava
POVESTI I RAZNI DOGA\AJI
Da­nas je ras­pro­stra­we­no mno­go po­ve­sti ko­je se ti­~u star­ca Paj­si­
ja. Ra­zu­mqi­vo je da se u wi­ma na­il ­ a­zi i na pre­u­ve­li­~a­va­wa, ko­ja ta­ko
la­ko pri­vla­~e qu­de. Vred­nost tih po­ve­sti ni­je u do­ka­zi­va­wu sve­to­sti
oca Paj­si­ja ne­go u to­me {to hri­{}a­ni ko­ji ih slu­{a­ju pri­hva­ta­ju we­
go­ve po­u­ke i po­pra­vqa­ju svo­je `i­vo­te. Na `a­lost, ovog pu­ta }e­mo se
za­dr­`a­ti na raz­go­vo­ri­ma. U na­stav­ku na­vo­dim za­ni­mqi­ve po­ve­sti i
bla­go­dat­ne do­ga­|a­je ko­ji su ne­po­sred­no ve­za­ni za star­ca Paj­si­ja.
O cepawu atoma
Oca Paj­si­ja po­se­ti­la su dva bra­ta, po za­ni­ma­wu fi­zi­~a­ri. Raz­go­va­
ra­li su s wim na raz­li­~i­te du­hov­ne te­me. U jed­nom tre­nut­ku, sta­rac im
je su­ge­stiv­no re­kao: "Du­`ni ste da se bo­ri­te za ce­pa­we va­{eg ato­ma",
ima­ju­}i, o~i­gled­no, bor­bu za ce­pa­we sop­stve­nog "ja" (da se du­hov­no i
ovo­svet­sko raz­dvo­je).
* Po­u­ke ko­je se sa­dr­`e u bo­go­slu­`be­nim kwi­ga­ma.
172 OTAC DIONISIJE TACIS
Jedno predvi|awe
Raz­go­va­ra­ju­}i sa svo­jim po­se­ti­o­ci­ma o bu­du}­no­sti mark­si­zma,
sta­rac Paj­si­je je re­kao: "Mark­si­zmu se pri­bli­`a­va kraj". I za­i­sta,
po­~ev od 1989. go­di­ne, u ko­mu­ni­sti~­kim ze­mqa­ma do­{lo je do bur­nih
pro­me­na.
O odevawu sve{tenika
Jed­nom je star­ca Paj­si­ja po­se­ti­la gru­pa mla­dih mo­na­ha pro­gre­siv­
nih usme­re­wa. Oni su tvr­di­li da je nu­`no une­ti iz­me­ne u odje­ja­ni­ja
sve­{te­ni­ka i mo­na­ha. Na­kon be­se­de, sta­rac ih je po­veo na­ni­`e od svo­je
ke­li­je i po­ka­zao dve ma­sli­ne, jed­nu ve­li­ku i jed­nu ma­lu. "Ova ov­de je
vla­di­ka", re­kao je sta­rac i po­ka­zao na ve­li­ku ma­sli­nu, "a ova je |a­kon",
re­kao je po­ka­zav­{i na onu dru­gu. Za­tim je uzeo te­ste­ru i ho­ri­zon­tal­
no za­se­kao wi­ho­va sta­bla. Pro­{lo je do­sta vre­me­na i ti mo­na­si su
po­no­vo po­se­ti­li star­ca. Po­veo ih je da po­gle­da­ju ona sta­bla, ali ona
se be­hu ve} osu­{i­la. "Ovo isto }e se do­go­di­ti i va­ma ako iz­me­ni­te
ode­`de", re­kao je sta­rac. Je­dan mo­nah ga je na to upi­tao: "Zar ti ni­je
bi­lo `ao ma­sli­na?" "O, bra­te moj, ~i­tav svet }e se pre­tvo­ri­ti u prah,
a ti raz­mi­{qa{ o ma­sli­na­ma", od­go­vo­rio je sta­rac.
Izme|u neba i zemqe
S mag­ne­to­fon­ske tra­ke, za ko­ju ne znam po­u­zda­no ko ju je sni­mio
i sma­tram da bi to mo­gao bi­ti ne­ki od mo­na­ha iz ma­na­sti­ra Sta­vro­
ni­ki­ta, pre­no­sim ono {to se od­no­si na oca Paj­si­ja i {to je, pre­ma
mom mi­{qe­wu, po­seb­no zna­~aj­no:
"O ocu Paj­si­ju, ko­ji se pod­vi­za­va u ke­li­ji bla­`e­no­po­~iv­{eg star­
ca Ti­ho­na Ru­skog. Ke­li­ja pri­pa­da aton­skom ma­na­sti­ru Sta­vro­ni­
ki­ta.
Pu­tu­ju­}i na Ki­par, sta­rac Si­lu­an, po­slu­{nik star­ca Jo­si­fa Spi­
le­o­ta*, svra­tio je u ma­na­stir Gri­go­ri­jat da uzme bla­go­slov od star­ca
Ge­or­gi­ja (na­sto­ja­te­qa ovog ma­na­sti­ra). Za­mo­li­li smo star­ca Si­lu­a­na
da nam is­pri­~a ne­{to du­{e­ko­ri­sno i on nam je ka­zi­vao o dva za­di­vqu­
ju­}a do­ga­|a­ja iz `i­vo­ta star­ca Paj­si­ja.
"Te­{ko sam se raz­bo­leo", pri­~ao je sta­rac Paj­si­je. "Bi­la je du­bo­
ka zi­ma, i pa­lo je to­li­ko sne­ga da ni­jed­no dr­vo, po­gru­`e­no u be­li­nu,
ni­je li­~i­lo na dr­vo. Sta­zi­ce su se pot­pu­no iz­gu­bi­le u sne­gu, pti­ce
su za­muk­nu­le i sa­kri­le se, a obla­ci i ma­gla pre­kri­li su Atos. Pre­
ki­nu­ti su svi kon­tak­ti s ma­na­sti­rom Sta­vro­ni­ki­ta i mi­slio sam da
* Po­znat jo{ i kao sta­rac Jo­sif Isi­ha­sta.
"GOSTOPRIMNICA POD VEDRIM NEBOM" 173
ne­}u pro­`i­ve­ti ni ne­ko­li­ko da­na, jer me bo­lest pot­pu­no pri­ko­va­la
za po­ste­qu. O~e­ki­vao sam Go­spo­da da uzme mo­ju du­{u i da je po Svo­joj
mi­lo­sti po­ve­de sa So­bom. Ni­sam mo­gao ni ~aj da sku­vam, ni pe} da
na­lo­`im. Ni­sam imao ni vo­de za pi­}e. Moj `i­vot bio je pre­pu­{ten
mi­lo­sti Bo­`i­joj: 'Go­spo­de, u Tvo­ju mi­lost se uzdam, ne osta­vqaj me!'
Na­kon ove krat­ke mo­li­tve ko­ju sam pro­{ap­tao s ve­li­kim na­po­rom,
vi­deo sam da se u mo­joj ke­li­ji po­ja­vqu­ju an­ge­li i sve­ti­te­qi ko­je mi
je po­slao Bog. 'Ne­ka pre­da mnom ide bla­go­dat Tvo­ja, Go­spo­de!' Bla­go­da­
rio sam i pro­sla­vqao svog Spa­si­te­qa. Za­pla­kao sam. Je­dan od an­ge­la
ras­pa­qi­vao je pe}, dru­gi je pri­pre­mao to­plu hra­nu, do­ne­li su mi i
mi­o­mi­ri­sni hleb. Na­{ao sam se u ra­ju. [ta dru­go da po­`e­lim? Sve­ti
su po­~e­li da me kre­pe re­~i­ma ute­he. I sam po­gled na wih da­vao mi je
spo­koj. Ukre­pi­li su me i da­li mi na­du. Se­de­li su ne­da­le­ko od me­ne
sve dok ni­sam osna­`io i bio u sta­wu da uslu­`im sa­mo­ga se­be. Za­tim
su oti­{li, ali su se po­ja­vqi­va­li to­kom ~i­ta­ve ne­de­qe.
Ka­sni­je, kad sam se pri­di­gao i iza­{ao iz ke­li­je, pri­ro­du ko­ja me
okru­`u­je gle­dao sam dru­gim o~i­ma. Ta­da sam shva­tio smi­sao stva­ra­wa
tvo­re­vi­ne, smi­sao stva­ra­wa ~o­ve­ka i sve­ta. Unu­tar me­ne za­bli­sta­la
je ne­tvar­na sve­tlost bla­go­da­ti Sve­to­ga Du­ha. Ja ni­sam bio to­ga do­
sto­jan, i u to­me se iz­ra­zi­la bez­gra­ni~­na qu­bav i do­bro­ta Bo­`i­ja pre­
ma We­go­voj tvo­re­vi­ni. U sva­kom slu­~a­ju, ose­}ao sam ta­kvu bla­go­dat
ko­ja me je is­pu­wa­va­la iz­nu­tra i do­slov­no ob­u­zi­ma­la, da sam u jed­nom
tre­nut­ku re­kao: 'Do­sta je, Bo­`e moj, jer ne­}u vi­{e iz­dr­`a­ti i eks­plo­
di­ra­}u! Ili me uzmi k Se­bi ili uma­wi bla­go­dat ko­ju si mi dao. Ako
si mi ta­kvu bla­go­dat dao sa­da, mo­gu sa­mo da za­mi­slim {ta }e bi­ti
u ra­ju! Ne­}u da umrem, me­ni je do­voq­na ova bla­go­dat ko­ju sa­da imam!'
Eto, bra­}o, ka­ko je ve­li­ka i nat­pri­rod­na po­mo} ko­ju nam da­je Tvo­rac
kad bo­le­snik tr­pe­qi­vo pod­no­si bo­lest i ne­ma dru­gog po­mo}­ni­ka na
ze­mqi. Ve­li­ka je Tvo­ja mi­lost, Bo­`e na{!"
Otac Si­lu­an je ka­zi­vao jo{ po­ne­{to o star­cu Paj­si­ju:
"Pro­{le, 1977. go­di­ne u ~i­ta­voj Gr~­koj vla­da­la je ve­li­ka su­{a, a
po­seb­no je po­stra­da­la Te­sa­li­ja. Se­qa­ci su bi­li pot­pu­no o~aj­ni, ki­{e
ni­je bi­lo ni­ot­ku­da i ne­sre­}a je bi­la ne­iz­be­`na. Po­{ao sam kod oca
Paj­si­ja da mu is­po­ve­dim po­mi­sli i da do­bi­jem du­{ev­nu ko­rist. Ni­
sam ni po­mi­{qao na mo­gu­}u ne­sre­}u u se­o­skim kra­je­vi­ma: ne­{to sam
na­~uo o to­me, ali ni­sam obra­}ao pa­`wu. Sta­rac Paj­si­je je iz­gle­dao
uz­ne­mi­re­no, iako je u du­bi­ni bio sa­vr­{e­no spo­ko­jan. Sa­`a­qe­va­ju­}i
ne­sre}­ne se­qa­ke, na kra­ju na­{eg raz­go­vo­ra mi je re­kao: 'O~e Si­lu­a­
ne, u~i­ni jed­no mi­lo­srd­no de­lo. Su­tra uve­~e od­slu­`i bde­we i umo­li
Go­spo­da i Pre­sve­tu Bo­go­ro­di­cu da sa­be­ru obla­ke i iz­li­ju ki­{u na
174 OTAC DIONISIJE TACIS "GOSTOPRIMNICA POD VEDRIM NEBOM" 175

Te­sa­li­ju, jer su use­vi iz­go­re­li od sun­ca i `e­ge, a na­rod stra­da i pa­da zbog to­ga. Ako pak pro­su­di da s tvo­jim si­nom ni­je jo{ svr­{e­no, On
u o~a­ja­we. Mi smo oba­ve­zni da ih po­dr­`i­mo svo­jim mo­li­tva­ma. Ja }u }e ti ga osta­vi­ti!'
ta­ko­|e bde­ti s to­bom, ali sva­ki }e bi­ti u svo­joj ke­li­ji.' Taj pod­vi­`nik me vo­li i uvek to po­ka­zu­je uz iz­ve­snu do­zu hu­mo­ra.
'Bla­go­slo­vi, o~e Paj­si­je', re­kao sam i oti­{ao u ma­na­stir Ku­tlu­ 'Opet si ov­de, dok­to­re? Za­{to si do­{ao kad te ni­sam zvao?' Za­tim
mu{. Su­tra­dan se ne­bo nad Ato­som po­mra­~i­lo i na nas se iz­li­la bi u istom du­hu do­da­vao: 'Do­bro, ako si ve} do­{ao, ja }u se raz­bo­le­ti,
ki­{a. Ra­dost, mi­lost Bo­`i­ja, bla­go­slov. Po­tr­~ao sam pre­ma ke­li­ji da ne bi oti­{ao bez po­sla!' Po­ka­zu­je na li­me­nu kon­zer­vu s ra­tlu­kom:
star­ca Paj­si­ja, a on, tek {to me spa­zio, ka­`e: 'Bo­gom bla­go­slo­ve­ni, 'Mo­ja am­bu­lan­ta je na uli­ci! U woj su le­ko­vi, uzmi je­dan! Da li i ti
re­kao sam ti da se mo­li{ da ki­{a ode sa­mo u Te­sa­li­ju, a ne i na Sve­ ima{ ova­ko slat­ke le­ko­ve?' Pra­ti me i na­sta­vqa da se {a­li: 'Se­o­ski
tu Go­ru! Sad }u ti da­ti epi­ti­mi­ju!' le­kar je bo­qi od pro­fe­so­ra uni­ver­si­te­ta, jer je se­o­ski le­kar uvek
To mi je re­kao da bi sa­krio svo­ju vr­li­nu i pla­me­nu mo­li­tvu ko­ja bli­zu, a gde }e{ na­}i pro­fe­so­ra?'
je ima­la si­lu da Sve­bla­gog Bo­ga pri­klo­ni na mi­lost."
Oblaci nad Rusijom
O postu Go­di­ne 1991. sta­rac Paj­si­je je re­kao jed­nom po­klo­ni­ku iz Ru­si­je:
Ne­za­bo­rav­ni otac Epi­fa­ni­je Te­o­do­ro­pu­los ubla­`a­vao je post za "Nad Ru­si­jom su sad tam­ni obla­ci, ali }e za­bli­sta­ti ta­kvo sun­ce, ta­
bo­le­sni­ke, a u ne­kim slu­~a­je­vi­ma ga je ~ak i sa­svim uki­dao. Jed­nom kvo sun­ce! Tre­ba­lo bi u~i­ti de­cu za­ko­nu Bo­`i­jem!"
je ne­ki ~o­vek po­~eo da iz­ra­`a­va svo­je ne­sla­ga­we s wim i da tvr­di Sa gr~­kog pre­ve­la: An­to­ni­na Pan­te­li}
da je du­hov­nik du­`an da raz­re­{i od po­sta sa­mo onog bo­le­sni­ka ko­ji
je pri­ko­van za po­ste­qu i ne­ma sna­ge da se pri­dig­ne i da ode ~ak i u
slu­~a­ju da go­ri ku­}a. Sta­rac Epi­fa­ni­je mu je tad is­pri­~ao {ta mu
je jed­nom {a­qi­vo re­kao otac Paj­si­je: '"Da, na­rav­no, ta­ko i po­stu­paj!
No­si sa so­bom kan­tu ben­zi­na i ako ti ne­ko za­tra­`i da ga iz zdrav­
stve­nih raz­lo­ga raz­re­{i{ po­sta, ka­`i mu da sa­~e­ka je­dan tre­nu­tak,
a on­da po­lij ben­zi­nom sva ~e­ti­ri ugla we­go­ve so­be i za­pa­li ih. Ako
vi­di{ da ne mo­`e da se po­kre­ne i da je iz­lo­`en opa­sno­sti da iz­go­ri,
raz­re­{i ga po­sta. Me­|u­tim, ako vi­di{ da ska­~e i da be­`i ka­ko bi se
spa­sao, re­ci mu: 'Ne­}u! Du­`an si da po­sti{!'"

Jedna poseta
Iz kwi­ge Po­klo­ne­we jed­nog le­ka­ra na Sve­tu Go­ru na­vo­dim ov­de
je­dan od­lo­mak ko­ji se ti­~e star­ca Paj­si­ja:
"Ne­dav­no je na Atos do­la­zio i je­dan moj po­zna­nik, advo­kat i ne­ka­
da­{wi ~lan par­la­men­ta. Imao je za ciq da po­se­ti ne­kog pod­vi­`ni­ka,
pro­sla­vqe­nog po svo­joj mu­dro­sti i sve­to­sti, i da re­{i je­dan pro­blem
ve­zan za zdra­vqe we­go­vog si­na. Za­jed­no smo oti­{li u star­~e­vu ka­li­vi­
ju [ko­li­bu]. Pri­mio nas je ta­ko sr­da~­no kao da nas go­di­na­ma po­zna­je.
S ve­li­kim ne­str­pqe­wem i ra­do­zna­lo­{}u i{­~e­ki­vao sam star­~e­ve
'za­kqu~­ke', a za­tim sam za­~uo: 'Ako se ti i tvoj sin ne bu­de­te mo­li­li,
bo­lest }e na­sta­vi­ti svoj pri­rod­ni tok. Ako se bu­de­te mo­li­li, raz­
voj bo­le­sti }e po­}i u dru­gom prav­cu. Ako Bog pro­su­di da je s tvo­jim
si­nom svr­{e­no, On ti ga i sad mo­`e uze­ti, ali ti ne­moj da ja­di­ku­je{
Atanasije Rakovalis

STARAC PAJSIJE
MI RE^E...
 179

Predgovor
Star­ca Paj­si­ja sam po­zna­vao vi­{e od dva­na­est go­di­na. On me je
u~i­nio sve­snim pra­vo­slav­nim hri­{}a­ni­nom. On je upra­vqao mo­jim
ho­dom kroz cr­kvu, ali i kroz `i­vot. On me je sa­ve­to­vao za sva­ku stvar
u mom `i­vo­tu.
Imao sam sre­}u da `i­vim na Sve­toj Go­ri vi­{e od se­dam go­di­na.
Pet go­di­na kao pro­fe­sor bo­go­slo­vi­je Ato­ni­ja­de i dve go­di­ne u~e­}i
iko­no­gra­fi­ju. Imao sam `e­qu da bu­dem u star­~e­voj bli­zi­ni. I od kad
sam ga upo­znao ni­sam se odva­jao od we­ga.
Mno­go pu­ta sam re­kao da me je vo­leo vi­{e od mo­je maj­ke. Ne­ka mi
opro­sti mo­ja maj­ka ko­ja me je pu­no vo­le­la, ali sta­rac je na­di­la­zio
op­{tu qud­sku me­ru. We­go­va qu­bav je bi­la bo­`an­ska, du­hov­na.
Otac Paj­si­je se od­no­sio pre­ma me­ni kao otac, i vi­{e od to­ga. Ip­
ak, ja se ose­}am kao "blud­ni sin". Ne usu­|u­jem se da ga na­zo­vem "svo­jim
ocem" ili da ka­`em da sam bio we­go­vo "du­hov­no ~e­do". Raz­log? Ni po
~e­mu ne li­~im na we­ga! Ne­mam rev­nost da ga po­dra­`a­vam u vr­li­ni.
Re­~e­no je: "Ako ho­}e­te da me na­zi­va­te ocem on­da po­dra­`a­vaj­te mo­ja
de­la." Da­kle? Po­dra­`a­vam li oca Paj­si­ja? Ne! Pre­ma to­me ne­mam
prâvo da ga na­zi­vam ocem. Jed­na stvar je star­~e­va vr­li­na, a sa­svim
dru­ga mo­ja ma­lo­du­{nost.
Mno­go pu­ta sam, po­sle na­{ih raz­go­vo­ra, za­pi­si­vao we­go­ve sa­ve­te
da ih ne bi za­bo­ra­vio. Ve­}i­nu sam za­pi­sao od­mah istim re­~i­ma ka­
ko mi je sta­rac ka­zao, dru­ge sam za­pi­si­vao po­sle ne­ko­li­ko ~a­so­va, a
ne­ke po­sle dva-tri da­na. U ve­}i­ni tih za­pi­sa sam na­zna­~io i da­tum
kad su se zbi­le. Uglav­nom je to bi­lo kad sam ga po­se­}i­vao u we­go­voj
ke­li­ji ili po­sle ne­kog bde­ni­ja kad smo ima­li pri­li­ku da ga ne­{to
pi­ta­mo.
Sa­da, po o~e­voj smr­ti, sma­tram svo­jom du­`no­{}u da we­go­ve sa­ve­te
pre­ne­sem mo­joj bra­}i hri­{}a­ni­ma. Ve­ru­jem da }e mno­gi po­`e­le­ti da
ih ostva­re i ta­ko se oko­ri­sti­ti mno­go vi­{e od me­ne. Bla­`e­ni­ji su
oni ko­ji pri­me­wu­ju re~ ne­go oni ko­ji je sa­mo ~u­ju ili ~i­ta­ju.
* * *
Jed­nom mi je st. Paj­si­je pri­po­ve­dao ka­ko mu se u po be­la da­na ja­
vi­la Bo­go­ro­di­ca i po­mo­gla mu da re­{i ne­ke te­{ko­}e ko­je je imao.
Raz­go­va­ra­li su ne­ko­li­ko mi­nu­ta.
– Ka­ko si se ose­}ao star­~e?
– Ve­li­ka ra­dost... ali sam ose­tio i stid... ne­zgod­no je...
Maj­ka Bo­`i­ja je u pi­ta­wu... sa sv. Jo­a­ki­mom i sv. Anom mi je mno­
go lak­{e!
180 ATANASIJE RAKOVALIS
Poglavqe I
PORODICA – VASPITAWE
1. Star­~e, ~i­ta­li smo da je erot­ska qu­bav do­bra stvar i uko­li­ko
se vi­{e prak­ti­ku­je uto­li­ko je to bo­qe za ~o­ve­ka. A da oni ko­ji je ne
prak­ti­ku­ju ima­ju psi­ho­lo­{kih pro­ble­ma.
– Ov­de je jed­nom do­{ao ne­ki ugled­ni le­kar i pri­~ao mi da je su­
zdr­`a­we bo­qe za or­ga­ni­zam.
– Ali, star­~e, ta `e­qa je te­le­sna i po­ti­~e od te­la, kao glad i `e|;
da li je ona strast? We­na (zlo)upo­tre­ba je lo­{a (kao npr. {to ni­je
zlo hra­na, ne­go je pre­je­da­we zlo), ili je i sa­ma ova `e­qa zlo? Da li
su je ima­li pr­vi qu­di u ra­ju?
– Strast je, {ta bi dru­go bi­la? Strast... pro­iz­i­la­zi iz ~o­ve­ko­ve
te­le­sno­sti. Kad je ne­ko du­ho­van ne­ma ta­kve `e­qe. Ne zbog ne­spo­sob­no­
sti, ne za­to {to ne mo­`e, ne­go za­to {to se na­la­zi u du­hov­nom sta­wu,
za­to ne mo­`e.
Svi qu­di ima­ju te­le­snost. To se na­sle­|u­je od ro­di­te­qa. Kad se ne­ko
de­te ro­di od plot­skih ro­di­te­qa on­da i ono ima ta­kve `e­qe. Ali to,
ipak, ni­je ni­{ta. To se le­~i. Jer, u po­~et­ku, sva­ka biq­ka ima dva li­sta.
Svi qu­di, ne­ki vi­{e, ne­ki ma­we, ima­ju plot­sko mu­dro­va­we. Je­dan
je, re­ci­mo, du­ho­van 30%, dru­gi 40, tre­}i 60, naj­vi­{e {to sam sreo je
75%. Sa­mo su Jo­a­kim i Ana bi­li sa­vr­{e­no du­hov­ni qu­di i za­to se uz
mo­li­tvu ro­di­lo to be­stra­sno de­te, Bo­go­ro­di­ca. To sam do­`i­veo kad
sam bio na Si­na­ju.
– U vi­|e­wu?
– ... (}u­ta­we).
– Jo­a­kim i Ana su po­sle aske­ze po­sta­li du­hov­ni ili su ta­kvi bi­
li od po­~et­ka?
– Ube­|en sam da su ta­kvi bi­li od po­~et­ka... Bez hra­ne i vo­de ~o­vek
umi­re. Bez te­le­sno­sti ne­}e mu bi­ti ni­{ta. Sa­mo {to se du­{ev­no mu­
~i kao i od osta­lih stra­sti, gne­va, ego­i­zma, sla­vo­qu­bqa.
2. Mo­mak svo­ju ve­re­ni­cu tre­ba da gle­da kao se­stru i da obo­je bu­du
pa­`qi­vi i su­zdr­`a­ni. Tre­ba da se bo­re za bla­go­dat Bo­`i­ju da bi na
kra­ju bi­li oven­~a­ni kao rev­no­sni bor­ci. To sim­vo­li­{u ven­ci cr­kve.
Ta­ko se do­bi­ja bla­go­dat Bo­`i­ja za po­mo}­ni­ka.
Za­ru~­ni­{tvo da bu­de krat­ko­vre­me­no, da se ne oteg­ne du­go.
3. – Star­~e, ka­kvi tre­ba da bu­du su­pru­`ni­ci u od­no­su jed­no pre­
ma dru­gom?
STARAC PAJSIJE MI RE^E... 181
– O`e­ni se pa }e­mo pri­~a­ti o to­me.
– Zar ne mo­`e­mo sad?
– Da ima­ju ovo i ono... i da iz­ga­ra­ju jed­no za dru­go...
(P. S. Dru­gim re­~i­ma, da sva­ko sa ra­do­{}u uzme bre­me na se­be i
ta­ko ras­te­re­ti dru­go­ga. Da pre­u­zme sve oba­ve­ze na se­be da bi onaj
dru­gi bio opu­{ten).
4. Sta­rac mi je tim po­vo­dom is­pri­~ao jed­na do­ga­|aj: "Do­{ao je ov­de
je­dan Gr­ko-ame­ri­ka­nac, le­kar. Pra­vo­sla­van, ali ni­je bio mno­go ve­zan
za ve­ru... Ni­je po­stio ni pet­kom... ni­ti je od­la­zio u Cr­kvu. Imao je jed­
no is­ku­stvo o ko­jem je hteo da raz­go­va­ra. Jed­no ve­~e dok se mo­lio u svom
sta­nu "otvo­ri­lo se ne­bo", oba­sja­la ga je sve­tlost. Na­la­zio se oba­vi­jen
sve­tlo­{}u ne­ko­li­ko ~a­so­va, ni­je mo­gao da pret­po­sta­vi ko­li­ko du­go.
Di­vio sam se jer sam shva­tio i raz­u­meo da je to bi­lo "od Bo­ga". Bi­lo
je stvar­no... Vi­deo je "ne­stvo­re­nu sve­tlost."* [ta je ra­dio u `i­vo­tu?
Ka­ko je `i­veo i udo­sto­jio se ta­kvih stva­ri?
Bio je o`e­wen, imao je `e­nu i de­cu. Že­na mu jed­nom re­~e: "Do­sa­
di­lo mi je vi­{e da se ba­vim ku­}om, ho­}u ma­lo da iz­la­zim." I po­{to
ni­je za­po­sle­na iz­la­zi­la je sva­ko­dnev­no sa svo­jim pri­ja­te­qi­ca­ma. Po­
sle ne­kog vre­me­na mu je re­kla: "Ho­}u sa­ma da idem na le­to­va­we." Mu`
je sve ovo pri­hva­tao zbog de­ce.
Ka­sni­je je tra­`i­la da joj iz­naj­mi po­se­ban stan da bi `i­ve­la sa­ma.
Mu` je ~e­sto ras­pra­vqao sa wom i mo­lio je da to ne ra­di zbog de­ce.
Ni­je obra­}a­la pa­`wu na sve to. Na kra­ju mu je uze­la pu­no no­va­ca i
oti­{la.
Po­sle ne­ko­li­ko go­di­na je sa­znao da ra­di kao pro­sti­tut­ka u Pi­re­ju.
To ga je pri­li~­no ra­`a­lo­sti­lo. Hteo je da je po­se­ti ali ni­je znao {ta
da joj ka­`e. Na­la­ze­}i se u tom bez­iz­la­zu po­~eo je da se mo­li: "Bo­`e
moj, pro­sve­tli me {ta da ura­dim da bi se spa­sla we­na du­{a." Vi­di{,
vo­leo ju je, hteo je we­no spa­se­we. Ni­je imao ni­{ta od qud­skog ego­i­
zma, ni­{ta od zlo­pam­}e­wa. Ta­da je Go­spod otvo­rio ne­bo i oba­sja­lo ga
svo­jom sve­tlo­{}u.
Vi­di{, on je `i­veo u Ame­ri­ci, pod po­seb­nim okol­no­sti­ma, ko­li­ko
nas `i­vi na Sve­toj Go­ri, me­|u sve­ti­te­qi­ma, pod pla­{tom Bo­go­ro­di­ce,
a ni­ka­kav na­pre­dak ne ~i­ni­mo.
Sla­va Bo­gu! Sla­va Bo­gu!
* Zo­ve se ne­stvo­re­na sve­tlost jer je bes­po­~et­na, tj. bo­`an­ska. To je `e­qe­ni ciq
asket­skog `i­vo­ta, ali ga ma­li broj mo­na­ha po­sti­`e. Ina­~e, ova sve­tlost se po­i­
sto­ve­}u­je sa obo­`e­wem.
182 ATANASIJE RAKOVALIS
5. Dok sam bio bez­bra­~an raz­go­va­rao sam sa star­cem o ta­kvom sta­
wu i on me je sa­ve­to­vao.
Go­vo­rio je:
"Do­bro je da se ~o­vek `e­ni u mla­|im go­di­na­ma. To je mno­go pri­
rod­ni­je. Lak­{e se pri­la­go­|a­va­ju jed­no dru­gom. Po­sma­traj­te ka­ko du­`e
tra­ju bra­ko­vi sklo­pqe­ni u mla­|im go­di­na­ma. Isto se pri­me­}u­je i kod
mo­na­ha ko­ji su na Sve­tu Go­ru do­{li u mla­|im go­di­na­ma. Is­prav­na je
po­slo­vi­ca: "Ili se mlad o`e­ni ili se mlad za­ka­lu­|e­ri."
Sa go­di­na­ma ~o­vek po­~i­we vi­{e da upo­tre­bqa­va lo­gi­ku i da se
ba­vi is­pi­ti­va­wem i pre­me­ra­va­wem. U zre­lim go­di­na­ma ~o­vek ve} ima
for­mi­ran ka­rak­ter i te­{ko se pri­la­go­|a­va. Te­{ko je u po­od­ma­klim
go­di­na­ma stu­pi­ti u brak. Ti si, na pri­mer, na­vi­kao da `i­vi{ sâm i
po­na­{a{ se kao di­vqi kow kad ho­}e da ga ose­dla­ju.
6. – Star­~e, jed­na mo­ja pri­ja­te­qi­ca ima ve­zu sa jed­nim mom­kom i
na­me­ra­va da se uda.
– A da li i on ho­}e?
– E, po­ma­lo.
– Da bi ne­ko stu­pio u brak ma­lo, tre­ba da to `e­li pu­no.
7. Mom­ci i de­voj­ke ko­ji stu­pa­ju u brak tre­ba da ima­ju istog du­hov­
ni­ka. I da se usa­gla­se od po­~et­ka da ka­sni­je ne bi ima­li pro­ble­ma.
Du­hov­nik u to­me mo­`e pu­no po­mo­}i jer po­zna­je }ud sva­ko­ga po­je­di­na~­
no. Kad sam bio sto­lar ob­ra­|i­vao sam dr­ve­nu gra­|u ta­ko da mo­`e da
se uklo­pi i po­ve­`e i bez ek­se­ra. A ako jed­no par­~e dr­ve­ta ne od­go­va­ra
dru­gom ona }e sa­mo u po­~et­ku iz­gle­da­ti da su se uklo­pi­la, a po­sle }e
se pod pri­ti­skom ras­pa­sti.
Za­to "sto­lar" tre­ba da ima oba ko­ma­da dr­ve­ta u svo­joj ru­ci. Ta­ko
mo­`e vi­de­ti da li jed­no od­go­va­ra dru­gom. Ta­kav tre­ba da bu­de i du­
hov­nik.
Du­hov­nik mo­`e pu­no po­mo­}i. Ima mno­{tvo pa­ro­va ko­ji su se uze­li
iz erot­ske qu­ba­vi a po­sle su se raz­i­{li jer ni­su ima­li du­hov­ni­ka da
im po­mog­ne. Mno­go bo­qe su pro­{li pa­ro­vi ko­ji ni­su u sve­mu od­go­va­
ra­li jed­no dru­gom ali su uz po­mo} du­hov­ni­ka to pre­va­zi­{li.
8. I u bra­ku se tre­ba su­zdr­`a­va­ti i ne pre­da­va­ti se do kra­ja u`i­
va­wu.
9. Kad `e­na osta­ne u dru­gom sta­wu tre­ba pre­ki­nu­ti te­le­sne od­
no­se, ali, ako se to, na ne­sre­}u, ne mo­`e, po ve­li­koj snis­ho­dqi­vo­sti
STARAC PAJSIJE MI RE^E... 183
ogra­ni­~i­ti ih, pa i to sko­ro ni­kad. Ali od {e­stog me­se­ca trud­no­}e
oba­ve­zno pre­sta­ti, jer osim, ve} ogrom­ne, opa­sno­sti po de­te sve je ve­­
}a i ve­}a i du­hov­na {te­ta.
Vi­di{, em­bri­on ne­mi­nov­no u~e­stvu­je u u`i­va­wu ko­je ose­}a maj­ka
i ta­ko jo{ od utro­be za­do­bi­ja stra­sti. Po­sto­je em­bri­o­ni ko­ji te­le­sno
iz­ga­ra­ju. I po­sto­je mla­di, dva­de­se­to­go­di­{wa­ci, ko­ji se ne op­te­re­}u­ju
svo­jim te­lom. Ot­ku­da ova raz­li­ka? Ona za­vi­si od du­hov­nog sta­wa ro­
di­te­qa. To je du­hov­no na­sled­stvo. Vi­di{, ro­di­te­qi ne osta­vqa­ju de­ci
sa­mo ku­}e i wi­ve ne­go im pre­no­se i svo­je stra­sti ili vr­li­ne.
U za­vi­sno­sti od to­ga da li je ne­ko bo­gat ili si­ro­ma­{an osta­vqa
mno­go ili ma­lo.
Po­sto­je de­ca ko­ja ima­ju bo­ga­to du­hov­no na­sle­|e od ro­di­te­qa. De­ca
sa pu­no vr­li­na. Ako se ta­kva de­ca jo{ i osob­no po­tru­de mo­gu do­sti­}i
ve­li­ke du­hov­ne vi­si­ne jer su sa vi­si­na i kre­nu­li.
Za­to je Bo­go­ro­di­ca bi­la to­li­ko ~i­sta. Ni­je ima­la ~ak ni lo­{e
po­mi­sli. Jo­a­kim i Ana su bi­li sve­ti qu­di, te i za­~e­}e Bo­go­ro­di­ce
ni­je bi­lo he­do­ni­sti~­ko.
Ali Bog ni­je ne­pra­ve­dan. Ono {to je va­`no je­ste trud ko­ji ne­ko
ula­`e u se­be. Bor­ba, li~­ni pod­vig ko­ji je ne­ko ulo­`io da bi sa­~u­vao
za­po­ve­sti Hri­sto­ve – to je ono {to je va­`no, a ne sa ko­je ta~­ke je po­
{ao.
10. Kad je `e­na trud­na tre­ba da bu­de mir­na, da ~i­ta je­van­|e­qe, da
se mo­li. Ti­me se i de­te osve­}u­je. Od ta­da po­~i­we vas­pi­ta­va­we de­te­ta.
Pa­zi da ni­~im ne op­te­re­}u­je{ trud­nu `e­nu.
11. (Ovo mi je re­kao dok je mo­ja `e­na bi­la trud­na)
– Pa­zi da je ne o`a­lo­{}u­je{ bi­lo ~i­me. Do­bro da pa­zi{! Ka­`i
joj da se mo­li i da pe­va psal­me. To }e mno­go po­mo­}i de­te­tu. Ne sa­mo
sa­da, ne­go i ka­sni­je.
12. Kad se ro­di­lo mo­je de­te od le­ka­ra, pri­ja­te­qa i srod­ni­ka smo
slu­{a­li raz­ne sa­ve­te o do­je­wu. Uglav­nom su go­vo­ri­li da do­je­we po­sle
ne­ko­li­ko me­se­ci tre­ba pre­ki­nu­ti. Sta­rac je imao dru­ga­~i­je mi­{qe­
we. Kad sam ga pi­tao, re­kao mi je: "Tre­ba da do­ji. Maj­~i­no mle­ko je
naj­bo­qe, a i le­ko­vi­to je. U mom se­lu su do­ji­li de­cu ~ak i po­sle dru­ge
go­di­ne. De­ca ne si­sa­ju sa­mo mle­ko ne­go i qu­bav i ne­`nost i si­gur­
nost, ta­ko po­sta­ju du­hov­no sna­`ni­ja. Do­je­we pod­ra­zu­me­va mno­go stva­
ri, ni­je sa­mo mle­ko.
184 ATANASIJE RAKOVALIS
13. Star­~e, da­nas mno­gi qu­di ne­}e da ra­|a­ju de­cu jer ne zna­ju u
ka­kvom }e sve­tu de­te `i­ve­ti. Svet je pun he­mij­skih otro­va, `i­vot
pod stre­som, otu­|e­no dru­{tvo... Ako smo u pe­ri­o­du an­ti­hri­sta da li
vre­di `e­ni­ti se i ra­|a­ti de­cu.
– Ni­je ta­ko Ata­na­si­je! Zar se hri­{}a­ni u vre­me go­we­wa ni­su `e­ni­
li? Zar ni­su ra­|a­li de­cu? I `e­ni­li se i ra­|a­li de­cu. Po­la­ga­li su
svo­ju na­du u Hri­sta, a ne u qu­de.
To je ma­lo­ver­je. Mo­`e Bog sve is­pra­vi­ti u jed­nom tre­nut­ku. Qu­di
pra­ve pla­no­ve, ali i Bog ima svo­je pla­no­ve.
Kad bi znao ko­li­ko je pu­ta |a­vo svo­jim re­pom oba­vi­jao ze­mqu i
hteo da je uni­{ti... Ali Bog mu ne do­pu­{ta, kva­ri mu pla­no­ve. Zlo
ko­je |a­vo ho­}e da u~i­ni Bog pre­o­kre­ne i stvo­ri ve­li­ko do­bro. Ne­moj
se zbog to­ga uz­ne­mi­ra­va­ti.
– Star­~e, do­kle idu du­`no­sti ro­di­te­qa pre­ma de­ci? Tre­ba li da
im osta­vi ne­{to i ko­li­ko?
– Je­dan moj po­zna­nik, in­du­stri­ja­lac, ko­ji je imao pu­no no­va­ca, zgra­
de itd., {ta je u~i­nio? Dao je de­cu na stu­di­je i kad su za­vr­{i­li dao im
je po je­dan stan. Osta­lo je po­de­lio svo­jim rad­ni­ci­ma i si­ro­ti­wi.
Pre sve­ga im tre­ba da­ti do­bro, hri­{}an­sko, vas­pi­ta­we. To je naj­
va­`ni­ja opre­ma u `i­vo­tu. A po­sle da se opi­sme­ne i da stu­di­ra­ju, ili
da na­u­~e ne­ku umet­nost. Tre­ba ih ospo­so­bi­ti da za­ra­de svoj hleb. A
po­sle to­ga mo­`e da im osta­vi ku­}u ili {ta dru­go. Do­bro je da ima­ju
svo­je gne­zdo.
Po­sto­je ro­di­te­qi ko­ji su rav­no­du­{ni pre­ma svo­joj de­ci i ni­{ta
im ne osta­vqa­ju. A ne­ki osta­vqa­ju sa­mo du­go­ve... To je vr­lo ru­`no.
Kad su 1924. go­di­ne do­{le iz­be­gli­ce iz Ma­le Azi­je pred­sed­nik
se­la je gle­dao da im udo­vo­qi svi­ma. Se­be je osta­vio po­sled­weg.
Kad su we­go­va de­ca po­ra­sla pri­go­vo­ri­la su mu: "Do­bro, po­mo­gao si
svi­ma, a je­si li mi­slio i na nas"? De­ca su bi­la u pra­vu. Dru­go je kad
je ~o­vek sâm. Kad ne­ko ima po­ro­di­cu mo­ra pr­vo na wu da mi­sli.
14. U jed­nom se­lu za vre­me oku­pa­ci­je ne­ko de­te je osta­lo bez ro­
di­te­qa. Ni­ko ni­je hteo da ga uzme. Sva­ko je mi­slio: "Rat­no je sta­we,
ka­ko }u ga hra­ni­ti?"
Ali je­dan ko­ji je imao de­se­to­ro de­ce, a bio je i si­ro­ma­{an, ~im
ga je vi­deo uzeo ga je se­bi. "Imam de­set i ovo je je­da­na­e­sto. Hva­la Bo­
gu obo­ga­tio sam se."
Ov­de se sta­rac na­sme­jao i na­sta­vio:
– Vi­di{, ovaj ~o­vek je imao bo­ga­to sr­ce iako je bio si­ro­ma­{an.
Za­to je imao bo­ga­tu po­mo} od Bo­ga.
STARAC PAJSIJE MI RE^E... 185
15. – Star­~e, ne­ki pa­ro­vi ko­ji ho­}e da ima­ju de­cu – ne mo­gu. Za­{to
se to de­{a­va?
– Da bi se zbri­nu­lo ne­ko si­ro­~e. De­{a­va se da kad usvo­je ne­ko de­
te da im Bog od­mah po­da­ri i jed­no wi­ho­vo.
16. Kad se ne­ko vra­}a s po­sla op­te­re­}en i iz­ner­vi­ran do­bro bi
bi­lo da se ma­lo pro­{e­ta par­kom i da stig­ne ku­}i mi­ran i na­sme­jan.
Ako i za­ka­sni ni­je mno­go va­`no.
17. Jed­no od po­sled­wih vi­|e­wa sa star­cem bi­lo je u pri­su­stvu mo­je
`e­ne. ^im smo u{li u so­bu (sta­rac je zbog bo­le­sti le­`ao na kre­ve­tu),
po­~eo je kroz smeh da se {a­li:
–Do­bro do­{li! Do­bro do­{li! Sva­|a­te li se? Da li se sva­|a­te?
– Sva­|a­mo se.
– (Smeh) Da se ne sva­|a­te vi­{e! Mo­`e­te da se sva­|a­te sa ce­lim
sve­tom ali ne­moj­te me­|u­sob­no.
Sme­ja­li smo se i mi we­go­vim ~ud­nim re­~i­ma. Me­|u­tim, bez ob­zi­
ra {to se sta­rac sme­jao, zna­li smo da je ozbiq­no go­vo­rio. Sma­trao je
za ve­li­ko zlo sva­|u u bra­ku.
20. ja­nu­ar 1990.
18. Jed­nom je ov­de do­{ao je­dan vr­lo za­bri­nut ~o­vek. Ni­je bio u do­
brim od­no­si­ma sa svo­jom `e­nom. To­li­ko se ni­su pod­no­si­li da ni­su
mo­gli ni da obe­du­ju za­jed­no. Ima­li su ~e­tvo­ro de­ce.
Dru­gim re­~i­ma, bi­li su na ivi­ci raz­vo­da. Mu` je od­la­zio kod
mno­gih du­hov­ni­ka ko­ji su mu go­vo­ri­li: "Str­pi se, no­si{ ve­li­ki krst."
Me­ni se to ni­je svi­de­lo. Za­to sam ga pi­tao:
– Re­ci mi, kad ste se uze­li je­ste li se vo­le­li?
– Da, ve­o­ma. Obo­`a­vao sam je vi­{e od Bo­ga! Kad je tre­ba­lo da se
`e­nim mo­lio sam Bo­ga da bu­de le­pa, bo­ga­ta i obra­zo­va­na. I sve mi
je to Bog dao.
Ta­ko mi je re­kao. A naj­vi­{e vre­me­na je pro­vo­dio u sek­su. I po­{to
je bio u opa­sno­sti da iz­gu­bi du­{u, Bog je od we­ga i we­go­ve `e­ne po­vu­
kao svo­je da­ro­ve da bi ih spa­sao.
Ka­`em mu:
– Ti si kri­vac. Slu­`i{ stra­sti­ma, a sad ti je Bog dao da se pre­ko
stra­sti osve­sti{ i sa­gle­da{ {ta si ura­dio.
19. ^ak i u bra­ku se tre­ba su­zdr­`a­va­ti od u`i­va­wa. Tre­ba ima­ti
me­ru u u`i­va­wu.
186 ATANASIJE RAKOVALIS
20. Sta­rac je imao ne­kog po­zna­ni­ka ko­ji se go­di­na­ma bo­rio da bu­de
mo­nah. Jed­nom je star­cu po­slao po­ru­ku da se mo­li za we­go­vu po­ro­di­cu
ko­ja se raz­bo­le­la zbog to­ga {to on `e­li da bu­de mo­nah.
Sta­rac mu je od­go­vo­rio:
– [to du­`e bo­ra­vi{ u sve­tu to­li­ko im vi­{e po­vo­da da­je{ da tu­
gu­ju.
Kad |a­vo vi­di ne­sprem­no sr­ce on pra­vi ta­kve okol­no­sti da ~o­vek
ne mo­`e da se od­le­pi od sve­ta. Ja sam imao dva bra­ta, tri uda­te se­stre
i jed­nu ne­u­da­tu. Ra­dio sam da bih joj spre­mio mi­raz (da se ne bih ka­
sni­je dvo­u­mio za­{to joj ni­sam po­mo­gao), i po­sle to­ga sam oti­{ao u
ma­na­stir. Ni­sam ~e­kao da se uda, jer, ot­kud znam da li }e se uop­{te
uda­va­ti.
Je­dan je hteo da bu­de mo­nah ali je to stal­no od­la­gao. Tre­ba da
po­mog­nem se­stri, go­vo­rio je. Kad se se­stra uda­la go­vo­rio je da mo­ra
bri­nu­ti o maj­ci. Ta­ko, na kra­ju, ni­je ni oti­{ao u ma­na­stir.
Mi­slim da mu je ta is­ku­{e­wa pri­rod­no |a­vo da bi ga za­dr­`ao u
sve­tu.
21. Jed­nom pri­li­kom sta­rac Paj­si­je mi je re­kao:
– Pra­ved­nog, smi­re­nog ~o­ve­ka svi `e­le da po­sta­ve na ni­`e me­sto,
da ga obes­pra­ve i po­ni­ze. Ali sve {to qu­di vi­{e po­ku­{a­va­ju da ga
po­ni­ze to­li­ko ga Bog vi­{e uz­di­`e. Pri­po­ve­dam ti je­dan isti­ni­ti
do­ga­|aj ko­ji sam ~uo od o~e­vi­ca: "Kad nam je umro otac, mi bra­}a smo
po­~e­li da de­li­mo za­o­stav­{ti­nu. Kad sam vi­deo da se mo­ja sta­ri­ja bra­­
}a sva­|a­ju ja sam po­~eo da se po­vla­~im i re­kao sam da }u pri­hva­ti­ti
ono {to oni od­lu­~e da mi pri­pa­da. Da­li su mi ne­ke pe­sko­vi­te wi­ve na
ko­ji­ma ni­{ta ni­je uspe­va­lo. Po­{to od tih wi­va ni­sam mo­gao `i­ve­ti
bio sam pri­nu­|en da odem na rad u Ne­ma~­ku. Kad sam se po­sle ne­ko­li­
ko go­di­na vra­tio vi­deo sam da su oko mo­je wi­ve di­gli ho­te­le. Sa­mim
tim pro­daj­na ce­na je vi­{e­stru­ko po­ra­sla. Do­bio sam ve­li­ki no­vac
pa sam do­{ao kod Vas, star­~e, da mi ka­`e­te ko­ga bih wi­me mo­gao da
po­mog­nem." Ja sam ga po­sa­ve­to­vao ova­ko: "Po­daj pr­vo svo­joj bra­}i da se
ne ozlo­je­de i da se ne mr­zi­te. A po­sle daj ko­me ho­}e{."
22. \a­vo po­ku­{a­va da sve uni­{ti da­nas ka­ko se su­tra ne bi na­{la
no­va ge­ne­ra­ci­ja ko­ja }e bi­ti "kva­sac".
23. Smi­ren ~o­vek je, uglav­nom, pun zna­wa, dok ego­i­sta, ne­ma­ju­}i
smi­re­wa da pi­ta, osta­je ne­zna­li­ca.
STARAC PAJSIJE MI RE^E... 187
24. Tre­ba da upro­sti­mo na{ `i­vot. Ras­ko{ za­ma­ra. Po­sto­je qu­di
ko­ji stal­no `e­le da me­wa­ju na­me­{taj i dr. On­da tr­~e da na­|u vi­{e
nov­ca i ta­ko se pu­ne pro­ble­mi­ma.
25. – Star­~e, de­te jed­nog mog pri­ja­te­qa je ne­sno­{qi­vo ne­mir­no,
vi­~e, uda­ra... [ta tu u~i­ni­ti?
– Gle­daj, ni­su kri­va de­ca. Da­nas ih dr­`e za­tvo­re­ne u sta­no­vi­ma
i ne­ma­ju pro­sto­ra da tr­~e, da se igra­ju. De­ca bi­va­ju pri­si­qe­na na ne­
mir­no­}u. Ne mo­gu da se kre­}u, da se is­pra­zne. Da bi se de­ca pri­rod­no
raz­vi­ja­la po­treb­no im je dvo­ri­{te.
Ako u|em u ne­ki stan sa de­com i vi­dim da je tu sve do sa­vr­{en­stva
ure­|e­no, znaj da to ni­je do­bro. Tu de­ca `i­ve pod voj­ni~­kom di­sci­pli­
nom i ta­ko strah ula­zi u wi­ho­ve du­{e.
26. Da­nas de­cu za­si­pa­ju ra­znim te­o­ri­ja­ma sa svih stra­na. I kad ih
ob­u­zme strah od­la­ze u nar­ko­ma­ni­ju.
Vi­di{, do iz­ve­snog ste­pe­na ovaj `i­vot mo­`e ima­ti ukus pa­kla,
ili ra­ja ako se `i­vi po vo­qi Bo­`i­joj.
27. Da­nas ne gle­da­ju da de­cu is­pu­ne ne­~im, ne­go ih osta­vqa­ju pra­
zni­ma. U po­ro­di­ci, da­nas, je­dan ro­di­teq gle­da na jed­nu stra­nu, a dru­
gi na dru­gu, i ka­ko }e de­te na­}i qu­bav pod ta­kvim okol­no­sti­ma. Eto
imam jed­nog mu­~e­ni­ka ko­ji je, ne znam ni sâm ko­li­ko pu­ta, po­ku­{ao
sa­mo­u­bi­stvo. Sa­da je na svo­jim no­ga­ma, za­vr­{io je fa­kul­tet i slu­`i
voj­sku. Pi­{e mi iz voj­ske: "Ta­ti­ce moj naj­sla­|i..."
Tre­ba se pr­vo po­bri­nu­ti da se de­ca is­pu­ne ne­kim do­brim sa­dr­`a­
jem, a obra­zo­va­we do­la­zi po­sle to­ga.
28. – Star­~e, da­nas vr­{e ve­li­ki pri­ti­sak na de­cu, op­te­re­}u­ju ih
ra­znim ~a­so­vi­ma, stra­nim je­zi­ci­ma...
– Ali za­to ne u~e sta­ro­gr~­ki!
– Da, da bi u~i­li en­gle­ski i ne­ma~­ki.
[ta tu ura­di­ti?
– Do­bro je da de­ca u~e, ali bez pri­ti­ska. Bo­qe je da de­te na­u­~i
jed­nu stvar do­bro ne­go pet stva­ri po­vr­{no.
29. – Star­~e, da­nas de­ca ni­ka­ko ni­su za­do­voq­na svo­jim oce­na­ma.
Sma­tra­ju da ih na­stav­ni­ci pre­stro­go oce­wu­ju.
– Gle­daj, da­nas od­ra­sli ho­}e da ima­ju pu­no nov­ca a da ne ra­de, a
de­ca da do­bi­ja­ju vi­so­ke oce­ne a da ne u~e.
188 ATANASIJE RAKOVALIS
30. Jed­nom je sta­rac sred­wo­{kol­ci­ma po­klo­nio kwi­gu ko­ja go­vo­ri
o je­li­ni­zmu Ma­ke­do­ni­je.
31. Jed­nom pro­fe­so­ru je re­kao:
– Kad bu­de{ imao svo­ju de­cu on­da }e{ bo­qe raz­u­me­ti ovu u {ko­
li.
Kad ne­ko vo­li de­cu, i kad ih do­bro­na­mer­no pre­ko­re­va, de­ca to
shva­ta­ju i pri­hva­ta­ju.
32. Pro­fe­sor ne tre­ba da de­li de­cu na sim­pa­ti~­nu i an­ti­pa­ti~­nu.
I kad de­ca gre­{e znaj­te da ste vi kri­vi. Od­no­sno, sa­da sa­mo pla­}a­te
ono {to ste ra­di­li.
33. ^o­vek tre­ba da vo­li i po­{tu­je svo­je ro­di­te­qe. Da­nas ka­`u:
"Ni­ka­ko po­{to­va­we, to je ne­{to {to je na­met­nu­to." A dru­gi, opet,
– ne­ka de­ca ra­de {ta ho­}e, sa­mo da im bu­de le­po. I jed­ni i dru­gi su
na po­gre­{nom pu­tu.
34. Da­nas se u ci­vi­li­za­ci­ji do­go­dio je­dan ve­li­ki skok, ro­di­te­qi
ne raz­u­me­ju de­cu, a de­ca pak ro­di­te­qe. Tre­ba­lo bi sva­ko da se po­sta­vi
na me­sto onog dru­gog i ta­ko bi se raz­u­me­li.
Ni­su kri­va de­ca. Bom­bar­du­ju ih sa svih stra­na ra­znim te­o­ri­ja­
ma: ovo je pra­vo a ono ni­je itd. Ta­ko de­ca, na kra­ju, ne zna­ju {ta da
mi­sle.
Tre­ba ve­za­ti de­cu, ali pa­`qi­vo i ne­`no. Evo, ja sam moj pa­ra­dajz
ve­zao ka­na­pom, da sam ga ve­zao `i­com {ta bi bi­lo? Zar ga ne bi po­
vre­dio?
Ni u hri­{}an­skim po­ro­di­ca­ma ni­je bo­qe. "Ja sam svo­ju de­cu sre­
dio i ni­su kao osta­la de­ca ovo­ga sve­ta i spa­vam mir­no." Ni­je stvar u
to­me {to ih je "sre­dio", ne­go za­{to je to u~i­nio. Ako je to u~i­nio iz
stra­ha od gre­ha, iz stra­ha Bo­`i­jeg, Bog }e po­mo­}i i de­te ne­}e ima­ti
tra­u­me. Ali ako je iz ego­iz­ ma? Ili, ako je stvar men­ta­li­te­ta (Mo­je
de­te to ni­ka­da ne bi u~i­ni­lo!). Ta­da Bog ne­}e po­mo­}i... da bi is­pra­
vio ro­di­te­qe.
35. – Star­~e, raz­mi­{qam da u no­voj ku­}i ko­ju gra­dim osta­vim pri­
ze­mqe za oca i maj­ku.
– To je do­bro. Do­bro je {to ta­ko raz­mi­{qa{. Ve­li­ki je bla­go­slov
Bo`­ji da ne­ko gle­da svo­je ro­di­te­qe.
STARAC PAJSIJE MI RE^E... 189
36. Da qu­bi ru­ku ocu i maj­ci... iz po­{to­va­wa.
37. – Star­~e, tre­ba li tu­}i de­cu kad su ne­mir­na?
– Da ih bi­je­te? Ma­lo ili mno­go? (smeh). Gle­daj­te, i strah je ne­ka
ko~­ni­ca i kad de­te ne raz­um­ e iz­ba­vqa ga od mno­go ~e­ga. Re­ci­mo, de­te
se pe­we na sto­li­cu ne zna­ju­}i {ta }e bi­ti ako pad­ne. Ako do­bi­je ma­
lo ba­ti­na od maj­ke dru­gi put }e da po­raz­mi­sli.
Me­|u­tim, kad de­ca po~­nu da raz­u­me­va­ju tre­ba im s bla­go­{}u i str­
pqe­wem ob­ja­{wa­va­ti ono {to mo­gu da shva­te.
38. Ro­di­te­qi po­ne­kad iz pre­ve­li­ke qu­ba­vi ~i­ne zlo de­ci. Gu­{e
ih pre­te­ra­nom pa­`wom. To je bo­le­sna stvar.
Vi­di{, i qu­bav ho­}e ne­ku ko~­ni­cu, ne­ku me­ru.
39. Ro­di­te­qi tre­ba da pa­ze ka­kve kwi­ge dr­`e u ku­}i, jer mo­gu do­­
}i u ru­ke de­ce i bi­ti im na {te­tu.
40. Do­bro je da ce­la po­ro­di­ca ima jed­nog du­hov­ni­ka. To pu­no po­
ma­`e.
41. Do­bro je da de­ca ~i­ta­ju ver­ske kwi­ge. Ta­da, u tom do­bu, su bez­
bri­`na i mno­go lak­{e upi­ja­ju u se­be.
Ja sam imao le­po de­tiw­stvo. Po­sle je do­{ao rat i ima­li smo pu­
no po­te­{ko­}a.
42. Ima de­ce ko­ja su zre­li­ja od svog uz­ra­sta. Ona obi~­no ho­}e da
se dru­`e sa sta­ri­jom de­com. Ako se de­si da se dru­`e sa do­brom de­com
on­da }e ima­ti i ko­ri­sti, ali ako se dru­`e sa lo­{om de­com po­sta­}e
i sâmi lo­{i.
43. Sta­rac mi je jed­nom re­kao:
– Kad se de­te na­pu­ni Hri­stom, od­la­zi u Cr­kvu i pri­~e­{}u­je se, i
kad se ka­sni­je odvo­ji od ro­di­te­qa i na­|e se u ne­pri­jat­nim i ne­po­voq­
nim okol­no­sti­ma, ne­}e mu bi­ti mno­go te­{ko. To je kao la­ki­ra­no dr­vo
ko­je ne pri­ma vo­du u se­be jer je za­{ti­}e­no od vo­de.
190 ATANASIJE RAKOVALIS
Poglavqe II
O ZDRAVQU
44. Kad bi­smo zna­li ko­li­ka je ko­rist od bo­le­sti ne bi­smo ni­kad po­
`e­le­li da ozdra­vi­mo da bi­smo za­u­ze­li bo­qe me­sto u ra­ju. 12. 3. 1993.
45. – Star­~e, an­ti­bi­ot­ i­ci su {tet­ni. Bi­li smo pri­mo­ra­ni da
na­{oj k}er­ki da­mo an­ti­bi­ot­ ik. U {ko­li gde ra­di mo­ja `e­na su nas
sa­ve­to­va­li da je le­~i­mo ho­me­o­pa­ti­jom, i po­sle jed­ne ta­ble­te je ozdra­
vi­la.
Znam da se dva mo­na­ha iz ke­li­je oca Si­me­o­na ba­ve ho­me­o­pa­ti­jom.
^u­li smo, ne zna­mo da li je isti­na, da je sta­rac Por­fi­ri­je go­vo­rio
ka­ko se ho­me­o­pat­ski le­ko­vi pro­iz­vo­de u Ho­lan­di­ji gde se nad wi­ma
pret­hod­no oba­vqa ne­ki ri­tu­al, od­no­sno ma­gi­ja.
– [to se aku­punk­tu­re ti­~e, ima ih dve vr­ste. Jed­na je ~i­sto sa­tan­
ska. Dru­ga {ta ra­di? Bo­li me prst. Onaj ko se ba­vi aku­punk­tu­rom zna
ku­da pro­la­ze ner­vi i tu sta­vqa iglu. Ta­ko blo­ki­ra nerv i za­u­sta­vqa
bol. E, sad da li je to do­bro? Da li se ti­me eli­mi­ni­{e uzrok bo­le­
ti? I {ta ako me po­sle za­bo­li i dru­gi prst? Umr­tvi­}e i dru­gi nerv
i ta­ko re­dom. I {ta }e bi­ti na kra­ju?
Ho­me­o­pa­ti­ja je kom­pli­ko­va­na stvar. Uba­cu­ju mno­go {to-{ta u wu.
Uzi­ma{ je­dan lek i u po­~et­ku ti je go­re, ali ka­sni­je ti bi­va bo­qe.
Na pri­mer, bo­li te ja­go­di­ca li­ca. Te­ra­pe­ut ti uda­ra sna­`an {a­mar,
i on­da te za­bo­li jo{ vi­{e ta­ko da ti za­bo­ra­vi{ na pret­hod­ni bol.
Za­tim, po­sto­je qu­di ko­ji su umi­sli­li da su bo­le­sni. Od­la­ze kod
le­ka­ra ko­ji im ka­`e da ne­ma­ju ni­{ta. On­da od­la­ze kod al­ter­na­tiv­nog
le­ka­ra ko­ji vi­di da ni­su bo­le­sni, ali im pre­pi­{e ne­ku te­ra­pi­ju i
oni od­la­ze za­do­voq­ni.
U su­{ti­ni, to je pre­va­ra. Ras­pi­ru­je se je­dan ego­i­zam jer pa­ci­jent
po­mi­sli da je bio u pra­vu i ka­`e: "Do­bro sam ja re­kao, le­ka­ri ni­{ta
ne zna­ju."
A on­da tu ima i qu­di ko­ji­ma je do­sad­no pa se za­ba­vqa­ju.
Stvar je slo­`e­na. Mno­go {to-{ta je tu ume­{a­no i tre­ba bi­ti
opre­zan u uka­zi­va­wu po­ve­re­wa.
Na me­ne osta­vqa du­bok uti­sak Hi­po­krat. Na­{ao je to­li­ko stva­ri,
to­li­ko re­{e­wa i le­ko­va. To ni­je slu­~aj­no... to je bo­`an­sko pro­sve­tqe­
we. Dru­gi je, opet, od ple­sni na­pra­vio lek i spa­sao mno­{tvo qu­di.
Je­dan sta­rac u ma­na­sti­ru mi je sa­ve­to­vao da je­dem bu­|av hleb. Ta­kvi
iz­um
­ i ni­su za ba­ca­we.
Ja bih naj­ra­di­je pri­hva­tio sa­ve­te ne­kog bo­ta­ni­~a­ra.
STARAC PAJSIJE MI RE^E... 191
Ali, kao {to re­koh, ima pu­no pre­va­ra­na­ta. Ne­ki tvr­de da po­gle­
dom mo­gu pre­po­zna­ti sva­ku bo­lest. Do­bro, u ne­kim slu­~a­je­vi­ma je to
mo­gu­}e, ali ka­ko }e po­gle­dom pre­po­zna­ti bo­le­sti sr­ca? Dru­gi, opet,
ka­`e da pre­ko uva mo­`e pre­po­zna­ti bo­lest. Iz­gle­da da qu­di ma­lo ko­
ri­ste ra­zum. (Moj do­da­tak)
46. Po­sle ovih star­~e­vih sa­ve­ta po­ku­{ao sam da du­bqe is­pi­tam
ovaj pro­blem. Ov­de }u iz­lo­`i­ti ne­ke uti­ske o ho­me­o­pa­ti­ji i aku­punk­
tu­ri.
Aku­punk­tu­ra: Raz­vi­la se u Ki­ni i car­skim uka­zom na­met­nu­ta
kao na­~in le­~e­wa. Te­sno je po­ve­za­na sa ve­rom sta­rih Ki­ne­za. Ta­ko su
ve­ro­va­li da je bo­lest te­la re­zul­tat dej­stva ne­kog zlog du­ha. Npr, ako
te bo­li sto­mak to zna­~i da se u sto­ma­ku ugne­zdio ne­ki duh. I da bi
is­te­ra­li de­mo­na uba­da­li su igle u sto­mak. To je je­dan ogra­nak aku­punk­
tu­re ko­ji je sta­rac na­zvao sa­tan­skim. Sva­ka­ko, oni ko­ji prak­ti­ku­ju ovu
vr­stu aku­punk­tu­re ne­}e vam re­}i da tu ima bi­lo ~e­ga ma­gij­skog.
Ho­me­o­pa­ti­ja: Otac ho­me­o­pa­ti­je u Gr~­koj je je­dan po­gon­ski in­`e­
wer, go­spo­din Vi­tul­kas. Sma­tra se ocem ho­me­o­pa­ti­je u Gr~­koj ali je
po­znat i u sve­tu.
Vi­tul­kas je bio sled­be­nik i sa­rad­nik in­dij­skog gu­rua Kri­{na­
mur­ti­ja. Te­o­zof­sko dru­{tvo je bi­lo pla­ni­ra­lo da Kri­{na­mur­ti­ja
pro­gla­si za Me­si­ju No­vog do­ba. (Do­sta go­di­na je kru­`io po sve­tu pred­
sta­vqa­ju­}i se kao Me­si­ja, ali pla­no­vi mu se ni­su ostva­ri­li).
U ta­kvom okru­`e­wu se kre­tao Vi­tul­kas i pri­rod­no je da se na­to­
pio is­to~­wa~­kim mi­{qe­wi­ma o Bo­gu, sve­tu i ~o­ve­ku.
Kad je sve ovo po­~i­wa­lo u Gr~­koj pre ne­ko­li­ko go­di­na, bi­lo je
do­voq­no da se pro­ve­de po­red ne­kog ho­me­o­pa­te tri do {est me­se­ci i
po­tom se mo­gla otvo­ri­ti svo­ja or­di­na­ci­ja.
Da­nas su se stva­ri pro­me­ni­le. Po­sle su­ko­ba sa me­di­ci­nom, da
bi se ne­ko ba­vio ho­me­o­pa­ti­jom neo­p­hod­na je di­plo­ma me­di­cin­skog
fa­kul­te­ta.
Or­ga­ni­zo­va­ne {ko­le ho­me­o­pa­ti­je ne po­sto­je. Ne po­sto­je sta­ti­sti~­
ki po­da­ci da bi­smo mo­gli upo­re­di­ti re­zul­ta­te dej­stva ho­me­o­pat­ske
"far­ma­ci­je". Ne po­sto­ji ni­ka­kva sta­ti­sti­ka ko­ja bi, ot­pri­li­ke, re­kla:
od 1000 bo­le­sni­ka ko­ji su se pod­vr­gli ho­me­o­pat­skom le­~e­wu... to­li­
ko ih je ozdra­vi­lo, to­li­ko osta­lo na istom sta­di­ju­mu i tsl. O to­me
ne­ma­mo ni­ka­kve po­dat­ke. A naj­lep­{e od sve­ga je {to ti ka­`u da se
ho­me­o­pa­ti­ja ne ba­vi sta­ti­sti­kom.
Ne­ka­da sam i ja se­be pod­vr­ga­vao ho­me­o­pa­ti­ji, a ta­ko­|e i mo­ja `e­na
i mno­gi na­{i pri­ja­te­qi.
192 ATANASIJE RAKOVALIS
U ve­}i­ni slu­~a­je­va ni­sam vi­deo ni­ka­kve re­zul­ta­te. Mno­go pu­ta,
u ta­kvim slu­~a­je­vi­ma, bio sam pri­nu­|en da se obra­tim kla­si~­noj me­
di­ci­ni.
Po­ne­kad je, opet, bi­lo "iz­le­~e­wa". Kao u slu­~a­ju kad sam imao kon­
juk­ti­vi­tis. Iz­le­~io sam se po­mo­}u ho­me­o­pa­ti­je, ali kad sam po­sle
iz­ve­snog vre­me­na oti­{ao kod of­tal­mo­lo­ga usta­no­vio je da mi be­o­wa­
~a ni­je u re­du. Slu­~aj­no? Mo­`da.
Ne­ki mo­ji pri­ja­te­qi su svo­ju de­cu pod­vr­ga­va­li ho­me­o­pa­ti­ji jo{
od ma­lih no­gu. Wi­ho­va de­ca ni­kad ni­su uzi­ma­la an­ti­bi­o­ti­ke. Grip i
obo­qe­we gr­la su vr­lo la­ko pre­bo­le­va­li po­mo­}u ho­me­o­pa­ti­je.
Me­|u­tim, {ta se de­si­lo ka­sni­je?
Po­sle ne­ko­li­ko go­di­na jed­no od de­ce se ozbiq­no raz­bo­le­lo. Ba­kar
i osta­li me­ta­li ko­ji­ma je de­te svih pret­hod­nih go­di­na bi­lo iz­lo­`e­no
sa­ku­pi­li su se na jed­nom me­stu i iza­zva­li bo­lest. Upla­{e­ni ro­di­te­
qi su pri­be­gli kla­si~­noj me­di­ci­ni i ta­ko ga spa­sli.
Ka­ko mo­`e­mo bi­ti si­gur­ni da po­sle ne­ko­li­ko go­di­na ho­me­o­pat­ske
te­ra­pi­je ne­}e­mo ima­ti ne­ke ozbiq­ni­je kon­tra­in­di­ka­ci­je?
^ak i na po­qu te­o­ri­je po­sto­je pro­tiv­re~­no­sti za­to {to ni oni
sa­mi ne zna­ju u {ta ta~­no ve­ru­ju. Za osni­va­~a ho­me­o­pa­ti­je sma­tra se
S. Ha­ne­man. Na­pi­sao je jed­nu kwi­gu pod na­slo­vom: "Or­gan te­ra­pe­ut­ske
teh­ni­ke", gde je iz­neo osnov­ne prin­ci­pe ho­me­o­pa­ti­je.
U ~a­so­pi­su ko­ji iz­da­je Cen­tar za ho­me­o­pat­sku me­di­ci­nu pod na­
slo­vom "Ho­me­o­pat­ska me­di­ci­na" u sve­sci pod bro­jem 3 za 1992. g., iz­da­
va~ ~a­so­pi­sa i otac ho­me­o­pa­ti­je G. Vi­tul­kas pi­{e o go­re po­me­nu­toj
kwi­zi sle­de­}e:
1) "Raz­li­ke ko­je po­sto­je iz­me­|u pe­tog iz­da­wa "Or­ga­na" ko­je je iza­
{lo dok je Ha­ne­man bio `iv, i {e­stog iz­da­wa ko­je je iza­{lo po­sle
we­go­ve smr­ti, raz­li­ke naj­ve­ro­vat­ni­je ne­ma­ju ve­ze sa wim. 2) Mo­gu­}e
pro­tiv­re~­no­sti ko­je po­sto­je u "or­ga­nu" kao {to je npr. u 18. pa­ra­gra­
fu: "bez ika­kve sum­we, sve­u­kup­nost simp­to­ma u sva­kom po­je­di­na~­nom
slu­~a­ju bo­le­sti je­ste je­din­stve­ni uka­za­teq i je­di­ni vo­|a ko­ji nas
usme­ra­va pri iz­bo­ru le­ko­va."
I dok je ov­de vr­lo si­gu­ran u sve­u­kup­nost simp­to­ma u pa­ra­gra­fu
153. na­vo­di: "U po­ku­{a­ju da pro­na­|e­mo mo­gu­}i lek... onaj ko­ji ima
naj­vi­{e sli~­no­sti sa simp­to­mi­ma ko­je na­me­ra­va­mo da iz­le­~i­mo...
simp­to­mi ko­je bi tre­ba­lo is­kqu­~i­vo uze­ti u ob­zir je­su oni naj­u­pe­~a­
tqi­vi­ji, oni naj­in­te­re­sant­ni­ji, ne­u­ob
­ i­~a­je­ni i je­din­stve­ni. Op­{ti
i neo­d­re­|e­ni simp­to­mi ne bi tre­ba­lo da nas in­te­re­su­ju.
Ima­mo li ov­de jed­nu o~i­gled­nu pro­tiv­re~­nost, i ako ima­mo ko­ja
je?
STARAC PAJSIJE MI RE^E... 193
Po­sto­je i dru­ge ta­kve pro­tiv­re~­no­sti u "Or­ga­nu" o ko­ji­ma bi tre­
ba­lo ras­pra­vqa­ti."
47. Ne­ko de­te je do­{lo kod star­ca da za­mo­li za svog oca ko­ji je
le­`ao u bol­ni­ci od ra­ka. Sa­mo {to ni­je za­ri­dao. Sta­rac ga je sa­ve­
to­vao:
– Ni­je sve iz­gu­bqe­no. Bo­gu ni­{ta ni­je te­{ko. Sa­mo tre­ba i on da
po­`e­li po­mo}. Tre­ba ma­lo da okre­ne dug­me na ra­di­ju i uhva­ti od­re­
|e­ne ta­la­se. Ka­`i mu da se is­po­ve­di i pri­~e­sti.
48. Jed­nom su mi do­ne­li pa­ra­li­zo­va­nu de­voj­~i­cu. Uda­rio ju je grom
i spa­lio ner­vne }e­li­je. Ni­je mo­gla ni da ho­da ni da go­vo­ri.
Bio sam po­tre­sen. Zar je te­{ko Hri­stu da po­no­vo us­po­sta­vi ner­vni
si­stem? Sad je ona ve­li­ka, zdra­va, nor­mal­na de­voj­ka.
49. Star­~e, je­dan ~o­vek ima pri­ti­sak, zna­te li mo­`da ne­ki lek?
– Pri­ti­sak do­la­zi, uglav­nom, od stre­sa. Po­ku­{aj da one lak­{e
bri­ge re­{i{ ti, a one te­`e osta­vi Hri­stu. Ne­moj ti sve re­{a­va­ti
jer ne­}e{ us­pe­ti.
50. Je­di pu­no {ar­ga­re­pe. Ona ~i­sti krv.
51. Ne­kad dav­no imao sam upa­lu mo­kra}­nog ka­na­la. Za go­di­nu da­
na uzi­mao sam pet pu­ta an­ti­bi­o­ti­ke. I ni­je bi­lo vaj­de. Oti­{ao sam
da po­tra­`im we­gov sa­vet.
– Uzmi ~ist je­~am i ku­vaj ga dok se op­na ne otvo­ri i pij vo­du u
ko­joj se ku­vao.
– Ko­li­ko da pi­jem?
– Ko­li­ko ho­}e{. Vr­lo je hran­qi­vo. ^i­sti sav or­ga­ni­zam. Pi­ti po
jed­nu ~a­{u uju­tru, u pod­ne i uve­~e.
– Ko­li­ko du­go?
– Me­sec da­na.
Na­pu­nio sam je­dan li­tar­ski ter­mos vo­de od pro­ku­va­nog je~­ma i
pio pet­na­est da­na. Po­sle to­ga sam ve} bio iz­le­~en i to sa­svim.
52. Po­sle star­~e­ve ope­ra­ci­je od ra­ka re­kao mi je:
– Ra­ni­je ni­sam tra­`io od Hri­sta da me odr­`a­va u zdra­vqu i sna­
zi. Od po­~et­ka. Do­la­zi Hri­stos i sve is­pra­vqa jed­nim "po­te­zom"... bez
bo­la, sa­vr­{e­no...
194 ATANASIJE RAKOVALIS
Ra­ni­je sam go­vo­rio da pr­vo tre­ba da u~i­ni­mo ono {to sto­ji do nas
pa on­da da tra­`i­mo po­mo} od Bo­ga. Ali sad ne mi­slim ta­ko. Tre­ba od
po­~et­ka da tra­`i­mo po­mo} Bo­`i­ju.
(Ov­de je sta­rac na­pra­vio raz­li­ku go­vo­re­}i da ima dve vr­ste qu­di.
U pr­vu vr­stu spa­da­ju qu­di ko­ji su du­hov­no i te­le­sno ja­ki i ko­ji mo­gu
pod­no­si­ti bo­lo­ve u bo­le­sti. Uglav­nom su to mla­|i qu­di. U dru­gu vr­
stu spa­da­ju qu­di ko­ji su u go­di­na­ma i te­{ko pod­no­se bo­le­sti. Za wih
sta­rac mi­sli da tre­ba da od po­~et­ka tra­`e po­mo} Bo­`i­ju).
Poglavqe III
O PROBLEMIMA U SVETU
53. Ne­ka­da su mo­na­ha ko­ji se ba­vi po­li­ti­kom za­tva­ra­li u ku­lu. Da­
nas ga tre­ba za­tvo­ri­ti ako se ne ba­vi po­li­ti­kom. (Ok­to­bar 1998.)
54. Jed­nom mu se obra­tio ne­ki eko­log:
– Star­~e, stva­ri su ka­ta­stro­fal­ne, ze­mqa je u opa­sno­sti.
– Ne­}e to Bog do­pu­sti­ti. Mno­ge su opa­sno­sti pre­ti­le pla­ne­ti i
~o­ve­ku... (Av­gust 1988.)
55. Star­~e, svi po­li­ti­~a­ri su ma­so­ni. [ta }e bi­ti... Ho­}e li se
na­}i je­dan do­bar?
– Sad ni­je stvar u to­me ko je­ste ili ko ni­je, ne­go ko­li­ko ko u to
ve­ru­je. Da­nas da bi ne­ko po­stao pre­mi­jer mo­ra bi­ti ma­son. Ne­ka im
Bog omo­gu­}i po­ka­ja­we... vaq­da }e se jed­nog da­na po­ja­vi­ti no­vi Ma­ka­
ve­ji. (Pe­tak 18. mart 1989, po sta­rom ka­len­da­ru)
56. Po­se­tio sam star­ca sa svo­jim ocem ko­ji je bio u~i­teq. On je
ta­ko, u raz­go­vo­ru, po­~eo da pri­~a o. Paj­si­ju ka­ko pro­sve­ta pre­`i­vqa­va
kri­zne tre­nut­ke, ka­ko se u woj iz­gu­bio ose­}aj od­go­vor­no­sti.
Na to, sta­rac je od­go­vo­rio:
– Kad sam ja i{ao u {ko­lu, za Vas­krs i Bo­`i} smo iz po­{to­va­wa
qu­bi­li ru­ke u~i­te­qu. Ta­ko smo mu is­ka­zi­va­li po­ve­re­we i za­hval­
nost.
Da­nas sve ~o­ve­ka gu­ra na zlo. Jed­nom sam u auto­bu­su ustu­pio me­sto
mla­|em od se­be. Vi­deo sam da je umo­ran i da ide sa po­sla. Po­mi­slio
sam: "Ovaj ~o­vek je is­cr­pqen od po­sla a mi ka­lu­|e­ri smo iona­ko po­
zva­ni na aske­zu." Zna{ {ta su re­kli: "Gle lu­ka­vog ka­lu­|e­ra. To­bo­`e
po­ka­zu­je raz­u­me­va­we za umor­nog rad­ni­ka, a u stva­ri je ustao svom ro­
|a­ku." [ta da ka­`e{ na sve to?
STARAC PAJSIJE MI RE^E... 195
Dru­gi put, isto u auto­bu­su, ula­zi `e­na sa 7–8 de­ce. Po­ma­`em joj
oko de­ce. I kad smo se­li vo­za~ pi­ta: "Ka­lu­|e­ru, je­si li sme­stio svo­ju
pri­ja­te­qi­cu, mo­`e­mo li da kre­ne­mo?"
Po­{to­va­wa vi­{e ne­ma nig­de.
57. – Kad je bi­la raz­me­na sta­nov­ni­{tva iz­me­|u Gr~­ke i Tur­ske mi
smo do­{li iz Ka­pa­do­ki­je. U Igu­me­ni­ci je tre­ba­lo da do­bi­je­mo ne­ke
tur­ske wi­ve. Me­|u­tim Tur­ci jo{ ni­su bi­li oti­{li. Na{ pred­sed­nik
od­la­zi kod Tu­ra­ka i oni mu ka­`u:
– Vi }e­te da ide­te, mi osta­je­mo.
[ta se de­si­lo? Tur­ci su pot­pla­ti­li dvo­ji­cu na­{ih po­sla­ni­ka u
skup­{ti­ni i oni su ih upi­sa­li kao Al­ban­ce, a ne kao Tur­ke.
Eto, ta­kvi smo mi.
58. Da­nas je u sve­tu ta­kvo sta­we da svi ho­}e da ra­de ma­lo a da do­
bi­ju pu­no no­va­ca. Taj duh je za­vla­dao i kod du­hov­nih qu­di. Ho­}e da
po­sta­nu sve­ti­te­qi bez pod­vi­ga.
59. Jed­nom mi je ov­de do­{ao ne­ki pro­fe­sor uni­ver­zi­te­ta iz So­lu­na
i re­kao ka­ko ozbiq­no raz­mi­{qa­ju o to­me da po~­nu spa­qi­va­ti mr­tve.
I to za­to {to ne­ma pro­sto­ra na gro­bqi­ma.
– Ka­ko ne­ma pro­sto­ra? pi­tam ga. Kad se na­pu­ni jed­no gro­bqe na­
pra­vi­te dru­go.
On mi od­go­va­ra da je to vi­{e iz hi­gi­jen­skih raz­lo­ga. Oni go­vo­re
o hi­gi­je­ni... Oni ko­ji su za­ga­di­li ce­lu pla­ne­tu. A u stva­ri, oni ho­}
e da de­gra­di­ra­ju ~o­ve­ka, da mu uzmu sva­ko do­sto­jan­stvo. Ho­}e da ga
od­se­ku od we­go­vih ko­re­na, od we­go­vih pre­da­ka; da ga osta­ve sâmog i
pra­znog, da mu ubi­ju se­}a­wa na we­go­ve pret­hod­ni­ke i wi­ho­ve vred­no­
sti. Za wih je mr­tav ~o­vek iz­gu­bqen ~o­vek.
Me­|u ko­sti­ma na­{ih pre­da­ka ima i sve­tih mo­{ti­ju, sa­mo {to mi
to ne zna­mo. Kad sam od­la­zio na Si­naj u Ra­it­skom ma­na­sti­ru sam na
gro­bqu sv. Ge­or­gi­ja pro­na­{ao mo­{ti jed­nog de­te­ta. Mi­ri­sa­le su po­seb­
nim mi­o­mi­rom... Bio ih je za­tr­pao bul­do­`er i ja sam po­va­dio ko­li­ko
sam mo­gao. Vi­di{, da ni­je bi­lo gro­bqa mo­{ti bi bi­le iz­gu­bqe­ne.
Ne­ka­da su qu­di ima­li to­li­ko po­{to­va­wa pre­ma mr­tvi­ma da ni­
{ta sa wih ni­su ski­da­li. Jed­nom nam je u ra­tu ofi­cir re­kao: "Onaj
ko ima sta­re ~i­zme mo­`e da ski­ne sa po­gi­nu­lih voj­ni­ka." Ni­ko ni­je
uzeo. A da­nas ho­}e da spa­qu­ju mr­tve.
60. Sta­rac nam je pri­~ao i o svom u~e­{}u u ra­tu.
196 ATANASIJE RAKOVALIS
– Oni ko­ji ni­su ~u­va­li svo­ju ~ast br­zo su gi­nu­li. Jed­nom smo s na­
{im vo­|om po­{li da po­mog­ne­mo op­ko­qe­noj `an­dar­me­rij­skoj ~e­ti. A
na ~e­lu te ~e­te je bio ne­ki ofi­cir ko­ji je dan pre to­ga si­lo­vao jed­nu
trud­nu `e­nu. U toj bi­ci sa­mo je on po­gi­nuo.
U ra­tu se vr­{i ve­li­ka ka­tar­za. Tu se sve po­ka­`e. Sva­ko do­`i­vqa­
va stva­ri pre­ma svom sta­wu.
Ja sam bio ra­di­sta, i uvek sam od­la­zio ume­sto dru­gih. Raz­mi­{qao
sam; bo­qe je da po­gi­nem ne­go da dru­gi do­`i­vi ne­sre­}u pa po­sle da me
ce­log ve­ka iz­je­da sa­vest. ^ak sam i po­stio. Ali, tad je po­sto­jao pa­tri­
ot­ski duh, bi­lo je qu­ba­vi, sva­ko se ose­}ao od­go­vor­nim.
61. Jed­nom je pao ve­li­ki sneg. Ne­ki qu­di ko­ji su is­te­ra­ni iz svo­jih
ku­}a bi­li su sklo­we­ni u {a­to­re. Ne­ki na{ po­ru~­nik je stal­no uz­ne­
mi­ra­vao jed­nu de­voj­ku sve dok ona ni­je bi­la pri­nu­|e­na da sa ne­kom
sta­ri­com na­pu­sti pri­hva­ti­li­{te.
Bli­zu pri­hva­ti­li­{ta je po­sto­jao pa­ra­klis Sve­tog Pre­te­~e i ja sam
ta­mo od­la­zio i pa­lio kan­di­la. Tog da­na sam ih na­{ao ka­ko se­de is­pred
vra­ta po­mo­dre­le od zi­me. Pu­stio sam ih u pa­ra­klis da se ugre­ju.
Po­sle me je taj po­ru~­nik tu­`io kod ko­man­di­ra da sam raz­va­lio
vra­ta i obe­sve­tio pa­ra­klis. Ko­man­dir me je za­{ti­tio jer me je po­
zna­vao.
Svi ko­ji su u ra­tu vr­{i­li si­lo­va­wa i dru­ga be{­~a­{}a na kra­ju
su po­gi­nu­li.
62. ... Stva­ri mo­gu da se po­gor­{a­va­ju, ali na kra­ju do­|u na svo­je
me­sto.
63. ... Da­nas, ko­li­ko mo­gu da pri­me­tim, svi raz­mi­{qa­ju sli~­no, i
sta­ri i mla­di.
– Mla­di su mno­go zre­li­ji, a sta­ri­ji ma­we zre­li?
– Ni jed­no ni dru­go. Oko 70% sta­nov­ni­{tva ni­je pri ~i­stoj pa­me­
ti, osta­je 30% ko­ji su nor­mal­ni.
64. Re­kao sam star­cu jed­nom pri­li­kom:
– Mno­{tvo de­ce ne­sta­je u Ati­ni. Kra­|a de­ce je or­ga­ni­zo­va­na
stvar.
– I {ta ra­de sa wi­ma?
– Raz­ne zlo­u­po­tre­be. Na kra­ju ih ubi­ja­ju.
]u­ta­we. (14. ok­to­bar 1990.)
STARAC PAJSIJE MI RE^E... 197
65. Svet je po­stao jed­na lud­ni­ca.
66. ... Na­daj­mo se da }e Bog sve po­pra­vi­ti.
67. Kad ~u­jem za {traj­ko­ve ose­}am bol. Pod­se­}a­ju me na ne­ko zlo.
Kao kad bi ne­ko gri­zao gru­di svo­je maj­ke da bi se na­pio kr­vi.
68. Da­nas u sve­tu vla­da ne­ka rav­no­du­{nost. ^ud­na rav­no­du­
{nost.
69. Kad ~o­vek ne vo­li Bo­ga ne­}e vo­le­ti ni svo­je ro­di­te­qe, ni kom­
{i­je, ni svo­ju otax­bi­nu, jer je otax­bi­na jed­na ve­li­ka po­ro­di­ca.
70. ^o­vek tre­ba pr­vo Bo­ga da vo­li pa }e za­tim vo­le­ti i sve osta­
lo, sav svet. (12. jun. 1990.)
71. Vi­zan­ti­ja je ro­di­la Sve­tu Go­ru. Da­nas bi Sve­ta Go­ra mo­gla da
ro­di Vi­zan­ti­ju. Vi­di­te, da­nas su se qu­di u sve raz­o~ ­ a­ra­li i tra­`e
ne­{to {to je vred­no i po­sto­ja­no.
72. – Star­~e, Tur­ci po­no­vo pre­te.
– Ne­ka pre­te. Ja se mo­lim da pre­te jo{ vi­{e, jer }e Evro­pqa­ni
je­di­no ta­ko shva­ti­ti s kim ima­ju po­sla. (De­cem­bar 1991.)
73. I{ao sam kod star­ca sa jo{ dvo­ji­com Gr­ka ko­ji su po­re­klom iz
ju­`ne Al­ba­ni­je. Oni su ne­pre­sta­no pri­~a­li o te­ro­ru ko­ji Al­ban­ci
vr­{e nad Gr­ci­ma u Se­ver­nom Epi­ru (Ju­`na Al­ba­ni­ja).
Sta­rac je du­go pri­~ao sa wi­ma. Do­bro je po­zna­vao si­tu­a­ci­ju ta­
mo jer je sta­no­vao u Ko­ni­ci bli­zu al­ban­ske gra­ni­ce. (3. de­cem­bar
1991.)
74. – Star­~e, raz­mi­{qam da se po­sve­tim iko­no­gra­fi­ji i da se
od­rek­nem pro­fe­su­re, kad ve} de­ca ko­joj pre­da­jem uop­{te ni­su za­in­
te­re­so­va­na.
– Mo­ra{ da ih u~i{. Zar je to, bez ob­zi­ra na sve, mâla stvar?
75. Vi­dim da i ova vla­da ne ide ba{ naj­bo­qe. Bi­li su do­bro po­~e­
li, ali sad gu­be kon­tro­lu.
Sva­ke ~e­tvr­te go­di­ne Gr~­ka po­sta­je jed­na ve­li­ka lud­ni­ca. Od­la­zi
jed­na vla­da i do­la­zi dru­ga ko­ja ot­pu­{ta pret­hod­ne slu­`be­ni­ke iako
198 ATANASIJE RAKOVALIS
su spo­sob­ni. Ne ide nam dr­`a­va do­bro. Svet je po­stao pre­vi­{e ostra­­
{}en, ne­ma vi­{e ide­al­ a.
76. Jed­nom nam je sta­rac do­neo svo­ju sve­sku gde je za­pi­si­vao pro­ro­
{tva sv. Ar­se­ni­ja. Sve­ti­teq je pred­vi­deo do­ga­|a­je iz 1923. g. i go­vo­rio
da }e se Gr­ci po­no­vo vra­ti­ti u Ma­lu Azi­ju i Ca­ri­grad.
– Sta­rac je go­vo­rio da osim to­ga {to }e Kur­di i Jer­me­ni osno­va­ti
svo­ju dr­`a­vu, Tur­sku za­ka­~i­ti i ko­le­ra.
77. Da­nas svi go­vo­re o mi­ru i isto­vre­me­no pra­ve bom­be.
Tre­ba pr­vo bi­ti u mi­ru sa Bo­gom, po­tom u mi­ru sa sa­mim so­bom a
on­da i sa osta­lim sve­tom.
... Da bi se umno­`i­lo do­bro, da bi do­bro op­sta­lo na do­bar na­~in.
(5. no­vem­bar 1992.)
78. – Star­~e, imam od­boj­nost pre­ma dru­{tvu. Raz­mi­{qam da odem
u ne­ko se­lo da bih imao {to ma­we ve­za za qu­di­ma.
– Da­nas je zlo pre­vr­{i­lo svo­ju me­ru, ne­prav­da se umno­`a­va ne­
ve­ro­vat­nom br­zi­nom. Po­sku­pqu­ju na­mir­ni­ce, ali ~o­vek po­sta­je sve
jef­ti­ni­ji.
To se ne mo­`e iz­be­}i, ali se mo­`e umno­`i­ti do­bro.
79. – Star­~e, kad vi­di­mo ne­ku ne­prav­du, tre­ba li se us­pro­ti­vi­
ti?
– Qu­di, uglav­nom, ne slu­{a­ju. Ov­de ima­mo jed­nog ~o­ve­ka pu­nog
vr­li­na i ni­ko ga ne slu­{a. Mo­gu da za­mi­slim ko­li­ko on­da slu­{a­ju
ma­we vr­lin­skog ~o­ve­ka. (Sep­tem­bar 1993.)
80. Jed­na gru­pa obra­zo­va­nih qu­di se­de­la je na dr­vi­ma u dvo­ri­{tu
star­ca Paj­si­ja i ~e­ka­la ga da im se obra­ti.
– Ne­ka­da su qu­di ora­li sa vo­lo­vi­ma. Sa dva vo­la hra­ni­la se ~i­ta­
va po­ro­di­ca. A kad bi vo osta­rio qu­di ga ni­su ubi­ja­li, jer su `i­ve­
li od we­ga. Ta­da bi ga sklo­ni­li u ne­ki }o­{ak i tu ga hra­ni­li. Ni­su
ima­li sr­ca da ga ubi­ju. Ali da­nas su se qu­di umno­go­me pro­me­ni­li.
Ni ro­di­te­qe u sta­ro­sti ne­}e da gle­da­ju, ne­go gle­da­ju da {to pre na­
sle­de wi­ho­vo ima­we.
U sta­ra vre­me­na kad su qu­di ra­di­li sa `i­vo­ti­wa­ma pa­zi­li su
da ih ne za­ma­ra­ju pre­vi­{e. Ima­li su sa­`a­qe­wa pre­ma `i­vo­ti­wa­ma
i ti­me omek­{a­va­li i svo­je sr­ce. Da­nas? Iz­lu­pao se auto­mo­bil? Po­
kva­rio se trak­tor? Vo­ze ga do maj­sto­ra i ni­ko se za to ne uz­bu­|u­je.
STARAC PAJSIJE MI RE^E... 199
Te stva­ri ~i­ne da ~o­ve­ko­vo sr­ce po­la­ko otvrd­wa­va. Ne go­vo­rim o to­me
da tre­ba da se vra­ti­mo na sta­ro, sa­mo ka­`em da ~o­ve­ko­vo sr­ce po­sta­je
sve bez­o­se­}aj­ni­je.
Ne­ka­da qu­di ni­su ima­li fri­`i­der, pa ako se de­si da im pre­tek­ne
hra­ne oni su to da­va­li kom­{i­ja­ma. Ta­ko se ~o­vek u~io da mi­sli i na
dru­go­ga. Da­nas ako ima vi­{ka hra­ne to se sta­vqa u fri­`i­der da bi
se je­lo su­tra. Ta­ko se ~o­vek po­la­ko u~i da mi­sli sa­mo na se­be. Umno­
`a­va se, sve vi­{e i vi­{e, ego­i­zam.
81. Ras­pra­va o mu­sli­ma­ni­ma u Tra­ki­ji.
– Bio mi je ov­de je­dan raz­o­~a­ra­ni u~i­teq sa 10–15 de­ce. Bi­lo je
ne­kih mr­va po avli­ji pa su se mra­vi sku­pqa­li i po­~e­li da ih vu­ku u
svo­je mra­vi­wa­ke. Jed­nog tre­nut­ka on ka­`e de­ci: "Vi­di­te li ove ve­
li­ke i sna­`ne mra­ve? To su Tur­ci. A ovi ma­li i ne­ja­ki smo mi Gr­ci."
On­da mu ka­`em da sam po­sma­trao mra­ve pu­no pu­ta i da su mâli mra­vi
`i­la­vi­ji od ve­li­kih.
– Star­~e, jav­na je taj­na da su mu­sli­ma­ni ve­}i­na u Tra­ki­ji.
– Ni­su. Oni ka­`u da su ve­}i­na.
82. Tur­ci su pu­no u~i­ni­li na na­ci­o­nal­nom pla­nu i za­sad ima­ju
uspe­ha.
83. ... Evrop­sku Uni­ju su stvo­ri­li Je­vre­ji... ma­lo je tu evrop­skog
du­ha...
84. Jed­nom sam se iz­ne­na­dio kad sam ~uo da je je­dan du­hov­nik po­
ku­{ao da svom du­hov­nom de­te­tu na­met­ne svo­ja po­li­ti~­ka ube­|e­wa.
Oti­{ao sam kod star­ca da ga pi­tam {ta on mi­sli.
– Za me­ne ru­ka ko­ja ne pra­vi zna­me­we kr­sta, bi­lo "le­va" bi­lo "de­
sna", isto je. Ne po­sto­ji ni­ka­kva raz­li­ka.
85. ... Po­ku­{aj­te da pre­po­zna­te ~a­sne i po­{te­ne qu­de i za wih
gla­saj­te. Da­nas je ve­li­ka po­tre­ba ne za pa­met­nim qu­di­ma, ne­go za
po­{te­nim.
86. Da ko­mu­ni­sti ni­su pro­tiv Bo­ga ja bih se slo­`io sa wi­ma. Le­
po je da wi­ve i fa­bri­ke pri­pa­da­ju svi­ma, a ne da ne­ko ne­ma ni­{ta a
dru­gi da se raz­ba­cu­ju.
Ako se ma­te­ri­jal­na do­bra ne bu­du de­li­la po je­van­|e­qu na kra­ju
}e se de­li­ti no­`em.
200 ATANASIJE RAKOVALIS
87. – 1922. g. Gr­ci iz Pon­ta i Ma­le Azi­je su iz­gu­bi­li sve i do­{li u
Gr~­ku. Mno­gi od wih su bi­li obra­zo­va­ni i zna­li su ka­ko sto­je stva­ri
u tr­go­vi­ni i po­li­ti­ci, i uglav­nom su se u~la­wi­va­li u ko­mu­ni­sti~­ku
par­ti­ju. Za­u­ze­li su vi­so­ke po­lo­`a­je i ga­ji­li na­du ka­ko }e se jed­nog
da­na stva­ri okre­nu­ti.
Pro­na­la­zi­li su ne­ke be­zna­~aj­ne qu­de i pod­gre­va­li wi­ho­vu su­je­tu.
Na­|u, na pri­mer, ne­kog po­qo­~u­va­ra i ka­`u mu: "Ti }e{ bi­ti od­go­vo­
ran za po­qo­pri­vre­du."
Ovaj je to shva­tao kao va­`nu stvar i se­be sma­trao za ve­li­kog ~o­ve­
ka. Pod­gre­va­ju­}i svoj ego­i­zam po­~eo je da tr­~i za wi­ma.
Kad su iz­gu­bi­li rat da­va­li su ne­ke dvo­li~­ne iz­ja­ve i je do­bi­ja­li
me­sta u dr­`av­noj slu­`bi.
Ali ni sa dru­ge stra­ne ni­je bi­lo prav­de. U Ko­ni­ci je bio je­dan
ko­mu­ni­sta sa pu­no de­ce. Bio je prost i do­bro­}u­dan ~o­vek. Kad je na­
{ao po­sao do­{la je po­li­ci­ja i ote­ra­la ga. Kad je na­{ao dru­gi po­sao
iz­ba­ci­li su ga jer mu pa­pi­ri ni­su bi­li u re­du. Ta­ko se de­{a­va­lo.
Odem kod jed­nog po­li­caj­ca i ka­`em mu: "Vi ovog ~o­ve­ka pri­mo­ra­
va­te da umre od gla­di ili da po~­ne da kra­de." On mi od­go­va­ra da ima
na­re­|e­we sa vr­ha. Ka­`em mu: "Ma ka­kva na­re­|e­wa... ovog mu­~e­ni­ka
ste na­{li da go­ni­te. Te za­po­ve­sti iz­da­ju we­go­vi biv­{i dru­go­vi ko­
mu­ni­sti ko­ji su sa­da na po­lo­`a­ji­ma po mi­ni­star­stvi­ma i po­ku­{a­
va­ju da spe­ru svo­ju ko­mu­ni­sti~­ku pro­{lost pred­sta­vqa­ju­}i se kao
pa­tri­o­te."
Ovo sam re­kao jer sam po­zna­vao mno­ge ko­mu­ni­ste kon­ver­ti­te.
Mno­gi ko­mu­ni­sti su pre­{li u so­ci­ja­li­ste ili ne­ku dru­gu stran­
ku. I sve to da bi do­bi­li po­lo­`a­je.
Po­zna­vao sam jed­nog ka­pe­ta­na ko­mu­ni­stu ko­ji je sva­{ta ra­dio u vre­
me ra­ta. Jed­nom je u{ao u ne­ko se­lo i za­klao po­li­ti~­kog pro­tiv­ni­ka.
We­go­vu krv je na­ma­zao na hleb i po­jeo. Sa­da je taj ka­pe­tan de­sni­~ar i
ima fa­bri­ku u Ja­ni­ni... Jo{ je `iv i zdrav. Vi­di{, Bog mu po­kla­wa
du­go­ve~­nost da po­sle ne bi imao iz­go­vor, da po­sle ne bi re­kao: "E, da
si me osta­vio da jo{ ma­lo `i­vim ja bih se po­ka­jao."
"Tr­sku stu­~e­nu ne­}u pre­lo­mi­ti i `i­`ak ti­wa­ju­}i ne­}u uga­si­ti"
(Mt. 12, 20), ka­`e Go­spod u Sve­tom Pi­smu. Da im ne bi dao po­vod za sa­
mo­o­prav­da­we! Za­to {to bi na Dan Su­da mo­gli da ka­`u: "Ti si kriv
{to sam ra­ni­je umro! Ti si kriv {to si me pre­ki­nuo! Ja bih se, vre­
me­nom, sâm is­pra­vio!"
Vi­di{, te­{ko oni­ma ko­ji ima­ju pre­vi­{e gor­do­sti i ne spu­{ta­ju
se na ze­mqu da se smi­re. Kad qud­ska gor­dost pre­|e gra­ni­ce on­da po­
sta­je de­mon­ska gor­dost.
STARAC PAJSIJE MI RE^E... 201
88. ... Jed­nom su, u to­ku ra­ta, u na­{e se­lo do­{li par­ti­za­ni. Na­po­
qu je bi­lo hlad­no, a oni glad­ni. Iza­|em iz ku­}e i od­ne­sem im hleb.
(Moj brat je u to vre­me bio u de­sni­~ar­skim je­di­ni­ca­ma i oni su tra­
ga­li za wim).
– I ka­ko su vas pri­mi­li?
– Za ma­lo me ni­su ubi­li jer ni­su ve­ro­va­li da sam do­{ao da im
do­ne­sem hleb.
89. ... Dru­gi put, su, opet, oku­pi­ra­li na­{e se­lo. Za­tvo­ri­li su nas u
jed­nu ku­}u kao sar­di­ne. Sle­de­}eg da­na su nas iz­ve­li na "sud". Me­ni su
po­seb­no hte­li da na­u­de jer mi je brat bio sa de­sni­~ar­skim sna­ga­ma.
Po­{to mi ni­{ta ni­su na­{li za­tvo­ri­li su me u jed­nu so­bu. Je­dan
od wih je znao da sam cr­kven ~o­vek pa su mi uve­~e po­sla­li dve po­lu­
go­le par­ti­zan­ke. Ja sam ih po­sma­trao bez stra­sti kao {to je Adam
po­sma­trao Evu pre pa­da. Na kra­ju sam im se obra­tio:
– Vi ste de­voj­ke, ka­ko vas ni­je sra­mo­ta da se ta­ko po­na­{a­te?
One su se po­sti­de­le, po­~e­le da pla­~u i obu­kle se i oti­{le.
(Do­da­tak auto­ra kwi­ge: sta­rac je ta­da imao 20 go­di­na).
90. ...Par­ti­za­ni su u na­{em se­lu o`a­lo­sti­li ne­ke po­ro­di­ce. Kad
je po­sle do­{la na­{a re­gu­lar­na voj­ska te po­ro­di­ce su zah­te­va­le osve­tu.
Kad su op­ko­li­li ne­ke par­ti­zan­ske ku­}e ja sam se ume­{ao: "Zar
}e­mo pri­me­wi­va­ti Moj­si­jev za­kon? Oko za oko? Pa, mi smo, ipak,
Hri­{}a­ni"! Ali, ja sam ih raz­um ­ eo. Bi­lo je su­vi­{e bo­la, ne­ko je iz­
gu­bio bra­ta, de­te...
91. Po­ne­kad mi je sta­rac slao po­ru­ke da do­|em kod we­ga u ke­li­ju.
Jed­nom mi je dao ne­ko pi­smo da ga po­ne­sem u ma­na­stir u Su­ro­ti:
– Sa­~e­kaj sa­mo da sta­vim po­{tan­ske mar­ki­ce.
Po­~eo sam da se sme­jem jer sam to shva­tio kao {a­lu. ^e­mu mar­ki­ce
kad }u ja no­si­ti pi­smo? Sta­rac je to pri­me­tio:
– Sta­vqam mar­ki­ce da se ne ogre­{im o dr­`a­vu. Po pra­vi­lu bi tre­
ba­lo da ga po­{a­qem po­{tom, a pre­ko mar­ki­ca dr­`a­va uzi­ma po­rez. U
pro­tiv­nom, pot­kra­dam dr­`a­vu.
– Ma, star­~e, ov­de svi va­ra­ju a vi obra­}a­te pa­`wu na jed­nu po­{tan­
sku mar­ki­cu.
– Ne­ma ve­ze. Zar za­to {to je ne­ko lo­pov tre­ba da i ja bu­dem to
isto?
– Ali, star­~e, ov­de svi gle­da­ju da po­kra­du dr­`a­vu. No­vac ko­ji se
ubi­ra od po­re­za da­je se bo­ga­ti­ma da po­dig­nu no­vu fa­bri­ku. Od tih
202 ATANASIJE RAKOVALIS
dr­`av­nih do­na­ci­ja oni ku­pu­ju sta­no­ve po ino­stran­stvu. Za­{to bi­smo
pla­}a­li po­rez? Da bi po­li­ti­~a­ri ima­li {ta da kra­du?
– To su naj­go­ri Gr­ci. Ja se mo­lim da du­ne ne­ki ve­tar i da ih od­ne­
se, da bi se po­ja­vi­li ne­ki no­vi qu­di na na­{oj po­li­ti~­koj sce­ni. U
re­du je da je po­li­ti­~ar bo­gat, ali tre­ba da bri­ne i o svo­joj ze­mqi. Da
u~i­ni ne­ko op­{te do­bro.
Da­na­{wi po­li­ti­~a­ri bri­nu sa­mo o svom in­te­re­su. Ne mi­sle o
otax­bi­ni, na­ci­ji i dr­`a­vi.
Ne­kad je po­sto­ja­lo ~a­sto­qu­bqe. Kad je ne­ko po­sta­jao po­li­ti­~ar
po­ku­{a­vao je da ne­{to i ura­di. Mno­gi su, kad je bi­lo u pi­ta­wu ne­ko
op­{te do­bro, da­va­li no­vac iz svog xe­pa. Otax­bi­na je kao maj­ka. Po­
kri­va sva­ko­ga svo­jim kri­li­ma. Ako mi ne po­mog­ne­mo svo­ju dr­`a­vu ko
}e je po­mo­}i?
92. Moj ujak ko­ji ra­di u Ame­ri­ci po­slao mi je sku­po­cen auto­mo­
bil. Na­{ao sam na­~i­na da ga uve­zem po ni­skoj ce­ni. Is­pri­~ao sam
to star­cu.
– Da li je to po za­ko­nu, pi­tao me.
– Auto­mo­bil }e se i da­qe vo­di­ti na uja­ka ta­ko da ne­}u pla­ti­ti
ca­ri­nu.
– Ne svi­|a mi se to. Isme­va{ za­kon i dr­`a­vu.
93. Pri­~ao mi je ka­ko do­bi­ja pu­no pi­sa­ma.
– U pi­smi­ma ko­je do­bi­jam qu­di se naj­vi­{e `a­le na psi­ho­lo­{ke
pro­ble­me, na rak i na ne­po­sto­ja­nu po­ro­di­cu.
94. – Do­}i }e vre­me, tad }e{ me se se­ti­ti, kad }e i oni ko­ji ne ve­
ru­ju ili ma­lo ve­ru­ju pro­me­ni­ti mi­{qe­we. Do­}i }e do za­kqu~­ka da je
ve­ra do­bra stvar i da je od po­mo­}i po­je­din­cu i dru­{tvu.
95. Jed­nom ga je po­se­ti­la gru­pa qu­di ko­ji su ima­li za­jed­ni~­ko rad­
no me­sto. Sta­rac je upi­tao jed­no­ga od wih:
– Ti, ~i­me se ba­vi{?
– Ra­dim u avi­ja­ci­ji kao me­ha­ni­~ar.
– Po­zna­je{ li ~o­ve­ka ko­ji se­di do te­be?
– Ne star­~e... Ima nas pu­no ta­mo.
– Da se upo­zna­te. U ovim te­{kim vre­me­ni­ma tre­ba da se po­zna­je­te
da bi­ste mo­gli po­mo­}i je­dan dru­gom. Re­ci­mo, mo­`e ti se de­si­ti ne­ka
ne­vo­qa i ti }e{ se ustru­~a­va­ti da mu ka­`e{ jer ga ne po­zna­je{, a on
je spre­man da po­mog­ne.
STARAC PAJSIJE MI RE^E... 203
Da­nas qu­di `i­ve u is­toj zgra­di i ne po­zna­ju se.
Ne­kad je po­sto­jao kom­{i­luk ko­ji se uza­jam­no po­ma­gao. Ba{ se
sko­ro de­si­lo da su bli­ski ro­|a­ci `i­ve­li u is­toj zgra­di a da su to
sa­zna­li tek po­sle tri go­di­ne.
Dru­go smo mi ka­lu­|e­ri ko­ji se uda­qa­va­mo od po­ro­di­ce i po­zna­
ni­ka da bi­smo u{li u ve­li­ku po­ro­di­cu Bo­`i­ju, da bi­smo vo­le­li sve
qu­de.
Vi ko­ji `i­vi­te u sve­tu tre­ba da bu­de­te u do­brim me­|u­sob­nim od­
no­si­ma da bi­ste mo­gli da po­mog­ne­te je­dan dru­go­me.
96. – Star­~e, ovih da­na se pu­no go­vo­ri o na­ci­o­nal­nom po­mi­re­wu.
[ta mi­sli­te o to­me?
– Da za­bo­ra­vi­mo sta­re su­ko­be je do­bra stvar.
97. Jed­nom se po­veo raz­go­vor o si­ro­ma­{noj i na­pu­{te­noj de­ci ko­
ja `i­ve na `e­le­zni~­koj sta­ni­ci u So­lu­nu. Bio je tu i je­dan u~i­teq u
go­di­na­ma ko­ji je re­kao star­cu:
– Star­~e, kad je ne­ko u go­di­na­ma de­ca ga te­{ko pri­hva­ta­ju, pru­
`a­ju ot­por.
– Mi­slim da oni ose­}a­ju kad im se ne­ko pri­bli­`a­va sa qu­ba­vqu.
Ne da im se po­ka­zu­je qu­bav "iz du­`no­sti", ne­go da se ose­ti wi­hov bol,
wi­ho­va mu­ka. Toj de­ci je us­kra­}e­na qu­bav, bi­lo ma­te­rin­ska bi­lo o~in­
ska. Ko­li­ko god qu­ba­vi da im da{ ne­}e ih za­si­ti­ti. Kao mo­re, to­li­ko
re­ka i slat­ke vo­de se uli­va u we­ga, a ono osta­je sla­no.
U so­bi ko­ja je pred­vi­|e­na za tri ~o­ve­ka sta­nu­je wih je­da­na­est. Si­
ro­ma­{tvu ne­}e ni­ko da se pri­bli­`i.
Po­je­di­ne "Hri­{}an­ski po­kre­ti" ima­ju svo­je qu­de o ko­ji­ma bri­nu.
Ta­kva de­ca la­ko pa­da­ju u o~a­ja­we.
Tre­ba na­pra­vi­ti ne­ko udru­`e­we za ta­kve. Mno­gi­ma sam to go­vo­
rio. Da­na­{wi qu­di vi­{e za pa­ra­du ne­go za bor­bu. Ne­}e ni­ko da se
bo­ri sa zlom.
Tre­ba sa­o­se­}a­ti sa wi­ma, vo­le­ti ih. Ako ne do­`i­vi{ wi­hov bol,
bo­qe je da im ne pri­la­zi{. Zna­te li ko­je oni do­sto­jan­stve­no dr­`a­we
ima­ju.
Je­dan ta­kav mi je do­la­zio ov­de i ja sam hteo da mu po­mog­nem. Na­
pi­sao sam jed­no pi­smo ne­kom mom pri­ja­te­qu igu­ma­nu da mu dâ ne­{to
no­va­ca. De­te ni­je hte­lo ni da ~u­je, ne­go je tra­`i­lo da ra­di u ma­na­sti­
ru da bi pla­ti­lo ve­~er­wu {ko­lu. I ra­dio je sve dok je ni­je za­vr­{io.
204 ATANASIJE RAKOVALIS
98. – Mo­ra­mo se po­za­ba­vi­ti qu­di­ma oko nas. I apo­sto­li su sa­ve­
to­va­li hri­{}a­ne da se ne odva­ja­ju od sve­ta, ne­go da pre­o­bra­ze svet
svo­jom ve­rom. To se i de­si­lo u vre­me ca­ra Kon­stan­ti­na.
99. – Vi­di{ `i­vo­ti­we ne mo­gu ni­kad u~i­ni­ti ta­ko ve­li­ko zlo
kao ~o­vek. Ali ni kod qu­di zlo ne mo­`e da ide u bes­kraj, ne­ma po­sto­
ja­no­sti u se­bi.
Poglavqe IV
RAZGOVORI O DUHOVNOSTI
100. – Star­~e, ~i­ta­mo u Si­nak­sa­ru {ta su sve tr­pe­li mu­~e­ni­ci i
pi­tam se ka­ko su sve to iz­dr­`a­va­li. [ta se do­ga­|a­lo? Da li im je Bog
da­vao bla­go­dat i ni­su ose­}a­li bol ili je u pi­ta­wu ne­{to dru­go?
– Qu­bav ko­ju su ima­li pre­ma Hri­stu da­va­la im je sna­gu. Mu­~e­ni­ci
su ima­li pla­me­nu qu­bav pre­ma Hri­stu i ona ih je odr­`a­va­la u na­di­la­
`e­wu bo­la. To je kao kad se za­pa­li ku­}a u ko­joj su osta­la de­ca. Maj­ka,
ne gle­da­ju­}i na va­tru, ula­zi i iz­vla­~i ih, i ako do­bi­je ope­ko­ti­ne ona
ih ne do­`i­vqa­va ta­ko bol­no jer u woj nad­ja­~a­va qu­bav pre­ma de­ci.
U to­ku ra­ta Nem­ci su jed­nom upa­li u na­{e se­lo. Svi smo po­be­gli
na br­do, ali mo­ja bra­}a su bi­la na wi­vi i tre­ba­lo je i wih oba­ve­sti­
ti. Po­mi­slio sam: ako ubi­ju wih ne­ka ubi­ju i me­ne, i po­tr­~ao sam da
ih oba­ve­stim. Bio sam sve­stan ri­zi­ka. Kad sam do­{ao do wih Nem­ci
su ve} bi­li oti­{li.
Ta­ko je i qu­bav pr­vih mu­~e­ni­ka da­va­la sna­gu da se za­bo­ra­vqa­la
opa­snost.
– Do­bro star­~e, ali {ta se de­{a­va­lo sa ma­som ko­ja je sve to gle­
da­la? Pi­tam za­to {to su ne­ki od po­sma­tra­~a, vi­dev­{i mu­~e­ni­ke,
is­po­ve­di­li hri­{}an­stvo i sâmi po­sle to­ga bi­li mu­~e­ni. Ima slu­
~a­je­va da su i xe­la­ti tog tre­nut­ka bi­li za­di­vqe­ni i pre­la­zi­li u
hri­{}an­stvo.
– To su bi­li do­bro­na­mer­ni qu­di, i po­{to im je zbog to­ga Bog bio
du­`nik On im je sav dug iz­mi­ri­vao u jed­nom tre­nut­ku. (De­cem­bar
1988.)
* * *
U Ivi­ro­nu je bio je­dan mo­nah ko­ji je pri­li­kom ~i­ta­wa Si­nak­sa­ra
stal­no go­vo­rio:
– Eh, ka­ko bih vo­leo da stra­dam za Hri­sta!
A ja mu ka­`em:
– Haj­de da pro­ba­mo.
STARAC PAJSIJE MI RE^E... 205
Uzmem jed­nu upa­qe­nu sve­}u i po~­nem da mu ru­ke sta­vqam iz­nad
pla­me­na.
– Ne, to bo­li! ka­`e on.
– A mu­~e­ni­{tvo ne bo­li?
Ne­ki dru­gi je, isto ta­ko, ~i­tao da mo­li­tva tre­ba da bu­de pro­pra­­
}e­na su­za­ma, i stal­no je go­vo­rio da tre­ba pla­ka­ti to­kom mo­li­tve.
We­gov igu­man, otac Ti­hon, go­vo­rio je da po­sto­je i skri­ve­ne su­ze, a to
je kad pri­zna­mo da nam je sr­ce ska­me­we­no i da ne­ma­mo su­za. To pri­
zna­we je pr­vi ko­rak...
101. – To­li­ko je vre­me­na pro­{lo a |a­vo se ni­je po­ka­jao!
^ak je po­stao i go­ri. Sad po­ku­{a­va da pri­vu­~e ceo svet na svo­ju
stra­nu. On ka­`e ova­ko: Bog je mi­lo­stiv; na kra­ju }e se sa­`a­li­ti na
svet pa }e i me­ne po­mi­lo­va­ti. Kad sam `i­veo u ski­tu star­ca Ti­ho­na
`a­lio sam |a­vo­la. An­|eo je bio a eto ka­ko je pao. Ta­ko sam raz­mi­{qao.
Za­hva­ti­le su me su­ze, pao sam na ze­mqu i mo­lio se za we­ga. Kad sam
po­di­gao gla­vu vi­deo sam ga ka­ko sto­ji po­red me­ne. Iz o~i­ju i usta mu
je iz­la­zio pla­men. Ve­ru­jem da je to Bog do­pu­stio ka­ko bi mi po­ka­zao
ko­li­ka je de­mon­ska zlo­ba i da se ne vre­di mo­li­ti za we­ga, da se ne­}e
po­ka­ja­ti.
I Ju­da je ne­{to sli~­no u~i­nio. Znao je da }e Hri­stos oslo­bo­di­ti
mr­tve u Adu i po­`u­rio je da i on bu­de me­|u pr­vi­ma.
– To, star­~e, zna­~i da je i on `e­leo spa­se­we?
– Da, ali na po­gre­{an na­~in. Tre­ba­lo je da za­tra­`i opro­{taj od
Hri­sta. (4. ja­nu­ar 1989.)
102. – U na­{e vre­me mo­`e{ na­}i sva­ka­kvih qu­di. Naj­ma­we je do­
bro­na­mer­nih. I sve {to vre­me vi­{e od­mi­~e, sve ih je ma­we. Ne­ka­da
su qu­di bi­li mno­go jed­no­stav­ni­ji.
103. – Po­mi­sli su u po­~et­ku zbr­ka­ne, i do­bre i lo­{e. Po­sle to­ga
na­sta­je po­ku­{aj da se po­se­du­ju sa­mo do­bre po­mi­sli. I to je te­le­sno
mu­dro­va­we, jer se po­sle to­ga stva­ra jed­na pra­zni­na u umu. Ta­da um ne
po­se­du­je ni­ka­kve po­mi­sli, ni do­bre ni lo­{e. Po­sle to­ga do­la­zi bo­
`an­sko pro­sve­}e­we. Ta­da ~o­vek ne­ma po­tre­be za ra­zu­mom da bi shva­tio
qu­de. Ta­da on, pre sve­ga, vi­di {ta oni ima­ju u sr­cu.
Kad sam bio u ke­li­ji st. Ti­ho­na do­{ao je je­dan ugle­dan te­o­log i
tra­`io da ga uzmem za po­slu­{ni­ka. Re­kao sam mu da ne pri­mam ni­ko­ga
za po­slu­{ni­ka, ali je on bio upo­ran. Na kra­ju sam mu ka­zao:
– I kad bih uzi­mao ne­kog za po­slu­{ni­ka te­be ne bih uzeo.
206 ATANASIJE RAKOVALIS
– Za­{to, pi­tao me.
– Za­to {to ima{ pre­vi­{e lo­{ih po­mi­sli. Vi­de­}e{ ne­{to lo­{e,
ne­ku strast, ne­ku sla­bost i od­mah }e{ to osu­di­ti, ta­ko da ti to ne­}e
bi­ti na ko­rist. Ta­ko­|e mo­`e{ vi­de­ti i ne­ku vr­li­nu pa }e{ je okre­
nu­ti na­o­pa­ko. Ka­ko ti ja po­sle mo­gu po­mo­}i?
Oti­{ao je u dru­gu ke­li­ju i doc­ni­je me­|u bra­ti­jom na­pra­vio raz­dor
jer je ne­go­do­vao na sva­ku ne­pra­vil­nost ili na ono {to je on mi­slio
da je ne­pra­vil­nost. Bio je jak na pe­ru i ne­pre­sta­no pi­sao, ni­kog ni­je
{te­deo. Po­slao sam mu po­ru­ku po jed­nom mo­na­hu: Zar ne po­mi­{qa{
da stva­ri ni­su ba{ ta­kve ka­ko si ih ti za­mi­slio? Je­si li ika­da po­
mi­slio da su stva­ri dru­ga­~i­je?
I {ta mi je od­go­vo­rio. Ni­je va­`no, ka­`e, ta­ko ih ~i­nim smi­re­
ni­ma, da­jem im smi­re­we.
Po­slao sam mu i dru­gu po­ru­ku: Zar je i Di­o­kle­ci­jan Hri­{}a­ni­ma
da­vao smi­re­we ti­me {to ih je go­nio? On­da je on jo{ sve­ti­ji od te­be
jer je pra­vio mu­~e­ni­ke i slao ih u raj. To su be­smi­sle­ne stva­ri...
I |a­vo ima ta­kvu tak­ti­ku. U po­~et­ku te gu­ra da osu­|u­je{ bra­ti­ju,
po­sle igu­ma­na i na kra­ju no­vi­je sve­ti­te­qe. Na pri­mer, za sv. Ni­ko­
di­ma Sve­to­gor­ca ta­kvi go­vo­re da ni­je ~i­nio ~u­da, ni­je to­~io mi­ro
i ka­kav je to on­da sve­ti­teq. Na kra­ju se to za­vr­{a­va sum­wom u Bo­ga.
104. Mo­nah ne bi tre­ba­lo da osu­|u­je. U re­du, ne tre­ba da bu­de sa­
gla­san sa ne­kom ne­pra­vil­nom prak­som, ali mo­ra ima­ti u vi­du da se
ne­ki do­ga­|aj mo­`e i kri­vo shva­ti­ti. Mo­ra zna­ti (mo­nah) da po­sto­ji
i sa­mo­ob­ma­na. Tre­ba vla­da­ti svo­jim po­mi­sli­ma.
105. Ako ~o­vek vo­li Bo­ga vo­le­}e i svo­ju po­ro­di­cu i svog bli­`weg
i svoj na­rod. A ako ne vo­li Bo­ga on­da od qu­ba­vi pre­ma bli­`wem ne­
ma ni­{ta. ^o­vek bez qu­ba­vi de­lu­je sa­mo iz in­te­re­sa: bi­}u u do­brim
od­no­si­ma sa tim ~o­ve­kom da bi imao ko­ri­sti.
106. Je­dan te­o­log bo­go­mo­qac je dr­`ao pre­da­va­we o an­ti­hri­stu.
We­go­vo shva­ta­we je bi­lo vi­{e li~­no i ni­je ima­lo mno­go ve­ze sa Cr­
kvom. Po­ne­kad se pi­tam u {ta to te­o­lo­zi ve­ru­ju.
107. Za vre­me ra­ta je­dan mo­mak je u mom se­lu op­tu­`en da je po­krao
ne­ki na­kit. On ni­je bio lo­pov i ni­je po­krao taj na­kit, ali su ga Ita­
li­ja­ni to­li­ko tu­kli da je po­mi­slio ka­ko je bo­qe da pri­zna ne­u­~i­we­
no de­lo da bi se iz­ba­vio od ba­ti­na. Kad ih je po­veo da po­ka­`e gde je
sa­krio na­kit sko­~io je sa mo­sta i ubio se. Cr­kva ni­je do­pu­sti­la da se
STARAC PAJSIJE MI RE^E... 207
sa­hra­ni na gro­bqu da bi opo­me­nu­la osta­le ko­ji na­me­ra­va­ju da iz­vr­{e
sa­mo­u­bi­stvo. Ali i Go­spod }e do­bro u~i­ni­ti ako ga sme­sti u raj.
108. Ne­ki {ra­fo­vi su ti po­pu­sti­li i tre­ba ih za­vr­nu­ti.
– Gde sam po­pu­stio, star­~e?
– U po­mi­sli­ma. Na­i­la­ze po­mi­sli i ti im otva­ra{ vra­ta. A to
ra­di{ da bi vi­deo lo­po­va ko­ji se u{u­wa­va, a po­sle po­`e­li{ da se
ras­pra­vqa{ sa wim... Ume­sto da ga od­mah ote­ra{ ti se ne­ho­ti­ce udru­
`u­je{ sa wim.
109. Do­{ao je ov­de ne­ki ~o­vek i pi­tao me ne­{to kon­kret­no. Dao
sam mu od­go­vor. Po­no­vo me pi­ta:
– Da li je to sa­mo va­{e mi­{qe­we ili je bo­`an­sko pro­sve­tqe­we?
– Mo­je po­mi­sli iz sr­ca mi ta­ko ka­`u, od­go­vo­rio sam mu.
Po­sle ne­kog vre­me­na do­{ao je opet. Ni­je u~i­nio ono {to sam mu
sa­ve­to­vao pa je po­~eo da se `a­li.
– Ni­si mi re­kao, ka­`e, da je tvo­je mi­{qe­we bi­lo od Bo­ga.
– Tre­ba­lo bi da sam iz­gu­bqen pa da ti ta­ko ne­{to ka­`em. Eto,
sad me je Bog pro­sve­tlio.
Za­mi­sli, taj ~o­vek je mno­go sta­ri­ji od me­ne, ima jed­no iz­van­red­no
is­ku­stvo u cr­kve­nom `i­vo­tu i pi­ta me ta­ko glu­pe stva­ri. (Ne­de­qa
si­ro­pu­sna 27. fe­br. '89.)
110. – Star­~e, islam se vr­lo br­zo {i­ri po Evro­pi.
Ha­ri­ton: "Da star­~e, i u Ame­ri­ci ima­ju ak­tiv­nu de­lat­nost."
– Da­nas je greh u mo­di. I qu­di, da ih ne bi gri­zla sa­vest, pro­na­la­
ze no­ve re­li­gi­je. Ako ho­}e{ mo­`e{ ima­ti i 40 `e­na, one }e da ra­de
za te­be i ta­ko ima{ pred­u­ze­}e. Od­li~­no, {ta nam dru­go tre­ba?
Ali ~o­vek se ni ov­de ne­}e smi­ri­ti. Ne­ma mi­ra u gre­hu.
^uo sam da su u Sa­u­dij­skoj Ara­bi­ji za­bra­ni­li le­to­ve avi­o­na iz­nad
Me­ke jer sen­ka avi­o­na da­je ob­lik kr­sta.
111. Bio mi je u po­se­ti ne­ki ~o­vek ko­ji se ba­vi spi­ri­ti­zmom. Pri­
pa­da ne­koj in­dij­skoj sek­ti. ka­`em mu:
– Idi da se is­po­ve­di{, da ras­te­re­ti{ du­{u.
– Ne, ka­`e, na­ma se (u sek­ti) ja­vqa Hri­stos.
Ono {to da­na­{we mra~­ne si­le po­ku­{a­va­ju da po­stig­nu je­ste da
stvo­re jed­nu rav­no­du­{nost. I ta rav­no­du­{nost za­hva­ta i ve­ru­ju­}e qu­
de. Bio mi je ov­de ne­ki Grk ko­ji `i­vi u Ne­ma~­koj. Do­{ao je sa svo­jim
ze­tom ko­ji je o`e­nio we­go­vu k}er­ku. Pi­tam ga ko­je je ve­re tvoj zet i
208 ATANASIJE RAKOVALIS
on ni­je znao da mi od­go­vo­ri. Za­mi­sli­te, on ni­je znao za ko­ga se we­go­
va k}er­ka uda­la.
Tu rav­no­du­{nost po­ku­{a­va­ju da na­met­nu sve­tu da­nas. S jed­ne stra­
ne im go­vo­re da Bog ne po­sto­ji, a sa dru­ge im nu­de spi­ri­ti­zam. Tvr­de
da ne­ma |a­vo­la, a pri­zi­va­ju ga pre­ko me­di­ju­ma.
112. – Star­~e, dok se mo­lim ~e­sto mi se de­{a­va jed­na stvar. Ako
me­ni ne­ka bli­ska oso­ba ima ne­ke te­go­be ja to ta­da ose­tim. Da li je
to do­bro? Ni­je li to, mo­`da, de­mon­ska pre­va­ra?
– Do­bro je da po­pri­~a­mo i o to­me. Naj­va­`ni­je je da bu­de{ opre­zan,
jer se tu ~o­vek naj­lak­{e smu­ti. De­{a­va se da u du­hov­noj at­mos­fe­ri
du­{e kon­tak­ti­ra­ju, ali i |a­vo mo­`e da se ume­{a. Za­to je po­treb­na
bud­nost. (Ne­de­qa pra­vo­sla­vqa, 6. mart '89, sta­ri ka­len­dar)
113. Jed­nom smo ras­pra­vqa­li o ne­kom mo­na­hu ko­ji je bio pod uti­
ca­jem zi­lo­ta, a po­vod je bio od­bi­ja­we zi­lo­ta da dr­`e pa­ra­stos upo­ko­
je­nom Va­se­qen­skom pa­tri­jar­hu Di­mi­tri­ju zbog we­go­vih eku­men­skih
po­gle­da.
Sta­rac je imao ova­kav stav:
– Gle­daj, i pa­tri­jarh Ta­ra­si­je je bio sve­ti ~o­vek, ali je sve­ti bio
i onaj ko­ji ga je svr­gao (Fo­ti­je). I vi­di{, mo­`da je ovaj po­to­wi vi­
deo ne­ko zlo ko­je ne­pri­met­no do­la­zi, a ko­je je hteo da iz­beg­ne. Ve­ro­
vat­no ni raz­lo­ge ni­je mo­gao da na­ve­de, jer bi ti­me iza­zvao jo{ ve­}e
zlo. Kad pri­me­ti­mo da ne­ko ve­ru­je u Bo­ga, tre­ba­lo bi da mu uka­`e­mo
po­ve­re­we.
114. U po­sled­we vre­me ne mo­gu ni­{ta da pla­ni­ram. Po­stao sam
pro­gram dru­gih qu­di.
115. Da bi na­gla­sio va­`nost bor­be u `i­vo­tu, sta­rac mi je na­po­
mi­wao sle­de­}e:
– Kad sam bio voj­nik de­si­lo se da sam se smr­znuo. Od­ve­zli su me
u bol­ni­cu. Tre­ba­lo je da mi od­se­ku no­ge ali je le­kar od­lu­~io da sa­~e­
ka pro­le­}e. Ja sam u me­|u­vre­me­nu ve­`bao ho­da­we ta­ko da sam na kra­ju
pro­ho­dao i zbog to­ga mi ni­su od­se­kli no­ge.
116. Sta­rac je imao ve­li­ko po­{to­va­we pre­ma o. Iro­di­o­nu. O.
Iro­di­on je bio pu­sti­wak i u go­di­na­ma (85. go­di­na). Bio je ju­ro­div i
mno­gi su mi­sli­li da je lud.
STARAC PAJSIJE MI RE^E... 209
117. – Iko­nu ko­ju sli­ka{, mo­`e{ sli­ka­ti da­ni­ma, ne­de­qa­ma, go­
di­na­ma.
(Ovom me­ta­fo­rom sta­rac je hteo da po­u­~i o du­{i kao iko­ni Bo­
`i­joj. Ta­ko se na du­{i mo­`e ra­di­ti sa vi­{e ili ma­we pa­`we, kra­}e
ili du­`e).
118. Na­{ao sam star­ca ka­ko raz­go­va­ra sa tri |a­ka na­{e bo­go­slo­vi­
je Ato­ni­ja­de. Je­dan od wih, Ar­se­ni­je, je no­vo­kr­{te­ni. Bio je mu­sli­man
i kr­stio se kao de­~ak od 14 go­di­na. I osta­li ~la­no­vi we­go­ve po­ro­di­
ce su se ta­ko­|e kr­sti­li.
– Bio je ov­de u Ku­tlu­mu­{u o. Ha­ra­lam­bos. Bio je u go­di­na­ma kao
i svi osta­li u ma­na­sti­ru, ali je i po­red sta­ro­sti pre­u­zeo na se­be sva
po­slu­`e­wa i de­`ur­stva. Ni­kad ni­je bio bo­le­stan, ali je jed­nom do­bio
grip i pao u bu­ni­lo. Do­{ao je i le­kar, pre­gle­dao ga i od­la­ze­}i re­kao
osta­li­ma: "Ne­moj­te se uda­qa­va­ti od we­ga jer je na sa­mr­ti." ^u­je to o.
Ha­ra­lam­bos, iz­vla­~i gla­vu is­pod }e­be­ta i ka­`e le­ka­ru: "Ni­si do­bro
us­po­sta­vio di­jag­no­zu. Ne­}u ja umre­ti do Vas­kr­sa, dok ne oku­sim us­kr­
{we ja­je." I stvar­no, umro je tek po­sle Vas­kr­sa.
Sta­rac je ~e­sto pre­pri­~a­vao ova­kve i sli~­ne sve­to­gor­ske do­ga­
|a­je.
– Ov­de bli­zu je `i­veo o. Ge­or­gi­je, unuk Ha­xi Ge­or­gi­ja, ve­li­kog pod­
vi­`ni­ka. Oti­{ao on le­ka­ru i le­kar mu ka­`e da }e usko­ro umre­ti. O.
Ge­or­gi­je mu ka­`e: "Ne­}u ja usko­ro umre­ti jer mi je sta­rac re­kao da }u
`i­ve­ti 80 go­di­na." Isti­na, sta­rac mu je re­kao da }e `i­ve­ti 80 go­di­
na i stvar­no je `i­veo to­li­ko. Da­nas se qu­di osla­wa­ju is­kqu­~i­vo na
ra­zum, ali ra­zum bez ve­re mo­`e bi­ti po­gu­ban.
– Za­{to to ka­`e­te star­~e? Za­{to ra­zum i lo­gi­ku pri­pi­su­je­te sa­
mo bez­bo­`ni­ci­ma. Te da­ro­ve je Bog dao i na­ma a ne sa­mo wi­ma.
– Ni­si shva­tio {ta sam hteo da ka­`em. Že­ne ima­ju vi­{e sr­ca i
Bo­ga vo­le sr­cem, i za­to su u ve­ri na­pred­ni­je. Kad su ra­za­pe­li Hri­sta
apo­sto­li su se sa­kri­li. Že­ne ne sa­mo da ni­su po­be­gle ne­go su do­{le i
na grob. Apo­sto­li­ma, mu­{kar­ci­ma, to ~ak ni­je pa­lo ni na­pa­met. (25.
mart '89, Bla­go­ve­sti, sta­ri ka­len­dar, bde­ni­je kod st. Paj­si­ja)
119. Nem­ci ima­ju ra­zum, pra­ve ma­{i­ne i avi­o­ne, ali ve­ra je dru­ga
stvar, ona tra­`i pro­sto­du­{nost.
– Star­~e, hteo bih da mi raz­ja­sni{ je­van­|el­ske re­~i "ako te oko
tvo­je sa­bla­`wa­va is­ko­paj ga i ba­ci."
210 ATANASIJE RAKOVALIS
– Te re­~i su ve} ob­ja­{wa­va­li Sve­ti Oci, sv. Jo­van Zla­to­u­sti; ja
mi­slim da se ov­de ra­di ne o iz­ba­ci­va­wu oka ne­go o te­`i­ni sa­bla­zni,
da je ne bi­smo uzi­ma­li ola­ko.
– A ka­ko dru­go – "ako ti ne­ko tra­`i ogr­ta~ po­daj mu i ko­{u­qu"?
– Po­daj ti pr­vo ogr­ta~ pa }e­mo po­sle to­ga raz­go­va­ra­ti (smeh).
– Do­bro, ali ko­ji je smi­sao, da se ne pro­ti­vi­mo zlu? Tre­ba li da
ra­tu­je­mo? Tre­ba li da za­{ti­ti­mo po­ro­di­cu?
– U re­du, kad je rat u pi­ta­wu do­pu­{ten je sa­mo uko­li­ko je od­bram­
be­ni. Ni taj se ne svi­|a Bo­gu ali se pra­{ta. E, sad ka­ko se ne­ki rat
pred­sta­vqa u jav­no­sti je dru­ga stvar.
120. – Star­~e, po­sto­ji li uro­kqi­vost?
– Ka­ko da ne! Ako ne­ko ima u se­bi pu­no za­vi­sti i zlo­be mo­`e
u~i­ni­ti zlo. Kao i kad ne­ko ima sve­to­sti u se­bi mo­`e de­li­ti bla­go­
slov.
Isak je bla­go­slo­vio Ja­ko­va ima­ju­}i pu­no do­bro­te u se­bi. Isak je
hteo da bla­go­slo­vi Isa­va jer je Isav i{ao u lov i do­no­sio mu hra­nu.
Da­kle, Isa­ko­va `e­qa da bla­go­slo­vi Isa­va je po­te­kla od ~i­sto qud­skog
na­~i­na ra­su­|i­va­wa. Ali, Isav je bio pla­ho­vit, ka­ko se ka­`e u Ve­li­
kom ka­no­nu, i Bog ni­je mo­gao bla­go­slo­vi­ti ne­{to {to ni­je ~i­sto.
121. Tre­ba raz­li­ko­va­ti zla­to od ba­kra. Isto ta­ko tre­ba ima­ti u
vi­du da se i zla­to raz­li­ku­je u ra­spo­nu od de­vet do dva­de­set ~e­ti­ri
ka­ra­ta.
122. Ako sam do­bro pri­me­tio, op­{te zlo u sve­tu se za­dr­`a­va naj­vi­
{e u tri ge­ne­ra­ci­je. Eto, po­gle­daj­te Ru­si­ju da­nas. Ni­su pro­{le ni tri
ge­ne­ra­ci­je a ve} je po­~eo po­vra­tak pre­da­wu. Jo{ uvek su `i­vi de­do­vi
i ba­be od ko­jih unu­~ad mo­gu slu­{a­ti o pre­da­wu. Uvek Bog ta­ko osta­vi
ma­lo kva­sca. A ko­li­ko mi je po­zna­to i Je­vre­ji u Va­vi­lo­nu su to­li­ko
bo­ra­vi­li. Ni u jed­noj isto­rij­skoj epo­hi ni­su bi­li svi iz­gu­bqe­ni.
U ok­to­bar­skoj re­vo­lu­ci­ji su ba­ci­li Bi­bli­je u re­ke i mo­re. Ali
jed­nog da­na svest se po­vra­ti. Vi­di{, |a­vo ne mo­`e stal­no da se pri­
kri­va. (Pas­ha 1989.)
123. Na­{a epo­ha je vr­lo smu­}e­na, a do­la­ze, mi­slim, jo{ te­`e go­
di­ne...
124. Bio mi je ov­de je­dan Rus, imao je 26–27 go­di­na. Imao je jed­nu
po­seb­nu za­gre­ja­nost za ve­ru. Ov­de je do­{ao da pro­u­~a­va gr~­ki je­zik i
STARAC PAJSIJE MI RE^E... 211
Sve­te Oce. Ni­ko mu ni­je po­mo­gao, ali je on svo­jom ja­kom vo­qom us­peo.
Sa­da je u Ru­si­ji i pre­vo­di asket­ske oce.
125. Je­dan je mo­nah, iz obli­`weg ma­na­sti­ra, pri­~ao ka­ko se we­mu i
we­go­voj bra­ti­ji ja­vio Hri­stos. Pi­tao sam star­ca da li je to bi­lo stvar­
no ja­vqa­we. Od­go­vo­rio mi je da je taj mo­nah od ma­lih no­gu u ma­na­sti­ru
i da je sa­svim pri­rod­no da mu Spa­si­teq uz­vra­ti jed­nim da­rom.
126. – Za vre­me zi­me i mra­ze­va u voj­sci su nas te­ra­li da pe­va­mo da
se ne bi­smo smr­zli. Ta­ko je i sa mo­li­tvom ko­ja ni­je od sr­ca – osta­je
u na­ma i ne do­pi­re do Bo­ga.
– Star­~e, dok se mo­li­mo na{ um lu­ta ta­mo-ova­mo, za­{to?
– Za­to {to je to mo­li­tva bez pod­vi­ga. Da bi­smo se od sr­ca mo­li­
li tre­ba da se pod­vi­za­va­mo. Kad se po­vre­di ne­ki deo te­la na{ um se
usme­ra­va na tu bol­nu ta~­ku. Ta­ko je i sa mo­li­tvom, mo­ra­mo ose­ti­ti
pat­wu u sr­cu.
– Ka­ko mo­`e­mo ima­ti to sta­we pat­we ako ne­ma­mo ni­ka­kvih pro­
ble­ma u `i­vo­tu, ako ne­ma­mo ni­ka­kvih po­vo­da za pat­wu?
– Mo­`e­mo ako pat­wu dru­go­ga pri­mi­mo na se­be i do­`i­vi­mo je kao
svo­ju. Tre­ba da iza­|e­mo iz se­be i da po~­ne­mo da vo­li­mo, da po~­ne­mo
ose­}a­ti dru­ge qu­de.
127. Sve {to vi­{e ne­ko pa­ti za dru­go­ga uto­li­ko ve­}u ute­hu od Bo­
ga pri­ma. Bez ove ute­he ne bi ni­ko iz­dr­`ao.
128. Na­ma hri­{}a­ni­ma ne bi tre­ba­lo ni­{ta da bu­de gor­ko, jer sva­
ka gor­~i­na ko­ju pri­ma­mo u Hri­stu po­sta­je sla­dak si­rup.
129. – Ka­ko se tre­ba su­o­~a­va­ti sa ne­prav­dom?
– Sva­ko je do­`i­vqa­va ana­log­no svom du­hov­nom sta­wu.
– Do kog ste­pe­na mo­gu pu­sti­ti dru­go­ga da mi ~i­ni ne­prav­du?
– Zar ne ~i­ta{ je­van­|e­qe? Zar ni­je na­pi­sa­no da "ako te ko po­tje­ra
jed­nu mi­qu, idi s wim dvi­je" (Mt. 5, 41). Ne ka­`e "ako te ko za­mo­li", ne­go
"ako te ko po­tje­ra." Ako ti tra­`i ogr­ta~ po­daj mu i ko­{u­qu. Ne­moj­mo
pra­vi­ti ne­ko svo­je je­van­|e­qe.
– Da, ali ako ne­ko ho­}e da me po­kra­de?
– Tre­ba­lo bi ima­ti i ose­}aj kri­vi­ce {to ne­ma­mo raz­u­me­va­wa za
po­tre­be dru­gih. Na­{e ne­ra­zu­me­va­we te­ra dru­go­ga u kra­|u. Hri­{}a­ni
su bra­}a i te­lom i du­hom i ta­ko tre­ba da se po­na­{a­ju.
212 ATANASIJE RAKOVALIS
130. – Ako je onaj dru­gi pre­va­rant i len­{ti­na i to­me sli~­no, tre­
ba li mu da­va­ti mi­lo­sti­wu.
– Zar mi za­slu­`u­je­mo mi­lo­sti­wu i da­ro­ve ko­je nam Bog {a­qe? Ili
se, mo­`da, svi­|a­mo Bo­gu? I po­red sve­ga Bog nam ipak da­je. Tre­ba li,
on­da, da nam se ne­ko svi­|a da bi­smo mu po­mo­gli?
131. [kr­ti qu­di su vr­lo ne­ra­zum­ni. Sku­pqa­ju da bi na kra­ju to
is­ko­ri­stio ne­ko dru­gi. Zbog svo­je ne­ra­zum­no­sti bi­va­ju li­{e­ni na­gra­
de za mi­lo­sti­wu.
132. – Star­~e, ne­mam ne­ki po­se­ban raz­log, ali po­seb­no po­{tu­jem
sv. Pet­ku.
– A ja sv. Var­va­ru. Kad je tre­ba­lo da kre­nem u voj­sku mo­lio sam se
sve­ti­teq­ki da mi po­mog­ne da ni­kad ne ubi­jem ~o­ve­ka u ra­tu. I stvar­
no, po­sta­vi­li su me u ode­le­we za ve­ze. To je ta­da bi­la ret­kost i svi su
mi­sli­li da sam ovo me­sto do­bio pre­ko ne­kog po­znan­stva. I kad sam
im re­kao da ne­mam ni­ka­kvog po­zna­ni­ka ni­su mi ve­ro­va­li. Na kra­ju
sam im re­kao da imam jed­nog po­zna­ni­ka – Bo­ga!
133. Sta­rac, Apo­sto­los, Sta­vros i ja po­{li smo u jed­no mu­sli­
man­sko se­lo. Apo­sto­los i Sta­vros su biv­{i mu­sli­ma­ni i sko­ro su
se kr­sti­li. A po­{li smo u to se­lo da po­se­ti­mo jed­nu Apo­sto­lo­so­vu
po­zna­ni­cu ko­ja je bi­la bo­le­sna.
Pr­va stvar ko­ju je ova `e­na re­kla star­cu bi­la je da je op­sed­nu­ta
|a­vo­lom.
U so­bi su po­red we osta­li sta­rac i Apo­sto­los, a ja sam iz­i­{ao
na­po­qe i igrao se sa de­com.
Po­sle ne­kih dva­de­se­tak mi­nu­ta iza­{la je `e­na da do­ne­se ka­fu i
bi­la je o~e­vid­no pro­me­we­nog ras­po­lo­`e­wa. Iz­i­{ao je i Apo­sto­los
i pi­tao me da li sam ose­tio ne­ki mi­ris.
– Ne, od­go­vo­rio sam mu, {ta se de­si­lo?
– Kad ju je sta­rac ose­nio zna­kom kr­sta po­~eo je da se {i­ri ne­ki
ne­pri­ja­tan mi­ris iz we­nih usta. Sta­rac je stuk­nuo na­zad i re­kao:
"Vi­di{ li Apo­sto­lo­se, vi­di{ li?" Ose­tio sam ne­iz­dr­`qiv smrad.
Iz­ne­na­da `e­na re­~e: "Ne, ne­moj da ide{." On­da mi sta­rac re­~e: "Ka­`i
joj da ga ote­ra." Ja sam joj to pre­veo na tur­ski i ona je po­~e­la da vi­~e:
"Od­la­zi sa­ta­no, od­la­zi." Po­tom se smi­ri­la i iz­ja­vi­la: "Sad sam do­bro,
ne­sta­lo je gu­{e­we ko­je sam ima­la u gru­di­ma."
Sa za­hval­no­{}u je po­qu­bi­la ru­ku star­cu.
STARAC PAJSIJE MI RE^E... 213
– Ne boj se. Hri­stos i Bo­go­ro­di­ca }e ti po­ma­ga­ti. Kad do­|e­mo
dru­gi put ti }e{ nam ku­va­ti ka­fu.
Sta­rac je bio vr­lo ve­seo jer je, ka­ko ka­`e, "|a­vo pr­vi put od­stu­
pio bez bu­ke."
Ka­sni­je sam pi­tao Apo­sto­lo­sa ka­ko se de­si­lo da ova `e­na po­sta­
ne de­mo­ni­zo­va­na.
– Ona je bi­la fa­na­ti~­na mu­sli­man­ka. ^e­sto je od­la­zi­la u te­ki­
ju i po­ma­ga­la der­vi­{i­ma. Jed­nom pri­li­kom joj se uka­zao |a­vo. To se
de­si­lo dok je bi­la sa­ma u te­ki­ji. Re­kao joj je da je u te­ki­ji za­ko­pa­no
zla­to i ona je po­~e­la da ga tra­`i.
– Je li to bi­lo u snu?
– Ne, bi­la je bud­na. Raz­go­va­ra­la je sa wim kao {to mi raz­go­va­ra­
mo sa­da. Pre­ko­pa­la je po­la te­ki­je ali ni­{ta ni­je na­{la. On­da joj je
|a­vo re­kao:
– Tre­ba da mi da{ svo­je de­te ako ho­}e{ da na­|e{ zla­to.
Ona je to od­bi­la a |a­vo je pri­pre­tio da }e joj u~i­ni­ti ve­li­ko
zlo.
I stvar­no, we­no de­te se usko­ro raz­bo­le­lo. Po­no­vo joj se ja­vio i
uda­rio je u gru­di. Od ta­da ona ose­}a gu­{e­we u gru­di­ma.
Ni­je iz­la­zi­la ni­ku­da iz ku­}e jer ~im bi ne­ko­ga sre­la za­po­~e­la
bi sva­|u. Go­di­nu da­na je ~e­ka­la da do­|e sta­rac za ko­ga je ~u­la od Sta­
vro­sa.
134. Dok smo pu­to­va­li kroz mu­sli­man­sko se­lo pi­tam star­ca:
– Ni­je mi ja­sno star­~e, ovi mu­sli­ma­ni `i­ve to­li­ko go­di­na po­red
nas a mi ni­smo us­pe­li da ih asi­mi­lu­je­mo, da ih po­kr­sti­mo. A ima­mo
i dr­`av­nu po­dr­{ku za to.
– Zar mi­sli{ da su po­li­ti­~a­ri hri­{}a­ni. Oni su sa­mo po­li­ve­ni
vo­dom, od­go­vo­rio mi je sa do­zom gor­~i­ne. Pr­vi hri­{}a­ni su pro­me­ni­
li svet, bi­li su "kva­sac"... Mi da­na­{wi smo sa­mo po­li­ve­ni vo­dom.
135. – Jed­nog da­na svi }e­mo po­mre­ti. Sa­mo da ima­mo "do­bru" smrt,
da nam smrt bu­de ugod­na Bo­gu i na na­{e spa­se­we.
136. – Star­~e, po­sto­je ne­ki qu­di ko­ji su ~u­li za Hri­sta ali ih
to ni­je do­ta­klo i ne­ma­ju na­me­ru da Ga pri­hva­te. [ta se de­{a­va sa
wi­ma?
– Bez ob­zi­ra {to smo upo­zna­li Hri­sta po­treb­na je mo­li­tva da
bi­smo Ga pri­hva­ti­li. Po­red to­ga po­treb­no je i ~i­sto sr­ce i do­bra de­
la. Ako ne­ko, na pri­mer, ima ne­ku strast (al­ko­hol i to­me sli~­no), a
214 ATANASIJE RAKOVALIS
kad vi­di ne­kog si­ro­ma­{ka on se sa­`a­li, za ta­kvog ne bri­ni jer }e mu
jed­nog da­na po­mo­}i Hri­stos. Ali kad ne­ko ima do­voq­no i ho­}e vi­{e
i po­sta­je sve tvr­|eg sr­ca... ta­kav ne­}e iza­}i na do­bro.
Evo, jed­na `e­na je `i­ve­la u Austri­ji i bi­la vr­lo bo­ga­ta. Ce­lo
svo­je ima­we je po­de­li­la si­ro­ma­{ni­ma i na kra­ju osta­la bez i~e­ga.
Pri­ja­te­qi su joj po­mo­gli i sme­sti­li je u je­dan do­bar sta­ra~­ki dom.
Je­dan moj po­zna­nik je po­se­tio taj dom i pri­~ao joj o Hri­stu. Ona ni­je
hte­la ni da ~u­je. Taj po­zna­nik je po­sle od me­ne tra­`io da se mo­lim
za wu. A ja mu ka­`em:
– Ni­po­{to! Ona za­slu­`u­je ne­po­sred­nu bo­`an­sku po­mo}.
I gle ~u­da, jed­nog da­na joj se ja­vio Sâm Hri­stos. Ne u snu, ne­go ne­
po­sred­no. Eto do­kle ide snis­ho­dqi­vost Hri­sto­va. (10. ok­to­bar 1990,
bde­ni­je kod o. Isa­ka)
137. Bu­di­mo str­pqi­vi u bo­le­sti­ma i is­ku­{e­wi­ma da bi­smo od Bo­
ga do­bi­li ma­kar i ma­lu "pen­zi­ju." Ni­{ta Bog ne do­pu­{ta ako iz to­ga
ne­}e iza­}i ne­ko do­bro. Mno­go pu­ta do­pu­{ta da se ne­ko­me de­si ne­ka
ne­pri­jat­nost da bi na­ma pru­`io pri­li­ku da mu po­mog­ne­mo.
Kad sam i{ao ku­}i u Ko­ni­cu sret­nem jed­nog ~o­ve­ka ka­ko vu­~e dr­va
sa dva ma­gar­ca. Ži­vo­ti­we ni­su mo­gle da iz­vu­ku to­var na jed­noj uz­br­
di­ci i ja mu pri­sko­~im u po­mo}. On mi se za­hva­li i ja `ur­no po­|em
jer je ve} po­~eo da pa­da mrak. Kad sam do­{ao do jed­ne li­ti­ce od­jed­nom
je is­pred me­ne po­~eo od­ron ka­me­wa. Vi­di{, da se ni­sam za­dr­`ao sa
onim ~o­ve­kom ja bih pao u pro­va­li­ju.
138. – Ne­ka­da je u Ru­skim ma­na­sti­ri­ma bi­lo mno­go vi­{e mo­na­ha
ne­go da­nas.* Bi­lo je pod­vi­ga i smi­re­wa. Ka­kvih tu pod­vi­`ni­ka ni­je
bi­lo!
139. Po­sle ve­li­kog po­`a­ra ko­ji je za­hva­tio Sve­tu Go­ru po­se­tio
sam star­ca.
– To je opo­me­na Bo­go­ro­di­ce. Po­~eo je pr­vi dan Go­spo­jin­skog po­sta
i stao je po­sled­weg da­na.
Plan za­u­zi­ma­wa Sve­te Go­re
140. Ne­ki qu­di ima­ju plan da as­fal­ti­ra­ju pu­te­ve na Sve­toj Go­ri.
To zna­~i vi­{e tu­ri­sta i vi­{e pro­ble­ma za mo­na­he. On­da }e re­}i: "Da
se vi mo­na­si ne bi­ste za­ma­ra­li mi }e­mo po­di­}i ho­tel." Pa }e on­da
* Mi­sli se na Sv. Go­ru – prim. auto­ra.
STARAC PAJSIJE MI RE^E... 215
po­di­}i i no­ve hra­mo­ve i re­}i: "Ne bi tre­ba­lo unu­tra pa­li­ti sve­}e i
ta­mjan jer }e to 'o{te­ti­ti' fre­ske." Ta­ko }e nas pre­tvo­ri­ti u mu­ze­je.
141. Bi­lo nas je ne­ko­li­ko u star­~e­vom dvo­ri­{tu i po­{to je bi­lo
pu­no obra­zo­va­nih qu­di iz So­lu­na pi­ta­li su ga o vre­me­nu do­la­ska an­
ti­hri­sta. Sta­rac je od­bio da go­vo­ri o vre­me­nu.
142. Sve {to ne­ko vi­{e vo­di sve­to­van `i­vot uto­li­ko po­sta­je ne­
za­do­voq­ni­ji i op­te­re­}e­ni­ji. Sa­mo se u bli­zi­ni Hri­sto­voj ~o­vek opu­
{ta. (20. de­cem­bar 1990.)
143. Tre­ba da za­vo­li­mo trud, a ne da gle­da­mo lak­{i put.
144. Sta­rac je pri­~ao o jed­nom mo­na­hu ko­ji je bio fi­zi~­ki vr­lo
slab ali du­hov­no ve­o­ma sna­`an.
– Taj mo­nah je imao ve­li­ka sa­mo­o­dri­ca­wa. Ži­veo je u Kap­sa­li a
spa­vao u kon­tej­ne­ru. Hteo sam da mu po­mog­nem i da ga sme­stim u mo­ju
ke­li­ju, ali je on od­bio. (1. fe­bru­ar 1991.)
145. Od­neo sam star­cu gu­me­ne ~i­zme za sneg ali je on od­bio da ih
uzme.
– Ja da ho­dam po sne­gu a ti po ne­bu... (smeh).
Uglav­nom je ta­kav bio. Ni­je pri­da­vao mno­go zna­~a­ja ta­kvim stva­
ri­ma. Prak­ti­ko­vao je pod­vig u sva­kom svom po­stup­ku. (20. fe­bru­ar
1990.)
146. Ka­da te li~­no obes­pra­ve i o`a­lo­ste ne tre­ba se opi­ra­ti.
Ne­do­stoj­no je hri­{}a­ni­na da se bu­ni za sâmog se­be. Tre­ba pre sve­ga,
bra­ni­ti dru­ge. Ne iz li~­nih raz­lo­ga ne­go zbog prav­de.
147. – Star­~e, ovo­ga le­ta sam imao pu­no oba­ve­za, tr­~ao sam ta­mo-
ova­mo i za­po­sta­vio du­hov­nu stra­nu mog `i­vo­ta. [ta ra­di­ti u ta­kvim
si­tu­a­ci­ja­ma?
– Tre­ba obra­}a­ti pa­`wu i na jed­no i na dru­go, ali osta­vi­ti pro­
stor i za dej­stvo Bo­`i­je. Ako ra­di{ is­kqu­~i­vo sam i oslo­ni{ se
sâmo na se­be ne­}e{ po­sti­}i ni­ka­kav uspeh.
148. Sve {to je ne­ko du­hov­ni­ji sve ma­we pra­va ima u ovom sve­
tu. Prâva du­hov­nog ~o­ve­ka su na ne­bu i za nas ih ~u­va Hri­stos. (17.
april 1992.)
216 ATANASIJE RAKOVALIS
149. Je­dan po­se­ti­lac, ko­ji se ~e­sto pri­~e­{}i­vao, pi­tao ga je o
to­me.
– Sa­mo sve­tim pri­~e­{}em mo­`e­mo oda­gna­ti vlast |a­vo­la nad
na­ma. Ta­ko­|e sam vi­deo mno­ge, psi­hi~­ki i fi­zi~­ki, bo­le­sne qu­de
ko­ji­ma je bi­lo bo­qe po­sle pri­~e­{}a. ^o­vek kad do­bi­je qud­sku krv
bi­va zdra­vi­ji, za­mi­sli­te {ta se de­{a­va kad do­bi­je bo­`an­sku! (10.
sep­tem­bar 1992.)
150. – Star­~e, da­nas po­sto­je mi­li­jar­de qu­di ko­ji ne zna­ju za Hri­
sta. [ta }e na kra­ju bi­ti?
– De­si­}e se stva­ri ko­je }e uz­dr­ma­ti na­ro­de. Ne go­vo­rim o Dru­gom
do­la­sku ne­go o bo­`an­skoj in­ter­ven­ci­ji.
151. – Da­nas se uglav­nom za­ni­ma­ju za an­ti­hri­sta i we­gov pe­~at, a
ma­we ih in­te­re­su­je Hri­stos.
– Ne tre­ba se bo­ja­ti i op­te­re­}i­va­ti se ti­me. Tre­ba sa­mo da bu­de­
mo oba­ve­{te­ni jer se mo­`e­mo na­}i sa pe­~a­tom a da to ne pri­me­ti­mo.
Po­sle je ka­sno.
152. Naj­ve­}a ra­dost do­la­zi od sa­mo­po­`r­tvo­va­wa. Po­mo­}i dru­go­me,
od­re­}i se ne­~e­ga u ko­rist dru­go­ga. Ra­dost ko­ju ta­da do­bi­ja­mo je vi­{a,
bo­`an­ska ute­ha.
153. – Star­~e, pre dva me­se­ca u Po­tri je bio ze­mqo­tres, i to vr­lo
jak ze­mqo­tres.
– Vi­di{, Bog bi za tri mi­nu­ta mo­gao sve qu­de da pri­ve­de po­ka­ja­wu.
Ako bi se ce­la pla­ne­ta za­tre­sla svi bi po­~e­li da se kla­wa­ju i go­vo­re
"sa­gre­{i­smo, sa­gre­{i­smo." Ali po­sle bi opet sve bi­lo po sta­rom.
154. Do­bro, star­~e, ali kad nas obes­pra­vqu­ju?
– Onaj ko te obes­pra­vqu­je je tvoj do­bro­tvor i tre­ba da vo­li{ svog
do­bro­tvo­ra. A on­da po­sto­ji i jo{ ne­{to: mno­go pu­ta mi­sli­mo da smo
obes­pra­vqe­ni a ni­smo.
155. Kad sam imao 15 go­di­na je­dan ro­|ak mi je re­kao:
– Baj­ke o Hri­stu i Bo­go­ro­di­ci smo vam pri­~a­li kad ste bi­li mâli
da bi­ste bi­li do­bri. Kad ~o­vek po­ra­ste ne tre­ba ve­ro­va­ti u to. Bio
sam vr­lo qut ali sam po­mi­slio: kad je Hri­stos stra­dao za me­ne mo­gu
i ja da pod­no­sim po­ni­`e­wa za We­ga.
STARAC PAJSIJE MI RE^E... 217
156. Kad sam sa­znao da je­dan moj drug iz de­tiw­stva bo­lu­je od le­uk­ e­
mi­je oti­{ao sam kod star­ca i tra­`io da se po­mo­li za we­ga.
– Vi­di{, da bi mo­li­tva us­pe­la tre­ba je ~i­ni­ti sa du­{ev­nim ras­
po­lo­`e­wem. Mo­li­tva tre­ba da bu­de po­ve­za­na sa pod­vi­gom, sa sa­mo­po­
`r­tvo­va­wem.
157. Ne­pre­sta­no za­hva­qu­je­mo Bo­gu za sve. U mom se­lu je `i­veo
~o­vek ko­ji je imao pe­to­ro de­ce. Ži­veo je vr­lo te­{ko ali je uvek za­
hva­qi­vao Bo­gu i bio za­do­vo­qan. De­si­lo se da mu je ne­ki ro­|ak osta­
vio ve­li­ko na­sled­stvo, i kad je to do­bio ostao je isti; do­bro­na­me­ran,
skro­man i za­do­vo­qan.
Kad smo ne­za­do­voq­ni, kad smo ne­za­hval­ni i po­hlep­ni osta­vqa­mo
pro­stor za |a­vo­la. Za­to je sla­vo­slo­vqe Bo­ga ve­li­ka stvar: od­go­ni
|a­vo­la. (13. ok­to­bar 1989.)
158. Imaj­mo uvek na umu da i Bog ima svo­je pla­no­ve, da po­sto­ji i
We­go­va vo­qa. Imaj­mo to na umu i po­ku­{aj­mo da sva­ko svo­je de­lo usa­
gla­{a­va­mo sa We­go­vom vo­qom.
159. Smr­}u ~o­ve­ka umi­re i we­gov greh. Za­to je Bog re­kao Ada­mu
da }e umre­ti. U pro­tiv­nom, greh bi po­stao ve­~an.
160. I pa­kao Bog do­pu­{ta iz qu­ba­vi. Kad bi Bog gre­{ni­ka sme­stio
on bi se i ta­mo ose­}ao kao u pa­klu. Za­mi­sli ne­ko­ga ko mr­zi Hri­sta a
ti ga pri­mo­ra{ da pri­su­stvu­je Li­tur­gi­ji. On bi se ose­}ao bez­voq­no
i ne­la­god­no i to bi za we­ga bio pa­kao.
161. U ski­tu Sv. Ane je bio ne­ki o. Mi­na. Bio je ve­li­ki pod­vi­`nik
i is­po­snik. Sve­ti je ~o­vek bio, ali ne zbog pod­vi­`ni­{tva i is­po­sni­
{tva, ne­go zbog ovih stva­ri o ko­ji­ma sam ti ra­ni­je go­vo­rio.
162. – Star­~e, ne­po­sto­ja­nost da­na­{wih qu­di oda­kle do­la­zi?
– Na ko­ju vr­stu ne­po­sto­ja­no­sti mi­sli{?
– Br­zo me­wa­ju mi­{qe­we, po­gle­de, od­lu­ke. Da­nas pri­~a­ju ka­ko }e
ura­di­ti ovo i ono a ve} su­tra od­u­sta­ju od to­ga.
– Qu­di na­{eg vre­me­na su pre­op­te­re­}e­ni. Ne po­zna­ju ni se­be a ka­
mo li svo­ja de­la.
Ja, na pri­mer, ka­`em oni­ma ko­ji ho­}e da bu­du mo­na­si da obi­|u oko
Sve­te Go­re, da vi­de sve i do­bro raz­mi­sle pre ne­go {to do­ne­su od­lu­ku.
218 ATANASIJE RAKOVALIS
Jer, {ta ra­di |a­vo? Kad ne­ko ho­}e da bu­de mo­nah on ga pod­se­}a sa­mo
na le­pe stva­ri u mo­na­{tvu a ni­kad na te­{ke.
163. – Star­~e, {ta re­}i oni­ma ko­ji su pri­hva­ti­li jo­gu i sli~­ne
stva­ri?
– Tre­ba im go­vo­ri­ti. Tre­ba im re­}i isti­nu ali bez osu­de.
164. ^o­vek ko­ji se uda­qio od Bo­ga je ~o­vek pun pat­we.
165. Zar je `i­vot pa­kao? I raj i pa­kao za­vi­se od nas.
166. – Star­~e, ~uo sam mno­go raz­li­~i­tih tu­ma­~e­wa jed­ne te iste
pe­ri­ko­pe je­van­|e­qa. Ka­ko }e­mo zna­ti ko­je je tu­ma­~e­we is­prav­no? Po­
sto­ji li ne­ko me­ri­lo u tu­ma­~e­wu?
– Naj­bo­qe tu­ma­~e­we je­van­|e­qa da­li su sve­ti­te­qi svo­jim `i­vo­tom.
Ži­ti­ja sve­tih nam naj­bo­qe go­vo­re {ta da ra­di­mo u sva­koj si­tu­a­ci­ji.
167. Po­se­tio sam star­ca kad je bio bo­le­stan (imao je pro­ble­ma
sa no­gom). Ta­mo je bio ne­ki ~o­vek ko­ji je za­vr­{io vi­so­ke {ko­le u Ne­
ma~­koj, ali se `a­lio star­cu da je iz­gu­bio sve ide­a­le i ve­ru u `i­vot.
Sta­rac mu je re­kao:
– Naj­mu­dri­je {to mi pad­ne na pa­met isto­vre­me­no je i naj­ve­}a bu­da­
la­{ti­na. ^o­vek ko­ji slu­{a sa­mo svo­je mi­sli uvek }e bi­ti u za­blu­di.
Za­to je naj­bo­qe da na­|e{ ne­ki po­sao i da ima{ do­bru vo­qu, osta­lo }e
do­}i sa­mo po se­bi. Na­rav­no, po­mo­li se...
Poglavqe V
RAZNO
168. Po­se­tio sam star­ca u we­go­voj ke­li­ji. Du­vao je jak ve­tar. Sve­ta
Go­ra je i{­~e­ki­va­la po­se­tu por­tu­gal­skog pred­sed­ni­ka.
– Da­nas ne­ma­mo na­ci­o­nal­ne po­li­ti­~a­re. Tre­ba li bi ovoj ze­mqi
Ma­ka­ve­ji. (De­cem­bar 1988.)
169. – Star­~e, po­zna­je­te li st. Ti­ho­na.
– Da li ga po­zna­jem? On me za­mo­na­{io u ve­li­ku shi­mu.
Da li je pro­gla­{en za sve­tog?
– Ne jo{.
– Za star­ca Jo­si­fa Isi­ha­stu pu­no pri­~a­ju i pi­{u.
– Pr­vi na re­du za pro­gla­{e­we je Ha­xi Ge­or­gi­je.
STARAC PAJSIJE MI RE^E... 219
170. – Star­~e, o ~e­mu se ra­di u ho­mo­sek­su­a­li­zmu? Ne­ki le­ka­ri
tvr­de da se oni ra­|a­ju ta­kvi­ma, da je to stvar pri­ro­de.
– Ne, ni­ka­ko! To je strast kao i sve osta­le.
– On­da je­dan ta­kav ~o­vek se mo­`e is­pra­vi­ti?
– Ka­ko da ne!
171. – Star­~e, tre­ba da odr­`im jed­no pre­da­va­we o pod­sve­snim sa­
ta­ni­sti~­kim po­ru­ka­ma u rok mu­zi­ci.
– Ni­su sa­mo pod­sve­sne, po­~e­li su ve} da otvo­re­no vre­|a­ju Hri­sta.
Je­di­no je jo{ cr­kve­na mu­zi­ka osta­la ~i­sta.
172. Jed­nom me je sta­rac u svo­joj ke­li­ji po­nu­dio ja­bu­kom. Dao mi
je ta­wir, no` i vi­qu­{ku i ja sam po­~eo da se­~em ja­bu­ku i da je je­dem
za­jed­no sa ko­rom. Na to mi je sta­rac re­kao:
– Oba­ve­zno da je qu­{ti{. To­li­ko ih pr­ska­ju da vi­{e ko­ra ni­je
zdra­va. ^im ne­ku ja­bu­ku ne­}e crv znaj da ni­je do­bra, znaj da ima otro­
va. Vi­di{, qu­di­ma se ni­je svi­de­la Bo­`i­ja tvo­re­vi­na i on­da su na­pra­
vi­li no­ve sor­te, ali kad ih ne­}e crv...
173. – Tre­ba da upro­sti­mo na{ `i­vot {to je vi­{e mo­gu­}e. Pre­vi­
{e udob­no­sti sa­mo ote­`a­va `i­vot. [to ma­we stva­ri... Ina­~e }e nam
`i­vot pro­}i u zi­da­wu zi­do­va...
174. Ako ~o­vek vo­li Bo­ga vo­le­}e i svog bli­`weg, pa }e on­da vo­le­
ti i `i­vo­ti­we i svu tvo­re­vi­nu.
175. Vi­di{, `i­vo­ti­we ima­ju ose­}aj ko im pri­la­zi sa qu­ba­vqu a
ko da ih ubi­je. ^o­vek je taj ose­}aj iz­gu­bio.
176. Po­sle Ada­mo­vog pa­da pro­me­nio se od­nos ~o­ve­ka i `i­vo­ti­we.
177. Ta­ko­|e se pro­me­nio i od­nos me­|u `i­vo­ti­wa­ma.
178. Po­zna­vao sam jed­nog ~o­ve­ka ko­ji je imao osmo­ro de­ce i `i­veo
u ba­ra­ci. Zna{ li {ta mi je re­kao? "O~e Paj­si­je, gri­ze me sa­vest {to
ne po­ma­`em dru­gim qu­di­ma ko­ji­ma je po­treb­na po­mo}." On je bio pu­ki
si­ro­mah ali je mi­slio i na dru­ge. To­li­ki je to hri­{}a­nin bio.
Sa gr~­kog pre­ve­o: Zoran Jelisav~i}
 Jeromonah
Hristodul Svetogorac
NE BRINITE ^EDA MOJA,
HRISTOS SUDI
SVOJOM MILO[]U
Ka­zi­v a­w a o star­c u Paj­si­ju,
iza­bra­nom sa­s u­d u Du­ha Sve­t o­ga
 223

Predgovor
Ni­ko ni­je u sta­wu da od­lu­~i ho­}e li ne­ko bi­ti sa­sud Sve­to­ga Du­ha.
To, {to mi pi­{e­mo o Star­cu, ne pi­{e­mo sa ci­qem da ga pred osta­lim
qu­di­ma po­ka­`e­mo kao vr­lin­skog bu­du­}i da se Sta­rac jo{ za `i­vo­ta
su­sreo s je­di­nim ne­raz­re­{i­vim pro­ble­mom – sa sto­ti­na­ma hi­qa­da
na­{e bra­}e ko­ja su pri­ti­ca­la ka we­mu. I on sam je svag­da pod­vla­~io:
"Moj naj­ve­}i ne­pri­ja­teq je – mo­je ime." Pre­ma to­me, to {to ~i­ni­mo
– ~i­ni­mo za­to {to ne mo­`e­mo a da ne go­vo­ri­mo ono {to vi­de­smo i
~u­smo (De­la ap. 4; 20).
O Star­cu nam je pr­vu re~ is­ka­zao Sam Hri­stos po­sred­stvom sve­
tog Ar­se­ni­ja Ka­pa­do­kij­skog ~i­ji se po­men, ka­ko na­la­`e na­{a sve­ta
Cr­kva, slu­`i 10. no­vem­bra. Kad su kod we­ga do­ve­li bu­du­}eg star­ca
Paj­si­ja da ga kr­sti, sve­ti­teq je od­bio da de­te­tu da ono ime ko­je su
od­re­di­li ro­di­te­qi. Dao mu je svo­je ime – Ar­se­ni­je, pred­ska­zu­ju­}i na
taj na­~in da je to de­te od Bo­ga iza­bra­no da do­|e na we­go­vo me­sto. Ta­
ko je pr­vo sve­do­~an­stvo da je Sta­rac iza­bra­ni sa­sud dao Sam Bog kroz
Svog ve­li­kog sve­ti­te­qa. Od tog tre­nut­ka, za­po­~i­we ostva­re­we re­~i
Bo­`i­je. Ma­li Ar­se­ni­je je jo{ od naj­ra­ni­jeg uz­ra­sta po­~eo da ~e­zne
za mo­na­{kim `i­vo­tom. Po­seb­no je vo­leo da se uda­qi u {u­mu i da se
ta­mo sa­ti­ma mo­li: De­te ra­sti­ja­{e i ja­~a­{e du­hom, pu­ne­}i se pre­mu­
dro­sti, i bla­go­dat Bo­`i­ja be­ja­{e na we­mu (Lk. 2; 40).
Vi­dev­{i ~i­sto­tu we­go­vog sr­ca, Bog ga je ve­o­ma ra­no udo­sto­jio Svog
ja­vqa­wa u pu­stiw­skoj cr­kvi Sve­te Var­va­re u Ko­ni­ci. Kad su ma­{ta i
`e­qa ma­log Ar­se­ni­ja po­sta­li stvar­nost i kad je po­stao sve­to­gor­ski
mo­nah, po­ka­zao je ve­li­ko smi­re­we, uob­li­~u­ju­}i u svo­joj ~i­stoj du­{i
smi­re­no raz­u­me­va­we i sma­tra­ju­}i se "ne­~i­stim, ko­ji svo­jim di­sa­wem
za­ga­|u­je sve­to­gor­ski va­zduh". Po­red to­ga, we­go­va po­kor­nost i sa­vr­{e­
no po­slu­{a­we "do smr­ti" bi­li su ne­po­no­vqi­vi. U we­mu je, da­kle, pra­
vil­no dej­stvo­vao onaj du­hov­ni za­kon {to nas ve­ko­vi­ma uve­ra­va da }e
se sva­ki ko­ji se smi­ri, uz­vi­si­ti. Ima­ju­}i je­di­ni bi­ser ko­ji tra­`i
Bog, od­no­sno ima­ju­}i smi­re­we, od Bo­ga je do­bio bla­go­dat. Po­ste­pe­no
su po­~e­li da se pro­ja­vqu­ju pr­vi pri­me­ri iz­o­bil­nog iz­li­va­wa te bla­
go­da­ti, ko­ju je on svim si­la­ma na­sto­jao da sa­kri­je. Me­|u­tim, bu­du­}i
da ni­ko ne po­kla­pa su­dom sve­tiq­ku kad je za­pa­li ni­ti je me­}e pod
kre­vet ne­go je po­sta­vqa na sve}­wak da oni ko­ji ula­ze vi­de sve­tlost
(Lk. 8; 16), bla­go­dat Bo­`i­ja ga je ot­kri­la qu­di­ma.
Mi, ko­ji ula­zi­mo, ne ~i­ni­mo ni­{ta dru­go osim {to is­po­ve­da­mo
sve to, od­no­sno, ono {to nam je bla­go­dat – ot­kri­va­ju­}i ga – ustro­ji­la
da vi­di­mo, ~u­je­mo i opit­no do­`i­vi­mo.
224 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Že­le­}i da nam po­ka­`e ka­ko bi­smo mo­gli da raz­li­ku­je­mo We­go­ve
sve­te slu­ge, na{ Go­spod Isus Hri­stos usta­no­vio je tri ja­sna zna­ka: kao
pr­vo, re­kao nam je da On Svo­ju bla­go­dat da­ru­je is­kqu­~i­vo smi­re­no­me:
Bog se pro­ti­vi gor­di­ma, a smi­re­no­me da­je bla­go­dat (Jak. 4; 6).
Dru­go, {to nam je On ja­sno usta­no­vio, je­ste sle­de­}e: ka­ko bi­smo
do­zna­li da je ne­ki smi­re­ni za­do­bio bla­go­dat, On je re­kao: Po to­me
}e svi po­zna­ti da ste Mo­ji u~e­ni­ci ako bu­de­te ima­li qu­bav me­|u
so­bom (Jn. 13; 35). Po to­me }e­te ga pre­po­zna­ti, ka­`e On, uko­li­ko ima
qu­ba­vi pre­ma qu­di­ma.
Tre­}i i po­sled­wi kri­te­ri­jum je­ste sle­de­}i: one, {to su zbog svog
smi­re­wa za­do­bi­li bla­go­dat i ne­li­ce­mer­nu qu­bav pre­ma qu­di­ma, pra­
ti­}e raz­li­~i­ta ~u­de­sna zna­me­wa, u ko­ji­ma }e se sa­dr­`a­ti i ne­be­sko
uve­re­we i pe­~at isti­ni­to­sti We­go­vih ver­nih slu­gu: Zna­ci oni­ma
ko­ji ve­ru­ju bi­}e ovi: ime­nom Mo­jim iz­go­ni­}e de­mo­ne, go­vo­ri­}e no­vim
je­zi­ci­ma, uzi­ma­}e zmi­je u ru­ke; ako i smrt­no {to po­pi­ju ne­}e im na­
u­di­ti; na bo­le­sni­ke po­la­ga­}e ru­ke, i ozdra­vi­}e (Mk. 16; 17–18). Na taj
na­~in svag­da ko­ra­~a­ju We­go­ve sve­te slu­ge: Go­spod im po­ma­ga­{e, i re~
po­tvr­|i­va­{e zna­ci­ma ko­ji su se po­tom po­ka­zi­va­li (Mk. 16; 20).
Smirewe
To­kom ~i­ta­vog svog mo­na­{kog pu­ta, Sta­rac se od­li­ko­vao smi­re­
no­{}u uma. On je jo{ u mla­do­sti shva­tio da ~o­vek, ko­ji ne `e­li da
du­hov­no osi­ro­ma­{i, mo­ra da se ob­u~ ­ e u ode­`du smi­re­no­u­mqa. [ta­
vi­{e, ni­je do­voq­no da je sa­mo ob­u~ ­ e, ne­go je po­treb­no i da je ~vr­sto
pri­ve­`e oko se­be, sa­gla­sno pod­sti­ca­ju apo­sto­la Pe­tra: Pri­gr­li­te
smi­re­no­u­mqe, jer se Bog gor­di­ma pro­ti­vi a smi­re­ni­ma da­je bla­go­
dat. Po­ni­zi­te se, da­kle, pod mo}­nu ru­ku Bo­`i­ju, da vas uz­vi­si kad
do­|e vre­me. Sve svo­je bri­ge po­lo­`i­te na We­ga, jer se On sta­ra za vas
(1. Pe­tr. 5; 5–7). Na­ma, po­~et­ni­ci­ma u mo­na­{kom `i­vo­tu, on je stal­no
na­gla­{a­vao da na{ ciq mo­ra bi­ti smi­ri­va­we sa­mih se­be (po­ko­ra­
va­we uma bla­go­da­ti). Pri­rod­na po­sle­di­ca to­ga bi­}e dej­stvo­va­we
bo­`an­stve­ne bla­go­da­ti, ko­ja nam je da­ta u ta­jin­stve­nom po­ma­za­wu u
vre­me kr­{te­wa i ko­ja po­tom sa­vr­{a­va sve osta­lo. "Ne tru­di­te se da
za­do­bi­je­te qu­bav, mo­li­tvu, post, bde­we i osta­le vr­li­ne. Uza­lud­no
}e­te se tru­di­ti, jer Bog nam ne­}e po­ma­ga­ti uko­li­ko ni­je pri­sut­no i
smi­re­we. I to se ne de­{a­va ni zbog ~e­ga dru­gog ne­go zbog to­ga {to
}e­te, uko­li­ko vam po­mog­ne, po­stra­da­ti od gor­do­sti. Bog od nas tra­`i
sa­mo smi­re­we. Sve osta­lo je pri­rod­ni plod do­brog sa­dej­stva po­sred­
stvom ~o­ve­ko­vog smi­re­nog ras­po­lo­`e­wa, uzro~­ni­ka svih do­ba­ra bo­`an­
stve­ne bla­go­da­ti. Plod Du­ha je (ka­da mu ~o­vek do­zvo­li da 'na­ra­ste')
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 225
qu­bav, ra­dost, mir, du­go­tr­pqe­we, bla­gost, do­bro­ta, ve­ra, kro­tost,
uz­dr­`a­we…(Gal. 5; 22–23).
Po­gle­daj­te ka­ko i Bo­go­ro­di­ca is­po­ve­da i po­ka­zu­je nam da Bog po­
gle­da na smer­nost slu­{ki­we Svo­je (Lk. 1; 48)."
Svi Star­~e­vi po­stup­ci is­ho­di­li su iz ta­kvog smi­re­wa. U pot­pu­
no­sti sve­stan svo­je qud­ske sla­bost, on je ose­}ao i du­bo­ku po­tre­bu da
se pla­me­nom ~e­`wom i qu­ba­vqu svo­jim umom pri­ve­`e za je­di­nu bla­go­
tvor­nu si­lu – za na­{eg Go­spo­da, Isu­sa Hri­sta. Bu­du­}i u pot­pu­no­sti
za­vi­san od We­ga i We­mu po­ko­ran, od We­ga je i do­bi­jao sva­ko dej­stvo
i kre­ta­we. Sta­rac ni u jed­nom tre­nut­ku ni­je do­pu­{tao svom umu da
se ba­vi ne­~im dru­gim i da pre­ki­ne um­no je­din­stvo s bo­`an­stve­nom
bla­go­da­}u, da ne bi bo­`an­stve­no dej­stvo­va­we (ener­gi­ju) za­me­nio ~o­ve­
~i­jim. Pri tom je we­go­vom umu bi­lo te­{ko ~ak i da ~i­ta po­sle­do­va­wa
sve­{te­nih spi­sa, ko­ja je iz­u­zet­no vo­leo i ko­ji­ma se di­vio, pod­sti­~u­}i
sve nas da pro­nik­ne­mo u wi­hov sve­{te­ni smi­sao ("Ja to­li­ko vo­lim
cr­kve­ne kwi­ge", go­vo­rio nam je on, "da, ka­da se mo­lim, uzi­mam Mo­li­
tve­nik i pri­vi­jam ga na sr­ce!").
Svu Star­~e­vu ve­li­~i­nu ose­ti­li smo u we­go­vom ne­po­no­vqi­vom smi­
re­no­u­mqu, ko­je je po­sle sve­ga to­ga go­vo­ri­lo: "Ose­}am se kao kon­zer­va
ba­~e­na u kan­tu za sme­}e ali ~i­ji je po­klo­pac pro­mi­slom Bo­`i­jim
okre­nut ka sun­cu. Ona pri­ma we­go­ve sve­tle lu­~e i vas­ce­lo sun­ce se
od­ra­`a­va na woj ta­ko da, po bla­go­da­ti, i ona po­sta­je sve­tla."
Di­vi­li smo se ka­ko we­go­voj smi­re­noj mi­sli ko­ja je sa­mo­ga se­be
sma­tra­la od­ba­~e­nom kon­zer­vom, ta­ko i we­go­vom sve­~i­stom pri­zna­wu
uzro­ka ko­ji ga je ~i­nio sve­tlim. To, s jed­ne stra­ne, pri­zna­we sop­stve­
ne sla­bo­sti, a sa dru­ge – pri­zna­we je­din­stve­ne bla­ge si­le, is­pu­wa­va­
lo ga je sa­vr­{e­nim smi­re­wem. S di­vqe­wem smo pri­me­ti­li ka­ko se
kla­wa mir­ja­ni­ma.
"Star­~e, za­{to se Vi, bu­du­}i mo­nah, po­kla­wa­te mir­ja­ni­ma", upi­ta­
li smo ga jed­nom pri­li­kom.
On nam je, iz­ra­`a­va­ju­}i qu­bav, od­go­vo­rio:
"Za­to {to u wi­ma vi­dim bla­go­dat Sve­to­ga Du­ha, ko­ju su do­bi­li na
sve­tom kr­{te­wu. Wu vi­di moj um, i ja se po­kla­wam svo­joj bra­}i."
Qubav
Iz ta­kvog Star­~e­vog smi­re­wa pro­is­ti­ca­la je we­go­va iskre­na i
ne­li­ce­mer­na qu­bav. Pri­ve­zav­{i svoj um za Bo­ga, se­be je sma­trao naj­
gre­{ni­jim i naj­ni­`im ~o­ve­kom na ze­mqi, zbog ~e­ga je smi­re­no slu­`io
sva­kom bra­tu. U~i­nio je se­be "po­sled­wim i svi­ma slu­`io", i Bog ga je
zbog to­ga u~i­nio "pr­vim".
226 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Star­~e­va qu­bav je bi­la o~i­gled­na, pod­jed­na­ka pre­ma svi­ma, i ima­
la je sve oso­bi­ne istin­ske qu­ba­vi:
Bio je du­go­tr­pe­qiv, od­no­sno, bio je ve­o­ma po­pu­stqiv pre­ma sa­
gre­{e­wi­ma dru­gih, jer se tru­dio da na wi­ho­ve gre­ho­ve gle­da kroz
so­~i­vo za uma­we­we, a na olak­{a­va­ju­}e okol­no­sti kroz sta­klo za uve­
li­~a­va­we.
We­go­va qu­bav ni­je za­vi­de­la. Na ~e­mu bi mo­glo da po­za­vi­di sr­ce
ko­je je bi­lo obi­ta­va­li­{te Go­spod­we? Na sla­vi? Star­ca je Stvo­ri­teq
sva­ke tva­ri pro­sla­vqao dej­stvo­va­wem Sve­to­ga Du­ha. Ko­je je dru­go dej­
stvo mo­glo da do­ne­se ve­}u, je­din­stve­nu i istin­sku sla­vu? Sla­vu, ko­ju
Sta­rac ni­ka­da ni­je vo­leo i svag­da ju je pri­pi­si­vao is­kqu­~i­vo Bo­gu.
Star­~e­va qu­bav ni­kad ni­je tra­`i­la svo­je, i on je uvek gle­dao na
ko­rist dru­gih. To se po­seb­no pro­ja­vi­lo to­kom po­sled­wih go­di­na, ka­da
je, i sam bo­le­stan i sa ne­pre­sta­nim kr­va­re­wem, slu­`io bo­le­sni­ma,
ne raz­mi­{qa­ju­}i o po­sle­di­ca­ma ko­je su do­ve­le do is­cr­pqi­va­wa or­ga­
ni­zma. Dan je po­sve­}i­vao qud­skoj pat­wi a no} Bo­gu. Zbog kr­va­re­wa je
dva ili tri pu­ta to­kom Li­tur­gi­je pa­dao u ne­svest, i po­di­za­li su ga
sa po­da. Do smr­ti je za­po­sta­vqao se­be ra­di Bo­ga i bli­`weg.
Star­~e­va qu­bav je za nas gre­{ne uvek de­lo­va­la kao po­krov. Že­leo
je da we­go­va ~e­da bu­du bez ika­kvih ne­do­sta­ta­ka, a ka­da bi ih pri­me­
tio, ni­ka­da ih ni­je raz­ob­li­~a­vao pred dru­gi­ma.
Star­~e­va qu­bav je svag­da ve­ro­va­la i na­da­la se da }e­mo se jed­nom
po­pra­vi­ti, iako smo mi svo­jom neo­bla­go­da­}e­no­{}u iz­ne­ve­ra­va­li we­
go­ve na­de. On, me­|u­tim, ni­je o~a­ja­vao, jer je znao da je ono, {to je ne­
mo­gu­}e qu­di­ma, mo­gu­}e Bo­gu (Lk. 18; 27). Sta­rac je svo­ju na­du po­la­gao na
Bo­ga i On ga ni­ka­da ni­je po­sti­deo.
[ta bi se mo­glo re­}i o tr­pqe­wu we­go­ve qu­ba­vi?
Kod svih qu­di, tr­pqe­we ima od­re­|e­nu gra­ni­cu, ta­ko da ju je imao
i Sta­rac, s tom raz­li­kom {to tu gra­ni­cu ni­je po­sta­vio on sam. Ta
gra­ni­ca je bi­la te­le­sna smrt.
Ni­ka­da ni­smo vi­de­li da Star­~e­va qu­bav pa­da. Me­|u­tim, oda­kle
bi i mo­gla da pad­ne? On je sa­mo­ga se­be sma­trao ni­`im od sva­kog stvo­
re­wa, a oda­tle ni­je mo­gao da pad­ne. Pa­da­we je svoj­stve­no oni­ma ko­ji
"leb­de u obla­ci­ma".
Za kraj smo po­seb­no osta­vi­li ka­zi­va­we o to­me da Star­~e­va qu­bav
ni­je mi­sli­la zlo. On je ve­o­ma ra­no na­u~ ­ io da o~i­sti um od sva­ke r|a­
ve qud­ske po­mi­sli, a ka­sni­je ~ak i od do­brih po­mi­sli. Ta­ko je svoj
um pri­pre­mio da bu­de sa­sud za ~ast, osve­}en i ko­ri­stan Go­spo­da­ru,
pri­pre­mqen za sva­ko do­bro de­lo (2. Tim. 2; 21). Po­mi­{qao je sa­mo na
Hri­sta. Ni­je do­pu­{tao da po­red We­ga "pre­no­}i" bi­lo ko: ce­lo­kupna
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 227
we­go­va pa­`wa bi­la je po­sve­}e­na to­me da ni­{ta ne po­sta­ne uzrok
okre­ta­wa we­go­vog uma ka spo­red­no­me, da se ne bi li­{io bla­go­da­ti.
Ta sve­ta za­jed­ni­ca sa Hri­stom ni­je mu do­pu­{ta­la da rav­no­du­{no po­
sma­tra iz­o­pa­~e­nu ~o­ve­ko­vu po­mi­sao o bli­`wem, i on je na­sto­jao da je
is­pra­vi. "Moj po­sao je da is­pra­vqam iz­o­pa­~e­ne mi­sli, i svi smo mi
du­`ni da to ~i­ni­mo", go­vo­rio je on.
"Star­~e", od­va­`io se jed­nom da mu ka­`e ne­ki mir­ja­nin, "za ne­ko­ga
ka­`u da je ne­mo­ra­lan. [ta Vi mi­sli­te o to­me?"
"Zar ti re­~i da }e ca­ri­ni­ci i blud­ni­ce pre nas u}i u Car­stvo ne­
be­sko (v. Mt. 21; 31) ni­{ta ne go­vo­re o to­me? Uko­li­ko po­zna­ju svo­je oskr­
na­vqe­no sta­we, Bog }e ustro­ji­ti i wi­ho­va stra­da­wa ra­di po­ka­ja­wa,
u~i­ni­}e ih stra­da­wi­ma za We­go­vo ne­be­sko Car­stvo.
Me­|u­tim, Bog s na­ma ima pro­ble­ma jer mi­sli­mo da smo pra­vi i
su­di­mo dru­gi­ma. Ne ose­}a­mo po­tre­bu za We­go­vom po­mo­}i, ne tra­`i­
mo je i, sa­mim tim, li­{a­va­mo bla­go­dat Bo­`i­ju pra­va da dej­stvu­je i
da nas spa­se."
"Star­~e, mo­ji ro­di­te­qi stal­no ja­di­ku­ju i ja vi­{e ne mo­gu da ih
pod­ne­sem u ku­}i. [ta da u~i­nim?"
"Eh, bla­go­slo­ve­ni, kad si bio u ko­lev­ci da­no­no}­no si ja­di­ko­vao.
Oni su te ta­da uzi­ma­li u ru­ke i pri­vi­ja­li uz se­be s ne­`no­{}u i qu­
ba­vqu. Ka­ko ti se do­pa­da to, {to su oni ta­da mo­gli da po­mi­sle da te
upu­te u ne­ku usta­no­vu i da ma­lo pre­dah­nu? Prav­da Bo­`i­ja ti sa­da
omo­gu­}u­je da po­na­{a­wem, ka­kvo su oni ta­da po­ka­zi­va­li pre­ma te­bi,
de­li­mi~­no vra­ti{ dug ro­di­te­qi­ma."
"Star­~e", upi­tao ga je dru­gi brat, "da­nas |a­vo na­pa­sa po ~i­ta­voj
ze­mqi, i svu­da je pri­su­tan, {ta }e se do­go­di­ti?"
Sta­rac ga je po­tap­{ao po ra­me­nu i sa osme­hom re­kao:
"Ne bri­ni, mla­di­}u! Hri­stos }e za­te­}i ob­ra­|e­nu ze­mqu i bez te­
{ko­}a }e je za­se­ja­ti!"
Vi­dev­{i kod vra­ta (ku­tlu­mu­{ke) obi­te­qi da sto­ti­ne po­klo­ni­ka
od­la­ze kod Star­ca, po­~iv­{i sta­rac Da­ni­lo iz Za­kin­ta ka­rak­te­ri­
sti~­no je pri­me­tio: "On }e u~i­ni­ti da vi­{e ne­}e­mo bi­ti u sta­wu da
ume­si­mo do­voq­no hle­ba i na­hra­ni­mo na­rod. Se­}am se da je jed­nom,
kad sam star­ca Da­ni­la (ko­jeg su oci – Sve­to­gor­ci sma­tra­li ~o­ve­kom
te­{kog i jo­gu­na­stog ka­rak­te­ra) do­ve­zao u So­lun kod le­ka­ra, ovom star­
cu pri­{ao ne­ki ~o­vek. Re­kao mu je da we­go­vo de­te ima rak i upi­tao
ga {ta da u~i­ni.
Sta­rac Da­ni­lo mu je ta­da od­go­vo­rio:
"Od­ve­di ga kod le­ka­ra."
"Vo­dio sam ga", od­go­vo­rio je ~o­vek, "i ni­{ta ne mo­gu da u~i­ne."
228 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
"Ako su ti ta­ko re­kli, on­da idi kod star­ca Paj­si­ja. Taj sve wih
iz­le­~i!"
Sta­rac je bio ve­o­ma ogor­~en vi­dev­{i da ne­ki du­hov­ni­ci ne po­sta­
vqa­ju kao svoj ciq da po­pra­ve is­kva­re­ne po­mi­sli bra­}e, ne­go da ih
na sva­ki na­~in umi­ru­ju. On sam je, na­rav­no, uvek na­sto­jao da is­pra­vi
po­mi­sli ali je pri tom `a­lio {to bra­}a ne­}e ima­ti do­bro mi­{qe­we
o ta­kvom du­hov­ni­ku.
"Ka­da bih ja", go­vo­rio je Sta­rac, "ko­ri­stio taj na­~in, umi­rio
bih i sa­mog |a­vo­la!"
Sta­rac se, po­seb­no to­kom po­sled­wih go­di­na, tru­dio da ne osla­bi
qu­bav mno­gih. Kao ne­`na ma­ti, po­kri­vao je i is­pra­vqao svo­ju de­cu,
upo­do­bqu­ju­}i se na­{em ne­be­skom Ocu. I On je u~i­nio to isto, kad
se kroz taj­nu Svog ova­plo­}e­wa obra­tio qu­di­ma, iako su Ga raz­o­~a­ra­
li na­{a slo­bod­na vo­qa i sklo­nost ka zlu, ta­ko da je re­kao: Ko­li­ko
pu­ta hte­doh da sa­be­rem ~e­da tvo­ja kao ko­ko{ pi­li­}e svo­je pod kri­
la, i ne hte­do­ste (Lk. 13; 34). Ža­le­}i zbog ne­po­sto­ja­no­sti qud­skih po­
mi­sli, re­kao je: S kim }u, da­kle, upo­re­di­ti qu­de ovo­ga ro­da, i ko­me
su sli~­ni? …Jer je do­{ao Jo­van Kr­sti­teq ko­ji hle­ba ne je­de ni­ti
vi­na pi­je, a vi go­vo­ri­te: de­mon je u we­mu. Do­{ao je Sin ^o­ve­~i­ji
ko­ji i je­de i pi­je, a vi ka­`e­te: Gle ~o­ve­ka iz­je­li­ce i pi­ja­ni­ce, dru­ga
ca­ri­ni­ci­ma i gre­{ni­ci­ma. I bi oprav­da­na pre­mu­drost od sve de­ce
we­zi­ne (Lk. 7; 31–35).
Sta­rac se sa­mo u jed­nom slu­~a­ju ni­je tru­dio da is­pra­vi ~o­ve­ko­vu
is­kva­re­nu po­mi­sao: on­da kad se ona od­no­si­la na we­ga sa­mog. Ni­ka­da se
ni­je prav­dao ako su ga op­tu­`i­va­li, ni­ti se tru­dio da ube­di. Na­pro­tiv,
vi­de­li smo da je za­hva­lan oni­ma ko­ji ga op­tu­`u­ju i da ih oprav­da­va.
Je­dan brat, go­spo­din K. iz Ka­va­le, do­{ao je kod Star­ca i za­mo­lio
ga da pri­mi iz­ve­snu ko­li­~i­nu nov­ca, ali je sta­rac to od­bio. Me­|u­tim,
ka­ko je ovaj brat bio ve­o­ma upo­ran, Sta­rac mu je re­kao:
"Oti­|i i daj taj no­vac to­me i to­me. Me­|u­tim, ka­ko }e we­mu taj no­
vac na­{ko­di­ti, oti­|i i ku­pi te stva­ri (re­kao mu je ko­je), od­ne­si ih
we­mu ali ni­po­{to ne­moj da ka­`e{ da sam te ja to­me po­sa­ve­to­vao!"
Go­spo­din K. je u~i­nio ona­ko, kao {to mu je Sta­rac re­kao. Za­di­
vio se smi­re­wu Star­ca, ko­ji ni­je `e­leo da bra­tu bu­de ot­kri­ve­no ovo
do­bro­~in­stvo.
Me­|u­tim, kad nam je go­spo­din K. ot­krio {ta je u~i­nio po Star­~e­
vom sa­ve­tu, mi smo se jo{ vi­{e za­di­vi­li, jer je brat, ko­jem je u~i­we­no
do­bro­~in­stvo, bio me­|u onom dvo­ji­com – tro­ji­com {to su, vi­dev­{i
da kod Star­ca pri­ti­~u hi­qa­de po­klo­ni­ka, usled za­vi­sti po­~e­li da ga
op­tu­`u­ju, da ga na­zi­va­ju ~a­rob­wa­kom i sl. Ta­ko je po­stu­pao Sta­rac:
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 229
~i­nio je do­bra de­la oni­ma ko­ji su ga ne­na­vi­de­li i go­vo­ri­li la­`i.
On je bio jed­no od onih ~e­da Bo­`i­jih {to su se upo­do­bi­la na­{em ne­
be­skom Ocu, Ko­ji po Svo­joj do­bro­ti sun­cem oba­sja­va i zle i do­bre, i
da­je da`d pra­ved­ni­ma i ne­pra­ved­ni­ma (Mt. 5; 45).
Sta­rac je bla­go­na­klo­no pri­hva­tao da bu­de po­sra­mqen i neo­prav­dan
pred qu­di­ma. Me­|u­tim, upra­vo mu je zbog to­ga to­kom ~i­ta­vog `i­vo­ta
po­ma­gao i sa­dej­stvo­vao na{ Go­spod. Ta­ko je Sta­rac is­pu­nio tre­}i znak
ver­nog i istin­skog slu­ge: Go­spod mu po­ma­ga­{e i re~ po­tvr­|i­va­{e
zna­ci­ma ko­ji su se za­tim po­ka­zi­va­li (v. Mk. 16; 20).
Pred­la­`e­mo va­{oj qu­ba­vi tek ne­ko­li­ci­nu od mno­gih ta­kvih zna­
ko­va.
Svima pred o~ima
M. A. iz Alek­san­dru­po­li­sa je za­jed­no sa dvo­ji­com svo­jih pri­ja­
te­qa do­{ao na Sve­tu Go­ru da bi po­se­tio star­ca Paj­si­ja. Dok su se
spu­{ta­li niz sta­zi­cu, su­sre­li su gru­pu Ne­ma­ca. Oni su pri­dr­`a­va­
li svog su­na­rod­ni­ka, bo­ga­qa ko­ji ni­je mo­gao us­prav­no da ho­da. M. je
jed­nom od svo­jih pri­ja­te­qa, ko­ji je znao ne­ma~­ki, re­kao da ih upi­ta
ku­da idu. Od­go­vo­ri­li su mu da svog pri­ja­te­qa vo­de kod Star­ca, od­no­
sno da su jo{ u Ne­ma~­koj sa­zna­li da on mo­`e da ga is­ce­li. Gr­ci su ih
ta­da za­pi­ta­li ko­joj ve­ro­i­spo­ve­sti pri­pa­da­ju i oni su od­go­vo­ri­li da
su ri­mo­ka­to­li­ci. Dru­go­vi su na­sta­vi­li svoj put i pr­vi sti­gli kod
Star­ca. On je, me­|u­tim, naj­pre pri­mio Nem­ce a za­tim, na­kon {to je
s wi­ma raz­go­va­rao ne­ko vre­me, oti­{ao u svo­ju ke­li­ju. Oda­tle je do­neo
{tap i dao ga bra­tu sa osa­ka­}e­nim no­ga­ma. Nem­ci su se opro­sti­li i
oti­{li. Na­kon {to su Gr­ci, sa svo­je stra­ne, po­raz­go­va­ra­li sa Star­
cem, oti­{li su i oni.
Na uspo­nu sta­zi­ce su­sti­gli su Nem­ce. Za­pre­pa­{}e­no su pri­me­ti­
li da Ne­mac – in­va­lid sa­da ho­da sam, osla­wa­ju­}i se sa­mo na {tap.
Ka­ko su im Nem­ci re­kli, Sta­rac ih je uve­rio da }e wi­hov pri­ja­teq
pot­pu­no ozdra­vi­ti. Obe gru­pe su se za­jed­no spu­sti­le u Daf­ni i ukr­
ca­le na la­|u ko­ja vo­di do pu­sti­we. Me­|u­tim, gru­pa M. A. ni­je mo­gla
da odvo­ji o~i od Nem­ca, ko­ji je jo{ ju­tros bio bo­gaq. Sa di­vqe­wem
su pri­me­}i­va­li zna­~aj­no po­boq­{a­we we­go­vog zdra­vqa.
Naj­zad, ka­da su se Nem­ci pri­pre­mi­li da iza­|u na pri­sta­ni­{te sve­
te obi­te­qi Si­mo­no­pe­tra, Gr­ci su se za­pre­pa­sti­li vi­dev­{i da biv­{i
in­va­lid ska­~e i iz­la­zi na pri­sta­ni­{te! Ni­su ve­ro­va­li sop­stve­nim
o~i­ma! Sta­rac je jo{ jed­nom po­mo­gao svo­jim sve­tim mo­li­tva­ma ta­ko
da je Bog sa­tvo­rio jo{ jed­no ~u­do, i to pred o~i­ma to­li­ko qu­di!
230 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
* * *
Sta­rac je na­gla­{a­vao da svi du­hov­ni­ci, ka­da na bo­`an­stve­noj
is­po­ve­sti ~i­ta­ju mo­li­tvu raz­re­{e­wa, mo­gu da opro­ste gre­ho­ve, od­no­
sno, da kroz wih (du­hov­ni­ke) dej­stvu­je Bog. Isto­vre­me­no je, me­|u­tim,
ob­ja­{wa­vao:
"Kad je ne­kom po­tre­ban du­hov­ni u~i­teq, ne bi tre­ba­lo da se uzda
u sre­}u, jer po­u~­ a­va­ti mo­gu sa­mo oni, ko­ji su se pret­hod­no po­bri­nu­li
za sop­stve­no o~i­{}e­we i ko­ji su, za­do­biv­{i opit kroz de­la­we, do­bi­
li za­po­vest da po­u­~a­va­ju."
Ta­da je ne­ko od slu­{a­la­ca upi­tao Star­ca o spo­ru tro­ji­ce je­rar­ha
s ar­hi­e­pi­sko­pom, `e­le­}i da zna ko je od wih u pra­vu.
Star­ca je na ne­ki na­~in uz­ne­mi­ri­lo ovo pi­ta­we i on je re­kao:
"Slu­{aj­te, de­co, ni­smo svi mi po­god­ni za sva­ki po­sao! Tre­ba­lo bi
da se sva­ki bri­ne o svom po­slu i da se ne me­{a ta­mo gde ne pri­li­~i,
jer na taj na­~in ni u ~e­mu ne­}e­mo uz­na­pre­do­va­ti. Na{ po­sao i ciq su
da se, ko­li­ko god je to mo­gu­}e, po­bri­ne­mo za sva­ko­dnev­no o~i­{}e­we
du­{e, od­no­sno da se oslo­bo­di­mo od bla­ta i da, pre­ma qu­ba­vi Bo­`i­joj
i na­{em smi­re­wu, o~i­sti­mo na­{e du­{e od sva­ke mi­sli, ne is­pu­wa­va­ju­­
}i je po­mi­sli­ma o to­me {ta ra­di ovaj ili onaj. Po­{to ste me pi­ta­li
o toj stva­ri, re­}i }u vam sle­de­}e:
a) Svi hri­{}a­ni su oba­ve­zni da slu­{a­ju za­ko­ne na­{e Cr­kve.
b) Mi ne sme­mo da gle­da­mo na to {ta ~i­ne dru­gi, ne­go bi tre­ba­lo
da is­pu­wa­va­mo za­po­vest Hri­sto­vu: Pa­zi­te na se­be, da ne bi­smo ~u­li
pre­kor: Za­{to gle­da{ na trun u oku bra­ta tvo­je­ga? Uto­li­ko pre
nam ne do­li­ku­je da su­di­mo, jer je to is­kqu­~i­vo Bo­`i­je de­lo – da gle­da
{ta ra­de qu­di i da im su­di – a ne na­{e. Ne bi tre­ba­lo da pro­va­qu­je­
mo kroz tu­|u ogra­du, da se ne bi­smo za­ple­li.
v) Da bi­smo po­sta­li sve­sni sve­ga to­ga, is­pri­po­ve­da­}u vam jed­nu
pri­~u.
Otac je imao tro­je de­ce. Jed­ne ve­~e­ri, kad se vra­tio ku­}i, ugle­dao
je sle­de­}i pri­zor:
We­go­va pi­ja­na de­ca va­qa­la su se po po­du. Pod oko wih bio je pre­
kri­ven de­li­}i­ma raz­bi­je­nih ~a­{a i fla­{a. Do­bri otac je s na­po­rom
po­di­gao de­cu i opre­zno ih po­lo­`io na svoj kre­vet. Za­tim je uzeo me­tlu
i po­~i­stio sve kr­ho­ti­ne sta­kla sa po­da. Otvo­riv­{i vra­ta, po­gle­dao
je ku­da bi mo­gao da ba­ci to sta­klo, ali ni­je na­{ao ni­jed­no me­sto, pa
je re­kao:
"Osta­vi­}u ga ov­de, na vr­hu zi­da (ko­ji je odva­jao vrt oko ku­}e od
uli­ce), a su­tra uju­tro }u ga ba­ci­ti."
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 231
Da… na­kon {to je osta­vio sta­klo, ona­ko uz­ne­mi­ren oti­{ao je da
spa­va. Ka­sno u no}, lo­po­vi su po­ku­{a­li da u|u u we­go­vu ku­}u. Me­|u­tim,
~im su ru­ka­ma do­hva­ti­li zid, po­se­kli su se na ono sta­klo i po­~e­li
da za­po­ma­`u od bo­la. Otac je ustao i ote­rao ih.
Uju­tro, kad su se de­ca pro­bu­di­la, otac im je is­pri­~ao o ono­me,
{to se do­go­di­lo te no­}i. De­ca su ta­da re­kla:
"Vi­di{ li, o~e? Do­bri Bog nam je zbog na­{eg do­bra do­pu­stio da
se na­pi­je­mo! Da se ni­smo na­pi­li i raz­bi­li ~a­{e, ti ne bi sta­vio raz­
bi­je­no sta­klo na ogra­du. Lo­po­vi bi on­da u{li u ku­}u, po­kra­li bi nas,
a mo­`da bi nas i ubi­li!"
Kad je Sta­rac za­vr­{io pri­~u, okre­nuo se i re­kao:
"Da li ste raz­u­me­li ovo pri­po­ve­da­we?"
Ni­ko ni­je od­go­vo­rio, a on je na­sta­vio:
"Eto, do­bri Bog ni­ka­da ne­}e do­pu­sti­ti da nam se do­go­di ne­{to lo­
{e ako pret­hod­no ne vi­di da }e otu­da pro­is­te­}i ne­{to do­bro i da }e
na­{a du­{a od to­ga ima­ti ko­ri­sti. Pre­ma to­me, bu­di­mo si­gur­ni da }e
Bog ~ak i na­{u raz­u­zda­nost pre­o­kre­nu­ti na do­bro! Imaj­te po­ve­re­wa
u We­ga, sve pre­pu­sti­te u We­go­ve ru­ke i ne bri­ni­te se!"
Zemaqska i nebeska torba
Ta­ta mo­na­ha oca P., ko­ji se pod­vi­za­vao na Sve­toj Go­ri, do­{ao je na
Sve­tu Go­ru ra­di po­klo­we­wa, ali i da bi sa svo­jim si­nom raz­mo­trio
ne­ka pi­ta­wa. On je u to vre­me imao iz­ve­sne pro­ble­me sa de­com, i za­
tra­`io je od oca P. da ga od­ve­de kod star­ca Paj­si­ja.
Kad su ta­mo sti­gli, Sta­rac je mo­na­ho­vog oca oslo­vio po ime­nu,
iako se ni­su po­zna­va­li. Na­kon {to ih je ugo­stio, otac mu je ob­ja­snio
o ~e­mu se ra­di.
Dok su raz­go­va­ra­li, otac P. je sta­jao ne­da­le­ko od wih, sa mo­na­{kom
tor­bom na le­|i­ma. Bio je uz­ne­mi­ren, jer se we­gov brat u Hri­stu, ko­jem
je sta­rac Paj­si­je po­mo­gao i u~i­nio do­bro de­lo, sa­da pro­me­nio i po­~eo
da ga osu­|u­je. Ve­li­ka je bi­la we­go­va `a­lost i ogor­~e­we. Sve mu je to
pro­la­zi­lo kroz um, kao i ne­prav­da ka­kvoj ga je iz­lo­`io brat ko­jem je
u~i­we­no do­bro­~in­stvo, zbog ~e­ga se mno­go mu­~io. Od­lu­~io je da se o
to­me po­sa­ve­tu­je sa Star­cem ~im we­gov otac za­vr­{i raz­go­vor.
Upra­vo u tre­nut­ku kad je raz­mi­{qao o sve­mu to­me, Sta­rac je pre­
ki­nuo raz­go­vor s we­go­vim ocem, okre­nuo se pre­ma we­mu i s osme­hom
re­kao:
"Slu­{aj me, dra­gi o~e P.! Kad ne­ko u ovom `i­vo­tu po­ma­`e qu­di­ma,
~i­ni im do­bra de­la i vo­li ih i ka­da mu oni, sa svo­je stra­ne, ta­ko­|e
uz­vra­}a­ju do­bro­tom i qu­ba­vqu – on­da je to sli~­no tom dvo­pe­ku u torbi
232 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
ko­ju no­si{ na le­|i­ma! Me­|u­tim, kad ti onaj, ko­jem ~i­ni{ do­bra de­la
i ko­jem po­ma­`e{, ume­sto za­hval­no­{}u i pri­zna­wem uz­vra­ti osu­|i­
va­wem, on­da to od­la­zi u dru­gu, bo­qu tor­bu, ko­ju ima­mo na ne­bu, i za
nas bi bi­lo do­bro da je na­pu­ni­mo! Pre­ma to­me, ne­moj da se zbu­wu­je{.
Uko­li­ko se tvo­ja tor­ba na ne­be­si­ma pu­ni, ti – za­bla­go­da­ri, i ne­}e{
je pro­na­}i pra­znu!"
Sta­rac se za­tim okre­nuo i na­sta­vio raz­go­vor s we­go­vim ocem.
Otac P. je za­drh­tao od Star­~e­vog neo­~e­ki­va­nog od­go­vo­ra na we­go­vu
unu­tra­{wu te­sko­bu. Isto­vre­me­no je pri­me­tio da we­go­vu du­{u na­pu­
{ta­ju sva ona ose­}a­wa ko­ja su je do­ne­dav­no po­mra­~i­va­la i iza­zi­va­la
ne­pod­no­{qi­vo mu­~e­we.
Planina se pretvorila u ravnicu
Je­dan brat je `i­veo u sve­tu, sle­de­}i ve­o­ma r|av put. Bio je po­ve­zan
sa ma­gi­jom, nar­ko­ti­ci­ma i, uop­{te, `i­veo je na ve­o­ma r|av na­~in. U
vre­me dok je slu­`io "zlog go­spo­da­ra", ovaj je po­~eo da ga mu­~i na sve
mo­gu­}e na­~i­ne, kao {to i obi~­no ~i­ni sa svi­ma ko­ji ra­de za we­ga.
Brat E. se sil­no upleo: ma ko­li­ko da se tru­dio, ni­je mo­gao da iz­beg­ne
we­go­ve zam­ke, zbog ~e­ga je u`a­sno pa­tio. Po­~eo je i da o~a­ja­va, stra­hu­
ju­}i da ne­}e mo­}i da se otrg­ne od ta­kvog okru­`e­wa. On je, da­kle, bio
na pra­gu bez­na­|a: sve mu je, {to je tre­ba­lo da u~i­ni da bi se otr­gao
od we­ga, iz­gle­da­lo ne­do­sti­`no i te­{ko.
Pri­ja­te­qi, ko­ji su ga vo­le­li i `e­le­li da mu po­mog­nu, na­go­vo­ri­
li su ga da ot­pu­tu­je na Sve­tu Go­ru i da svo­je ne­pod­no­{qi­vo du­{ev­no
bre­me po­lo­`i pred Star­ca.
Brat E. je po­slu­{ao ovaj do­bar sa­vet svo­jih pri­ja­te­qa i za­pu­tio
se na Sve­tu Go­ru. ^im je sti­gao do ke­li­je "Pa­na­gu­da", Sta­rac ga je pri­
me­tio. Uveo ga je u svo­ju ke­li­ju i po­ka­zao mu ve­li­ku qu­bav i do­bro­tu.
Na­kon {to ga je po­slu­`io ra­tlu­kom i vo­dom, Sta­rac je seo po­red we­ga
i upi­tao ga ka­ko se zo­ve, oda­kle je i ko­ji je ciq we­go­ve po­se­te.
Brat E. mu je otvo­rio svo­je sr­ce: pri­~ao mu je o svo­joj pro­{lo­sti
i o to­me ka­ko se upleo. Ob­ja­snio mu je da sa­da, kad je od­lu­~io da se
vra­ti do­brom `i­vo­tu, sve iz­gle­da kao "pla­ni­na" i da zbog to­ga o~a­
ja­va. Za­kqu­~io je go­vo­re­}i da sa­da sve svo­je na­de po­la­`e u we­go­vu
(Star­~e­vu) po­mo}.
Vi­dev­{i u ka­kvom se sta­wu na­la­zi, Sta­rac mu je re­kao:
"Po­slu­{aj me, ~e­do, i ne `a­lo­sti se! Ti je­si, i tre­ba­lo bi da se
ose­}a{ kao ma­lo, pro­sto de­ten­ce, ko­je je ho­da­lo i neo­~e­ki­va­no se na­
{lo pred ve­li­kom ste­nom {to mu je pre­pre­~i­la put. De­te po­ku­{a­va
da svo­jim ma­lim i ne­`nim pr­sti­}i­ma po­me­ri ste­nu. Me­|u­tim, ona
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 233
ni naj­ma­we ne mo­`e da se po­me­ri. I {ta se de­{a­va on­da kad de­te,
`e­le­}i da uda­qi ogrom­nu ste­nu i da po­|e da­qe, ne pre­ki­da svo­je po­
ku­{a­je, ~ak i ako su oni uza­lud­ni? Na{ do­bri Otac gle­da na bla­go­~e­
sti­vo na­sto­ja­we Svog ma­log de­te­ta, ~ak i ako je ono uza­lud­no, i `u­ri
da mu po­mog­ne. On, na­rav­no, bo­qe od sva­ko­ga raz­um ­ e da je de­te sla­bo
i ne­ja­ko, i ne osu­|u­je ga. Na­pro­tiv, On Sam `u­ri u po­mo}. Ta­da se
ostva­ru­je ono {to je On re­kao: Ono {to je ne­mo­gu­}e ~o­ve­ku, mo­gu­}e
je Bo­gu. Vi­dev­{i usrd­no na­sto­ja­we ma­log de­~a­ka, ja ve­ru­jem da ne­}e
sa­mo do­bri Otac po­me­ri­ti i od­gur­nu­ti ste­nu, ne­go da }e to u~i­ni­ti
i sva­ki var­va­rin.
Pre­ma to­me, ne `a­lo­sti se: Bog zna da si ti slab i da qud­skim
sna­ga­ma ne­}e{ mo­}i da uklo­ni{ ogrom­nu ste­nu ko­ja le­`i na tvom
pu­tu. Bog od te­be tra­`i sa­mo jed­no – da na­sta­vi{ da ko­ra­~a{ po do­
brom pu­tu i da se tru­di{ da svo­jim sla­bim ru­ka­ma po­me­ri{ ste­nu,
ka­ko bi i da­qe i{ao tim pu­tem.
Vi­dev­{i tvo­ju do­bru na­me­ru, a ta­ko­|e i tvo­je po­bo­`no, iako sla­bo
sta­ra­we, na{ Otac }e Sam po­me­ri­ti ste­nu. Zlo je u to­me {to ~o­vek,
ose­tiv­{i se sil­nim i sna­`nim, na­~i­ni pr­vi po­ku­{aj; me­|u­tim, kad
vi­di da se ste­na ne po­me­ra, po­~i­we lo­gi~­ki da raz­mi­{qa i vra­}a se
na­zad. On ti­me po­ka­zu­je da ve­ru­je svo­jim sna­ga­ma i ra­zu­mu. Po­lo­`iv­{i
svu svo­ju na­du na wih, ne do­pu­{ta Bo­gu da mu po­mog­ne. Pre­ma to­me, ne
raz­mi­{qaj lo­gi~­ki ne­go po­stu­paj kao ma­lo de­te ko­je ima Oca, i ko­jem
On u sve­mu po­ma­`e. Bu­di opre­zan i ne tru­di se da se sam iz­bo­ri{ sa
svo­jim po­mi­sli­ma, ka­ko te ne bi za­da­vi­la om­~a ube­|e­no­sti da }e{ ih
sam pro­te­ra­ti i po­be­di­ti. Po­mi­sli }e oda­gna­ti bla­go­dat Hri­sto­va
on­da kad se bu­de{ pod­vi­za­vao pro­sto, zna­ju­}i da sam ni­{ta ne mo­`e{
da u~i­ni{. Zbog to­ga se uzdaj u Hri­sta a ne u se­be! A sa­da idi…"
Sta­rac je ovo bra­tu re­kao s mno­go do­bro­te i qu­ba­vi. Od­la­ze­}i od
Star­ca, on je pri­znao da se "pla­ni­na" pre­tvo­ri­la u "rav­ni­cu". Od tog
do­ba, on bez­bri­`no ko­ra­~a pu­tem na­{eg Hri­sta. Ka­da po­vre­me­no na
svom pu­tu na­i­|e na "ste­nu", opo­mi­we se Star­~e­vog sa­ve­ta i, pri­me­wu­
ju­}i ga, ona we­go­vim (Star­~e­vim) mo­li­tva­ma i{­~e­za­va.
Monah po prinudi
Otac H., ko­ji se pod­vi­za­vao u Kap­sa­li, imao je du­hov­nog bra­ta.
Mno­go ga je vo­leo, zbog ~e­ga se bez­broj pu­ta mo­lio na bro­ja­ni­ci da ga
Bog pro­sve­tli i da se za­mo­na­{i. On se to­kom du­`eg pe­ri­o­da mo­lio
s tim ci­qem.
Jed­no­ga da­na od­lu­~io je da ode u po­se­tu Star­cu i da se sa wim po­
sa­ve­tu­je o tom pi­ta­wu. Kad je pri­{ao ogra­di we­go­ve ke­li­je Sta­rac ga
234 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
je spa­zio i, bez ob­zi­ra na to, {to ni­{ta ni­je znao o we­go­vom pi­ta­wu,
na­sme­jao se i re­kao, pred­u­pre­div­{i ti­me sva­ki raz­go­vor:
"Eh, o~e H..! ^i­ni mi se da }e zbog mno­gih mo­li­ta­va ko­je smo sa­
tvo­ri­li na bro­ja­ni­ci … po­sta­ti mo­nah i pro­tiv svo­je `e­qe! To, me­
|u­tim, ni­je is­prav­no!"
Potrudi se da dobije{ svoju diplomu!
Je­dan brat je stu­di­rao u sve­tu. Me­|u­tim, pre ne­go {to na­pu­sti
sve­tov­no da bi se za­mo­na­{io, bi­lo je po­treb­no da po­lo­`i jo{ mno­go
is­pi­ta da bi do­bio di­plo­mu. Zbog to­ga je od­lu­~io da se za­mo­na­{i i
pre ne­go {to u pot­pu­no­sti okon­~a {ko­lo­va­we. Do­pu­to­vao je na Sve­tu
Go­ru i za­pu­tio se u sve­tu obi­teq.
U vre­me kad je ve} bio po­slu­{nik u ma­na­sti­ru, po­~e­lo je da ga mu­
~i pi­ta­we: da li bi tre­ba­lo da po­lo­`i te is­pi­te i da do­bi­je di­plo­mu?
Od­lu­~io je da ode kod star­ca Paj­si­ja i da we­ga upi­ta o to­me.
Do­bio je sle­de­}i od­go­vor:
"Bo­qe }e bi­ti ako se po­ka­je{ jed­nom za­to {to si je do­bio ne­go
da se ka­je{ hi­qa­du pu­ta zbog to­ga, {to je ni­si do­bio! Pre­ma to­me,
po­lo­`i te is­pi­te!"
Me­|u­tim, ovog bra­ta su mu­~i­le sum­we:
"Star­~e, pla­{im se da ne­}u bi­ti u sta­wu da ih po­lo­`im!"
Sta­rac ga je umi­rio i obe­}ao mu da }e se po­mo­li­ti za we­ga, ka­ko
bi ga Bog pro­sve­tlio da na­pi­{e ta~­ne od­go­vo­re.
Brat je oti­{ao, a za­tim ot­pu­to­vao u So­lun i pri­li~­no la­ko po­lo­
`io ne­ko­li­ko is­pi­ta. Pre­o­sta­la su mu jo{ dva te­{ka is­pi­ta ko­jih
se, u stva­ri, i pla­{io.
Dok je raz­mi­{qao o te­`i­ni tih is­pi­ta, za­spao je i u snu vi­deo
ne­ka po­gla­vqa iz pred­me­ta ko­je je su­tra tre­ba­lo da po­la­`e. Kad se
pro­bu­dio, ni­je tom snu pri­da­vao ni­ka­kvu va­`nost, ta­ko da je po­no­vo
za­spao. Me­|u­tim, i tog pu­ta je imao isti san, sa onim istim po­gla­vqi­
ma. Ta­da je ustao i iz­u­~io od­go­va­ra­ju­}e stra­ni­ce. Sna­`no je ose­}ao da
se Sta­rac mo­li za we­ga i da ga je na ne­ki na­~in oba­ve­stio.
Brat se su­tra­dan sa za­pre­pa­{}e­wem uve­rio da je na is­pi­tu do­bio
upra­vo one te­me, ko­je je pret­hod­ne no­}i vi­deo u snu!
Svakom dobru prethodi odbacivawe zla i odricawe od strasti
Sta­rac je o Ni­ko­la­ju P. re­kao:
"Da­nas pri­me­}u­je­mo po­ja­vu eku­me­ni­zma. Svi go­vo­re o op­{te­svet­
skom uje­di­we­wu, o mi­ru, qu­ba­vi i sl. Ri­mo­ka­to­li­ci po­ku­{a­va­ju da
se uje­di­ne s pra­vo­slav­ni­ma, pro­te­stan­ti s ka­to­li­ci­ma i, uop­{te,
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 235
pri­me­}u­je se op­{te­svet­ski po­kret uje­di­we­wa, eku­me­ni­zam. To je ve­
li­ka gre­{ka, i oni ni­{ta is­prav­no ne­}e mo­}i da u~i­ne. Vi­dim da su
na­{i Oci, da bi za­do­bi­li qu­bav, bez­mol­vi­je [ti­ho­va­we] i, uop­{te,
bla­go­dat Hri­sto­vu, naj­pre sa­vr­{a­va­li ve­li­ki pod­vig da bi se oslo­bo­
di­li od stra­sti. Na­kon {to bi iz sr­ca prog­na­li gnev, bi­lo je sa­svim
pri­rod­no da we­go­vo me­sto u sr­cu za­u­zme qu­bav. Ta­ko su po­sti­za­li da,
od­ba­civ­{i stra­sti, naj­pre po­sta­nu do­bri a za­tim i da se sje­di­ne sa
Bo­gom. Tre­ba­lo bi da qu­di i da­nas ta­ko po­stu­pa­ju. Tre­ba­lo bi da se
pra­vo­slav­ci po­sta­ra­ju da po­sta­nu do­bri pra­vo­slav­ci, ri­mo­ka­to­li­ci
bi tre­ba­lo da od­ba­ce ono {to je kod wih po­gre­{no, itd. Uop­{te, tre­
ba­lo bi da sva­ko oda­gna iz se­be ono, {to ni­je ugod­no Bo­gu. Tek ta­da
}e qu­di mo­}i da se uje­di­ne i da vo­le jed­ni dru­ge. Ka­ko da go­vo­ri­mo
o bo­go­slo­vqu, kad na­ma vla­da­ju stra­sti? Na pri­mer, ako pa­pa ve­ru­je
u svo­ju ne­po­gre­{i­vost, sa­mim tim po­ka­zu­je da on, bu­du­}i da je ne­po­
gre­{iv, ne mo­`e da se sa­gla­si sa dru­gi­ma ili da sa­slu­{a dru­ga­~i­je
mi­{qe­we – on je ne­po­pu­stqiv.
Da bi­ste raz­u­me­li {ta ho­}u da ka­`em, is­pri­po­ve­da­}u vam jed­nu
krat­ku isto­ri­ju. Na­im ­ e, i mi `e­li­mo uje­di­we­we Cr­kve i mo­li­mo se
za to, ali ne ka­ko oni ho­}e ne­go ka­ko to ho­}e Bog, od­no­sno, da od­ba­ce
svo­je zah­te­ve i stra­sti. Jed­nom, kad sam bio na Si­na­ju, do­go­di­lo se
sle­de­}e:
U vre­me dok su se us­pi­wa­li na vrh Si­na­ja, slu­~aj­no su se na­{li za­
jed­no Ita­li­jan – ri­mo­ka­to­lik i Grk – pra­vo­sla­vac. Dok su ko­ra­~a­li,
po­ve­li su raz­go­vor o uje­di­we­wu Cr­ka­va. Obo­ji­ca su ima­li naj­no­vi­ju
pred­sta­vu o to­me (eku­me­ni­sti~­ku). Da­kle, dok su bi­li na pu­tu, sve
je bi­lo pre­kra­sno. Sje­di­we­we, mir, qu­bav, sa­gla­snost i sve osta­lo
{to ser­vi­ra "eku­me­ni­zam". Na­kon vi­{e­~a­sov­nog pu­to­va­wa, do­spe­li
su do vr­ha Si­na­ja. Ta­mo su su­sre­li dva ma­la be­du­i­na – u drow­ci­ma,
pr­qa­va, mr­{a­va – ko­ji su pro­si­li no­vac. Kad ih je pri­me­tio, Grk je
iz­va­dio ne­{to iz xe­pa. Me­|u­tim, on se uz­ne­mi­rio i re­kao Ita­li­ja­nu
– ri­mo­ka­to­li­ku:
"Zna{ li na {ta su me pod­se­ti­li ovi be­du­i­ni? Kad sam ih vi­deo,
se­tio sam se da smo upra­vo u ta­kvom, pa ~ak i u jo{ go­rem sta­wu bi­li
mi 1940, kad su Ita­li­ja­ni upa­li u Gr~­ku. Ita­li­ja­ni su nas ta­da po­ro­
bi­li, i na hi­qa­de na­{ih qu­di umi­ra­lo je od gla­di. Do­{li smo do­tle
da je sav na{ na­rod osi­ro­ma­{io."
Kad je to ~uo Ita­li­jan, po­~eo je da bra­ni Ita­li­ju i da go­vo­ri da je
kri­va sa­ma Gr~­ka, od­no­sno da ni­je hte­la da se pot­~i­ni Ak­so­nu: da se
pot­~i­ni­la, ne bi se do­go­di­lo ni­{ta sli~­no. Tad su po­~e­li da se sva­|a­
ju, {to se za­vr­{i­lo po­li­ti~­kim raz­mi­mo­i­la­`e­wem: Grk je po­dr­`a­vao
236 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Me­tak­sa­sa, jer mu se ovaj do­pa­dao, a Ita­li­jan – Mu­so­li­ni­ja. Ta­ko su se
za ne­ko­li­ko mi­nu­ta raz­ve­ja­la sva ona pre­kra­sna raz­mi­{qa­wa o qu­ba­
vi, sje­di­we­wu, mi­ru, itd. To po­ti­~e otu­da, {to ni­su zna­li da sva­kom
do­bru pret­ho­di od­ba­ci­va­we zla i od­ri­ca­we od stra­sti."
Neophodno je da proniknemo u duh Pisma
U le­to 1987. upi­tao sam Star­ca o bu­du­}em op­{te­svet­skom ra­tu, o
onom ko­jeg na­zi­va­ju "Ar­ma­ge­don" i o ko­jem nas oba­ve­{ta­va Pi­smo.
On mi je, sa o~in­skom za­in­te­re­so­va­no­{}u, sa­op­{tio raz­li­~i­te
po­dat­ke. Hteo je ~ak da mi ot­kri­je i od­re­|e­ne zna­ko­ve, ko­ji }e nas
ube­di­ti da se uisti­nu na­la­zi­mo u po­ko­le­wu Ar­ma­ge­do­na. Sta­rac mi
je re­kao sle­de­}e:
"Kad ~u­je­te da vo­de Eufra­ta Tur­ci u gor­wem to­ku re­ke pre­kri­va­
ju bra­na­ma i da ih ko­ri­ste za na­vod­wa­va­we, znaj­te da smo ve} u{li
u pri­pre­mu za taj ve­li­ki rat i da se na taj na­~in pri­pre­ma put za
dve­sta­mi­li­on­sku voj­sku ko­ja do­la­zi od is­to­ka sun­~e­vo­ga, ka­ko ka­`e
Ot­kro­ve­we.
Me­|u pri­pre­ma­ma se na­la­zi i sle­de­}e: naj­pre mo­ra da pre­su­{i
re­ka Eufrat, ka­ko bi mo­gla da pro­|e ta mno­go­qud­na voj­ska. Ma­da"
– Sta­rac se u tom ~a­su na­sme­{io – "ako dve­sta mi­li­o­na Ki­ne­za, ko­ji
}e tu­da pro­}i, po­pi­je po je­dan vr~ vo­de, oni }e isu­{i­ti Eufrat!
Mno­gi su go­vo­ri­li da ar­mi­ju Ki­ne­za u ovom tre­nut­ku ~i­ni dve­
sta mi­li­o­na qu­di, od­no­sno, to je onaj kon­kre­tan broj o ko­jem pi­{e
sve­ti Jo­van u svom Ot­kro­ve­wu. Ki­ne­zi ve} pri­pre­ma­ju put ko­ji na­zi­
va­ju '~u­dom epo­he'. On je {i­rok to­li­ko, da po we­mu ne­sme­ta­no mo­`e
da pro­|e hi­qa­du voj­ni­ka po­re­|a­nih u stroj. Oni su ga do sa­da do­ve­li
do gra­ni­ce In­di­je.
Po­treb­ni su, me­|u­tim, ve­li­ka pa­`wa, pro­sve­tqen i ~ist um da
bi se mo­gli raz­li­ko­va­ti zna­ko­vi vre­me­na. Dru­gim re­~i­ma, na ne­ki
na­~in se de­{a­va ta­ko da ne mo­gu da ih raz­li­ku­ju oni, ko­ji se ne bri­nu
o o~i­{}e­wu sr­ca, zbog ~e­ga la­ko pa­da­ju u za­blu­du. Pret­po­sta­vi­mo da
ne­ko zna da re­ka Eufrat mo­ra da pre­su­{i da bi tu­da pro­{la ar­mi­ja
od dve­sta mi­li­o­na voj­ni­ka. Me­|u­tim, ako o~e­ku­je da se to do­go­di na
~u­de­san na­~in, tj. da se, pret­po­sta­vi­mo, otvo­ri ve­li­ka pu­ko­ti­na i da
i{­~e­zne sva vo­da, on­da }e ta­kav ~o­vek bi­ti u za­blu­di, jer se ni­je po­
sta­rao da kroz sr­da~­nu ~i­sto­tu pro­nik­ne u "duh" Pi­sma. Ne­{to sli~­
no do­go­di­lo se i sa ^er­no­bi­lom: sve­ti Jo­van Bo­go­slov u Ot­kro­ve­wu
ka­`e da je vi­deo zve­zdu ko­ja je pa­la s ne­ba i qu­di­ma za­ga­di­la vo­de.
Me­|u­tim, onaj ko­ji o~e­ku­je da sa ne­ba pad­ne zve­zda ve} je odav­no u za­
blu­di i ni­kad ne­}e shva­ti­ti da se to ve} do­go­di­lo. ^er­no­bil u Ru­si­ji
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 237
ozna­~a­va 'pe­len' i mi vi­di­mo da je na­~i­we­na ogrom­na {te­ta, ko­ja }e
to­kom vre­me­na bi­ti jo{ ve­}a!"
Elektronske karte kontrole i apsolutno poverewe u Boga
U po­sled­we vre­me se mno­go go­vo­ri o elek­tron­skim li~­nim kar­ta­
ma, kre­dit­nim kar­ti­ca­ma i kar­ti­ca­ma za raz­li­~i­te uslu­ge.
Na­rod se po­de­lio: jed­ni ka­`u da su te kar­ti­ce ne­{ko­dqi­ve, a dru­gi
– da su one si­stem ko­ji slu­`i pla­no­vi­ma onih {to na­pa­da­ju ~o­ve­~an­
stvo. Ne­ki, opet, tvr­de da zna­ju ciq zbog ko­jeg se iz­da­ju te kar­ti­ce,
ali da nas to ne­}e po­go­di­ti uko­li­ko na wih sta­vi­mo kr­sno zna­me­we,
od­no­sno, da od nas ne­}e tra­`i­ti da se od­rek­ne­mo Hri­sta. Jed­nom re~­
ju, bi­lo je mno­go go­vo­ra o to­me, {to je iza­zva­lo po­met­wu i po­de­li­lo
bra­}u. Me­|u wi­ma je za­vla­da­la te­{ka at­mos­fe­ra: sva­ki je po­dr­`a­vao
svo­je sop­stve­no mi­{qe­we, sma­tra­ju­}i da su svi osta­li u za­blu­di.
Shva­tiv­{i ovu si­tu­a­ci­ju i `e­le­}i da nam po­mog­ne, Sta­rac nam
je po­drob­no ob­ja­snio {ta se do­ga­|a i gde je isti­na.
Ov­de }e­mo go­vo­ri­ti o sa­mo jed­nom slu­~a­ju, o ono­me {to se do­go­
di­lo po­bo­`nom go­spo­di­nu ko­ji ra­di u mi­ni­star­stvu u Ati­ni, ocu
~e­tvo­ro de­ce.
Je­dan od mi­ni­sta­ra u vla­di od­lu­~io je da na ula­zu u mi­ni­star­
stvo po­sta­vi elek­tron­ske auto­ma­te za pro­ve­ru slu­`be­ni­ka po­mo­}u
jed­no­stav­nih elek­tron­skih kar­ti­ca, ko­je na se­bi ni­su ima­le ni­ti
mag­net­nu tra­ku, ni­ti bar co­de si­stem, ni­ti pak UPC (Uni­ver­sal Pro­
duct Co­de – uni­ver­zal­no ko­di­ra­we pro­iz­vo­da). Ta­da se me­|u hi­qa­du
i tri sto­ti­ne slu­`be­ni­ka ovog mi­ni­star­stva po­ja­vio pro­blem: da li
da pri­sta­nu ili da ne pri­sta­nu na taj si­stem?
Ogrom­na ve­}i­na slu­`be­ni­ka od­lu­~i­la je da se us­pro­ti­vi i da ne
pri­sta­ne na uvo­|e­we elek­tron­ske kon­tro­le, ko­jom se na­ru­{a­va slo­bo­da
li~­no­sti. [to je naj­va­`ni­je, sa­vest im je go­vo­ri­la da taj si­stem slu­`i
mra~­nim pla­no­vi­ma ne­kih qu­di ko­ji ni­su na­klo­we­ni na­{oj Cr­kvi.
Oni su se, da­kle, us­pro­ti­vi­li, ali je ta­da mi­ni­star, go­spo­din ..., na
~i­ji su pred­log ku­pqe­ni apa­ra­ti za elek­tron­sku kon­tro­lu, po­~eo da im
pre­ti ot­ka­zom. Pri­si­qa­vao je slu­`be­ni­ke da se sa­gla­se sa no­vim elek­
tron­skim si­ste­mom, na ~i­ju je ku­po­vi­nu po­tro­{e­no mno­go mi­li­o­na.
Na­kon svih tih pri­ti­sa­ka, slu­`be­ni­ci su se pre­da­li i pri­sta­li
da pri­hva­te kar­ti­cu. Me­|u­tim, dvo­ji­cu naj­po­bo­`ni­jih slu­`be­ni­ka
mi­ni­star­stva mu­~i­la je sa­vest. Oni se ni­su sa­gla­si­li, zbog ~e­ga su
mo­ra­li da tr­pe pret­we mi­ni­stra i osta­lih ru­ko­vo­di­la­ca ovog mi­ni­
star­stva. Da­li su im rok i re­kli da }e oni, uko­li­ko se ne sa­gla­se do
we­go­vog is­te­ka, bi­ti ot­pu­{te­ni iz mi­ni­star­stva. Oba po­bo­`na bra­ta
238 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
obra­ti­la su se za sa­vet Cr­kvi i sve­{te­ni­ci­ma. Ni ta­mo, im, me­|u­tim,
ni­su da­li ja­san od­go­vor. Je­dan je­rej je re­kao ovom go­spo­di­nu:
"Uzmi tu kar­tu, ne­sret­ni­~e, ni­je to ni­{ta! Ima{ ~e­tvo­ro de­ce,
{ta mo­`e{ da u~i­ni{?"
Dru­gi mu je re­kao dru­go, zbog ~e­ga ovaj ~o­vek ni­je bio u sta­wu da
do­ne­se is­prav­nu od­lu­ku.
Od­lu­~io je da po­se­ti Sve­tu Go­ru i da se po­sa­ve­tu­je sa star­cem Paj­
si­jem. On mu je go­vo­rio o ~i­ta­voj ovoj stva­ri i po­ka­zao kar­tu. Sta­rac je
kar­ti­cu uzeo u ru­ke i, na­kon {to ju je de­taq­no raz­gle­dao, ob­ja­snio:
"Ovo je jed­no­stav­na kar­ti­ca. Ne sa­dr­`i ni­ti mag­net­nu tra­ku, ni­
ti bi­lo ka­kav kod iz si­ste­ma bar co­de–a ili UPC–a. Pre­ma to­me, ne
bri­ni! Vi ste, me­|u­tim, do­bro po­stu­pi­li {to ni­ste pri­sta­li na taj
si­stem, jer se iza we­ga kri­je dru­gi, ve­}i plan…"
"Obo­ji­ca ste", na­sta­vio je Sta­rac, "do­bro u~i­ni­li {to ste se us­
pro­ti­vi­li, i do kra­ja se ne­moj­te sa­gla­si­ti!"
Onaj go­spo­din mu je ta­da re­kao:
"Star­~e, mi­ni­star pre­ti da }e me za ne­ko­li­ko da­na ot­pu­sti­ti uko­
li­ko ne pri­sta­nem!"
Sta­rac je na to re­kao:
"Ti u~i­ni ono {to je, kao {to vi­di{, ugod­no na­{em Hri­stu a mi­ni­
star, uko­li­ko bu­de upo­ran, ne­}e us­pe­ti da ostva­ri ni­ti svo­ju pret­wu
ni­ti svoj an­ti­hri­stov­ski plan!"
Go­spo­din … je oti­{ao sa Sve­te Go­re, ima­ju­}i po­ve­re­wa u Bo­ga i
u Star­~e­ve sve­te mo­li­tve. Iz mi­ni­star­stva mu je sti­gao po­ziv, ko­
jim su on i we­gov pri­ja­teq oba­ve­{te­ni da se ozna­~e­nog da­na ja­ve u
mi­ni­star­stvo i da da­ju svoj od­go­vor. Me­|u­tim, i pre ne­go {to je do­
{ao taj dan, vla­da je pa­la i mi­ni­star je oti­{ao. Sle­de­}i mi­ni­star
je uklo­nio sve elek­tron­ske auto­ma­te, sma­tra­ju­}i ih sred­stvi­ma ko­ja
spu­ta­va­ju slo­bo­du li~­no­sti. Sklo­nio ih je u po­drum mi­ni­star­stva,
gde se i da­nas na­la­ze.
"Ka`i Crkvi"
Mno­gi od nas su sa­svim po­gre­{no raz­u­me­li ove re­~i. Kad ima­mo
ne­ki ne­spo­ra­zum sa bra­tom, mi mu na­sa­mo go­vo­ri­mo sve {to ho­}e­mo.
Me­|u­tim, uko­li­ko nas on ne po­slu­{a, on­da se ko­ri­sti­mo ovim evan­
|el­skim me­stom, ka­`i Cr­kvi, ta­ko da se sa sa­gre­{e­wi­ma na­{eg bra­ta
upo­zna­ju i svi osta­li, pa ~ak do­la­zi­mo i do­tle, da se jav­no ob­ja­vqu­ju
u no­vi­na­ma i ma­ga­zi­ni­ma.
Sta­rac je zbog to­ga bio ogor­~en i ni­je `e­leo da se bra­}a – jer mi
smo bra­}a u Hri­stu – ogo­va­ra­ju i sra­mo­te jed­ni dru­ge. Uvek je go­vo­rio
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 239
da ne bi tre­ba­lo da u sva­kom slu­~a­ju, kad vi­di­mo ne­~i­sto­tu, raz­gla­
{a­va­mo o to­me, ka­ko bi je vi­de­li i dru­gi. Ra­zu­man hri­{}a­nin se na
sva­ki na­~in sta­ra da je po­kri­je, ka­ko je ne bi pri­me­ti­li i dru­gi: to
ne tre­ba da se de­{a­va sa­mo do jed­nog od­re­|e­nog tre­nut­ka, po­sle ko­jeg
bi se ne­~i­sto­ta raz­ot­kri­la, jer qu­bav – uko­li­ko po­sto­ji u du­{i i
uko­li­ko wom ru­ko­vo­di – sve po­kri­va.
Evan­|e­qe bez ika­kvih ogra­ni­~e­wa ka­`e: ne "ne­ko­li­ko pu­ta" ili
"do od­re­|e­nog tre­nut­ka", ne­go da sve po­kri­va, sve tr­pi… Uko­li­ko
ne­ko raz­ot­kri­va, on­da ne po­stu­pa po Du­hu Bo­`i­jem i Duh mu ne da­je
Svo­je plo­do­ve, jer su plo­do­vi Du­ha qu­bav, ra­dost, mir, tr­pqe­we,
mi­lo­sr­|e, bla­gost…
Tre­ba­lo bi da, u od­no­su na re­~i: Ka­`i Cr­kvi, zna­mo da Cr­kva ni­
je "ceo svet" i da onaj, ko­ji `e­li da pra­vil­no odr­`i za­po­vest, svo­ju
po­mi­sao, uko­li­ko sma­tra da je ona is­prav­na, is­ka­`e svom du­hov­ni­ku.
Uko­li­ko se ra­di o ne­~e­mu va­`nom, ne­ka je du­hov­nik pre­ne­se epi­sko­pu.
Ta­ko Cr­kva po­i­ma ovo evan­|el­sko me­sto. Ako ne­ko po­stu­pa dru­ga­~i­je
i ob­ja­vqu­je ce­lom sve­tu, to zna­~i da ne ~u­va za­po­vest. Na­i­me, za­po­vest
go­vo­ri: Ka­`i Cr­kvi, a ne: ka­`i ce­lom sve­tu..., ka­ko bi ~u­li i ma­
so­ni, i je­ho­vi­sti, i sled­be­ni­ci dru­gih re­li­gi­ja, i je­re­ti­ci, i bez­bo­
`ni­ci, itd. Na taj na­~in im mi sa­mi da­je­mo hra­nu za bor­bu sa na­ma.
Da bi slu­{a­o­ce ube­dio u ono, {to je re­~e­no o tom pi­ta­wu, Sta­rac je
pri­po­ve­dao o sle­de­}em slu­~a­ju:
"U Egip­tu, ne­da­le­ko od onog me­sta na ko­jem su u drev­na vre­me­na
`i­ve­li ve­li­ki Oci, `i­veo je i je­dan brat ko­ji je pao u greh i ko­ji je
u svo­joj ke­li­ji `i­veo za­jed­no sa ne­kom `e­nom. Po­ste­pe­no je zbog ovog
bra­ta ~i­ta­vo ovo me­sto iza­{lo na lo{ glas. Kad su okol­ni `i­te­qi
do­zna­li za we­go­vo r|a­vo po­na­{a­we, sa­ku­pi­li su se i od­lu­~i­li da ga
pro­te­ra­ju oda­tle. Me­|u­tim, pre­ma pro­mi­slu Bo­`i­jem, ta­mo se u to
vre­me za­te­kao i epi­skop, av­va Am­von. Ta­ko su svi za­jed­no po­{li kod
av­ve, tra­`e­}i da po­|e sa wi­ma i da za­jed­no ote­ra­ju onog bra­ta. Av­va
Am­von je ra­do po­{ao sa wi­ma. Kad je brat spa­zio go­mi­lu ko­ja se pri­
bli­`a­va­la, sa­krio je onu `e­nu u ve­li­ku gli­ne­nu po­su­du i po­krio je.
U{av­{i unu­tra, epi­skop je pri­me­tio da je `e­na skri­ve­na u gli­ne­noj
po­su­di. On je pri­{ao i seo na ovu po­su­du a osta­li­ma je na­re­dio da
svu­da tra­`e `e­nu, sve dok je ne na­|u. Na­kon iz­ve­snog vre­me­na, oba­
ve­sti­li su av­vu Am­vo­na da ne mo­gu da na­|u `e­nu, i av­va ih je ta­da
pre­ko­reo:
'Zar ne vi­di­te {ta ste u~i­ni­li? Ne­pra­ved­no ste osu­di­li bra­ta
da `i­vi sa `e­nom. Idi­te sa­da u se­lo, i dru­gi put ne­moj­te da gle­da­te
na ono {to ra­de dru­gi i da osu­|u­je­te!'
240 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Na­kon {to su me­{ta­ni oti­{li, av­va je si­{ao sa po­su­de i, ma­da je
on bio "cr­kva", sa ve­li­kom oba­zri­vo­{}u na­sa­mo re­kao onom bra­tu:
'Bra­te, po­bri­ni se za svo­je spa­se­we!'
Ta­ko po­stu­pa­ju oni, ko­ji ima­ju bla­go­dat Sve­to­ga Du­ha."
Sta­rac je ve­o­ma te­{ko pod­no­sio da bra­}a pre­ko­re­va­ju je­dan dru­go­
ga i svim si­la­ma je na­sto­jao da po­pra­vi wi­ho­ve po­mi­sli.
Na `a­lost, mi da­nas `i­vi­mo u vre­me­nu za ko­je je Hri­stos re­kao
da }e u we­mu ohlad­ne­ti qu­bav mno­gih. S bo­lom pri­me­}u­je­mo da ~ak i
ma­ti, tj. i ma­te­rin­ska qu­bav, ko­ja je po pri­ro­di od sve­ga ja­~a, ~e­sto
uza­lud­no pre­ko­re­va svo­ju de­cu, i to sa­mo zbog to­ga {to ni­su is­pu­ni­
la ne­ku we­nu `e­qu. Tre­ba­lo bi da svi mi zna­mo da }e nas bla­go­dat
Hri­sto­va po­kri­va­ti tek on­da, kad se mi bu­de­mo tru­di­li da po­kri­je­
mo sa­gre­{e­wa na­{e bra­}e – sra­zmer­no to­me, ko­li­ko je ve­li­ki greh
na­{eg bra­ta za ko­ji se tru­di­mo da ga po­kri­je­mo, uto­li­ko }e nas vi­{e
po­kri­va­ti bla­go­dat Bo­`i­ja. U Pi­smu se ka­`e da }e nam se me­ri­ti
onom me­rom, ko­jom i sa­mi me­ri­mo.
Oporavi}e se!
Bi­lo je ra­no ju­tro, oko 5. 30, kad je u obi­te­qi za­zvo­nio te­le­fon.
Kan­ce­la­ri­ja je jo{ uvek bi­la za­tvo­re­na, ali je ne­ki brat do­tr­~ao i
po­di­gao slu­{a­li­cu. Ja­vio se je­dan le­kar iz So­lu­na, ko­ji je pre­neo
tu­`nu vest:
Oko po­no­}i su ne­ki anar­hi­sti ba­ci­li bom­bu na ko­la po­li­cij­ske
pa­tro­le. Auto­mo­bil se na­{ao u pla­me­nu ko­ji je za­hva­tio i ode­}u jed­
nog ofi­ci­ra, ta­ko da se ~i­ta­vo we­go­vo te­lo pre­tvo­ri­lo u buk­ti­wu.
Taj ofi­cir je po­zna­vao Star­ca, ko­ji ga je vo­leo zbog we­go­ve iz­u­zet­ne
do­bro­te. Us­peo je da is­ko­~i iz za­pa­qe­ne ma­{i­ne. Iz auto­mo­bi­la ko­ji
je tu­da pro­la­zio do­ba­ci­li su mu ne­ki po­kri­va~, ko­jim je us­peo da uga­
si pla­men, iako mu je on ve} uzro­ko­vao stra­{ne ope­ko­ti­ne. U bol­ni­cu
su ga do­ve­zli po­lu­mr­tvog, gde su le­ka­ri ubr­zo za­kqu­~i­li da je u vr­lo
te­{kom sta­wu i da ne­ma mno­go iz­gle­da da }e pre­`i­ve­ti.
Le­kar nas je po­zvao i za­tra­`io da u ime ovog ofi­ci­ra ode­mo kod
Star­ca, da mu is­pri­~a­mo {ta se do­go­di­lo i da za­tra­`i­mo da se po­mo­
li za we­ga. ^im je sva­nu­lo si­{ao sam do Star­~e­ve ke­li­je, pro­na­{ao ga
i is­pri­~ao mu {ta se do­go­di­lo. Sta­rac se uz­ne­mi­rio i iz­ve­sno vre­me
}u­tao, usred­sre­div­{i mi­sli. On­da se okre­nuo i re­kao:
"Po­zo­vi le­ka­ra i re­ci mu da se ofi­ci­ru ni­{ta ne­}e do­go­di­ti.
On }e se sa­svim opo­ra­vi­ti, i ne­ka se we­go­va su­pru­ga i de­ca ne bri­nu.
Ža­lim sa­mo one anar­hi­ste, jer }e iz­gu­bi­ti ~o­ve­ka ko­ji im je qu­ba­vi
Hri­sto­ve ra­di to­li­ko po­mo­gao!"
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 241
Do­{ao sam u ma­na­stir, po­zvao le­ka­ra i pre­neo mu sve {to mi je
Sta­rac re­kao. I za­i­sta, ofi­cir je usko­ro bio van `i­vot­ne opa­sno­
sti. Na­kon ne­ko­li­ko da­na po­ste­pe­no je po­~eo da se opo­ra­vqa, da bi
se naj­zad vra­tio u svo­ju po­ro­di­cu. Je­di­no su ga – ka­ko je to re­kao Sta­
rac – "iz­gu­bi­li" anar­hi­sti. Na­i­me, ofi­cir je bio pen­zi­o­ni­san, ta­ko
da vi­{e ni­je bio u pri­li­ci da se na hri­{}an­ski na­~in po­bri­ne i
za wih!
Samo se Star~ev glas nije ~uo!
G. je bio ve­o­ma do­bar mla­di}, ali ni­je ve­ro­vao u Hri­sta. Na na­go­
vor svo­jih dru­go­va, od­lu­~io je da ot­pu­tu­je na Sve­tu Go­ru i da po­se­ti
Star­ca.
Do­{ao je u jed­nu obi­teq, gde je za­te­kao oca E., svog po­zna­ni­ka ko­ji
se za­mo­na­{io. Za­tra­`io je od we­ga da ga od­mah od­ve­de kod Star­ca.
Sta­rac je na dvo­ri­{tu raz­go­va­rao sa gru­pom po­klo­ni­ka. Se­li su
i oni, slu­{a­ju­}i {ta go­vo­ri Sta­rac. U jed­nom tre­nut­ku, Sta­rac je
ustao i za­pu­tio se u ke­li­ju. To­kom we­go­vog od­su­stva, G. je iz xe­pa iz­
va­dio ma­li ka­se­to­fon, sta­vio u we­ga ka­se­tu i vra­tio ga u xep. Kad
se Sta­rac po­no­vo po­ja­vio, pri­ti­snuo je dug­me i ka­se­to­fon je po­~eo
da sni­ma. Sta­rac je go­vo­rio i od­go­va­rao na pi­ta­wa po­klo­ni­ka dok su
isto­vre­me­no na gra­na­ma dr­ve­}a, pod ko­jim su se­de­li, pti­ce pri­re­di­le
kon­cert i ne­pre­sta­no cvr­ku­ta­le. Vre­me je pro­ti­ca­lo i jed­na stra­na
ka­se­te bi­la je po­pu­we­na. Ka­se­to­fon se auto­mat­ski is­kqu­~io, pri
~e­mu se za­~uo po­zna­ti zvuk: "klik".
Kad je Sta­rac to ~uo, okre­nuo se pre­ma G., ustao i stro­gim gla­som
uz­ne­mi­re­no re­kao:
"Daj mi taj ka­se­to­fon! Ka­ko se usu­|u­je{ da sni­ma{ bez pi­ta­
wa?"
Sta­rac je uzeo ka­se­to­fon i po­ku­{ao da iz­va­di ka­se­tu. Me­|u­tim,
kad je vi­deo da ne mo­`e da je iz­va­di, vra­tio je mla­di­}u ka­se­to­fon i
svi­ma re­kao:
"Idi­te sa­da, de­co, idi­te! Bi­lo je do­voq­no!"
Sta­rac je za­tvo­rio ka­pi­ju i, vid­no uz­ne­mi­ren, u{ao u ke­li­ju.
Bez ob­zi­ra na ne­pri­jat­nost ko­ja se do­go­di­la, G. je ipak bio za­do­
vo­qan jer mu je, naj­zad, osta­la ka­se­ta sa ton­skim za­pi­som. Na sta­zi­ci
su za­sta­li da pre­slu­{a­ju ono {ta je sni­mqe­no na ka­se­tu. Me­|u­tim,
~e­ka­lo ih je ve­li­ko za­pre­pa­{}e­we: mo­glo se ~u­ti sa­mo cvr­ku­ta­we
pti­ca na gra­na­ma! G. je do­{ao u sve­tu obi­teq, is­po­ve­dio se i od tog
do­ba po­stao ve­ru­ju­}i. Ka­sni­je je i svo­je dru­go­ve upu­}i­vao kod Star­ca.
Že­leo je da i oni do­bi­ju ona­kvu po­mo} ka­kvu je do­bio on sam.
242 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Pronala`ewe posrednika
Na­la­zio sam se u ma­na­stir­skoj por­ti, gde sam ugo­{}a­vao pri­sti­
gle po­klo­ni­ke. U jed­nom tre­nut­ku pri­{ao mi je po­klo­nik, ko­ji je iz­
gle­dao ra­stro­je­no i po­me­te­no. Bla­go­na­klo­no sam ga pri­mio i, na­kon
{to sam ga po­slu­`io ra­tlu­kom, ka­fom, ra­ki­jom i vo­dom, uobi­~a­je­nim
sve­to­gor­skim po­slu­`e­wem, seo sam po­red we­ga i upi­tao da li je ve}
do­la­zio na Sve­tu Go­ru. Od­go­vo­rio mi je da se sa­da pr­vi put ov­de na­la­
zi. Kad sam po­`e­leo da do­znam ka­kav je ciq we­go­ve po­se­te, po­~eo je
da mi go­vo­ri zbog ~e­ga je bio pri­nu­|en da nas po­se­ti. "Ja sam le­kar,
kao i mo­ja `e­na, i ima­mo de­cu. Ne idem u cr­kvu. Sad sam u ve­li­kim
nov­~a­nim te­{ko­}a­ma. Evo u ~e­mu je pro­blem: u na­{oj am­bu­lan­ti ne­ma
po­sla, a mo­ra­mo da pla­}a­mo za­kup­ni­nu i za ku­}u i za am­bu­lan­tu. Do­
spe­li smo u du­go­ve 'do gu­{e', i do­{li smo do­tle da de­ci ni mle­ko ne
mo­`e­mo da ku­pi­mo. Po­red sve­ga to­ga, jed­no de­te se raz­bo­le­lo i mo­ra­li
smo da ga vo­di­mo kod dru­gog le­ka­ra ra­di is­pi­ti­va­wa. O~a­ja­vao sam,
i ni­ot­ku­da ni­sam vi­deo sve­tlost, rop­tao sam na Bo­ga i op­tu­`i­vao
Ga zbog to­ga {to mi ne po­ma­`e. Po­mi­{qao sam da po­~i­nim i mno­ge
dru­ge glu­po­sti, kad je do­{ao je­dan moj pri­ja­teq i re­kao mi:
'Na Sve­toj Go­ri `i­vi je­dan Sta­rac. On je ve­o­ma do­bar i mno­gi­ma
je po­mo­gao. Zo­ve se sta­rac Paj­si­je. Za­{to ne ode{ kod we­ga i ne is­
pri­~a{ mu {ta te mu­~i? Ve­ru­jem da }e i te­bi po­mo­}i!' Ta­ko sam, o~e,
od­lu­~io da do­|em ova­mo i da se sret­nem sa Star­cem. Me­|u­tim, u sta­wu
u ka­kvom se ja na­la­zim te­{ko da i on mo­`e da po­mog­ne!"
Po­ka­zao sam mu put ka Star­~e­voj ko­li­bi. Dok je si­la­zio, ko­ra­~ao
je spo­rim, te­{kim ko­ra­ci­ma. Ne­str­pqi­vo sam sta­jao kod ma­na­stir­skih
dve­ri i o~e­ki­vao we­gov po­vra­tak, `e­le­}i da sa­znam da li je Sta­rac
mo­gao da mu po­mog­ne. Pro­{lo je ot­pri­li­ke sat vre­me­na, kad sam vi­
deo da se vra­}a kao na kri­li­ma. Ra­do­zna­lo sam po­`u­rio da ga upi­tam
{ta se do­go­di­lo, i on mi je is­pri­~ao sle­de­}e:
"O~e, kad sam do­{ao do Star­~e­ve ke­li­je, kod ka­pi­je sam po­vu­kao
u`e ko­je je pri­ve­za­no za zvo­no. Ono ga je oba­ve­{ta­va­lo da je ne­ko na
ula­zu. Ta­da sam ~uo ka­ko se otva­ra­ju vra­ta, i po­ja­vio se Sta­rac. Pa­
`qi­vo me po­gle­dao i, pre ne­go {to sam bi­lo {ta re­kao, oslo­vio me
po ime­nu i ka­zao:
'Idi i po­zo­vi pa­ro­hij­skog sve­{te­ni­ka da mi­ro­po­ma­`e tvo­je bo­le­
sno de­te! Kad de­te ozdra­vi, do­|i opet kod me­ne!'
Ja sam, me­|u­tim, upor­no na­sto­jao da raz­go­va­ram s wim.
'Ne, naj­pre u~i­ni ka­ko sam ti re­kao, pa on­da do­|i', od­go­vo­rio je on.
Za­to sam se, o~e, vra­tio ta­ko br­zo, da bih vi­deo da li po­sto­ji ne­ka
van­red­na la­|a, ko­jom bih mo­gao da se vra­tim!"
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 243
Go­spo­din E. je oti­{ao.
Pro­{lo je oko me­sec da­na, i on je po­no­vo do­{ao. Sad je bio ra­do­
stan, pa je seo i is­pri­~ao:
"Mi­ro­po­ma­za­li smo de­te, kao {to je Sta­rac re­kao. Ne­dav­no sam
de­te vo­dio kod le­ka­ra na kon­tro­lu. Na­kon {to ga je pre­gle­dao, le­kar
je re­kao:
'Go­spo­di­ne E., ovo je ve­o­ma za­ni­mqi­vo, jer kod de­te­ta ne­ma vi­{e
ni­~e­ga! Ni­je mi ja­sno ka­ko se to do­go­di­lo. Ovo je nat­pri­rod­no!"
Da­kle, sve je do­bro i ja sad idem kod Star­ca sa ve­rom da }e mi on
po­mo­}i i u osta­lo­me kao {to mi je po­mo­gao u ovom ve­li­kom pro­ble­
mu!"
Ubr­zo je si­{ao kod Star­ca. On je bio na dvo­ri­{tu i, ~im ga je
ugle­dao, re­kao:
"Do­|i ova­mo, iz­u­da­ra­}u te ovim {ta­pom jer ni­{ta ne raz­um ­ e{!"
Po­~eo je bla­go da ga uda­ra.
"Slu­{aj me, E.", re­kao je Sta­rac, "svi tvo­ji pro­ble­mi po­ti­~u otu­
da {to si se uda­qio od Cr­kve i od Hri­sta. Ako u~i­ni{ sve {to ti
ka­`em, ne­sta­}e svi tvo­ji pro­ble­mi!"
^o­vek je po­~eo da pri­go­va­ra, go­vo­re­}i da je po­zaj­mio mno­go nov­ca i
da ga ni­je vra­tio, da ne­ma po­sla, da ne mo­`e de­ci ni mle­ko da ku­pi.
Me­|u­tim, Sta­rac mu je ja­sno re­kao:
"Idi da se is­po­ve­di{! Ne­ka ti du­hov­nik ka­`e kad da se pri­~e­
sti{. Mo­li se i idi ne­de­qom u cr­kvu. Uko­li­ko se vra­ti{ u cr­kvu,
Bog }e ti uz­vra­ti­ti Avra­a­mo­vim do­bri­ma!"
E. je ot­pu­to­vao, i od­mah oti­{ao da se is­po­ve­di. Na­kon to­ga se i
pri­~e­stio, u vre­me ko­je mu je na­zna­~io du­hov­nik. U svom do­mu je po­
sta­vio iko­no­stas i po­~eo da se mo­li, upra­vo kao {to mu je i Sta­rac
na­lo­`io. Bo­le­sni­ci su po­la­ko po­~e­li da do­la­ze u we­go­vu am­bu­lan­tu,
ta­ko da je i no­vac po­~eo da pri­ti­~e.
Do­{lo je vre­me kad je ob­ja­vqe­no da su u Gr~­kom le­kar­skom udru­`e­
wu upra­`we­na ne­ka me­sta. Go­spo­din E. se po­no­vo obra­tio Star­cu i upi­
tao ga da li }e bla­go­slo­vi­ti da pre­da mol­bu za svo­je po­sta­vqe­we.
Sta­rac mu je po­tvrd­no od­go­vo­rio.
E. mu je ob­ja­snio da je on mlad le­kar i da po­sto­ji mno­go sta­ri­jih
le­ka­ra ko­ji su ve} pre­da­li mol­be i ko­ji ta­ko­|e o~e­ku­ju po­sta­vqe­we.
Ot­krio mu je da on ne­ma po­sred­ni­ka ko­ji bi se za­u­zeo za we­go­vu mol­bu,
zbog ~e­ga je i okle­vao sa we­nom pre­da­jom. ^i­ni­lo mu se da je we­go­vo
po­sta­vqe­we prak­ti~­no ne­mo­gu­}e.
Me­|u­tim Sta­rac ga je i da­qe hra­brio:
"Ti idi i pre­daj mol­bu, a ja }u se mo­li­ti da te pri­me!"
244 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
E. je oti­{ao i pre­dao mol­bu. Kad su ob­ja­vi­li o po­sta­vqe­wi­ma, on
se na­la­zio me­|u pr­vi­ma ko­je su pri­mi­li. Do­{ao je na Sve­tu Go­ru da
za­hva­li Star­cu.
Sle­de­}e go­di­ne je upra­`we­no jo{ ne­ko­li­ko me­sta. E, je po­no­vo do­
{ao da upi­ta Star­ca da li }e bla­go­slo­vi­ti da ovo­ga pu­ta pre­da i mol­
bu svo­je `e­ne. Sta­rac je opet po­tvrd­no od­go­vo­rio i obe­}ao da }e se i
za wu po­mo­li­ti. Že­na je pre­da­la mol­bu, i bi­la je pri­mqe­na i ona!
Vre­me­nom su ot­pla­ti­li du­go­ve i, pre­ma Star­~e­vom obe­}a­wu, za­do­
bi­li su "do­bra Avra­a­mo­va".
Mla­dog le­ka­ra je to­li­ko za­di­vi­la ova neo­~e­ki­va­na po­mo} ko­ju je
po­sred­stvom Star­ca do­bio od do­brog Bo­ga, da je mno­ge qu­de po­~eo da
za­pit­ku­je da li ve­ru­ju da po­sto­ji Bog. Uko­li­ko bi do­bio ne­ga­ti­van
od­go­vor, on bi im odu­{e­vqe­no i sa ve­li­kom ve­rom re­kao:
"Pi­taj­te vi me­ne, da li po­sto­ji Bog!"
Od tog do­ba, do­bri le­kar je stal­no do­la­zio kod Star­ca, pa je sa so­
bom do­vo­dio i bo­le­sni­ke da bi im Sta­rac po­mo­gao svo­jom do­bro­tom
i bla­go­da­}u Bo­`i­jom, ko­ja se iz­ob
­ il­no iz­li­va­la kad god je na­la­zi­la
"plo­do­no­sne" du­{e.
Kelija pored mora
Otac … je `i­veo u jed­nom od sve­to­gor­skih ma­na­sti­ra. Me­|u­tim,
zbog ne­kih li~­nih raz­lo­ga bio je ve­o­ma uz­ne­mi­ren ta­ko da je, ni­ko­me
ne go­vo­re­}i, po­mi­{qao da ode oda­tle. Do­la­zi­la mu je po­mi­sao da bi se
smi­rio uko­li­ko bi na­{ao ke­li­ju po­red mo­ra, u ko­joj bi `i­veo sam.
Od­lu­~io je da po­se­ti star­ca Paj­si­ja i da mu ot­kri­je svo­ju po­mi­sao.
^im je pri­me­tio da on do­la­zi, Sta­rac mu se s osme­hom obra­tio, i pre
ne­go {to je mo­nah sti­gao da mu bi­lo {ta ka­`e, re­kao:
"Ho­}e{ da bu­de{ sam i ho­}e{ ke­li­ju na mor­skoj oba­li!"
Car ili jedna haringa na wih ~etvoro?
Jed­nog mla­di­}a, mir­ja­ni­na, is­ku­{a­va­la je po­mi­sao. Ona mu je u
jed­nom tre­nut­ku go­vo­ri­la da bi tre­ba­lo da se za­mo­na­{i, dok ga je u
dru­gom od­vra­}a­la od an­gel­skog mo­na­{kog `i­vo­ta i na­go­va­ra­la da
osta­ne u sve­tu.
Mla­di} je od­lu­~io da ot­pu­tu­je na Sve­tu Go­ru i da po­se­ti Star­ca.
Kad ga je ovaj pri­mio u svo­ju ke­li­ju i kad se mla­di} spre­mao da mu go­
vo­ri o svom pro­ble­mu, Sta­rac ga je pred­u­hi­trio i s osme­hom re­kao:
"Po­sto­ji ne­ko ko se ko­le­ba da do­ne­se od­lu­ku: da li da po­sta­ne car
ili da vo­di `i­vot u ko­jem }e ~e­sto bi­ti pri­mo­ran da jed­nu ha­rin­gu
po­de­li na wih ~e­tvo­ro!"
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 245
Sta­rac, na­rav­no, ni­ka­da ni­ko­me ni­je uka­zi­vao na to, ka­kav `i­vot
da oda­be­re. Ka­rak­te­ri­sti~­ne su we­go­ve re­~i: "Ja ne na­go­va­ram ni na
je­dan ni na dru­gi na­~in `i­vo­ta!"
Turci koqivo nose u svojim opasa~ima
Do­go­di­lo se da je ne­ki po­bo­`ni brat od­lu­~io da se ne ustru­~a­va
i da Star­cu po­sta­vi naj­te­`a pi­ta­wa. Ta­ko je po­~eo da se ras­pi­tu­je i
o es­ha­to­lo­{koj te­mi. Bi­lo je to vre­me kad se mno­go go­vo­ri­lo o an­ti­
hri­stu, kad je ob­ja­vqe­no mno­go kwi­ga o to­me i kad je vla­da­la ve­li­ka
po­met­wa. Na svu sre­}u, Sta­rac je u to vre­me na­pi­sao bro­{u­ru "Zna­ko­vi
vre­me­na" u ko­joj je ob­ja­snio ka­ko sto­je stva­ri. U pro­tiv­nom bi mno­gi
i dan – da­nas bi­li zbu­we­ni.
Sta­rac je bra­ta naj­pre po­sa­ve­to­vao da se ne ba­vi es­ha­to­lo­{kim
pi­ta­wi­ma, od­no­sno da }e, uko­li­ko se do­go­di da ga pre­ga­zi auto­mo­bil,
za we­ga ve} na­sta­ti Dru­gi do­la­zak. Me­|u­tim, ka­ko je brat – na­rav­no,
sa do­brim na­me­ra­ma – na­sta­vio da se u raz­go­vo­ri­ma vra­}a na stra­{ne
do­ga­|a­je ko­ji nas o~e­ku­ju i o ko­ji­ma je ~i­tao u ra­znim kwi­ga­ma, on je,
na ne­ki na­~in, pla­{io svo­je sa­go­vor­ni­ke. Iako mu brat pret­hod­no
ni­{ta ni­je re­kao, Sta­rac mu se obra­tio sle­de­}im re­~i­ma:
"Bu­di pa­`qiv i ne pla­{i ovu de­cu!"
Go­vo­rio je i o jo{ ne­kim pro­ro­~an­stvi­ma, na­po­mi­wu­}i da na­~in
na ko­ji nam se ona pre­no­se iza­zi­va ozbiq­ne te­{ko­}e: ona su sa­~u­va­
na ili u usme­nom pre­da­wu ili na po­lu­po­ce­pa­nim li­sto­vi­ma pa­pi­ra,
zbog ~e­ga ~e­sto bi­va­ju iz­bri­sa­na ili ve­o­ma za­mr­{e­na.
Usko­ro su do­{li i dru­gi po­se­ti­o­ci, ta­ko da se raz­go­vor pre­neo
na dru­ge te­me, na ve­li­ko raz­o~ ­ a­re­we onog bra­ta. Sta­rac je, me­|u­tim,
us­peo da mu ka­`e ne­ko­li­ko stva­ri o Tur­ci­ma:
"Mno­gi Gr­ci se pla­{e Tu­ra­ka, jer nas po bro­ju sta­nov­ni­ka pre­va­zi­la­
ze za ne­ko­li­ko de­se­ti­na mi­li­o­na. To, uosta­lom, ne­ma ni­ka­kvog zna­~a­ja.
Su­{ti­na je u to­me da }e po­mo} Bo­`i­ju do­bi­ti onaj, ko­ji je pra­ve­dan.
Na­{im ne­pri­ja­te­qi­ma se de­{a­va isto {to i vu­ko­vi­ma:
Vuk se pri­bli­`a­va sta­du ova­ca, ti­ho im pri­stu­pa­ju­}i da ga ne bi
pri­me­ti­li. I ma­da je on di­vqi i sna­`an, pla­{i se ~ak i {te­ne­}eg
la­ve­`a, i be­`i oda­tle. Ose­}a­we sop­stve­ne kri­vi­ce pri­mo­ra­va ga da
se pla­{i ~ak i ma­log, ne­mo}­nog {te­ne­ta. Isto se de­{a­va i Tur­ci­ma.
Zna­ju­}i da ni­su u pra­vu oni se pla­{e, a u ra­tu su pad mo­ra­la i ose­}a­­
we kri­vi­ce naj­ve­}i ne­pri­ja­te­qi."
Po­red to­ga, re­kao je da Tur­ci ne­ma­ju mno­go voj­ni~­ke ~a­sti i na
kra­ju do­dao:
"Tur­ci ko­qi­vo (za svoj po­men) no­se u svo­jim opa­sa­~i­ma!"
246 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Bi}emo ka`weni za svoja bezakowa!
Je­dan o`e­we­ni brat go­vo­rio je Star­cu o te­{ko­}a­ma s ko­ji­ma se
su­o­~io u svo­joj po­ro­di­ci zbog gun­|a­wa ro­di­te­qa, `e­ni­ne hi­ro­vi­to­sti
i de~­je dr­sko­sti.
Sta­rac je ne­{to dru­ga­~i­je gle­dao na stva­ri:
"Bog do­pu­{ta ta­kve te­{ko­}e kao ka­znu za dr­skost ko­ju smo po­ka­
zi­va­li u de­tiw­stvu. Ne­za­do­voq­ni smo de­dom i ba­bom (ili ocem i maj­
kom), ali mi za­bo­ra­vqa­mo na ono ne­za­do­voq­stvo ko­je su oni tr­pe­li
zbog nas, kad smo mi bi­li de­ca. Mi se ne se­}a­mo onog vre­me­na kad
zbog nas ni­su mo­gli ni da spa­va­ju, ni da se od­mo­re, tj. kad su nas dr­`a­
li u svom na­ru~­ju da ne bi­smo pla­ka­li. Hra­na nam se ni­je do­pa­da­la,
po­~i­ni­li smo ve­li­ku {te­tu. Sa­da smo mi, sa svo­je stra­ne, du­`ni da
tr­pi­mo i da se bri­ne­mo o svo­jim ro­di­te­qi­ma s onom istom qu­ba­vqu
ka­kvom su oni nas okru­`i­va­li u na­{em de­ti­wem uz­ra­stu. Bog nam sa­
da pra­ved­no da­je mo­gu}­nost da na taj na­~in po­ni­{ti­mo na­{e de­ti­we
za­no­ve­ta­we. Ako ne pri­sta­ne­mo na to, po­ka­za­}e­mo se kao ne­pra­ved­ni
i ne­za­hval­ni, jer smo i mi ~i­ni­li to isto, a oni su to s qu­ba­vqu tr­
pe­li. Isto ta­ko, i od `e­ne i od de­ce stra­da­mo za­to, da bi­smo pla­ti­li
za sop­stve­nu dr­skost!
Ta­ko i ja, iako ni­sam o`e­wen", na­sta­vio je Sta­rac, "stra­dam od
mno­gih mla­dih qu­di ko­ji do­la­ze ova­mo. Bog je ta­ko ustro­jio da bih
pla­tio za svoj de­ti­wi bez­o­bra­zluk!"
O suprugama
Mno­gi su­pru­`ni­ci su ne­za­do­voq­ni i `a­le se jed­ni na dru­ge, tj.
ni­su u sta­wu da u te­{ko­}a­ma, ko­je im se do­ga­|a­ju, ra­za­be­ru do­bar plan
Bo­`i­ji. Mu` se `a­li da je `e­na }u­dqi­va, `e­na se `a­li da je mu`
gne­vqiv. Kad su to­kom jed­nog raz­go­vo­ra Star­cu po­me­nu­li ovu te­mu,
on je s osme­hom re­kao:
"Eh, de­co, Bog bo­qe od nas zna {ta da u~i­ni. Ako je jed­no za­je­
dqi­vo, on­da Bog ustro­ja­va da dru­go bu­de po­pu­stqi­vo, ka­ko se ne bi
'po­bi­li'."
Je­dan brat je, kad se o`e­nio, do­{ao na Sve­tu Go­ru. Pr­vi ko­jeg je
po­se­tio bio je sta­rac Paj­si­je. Oni su vo­di­li sle­de­}i di­ja­log:
"Star­~e, ja sam se o`e­nio!"
"Bu­di­te sre}­ni i na­pred­ni! Je­si li uzeo le­pu `e­nu?"
"Le­pa je, Star­~e!"
"E, on­da ne­}e{ ima­ti na­gra­du od Bo­ga! Ne­sre}­ni­~e, Bog ustro­ja­va
mno­go­mi­li­on­ski svet, a te­be ni­je ustro­jio! Hri­{}a­ni bi tre­ba­lo da
uzi­ma­ju ru­`ne `e­ne jer one obi~­no ima­ju unu­tra­{wu le­po­tu, u du­{i,
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 247
a ne te­le­snu. One, si­ro­ti­ce, vi­de da ni­su pri­sta­le, pa pla­~u i o~a­ja­
va­ju! Ako ih ne uz­me­te vi, hri­{}a­ni, ko }e ih uze­ti?"
Brat je po­no­vo upi­tao Star­ca:
"O~e, ho­}e li nam ra­do­sti ovog `i­vo­ta i na­{a pri­ve­za­nost za wih
sme­ta­ti da na­pre­du­je­mo kao hri­{}a­ni?"
"Ne, uko­li­ko bu­de{ umeo da se pra­vil­no po­sta­vi{ pre­ma stva­ri­
ma! Na pri­mer, svo­ju de­cu }e{ vo­le­ti kao de­cu, `e­nu kao `e­nu, ro­di­
te­qe kao ro­di­te­qe a pri­ja­te­qe kao pri­ja­te­qe. Sve­ti­te­qe }e{ pak
qu­bi­ti kao sve­ti­te­qe, an­ge­le kao an­ge­le a Bo­ga kao Bo­ga. Kao {to je
re­kao apo­stol Pa­vle, tre­ba­lo bi da sva­ko­me uka­`e­mo ~ast i po­{to­
va­we ka­kvi mu do­li­ku­ju."
Sa dobrom
Sta­rac je re­kao:
"De­cu bi tre­ba­lo vas­pi­ta­va­ti do­brom, jer su da­na­{wa de­ca pre­i­
spu­we­na ego­i­zmom i uop­{te ne re­a­gu­ju na grd­we. Ako po~­ne­mo da ih
gr­di­mo, wi­ho­ve du­{e se od­mah is­pu­wa­va­ju po­mi­sli­ma. Ta de­ca ne mo­gu
da shva­te da ih gr­di­mo zbog wi­ho­vog do­bra i za­to, {to ih vo­li­mo."
Za­kqu­~io je re­~i­ma:
"Nu­`no je da ih 'pri­ve­`e­mo' za Bo­ga i da u wi­ma raz­vi­ja­mo svest
o po­tre­bi da ~i­ne do­bro."
Marqivi svugde napreduju
Je­dan brat je upi­tao:
"Star­~e, {ta Vi mi­sli­te, gde da­nas mlad ~o­vek mo­`e da na­pre­du­
je?"
Sta­rac mu je od­go­vo­rio:
"Mar­qiv ~o­vek svu­gde na­pre­du­je, a lew ne na­pre­du­je nig­de! Mar­qi­
vi otac po­ro­di­ce na­pre­du­je isto kao i mo­nah, kao {to bi i mar­qiv
mo­nah na­pre­do­vao u slu­~a­ju da se o`e­nio. To se, me­|u­tim, ne de­{a­va
zbog to­ga {to je Bog ovo­ga stvo­rio kao mar­qi­vog a ono­ga kao le­wog,
ne­go zbog to­ga {to ne­ma­ju svi pod­jed­na­ku rev­nost."
Da ne o{teti parket!
Jed­nom se do­go­di­lo da je Sta­rac zbog ne­kog po­sla oti­{ao "u svet"
i tom pri­li­kom ga je je­dan brat u Hri­stu pri­mio u svoj dom. Kad su
do­{li do ula­znih vra­ta, Sta­rac je pri­me­tio da ovaj brat ula­zi u ku­}u
ve­o­ma opre­zno, go­to­vo na pr­sti­ma. Sta­rac ga je on­da upi­tao:
"Bla­go­slo­ve­ni, za­{to ta­ko ho­da{?"
"Da ne bih o{te­tio no­vi par­ket!"
248 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
"Eh, bla­go­slo­ve­ni, ako je no­vi par­ket raz­log {to ti je ne­u­dob­no
u sop­stve­noj ku­}i, on­da }u se mo­li­ti Bo­gu da ti po­da­ri mno­go de­ce
ko­ja }e po we­mu 'pra­vi­ti ba­ri­ce' i o{te­ti­ti ga!"
* * *
Sta­rac je re­kao da se za­po­sle­ne uda­te `e­ne, ko­je ima­ju fa­kul­tet­
sku di­plo­mu, ve­o­ma te­{ko od­lu­~u­ju da na­pu­ste po­sao i da se po­sve­te
ma­te­rin­stvu. Na­pro­tiv, one ko­je ra­de te­{ke (fi­zi~­ke) po­slo­ve da­le­ko
se lak­{e od­lu­~u­ju na to.
* * *
"Ka­da ih pod­no­si­mo s tr­pqe­wem i qu­ba­vqu, de­ca bi­va­ju do­bra",
re­kao je Sta­rac.
* * *
Sta­rac Paj­si­je je re­kao i sle­de­}e:
"Da bi­smo raz­u­me­li Sve­te Oce, po­treb­no je da sa wi­ma bu­de­mo u
srod­stvu!"
@eqa za mona{kim `ivotom mora biti postojana
"Da bi se ne­ko za­mo­na­{io, po­treb­no je da se oslo­bo­di sva­ke sum­we.
Kao {to za `e­nu ko­ju vo­li{ ka­`e{: uze­}u wu a ne ne­ku dru­gu jer bez
we ne mo­gu da `i­vim, ta­kav je i mo­na­{ki `i­vot. Ako ga `e­li{ 99
% i ko­le­ba{ se za onaj je­dan je­di­ni pro­ce­nat, uko­li­ko si neo­d­lu­~an,
on­da ne­}e{ us­pe­ti! Ne­pri­ja­teq je do­voq­no mo­}an da pro­me­ni ko­li­~i­
nu, i on­da ga ne­}e{ `e­le­ti 99%", go­vo­rio je Sta­rac.
Bog poma`e istinski blago~estivima
Sta­rac je ob­ja­snio stu­den­ti­ma:
"Ne bi tre­ba­lo da bla­go­~e­{}e bu­de iz­go­vor za le­wost. Na na­ma je
da u~i­ni­mo ono, {to pro­la­zi kroz na­{e ru­ke a osta­lo }e do­vr­{i­ti
Bog. Bog je oba­ve­zan da po­mog­ne bo­go­bo­ja­`qi­vom ~o­ve­ku, ko­ji je sa
svo­je stra­ne u~i­nio sve {to je mo­gao."
Sta­rac je na tom me­stu na­veo sle­de­}i pri­mer:
"Tre­ba­lo je da je­dan stu­dent po­la­`e is­pit. ^i­tao je do ka­sno u no},
ali mu je osta­lo jo{ ne­ko­li­ko stra­na. Na­me­ra­vao je da ih pro­~i­ta uju­
tro. Me­|u­tim, uju­tro se se­tio da je to­ga da­na ve­li­ki pra­znik i da se
u cr­kvi slu­`i bo­`an­stve­na Li­tur­gi­ja. Osta­vio je ~i­ta­we i oti­{ao
na bo­`an­stve­nu Li­tur­gi­ju. Bu­du­}i da je to u~i­nio pod­stak­nut istin­
skim bla­go­~e­{}em a ne zbog le­wo­sti, Bog je u~i­nio da je na is­pi­tu
do­bio ona pi­ta­wa, ko­ja je pro­~i­tao."
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 249
Iscelewe sinusa
K. G. je go­di­na­ma pa­tio od si­nu­sa. Ma ko­li­ko da je od­la­zio kod ra­
znih le­ka­ra, ma ko­li­ko le­ko­va da je uzi­mao, we­go­vo zdrav­stve­no sta­we
bi­lo je bez­na­de­`no: imao je stra­{nu gla­vo­bo­qu, kao i u~e­sta­lo lu­~e­we
iz no­sa i usta i mno­ge dru­ge te­go­be. Od­lu­~io je da ode kod Star­ca i da
mu ot­kri­je svoj pro­blem. I za­i­sta, K. G. ga je po­se­tio, a Sta­rac ga je
ve­o­ma pa­`qi­vo sa­slu­{ao. Pre­kr­stio se i ute­{io go­spo­di­na K. G.:
"Ne bri­ni, bi­}e{ sa­svim zdrav!"
Kad se opro­stio sa Star­cem, za­pu­tio se u sve­tu obi­teq ma­na­sti­ra
Ivi­ro­na. Me­|u­tim, ta­da mu se do­go­di­lo sle­de­}e:
Dok je ko­ra­~ao pu­tem do­bio je ja­ku ki­ja­vi­cu, ta­ko da je ~e­sto bi­vao
pri­nu­|en da za­sta­ne i da pro­~i­sti nos. Za­~u­di­lo ga je {to iz no­sa
iz­la­zi sva ne­~i­sto­}a. Kad je sti­gao u ma­na­stir, ki­ja­vi­ca je pre­sta­la,
a za­jed­no sa wom i simp­to­mi bo­le­snih si­nu­sa. Od tog do­ba je pro­{lo
do­sta vre­me­na i we­ga vi­{e ni­kad, za­hva­qu­ju­}i Star­~e­vim mo­li­tva­ma,
ni­su mu­~i­li sli~­ni simp­to­mi.
Ispra`wene baterije
Dok je si­la­zio niz sta­zi­cu ko­ja vo­di do ko­li­be star­ca Paj­si­ja, je­
dan po­klo­nik je na pu­tu na­{ao ~e­ti­ri no­ve, ne­ras­pa­ko­va­ne ba­te­ri­je.
Kad ih je po­di­gao, vi­deo je da su no­ve i po­mi­slio:
"Po­klo­ni­}u ih Star­cu, mo­`da }e mu za­tre­ba­ti!"
Do­{ao je kod Star­ca, po­klo­nio se, uzeo bla­go­slov i re­kao:
"Star­~e, na pu­tu sam na­{ao no­ve ba­te­ri­je, pa sam ih do­neo Va­
ma!"
Sta­rac je uzeo ba­te­ri­je, raz­gle­dao ih i upi­tao:
"^i­je su ove ba­te­ri­je? Ko ih je iz­gu­bio?"
"Ne znam, Star­~e", od­go­vo­rio je po­klo­nik.
U tom tre­nut­ku, pri­me­ti­li su ka­ko niz sta­zi­cu `ur­no si­la­zi jo{
je­dan po­klo­nik i pri­la­zi k wi­ma. Sta­rac se okre­nuo pre­ma we­mu i
za­pi­tao:
"[ta ho­}e{, mla­di­}u?"
"Eto, Star­~e, ni­sam imao vre­me­na da do­|em i mo­je 'ba­te­ri­je su se
is­pra­zni­le!' Za­to sam od­lu­~io da do­|em ov­de kod Vas i da ih na­pu­
nim!"
Sta­rac se na­sme­jao, dao mu one ba­te­ri­je i re­kao:
"Evo, uzmi no­ve ba­te­ri­je! A mi smo se upra­vo pi­ta­li ko­me }e one
za­tre­ba­ti!"
250 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Osvrni se oko sebe!
Je­dan po­klo­nik je re­kao Star­cu:
"Star­~e, sil­no me is­ku­{a­va po­mi­sao gor­do­sti i ja Vas mo­lim da
mi po­mog­ne­te. Re­ci­te mi ne­{to!"
"Oda­kle si, mom­~e", upi­tao je Sta­rac.
"Iz So­lu­na."
"Kad si do­pu­to­vao oda­tle?"
"Da­nas, Star­~e."
"Ka­kvo je ju­~e bi­lo vre­me u So­lu­nu?"
"Ve­o­ma lo­{e: ma­gla, obla­ci i obil­na ki­{a."
Sta­rac se na­sme­{io i re­kao:
"Na­lio si mno­go vo­de u ko­tao, mom­~e, i za­to si po­kva­rio vre­me!
Me­|u­tim… o zve­zda­ma, me­se­cu, sun­cu, pla­ne­ta­ma i ze­mqi ni­{ta ne
mo­gu da ka­`em! Oni su pre­kra­sno stvo­re­ni! Na ne­bu, me­|u­tim, po­sto­
ji ozon­ska ru­pa ko­ju si ti otvo­rio, da bi­smo vi­de­li {ta }e{ s wom
da u~i­ni{. [ta }e se sad do­go­di­ti? Mo­ra{ uze­ti le­pak i za­le­pi­ti
je!"
Sta­rac mu je sve ovo do­bro­na­mer­no go­vo­rio, ob­ja­sniv­{i bra­tu da
mi­sa­on ~o­vek, ~im se osvr­ne oko se­be, vi­di de­la Bo­`i­ja, smi­ru­je se
i ne bi­va gord.
Vinski duh
U ne­kom se­lu `i­veo je je­dan evan­ge­li­sta ko­ji je po­ku­{a­vao da i
me­{ta­ne uvu­~e u svo­ju je­res. Mno­go im je ti­me do­sa­|i­vao, a po­seb­no
kad se na­pi­je.
Jed­nom je gru­pa `i­te­qa iz tog se­la do­pu­to­va­la na Sve­tu Go­ru i
po­se­ti­la Star­ca. Go­vo­ri­li su mu da ih evan­ge­li­sta uz­ne­mi­ru­je, ali
da ne zna­ju {ta da mu od­go­vo­re. O we­go­voj stra­sti pi­jan­stva me­{ta­ni
mu ni­{ta ni­su go­vo­ri­li, ali je Sta­rac za­pi­tao:
"On pi­je, zar ne, on pi­je?"
"Da, pi­je", od­go­vo­ri­li su mu.
"Kad se vra­ti­te u se­lo, is­pri­~aj­te mu da ste po­se­ti­li Sve­tu Go­ru
i pre­ne­si­te mu ka­ko vam je je­dan mo­nah na­re­dio da ga oba­ve­sti­te da
oni, evan­ge­li­sti, ne­ma­ju u se­bi Du­ha Sve­to­ga, ne­go vin­skog du­ha!"
Kad su se vra­ti­li, me­{ta­ni su evan­ge­li­sti pre­ne­li ono {to su
~u­li od Star­ca. Od tog do­ba, ni­je ih vi­{e uz­ne­mi­ra­vao svo­jim za­blud­
nim te­o­ri­ja­ma.
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 251
Sneg sa Olimpa
Jed­nom je Star­ca po­se­tio ne­ki po­klo­nik, ~i­ja je ko­sa bi­la be­la
kao sneg. On ni­ka­da ra­ni­je ni­je bio kod Star­ca. Su­sre­li su se na dvo­
ri­{tu, i Sta­rac ga je upi­tao:
"Oda­kle si?"
"Iz Li­to­ho­ra" (se­lo is­pod Olim­pa).
"Shva­tio sam da si oda­tle!"
Po­klo­nik je u ne­do­u­mi­ci za­pi­tao:
"Ka­ko ste shva­ti­li, Star­~e, da sam oda­tle?"
"Eto vi­deo sam sneg ko­ji se s Olim­pa spu­stio na tvo­ju ko­su", od­go­
vo­rio je Sta­rac.
Stara provodaxijka
Je­dan brat je imao pro­blem: ni­je mo­gao da na­|e do­bru de­voj­ku ko­jom
bi se o`e­nio, {to ga je sil­no mu­~i­lo. Do­{ao je kod Star­ca, is­pri­~ao
mu o to­me i za­mo­lio ga da mu uka­`e na ne­ku de­voj­ku. Sta­rac mu je u
{a­li re­kao:
"Eh, de­co, vi bi­ste `e­le­li da me­ne, star­ca, pre­tvo­ri­te u sta­ri­cu!
[ta ja to ka­`em: u sta­ri­cu? Ne, ne­go u sta­ru pro­vo­da­xij­ku!"
Za­tim je, na­rav­no, po­sa­ve­to­vao mla­di­}a da se is­po­ve­di i da re­dov­
no od­la­zi u cr­kvu. Uve­rio ga je da }e mu Hri­stos po­mo­}i a da }e se i
on sam po­mo­li­ti za we­ga.
Kad je oti­{ao od Star­ca, sr­ce ovog bra­ta bi­lo je is­pu­we­no na­dom
i po­ve­re­wem. U~i­nio je ona­ko, ka­ko mu je Sta­rac re­kao. I za­i­sta,
do­bri Bog mu je po­mo­gao: na­{ao je do­bru de­voj­ku ko­jom se o`e­nio, i
stvo­ri­li su sre}­nu po­ro­di­cu.
Blagi prekor
Jed­nom pri­li­kom, kad je Sta­rac na dvo­ri­{tu raz­go­va­rao s po­klo­
ni­ci­ma, na ka­pi­ji se po­ja­vio ne­ki mla­di}. Imao je ve­o­ma du­gu ko­su i
uza­ne "xins" pan­ta­lo­ne, dok je na ple­}i­ma no­sio tor­bu s fo­to­a­pa­ra­tom.
Kad ga je pri­me­tio, Sta­rac ga je do­~e­kao sle­de­}im re­~i­ma:
"Mla­di­}u, ti iz­gle­da{ ve­o­ma hra­bro i pod­se­}a{ na gar­di­stu ko­ji
slu­`i na dvo­ru, sa­mo {to ume­sto oru`­ja no­si{ tor­bu!"
I ti se `ali{?
Star­ca je po­se­ti­la gru­pa po­klo­ni­ka. On ih je pri­mio na dvo­ri­{tu
i po­nu­dio da sed­nu na pa­we­ve. Po­slu­`io ih je ra­tlu­kom i vo­dom, a
on­da seo da sa­slu­{a zbog ~e­ga su do­{li. Bra­}a su pi­ta­la, a Sta­rac je
ra­do od­go­va­rao. U jed­nom tre­nut­ku, ne­ki od bra­}e je upi­tao:
252 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
"Star­~e, u sve­tu da­nas po­sto­ji mno­go pat­we, i mno­go qu­di stra­da,
po­seb­no zbog to­ga {to su iz­van Cr­kve, {to ne mo­gu sa­mi da se iz­bo­
re sa svo­jim pro­ble­mi­ma. Re­ci­te mi, da li nam bol ko­ri­sti i ko­li­ku
ko­rist ima­mo od we­ga?"
Sta­rac mu je od­go­vo­rio:
"Vi­deo sam da bol mno­go po­ma­`e du­{i i da smi­ru­je. Uko­li­ko ne­
ko vi­{e stra­da, uto­li­ko iz­vla­~i ve­}u ko­rist. Za­mi­sli­mo dve maj­ke,
od ko­jih sva­ka ima po jed­nog si­na, i da su oba si­na od­lu­~i­la da se
za­mo­na­{e. Pret­po­sta­vi­mo da jed­na od maj­ki od­la­zi u cr­kvu. Ona }e
pa­ti­ti, bu­du­}i da je wen sin od­lu­~io da se za­mo­na­{i i da ode od we,
ali }e to u iz­ve­snoj me­ri lak­{e pod­ne­ti jer ima po­ve­re­wa u Hri­sta.
Wen bol }e se na taj na­~in po­ste­pe­no umi­ri­ti, jer ona ose­}a da je
wen sin na si­gur­nom i da je sa Hri­stom. Pret­po­sta­vi­mo, opet, da ona
dru­ga maj­ka ne od­la­zi u cr­kvu. Ona da­le­ko vi­{e pa­ti, po­na­{a se kao
da je wen sin umro i sma­tra ga `i­vim mr­tva­cem. Ne mo­`e da pod­ne­se
we­gov od­la­zak i sil­no pa­ti kad po­mi­sli da on po­sti, bdi, po­ko­ra­va
se itd, jer ona ne vi­di ciq i ne ose­}a bla­go­dat. Me­|u­tim, Bog jo{ vi­
{e pa­ti gle­da­ju­}i bol ove dve maj­ke. Ve­ru­jem, me­|u­tim, da }e bol one
maj­ke ko­ja ni­je i{la u cr­kvu Bog pri­hva­ti­ti kao mu­~e­ni­{tvo i da }e
joj ka­sni­je da­ti ve­li­ku na­gra­du, jer je stra­{no pa­ti­la zbog ne­po­zna­wa
bo­`an­stve­ne bla­go­da­ti."
Je­dan od bra­}e je u tom tre­nut­ku upi­tao:
"Star­~e, ja sam bio bo­le­stan i le­`ao sam u bol­ni­ci {est me­se­ci.
Sa­da sam, hva­la Bo­gu, zdrav. [ta }e bi­ti sa mnom?"
Sta­rac mu je s osme­hom od­go­vo­rio:
"Eh, bla­go­slo­ve­ni, ne­ki `e­le da ma­kar je­dan dan le­`e i da se od­
ma­ra­ju, a ti si se od­ma­rao {est me­se­ci, i ume­sto da pro­sla­vi{ Bo­ga
ti se jo{ `a­li{?!"
Ne veruj tome
Sta­rac nam je pri­po­ve­dao:
"Jed­nom je ov­de, u mo­ju ke­li­ju, do­{ao ~o­vek iz ino­stran­stva. Taj
ne­sre}­nik se, zbog svog r|a­vog `i­vo­ta, upleo u mre­`e sa­ta­ne, ko­ji ga
je ~e­sto is­ku­{a­vao. I ta­ko, on mi ka­`e:
'O~e, ja ~e­sto vi­dim Bo­ga Sve­dr­`i­te­qa!'
Po­tru­dio sam se da ga osve­stim:
'Ne, ~e­do, ne ve­ruj tim stva­ri­ma, to su |a­vol­ske zam­ke i lu­kav­stva!
On ti to po­ka­zu­je jer `e­li da te uni­{ti!'
Obra­ti pa­`wu na to, {ta mi je on ta­da od­go­vo­rio, bu­du­}i da je
bio pod sna­`nim uti­ca­jem sa­ta­ne:
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 253
'O~e, ja sam pro­kr­sta­rio ce­lim sve­tom i jo{ mi ni­ko ni­je re­kao
isti­nu. Je­di­no ste Vi to raz­um ­ e­li!'
Uvi­|a{ li da ga je lu­ka­vi pri­mo­rao da mi ka­`e ta­kvu stvar da bi
me pre­le­stio i da bih po­ve­ro­vao ka­ko sam do­bar. Ja, me­|u­tim, uvi­|am
da sam naj­go­ri od svih qu­di!
Pre­ma to­me, mo­ra­te bi­ti ve­o­ma opre­zni u od­no­su na po­mi­sli gor­
do­sti, jer su to po­mi­sli ko­je se naj­te­`e pre­po­zna­ju. One, me­|u­tim,
na­no­se ~o­ve­ku naj­ve­}u {te­tu."
Vi do`ivqavate ono isto, {to do`ivqava koko{ka!
Na­kon pra­zni~­nih da­na Ro­|e­wa Hri­sto­vog jed­na gru­pa po­klo­ni­
ka po­se­ti­la je star­ca Paj­si­ja. Po­zvo­ni­li su na zvon­ce i usko­ro se
na vra­ti­ma po­ja­vio we­gov pod­vi­`ni~­ki lik, pre­i­spu­wen do­bro­tom.
Pri­la­ze­}i ka­pi­ji, Sta­rac ih je upi­tao:
"[ta se do­go­di­lo, de­co?"
"Is­pra­zni­le su nam se ba­te­ri­je, Star­~e!"
Sta­rac im je, sme­{e­}i se, re­kao:
"Iz­gle­da da ste za pra­znik Ro­|e­wa je­li mno­go me­sa i da su se zbog
to­ga is­pra­zni­le va­{e ba­te­ri­je! Vi do­`i­vqa­va­te ono isto {to do­`i­
vqa­va i ko­ko­{ka: kad mno­go je­de, ona se ugo­ji i ne mo­`e da le­ti, zbog
~e­ga je ja­stre­bu la­ko da je uhva­ti!"
Imam obi~aj da ni od koga ne uzimam novac
Otac N., ko­ji slu­`i u na­{oj cr­kvi u Ame­ri­ci, od­lu­~io je da po­se­
ti Sve­tu Go­ru i star­ca Paj­si­ja, o ko­jem je mno­go slu­{ao. Na­kon {to
je raz­go­va­rao s wim, iz xe­pa je iz­va­dio dva ko­ver­ta s ime­ni­ma, da bi
se Sta­rac po­mo­lio za wih. Ko­ver­ti su bi­li isto­vet­ni i za­pe­~a­}e­ni.
Me­|u­tim, u jed­nom od wih na­la­zio se no­vac, ko­ji je tu sta­vio sve­{te­
nik. Sma­trao je da on sam ima do­voq­no nov­ca i da bi bi­lo do­bro da i
Star­cu da "pri­log" za we­gov trud, iako su ga mo­na­si pret­hod­no upo­zo­
ri­li da ne da­je no­vac star­cu Paj­si­ju, jer ga on ne uzi­ma. Sve­{te­nik se
na­dao da }e, kad Sta­rac otvo­ri ko­ve­rat s nov­cem, on ve} bi­ti ve­o­ma
da­le­ko. Pre­dao mu je ko­ver­te i za­pre­pa­stio se kad je Sta­rac pri­hva­
tio sa­mo onaj, u ko­jem ni­je bi­lo nov­ca, dok je za dru­gi re­kao:
"Opro­sti o~e, ali ja imam obi­~aj da ni od ko­ga ne uzi­mam no­
vac!"
Sve­{te­nik je bio upo­ran, ali je Sta­rac ostao ne­u­mo­qiv:
"Opro­sti mi, ja ne `e­lim da te uvre­dim, ali je mo­je pra­vi­lo da ni
od ko­ga ne uzi­mam no­vac! Ne­dav­no sam vi­deo sve­tog Ar­se­ni­ja, ko­ji mi
je re­kao: 'Mno­go me ra­du­je {to ni od ko­ga ne uzi­ma{ no­vac!'"
254 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Sta­rac je ovom sve­{te­ni­ku po­klo­nio kwi­gu sa `i­ti­jem sv. Ar­se­
ni­ja Ka­pa­do­kij­skog, ko­ju je on sam na­pi­sao. Sve­{te­nik ju je otvo­rio i
spa­zio upra­vo ono me­sto u ko­jem se go­vo­ri­lo o sve­ti­te­qe­vom ja­vqa­wu
Star­cu! Bio je ve­o­ma zbu­wen, jer je ta­da pr­vi put do­`i­veo du­hov­ni
opit te vr­ste.
Ako bi se tako ~istilo srce…
Je­dan brat je upi­tao:
"Star­~e, da li je do­bro da na po­slu­{a­wu ili na ne­kom dru­gom me­
stu gla­sno iz­go­va­ra­mo mo­li­tvu, ka­ko bi nas ~u­li i dru­gi?"
"Ako do­bro is­pi­ta­mo, vi­de­}e­mo da se u osno­vi to­ga kri­je ~o­ve­ko­u­
ga­|a­we. Oci su se vi­{e tru­di­li da sa­kri­ju svo­ju vr­li­nu ne­go da je za­
do­bi­ju. Bo­qe je ono {to ~i­ni­mo taj­no, jer ono {to je jav­no uz­ne­mi­ru­je
qu­de. Osim to­ga, zar Sve­to Pi­smo ne ka­`e: kad ho­}e{ da se po­mo­li{,
u|i u kli­jet svo­ju… i Otac tvoj ko­ji vi­di taj­no uz­vra­ti­}e te­bi
jav­no (Mt. 6; 6)?
U je­dan ma­na­stir su do­{li mir­ja­ni, ko­ji su ta­mo vi­de­li mla­de
mo­na­he ka­ko se mo­le br­zo i gla­sno. Sa­bla­znio ih je na­~in na ko­ji su
ovi iz­go­va­ra­li mo­li­tvu. Ni­sam znao ka­ko da ih oprav­dam. Naj­zad sam
im re­kao: da su u sve­tu, igra­li bi fud­bal ili ra­di­li ne­{to sli~­no
a ov­de ipak iz­go­va­ra­ju mo­li­tvu. Me­|u­tim, ciq za ko­ji se mo­li­mo ne
do­pu­{ta nam da nas i dru­gi ~u­ju.
To­kom za­jed­ni~­kog ra­da, bi­lo je pri­sut­no mno­go ota­ca i je­dan od
wih se gla­sno mo­lio. Dru­gi su o we­mu go­vo­ri­li: 'On je ve­li­ki mo­li­
tve­nik!' Jed­nom pri­li­kom, raz­go­va­rao sam s wim i on je po­~eo da mi
go­vo­ri:
'Pi­sao sam tom i tom mi­tro­po­li­tu i uka­zao mu na to, dru­gom sam
re­kao da sam na we­go­voj stra­ni, a tom i tom vla­di­ki sam re­kao ne­{to
dru­go. Kad bi i dru­gi bi­li kao ja, mi bi­smo spa­sli svet!'
Vi­di­te li ka­kvo je on mi­{qe­we za­do­bio o sa­mo­me se­bi za­to {to
se mo­lio na taj na­~in i {to je slu­{ao po­hva­le dru­gih! Do­pu­stio je
de­mo­nu da ve­o­ma do­bro oba­vi svoj po­sao.
Dru­gi `e­le da mno­go pu­ta po­no­ve mo­li­tvu i to u br­zom rit­mu,
ta­ko da pri tom me­wa­ju re­~i mo­li­tve i do­la­ze do­tle da iz­go­va­ra­ju
KIR–SU–STE (gr~. KUR–SOU–STE)*. Ne­ki su pro­~i­ta­li da je je­dan
sve­ti­teq, u iz­ve­snom pe­ri­o­du svog `i­vo­ta, zbog li~­nih oso­bi­to­sti
za­dr­`a­vao di­sa­we i da mu je to po­mo­glo, ta­ko da su i oni po­ku­{a­li
* Gr~­ki: KŸ­rie Ih­so¡ Cri­stŒ, ˆle¦son mŒ – ("Go­spo­de Isu­se Hri­ste, po­mi­luj me"
– Mo­li­tva Isu­so­va).
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 255
da u~i­ne to isto. Do­la­zi­li su ~ak do ta­kvih kraj­no­sti i u toj me­ri
za­dr­`a­va­li di­sa­we da su bi­li na gra­ni­ci da eks­plo­di­ra­ju! Iz­be­~i­li
bi o~i sa­mo da bi ose­ti­li bol u sr­cu! Me­|u­tim, to je te­le­sni bol i
ve­o­ma je {ko­dqiv za sr­ce, jer na­ru­{a­va od Bo­ga da­ti sr­~a­ni ri­tam.
Kad po­|e u lov, lo­vac ne za­dr­`a­va di­sa­we. Me­|u­tim, kad vi­di da mu
se `i­vo­ti­wa pri­bli­`i­la, on ga za­dr­`a­va na mi­nut – dva, jer mu to
po­ma­`e da na­ni­{a­ni. Uvek nam je po­treb­no ve­li­ko ra­su­|i­va­we!
Ako bi se ta­ko ~i­sti­lo sr­ce…" (Sta­rac je u tom tre­nut­ku po­ka­zao
na de­snu stra­nu grud­nog ko­{a, i ne­ko mu je re­kao: "Star­~e, sr­ce je na
dru­goj stra­ni!" Sta­rac je sa sme­hom do­dao: "Mo­je je ov­de!") "…Ako bi se
ta­ko ~i­sti­lo sr­ce, mi bi­smo od­la­zi­li kod hi­rur­ga, va­di­li ga i pra­li
u ras­tvo­ru! Sr­ce se o~i­{}u­je smi­re­wem i do­brim po­mi­sli­ma. Mno­go
}e nam po­mo­}i ako raz­mi­{qa­mo o do­bro­ti Bo­`i­joj, o We­go­vim ne­bro­
je­nim do­bro­~in­stvi­ma i o We­go­voj qu­ba­vi uop­{te. Isto ta­ko, po­mo­­
}i }e nam ako raz­mi­{qa­mo o svo­joj ne­do­stoj­no­sti i ne­za­hval­no­sti, o
svo­joj sla­bo­sti. Ta­da se du­{a o~i­{}u­je, i mo­li­tva sa­ma iz­vi­re iz nas."
* * *
Do­go­di­lo se da mi je te­le­fo­ni­rao je­dan po­sla­nik i za­tra­`io da
odem u Star­~e­vu ke­li­ju zbog sle­de­}eg pi­ta­wa:
"Mo­lim te, upi­taj Star­ca da li da u skup­{ti­ni pod­ne­sem zah­tev
za za­bra­nu abor­tu­sa. [ta on mi­sli o to­me? Mo­lim te, pre­ne­si mi we­
gov od­go­vor, da bih znao {ta da u~i­nim", re­kao je on.
Oti­{ao sam kod Star­ca i pre­neo mu pi­ta­we po­bo­`nog po­sla­ni­ka.
Sta­rac je od­go­vo­rio sle­de­}e:
"Vi­deo sam, o~e moj, da ne­ki po­sla­ni­ci, pa ~ak i ve­li­ka ve­}i­na
wih, po­ku­{a­va­ju da na­|u te­mu ka­ko bi iz­ne­li zah­tev pred skup­{ti­nu,
ali ne zbog bri­ge i po­bo­`no­sti ne­go da bi po­ka­za­li ka­ko i oni ra­de
na op­{tem do­bru. To su oni isti ko­ji pre sa­mo ne­ko­li­ko go­di­na, kad je
pri­hva­}en taj ne­za­ko­ni­ti za­kon, ni jed­nom re~­ju ni­su pri­go­vo­ri­li!
Me­ni se ne do­pa­da na­~in na ko­ji ne­ki po­ku­{a­va­ju da se su­prot­sta­
ve na­sta­loj si­tu­a­ci­ji. Vi­di{ li da se oni, ko­ji ho­}e da 'pro­gu­ra­ju' ne­ki
r|av za­kon, or­ga­ni­zo­va­no i bla­go­vre­me­no pri­pre­ma­ju za to, da pi­{u i
go­vo­re na te­le­vi­zi­ji… Zar ni­si vi­deo ka­ko je jed­na od wih oku­pi­la
ne­ko­li­ko `e­na ko­je su iza­{le na uli­cu no­se­}i pla­ka­te i tra­`e­}i da
se do­ne­se ta­kav za­kon? Od ne­ko­li­ko mi­li­o­na gr~­kih `e­na iza­{lo je
sa­mo wih pet sto­ti­na, ali se za­tim na bal­ko­nu po­ja­vio pred­sed­nik vla­
de i re­kao da je zbog zah­te­va `e­na pri­nu­|en da po­pu­sti i da pri­hva­ti
za­kon o abor­tu­su. Oni nam stva­ri pred­sta­vqa­ju ta­ko, kao da je vla­da
to­bo­`e pri­nu­|e­na da do­ne­se za­kon pod pri­ti­skom na­ro­da. U su­{ti­ni,
re~ je o do­bro za­mi­{qe­nom i or­ga­ni­zo­va­nom pla­nu…
256 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Da­kle, re­ci po­sla­ni­ku da ne iz­no­si zah­tev, jer }e on bi­ti od­ba­~en.
Mno­go je bo­qe da ga uop­{te ne po­sta­vqa ne­go da zah­tev bu­de od­ba­~en.
Tre­ba­lo bi da po­stu­pi na ovaj na­~in:
Ne­ka vi­di ko­ji su po­sla­ni­ci i iz ko­jih stra­na­ka naj­bo­qi hri­{}a­­
ni, ko­ji }e se sa­gla­si­ti da za­jed­ni~­ki de­lu­ju. Na­i­me, hri­{}a­ni ne
mo­gu da se de­le po stra­na~­kim bo­ja­ma, jer su svi oni hri­{}a­ni i wih
uje­di­wu­je Hri­stos, Ko­ji je wi­hov za­jed­ni~­ki znak uje­di­we­wa. Kad se
svi sa­gla­se, ne­ka sva­ki po­sla­nik po­|e u svo­ju op­{ti­nu i ne­ka se upu­
ti kod epi­sko­pa. Ne­ka mu ka­`e da se pri­pre­ma­ju da iz­ne­su zah­tev i
da tra­`e i wi­ho­vu po­mo}. Epi­sko­pi su du­`ni da od­mah od­re­a­gu­ju na
to i da, na­kon od­lu­ke u Si­no­du, pi­{u no­vi­na­ma i za­tra­`e uki­da­we
tog za­ko­na ko­ji je i an­ti­hri­{}an­ski i an­ti­u­stav­ni, bu­du­}i da je na{
ustav na­pi­san i po­tvr­|en u ime Pre­sve­te Tro­ji­ce.
Ne­ka se ogla­se i le­ka­ri – hri­{}a­ni, i ne­ka u {tam­pi iz­ja­ve da je
abor­tus ubi­stvo. Ne­ka ka­`u `e­na­ma da je na­u­ka utvr­di­la da oko 95%
`e­na, ko­je su abor­ti­ra­le, obo­le­va od ra­ka ma­te­ri­ce, jaj­ni­ka, doj­ke itd,
od­no­sno, da se to­kom trud­no­}e ~i­tav or­ga­ni­zam pri­pre­ma za raz­voj no­
vo­ro­|en­~e­ta. Na pri­mer, gru­di se pri­pre­ma­ju da da­ju mle­ko, hor­mo­ni
se me­wa­ju, itd. Me­|u­tim, kad se `e­na od­lu­~i na abor­tus, pre­ki­da­ju
se svi ti pro­ce­si u or­ga­ni­zmu i do­la­zi do od­re­|e­nih fi­zi­o­lo­{kih
po­sle­di­ca kao {to je rak. Da­kle, ne­ka le­ka­ri ob­ja­sne {ta se de­{a­va
i ka­kve su po­sle­di­ce.
Ne­ka i po­li­ti­~a­ri pi­{u o pro­ble­mu pa­da na­ta­li­te­ta. Hri­{}a­ni
te­{ko da ima­ju i jed­no de­te, dok mu­sli­ma­ni ima­ju po de­se­to­ro de­ce.
Ubr­zo }e­mo se su­o­~i­ti s pro­ble­mom ko­ji }e ja­sno ot­kri­ti na­{e be­za­
ko­we i ne­pri­dr­`a­va­we za­po­ve­sti Hri­sto­vih. Na­ma ni­su kri­ve na­ci­
o­nal­ne ma­wi­ne u Gr~­koj: na­ci­o­nal­ne ma­wi­ne su po­~e­le da nam pra­ve
pro­ble­me on­da, kad su Gr­ki­we od­lu­~i­le da i bez ra­ta ubi­ja­ju svo­ju
de­cu i pre ne­go {to se ro­de.
Da­kle, ne­ka se po­kre­nu sve te sna­ge i ne­ka se ogla­se i osta­le uti­
caj­ne li~­no­sti. Kad u skup­{ti­ni bu­de za­ka­zan dan za po­sta­vqa­we tog
zah­te­va, ne­ka epi­sko­pi po­zo­vu na­rod i ne­ka iza­|u da zah­te­va­ju uki­da­we
tog za­ko­na. Mi, kao hri­{}a­ni, ne `e­li­mo da na­ru­{a­va­mo za­kon Hri­
stov, ali smo du­`ni i da po­{tu­je­mo slo­bod­nu vo­qu dru­gih hri­{}a­na.
Od tre­nut­ka kad se pro­gla­si dr­`av­ni za­kon, sva­ki gra­|a­nin je du­`an
da ga po­{tu­je, jer }e ga u pro­tiv­nom dr­`a­va ka­zni­ti. Ova­kav po­sto­je­}i
za­kon li­{a­va slo­bo­de one le­ka­re ko­ji su hri­{}a­ni. Le­kar – hri­{}a­­
nin ima za­kon Bo­`i­ji i svo­ju sa­vest, ko­ji ka­`u: ne ubij!
Kad se po­ja­vi dr­`av­ni za­kon, on­da od­go­vor­nost le­`i na sva­kom
gra­|a­ni­nu, od­no­sno, Bog on­da ka­`wa­va ceo na­rod. Me­|u­tim, kad ne
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 257
po­sto­ji dr­`av­ni za­kon, ta­da je ka­zni iz­lo­`en sa­mo onaj ko­ji je sa­gre­
{io. Na `a­lost, spu­sti­li su se do­tle da ne `a­le da da­ju dva­de­set
hi­qa­da drah­mi za us­kr­{we jag­we, dok za abor­tus – za ubi­ja­we de­te­ta
– ne `e­le da da­ju ni jed­nu je­di­nu drah­mu! Zbog to­ga su se te `e­ne i po­
tru­di­le da bu­de do­net za­kon, ka­ko bi im bes­plat­no vr­{i­li abor­tu­se
u dr­`av­noj bol­ni­ci. Me­|u­tim, oni ne zna­ju da po­sto­ji bo­`an­stve­na
prav­da ko­ja ra­di na­{eg do­bra ne do­pu­{ta da to pro­|e ne­za­pa­`e­no
ne­go nas jo{ ov­de ka­`wa­va, da bi­smo se po­ka­ja­li i da ne bi­smo bi­li
pre­op­te­re­}e­ni du­go­vi­ma!"
Sta­rac mi je re­kao da to pre­ne­sem po­sla­ni­ku i ja sam, sa svo­je
stra­ne, ta­ko i u~i­nio.
Ov­de bi tre­ba­lo pri­me­ti­ti da je Sta­rac `e­leo da se hri­{}a­ni
or­ga­ni­zu­ju i da ne pri­hva­ta­ju "skr­{te­nih ru­ku" an­ti­hri­{}an­ski mo­
ral ko­ji nam nu­de.
U po~etku je potrebno na~initi odlu~an skok
"U voj­sci smo ima­li i 'ku­pa­ti­lo', tj. du­bo­ku ja­mu pu­nu pr­qa­ve vo­
de. Iz­nad we je, sa ho­ri­zon­tal­ne gvo­zde­ne {ip­ke, vi­si­lo u`e. Voj­nik
je mo­rao da uhva­ti we­gov kraj, da se za­tr­~i i da pre­sko­~i na dru­gi
kraj. U po­~et­ku je po­treb­no da se ulo­`i ve­li­ki na­por i da se na­~i­ni
od­lu­~an skok, ka­ko bi se pre­sko­~i­la ja­ma. Mno­gi­ma se do­ga­|a­lo da,
uko­li­ko se ne za­tr­~e do­voq­no, ne mo­gu da pre­sko­~e na dru­gi stra­nu
i da, ma­lo se za­wi­hav­{i, osta­nu da vi­se nad ja­mom. Ta­da bi do­la­zio
in­struk­tor i uda­rao ih ka­i{ ­ em.
Ta­ko se do­ga­|a i na­ma, mo­na­si­ma. Uko­li­ko na sa­mom po­~et­ku ne
obra­ti­mo pa­`wu i ako ne na­~i­ni­mo od­lu­~an skok, ne­}e­mo do­spe­ti
na dru­gu stra­nu. To zna­~i da ne­}e­mo bi­ti ni mo­na­si ni mir­ja­ni ne­go
po­me­te­ni qu­di. Bog }e nam u dan Su­da re­}i: 'Gde da vas svr­stam? Me­
|u mo­na­he ili me­|u mir­ja­ne? Ne pri­pa­da­te ni jed­ni­ma ni dru­gi­ma.'
Bog nas ne­}e pi­ta­ti za­{to se ni­smo za­mo­na­{i­li ili za­{to se ni­smo
o`e­ni­li, ne­go }e nas pi­ta­ti da li smo pra­vil­no ~i­ni­li ono {to smo
hte­li i {to smo po­sta­li. Ako si mo­nah, da li si po­stao pra­vi mo­nah?
Ili, da li si po­stao pra­vi po­ro­di­~an ~o­vek, da li si po­stao pra­vi
le­kar, ili si po­stao ne­{to dru­go. Dru­gim re­~i­ma, pi­ta­}e nas da li
smo osve­{ta­li to, {to smo po­sta­li."
Li~e na ~asovnik koji stalno ponavqa: tik – tak
Je­dan brat je pi­tao:
"Star­~e, da li bi tre­ba­lo da se mo­nah – po­~et­nik si­ste­mat­ski i
me­to­di~­no ba­vi Mo­li­tvom Isu­so­vom?"
258 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
"Dok sam bio mir­ja­nin, sva mo­ja pa­`wa u du­hov­nom `i­vo­tu svo­di­la
se na to da bri­`qi­vo pa­zim na sa­mo­ga se­be. Na ono {ta ra­dim, {ta
go­vo­rim, da li sam ne­ko­me u ne­~e­mu pro­ti­vu­re­~io, s ko­jom se stra­{}u
bo­rim ma­we, a s ko­jom vi­{e i sl. Bi­lo je to stal­no nad­zi­ra­we sa­mo­ga
se­be i ja sam imao ve­li­ke ko­ri­sti od to­ga. U mom se­lu ni­sam imao du­
hov­ni­ka. Jed­nom sam pe­{a­~io de­vet ~a­so­va da bih na­{ao du­hov­ni­ka!
Ukrat­ko, mno­go sam is­pi­ti­vao sa­mo­ga se­be i po­ma­lo sam se mo­lio.
Ka­da sam do­{ao u Gra­di­nu Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, pa­`wa mi je osla­bi­
la i vi­{e sam se ba­vio mo­li­tvom. 'Sad sam u Gra­di­ni Pre­sve­te Bo­go­
ro­di­ce i mno­go sam si­gur­ni­ji', go­vo­rio sam sa­mo­me se­bi.
Me­|u­tim, ka­ko je vre­me od­mi­ca­lo, pri­me­tio sam da do­la­ze no­vi
po­ro­ci i da ne­mam ni­ka­kve ko­ri­sti. Shva­tio sam da je tre­ba­lo da mo­
trim na sa­mo­ga se­be.
Neo­p­hod­no je da pa­`qi­vo ra­za­zna­je­mo svo­je sta­we i da bu­de­mo
sve­sni da nam je nu­`na mi­lost Bo­`i­ja. Kad se mo­li{ za se­be i kad
se bo­ri{ sa stra­sti­ma, po­sta­je{ sve­stan svo­je ne­~i­sto­te i ose­}a{
mi­lost Bo­`i­ju kao nu­`nost, ta­ko da pla­me­no pre­kli­we{ za wu. Raz­
mi­{qa{ o do­bro­ti Bo­`i­joj, o We­go­voj qu­ba­vi, o ono­me {ta je On
u~i­nio za te­be, {ta je za­di­vqu­ju­}e sa­tvo­rio. Sa dru­ge stra­ne, vi­di{
svo­ju sla­bost i tvo­ja mo­li­tva se ras­plam­sa­va.
Mno­gi po­ku­{a­va­ju da se o~i­ste me­ha­ni~­ki, ne o~i­{}u­ju­}i se od
sta­rog ~o­ve­ka. Že­le da stek­nu na­vi­ku mo­li­tve, a ne obra­}a­ju pa­`wu
na stra­sti. Vi­di{ da se ta­kvi spo­ti­~u i da po­sta­vqa­ju pi­ta­wa. Za­
{to?
Oni li­~e na ~a­sov­ni­ke ko­ji stal­no po­na­vqa­ju: tik – tak, tik – tak,
ali u se­bi no­se bre­me stra­sti. Oni mi­lost Bo­`i­ju ni­su ose­ti­li kao
nu­`nost."
Bog zna {ta ~ini
Sta­rac je re­kao jed­nom bra­tu:
"Onaj ko­ji ima `i­vo­ti­wu od­vo­di je na li­va­du, pri­ve­zu­je s jed­ne
stra­ne, osta­vqa je da pa­se i `i­vo­ti­wa je­de tra­vu u tom de­lu li­va­de.
Su­tra je ve­zu­je ne­{to da­qe i `i­vo­ti­wa je­de na dru­gom de­lu li­va­de.
Ta­ko se de­{a­va sve do­tle, dok `i­vo­ti­wa ne po­je­de svu tra­vu na li­va­
di i dok po­no­vo ne po­nik­ne tra­va na onom pr­vom me­stu. Ži­vo­ti­wi se
ne do­pu­{ta da pa­se gde ho­}e, jer }e u pro­tiv­nom jed­no po­je­sti a dru­go
po­ga­zi­ti i po­~e­ti da tr­~i ta­mo – amo. Ta­ko }e bes­ko­ri­sno bi­ti uni­
{te­na sva tra­va na li­va­di.
To isto ~i­ni i Bog: On pro­mi­{qa o na­{im du­{a­ma. Da­je nam ma­
lo du­hov­ne hra­ne i, sra­zmer­no to­me, da­je nam i ma­lo du­hov­nih da­ro­va,
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 259
pri­pre­ma­ju­}i nas da nas do­ve­de do bez­bed­nog me­sta smi­re­wa. Bog zna
{ta ~i­ni!"
Kad negde do|em, ni ekser ne promenim
Sta­rac je mno­go po­{to­vao drev­ne Oce i ni­kad ni­je ni po­ku­{ao da
u~i­ni ne­{to {to su oni, na­kon vi­{e­go­di­{weg is­ku­stva, od­ba­ci­li.
Go­vo­rio je o sle­de­}em slu­~a­ju, ko­ji mu se do­go­dio:
"Kad sam do­{ao u ke­li­ju sve­tog Ipa­ti­ja, u Ka­tu­na­ki­ji, u vr­tu ke­
li­je sam vi­deo mno­go {ta­po­va, tu i ta­mo za­bo­de­nih u ze­mqu. Bio sam u
ne­do­um
­ i­ci zbog ~e­ga ih je mo­nah, ko­ji je pret­hod­no tu `i­veo, po­sta­vio
usred vr­ta. Sma­tra­ju­}i da su bes­ko­ri­sni, po­~eo sam da ih sa­ku­pqam.
Me­|u­tim, kad je do­{lo le­to, ja sam u vr­tu vi­deo zmi­ju ka­ko iz­la­zi iz
ru­pe iz ko­je sam i{­~u­pao {tap, gde ga je sta­vio moj pret­hod­nik. Po­~eo
sam da tra­`im {tap, ka­ko bih po­no­vo za­tvo­rio ru­pu! Uve­rio sam se
da je u vr­tu bi­lo mno­go ru­pa sa zmij­skim gne­zdi­ma. Ta­da sam raz­u­meo
zbog ~e­ga je brat, ko­ji je tu `i­veo pre me­ne, za­ba­dao to­li­ko {ta­po­va
po vr­tu, u sva­ku ru­pu! Od tog do­ba od­lu­~io sam da, ma gde da odem, ni
ek­ser ne pro­me­nim. Onaj, ko­ji je ne­ka­da tu `i­veo, znao je ne­{to i za­to
ga je i sta­vio na to me­sto."
Blagodat se ose}a na onom mestu na kojem postoji
Jed­nom su upi­ta­li Star­ca da li se osve­{ta­va­ju i ona me­sta na ko­
ji­ma su `i­ve­li sve­ti­te­qi. Sta­rac je od­go­vo­rio:
"Dok sam u avi­o­nu le­teo u Austra­li­ju, bio sam po­gru­`en u mo­li­tvu.
Me­|u­tim, iz­ne­na­da sam u se­bi ose­tio neo­bja­{wi­vu ra­dost. Po­gle­dao
sam kroz pro­zor i vi­deo da bo­`an­stve­na sve­tlost pre­kri­va ono me­sto
ko­je smo nad­le­ta­li. Od­go­vor je do­{ao od pi­lo­ta, ko­ji nam je ob­ja­snio
da se na­la­zi­mo iz­nad Izra­e­la. Po­stao sam sve­stan da bo­`an­stve­na
sve­tlost ko­ju sam vi­deo po­kri­va ta me­sta i sve­do­~i o wi­ho­voj sve­to­
sti. Na­pro­tiv, ne­{to ka­sni­je sam ose­tio unu­tra­{wu hlad­no­}u i ne­ku
te­sko­bu. Kad sam ~uo glas pi­lo­ta ko­ji nas je oba­ve­{ta­vao da le­ti­mo
pre­ko In­di­je, shva­tio sam zbog ~e­ga je mo­ja du­{a ose­ti­la hlad­no­}u.
Bla­go­dat se sna­`no ose­}a na onim me­sti­ma na ko­ji­ma su se mno­gi po­
sve­ti­li ili su pri­mi­li mu­~e­ni~­ku smrt. Isto ta­ko, ose­}a se i od­su­
stvo bla­go­da­ti na onim me­sti­ma ili u onim ze­mqa­ma ko­je ni­su da­le
sve­ti­te­qe i mu­~e­ni­ke."
Potrebna je `eqa drugih da bi te pokrio Hristos
Jed­nom bra­tu, ko­ji je imao po­mi­sao o sve­{ten­stvu, Sta­rac je re­
kao:
260 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
"Mno­gi `e­le da po­sta­nu sve­{te­ni­ci usled sop­stve­ne `e­qe da pro­
po­ve­da­ju, da se po­ka­`u i sl. Oni }e se mu­~i­ti, jer im Hri­stos ne­}e
po­mo­}i kad se na­|u u te­{kim pri­li­ka­ma.
Oni pak ko­ji sve­{ten­stvo ne `e­le zbog svo­jih po­mi­sli ne­go pro­sto
i bez `e­qe da se po­ka­`u, on­da }e im, kad se bu­du na­{li u opa­sno­sti
i kad bu­de iz­gle­da­lo da su na ru­bu pro­pa­sti, Hri­stos po­mo­}i.
Po­treb­no je da to od te­be tra­`e oni {to te okru­`u­ju, da Cr­kva
od te­be tra­`i da po­sta­ne{ sve­{te­nik, jer }e te on­da, kad se na­|e{ u
te­{kom po­lo­`a­ju, po­dr­`a­ti i dru­gi, a Hri­stos }e ti po­mo­}i. Po­treb­
na je `e­qa dru­gih, da bi te po­krio Hri­stos."
Izbegla je opasnost u posledwem trenutku
Se­stra jed­nog po­klo­ni­ka, ko­ja se zo­ve P., bi­la je bo­le­sna i uzi­ma­la
je le­ko­ve. Me­|u­tim, je­dan od tih le­ko­va je iza­zvao aler­gi­ju, zbog ~e­ga
su se po­ja­vi­li oto­ci i jak svrab. Ube­|i­va­li su je da ode kod le­ka­ra
ili da ga po­zo­ve, ali je ona bi­la ne­po­ko­le­bi­va. We­no sta­we se ne­pre­
sta­no po­gor­{a­va­lo, ali P. ni­je hte­la ni da ~u­je za le­ka­ra.
Wen brat je tad od­lu­~io da ode na Sve­tu Go­ru, kod star­ca Paj­si­ja.
Upra­vo u onom tre­nut­ku, kad je raz­go­va­rao sa Star­cem iz­la­`u­}i mu
pro­blem svo­je se­stre i kad ga je Sta­rac pa­`qi­vo slu­{ao, we­go­va se­
stra je od­lu­~i­la da ode kod le­ka­ra! Ra­di mo­li­ta­va Star­ca, ko­jem wen
brat ni­je ni iz­go­vo­rio o sve­mu {to ga je mu­~i­lo, ona je od­mah oti­{la
kod le­ka­ra i u po­sled­wem tre­nut­ku iz­be­gla opa­snost!
Ne bi trebalo da se lekar bavi zavojima i previjawima
Mo­na­si­ma, ko­ji su ga jed­nom pri­li­kom po­se­ti­li, Sta­rac je re­kao
sle­de­}e:
"Da bi­ste oslo­bo­di­li vre­me ko­je vam je po­treb­no za mo­li­tvu, ne
bi tre­ba­lo da se ba­vi­te onim po­slo­vi­ma, ko­je mo­`e da oba­vi i ne­ko
dru­gi. Le­kar ne bi tre­ba­lo da se ba­vi za­vo­ji­ma i pre­vi­ja­wi­ma, jer je
to po­sao me­di­cin­skih se­sta­ra. Le­kar se ba­vi ozbiq­ni­jim stva­ri­ma:
is­pi­ti­va­wi­ma, ope­ra­ci­ja­ma, itd. Da­kle, ako le­kar se­di i ba­vi se za­
vo­ji­ma i pre­vi­ja­wi­ma, ne­}e ima­ti vre­me­na za ozbiq­ni­je stva­ri, zbog
~e­ga mno­gi, ko­ji­ma je po­tre­ban, ne­}e ima­ti ko­ri­sti od we­ga."
* * *
"Ako se ~u­va od hu­le i ne­mo­ra­la, gr~­ki voj­nik ni­~e­ga ne bi tre­ba­
lo da se pla­{i. Se­}am se 1940: za hu­li­te­qi­ma i ne­mo­ral­ni­ma me­ci su
le­te­li kao za zmi­ja­ma: kad je ne­ko na­ni­{a­ni, on uspe­va i da je po­go­di,
~ak i ako ne­ma do­bar ni­{an. To se do­ga­|a za­to, {to zmi­ja u se­bi ima
elek­tri­ci­tet ko­jim pri­vla­~i me­tak."
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 261
Tursku }e "velikodu{no" raspar~ati na delove
Je­dan brat je upi­tao Star­ca o do­ga­|a­ji­ma u Sr­bi­ji i on mu je, iz­
me­|u osta­log, re­kao:
"Evro­pqa­ni da­nas ra­di Tu­ra­ka `e­le da u~i­ne ne­za­vi­sni­ma one
obla­sti u ko­ji­ma `i­ve mu­sli­ma­ni (Bo­sna i Her­ce­go­vi­na). Vi­dim, me­|u­
tim, da }e Tur­sku po­de­li­ti na 've­li­ko­du­{an' na­~in. Na­i­me, po­bu­ni­}e
se Kur­di i Jer­me­ni, i Evro­pqa­ni }e zah­te­va­ti da se i wi­ma da sa­mo­
stal­nost. Oni }e ta­da re­}i Tur­ci­ma: mi smo vam ta­mo u~i­ni­li uslu­gu
a sad ste vi na sli­~an na­~in du­`ni da da­te ne­za­vi­snost Kur­di­ma i
Jer­me­ni­ma. Ta­ko }e 've­li­ko­du­{no' ras­par­~a­ti Tur­sku na de­lo­ve!
Sve­ti Ar­se­ni­je je u Fa­ra­si go­vo­rio ve­ru­ju­}i­ma da }e iz­gu­bi­ti
otax­bi­nu ali da }e je ubr­zo po­no­vo ste­}i."
* * *
"Se­}am se", pri­~ao nam je je­dan brat, mo­nah, "Star­~e­vog tu­`nog
iz­gle­da i we­go­vog od­go­vo­ra kad smo ga upi­ta­li ne­{to u ve­zi sa zi­lo­
ti­ma i sta­ro­ka­len­dar­ci­ma:
'Zna{ li, o~e moj, ko­li­ko sam se mo­lio zbog to­ga i ko­li­ko sam
pa­tio?'"
Ma{ina sa zamrznutim uqem se zagreva i pokre}e
Sta­rac je re­kao jed­nom bra­tu:
"Po­gle­daj ko­ji te od du­hov­nih pod­vi­ga naj­vi­{e is­pu­wa­va, i on­da
mu se pre­daj vi­{e ne­go osta­li­ma. Po­ste­pe­no }e, kad to ~i­ni{ sa bo­
go­~e­`wi­vo­{}u, do­}i i ono du­hov­no, a ma­{i­na sa za­mr­znu­tim uqem }e
se za­gre­ja­ti i po­kre­nu­ti.
Ako to, {to te is­pu­wa­va, ~i­ni{ se­de­}i, od­no­sno ako je to ne­ko
de­la­we ili mo­li­tva, neo­p­hod­no je da za­ma­ra{ svo­je te­lo. Oci ja­sno
ka­`u da je i pod­vi­`ni­ci­ma neo­ph­ o­dan rad, bar dva – tri ~a­sa dnev­
no. Tre­ba­lo bi da, na pri­mer, iko­no­pi­sci, ko­ji mno­go se­de nad svo­jim
ra­dom, ima­ju ba­{te u ko­ji­ma }e ra­di­ti. Ne, da­kle, zbog to­ga {to im
je ba­{ta po­treb­na, ne­go ra­di od­mo­ra i ve­`ba­wa te­la, za­mo­re­nog se­de­
wem. Ta­ko }e se iz­be­}i raz­li­~i­ti pro­ble­mi."
Neophodno je da se naglasak stavi na smirewe
Sta­rac je jed­nom bra­tu, ko­ji ga je po­se­tio, iz­me­|u osta­log re­kao
sle­de­}e:
"Na{ pod­vig, ko­ji se sa­vr­{a­va zbog to­ga da bi se te­lo po­ko­ri­lo
du­hu, tre­ba da pra­ti ve­li­ko ra­su­|i­va­we. Ne­ki mno­go po­ste i is­cr­pqu­
ju se. Ka­da za­tim brat od wih zah­te­va da iz­vr­{e po­slu­{a­we, oni ni­su
u sta­wu. Na taj na­~in oni gu­be svo­ju na­gra­du, jer pod­vi­`ni­{tvo ni­je
262 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
ciq ne­go sred­stvo za do­sti­za­we istin­skog ci­qa – qu­ba­vi pre­ma Bo­gu
i We­go­vom obra­zu, tj. ~o­ve­ku.
Kad se smi­ru­je­mo, on­da Bog ta­ko ustro­ja­va da oku­{a­mo We­go­vu bo­
`an­stve­nu bla­go­dat. Ona za­tim za du­{u po­sta­je sve, a hra­ni i te­lo.
Sr­ce ti ne do­pu­{ta da spa­va{, za­bo­ra­vqa{ na se­be, i ~i­ni ti se da
i ne po­sto­ji{. U to vre­me da­no­no}­no mo­`e{ bi­ti na no­ga­ma a da ne
ose­}a{ umor ne­go se, na­pro­tiv, od­ma­ra{! Zbog to­ga je neo­p­hod­no da
se na­gla­sak sta­vi na smi­re­we.
Bog po­zna­je na­{u sla­bost ali ho­}e da je i mi ose­ti­mo, da na­pu­sti­
mo sop­stve­na i pri­hva­ti­mo We­go­va dej­stva.
Sve je u na­{em smi­re­wu ko­je pri­vla­~i bla­go­dat, a po­tom ona ~i­ni
sve!"
Na{a ravnodu{nost je bezgrani~na
Mo­`da se jo{ ne­ko se­}a da se u pe­tak, 22. ja­nu­a­ra 1987. g, sru­{io
voj­ni avi­on sa dvo­ji­com pi­lo­ta.
U 7. 10 su avi­on­ski ra­dar i kon­trol­na ku­la iz­gu­bi­li sva­ku ve­zu sa
wi­ma. Voj­na avi­ja­ci­ja je is­ko­ri­sti­la raz­li­~i­ta sred­stva da bi od­re­di­
la me­sto avi­o­na i dvo­ji­ce pi­lo­ta, ali su svi wi­ho­vi po­ku­{a­ji bi­li
uza­lud­ni. Od tog do­ba, taj­na je pre­kri­la ne­sta­nak avi­o­na i dvo­ji­ce
gr~­kih pi­lo­ta. Nad­le­`ni su re­kli da bi ih tre­ba­lo "iz­bri­sa­ti" jer,
uko­li­ko ne­ki avi­on bu­de iz­gu­bqen i ne na­|e se to­kom pr­vih de­set da­
na, ne­ma vi­{e ni­ka­kve na­de. Ro­di­te­qi obo­ji­ce pi­lo­ta na­{li su se u
ve­o­ma ne­u­god­nom po­lo­`a­ju.
U to vre­me, u ma­na­sti­ru Ku­tlu­mu­{u je se­kre­tar i bla­gaj­nik bio
otac N. Ta­da su iz Ati­ne te­le­fo­ni­ra­li ro­di­te­qi jed­nog od pi­lo­ta.
Kod te­le­fo­na je bi­la i go­spo­|a A. Ona mi je s bo­lom is­pri­~a­la {ta
se do­go­di­lo s avi­o­nom i za­tra­`i­la da odem kod Star­ca, da ga za­mo­lim
da im po­mog­ne. Re­kla mi je da su ne­ki po­zna­ni­ci na­go­va­ra­li ro­di­te­qe
da "po­ku­ca­ju na vra­ta" ra­znih ~a­rob­wa­ka i me­di­ju­ma, ali da oni ni­su
`e­le­li da se upli­}u u ta­kve si­tu­a­ci­je.
Si­{ao sam kod Star­ca i pre­neo mu sve {to mi je go­spo­|a A. sa­op­
{ti­la. On mi je na­lo­`io da je iz­ve­stim o sle­de­}em:
"Ka­`i joj da ima po­ve­re­wa u Bo­ga, da se mo­li i da se ne bri­ne!"
Ja sam, sa svo­je stra­ne, pre­neo we­go­ve sa­ve­te go­spo­|i A., ko­ja je od­
mah po­~e­la da dej­stvu­je. U ku­}u je ~ak do­ne­la jed­nu iko­nu iz cr­kve i
oku­pi­la ro­di­te­qe pi­lo­ta i pri­ja­te­qe da bi se mo­li­li na bde­wu.
Na­kon {to su pro­{la dva me­se­ca, od­no­sno u mar­tu 1987, go­spo­|a
A. se po­no­vo ja­vi­la i upi­ta­la da li ima ne­kih no­vo­sti od Star­ca.
Mi smo joj od­ri~­no od­go­vo­ri­li, a ona je za­mo­li­la da opet ode­mo kod
we­ga i da ga pod­se­ti­mo.
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 263
Oti­{ao sam kod Star­ca, i on mi je opet re­kao isto {to i ra­ni­je:
"Ka­`i joj da ima­ju po­ve­re­wa u Bo­ga, da se mo­le i da se ne bri­nu."
Go­spo­|a A. je te­le­fo­ni­ra­la i na­kon dva me­se­ca, i opet pi­ta­la ima
li ka­kvih no­vo­sti od Star­ca. Od we­ga je, me­|u­tim, uvek do­bi­ja­la je­dan
isti od­go­vor: da ima­ju po­ve­re­wa u Bo­ga, da se mo­le i da se ne bri­nu.
Bio je 21. ok­to­bar 1987, dan kad se sla­vi po­men sve­tog Hri­sto­du­la,
~i­ji je ime­wak naj­po­bo­`ni­ji sta­rac i na­sto­ja­teq sve­tog ma­na­sti­ra
Ku­tlu­mu­{a, ar­hi­man­drit Hri­sto­dul. Obi­~aj je da na taj dan u obi­
teq do­|u svi oni oci ko­ji za­vi­se od ovog ma­na­sti­ra i da se tu za­jed­no
po­mo­le za na­sto­ja­te­qa. Ta­ko je i sta­rac Paj­si­je sva­ke go­di­ne na ovaj
dan do­la­zio u obi­teq.
Do­{ao je i to­ga pu­ta, na dan 21. ok­to­bra 1987. go­di­ne. Na­kon {to
je od­slu­`e­na bo­`an­stve­na Li­tur­gi­ja, svi su se oku­pi­li u go­sto­prim­
ni­ci. Dok smo do­bi­ja­li po­slu­`e­we, za­zvo­nio je te­le­fon u kan­ce­la­ri­
ji. Po­no­vo je te­le­fo­ni­ra­la go­spo­|a A. Mi smo joj re­kli da je Sta­rac
zbog pra­zni­ka do­{ao ova­mo i da }e­mo ga upi­ta­ti ~im se uka­`e po­vo­
qan tre­nu­tak. Za­mo­li­li smo je da se ka­sni­je opet ja­vi, ka­ko bi­smo joj
pre­ne­li we­gov od­go­vor.
Kad se za­vr­{i­lo po­slu­`e­we, pri­{ao sam Star­cu i upi­tao ga:
"Star­~e, {ta }e bi­ti s go­spo­|om A. i s onim pi­lo­ti­ma? Ona stal­
no zo­ve i ras­pi­tu­je se. Evo, ma­lo­pre je te­le­fo­ni­ra­la i zva­}e nas to­kom
~i­ta­vog da­na. [ta da joj ka­`em? Ona pre­kli­we za Va­{u po­mo}, jer su
ro­di­te­qi pi­lo­ta svu svo­ju na­du po­lo­`i­li na Bo­ga i na Vas."
Sta­rac je ta­da s osme­hom od­go­vo­rio:
"Re­ci go­spo­|i A. da imam do­bre no­vo­sti: de­ca su zdra­va (Star­ca
je o to­me oba­ve­stio Sam Bog). Ne­ka se i da­qe mo­le da bi im Bog po­
mo­gao!"
To nam je re­kao Sta­rac, i to smo ka­sni­je pre­ne­li go­spo­|i A., ko­ja
se mno­go ob­ra­do­va­la i na­sta­vi­la da se mo­li, okri­liv­{i se na­dom.
Od to­ga da­na, pro­{la je ~i­ta­va go­di­na bez ika­kvih ve­sti. Sta­rac
ih je stal­no sa­ve­to­vao da se mo­le. U sep­tem­bru 1988. sti­gle su pr­ve
ve­sti: obo­ji­ca pi­lo­ta bi­li su `i­vi i zdra­vi, a je­dan od wih je ~ak po­
slao i pi­smo, oba­ve­{ta­va­ju­}i {ta se do­go­di­lo i gde se na­la­ze.
Bu­du­}i da je te­ma ve­o­ma de­li­kat­na, ne­}u se za­u­sta­vqa­ti na po­je­
di­no­sti­ma, ka­ko ne bih iza­zvao ozbiq­ne po­sle­di­ce za po­lo­`aj dvo­ji­
ce pi­lo­ta. Mo­gu da ka­`em sa­mo to, da zna­mo {ta se do­go­di­lo i ka­ko
se sru­{io avi­on, gde je i u ko­ju su­sed­nu ze­mqu sle­teo, u ka­kvim su
voj­nim za­tvo­ri­ma za­to­~e­na dvo­ji­ca na­{ih pi­lo­ta i da vla­da ili voj­
ska mo­gu da stu­pe u ve­zu s wi­ma. Ro­di­te­qi pi­lo­ta su, sa svo­je stra­ne,
u~i­ni­li sve {to je bi­lo u wi­ho­voj mo­}i. Sa­da je vre­me da vla­da i
264 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
od­go­vor­na li­ca u mi­ni­star­stvu od­bra­ne i ino­stra­nih po­slo­va po­ka­
`u svo­ju do­vi­tqi­vost.
Sve }e dobro pro}i!
Bio je 29. 8. 1993, 11 ~a­so­va i 30 mi­nu­ta. E. se sa gru­pom svo­jih
pri­ja­te­qa na­la­zio kod ka­pi­je, o~e­ku­ju­}i da im Sta­rac otvo­ri. Na­kon
dva­de­set mi­nu­ta Sta­rac je iza­{ao i otvo­rio vra­ta, ra­do­sno po­zdra­
vqa­ju­}i sva­ko­ga od wih. U gru­pi se na­la­zio i de­se­to­go­di­{wi de­~ak.
Sta­rac ga je upi­tao:
"Ka­ko se zo­ve{?"
"Ko­sta."
"Do­|i, Ko­sta, ko­jeg pra­znu­ju na dan sve­tog Ge­or­gi­ja!"
Kad su svi se­li, po­~e­la je "pro­ce­du­ra po­slu­`i­va­wa". Sta­rac ih je
po­slu­`io ra­tlu­kom i do­neo ~a­{e, pu­ne sve­`e vo­de. Za­tim je jed­nog
po jed­nog od­vo­dio u stra­nu, sa­slu­{ao wi­ho­ve ne­vo­qe i da­vao svo­je
smi­re­ne i o~in­ske sa­ve­te.
Po­zvao je i E. i upi­tao ga ka­kav je ciq we­go­ve po­se­te. On mu je
re­kao da ima ve­o­ma ozbi­qan zdrav­stve­ni pro­blem i da su le­ka­ri za­
kqu­~i­li sle­de­}e: neo­p­hod­no je da {to pre ode na bol­ni~­ko le­~e­we i
da ope­ri­{e plu}­no kri­lo. Sa­da je tra­`io Star­~e­vo mi­{qe­we: da li
da se ope­ri­{e ili ne?
Za sve vre­me, dok je E. iz­la­gao svoj pro­blem, Sta­rac je bio po­gru­
`en u ne­{to dru­go i mo­glo se u~i­ni­ti da raz­go­va­ra sa ne­kim dru­gim
a ne sa E. U jed­nom tre­nut­ku, on se okre­nuo i re­kao:
"Tvo­ja sta­ra bo­lest ne­ma ni­ka­kve ve­ze s tim, {to te sa­da mu­~i.
Mo­li se i u~i­ni ona­ko, ka­ko ti ka­`u le­ka­ri. Ako oni sma­tra­ju da je
po­treb­na ope­ra­ci­ja na plu}­nom kri­lu, po­u­zdaj se u wih i ne pla­{i se!"
Na­kon {to ga je tri pu­ta o~in­ski po­tap­{ao po le­|i­ma, kao {to
je i obi~­no ~i­nio, Sta­rac mu je, gla­som ko­ji je po­ka­zi­vao du­bo­ku uve­
re­nost, re­kao sle­de­}e:
"Sve }e do­bro pro­}i! Sve }e do­bro pro­}i! Tu­mor ko­ji ima{ u plu­­
}i­ma iza­zvan je bri­ga­ma i ne­mi­rom. Ja imam {e­zde­set de­vet go­di­na a
ve} {e­sna­est go­di­na `i­vim s po­lo­vi­nom plu}­nog kri­la! Ne bri­ni, ja
}u se po­mo­li­ti za te­be i sve }e bi­ti do­bro! Mo­li se i ti za se­be!"
^i­ta­vo dru­{tvo je usta­lo i pri­pre­ma­lo se da kre­ne. Opro­sti­li
su se sa Star­cem i oti­{li.
E. se na­kon tri da­na vra­tio ku­}i. We­go­vo zdrav­stve­no sta­we se
iz da­na u dan po­gor­{a­va­lo. Oba­ve­stio je le­ka­ra i ro­di­te­qe da mu je
ve­o­ma lo­{e. Spa­vao je na sto­li­ci jer zbog gu­{e­wa, iza­zva­nog ve­li­kim
ote­kli­na­ma, ni­je mo­gao da le­`i na kre­ve­tu.
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 265
Na dan 21. 10. 1993. bio je hit­no sme­{ten na pul­mo­lo­{ku kli­ni­ku
Uni­ver­zi­te­ta. Zbog ozbiq­no­sti slu­~a­ja, svi le­ka­ri su se oku­pi­li oko
we­ga i po­ku­{a­va­li da mu uka­`u neo­p­hod­nu po­mo}. Me­|u­tim, ni­ko ni­
{ta ni­je mo­gao da u~i­ni, jer je ve} ~i­ta­vo te­lo bi­lo ote­~e­no. Imao
je iz­u­zet­no vi­sok pri­ti­sak, 260/150. Ma ko­li­ko da su se tru­di­le, me­
di­cin­ske se­stre zbog ote­~e­no­sti ni­su mo­gle da pro­na­|u ve­nu. Sva­ki
mi­nut je bio pra­vo mu­~e­we za E., i on je di­sao s ve­li­kim na­po­rom. E.
je u o~a­ja­wu pri­me­tio da se iz mi­nu­ta i mi­nut de­{a­va ne­{to stra­{no
i po­vi­kao: "Po­mo­zi­te mi! Ne mo­gu vi­{e! Po­mo­zi­te mi!"
Pro­fe­sor, go­spo­din K., po­ku­{ao je da ga umi­ri. U tom dra­ma­ti~­
nom tre­nut­ku E. je bio u o~i­gled­noj opa­sno­sti. Pot­pu­no je za­bo­ra­vio
da mu je ne­ko obe­}ao da }e se mo­li­ti za we­ga i da }e sve do­bro pro­}i.
Tre­ba­lo je, me­|u­tim, da se do­go­di ne­{to {to ~i­ta­vog `i­vo­ta ne­}e
mo­}i da za­bo­ra­vi.
U vre­me kad je bio okru­`en le­ka­ri­ma i se­stra­ma, ode­ve­nim u be­
lo, u pod­no`­ju svog kre­ve­ta spa­zio je i star­ca Paj­si­ja, ~i­ji je lik bio
is­pu­wen nad­ze­maq­skim spo­koj­stvom i bla­go­{}u. Me­di­cin­ska se­stra,
ko­ja je sta­ja­la po­red Star­ca, ra­do­sno je uz­vik­nu­la:
"Pro­na­{la sam ve­nu! Pro­na­{la sam ve­nu!"
Po­ja­vu Star­ca i we­go­vo i{­~e­znu­}e ni­ko ni­je pri­me­tio osim sa­
mog E.
Jed­no za dru­gim, za­po­~e­li su le­~e­we i is­pi­ti­va­wa.
Na dan 22, 23. i 24. 10. 1993. E. sta­we je i da­qe bi­lo kri­ti~­no:
ni­je se po­boq­{a­lo, ali se ni­je ni po­gor­{a­va­lo. U po­ne­de­qak, 25. ok­
to­bra, uo~i da­na po­me­na sv. Di­mi­tri­ja So­lun­skog, le­ka­ri su do­{li
da ga pre­gle­da­ju. U me­|u­vre­me­nu su sti­gli re­zul­ta­ti ana­li­za i oni
su ga upi­ta­li ka­ko se ose­}a.
"Mi­slim da }e mi su­tra bi­ti ma­lo bo­qe", od­go­vo­rio je E.
Je­dan od le­ka­ra je tu­`no klim­nuo gla­vom i upi­tao ga da li ov­de
ima ne­ko­ga od rod­bi­ne. On je od­go­vo­rio da je tu we­gov brat G. Le­ka­ri
su za­tra­`i­li da brat do­|e u wi­hov ka­bi­net,
Do­{ao je go­spo­din G. i le­ka­ri su mu sa­op­{ti­li sle­de­}e:
"Ana­li­ze su po­ka­za­le ono ~e­ga smo se pla­{i­li. Va{ brat ima
je­dan ob­lik ra­ka ko­ji se ve­o­ma br­zo raz­vi­ja. Znaj­te da }e to­kom ove
no­}i na­stu­pi­ti kri­za."
Oko 16 ~a­so­va su svi we­go­vi ro­|a­ci oti­{li iz bol­ni­ce. Ostao je
sa­mo brat, G., da bi ga ukre­pio u tim te­{kim ~a­so­vi­ma. E. je pri­mao
se­ru­me i imao apa­rat s ki­se­o­ni­kom, ta­ko da je bi­lo neo­p­hod­no da ne­
ko osta­ne u so­bi. Do­go­di­lo se da je oko po­no­}i umor­ni G. za­spao. We­
gov brat je pre­`i­vqa­vao u`a­sne i mu~­ne tre­nut­ke. Te­{ko da bi se
266 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
uop­{te mo­gla opi­sa­ti ta dra­ma­ti~­na no} ko­ju je E. pre­`i­veo. I on
sam je na­kon to­ga go­vo­rio da je to za we­ga bi­la "Var­to­lo­mej­ska no}".
U ta­ko bez­na­de­`nom sta­wu, uzdao se sa­mo u Bo­ga, zbog mo­li­ta­va star­
ca Paj­si­ja.
U 2 ~a­sa i 20 mi­nu­ta po­sle po­no­}i, u bol­ni~­koj so­bi se po­ja­vio
Sta­rac i svo­jim slat­kim, ti­him gla­som po­no­vio:
"Sve }e do­bro pro­}i!"
U 2. 40. min E. vi­{e ni­je iz­dr­`ao i pro­bu­dio je bra­ta, ko­ji je ~vr­
sto spa­vao. Is­pri­~ao mu je o ~u­de­snoj po­se­ti i o obe­}a­wu da }e sve
bi­ti do­bro, ko­je je do­bio od iza­bra­nog sa­su­da Bo­`i­jeg.
Da­nas, dok pi­{em ovu kwi­gu, E. je sa­svim zdrav. Le­ka­ri ne mo­gu
ni­ti da po­ve­ru­ju svo­jim o~i­ma ni­ti da ob­ja­sne ka­ko je on ostao `iv
i da je, {to je naj­va­`ni­je, "sve do­bro pro­{lo!"
Sa~uvaj nas, Bo`e, od gradskih zveri!
Go­spo­din H. je na Sve­tu Go­ru do­pu­to­vao iz da­le­ke Ka­na­de i po­se­tio
je Star­ca u we­go­voj ke­li­ji "Pa­na­gu­da". Tom pri­li­kom je pr­vi put vi­deo
Star­ca. Po­klo­nio mu se ra­di bla­go­slo­va. On ga je pa­`qi­vo po­gle­dao
i pr­ve re­~i, ko­je je iz­go­vo­rio, bi­le su za H. ve­o­ma ta­jan­stve­ne:
"^e­do mo­je H., ne­ka nas Bog sa­~u­va od grad­skih zve­ri!"
Star­~e­ve re­~i je raz­um ­ eo ka­sni­je, kad se vra­tio u Ka­na­du. Na­kon
iz­ve­snog vre­me­na, je­dan Je­vre­jin je neo­pi­si­vo po­~eo da ote­`a­va we­gov
`i­vot. On je uisti­nu bio qu­ta grad­ska zver, ko­ja sve do da­nas mu­~i i
we­ga i ~i­ta­vu we­go­vu po­ro­di­cu. Ma ka­kve me­re da pre­du­zmu, ne mo­gu
da ga se oslo­bo­de. Po­mo­li­mo se i mi, svi za­jed­no, da Bog mo­li­tva­ma
star­ca Paj­si­ja iz­ba­vi na­{eg do­brog bra­ta H. od is­ku­{e­wa ove grad­
ske zve­ri.
Ako "ne bude imala `ivot", ima}e Spasiteqa
Kod Star­ca je do­{ao je­dan za­bri­nu­ti po­klo­nik. We­go­va ro­|a­ka
je bo­lo­va­la od jed­nog ob­li­ka ra­ka ko­ji se br­zo raz­vi­jao, i le­ka­ri su
iz­ja­vi­li da ne­}e jo{ du­go `i­ve­ti.
Brat je is­pri­~ao Star­cu o ono­me {to se do­go­di­lo i za­pi­tao:
"[ta Vi mi­sli­te, Star­~e, ho­}e li ona pre­`i­ve­ti?"
Sta­rac je od­go­vo­rio:
"Mi smo du­`ni da se s ve­rom mo­li­mo i da tra­`i­mo ono, {to ho­}e
do­bri Bog."
Me­|u­tim, brat mu se na­kon iz­ve­snog vre­me­na obra­tio s istim pi­
ta­wem, `e­le­}i da se oba­ve­sti o toj kon­kret­noj oso­bi.
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 267
Sta­rac mu je po­no­vio da tim pi­ta­wi­ma tre­ba pri­stu­pa­ti is­kqu­
~i­vo s mo­li­tvom i s ve­rom u Hri­sta. ^o­vek je, me­|u­tim, i da­qe bio
upo­ran, pa je i tre­}i put upi­tao:
"Star­~e, re­ci­te mi ho­}e li ona `i­ve­ti [dosl. ho­}e li ona ima­ti
`i­vot; prim. prev.]?"
Sta­rac mu je tad od­go­vo­rio:
"Eh, bla­go­slo­ve­ni, ako ne bu­de ima­la `i­vot, ima­}e Spa­si­te­qa!"
Ne brini se, ~edo moje!
Za­jed­no sa jo{ dvo­ji­com sa­bra­}e, go­spo­din K. T. se uju­tro 23. ok­to­
bra 1993. iz Ati­ne za­pu­tio na tro­dnev­no po­klo­we­we na Sve­tu Go­ru, u
Gra­di­nu Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce.
Pro­la­ze­}i kroz So­lun, u bol­ni­ci Te­a­ge­nio po­se­tio je svo­ju se­stru,
P. P. Ona se ta­mo opo­ra­vqa­la na­kon ni­za te­{kih ope­ra­ci­ja, po­sle­di­
ca me­la­no­ma pe­tog ste­pe­na, ko­ji je ima­la na no­zi.
K. je u{ao u bol­ni~­ku so­bu i za­te­kao svo­ju se­stru u ve­o­ma lo­{em
sta­wu, bu­du­}i da je bi­la iz­lo­`e­na he­mo­te­ra­pi­ji ko­ju je te­{ko pod­no­
si­la. U so­bi je bi­lo jo{ de­set kre­ve­ta na ko­ji­ma su le­`a­li te­{ki
bo­le­sni­ci, zbog ~e­ga se mno­go uz­ne­mi­rio. S ve­li­kim na­po­rom ob­ja­
snio je se­stri da pu­tu­ju na Sve­tu Go­ru, i ona je za­tra­`i­la da se ta­mo,
u Gra­di­ni Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, po­mo­li za wu.
U Ura­no­po­lis su sti­gli po­sle pod­ne. Na wi­ho­vu sre­}u, ta­mo su
sre­li put­ni­ka ko­ji je do­{ao iz Oro­po­sa Ati~­kog, ima­ju­}i isti ciq
– da po­se­ti star­ca Paj­si­ja. Re­kli su mu da pr­vi put pu­tu­ju na Sve­tu
Go­ru, a on ih je po­sa­ve­to­vao da u sva­kom slu­~a­ju po­se­te star­ca Paj­si­ja
i da uzmu we­gov bla­go­slov.
Su­tra­dan su do­pu­to­va­li na Sve­tu Go­ru. Pr­vu no} su pro­ve­li u
ma­na­sti­ru Sve­tog Pa­vla, da bi sle­de­}eg da­na oti­{li u ma­na­stir
Ku­tlu­mu{. To­ga da­na, na­kon obe­da, spu­sti­li su se niz sta­zi­cu ko­ja
vo­di do Star­~e­ve ke­li­je. Na pu­tu su sre­li ne­ke po­klo­ni­ke ko­ji su se
iz Star­~e­ve ke­li­je vra­}a­li raz­o­~a­ra­ni, bu­du­}i da ni­su us­pe­li da ga
vi­de. Ube­|i­va­li su ih da uza­lud­no si­la­ze niz sta­zu. K. je, me­|u­tim,
zah­te­vao da na­sta­ve istim pu­tem. Kad su naj­zad sti­gli i po­zvo­ni­li
na ka­pi­ji, tr­pe­qi­vo su i s mo­li­tvom ~e­ka­li po­la sa­ta. Vra­ta su se od­
jed­nom otvo­ri­la i po­ja­vio se sta­rac Paj­si­je. Bio je bo­le­stan, ta­ko da
je ko­ra­~ao ve­o­ma spo­ro. Do­{ao je do ka­pi­je, ru­ka­ma do­ta­kao ogra­du i,
ba­civ­{i pro­nic­qiv po­gled na sva­ko­ga od wih, s osme­hom upi­tao:
"[ta ho­}e­te, de­co? Vi­dim da ste svi zdra­vi!"
Je­dan od wih je re­kao:
268 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
"Ka­ko to mi­sli­te da smo zdra­vi? Ja uzi­mam pet­na­est le­ko­va i do­
{ao sam ova­mo da Vas pi­tam da li da tu do­zu uma­wim za po­lo­vi­nu!"
"Po­slu­{aj me, ~e­do mo­je. Kao pr­vo, slu­{aj le­ka­ra i svog du­hov­ni­
ka, a ja }u se sa svo­je stra­ne mo­li­ti da svi bu­de­te zdra­vi!"
Za­tim se ogla­sio i K.:
"Star­~e, do­{ao sam da uzmem Va{ bla­go­slov i da po­raz­go­va­ram o
svo­jim pro­ble­mi­ma!"
Sta­rac je otvo­rio ka­pi­ju i svi su u{li u dvo­ri­{te. Me­|u­tim, zbog
bo­le­sti ih je za­mo­lio da bu­du krat­ki. Iz ce­le gru­pe iz­dvo­jio je je­di­no
K. On mu se po­ve­rio i is­pri­~ao o svo­joj te­{ko bo­le­snoj se­stri. Uz­ne­
mi­riv­{i se i vi­dev­{i Star­~e­vo sa­`a­qe­we, po­~eo je na­glas da je­ca.
Sta­rac ga je po­tap­{ao po ra­me­nu i gla­som, ko­ji je bio pre­pun bla­
go­sti, re­kao:
"Ne bri­ni! Re­ci se­stri da slu­{a sa­ve­te le­ka­ra, a mi }e­mo se po­
mo­li­ti za wu!"
Upi­tao ga je za se­stri­no ime ali K., zbog uz­bu­|e­wa, ni­je mo­gao ni
da pro­go­vo­ri.
"Ne bri­ni, ~e­do mo­je, ja }u se po­mo­li­ti za wu!"
Do­biv­{i obe­}a­we od Star­ca i slu­{a­ju­}i ube­dqi­vi ton we­go­vog
gla­sa, K. mu je ce­li­vao ru­ku i la­ga­no se uda­qio, ose­}a­ju­}i ~u­de­sno
stra­ho­po­{to­va­we. We­go­vo sr­ce je sad ose­}a­lo spo­koj­stvo, po­ve­re­we
i si­gur­nost, jer mu je Bog do­pu­stio da pro­blem, ko­ji ga je mu­~io, po­
ve­ri u si­gur­ne ru­ke.
Od tog su­sre­ta je pro­{lo ne­ko­li­ko go­di­na, i we­go­va se­stra je da­
nas zdra­va. Obo­je ose­}a­ju da ih je nat­kri­li­la Star­~e­va qu­bav i da se
sve za­vr­{i­lo na naj­bo­qi na­~in. Oni ve­ru­ju da se i da­nas sve do­bro
od­vi­ja za­hva­qu­ju­}i mo­li­tvi Star­ca, ko­ja {ti­ti i po­ma­`e sva­ko­ga ko
mu s ve­rom pri­tek­ne.
Da budete bez jezika!
Jed­nom pri­li­kom je kod Star­ca si­{lo ne­ko­li­ko u~e­ni­ka Ato­ni­ja­
de (sve­to­gor­ske du­hov­ne {ko­le). Oni su mno­go vo­le­li Star­ca i ~e­sto
su se s wim sa­ve­to­va­li. Sta­rac ih je po­slu­`io onim {to je do­bio od
po­klo­ni­ka, a on­da seo po­red wih. U~e­ni­ci su, sa svo­je stra­ne, iz­ra­`a­va­
li qu­bav pre­ma mo­na­{tvu, go­vo­re­}i da bi `e­le­li da kre­nu tim pu­tem.
Vi­dev­{i is­kre­nu rev­nost tih ~i­stih du­{a ali isto­vre­me­no `e­le­}i da
ih sa­~u­va od pre­u­ra­we­nih od­lu­ka, Sta­rac im je bla­go­na­klo­no re­kao:
"Da bih vas uzeo za po­slu­{ni­ke, mo­ra­te naj­pre da za­vr­{i­te {ko­lu!
Za­tim }e­te po­}i na Uni­ver­zi­tet i na­u­~i­ti dva – tri stra­na je­zi­ka,
ali… da bu­de­te bez je­zi­ka!" (Sta­rac je pod tim pod­ra­zu­me­vao da me­|u
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 269
u~e­ni­ci­ma, ko­ji }e na­u­~i­ti je­zi­ke, ne bi tre­ba­lo da bu­de onih ko­ji
}e pra­zno­slo­vi­ti.)
* * *
U~e­ni­ci pr­vog raz­re­da Ato­ni­ja­de od­lu­~i­li su da, za­jed­no sa svo­
jim pre­da­va­~em, po­se­te star­ca Paj­si­ja. Za­jed­no su si­{li do we­go­ve
ke­li­je, i on ih je pri­mio bla­go­na­klo­no i s qu­ba­vqu. Po­slu­`io ih je
ra­tlu­kom i vo­dom, a za­tim seo po­red wih i go­vo­rio im o mno­go ~e­mu,
{to je bi­lo du­{e­ko­ri­sno za wi­hov uz­rast. Kad su de­ca po­~e­la odu­{e­
vqe­no da go­vo­re o mo­na­{tvu, Sta­rac im je re­kao:
"Ov­de, u ovoj ke­li­ji, ne mo­gu da vas za­dr­`im kao po­slu­{ni­ke, jer
vas je mno­go. Me­|u­tim, ipak }u ne­{to u~i­ni­ti za vas: pret­po­sta­vi­mo
da bi­smo tro­ji­cu od vas mo­gli da po­{a­qe­mo kao mi­si­o­na­re!"
Po­gle­dav­{i sve wih, uka­zao je na tro­ji­cu, po­{to su ti de­~a­ci
stal­no "dr­`a­li pro­po­ve­di" osta­li­ma u ovoj {ko­li.
Du­hov­na be­se­da sa Star­cem se na­sta­vi­la i on je do­pu­stio da bla­
go­dat, ko­ja je `i­ve­la u we­mu, dej­stvu­je na ta­kav na­~in da omo­gu­}i da
we­go­vi mla­di po­se­ti­o­ci, vi­dev­{i svo­jim o~i­ma i slu­{a­ju­}i svo­jim
u{i­ma, po­sta­ve ~vr­ste te­me­qe svo­joj ve­ri. Obra­tiv­{i se dvo­ji­ci de­
~a­ka, ko­ji su bi­li bra­}a po te­lu, Sta­rac im je re­kao:
"Iz kog ma­lo­az­ ij­skog me­sta po­ti­~e va{ otac?"
Oni su mu za­pre­pa­{}e­no od­go­vo­ri­li:
"Iz Ni­ko­me­di­je."
U~e­ni­ci su usta­li i, uzev­{i bla­go­slov, oti­{li od Star­ca.
On ih je is­pra­tio re­~i­ma:
"Sad kad smo se upo­zna­li i po­sta­li pri­ja­te­qi, mo­ra­te pa­zi­ti da
osta­ne­mo u qu­ba­vi! ^u­vaj­te se, jer ako do­znam da se r|a­vo po­na­{a­te u
{ko­li, odav­de }u vas ga­|a­ti ka­me­wem!"
U~e­ni­ci su po­{li po­vrat­nim pu­tem. Sta­zi­ca je od­je­ki­va­la od wi­
ho­vog `i­vog raz­go­vo­ra o ta­ko mno­gim i va­`nim du­hov­nim opi­ti­ma,
ko­je su za ta­ko krat­ko vre­me do­`i­ve­li po­red ve­li­kog Star­ca.
Duhovna plemenitost je sasvim i{~ezla
"Mno­go `a­lim {to ve­}i­ni na­{ih mla­dih qu­di ne­do­sta­je du­hov­na
ple­me­ni­tost. Ka­rak­te­ri­sti~­na cr­ta du­hov­ne ple­me­ni­to­sti je da sve
~i­ni is­kqu­~i­vo i je­di­no zbog bla­go­~e­{}a, ra­di qu­ba­vi Bo­`i­je a ne
ra­di ego­i­zma, od­no­sno, ima­ju­}i za ciq sop­stve­nu ko­rist. Da­nas sva­
ko mo­`e da se uve­ri da ~ak i du­hov­ni qu­di ko­ri­ste svo­je pri­ja­te­qe
is­kqu­~i­vo i je­di­no zbog sop­stve­ne ko­ri­sti. Kad po­sto­ji sa­mo­qu­bqe,
on­da ni­je­dan na­por ne do­no­si do­bro. Ti­me se sve kva­ri, kao {to se
po­kva­ri i omlet ka­da u we­ga pad­ne pti~­ja ne­~i­sto­ta."
270 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Ho}e li ti biti dovoqno?
Bio je 21. ok­to­bar, dan po­me­na sve­tog Hri­sto­du­la. U ma­na­sti­ru
Ku­tlu­mu{, svoj imen­dan sla­vio je na­sto­ja­teq ove obi­te­qi, a ka­ko i
ja no­sim ime ovog sve­ti­te­qa, pra­zno­vao sam i ja. Sva bra­}a su se na­la­
zi­la u go­stin­skoj so­bi, gde smo se mo­li­li za igu­ma­na obi­te­qi. Ja sam
sa jed­nim bra­tom bio u ku­hi­wi, gde smo pri­pre­ma­li po­slu­`e­we.
U to vre­me ose­}ao sam ve­li­ki ego­i­zam. Bio sam po­~et­nik u mo­na­
{kom `i­vo­tu i imao sam po­mi­sao da po­sta­nem bo­qi i bo­ga­ti­ji vr­li­
na­ma ne­go moj sta­rac. Ja, na­rav­no, ni­sam raz­u­me­vao svo­je po­mi­sli. Ka­
ko ni­ko­me o wi­ma ni­sam go­vo­rio, ni­ko ni­je ni mo­gao da mi po­mog­ne.
Me­|u­tim, o tim po­mi­sli­ma je bio "oba­ve­{ten" sta­rac Paj­si­je, u ko­jem
je uvek dej­stvo­va­la bla­go­dat Sve­to­ga Du­ha. On mi je na blag i do­bar
na­~in omo­gu­}io da ose­tim svoj ve­li­ki pad.
Da­kle, dok smo pri­pre­ma­li po­slu­`e­we, sa pu­ta se za­~uo ne­ki {um:
ne­ko­li­ci­na bra­}e je `u­ri­la da nas oba­ve­sti da do­la­zi sta­rac Paj­si­je.
Pre­ki­nuo sam s pri­pre­mom po­slu­`e­wa i iza­{ao kroz ku­hiw­ska vra­
ta, ko­ja su vo­di­la ne­po­sred­no na put. Kad je sti­gao Sta­rac, po­klo­nio
sam se sa `e­qom da mu ce­li­vam ru­ku. Ta­da je je­dan od ota­ca, ko­ji su
i{li za wim, re­kao:
"Da­nas pra­znu­je i otac Hri­sto­dul!"
Sta­rac me upi­tao:
"I ti, da­kle, da­nas pra­znu­je{? [ta da ti po­`e­lim? Mo­lim se da
igu­man obi­te­qi po­sta­ne kao pre­po­dob­ni Hri­sto­dul na Pat­mo­su, a da
ti po­sta­ne{ kao igu­man!"
Na­sme­{io se i od­ma­kao dva – tri ko­ra­ka, a za­tim se za­u­sta­vio.
Po­no­vo se okre­nuo pre­ma me­ni i re­kao:
"Zar ti to ni­je do­voq­no?"
Na­kon to­ga je oti­{ao u go­stin­sku oda­ju.
Od tog tre­nut­ka is­po­qio se moj ego­i­zam! Po­~e­le su da me mu­~e unu­
tra­{we po­mi­sli i bio sam uz­ne­mi­ren zbog to­ga {to je Sta­rac igu­ma­nu
po­`e­leo da bu­de kao pre­po­dob­ni Hri­sto­dul, a me­ni sa­mo (!) da bu­dem
kao igu­man. Me­|u­tim, Sta­rac mi je na pre­kra­san na­~in omo­gu­}io da
ose­tim da me mu­~i ego­iz­ am a da ja to­ga ni­sam sve­stan. U iz­ve­snom
tre­nut­ku sam shva­tio da je Sta­rac i me­ni i igu­ma­nu po­`e­leo jed­no
isto! Na taj na­~in mi je svo­jim ra­su­|i­va­wem i qu­ba­vqu omo­gu­}io da
po­znam svoj ego­i­zam, da se smi­ru­jem i pod­vi­za­vam sra­zmer­no svo­jim
sna­ga­ma i da ga (ego­i­zam) sa­mim tim is­te­ram.
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 271
Molitveni pokrov
U jed­noj od gr~­kih obla­sti `i­veo je ne­ki pred­u­zi­ma~, ko­ji je imao
fa­bri­ku. On je bio Star­~ev po­zna­nik. Bio je po­bo­`an, mi­lo­sr­dan i
do­bar, zbog ~e­ga ga je Sta­rac i vo­leo. Pri­dr­`a­vao se za­ko­na i re­dov­
no pla­}ao sve po­re­ze.
Jed­nom pri­li­kom je po­ru­~io da mu do­ve­zu ma­te­ri­jal za pro­iz­vod­wu.
Sti­gao je ka­mi­on i is­to­va­rio ro­bu. Me­|u­tim, po­bo­`nom pred­u­zi­ma­
~u su re­kli da je ta ro­ba ile­gal­no u{la u Gr~­ku. Zbog to­ga mu ni­su
pod­ne­li ce­nov­nik, ra­~u­na­ju­}i na ve­li­ku ma­te­ri­jal­nu ko­rist. Pred­u­
zi­ma~ se na­{ao u te­{kom po­lo­`a­ju. Ka­ko ni­je `e­leo da uvre­di one
ko­ji su mu do­ve­zli to­var, pre­u­zeo je ro­bu ali je po­mi­slio da }e do­bit,
ko­ju ostva­ri na toj neo­po­re­zo­va­noj ro­bi, da­ti kao mi­lo­sti­wu. On je
to uisti­nu i u~i­nio.
Bu­du­}i da je bio po­bo­`an i mi­lo­sr­dan, Bog je, pre­ma dej­stvo­va­wu
Svog pro­mi­sla, ustro­jio da se on bla­go­vre­me­no oba­ve­sti da je kom­pa­ni­
ja, ko­ja ga je snab­de­la kri­jum­~a­re­nom ro­bom, snab­de­va­la ro­bom i dru­ga
gr~­ka pred­u­ze­}a. Za wih je do­zna­la i slu­`ba za pro­gon kri­jum­~a­ra.
Kad je po­hap­si­la vo­|e kri­jum­~a­ra, ova slu­`ba je po­~e­la da is­tra­`u­je
i ko­me je bi­la pro­da­ta ova ro­ba. Je­dan od kri­jum­~a­ra je is­crp­no is­
pri­~ao ku­da je i kod ko­ga pu­to­vao. Tom pri­li­kom je po­me­nuo i onog
po­bo­`nog pred­uz­ i­ma­~a.
Za­dr­`av­{i sve­do­ka, slu­`ba za pro­gon kri­jum­~a­ra je na­re­di­la da
se spro­ve­de ne­na­ja­vqe­na kon­tro­la svih pred­uz­ e­}a, ko­ja su se snab­de­
va­la kri­jum­~a­re­nom ro­bom.
Bi­lo je dva­na­est ~a­so­va no­}u, kad je za­zvo­nio te­le­fon do­brog pred­
u­zi­ma­~a. Pre­ma pro­mi­slu Bo­`i­jem, oba­ve­sti­li su ga o onom {to se
do­go­di­lo i da }e u zo­ru do­}i slu­`ba za pro­gon kri­jum­~a­ra, ko­ja }e
iz­vr­{i­ti pre­tres u we­go­vom pred­uz­ e­}u.
Na­kon ovog te­le­fon­skog raz­go­vo­ra, pred­u­zet­nik je od­mah kre­nuo.
Za­jed­no sa svo­jim po­zna­ni­ci­ma, uto­va­rio je svu ro­bu u je­dan ka­mi­on
ko­ji je od­ve­zao u tu­|e skla­di­{te, ki­lo­me­tri­ma da­le­ko od svog pred­
u­ze­}a.
Slu­`ba za pro­gon kri­jum­~a­ra do­{la je ra­no uju­tro u pred­uz­ e­}e i
pre­tre­sla sva­ki we­gov ugao. Ka­ko ni­{ta ni­su na­{li, hte­li su da vi­de
pred­u­zi­ma­~a. On je, me­|u­tim, bio od­su­tan. Za­tra­`i­li su od se­kre­ta­ra
da se od­mah po po­vrat­ku ja­vi u wi­ho­vu kan­ce­la­ri­ju.
Do­bri pred­u­zi­ma~ je od­mah od nas za­tra­`io da oba­ve­sti­mo star­ca
Paj­si­ja o sve­mu {to se do­go­di­lo. Za­tra­`io je we­gov sa­vet o to­me {ta
da u~i­ni i {ta da ka­`e ta­mo gde su ga po­zva­li.
272 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Oti­{li smo kod Star­ca i pre­ne­li mu sve {to nam je re­kao pred­u­
zi­ma~. On je re­kao da bi kri­jum­~a­re­nu ro­bu od­mah tre­ba­lo pre­ba­ci­ti
iz skla­di­{ta u ko­jem se na­la­zi­la i sklo­ni­ti je na ne­ko uda­qe­ni­je
me­sto, gde ne­}e po­sto­ja­ti opa­snost da joj se u|e u trag. Sta­rac je za­
tim do­dao:
"Ja }u se po­mo­li­ti da se taj ne­spo­ra­zum do­bro za­vr­{i. Re­ci­te mu
da pa­zi, ka­ko ne bi i dru­gi put uzeo ne­za­ko­ni­te stva­ri."
Oba­ve­sti­li smo do­brog pred­u­zi­ma­~a o sve­mu {to je re­kao Sta­rac.
On je od­lu­~io da do­slov­no iz­vr­{i sve, {to mu je Sta­rac sa­ve­to­vao.
U vre­me kad je sve bi­lo pro­tiv we­ga i kad su po­sto­ja­le ote­`a­va­ju­}e
okol­no­sti, Star­~e­vim mo­li­tva­ma de­si­la su se dva ~u­da, ta­ko da pred­u­
zi­ma~ ni­je pre­tr­peo ni­ka­kvu {te­tu. O jed­nom od tih ~u­da ne­}e­mo vam
ni­{ta re­}i, jer bi to ka­zi­va­we ne­ko­ga mo­glo da do­ve­de u opa­snost.
Na­i­me, to ~u­do se do­go­di­lo pre sve­ga ne­ko­li­ko go­di­na i pred qu­di­ma
ko­ji su jo{ uvek `i­vi. Go­vo­ri­}e­mo vam sa­mo o onom dru­gom.
Na­kon {to je slu­`ba za pro­gon kri­jum­~a­ra pre­sta­la da sum­wa u
ovog pred­u­zi­ma­~a, bi­lo je neo­p­hod­no da, sle­de­}i Star­~ev sa­vet, od­ba­ci
ne­za­ko­ni­ti to­var. Po­sto­jao je jo{ je­dan pro­blem: tre­ba­lo je pro­}i kroz
se­lo, ali ka­ko je na ka­mi­o­nu bio znak we­go­vog pred­u­ze­}a, po­sto­ja­la je
opa­snost da }e ga za­u­sta­vi­ti po na­lo­gu slu­`be za pro­gon kri­jum­~a­ra.
Do­bri pred­u­zi­ma~ se uzdao u Star­~e­ve mo­li­tve i ve­ro­vao da }e mu on
po­ma­ga­ti i da­qe, kao {to ga je spa­sa­vao i do tog tre­nut­ka.
Jed­ne no­}i je kre­nuo sa sa­rad­ni­ci­ma, pro­{ao kroz se­lo i do­{ao do
skla­di­{ta. Ta­mo su ~i­ta­ve no­}i uto­va­ri­va­li ro­bu, ali ni­su us­pe­li da
je uto­va­re pre svi­ta­wa. Sa­da je pro­blem bio mno­go ve­}i. Ka­ko da kroz
se­lo pro­ve­zu ka­mi­on na­to­va­ren kri­jum­~a­re­nom ro­bom ko­ji, pri tom,
no­si znak we­go­vog pred­u­ze­}a? Svi su se uzda­li u Star­~e­ve mo­li­tve,
i od­lu­~i­li su da kre­nu. Ta­da se do­go­di­lo ne­{to sa­svim neo­~e­ki­va­no:
iako je vre­me bi­lo ve­o­ma le­po kad su do­la­zi­li u se­lo, od­jed­nom se po­
di­gla stra­{na olu­ja. Po­~eo je da du­va jak ve­tar, ta­ko da je bi­lo ne­mo­
gu­}e da se iza­|e na uli­cu. Svi `i­te­qi su se sa­kri­li u svo­je do­mo­ve.
Za­hva­qu­ju­}i toj olu­ji, ko­ja se sa­svim neo­~e­ki­va­no raz­be­sne­la, ka­mi­on
je ne­sme­ta­no pro­{ao kroz se­lo i ni­ko ga ni­je pri­me­tio. Ta­ko se do­go­
di­lo da se Star­~e­vim mo­li­tva­ma do­bri pred­u­zet­nik spa­sao od si­gur­ne
pro­pa­sti. Od tog do­ba, ni­ka­da vi­{e ni­je za­bo­ra­vio po­krov ko­ji su mu
sa­tvo­ri­le Star­~e­ve mo­li­tve, {ti­te­}i ga od ve­li­ke ne­sre­}e.
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 273
Pre svega – Bog
Po­sto­ji mno­go slu­~a­je­va da su­pru­`ni­ci ni­su ima­li de­cu, da je na­
u­ka "di­gla ru­ke" od wih i da su se oni, du­bo­ko ne­sre}­ni, opo­mi­wa­li
Star­ca. Ov­de }e­mo na­ve­sti je­dan ta­kav slu­~aj.
Go­spo­|a K. je ima­la je­dan pro­blem: pro­{lo je ve} mno­go go­di­na od
we­nog ven­~a­wa, a ona jo{ ni­je ima­la de­te. Ka­ko su go­di­ne pro­la­zi­le,
taj pro­blem je po­sta­jao sve ve­}i. U we­nom sr­cu po­~e­la su da se po­ja­vqu­
ju uz­ne­mi­ru­ju­}a i bol­na pi­ta­wa: "[ta }e re­}i qu­di? Ko­ga }u osta­vi­ti
iza se­be? Mo­`da bi tre­ba­lo da usvo­ji­mo ne­ko de­te?" Su­pru­`ni­ci­ma
se od tih te­{kih mi­sli vr­te­lo u gla­vi. Ni­o­da­kle ni­su na­zi­ra­li sve­
tlost. Le­ka­ri i na­u­ka su pri­zna­va­li da im ne mo­gu po­mo­}i. Od­lu­~i­li
su da se sret­nu sa Star­cem i da mu ot­kri­ju svoj bol.
Sta­rac ju je ute­{io:
"Ne bri­ni! Idi da se is­po­ve­di{ (ona ve} go­di­na­ma ni­je bi­la na
is­po­ve­sti), pri­~e­sti se kad ti ka­`e du­hov­nik i Bog }e ti po­da­ri­ti
de­cu. Mo­li­te se vas dvo­je, a i ja }u se po­mo­li­ti za vas!"
Do­bri su­pru­`ni­ci su u~i­ni­li sve {to im je Sta­rac re­kao. Sa­gla­
sno Star­~e­vom obe­}a­wu, Bog im je usko­ro po­da­rio de­cu. Da­nas je to
ve­o­ma do­bra po­ro­di­ca, ra­do­sna i sre}­na. Star­cu su za­hval­ni zbog dve
stva­ri: kao pr­vo, za­to {to im je po­mo­gao da kroz Sv. Taj­ne Cr­kve pri­|u
Hri­stu, a kao dru­go, {to je sa­svim pri­rod­no, za­to {to su udo­sto­je­ni
da oku­se We­go­ve iz­o­bil­ne da­ro­ve.
Bu­du­}i da smo mno­go go­di­na pro­ve­li kod Star­ca, vi­de­li smo
bez­broj sli~­nih slu­~a­je­va. Za­pa­zi­li smo da je u svim si­tu­a­ci­ja­ma
po­stu­pao na isti na­~in: tru­dio se da qu­di shva­te da je pre­vas­hod­no
po­treb­no da se po­sred­stvom Cr­kve i Sv. Taj­ni Is­po­ve­sti i Pri­~e­{}a
pri­bli­`e na­{em ne­be­skom Ocu. Ta­da }e im On, ~ak i ako oni to ne
tra­`e, da­ti dar ka­kav `e­le.
Do od­su­stva da­ro­va, na­gla­{a­vao je Sta­rac, ne do­la­zi zbog to­ga
{to ta­ko ho­}e Bog, ne­go za­to {to su se qu­di uda­qi­li od iz­vo­ra svo­jih
da­ro­va, tj. od Bo­ga, i {to se svo­jom sop­stve­nom kri­vi­com li­{a­va­ju
dej­stvo­va­wa bla­go­da­ti.
Postavqawe dijagnoze pre pronalaska osovinske tomografije
Go­spo­di­na P. je ve} odav­no mu­~io bol ko­ji je ose­}ao u te­lu. Le­ka­
ri ni­su mo­gli da po­sta­ve ta~­nu di­jag­no­zu. Mu­~i­le su ga raz­ne mi­sli.
Ka­ko ni­je mo­gao da na­|e re­{e­we za svoj pro­blem, od­lu­~io je da ode
na Sve­tu Go­ru i da Star­cu otvo­ri svo­je sr­ce. Kad je do­{ao, iz­lo­`io
mu je svoj pro­blem. Sta­rac ga je pa­`qi­vo sa­slu­{ao i re­kao da we­gov
zdrav­stve­ni pro­blem po­ti­~e od gla­ve. Sta­rac mu je ob­ja­snio da ne bi
274 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
tre­ba­lo da bri­ne jer }e "po­sle mi­kro­hi­rur­{kog za­hva­ta, ko­ji }e{
ima­ti, sve po­}i na do­bro".
Go­spo­din P. se vra­tio ku­}i. Me­|u­tim, ka­ko le­ka­ri ni­su mo­gli da
po­sta­ve di­jag­no­zu bo­le­sti, ni­su po­ka­zi­va­li ni­ka­kvu ini­ci­ja­ti­vu.
Na­kon ne­ko­li­ko go­di­na, kad je pro­na­|en oso­vin­ski to­mo­graf i
kad su ga do­ve­zli u Gr~­ku, go­spo­din P. je bio pod­vrg­nut oso­vin­skoj
to­mo­gra­fi­ji. Ta­da su se i le­ka­ri i bo­le­snik za­pre­pa­sti­li, jer su se
uve­ri­li da je Sta­rac i bez oso­vin­ske to­mo­gra­fi­je po­sta­vio ta~­nu
di­jag­no­zu.
Uz po­mo} bla­go­da­ti Bo­`i­je, Star­~e­va qu­bav je mo­gla da ot­kri­je i
naj­du­bqe simp­to­me i uzro­ke, da su­{tin­ski sa­dej­stvu­je u ustro­ja­va­wu
svih du­hov­nih pi­ta­wa i osta­lih pro­ble­ma, ko­ji se ti­~u ~o­ve­ka.
Pomogao je u celokupnom izdawu
Na­kon Star­~e­vog upo­ko­je­wa i ne­kih do­ga­|a­ja ko­ji su se od­no­si­li
na we­go­vo upo­ko­je­we, od­lu­~io sam da na­pi­{em pr­vu kwi­gu pod na­zi­
vom "Sta­rac Paj­si­je". Ste­kav­{i do­bar sve­to­gor­ski obi­~aj da naj­pre
gle­dam na ono {to je Bo­gu ugod­no, u~i­nio sam sve {to je bi­lo po­treb­
no za iz­da­va­we te kwi­ge.
Ne kri­jem da sam do­ne­kle stre­peo da li o Star­cu pi­{u i dru­gi,
ko­ji ga ni­su po­zna­va­li. Oni su mo­gli da­ti po­gre­{nu pred­sta­vu o we­
mu, ta­ko da bi, ume­sto da po­mog­ne sve­tu, ta­kva kwi­ga mo­gla da na­ne­se
{te­tu. Na­i­me, oni bi pi­sa­li po­la­ze­}i sa­mo od ono­ga {to su ~u­li od
dru­gih i to sa­mo uko­li­ko bi im oni sve ta~­no pre­ne­li.
Ne vi­dev­{i svo­jim o~i­ma, ne slu­{a­ju­}i svo­jim u{i­ma i ne do­`i­
vev­{i li~­no du­hov­ne opi­te, oni ni­su bi­li u sta­wu da "vi­de" Star­~ev
pra­vi "lik". To, {to ja go­vo­rim ne zna­~i, na­rav­no, da sam ja sve­tu pra­
vil­no pred­sta­vio Star­ca. Na­dao sam se da }u, uko­li­ko od­ba­cim sve
li~­no, po­sti­}i ono {to `e­lim. Ne­ka bra­}a su sum­wa­la u to, go­vo­re­}i
da bi kwi­gu tre­ba­lo ob­ja­vi­ti ka­sni­je. Me­|u­tim, i te sum­we su se raz­ve­
ja­le kad se u {tam­pa­ri­ji do­go­dio sle­de­}i slu­~aj ko­ji je po­ka­zao da je
Sta­rac po­mo­gao iz­da­va­we ove kwi­ge. Osim to­ga, je­di­no se Star­~e­vom
sa­dej­stvu mo­`e pri­pi­sa­ti ogro­man iz­da­va~­ki uspeh te kwi­ge.
Kwi­ga je bi­la u {tam­pa­ri­ji i ve} je za­po­~e­to s we­nim {tam­pa­wem.
Sve je ve} bi­lo od­{tam­pa­no i pre­o­sta­lo je jo{ sa­mo da se od­{tam­pa­ju
ko­ri­ce. (Kwi­ga je od­{tam­pa­na u jed­noj po­zna­toj {tam­pa­ri­ji, ~i­ji su
vla­sni­ci Pa­vle Ja­nu­lis i Ko­sta Co­le­ri­dis). U po­ne­de­qak, 24. ok­to­
bra 1994, svi rad­ni­ci u {tam­pa­ri­ji su gro­zni­~a­vo ra­di­li. To­ga ju­tra
su na­~i­ni­li ne­ko­li­ko prob­nih uzo­ra­ka za ko­ri­ce, ka­ko bi po­de­si­li
cr­ni­lo i sve {to je po­treb­no za ~e­tvo­ro­boj­nu {tam­pu. Ma­{i­ne su
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 275
pra­vil­no ra­di­le, i iz­ba­ci­le su ne­ko­li­ko oti­sa­ka. Ta­da su sav pa­pir
po­lo­`i­li u ma­{i­nu, i sve je bi­lo sprem­no za po­~e­tak {tam­pa­wa.
Me­|u­tim, za­po­sle­ni su se iz­ne­na­da na­{li u ve­li­koj ne­do­u­mi­ci: sa­mo
ne­ko­li­ko mi­nu­ta pre to­ga ma­{i­ne su ra­di­le sa­svim pra­vil­no, dok sa­
da uop­{te ni­su ra­di­le. Ma {ta da su u~i­ni­li nad­zor­ni­ci i rad­ni­ci
u {tam­pa­ri­ji, ma­{i­na ni­ka­ko ni­je {tam­pa­la. Ona je po­kre­ta­la pa­
pir, ali ga ni­je pre­no­si­la do oti­ska. Ta­da su te­le­fo­ni­ra­li glav­nom
in­`e­we­ru. Ras­klo­pi­li su ma­{i­nu i za­me­ni­li ne­ke le­`a­je­ve, ka­ko bi
uklo­ni­li sva­ku sum­wu da ma­{i­na ne ra­di zbog to­ga. Me­|u­tim, ~im su
sta­vi­li pa­pir u ma­{i­nu, po­no­vi­lo se to isto: ma­{i­na je jed­no­stav­no
"od­bi­ja­la" da {tam­pa!
Raz­o­~a­ra­ni g. Ja­nu­lis je se­deo u svo­joj kan­ce­la­ri­ji, ima­ju­}i pred
so­bom prob­ne pri­mer­ke, ko­ji su do­bi­je­ni na po­~et­ku. Dok je u ru­ka­ma
dr­`ao je­dan pri­me­rak, po­gled mu se za­u­sta­vio na na­zi­vu kwi­ge. Za­
~u­|e­no je pri­me­tio da je na na­slov­noj stra­ni ne­pra­vil­no na­pi­sa­no
Star­~e­vo ime (ume­sto "O GŒrwn Pañsi­oV ta­mo je pi­sa­lo "O GŒrwn
Pa­i­si­oV", bez zna­ka di­je­re­ze na pr­vom slo­vu "i"). We­go­va du­{a is­pu­
ni­la se ra­znim ose­}a­wi­ma. Me­|u­tim, pre­vas­hod­no je za­bla­go­da­rio
Bo­gu {to ma­{i­na ni­je ra­di­la, jer bi de­set hi­qa­da ko­ri­ca ima­lo
ne­pra­vi­lan na­slov. Zbog to­ga bi iz­da­va­we kwi­ge za­ka­sni­lo naj­ma­we
dva­de­set da­na. Po­sto­ja­la je, me­|u­tim, sum­wa u pret­po­stav­ku da je Sta­
rac uisti­nu "po­lo­`io" svo­ju ru­ku. On je ta­da na­lo­`io da za­po­sle­ni
iz­va­de iz ma­{i­ne pa­pir za tu kon­kret­nu kwi­gu, da sta­ve dru­gi pa­pir
i da pri­pre­me {tam­pa­we bi­lo ko­je dru­ge kwi­ge. Rad­ni­ci su ta­ko i
u~i­ni­li. Na wi­ho­vo za­pre­pa­{}e­we, ma­{i­na je po­~e­la da ra­di i sa­
svim je do­bro {tam­pa­la!
Ka­sni­je smo film za ko­ri­ce po­sla­li u stu­dio, da bi is­pra­vi­li
gre­{ku. ^im je gre­{ka is­pra­vqe­na, ma­{i­ne vi­{e ni­su ima­le ni­ka­
kvih pro­ble­ma!
Imate li duhovni koren?
Star­ca su jed­nom pri­li­kom po­se­ti­li u~e­ni­ci iz {ko­le "Ri­za­rio"
(ime­ni­ca "ri­za" na gr~­kom ozna­~a­va ko­ren). Kad su do­{li do ogra­de,
upi­tao ih je oda­kle su.
"Mi smo iz {ko­le Ri­za­rio, Star­~e", od­go­vo­ri­li su u~e­ni­ci.
Sta­rac je na to upi­tao:
"A ima­te li du­hov­ni ko­ren?"
Uveo ih je u dvo­ri­{te i po­slu­`io uobi­~a­je­nim sve­to­gor­skim po­
slu­`e­wem – ra­tlu­kom i vo­dom. Se­deo je po­red wih i pre­pli­tao bro­
ja­ni­ce.
276 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Dvo­ji­ca mla­dih stu­de­na­ta su iz svo­jih xe­po­va iz­ne­li mag­ne­to­fo­ne
da bi sni­mi­li Star­~e­ve re­~i. ^im je to vi­deo, Sta­rac je uzeo mag­ne­
to­fo­ne, sta­vio ih po­red se­be i sme­{e­}i se re­kao:
"Ne­ka oni ov­de spa­va­ju!"
"Star­~e, ko­li­ko ve} go­di­na `i­vi­te sa­mi?"
"Ka­ko mi­sli{ 'sam', ~e­do mo­je?"
Sta­rac se sme­jao i do­pu­stio im da se do­se­te da mu na­rod ne osta­
vqa ni­je­dan tre­nu­tak spo­koj­stva [dosl. bez­mol­vi­ja, ti­ho­va­wa].
U~e­ni­ci, kan­di­da­ti i kli­ri­ci, obra­ti­li su se Star­cu s pi­ta­wem
~e­ga bi tre­ba­lo da se ~u­va­ju.
"Iz­be­ga­vaj­te po­vo­de!"
"[ta pod tim pod­ra­zu­me­va­te, Star­~e?"
"Evo {ta, ~e­do. Kad ne­ko ima {e­}er­nu bo­lest i ne sme da je­de slat­
ki­{e, mo­ra da pre­sta­ne da za­la­zi u po­sla­sti­~ar­ni­ce! Pra­ti­te svo­je
po­mi­sli, jer sve is­ho­di od po­mi­sli ko­je ne­gu­je­mo.
Uko­li­ko je ~o­vek pro­du­ho­vqe­ni­ji, uto­li­ko ma­we ima pra­va u ovom
`i­vo­tu. Naj­ve­}a ra­dost je da po­ma­`e­mo bra­}i i da dru­gi­ma opra­{ta­mo
gre­{ke. Onaj ko­ji pri­hva­ta do­bro­~in­stvo ose­}a qud­sku ra­dost; me­|u­
tim, onaj ko­ji pru­`a do­bro­~in­stvo ose­}a bo­`an­stve­nu ra­dost.
Obra­ti­te pa­`wu na sle­de­}e: ako po­sta­ne­te sve­{te­ni­ci, po­tru­di­te
se da slu­`i­te u ma­lim cr­kva­ma. Da­nas, na `a­lost, dok su ma­le cr­kve
pra­zne, ne­ki tra­`e da slu­`e u onim ve­li­kim, sa­mo za­to da bi po­ka­za­
li da i oni ra­de ne­{to va­`no.
Ne­ka­da su qu­di ka­le­mi­li vo­}e na di­vqa sta­bla po­red pu­ta, ka­
ko bi bu­du­}a po­ko­le­wa je­la plo­do­ve i po­mi­wa­la usop­{e. Da­nas se,
me­|u­tim, svi tru­de da osi­gu­ra­ju sa­me se­be i na kra­ju vi­{e ni­ko ni­je
si­gu­ran.
Tek ka­da od­se­~e­mo svo­je sop­stve­ne stra­sti mo­`e­mo i dru­gi­ma po­
mo­}i da ih od­se­ku.
Po­tru­di­te se da sa­da, dok ste mla­di, is­pu­ni­te 'ka­se­tu' svo­ga sr­ca.
Ka­da osta­ri­te, za­jed­no sa vi­zan­tij­skom mu­zi­kom ~u­}e se i bu­zu­ki!"
"Star­~e, re­ci­te nam ne­{to o se­bi!"
"Zar da vam ne­{to ka­`em o du­hov­noj tu­ri­sti~­koj atrak­ci­ji", upi­
tao je on sa osme­hom.
Na­po­slet­ku su svi u~e­ni­ci usta­li, opro­sti­li se i kre­nu­li. Sta­rac
ih je is­pra­tio do ogra­de i vra­tio se dru­gom bra­tu – po­klo­ni­ku, ko­ji
je ve} za­u­zeo me­sto u we­go­voj go­sto­prim­ni­ci pod ve­drim ne­bom!
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 277
Neophodno je da budemo skromni
U po­sled­we vre­me do­la­zi­lo je mno­go uz­ne­mi­re­ne bra­}e. Ve­}i­na
wih se `a­li­la Star­cu da im pri­ho­di ni­su do­voq­ni za `i­vot. Zbog
to­ga su pri­nu­|e­ni da ra­de dva ili tri po­sla, ta­ko da ih uku­}a­ni uop­
{te ne vi­|a­ju, dok su oni sa­mi ve­o­ma na­pe­ti. Sta­rac je svi­ma wi­ma
go­vo­rio ono isto, {to je jed­nog po­po­dne­va re­kao ne­koj dru­goj bra­}i,
ko­ja su se ta­ko­|e `a­li­la da ne za­ra­|u­ju do­voq­no za `i­vot. Da­kle, Sta­
rac je re­kao sle­de­}e:
"Vi­di­te, de­co, ja sam pri­me­tio da sa­mi qu­di svo­jom ne­ra­zum­nom
tr­kom za sti­ca­wem do­ba­ra ~i­ne ovaj pre­kra­sni `i­vot ne­pod­no­{qi­
vim. Tre­ba­lo bi jed­nom da shva­te da ~o­vek po­sta­je sre­}an on­da, kad
po­sta­ne skro­man. [ta qu­di da­nas ra­de? Ku­pu­ju… ku­pu­ju… ku­pu­ju
stva­ri, auto­mo­bi­le, elek­tron­ske apa­ra­te i go­mi­lu dru­gih pred­me­ta.
Za­to je sa­svim ra­zu­mqi­vo {to ne­ma­ju do­voq­no nov­ca i {to su stal­no
za­bri­nu­ti. Tre­ba­lo bi da bu­de­mo skrom­ni i da ne tra­`i­mo mno­go jer,
ako ima­mo sa­mo ono {to nam je po­treb­no i sa­mo ono {to nam je neo­p­
hod­no, on­da ne­ma po­tre­be da mno­go ra­di­mo. Ta­da }e qu­di ima­ti vi­{e
vre­me­na da se­de kod ku­}e, za­jed­no sa svo­jom de­~i­com i po­ro­di­com, da
se ba­ve ne­~im dru­gim, da se mo­le i, uop­{te, da bo­ra­ve u po­ro­di~­noj
to­pli­ni i ugod­no­sti, ume­sto da, bu­du­}i stal­no na­pe­ti, vre­me pro­vo­
de na pu­tu. Sma­tram da re­{e­we ni­je u to­me da za­ra­di­mo {to vi­{e
nov­ca, ne­go da svoj `i­vot ure­di­mo na hri­{}an­ski na­~in, da bi nam
{to ma­we bi­lo po­treb­no i da bi­smo se za­do­vo­qa­va­li onim {to nam
je uisti­nu po­treb­no (ne sta­raj­te se o mno­go­me, jer vam je sa­mo jed­no
po­treb­no)."
* * *
U vre­me kad je Sta­rac bo­ra­vio u is­po­sni­ci Sve­tog Jo­va­na Bo­go­slo­
va, po­se­ti­le su ga ne­ke stu­dent­ki­we. One su, iz­me­|u osta­log, za­tra­`i­
le da se po­mo­li za wih da po­lo­`e is­pi­te, a on im je re­kao:
"Za vas je ve­o­ma va­`no da po­lo­`i­te is­pit ne­po­ro~­no­sti, jer }e­te
ta­da uz­na­pre­do­va­ti. To }e za vas pred­sta­vqa­ti uspeh!"
Ti si i dobar pojac!
Go­spo­din A. je od­lu­~io da po­se­ti Sve­tu Go­ru. Dok je bo­ra­vio u Ka­
re­ji, su­sreo je ne­kog po­klo­ni­ka iz Ati­ne i raz­go­va­rao s wim. Ovaj mu
je ot­krio da ima ozbi­qan zdrav­stve­ni pro­blem. Zbog to­ga je pa­tio i
stra­dao, pa je od­lu­~io da po­raz­go­va­ra sa Star­cem.
Kad su do­{li do ka­pi­je, go­spo­din iz Ati­ne je po­zvo­nio da bi im
Sta­rac otvo­rio, a on im je pre­ko `i­ce po­slao kqu­~e­ve. U{li su i
se­li u Star­~e­vu "go­sto­prim­ni­cu". Sta­rac je pri­{ao bo­le­snom go­spo­
278 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
di­nu iz Ati­ne i po­veo ga u cr­kvu. Na­kon iz­ve­snog vre­me­na iza­{ao je
oda­tle i re­kao A.:
"Vi­di, ovaj ~o­vek ima ozbi­qan zdrav­stve­ni pro­blem i si­gur­no je
da }u du­go raz­go­va­ra­ti s wim. Ho­}e{ li da mi ka­`e{ {ta `e­li{, da
ne bi ~e­kao?"
"Ja ho­}u sa­mo Va{ bla­go­slov", od­go­vo­rio je A.
"Ko je tvoj du­hov­nik?"
"Otac P."
Sta­rac je ta­da re­kao:
"Ima{ do­brog du­hov­ni­ka, a vi­dim i da si do­bar po­jac, sa pre­kra­
snim gla­som!"
Dok je to go­vo­rio, Sta­rac je pr­sti­ma do­ta­kao we­go­vo gr­lo.
A. je uzeo bla­go­slov i oti­{ao, di­ve­}i se to­me {to je Sta­rac, iako
ga ni­je po­zna­vao, re­kao da je on do­bar po­jac!
* * *
Go­spo­din T. M. iz S. nam je ve­o­ma `i­vo ka­zi­vao o ono­me {to mu
se do­go­di­lo pri­li­kom su­sre­ta sa star­cem Paj­si­jem. On po­ka­zu­je da je
Sta­rac `e­leo da smi­re­no pri­stu­pi­mo Cr­kvi.
"U pod­ne 6. av­gu­sta 1991. (24. ju­la po sta­rom ka­len­da­ru) po­se­tio
sam Star­ca za­jed­no sa dvo­ji­com svo­je sa­bra­}e. Je­dan od wih bio je ma­
{in­ski a dru­gi elek­tro–in­`e­wer. U to vre­me bio sam pod uti­ca­jem
sle­de­}eg:
(a) es­ha­to­lo­{kih be­se­da i pro­ble­ma u ve­zi sa no­vim le­gi­ti­ma­ci­
ja­ma (iden­ti­fi­ka­ci­o­ne kar­ti­ce, li~­ne kar­te) iz pe­ri­o­da 1987–1989.
go­di­ne;
(b) iz­ve­{ta­ja o pa­siv­no­sti ta­da­{wih sta­re­{i­na na­{e Cr­kve u
od­no­su na pi­ta­we iz­da­va­wa no­vih le­gi­ti­ma­ci­ja;
(v) ru­{e­wa i van­da­li­zma ne­kih qu­di u Ati­ni, iza­zva­nim pro­jek­
ci­jom fil­ma Po­sled­we is­ku­{e­we;
(g) raz­li­~i­tih po­gre­{nih gle­di­{ta:
– da smo mi, koji smo vi{e upu}eni od dru­gih qu­di, du­`ni da
po­ka­`e­mo rev­nost, da bi­smo spa­sli ka­ko na­{u ubo­gu, gre­{nu bra­}u,
ta­ko i na­{u Cr­kvu;
– da }e­mo da­ti od­go­vor Bo­gu uko­li­ko ne bu­de­mo u~e­stvo­va­li u bo­
`an­stve­nom de­lu tog unu­tra­{weg mi­si­o­nar­stva;
– da je neo­p­hod­no da sud­bi­nu Cr­kve uzme­mo u svo­je ru­ke, jer su se
we­ne sta­re­{i­ne po­de­li­le;
– da je Cr­kva pa­siv­na sa ci­qem da sve­sno pro­me­ni na­{u ve­ru (iz­
nu­tra);
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 279
– da sam du­`an da bi­~u­jem zlo ta­mo gde ga vi­dim, kri­ti­ku­ju­}i stra­
sti dru­gih kao {to su pu­{e­we, pi­jan­stvo, blud, lo­po­vluk i osta­lo;
– da mo­ram bi­ti ve­o­ma pa­`qiv u od­no­su na svo­ju sli­ku ko­ju po­ka­
zu­jem spo­qa, tj. da imam tzv. do­bro sve­do­~an­stvo o spo­qa­{wem, ka­ko
ni­ko u me­ni ne bi na­{ao ne­ki ne­do­sta­tak i ne bi mo­gao da me kri­ti­
ku­je, jer bi to auto­mat­ski zna­~i­lo pre­la­zak iz mog me­sta u Cr­kvi,
gde se na­la­zim me­|u '~i­sti­ma i uz­vi­{e­ni­ma', me­|u 'gre­{nu bra­}u', sa
oso­bi­na­ma ko­je uz to sle­de.
Ta­ko sam se ja, `i­vo­ti­wa, tru­dio da se kao vr­lin­ski po­ka­`em sa­mo
pred qu­di­ma, dok sam pred Bo­gom odi­sao zlo­smra­di­jem. Naj­sme­{ni­je
od sve­ga bi­lo je to, {to je mo­ja sa­vest bi­la sa­svim sle­pa, {to sam ja
ne­po­ko­le­bi­vo ve­ro­vao da po­stu­pam sa­svim is­prav­no, ni naj­ma­we ne
sum­wa­ju­}i u bi­lo {ta i oprav­da­va­ju­}i se­be i u de­li­ma i u mi­sli­ma!
Me­|u­tim, ~im sam za­po­~eo da svo­ja go­re­na­ve­de­na gle­di­{ta iz­la­
`em Star­cu, on me je bez okle­va­wa pre­ki­nuo, go­vo­re­}i da je pre­vas­
hod­no po­treb­no da gle­da­mo ka­ko da spa­se­mo sop­stve­nu du­{u. Upor­no
ni­po­da­{ta­va­ju­}i we­go­ve re­~i, po­no­vo sam se vra­tio na istu te­mu i
po­ku­{ao da iz­lo­`im svo­je sta­vo­ve. Ni­sam us­peo ni da za­vr­{im, kad
je Sta­rac pre­te­}im i, isto­vre­me­no, qub­ve­ob ­ il­nim gla­som, re­kao:
'Kao gra­|e­vin­ski in­`e­wer, ti si vi­deo pu­ko­ti­nu na ku­po­li cr­
kve, na onom me­stu gde je iz­o­bra­`en Sve­dr­`i­teq (Pan­to­kra­tor) i
po­`u­rio da po­sta­vi{ pod­u­pi­ra~ Bo­gu, ka­ko se ne bi sru­{io! Znaj da
si ti – ni­{ta! Ti ni naj­ma­we ne mo­`e{ da za­{ti­ti{ na­{u Cr­kvu,
jer si ti – nu­la!
Ako je Cr­kva u opa­sno­sti, bu­di si­gu­ran da }e Sam Bog si­}i da je
spa­se! Ni­si ti po­tre­ban Cr­kvi ne­go je ona po­treb­na te­bi, da bi spa­
sao du­{u! Cr­kvu ni­su gra­di­li qu­di, kao da je ona po­treb­na Bo­gu, ne­go
ju je gra­dio Sam Bog, bu­du­}i da je ona po­treb­na qu­di­ma!'
Ove Star­~e­ve re­~i bi­le su istin­ski bla­go­slov za mo­je smi­re­we.
Ko­li­ko se sa­mo bla­go­sti kri­lo u tim ve­{tim pod­sme­si­ma! Ko­li­ko
se tu kri­lo ~i­stog in­te­re­so­va­wa i qu­ba­vi! Ko­li­ko mu je mo­ja du­{a
bla­go­dar­na zbog tih 'hi­rur­{kih za­hva­ta' we­go­vog naj­~i­sti­jeg je­zi­ka!
Za­ni­mqi­vo }e bi­ti da po­gle­da­mo {ta se de­{a­va­lo u vre­me dok
je bla­`e­ni Sta­rac iz­go­va­rao ove re­~i. U tre­nut­ku kad je iz­go­vo­rio
re­~e­ni­cu: 'Kao gra­|e­vin­ski in­`e­wer…', oba mo­ja pri­ja­te­qa su uz­vik­
nu­la: 'On je za­i­sta gra­|e­vin­ski in­`e­wer!' Svi su bi­li za­di­vqe­ni.
I ja sam bio u ve­li­koj ne­do­u­mi­ci, jer sam ta­da pr­vi put raz­go­va­rao
sa Star­cem.
Kad je Sta­rac iz­go­vo­rio re­~i: "Ti si ni­{ta, ti ni naj­ma­we ne
mo­`e{ da za­{ti­ti{ na­{u Cr­kvu, jer si ti – nu­la", bio sam ob­u­zet
280 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
gne­vom i ja­ro­{}u (kao ni­ka­da pre), i po­cr­ve­neo sam zbog Star­~e­vih
re­~i ko­je je tre­ba­lo da me pod­stak­nu na smi­re­we.
Ja sam, me­|u­tim, u se­bi go­vo­rio:
"Ko je ovaj mo­nah ko­ji se usu­|u­je da ta­ko go­vo­ri sa mnom? Sa mnom,
ko­ji sam za­vr­{io gra­|e­vin­ski fa­kul­tet, ko­ji sam u ju­lu 19.. g. za­u­zeo
pr­vo me­sto u svo­joj spe­ci­jal­no­sti i dru­go me­sto u op­{tem spi­sku svih
spe­ci­jal­no­sti? Me­ni, ko­ji pi­{em dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju? Me­ni, ko­
ji sam bio u~e­nik naj­ve­}ih ra­ci­o­na­li­sta? Me­ni, ko­ji sam pro­~i­tao
to­li­ko bo­go­slov­skih kwi­ga? Me­ni, ko­ji se is­po­ve­dam, pri­~e­{}u­jem,
idem u cr­kvu sva­ke ne­de­qe, sto­jim ta­mo bez rop­ta­wa pa ~ak i pe­vam?
Ta­ko zna­~i, ja sam – nu­la! Ja sam ni­{ta?" Ta­kve mi­sli sam ta­da imao
ja, `i­vo­ti­wa!
Kad je Sta­rac re­kao: 'Ni­si ti po­tre­ban Cr­kvi ne­go je ona po­treb­
na te­bi da bi spa­sao du­{u', po­stao sam sve­stan svog jad­nog po­lo­`a­ja,
bu­du­}i da sam bio sla­vo­qu­biv, nad­men i sa­mo­po­u­zdan.
Od­jed­nom su i{­~e­zli i gnev i ja­rost. Pao sam na ko­le­na i istog
tre­nut­ka su mi pred svi­ma pri­sut­ni­ma po­te­kle naj­to­pli­je, ne­u­po­re­
di­ve su­ze po­ka­ja­wa. Ka­da sam za­tim upla­ka­nih o~i­ju ustao, po­gle­dao
sam Star­ca i vi­deo we­gov lik ko­ji mi je pru­`ao ute­hu: po­mi­lo­vao me
po gla­vi i dao bla­go­slov Hri­stov. Oti­{ao sam za­jed­no sa osta­li­ma.
Od tog do­ba, ~e­sto sam po­se­}i­vao Sve­tu Go­ru i uvek sam od­la­zio do
Star­~e­ve ko­li­be. Bio sam mu ve­o­ma bla­go­da­ran, jer mi je omo­gu­}io da
po­znam da u~e­we i na­u­ka ni­su sa­mi­ma se­bi ciq (a {to je – sa­vre­me­no
ido­lo­po­klon­stvo) ne­go sred­stvo na­{eg pre­`i­vqa­va­wa, ka­ko bi­smo
do­bi­li vre­me po­treb­no za po­ka­ja­we.
Sta­rac mi je na­po­me­nuo da se na{ Go­spod, u vre­me kad su Ga qu­di
vre­|a­li, uda­ra­li i pqu­va­li, On mo­lio za wih i po­kri­vao ih, go­vo­re­­
}i: O~e, opro­sti im, jer ne zna­ju {ta ~i­ne! Ta­ko sam i ja du­`an da
po­kri­vam stra­sti i sa­gre­{e­wa dru­gih. U to­me je mo­glo da mi po­mog­ne
se­}a­we na sop­stve­ne gre­ho­ve, ko­ji ni­su tu­|i ne­go upra­vo mo­ji. Mo­je
mo­li­tve i psal­mo­po­ja­wa ko­je sam ose­}ao kao bes­plod­nu du­`nost zna­
~e da sam uglav­nom pra­zno­slo­vio ili da sam, u naj­bo­qem slu­~a­ju, sa­mo
spo­qa pro­ni­cao u mo­li­tve­ne re­~i. Me­|u­tim, to je bi­lo po­gre­{no!
Is­po­vest, pri­~e­{}i­va­we pre­~i­stim Taj­na­ma i post u hra­ni bi­li su
ciq sa­mi se­bi. I to je, na­rav­no, bi­lo po­gre­{no!
Sa­mo se­bi ciq je – je­di­no is­ti­ca­we bo­`an­stve­ne bla­go­da­ti. Sve
osta­lo su sa­mo sred­stva, kao {to su sred­stva i istin­sko (a ne spo­
qa­{we) smi­re­we, sa­mo­pre­ko­re­va­we i bes­ko­na~­na qu­bav pre­ma Bo­gu
i vas­ce­loj We­go­voj tvo­re­vi­ni. Qu­bav – ne sa­mo pre­ma na­{im pri­ja­
te­qi­ma i ne­pri­ja­te­qi­ma, ne­go i qu­bav pre­ma vas­ce­loj be­slo­ve­snoj
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 281
tvore­vi­ni. Is­pra­vqa­we slo­mqe­nog drv­ce­ta ili cve­ta, pre­hra­wi­va­we
di­vqih `i­vo­ti­wa i pti­ca, ~i­{}e­we vr­ta i, uop­{te, jed­no­sta­van iz­bor
i raz­dva­ja­we do­bra i zla je­su zna­ci qu­ba­vi i, pre­vas­hod­no, mo­li­tve
upu­}e­ne Bo­gu.
Ka­sni­je mi je omo­gu­}io da shva­tim da se istin­ska mo­li­tva tvo­ri
je­di­no on­da, kad se um i pa­`wa sje­di­ne sa sr­cem i kad iz sr­ca sa bo­
lom iz­la­zi mo­li­tva Bo­gu."
Ka­rak­te­ri­sti~­no je ono, {to je Sta­rac go­vo­rio:
"Sa­mo je sr­da~­na mo­li­tva – istin­ska mo­li­tva, jer u se­bi sa­dr­`i
bol i do­no­si plo­do­ve. Jed­no 'Go­spo­de, po­mi­luj' iz­go­vo­re­no sa bo­lom
vre­di vi­{e ne­go hi­qa­du obi~­nih 'Go­spo­de, po­mi­luj' (tj. iz­go­vo­re­nih
bez bo­la).
Ne do­pu­sti­mo da bi­lo {ta pre­ki­ne ili po­mu­ti mo­li­tvu sr­ca upu­­
}e­nu Bo­gu. Bi­lo da go­vo­ri­mo, ho­da­mo, da nas o`a­lo­{}u­ju ili ogo­va­ra­ju
– dr­`i­mo uvek um u sr­cu.
Bu­di­mo uvek sa­svim sa­mi u ke­li­ji svo­ga sr­ca, ~ak i ako bi se
oko nas na­la­zi­lo mno­{tvo qu­di. Ne­ka na­{a pa­`wa bu­de ne­dre­ma­ni
stra­`ar, ka­ko ne bi­smo pri­hva­ti­li de­mon­ske po­mi­sli, ko­je ni­su od
Bo­ga.
^o­vek to mo­`e da ose­ti sa­mo kroz `i­vot­ni opit i ni­ka­da ne mo­
`e da to po­zna gno­se­o­lo­{ki (tj. na­u~­no, iz kwi­ga), ma ko­li­ko kwi­ga
da pro­~i­ta.
Ne­ka nam kao obra­sci mo­li­tve po­slu­`e:
– sle­pi od ro­|e­wa, ko­ji je, ma ko­li­ko da su ga u}ut­ki­va­li, jo{
sna­`ni­je vi­kao, tra­`e­}i od Go­spo­da da ga po­mi­lu­je (otu­da i pri­si­qa­
va­we na mo­li­tvu);
– Ha­na­a­nej­ka, ko­ja se si­lom uhva­ti­la za Go­spo­da, tra­`e­}i da je
po­mi­lu­je (otu­da i pri­si­qa­va­we na mo­li­tvu);
– iz­re­ka Sa­mog Go­spo­da: "Ma {ta da u mo­li­tvi za­tra­`i­te u Mo­je
ime, to }u i u~i­ni­ti" (otu­da i mo­li­tva: Go­spo­de Isu­se Hri­ste, po­
mi­luj me).
– Sam Go­spod, ka­da Mu je to­kom mo­li­tve na Ma­sli­no­voj go­ri znoj
is­ti­cao kao ka­pi kr­vi (otu­da i na­por pri­li­kom mo­li­tve).
Ako nam, kad na­u­~i­mo da se mo­li­mo, i pri­stu­pi bla­go­dat Bo­`i­ja,
s naj­ve­}im smi­re­wem pri­pi­sa­}e­mo je qu­ba­vi Bo­`i­joj i We­go­vom sve­
pra­ved­nom pro­mi­slu, a ni­ka­ko svo­jim sop­stve­nim na­po­ri­ma, ko­ji kao
svoj je­di­ni ciq ima­ju da po­ka­`u ~o­ve­ko­vu slo­bod­nu vo­qu."
To je put ko­ji mi je ot­krio bla­`e­ni sta­rac Paj­si­je. Svo­jom pre­i­
zo­bil­nom qu­ba­vqu on me, uz sa­dej­stvo Bo­`i­je, okre­nuo unu­tar me­ne
sa­mo­ga, da bih mo­gao da sa­gle­dam svo­ju sop­stve­nu ob­na­`e­nost, kao i
282 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
svo­ju skver­nu i zlo­smra­di­je, i to u vre­me kad sam imao naj­lep­{e mi­
{qe­we o sa­mo­me se­bi.
Ve­ru­jem, naj­zad, da je bla­`e­ni Sta­rac za­do­bio od­va­`nost pred Bo­
gom i da ne pre­sta­je da se mo­li za nas na­{em Go­spo­du, Isu­su Hri­stu
i Pre­sve­toj Bo­go­ro­di­ci, Ko­ju je to­li­ko qu­bio.
* * *
^e­sto se do­ga­|a da ne­ka bra­}a dej­stvu­ju ta­ko {to u od­re­|e­nim si­
tu­a­ci­ja­ma pri­me­wu­ju sna­`na sred­stva, do­la­ze­}i u o{tru su­prot­nost
sa dru­gi­ma. Sta­rac im je uvek sa­ve­to­vao sle­de­}e:
"Pri­dr­`a­vam se mi­{qe­wa da na hi­rur­{ku ope­ra­ci­ju ne bi tre­
ba­lo sla­ti ono­ga, ko­ji mo­`e da se iz­le­~i aspi­ri­ni­ma. Ope­ra­ci­ju i
za­hvat skal­pe­lom iz­vr­{i­}e­mo tek on­da, ka­da vi­{e ne de­lu­ju uobi­~a­
je­ni le­ko­vi."
* * *
"Tre­ba­lo bi da zna­te da nas ni­ko od dru­gih na­ro­da ne vo­li kao
na­ci­ju. Na nas svi na­pa­da­ju. Znaj­te da oni, ko­ji go­vo­re ili ho­}e da po­
ka­`u da nas vo­le, te­`e da nas po­me­{a­ju sa bla­tom. Oni pak, ko­ji nas
ne vo­le, hte­li bi da nas pot­pu­no is­tre­be kao na­ci­ju."
* * *
"Marks ni­je ve­ro­vao ni u ma­te­ri­ja­li­zam ni u Bo­ga. Zbog to­ga je
we­go­va te­o­ri­ja bi­la sa­svim ne­is­prav­na, jer i ma­te­ri­jal­ni i du­hov­ni
~o­vek ima­ju ne­ki ciq. Je­dan ima za ciq da se obo­ga­ti a dru­gi ~i­ni
sve {to mo­`e da bi se pri­bli­`io Bo­gu. Mark­si­sta, me­|u­tim, ne­ma
ni­je­dan dru­gi ciq osim da pri­gra­bi ne­{to {to ni­je we­go­vo", re­kao
je Sta­rac.
* * *
Je­dan le­kar je upi­tao Star­ca {ta nas o~e­ku­je u bu­du}­no­sti.
"Bu­du}­nost je, ~e­do mo­je, po­zna­ta je­di­no Bo­gu."
"Star­~e, ho­}e li bi­ti ve­li­kih ra­to­va?"
"[ta me to pi­ta{, ~e­do? Ne mo­`e{ ni da za­mi­sli{ {ta }e se
do­go­di­ti!"
Kad ~ovek saose}a sa bolom svog brata,
u velikoj meri se umawuje wegov sopstveni bol
Sta­rac je re­kao:
"Sva­ka bo­lest, ko­ja do­|e na nas, ima uzrok u na­{oj neo­pre­zno­sti i
ne­pa­`wi. Do­bri Bog je ko­ri­sti za na­{e do­bro i na­la­zi u woj po­vod za
na­{e spa­se­we. Zbog to­ga je neo­p­hod­no da bo­lest pod­no­si­mo s tr­pqe­wem
i bla­go­da­re­}i Bo­gu. Ako ta­ko u~i­ni­mo, mo­`e­mo da se spa­se­mo! Me­|u­
tim, da bi­smo ima­li sna­ge da tr­pe­qi­vo pod­no­si­mo bo­lest, tre­ba­lo bi
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 283
da svoj um od sa­mih se­be okre­ne­mo ka na­{oj bra­}i, ko­ja stra­da­ju da­le­ko
vi­{e od nas. Ne­ki do­|u ova­mo i `a­le se: 'Star­~e, ja ima gla­vo­bo­qu!'
(O~i­gled­no je, da ih gla­va bo­li zbog pre­hla­de.) Oni i ne pri­me­}u­ju
de­~i­cu po­go­|e­nu pa­ra­li­zom, ko­ja ne mo­gu ni da ho­da­ju. Kad ~o­vek sa­o­
se­}a sa bo­lom dru­gih, u ve­li­koj me­ri se uma­wu­je we­gov sop­stve­ni bol."
Ispovest je velika stvar!
"Kad se ne­ko tru­di da bu­de uz Bo­ga i da tvo­ri We­go­vu vo­qu, on­da
je Bog oba­ve­zan da mu po­mog­ne.
Ne za­po­sta­vqaj­te sve­tu taj­nu is­po­ve­sti! Is­po­vest je ve­li­ka stvar!
Ona u pot­pu­no­sti me­wa ~o­ve­ka i od­se­ca vlast de­mo­na nad wim. U ~o­ve­
ku se de­{a­va ta­ko ve­li­ka pro­me­na, da ne­ki­ma ka­`em da se fo­to­gra­
fi­{u pre is­po­ve­sti i na­kon we. Ta­da uvi­|a­ju da je ta raz­li­ka ve­li­ka
i da se ja­sno vi­di. I dok se uo~i is­po­ve­sti na li­cu vi­di su­ro­vost,
uz­ne­mi­re­nost, za­bri­nu­tost, ose­}a­we kri­vi­ce i sl, na­kon is­po­ve­sti
wi­ho­va li­ca od­li­ku­ju se ti­{i­nom i spo­koj­stvom.
Svet se na­la­zi na la­|i, ko­ju raz­bi­ja­ju mor­ski ta­la­si. Oni ra­zum­ni
ose­}a­ju do­bru (po­zi­tiv­nu) uz­ne­mi­re­nost i iz uz­bur­ka­nog mo­ra hi­ta­ju
u lu­ku ko­ja je Cr­kva Hri­sto­va, gde se uspo­ko­ja­va­ju."
"Star­~e", pre­ki­nuo ga je u tom tre­nut­ku ne­ki od slu­{a­la­ca, "ja bih
`e­leo da Vam se is­po­ve­dim!"
"Uko­li­ko to za­i­sta ho­}e{", na­sta­vio je Sta­rac, "si­|i ne­{to ni­
`e odav­de, kod du­hov­ni­ka, i on }e te is­po­ve­di­ti. Me­|u­tim, bo­qe je
da ima{ du­hov­ni­ka ta­mo gde `i­vi{, jer je du­hov­nik kao le­kar: on je
du­`an da u sva­kom tre­nut­ku zna ka­kvo je sta­we bo­le­sni­ka, ka­ko bi
mo­gao da mu pru­`i od­go­va­ra­ju­}e le­ko­ve. Ja u ovom tre­nut­ku mo­gu da
ti pru­`im lek. Me­|u­tim, uko­li­ko se za dva – tri da­na tvo­je sta­we
pro­me­ni i ako ti se do­go­di ne­{to dru­go (du­hov­ne pri­ro­de), ta­da }e
ti pret­hod­ni lek, ko­ji sam ti dao, bi­ti bes­ko­ri­stan. Jed­nom me zbog
pre­hla­de bo­le­la gla­va. Sta­vio sam za­voj i bol je pro­{ao. Ne­ko je to
vi­deo, pa je i on sta­vio za­voj kad ga je za­bo­le­la gla­va. Me­|u­tim, we­gov
bol se po­ja­~ao, jer we­go­va gla­vo­bo­qa ni­je po­ti­ca­la od pre­hla­de ne­go
od po­vi­{e­ne tem­pe­ra­tu­re. Da li sa­da raz­u­me­te da du­hov­nik mo­ra da
bu­de upo­znat s va­{im sta­wem?
Jed­nom su ov­de do­{li de­~a­ci s pra­ti­o­cem. U to vre­me su se u dvo­
ri­{tu na­la­zi­li i u~e­ni­ci Ato­ni­ja­de. 'Evo', re­kao je wi­hov pra­ti­lac
obra­}a­ju­}i se svo­joj de­ci, 'po­gle­daj­te u o~i je­dan dru­go­me i upo­re­di­te
ih s o~i­ma u~e­ni­ka iz Ato­ni­ja­de. Va­{e o~i su sli~­ne o~i­ma ugi­nu­lih
ri­ba, dok su wi­ho­ve o~i bi­stre!'" Sta­rac bi se uvek na­sme­jao kad bi
ka­zi­vao o ovom slu­~a­ju, a za­tim bi do­dao:
284 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
"To se do­ga­|a­lo za­to, {to su se u~e­ni­ci Ato­ni­ja­de is­po­ve­da­li i
{to su bi­li ~i­sti, dok se ovi dru­gi ni­ka­da ni­su is­po­ve­da­li!"
Bog je slu{ao Star~evu smirenu molitvu
Mno­go je na­{e bra­}e ko­ji su, na­{av­{i se u te­{kom po­lo­`a­ju, tra­
`i­li od Star­ca da se za wih po­mo­li Bo­gu, ka­ko bi im Bog po­mo­gao. I
za­i­sta, ta­ko se i do­ga­|a­lo! Sta­rac je gle­dao na ono, {to je Bo­gu ugod­no,
i tru­dio se da to i u~i­ni. Sto­ga je i Bog slu­{ao Star­~e­vu smi­re­nu
mo­li­tvu. Na­rav­no da bi bi­lo ve­o­ma za­mor­no da opi­su­je­mo sve te slu­
~a­je­ve ko­ji po­ka­zu­ju da je Sta­rac imao ve­li­ku od­va­`nost pred Bo­gom.
Zbog to­ga }e­mo ov­de go­vo­ri­ti sa­mo o dva ta­kva slu­~a­ja.
Go­spo­din K. je ve} odav­no `i­veo u Ne­ma~­koj. Na `a­lost, jed­nom
pri­li­kom, dok je bio na po­slu, do­go­di­la se ne­sre­}a i on se na­{ao pred
vra­ti­ma smr­ti. Le­ka­ri su tvr­di­li da ne­}e jo{ du­go `i­ve­ti. Jed­na
po­bo­`na du­{a, ko­ja je po­zna­va­la Star­ca, od­lu­~i­la je da o to­me oba­
ve­sti Star­ca na Sve­toj Go­ri i da za­mo­li za we­go­vu po­mo}. Sta­rac ih
je ohra­brio i re­kao da ne bri­nu, jer }e sve do­bro pro­}i. Raz­u­me se da
je, sa­gla­sno we­go­vim re­~i­ma, sve do­bro pro­{lo, ta­ko da je go­spo­din
K. da­nas sa­svim zdrav. Ne pre­sta­je da bla­go­da­ri Bo­gu, Ko­ji ga je ra­di
Star­~e­vih mo­li­ta­va iz­ba­vio od si­gur­ne smr­ti.
* * *
Su­prug go­spo­|e S. pa­tio je od ve­o­ma ozbiq­ne sr­~a­ne bo­le­sti. We­
go­ve ar­te­ri­je bi­le su 90% za­~e­pqe­ne. Le­ka­ri mu ni­su da­va­li ni naj­
ma­wu na­du da }e pre­`i­ve­ti. Go­vo­ri­li su da bi mo­gla bi­ti iz­vr­{e­na
ope­ra­ci­ja, ali bez ika­kvih ga­ran­ci­ja da on to­kom we ne­}e umre­ti.
Sta­we we­go­ve su­pru­ge bi­lo je o~aj­no: ona ni­je zna­la {ta da u~i­ni.
Ako ga ne ope­ri­{u, to je zna­~i­lo da iz da­na u dan mo­gu da o~e­ku­ju
we­go­vu smrt. Ako bi ga pak ope­ri­sa­li, to je mo­glo da bu­de kob­no za
bo­le­sni­ka. Ta­da je je­dan do­bri i po­bo­`ni le­kar, ko­ji je ose­}ao stra­
ho­po­{to­va­we pre­ma Star­cu, pred­lo­`io go­spo­|i S. da mu se obra­ti i
da za­tra­`i we­go­vu po­mo}.
Go­spo­|a S. je te­le­fo­ni­ra­la. Pla~­nim gla­som i s ve­li­kim bo­lom
go­vo­ri­la je o svom pro­ble­mu. Za­mo­li­la me je da odem kod Star­ca i
da mu, sa svo­je stra­ne, is­pri­~am o we­nom te­{kom po­lo­`a­ju. Ta­ko­|e je
re­kla i da ne za­bo­ra­vim da ga pi­tam, da li bi tre­ba­lo da wen su­prug
bu­de ope­ri­san ili ne.
Po­`u­rio sam u Star­~e­vu ke­li­ju i pre­neo mu sve {to mi je re­kla
go­spo­|a S.
Sta­rac je ta­da re­kao:
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 285
"Za­{to me­ne upli­}e­te? To je wi­ho­va li~­na stvar! Tre­ba­lo bi da
vi­de, da li ve­ru­ju u Hri­s ta. Kad je bio me­|u qu­di­ma, Hri­s tos je one,
ko­ji su Mu pri­la­zi­li i tra­`i­li po­mo}, pi­tao: Ve­ru­je{ li da Ja mo­gu
to da u~i­nim? Uko­li­ko bi ima­li ma­lo ve­re, On bi im re­kao: Ve­li­
ka je ve­ra tvo­ja, ne­ka ti bu­de ka­ko ho­}e{! Re­ci to go­spo­|i S. Re­ci
joj i to da bi, pre­ma mom mi­{qe­wu, tre­ba­lo da upi­ta ne­kog do­brog
le­ka­ra, {ta bi on od­lu­~io u po­gle­du ope­ra­ci­je. Ne­ka i to u~i­ni,
da je ne bi is­ku­{a­va­la po­mi­sao da je ona sa­ma do­ne­la od­lu­ku i pre­
u­ze­la od­go­vor­nost. Ja mo­gu da u~i­nim sa­mo jed­no: da se po­mo­lim za
we­ga i da upa­lim kan­di­lo Pre­sve­toj Bo­go­ro­di­ci, ka­ko bi mu Ona
po­mo­gla. Ti joj re­ci da }e naj­ve­}u ulo­gu od­i­gra­ti ve­ra, ko­ju }e ona
po­ka­za­ti!"
Ta­ko je re­kao Sta­rac, i ja sam to pre­neo go­spo­|i S., ko­ja mi je za­
hva­li­la za po­sre­do­va­we. Te­{ko je opi­sa­ti we­no du­hov­no sta­we u tom
pe­ri­o­du. Bu­du­}i da je bi­la po­bo­`na i bla­go­dar­na i da ni­je ima­la po­
ve­re­wa u sop­stve­nu ve­ru, ima­la je po­ve­re­wa u Star­ca, ko­ji je obe­}ao
da }e se po­mo­li­ti i da }e upa­li­ti kan­di­lo. Ona je ve­ro­va­la u we­go­vu
od­va­`nost pred Bo­gom, i wen su­prug je da­nas zdrav. I oni sa­mi pri­
po­ve­da­ju o ~u­du ko­je im se do­go­di­lo ra­di mo­li­ta­va iza­bra­nog sa­su­da
Bo­`i­jeg, star­ca Paj­si­ja. Ni­su mu bla­go­dar­ni sa­mo za te­le­sno zdra­vqe
ne­go i za­to {to im je po­mo­gao da se du­hov­no ob­no­ve i da ukre­pe ve­ru
Hri­sto­vu, ali i da za­do­bi­ju li~­ni opit po­znan­stva sa Star­cem i sa
bla­go­da­}u ko­ja je kroz we­ga dej­stvo­va­la.
* * *
Jed­noj gru­pi po­klo­ni­ka, ko­ja ga je po­se­ti­la, Sta­rac je re­kao sle­
de­}e:
"Iko­ne u svo­jim ku­}a­ma po­sta­vi­te na is­tok, a kan­di­la ne­moj­te
pra­ti u su­do­pe­ra­ma u ko­ji­ma pe­re­te ta­wi­re, jer se ta vo­da sli­va u ne­
~i­ste ja­me. Tu vo­du si­paj­te u sak­si­je sa cve­}em. Isto ta­ko, ni ostat­ke
od fi­ti­qa ne­moj­te ba­ca­ti u sme­}e ne­go ih spa­li­te a pe­peo od wih
opet sta­vi­te u sak­si­je sa cve­}em."
Je­dan od po­klo­ni­ka upi­tao je Star­ca za kr­sto­ve ko­ji se iz­ra­|u­ju
na te­pi­si­ma i po ko­ji­ma ~e­sto ga­zi­mo. Sta­rac mu je od­go­vo­rio:
"Znaj­te da te­pi­he i }i­li­mo­ve ko­ji na se­bi ima­ju iz­ob
­ ra­`e­we kr­sta
iz­ra­|u­ju ne­pri­ja­te­qi na­{e Cr­kve. Oni za svoj ciq ima­ju da hri­{}a­ni
no­ga­ma ga­ze po ~a­snom kr­stu i da po­ste­pe­no sla­bi wi­ho­va po­bo­`nost
ta­ko {to }e go­vo­ri­ti: 'Ni­je to ni­{ta!' Ka­da ku­pu­je­te te­pih, obra­ti­te
pa­`wu da na we­mu ne bu­de iz­o­bra­`en krst! Re­ci­te i tr­gov­ci­ma, zbog
~e­ga ne ku­pu­je­te ta­kav te­pih, ka­ko ni oni ne bi ku­pi­li te­pih na ko­
jem je iz­o­bra­`en krst. Uko­li­ko i oni bu­du opre­zni i ako pre­sta­nu da
286 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
ih ku­pu­ju, i iz­ra­|i­va­~i te­pi­ha }e vi­de­ti da se oni ne pro­da­ju, pa }e
bi­ti pri­mo­ra­ni da pre­sta­nu da iz­ra­|u­ju ta­kve te­pi­he!"
Budi veoma pa`qiv!
Kad se ras­pra­vqa­lo o te­mi elek­tron­ske iden­ti­fi­ka­ci­je li~­no­
sti, go­spo­din L. se na­{ao u ve­li­koj te­{ko­}i u od­no­su na to pi­ta­we.
Na­im ­ e, on je od raz­li­~i­tih qu­di slu­{ao ra­zna mi­{qe­wa i ni­je mo­gao
da shva­ti gde se kri­je isti­na. Od­lu­~io je da po­se­ti Star­ca i da se
ras­pi­ta o sve­mu to­me, kao i o bro­ju 666.
Sta­rac je, iz­me­|u osta­log, go­vo­rio i o to­me:
"To je broj an­ti­hri­sta i mi ni na ko­ji na­~in ne bi tre­ba­lo da se
sa­gla­si­mo da pri­hva­ti­mo tu elek­tron­sku iden­ti­fi­ka­ci­ju li~­no­sti.
Ne bi tre­ba­lo da pri­hva­ti­mo ni kre­dit­ne kar­ti­ce, jer se i u mag­net­
noj tra­ci, ko­ja se ta­mo na­la­zi, sa­dr­`i kod i si­stem cr­ta sa bro­jem
666. To, me­|u­tim, ne mo­`e da se vi­di go­lim okom: wih ~i­ta sa­mo
kom­pju­ter. Ti bu­di ve­o­ma pa­`qiv i ne­ka te ne pri­vu­~e to {to ka­`e
ovaj ili onaj, tj. sva­ki je slo­bo­dan da go­vo­ri ono {to ho­}e. Mi smo,
me­|u­tim, du­`ni da se po­ko­ra­va­mo vo­qi Bo­`i­joj i ono­me, {to je On
re­kao kroz Pi­sma. Na­ve­{}u ti je­dan pri­mer, da bi raz­u­meo ko­li­ko je
va­`no da bu­de{ pa­`qiv.
Kad de­te po­sta­je hri­{}a­nin, {ta go­vo­ri we­gov kum? 'Od­ri­~em se
sa­ta­ne!' De­ten­ce ne go­vo­ri ni 'da' ni 'ne', ono sa­mo pla­~e. [ta ta­da ~i­ni
sve­{te­nik? Po­gru­`a­va ga u vo­du i, pri­li­kom ~i­ta­wa mo­li­tve, si­la­zi
Sve­ti Duh. Iako de­te to ne zna, u we­mu se na­sta­wu­je Duh Sve­ti i ono
po­sta­je hri­{}a­nin, ima­ju­}i svag­da sa so­bom bla­go­dat Bo­`i­ju. Sa­da,
ako ne­ko ne po­ka­`e po­treb­nu opre­znost i ako se, ma­kar to bi­lo i u
ne­zna­wu, za­pe­~a­ti (pe­~a­tom an­ti­hri­sta), bla­go­dat Bo­`i­ja se uda­qu­je
od we­ga, a na we­no me­sto do­la­zi de­mon­ska ener­gi­ja. Za ne­zna­we, ko­je
je bi­lo uzrok we­go­vog pri­hva­ta­wa ovog pe­~a­ta, kriv je on sam, jer se
ni­je po­tru­dio da sa­zna, iako su nas pro­ro­ci, apo­sto­li i Sam na{ Go­
spod oba­ve­sti­li o to­me. [ta nam On ka­`e on­da, kad Mu ka­`e­mo da
'ni­smo zna­li'? Li­ce­me­ri, li­ce ne­be­sko ume­te ras­po­zna­va­ti, a zna­ke
vre­me­na ne mo­`e­te (Mt. 16; 3)?"
Ho}emo li zauzeti Grad (Konstantinopoq)?
Jed­no­ga da­na u Star­~e­vu ke­li­ju pri­sti­gla je gru­pa po­klo­ni­ka.
Uzev­{i we­gov bla­go­slov, sme­sti­li su se u go­sto­prim­ni­cu pod ve­drim
ne­bom. Sta­rac im je do­bro­du­{no do­neo ra­tluk, sve­`u vo­du i {qi­ve,
ko­je su mu do­ne­li pret­hod­ni po­klo­ni­ci. Sta­rac je seo po­red wih i
za­po­~eo raz­go­vor:
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 287
Sta­rac: "Ka­ko se `i­vi u sve­tu?"
Di­mi­tri­je: "Uop­{te­no, Star­~e, sred­stva ma­sov­nog in­for­mi­sa­wa
{i­re zlo i upra­vqe­na su ka to­me. Ona kva­re ~ak i ma­lu de­cu."
Sta­rac: "A {ta ka­`e za­kon? Pod­no­si­te li ne­ke zah­te­ve?"
Di­mi­tri­je: "Po­ku­{a­va­mo, Star­~e, da ne­{to u~i­ni­mo, ali oni ne
obra­}a­ju pa­`wu na na­{e re­~i."
Sta­rac: "Ne­ka va­{a sa­vest bu­de ~i­sta, jer vi is­pu­wa­va­te svo­ju du­
`nost. Osta­lo }e ure­di­ti Bog."
Di­mi­tri­je: "Star­~e, mo­`e­te li da nam ka­`e­te ka­ko da se po­na­{a­
mo u ovom zlom sve­tu? Ta­ko… uop­{te­no…"
Sta­rac: "Nu­`no je ra­su­|i­va­we. Ima{ li du­hov­ni­ka?"
Di­mi­tri­je: "Da, Star­~e."
Sta­rac: "Sa­ve­tuj se s du­hov­ni­kom, jer po­vre­me­no ne zna­mo da li da
ka­`e­mo 'da' ili 'ne', i zbog to­ga nam je po­treb­no ra­su­|i­va­we."
Sta­rac je za­tim ustao i osta­vio ih sa­me. Is­ko­ri­stiv­{i po­go­dan
tre­nu­tak, do­go­vo­ri­li su se da od Star­ca za­tra­`e da im go­vo­ri o Kon­
stan­ti­no­po­qu. Sta­rac se usko­ro vra­tio i, na za­pre­pa­{}e­we svih pri­
sut­nih, pre ne­go {to su ga bi­lo {ta upi­ta­li po­ka­zao im da je we­gov
du­hov­ni "ra­dar" uhva­tio wi­ho­ve mi­sli!
Sta­rac: "[ta ka­`e­te, ho­}e­mo li za­u­ze­ti Grad?"
Svi su za­ne­me­li i ni­{ta ni­su re­kli.
Sta­rac: "Re­ci­te mi, ho­}e­mo li za­u­ze­ti Grad?"
Za­pre­pa­{}e­na gru­pa po­klo­ni­ka ni­{ta ni­je od­go­va­ra­la.
Sta­rac ({a­qi­vo): "Raz­me­tqiv­ci!"
Te­o­dor: "Uze­}e­mo ga, Star­~e!"
Sta­rac: "Sla­va Te­bi, Bo­`e!" (Kr­sti se, okre­nuv­{i se na is­tok i
gle­da­ju­}i na onu stra­nu, na ko­joj se na­la­zi Grad.)
Di­mi­tri­je: "Ako Bog bla­go­slo­vi, za­uz­ e­}e­mo ga, Star­~e!"
Sta­rac: "Da, to je od Bo­ga! Za­u­ze­}e­mo ga! S tom raz­li­kom {to ga
ne­}e­mo mi za­u­ze­ti, ne­go }e nam ga oni da­ti. Oni, ko­ji ga odu­zmu od
Tu­ra­ka da­}e ga na­ma, tj. pret­po­sta­vqa­}e da ta­ko wi­ma od­go­va­ra."
Di­mi­tri­je: "Star­~e, ho­}e li du­go tra­ja­ti ta­kvo zlo?"
Sta­rac: "Mo­`da, mo­`da! Me­|u­tim, da­va­}e­mo is­pi­te!"
Di­mi­tri­je: "Ho­}e­mo li ima­ti od­go­va­ra­ju­}e ru­ko­vod­stvo?"
Sta­rac: "Bog }e to ustro­ji­ti. U tom ra­tu gr~­ka voj­ska }e bi­ti po­sma­
tra~. Ni­ko se ne­}e vra­ti­ti kao po­bed­nik. Are­na }e bi­ti Pa­le­sti­na, a
wi­ho­va grob­ni­ca – Mr­tvo mo­re. To }e se de­{a­va­ti to­kom pr­vog po­lu­vre­
me­na. Po­sto­ji, me­|u­tim, i dru­go po­lu­vre­me. ^o­vek }e do­}i u bez­iz­la­zan
po­lo­`aj i svi }e iz­u­~a­va­ti Evan­|e­qe i Pi­sma. Hri­stos }e se sa­`a­li­
ti na svet i po­sla­}e znak ra­di ve­re. Ta­da }e{ tra­`i­ti ne­ve­ru­ju­}e­ga!"
288 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Di­mi­tri­je: "Star­~e, tro­par pro­ro­ku Ili­ji ka­`e da je on dru­gi
pre­te­~a do­la­ska Hri­sto­vog. On, kao {to zna­mo, ni­je umro, kao {to
ni­je umro ni Enoh. Ho­}e li pro­rok Ili­ja do­}i na ze­mqu?"
Sta­rac (sme­{e­}i se): "Pro­rok Ili­ja bru­si i pri­pre­ma svoj ma~!
Naj­pre }e po­~e­ti od pa­tri­ja­ra­ha, vla­di­ka, sve­{te­ni­ka i mo­na­ha!"
Ni­ko­laj: "I od mir­ja­na!"
Sta­rac: "Vi ima­te ne­zna­we, a mi gre­ho­ve! Zar se u mo­li­tvi to­kom
bo­`an­stve­ne Li­tur­gi­je ne ka­`e: Zbog na­{ih gre­ho­va i zbog qud­skog
ne­zna­wa? Pro­rok Ili­ja bru­si svoj ma~. Me­|u­tim, po­treb­na je ve­li­
ka pa­`wa, jer o ne­kim stva­ri­ma Oci go­vo­re dru­ga­~i­je a dru­ga­~i­je ih
tu­ma­~i svet, kao {to je slu­~aj sa 'eks­a­mi­li­jom' (gr~. t… ˆxa­mi­lia,
dosl. '{est mi­qa') ko­ju po­mi­we sv. Ko­zma Etol­ski. (Tur­ci }e oti­}i,
ali }e opet do­}i i sti­}i }e do 'eks­a­mi­li­ja'. Na kra­ju }e ih pro­te­ra­ti
do Cr­ve­ne Ja­bu­ke – gr~. K™kkinh Mhli…"). Jed­na tre­}i­na Tu­ra­ka }e
po­gi­nu­ti, jed­na tre­}i­na }e se kr­sti­ti a jed­na }e oti­}i u Cr­ve­nu Ja­
bu­ku. Ni­ko to ne mo­`e da ob­ja­sni. 'Eks­a­mi­lia' po­sto­ji i u Lang­da­si,
i u Kil­ki­su, u Tra­ki­ji, u Ko­rin­tu, ali ni­ko ne zna da je to o ~e­mu on
go­vo­ri {est mi­qa te­ri­to­ri­jal­nih vo­da. Zar ne ~i­ta­te kod pro­ro­ka:
Jo­i­qa, Za­ha­ri­ja, Je­ze­ki­qa, Da­ni­la? U Pa­le­sti­ni se­dam go­di­na ne­}e
lo­`i­ti dr­va ne­go {ta­po­ve. Me­|u­tim, ka­ko bi­ste vi mo­gli da raz­li­
ku­je­te {ta­po­ve od dr­va? Vi ima­te ka­lo­ri­fe­re! Ja ov­de lo­`im dr­va u
pe} i znam {ta ~e­mu slu­`i!"
(Re~ je o Je­ze­ki­qe­vom pro­ro­{tvu: Ta­da }e iza­}i sta­nov­ni­ci gra­
do­va Izra­i­qe­vih, i na­lo­`i­}e na ogaw i spa­li­}e oru`­je i {ti­to­ve
i {ti­ti­}e, lu­ko­ve i stre­le, su­li­ce i ko­pqa, i lo­`i­}e ih na ogaw
se­dam go­di­na. I ne­}e no­si­ti dr­va iz po­qa, ni­ti }e ih se­}i iz {u­me,
ne­go }e oru`­je lo­`i­ti na ogaw, i ople­ni­}e one ko­ji ih ople­ni­{e, i po­
o­ti­ma­}e od onih ko­ji od wih oti­ma­{e, go­vo­ri Go­spod Bog (Jez. 39; 9–10).
Hri­sto: "Je­vre­ji…"
Sta­rac: "Je­dan po­bo­`ni Jor­da­nac mi je re­kao da su Je­vre­ji is­ko­pa­
li ve­o­ma du­ga­~ak tu­nel is­pod Oma­ro­ve xa­mi­je da bi po­no­vo iz­gra­di­
li So­lo­mo­nov hram jer }e ta­da, ka­`u oni, do­}i me­si­ja, tj. an­ti­hrist.
Ta­da }e Ara­pi re­}i hri­{}a­ni­ma: 'Zar vi, hri­{}a­ni, ne ka­`e­te da je
Me­si­ja ve} do­{ao? [ta to sad go­vo­re oni, Je­vre­ji?'"
Sta­rac je pri­sti­glim po­klo­ni­ci­ma opet iz­neo po­slu­`e­we i upi­
tao jed­no­ga od wih:
"Ho­}e­mo li za­u­ze­ti Grad? [ta ti ka­`e{?"
Hri­sto: "Ja }u kre­nu­ti na se­ver­ni Epir."
Sta­rac: "Uze­}e­mo Grad, a se­ver­ni Epir }e za­u­ze­ti sed­mo­ri­ca!"
Hri­sto: "Sed­mo­ri­ca, a ja }u bi­ti osmi!"
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 289
Sta­rac: "Mla­di­}u! I ja }u pre­ne­ti mo­{ti sv. Ko­zme Etol­skog, a
one su te­{ke! [ta da vam ka­`em, mom­ci, o sve­mu to­me pi­{u na­{e
kwi­ge (cr­kve­ne), ali ko jo{ wih ~i­ta? Na­rod ni­{ta ne zna! Spa­va
u opan­ci­ma!"
Di­mi­tri­je: "Star­~e, je­su li to zna­ko­vi vre­me­na?"
Sta­rac: "Zna­ko­ve, zna­ko­ve vre­me­na ne vi­di­te… Po­treb­no je, iz­vi­
ni­te, bi­ti ovan da se ne­{to ta­kvo ne bi vi­de­lo! Mno­gi od Sve­tih
Ota­ca mo­li­li su se da `i­ve u na­{e vre­me, jer je to vre­me is­po­ved­ni­
{tva. Vre­me­na su te­{ka, ali mi to ne shva­ta­mo. Spa­va­mo u opan­ci­ma.
Usko­ro }e od­go­va­ra­ti zbog hri­{}an­stva kao {to su ne­kad od­go­va­ra­li
zbog po­li­ti~­kih ube­|e­wa."
Ni­ko­laj: "Ho­}e li i na­ma otva­ra­ti do­si­jee, Star­~e?"
Sta­rac: "A, bra­vo! Otva­ra­}e ih."
Di­mi­tri­je: "Star­~e, ho­}e li Gr~­ka po­stra­da­ti?"
Sta­rac: "Gr~­ka je pro­{la mno­ge stra­ho­te, ali bi­}e ih jo{! Gr~­ka
ni u ~e­mu ne­}e po­stra­da­ti, jer wu qu­bi Bog. U Ma­loj Azi­ji smo ima­
li mno­go sve­tih mo­{ti­ju. Na sva­kom pe­dqu ze­mqe mo­gao si da na­|e{
sve­te mo­{ti. Uze­}e­mo Sve­tu So­fi­ju a otvo­ri­}e se i vra­ta. Za ta vra­
ta ni­ko ne zna… vi­de­}e­mo {ta }e se do­go­di­ti! [ta }e se do­go­di­ti s
mi­na­re­ti­ma?"
Ni­ko­laj: "Mi }e­mo ih sru­{i­ti!"
Sta­rac (sme­{e­}i se): "Ne, ona }e po­sta­ti stu­bo­vi za stolp­ni­ke,
~i­je }e bro­ja­ni­ce do­pi­ra­ti do ze­mqe!"
Di­mi­tri­je: "Ho­}e li tim ra­tom ru­ko­vo­di­ti Je­vre­ji?"
Sta­rac: "Da, to }e bi­ti Je­vre­ji. U to­me }e im mno­go po­mo­}i i pa­
pa, jer }e se sva |a­vo­qa de­ca sma­tra­ti we­go­vom, i on }e im uka­za­ti da
sle­de an­ti­hri­sta. Zbog to­ga je sve­ti Ko­zma i re­kao: 'Pa­pu pro­kli­wi­
te, jer }e on bi­ti uzrok!' Sve­ti­teq je mi­slio na pa­pu tog kon­kret­nog
vre­me­na, ko­ji }e po­mo­}i uvo­|e­wu an­ti­hri­sta. Dru­ge pa­pe u po­re­|e­wu
s wim iz­gle­da­ju ~ak i kao do­bri."
Na­kon sve­ga to­ga za­~u­|u­ju­}eg {to su pr­vi put ~u­li i {to im je ot­
kri­la Star­~e­va qu­bav, svi po­klo­ni­ci su ne­ko vre­me bi­li }u­tqi­vi i
uz­ne­mi­re­ni. Sta­rac je ustao, bla­go­slo­vio ih i po­ka­zao im put, da ne
bi za­lu­ta­li i da bi sti­gli do od­re­|e­nog me­sta.
Iz Star­~e­ve ke­li­je oti­{li su du­bo­ko po­tre­se­ni po­mi­{qa­ju­}i
na ono {to im Bog pri­pre­ma u bu­du}­no­sti. Po­mi­sli­li su da se na
ta­kve, apo­ka­lip­ti~­ke do­ga­|a­je, ni­kad ne sme za­bo­ra­vi­ti. Ime­na po­
klo­ni­ka ko­ji se ov­de po­mi­wu su ve­ro­do­stoj­na, i ova bra­}a su za­mo­li­
la va­{u qu­bav da se po­mo­li za wih, ka­ko bi za­do­bi­li mi­lost pred
Bo­gom. Amin.
290 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Hristos nas je obavestio!
Sta­rac je bi­vao ve­o­ma uz­ne­mi­ren vi­dev­{i da bra­}a, ka­ko je on
go­vo­rio, "ne pri­hva­ta­ju oba­ve­{te­wa" o to­me ko­li­ko se u na­{e vre­me
is­pu­wa­va­ju pro­ro­~an­stva iz Sve­tog Pi­sma. I dok je za we­ga to bi­lo
o~i­gled­no, dru­gi to ni­su ~ak ni pri­me­}i­va­li.
Sta­rac je, da­kle, go­vo­rio:
"Bog je kroz pro­ro­ke oba­ve­stio Svoj na­rod da }e se ova­plo­ti­ti, i
is­crp­no ga je oba­ve­stio i gde }e se ro­di­ti, u kom ple­me­nu i od ko­je
Že­ne. Uop­{te­no, svi pro­ro­ci su pro­ro­ko­va­li o jed­nom istom Li­cu,
sa svim po­je­di­no­sti­ma o We­go­vom `i­vo­tu: da }e vas­kr­sa­va­ti mr­tve,
da }e sle­pi pro­gle­da­ti i hro­mi pro­ho­da­ti, da }e u}i u Je­ru­sa­lim
se­de­}i na mla­dom ma­gar­cu na ko­jem ni­ko pre We­ga ni­je se­deo, da }e
Ga ubi­ti, da }e Ga iz­da­ti We­gov u~e­nik i da }e, {ta­vi­{e, u za­me­nu
za to uze­ti tri­de­set sre­br­wa­ka. Pro­ro­ci su pred­ska­zi­va­li ~ak i o
tom nov­cu, go­vo­re­}i da ga, po­{to je bio ne­~a­stan, ne­}e po­lo­`i­ti u
cr­kve­nu bla­gaj­nu ne­go da }e za we­ga ku­pi­ti lon­~a­re­vu wi­vu za sa­hra­
wi­va­we stra­na­ca. Pred­ska­za­li su da }e On bi­ti ras­pet, i to iz­me­|u
dvo­ji­ce raz­boj­ni­ka, i da }e u tre­}i dan vas­kr­snu­ti. I dok je Bog
po­sred­stvom svo­jih pro­ro­ka oba­ve­stio Svoj na­rod da }e do­}i, na­rod
je qu­bav svo­ga sr­ca obra­tio ka dru­go­me i ni­je bio u sta­wu da po­zna
isti­nu. Zna­li su za pro­ro­{tva i vi­de­li su da se sve to ostva­ri­lo u
li­ku Hri­sto­vom, sve do po­sled­we po­je­di­no­sti. Pri tom je ~ak i Ju­
da, kad su ga pi­ta­li: 'Ko­li­ko tra­`i{ da nam Ga pre­da{', od­go­vo­rio:
'Tri­de­set sre­br­wa­ka.' Ni­ti je­dan ma­we, ni­ti je­dan vi­{e, ne­go upra­vo
ono­li­ko, o ko­li­ko go­vo­ri Pi­smo. Me­|u­tim, oni ni ta­da ni­su mo­gli
da raz­u­me­ju.
To isto se de­{a­va i u na­{e vre­me. Hri­stos nas je kroz pro­ro­ke
Sta­rog Za­ve­ta, po­sred­stvom Svo­jih sve­tih re­~i i uka­zi­va­wa (Ovo vam
re­koh una­pred…) i kroz Svo­je sve­te apo­sto­le oba­ve­stio o to­me, {ta
}e pret­ho­di­ti We­go­vom Dru­gom do­la­sku i da }e, da bi ura­zu­mio qu­de,
po­sla­ti ra­ne. Ta­ko, na pri­mer, pred­ska­zu­je: Qu­de }e po­go­di­ti ve­li­ka
`e­ga. Evo, `e­ga se ve} po­ma­lo ras­plam­sa­va i stal­no se uve­}a­va. "Pe­
len" (^er­no­bil) je ve} pao, i 1/3 mo­ra }e bi­ti za­ga­|e­na. Sta­ti­sti­ke
ve} sa­da go­vo­re da se da­nas na­la­zi­mo pred naj­ve­}om eko­lo­{kom ka­ta­
stro­fom na pla­ne­ti."
"Hri­stos nas je oba­ve­stio i o to­me", na­sta­vio je Sta­rac, "da }e dru­
gi, ko­ji pri­svo­ji We­go­va svoj­stva i We­go­vo ime, tj. an­ti­hrist, do­}i u
svet i spro­ve­sti mo­}an eko­nom­ski si­stem, ko­ji }e kon­tro­li­sa­ti ce­lo­
kup­nu svet­sku tr­go­vi­nu. Ni­ko ne­}e mo­}i ni da ku­pu­je ni da pro­da­je,
osim onih ko­ji bu­du ima­li ure­zan kon­kre­tan broj – 666.
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 291
I dok vi­di­mo da se u na­{e vre­me ostva­ru­je sve o ~e­mu su nam go­
vo­ri­li pro­ro­ci, pa ~ak i taj kon­kret­ni broj 666, mi ni­ka­ko da po­sta­
ne­mo sve­sni gde se na­la­zi­mo. I ta­da je Pi­smo go­vo­ri­lo o tri­de­set
sre­br­wa­ka, ali oni ni­su shva­ti­li da je to bio Hri­stos. Pi­smo ka­`e
da je 666 broj an­ti­hri­sta, a sa­da eko­nom­ski si­stem, ko­ji }e kon­tro­li­
sa­ti svet­sku tr­go­vi­nu, dej­stvu­je tim bro­jem. Qu­di, me­|u­tim, ne mo­gu
da shva­te {ta se do­ga­|a!
Na `a­lost, mi jo{ ni­smo shva­ti­li da va­tru, ko­ja se tek ras­plam­
sa­la, mo­`e­mo da uga­si­mo ~a­{om vo­de. Me­|u­tim, kad je osta­vi­mo da
go­ri i ka­`e­mo: 'ni­je to ni­{ta', on­da se ona pre­tva­ra u ogro­man po­`ar
ko­ji sve pro­`di­re."
Taj broj nije slu~ajan!
To­kom 1987. g. vo­di­la se ve­li­ka ras­pra­va o bro­ju 666. Ne­ki su go­
vo­ri­li da taj broj ne­ma ni­ka­kvog zna­~a­ja a dru­gi su upor­no tvr­di­li
da taj broj tre­ba za­me­ni­ti i na we­go­vo me­sto po­sta­vi­ti dru­gi. U toj
op­{toj po­met­wi, obra­ti­li smo se Star­cu:
"Star­~e, za­{to sta­vqa­ju taj kon­kre­tan broj, kad se vo­de to­li­ke
ras­pra­ve i iz­no­se to­li­ki pri­go­vo­ri? Bez ob­zi­ra na to, {to Sve­to
Pi­smo o we­mu go­vo­ri kao o bro­ju zve­ri, oni uop­{te ne na­me­ra­va­ju da
ga pro­me­ne!"
S mu­dro­{}u ko­ja je bi­la to­li­ko ka­rak­te­ri­sti~­na za we­ga, Sta­rac
nam je ob­ja­snio o ~e­mu se ra­di, a mi smo ga s di­vqe­wem slu­{a­li:
"Bu­du­}i da su Je­vre­ji u vre­me Sta­rog Za­ve­ta vo­di­li broj­ne ra­to­ve
i pot­~i­wa­va­li mno­ge na­ro­de, hte­li su da uve­du ne­ku vr­stu na­ci­o­nal­
nog po­re­za za sve po­ro­bqe­ne na­ro­de, ko­ji bi na taj na­~in iz­ra­`a­va­li
svo­ju po­kor­nost. U Sta­rom Za­ve­tu je za­pi­sa­no: "I zla­ta, ko­je je sva­ke
go­di­ne ula­zi­lo u So­lo­mo­no­vu ri­zni­cu, be­{e {est sto­ti­na {e­zde­set
{est ta­la­na­ta" (v. 2 Dn. 9; 13 i 1. Car. 10; 14). Vi­di­mo, da­kle, da taj broj ni­je
slu­~a­jan, ne­go da je usme­ren ka na­ci­o­nal­noj ko­ri­sti Je­vre­ja, ko­ji ni­su
po­ve­ro­va­li u na­{eg Go­spo­da, zbog ~e­ga i sma­tra­ju da se ta pro­ro­~an­
stva jo{ ni­su ob­i­sti­ni­la. Oni }e bi­ti u za­blu­di, jer }e za svog me­si­ju
pro­gla­si­ti an­ti­hri­sta, na­da­ju­}i se da }e s wim po­ko­ri­ti svet.
Na taj na­~in se u svoj­stvu kon­kret­nog bro­ja po­kor­no­sti po­no­vo
po­sta­vqa sta­ri na­ci­o­nal­ni po­re­ski broj – 666, ko­ji su i ta­da, u sta­
ri­ni, na­met­nu­li po­ko­re­nim na­ro­di­ma. Za wih je to – sve­ti broj, ko­ji
po­ve­zu­ju sa drev­nom sla­vom svo­je otax­bi­ne, ka­da je je­vrej­ski na­rod, po
pre­i­mu}­stvu, bio iza­bra­ni na­rod Bo­`i­ji. To je raz­log zbog ko­jeg ne
`e­le da ga pro­me­ne…"
292 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Postoja}e "`ig"…
Sta­rac je go­vo­rio: "Sve­ti Jo­van Bo­go­slov nam je u svo­joj bo­go­na­dah­
nu­toj kwi­zi Ot­kro­ve­wa (Apo­ka­lip­se) is­crp­no pred­ska­zao ka­kvi }e
bi­ti, ka­ko }e se i ka­da de­si­ti svi ti do­ga­|a­ji. Pri tom nam ot­kri­va
da }e se eko­nom­ski si­stem, ko­ji }e ta­da bi­ti na­met­nut qu­di­ma, osla­
wa­ti na '`ig'. Sve­ti­teq ve­o­ma ja­sno ka­`e: ime­ni­ca '`ig' po­ti­~e od
gla­go­la '`i­go­sa­ti', ko­ji ozna­~a­va da pra­vim jed­na­ke li­ni­je (cr­te). One
~ak ima­ju dvo­jak smi­sao, jer `i­go­sa­we ozna­~a­va da ne­{to ure­zu­jem ne­
po­sred­no i du­bo­ko, a ne sa­mo na po­vr­{i­nu. Da­nas vi­di­mo da svet­ska
tr­go­vi­na u sa­rad­wi sa svet­skom eko­no­mi­jom de­mon­stri­ra `i­go­ve,
ko­ji }e se u po­~et­ku na­la­zi­ti na svim pro­iz­vo­di­ma i ma­te­ri­jal­nim
do­bri­ma, da bi ga za­tim po­ste­pe­no uti­snu­la i na ~o­ve­ko­vu de­snu ru­ku
ili na we­go­vo ~e­lo.
U mno­gim ze­mqa­ma sve­ta, gde ni­je bi­lo ni­ka­kvog pro­ti­vqe­wa, la­
ser­skim zra­ci­ma su ve} uti­snu­li ne­iz­bri­si­vi `ig na de­snu ru­ku ili
na ~e­lo, jer se na taj na­~in mo­`e ostva­ri­ti kon­tro­la, o ko­joj pi­{e Apo­
ka­lip­sa: Da ni­ko ne mo­`e ni ku­pi­ti ni pro­da­ti, osim ko ima `ig…
(Otk. 13; 17)."
Najpre se pobrini za zagrevawe!
Od svo­jih po­zna­ni­ka, bo­go­slo­va, go­spo­din M. je mno­go slu­{ao o
star­cu Paj­si­ju, zbog ~e­ga je sil­no `e­leo da ga po­se­ti. Do­{ao je na Sve­
tu Go­ru i spu­stio se do we­go­ve ko­li­be, ko­ju su na­zi­va­li "Pa­na­gu­da".
Po­{to je ne­ko­li­ko pu­ta uda­rio u zvo­no na ogra­di i ni­je do­bio od­go­
vor, ob­i­{ao je gvo­zde­nu ogra­du oko we­go­ve ke­li­je. Ža­lost je po­~e­la
da ob­u­zi­ma we­go­vu `ed­nu du­{u. "Sta­rac si­gur­no ni­je kod ku­}e ili je
bo­le­stan", po­mi­slio je on. Do­{ao je do onog me­sta gde je Sta­rac osta­
vio kor­pi­cu s ra­tlu­kom i ve} se pri­pre­mao da se vra­ti. U tom tre­nut­
ku se ka­pi­ja otvo­ri­la i on je ~uo glas:
"Bla­go­slo­ve­ni, uzmi ra­tluk, na­pij se hlad­ne vo­de i u|i!"
Tek {to je za­~uo glas, `a­lost u we­go­vom sr­cu bi­la je za­me­we­na
ra­do­{}u. U{ao je u dvo­ri­{te, a Sta­rac mu je re­kao da sed­ne na je­dan
od mno­gih pa­we­va ko­ji su se tu na­la­zi­li.
Ni­je us­peo ni­{ta da ka­`e, a Sta­rac je re­kao:
"Bla­go­slo­ve­ni, ja ni­sam du­hov­nik i ako `e­li{ da se is­po­ve­di{,
mo­ra{ pro­na­}i do­brog du­hov­ni­ka!"
^im je to ~uo, go­spo­din M. (ko­ji je da­nas mo­nah na Sve­toj Go­ri) se
za­di­vio {to je Sta­rac znao da je hteo da mu se is­po­ve­di i, po­seb­no,
da je hteo da mu ne­ko po­mog­ne da ulo­vi sve te "mi­kro­be" ko­ji mu ni­su
do­pu­{ta­li da se uisti­nu pri­bli­`i Bo­gu. Sta­rac ga je, kao {to smo
re­kli, za­pre­pa­stio ve} pr­vim re­~i­ma ko­je mu je upu­tio.
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 293
"U~i­ni­}u sve {to ste mi re­kli u ve­zi s du­hov­ni­kom i s is­po­ve­{}u.
Me­|u­tim, ho­}u da Vas upi­tam za sle­de­}e: sva­ko­dnev­no se mo­lim, ali
obi~­no po­sle ve­~er­we mo­li­tve se­dim i po­sta­vqam se­bi pi­ta­we: za­{to
u se­bi ne ose­}am ni­{ta od tih pro­zbi i mo­li­tvi upu­}e­nih Bo­gu?"
Po­gle­dav­{i ga svo­jim pro­nic­qi­vim po­gle­dom, Sta­rac mu je od­go­
vo­rio:
"Eh, bla­go­slo­ve­ni, ka­ko da ose­ti{ mo­li­tvu, kad si pre to­ga sa­ti­ma
se­deo is­pred te­le­vi­zo­ra i slu­{ao ve­sti, da bi za­tim is­kqu­~io te­le­vi­
zor i za­po­~eo ve­~er­wu mo­li­tvu? Do­bro bi bi­lo da uop­{te ne gle­da{
te­le­vi­zor. Me­|u­tim, ako ga ipak gle­da{, po­treb­no je da naj­pre za­gre­
je{ svo­ju du­{u ~i­ta­ju­}i ne­ko po­gla­vqe iz Sve­tog Pi­sma ili ne­ki sve­
to­o­ta~­ki tekst s ci­qem da naj­pre u|e{ u pre­dvor­je, a za­tim i u me­sto
mo­li­tve. Ta­da }e{ ose­ti­ti mo­li­tvu. Sa za­mr­znu­tom du­{om i sa sr­cem
op­te­re­}e­nim dnev­nim pro­ble­mi­ma ne mo­`e­mo da be­se­di­mo sa Stvo­ri­
te­qem, i stal­no }e nas pri­ki­va­ti se­}a­wa na pret­hod­ni dan…"
On sam je dao vlast…
Jed­nog po­po­dne­va, u Star­~e­voj go­sto­prim­ni­ci pod ve­drim ne­bom
se­de­li su ne­ki po­klo­ni­ci i raz­go­va­ra­li s wim. Ta­da je do ke­li­je do­
{ao i mo­nah I. s po­zna­tim umet­ni­kom, go­spo­di­nom G. K. Sta­rac je
iz­gle­dao za­bri­nu­to i uz­ne­mi­re­no. Ni­su us­pe­li ni da pro­me­ne te­mu
raz­go­vo­ra, kad su se po­ja­vi­la dvo­ji­ca, od ko­jih je jed­nom bi­lo oko dva­
de­set pet a dru­gom oko pe­de­set pet go­di­na. Kad ih je Sta­rac ugle­dao,
re­kao je mo­na­hu I.:
"Od ju­tros mi do­sa­|u­ju! Re­ci im, mo­lim te, da odu odav­de. Ne mo­gu
s wi­ma da raz­go­va­ram i po dru­gi put."
Mo­nah ga je is­pi­ti­va~­ki po­gle­dao, jer ga ni­ka­da ni­je vi­deo ta­ko
uz­ne­mi­re­nog. Sta­rac je ustao i upu­tio se dvo­ji­ci po­se­ti­la­ca. Kad im
je pri­{ao i do­ta­kao mla­di­}e­vo ra­me, re­kao je:
"Haj­de, bla­go­slo­ve­ni, s mo­li­tvom Bo­gu i Bo­go­ro­di­ci, ja }u se po­
mo­li­ti pa }e se sa­`a­li­ti na te­be!"
Ta­da se do­go­di­lo ne­{to stra­{no: mla­di} je o{tro od­sko­~io od
we­ga tri – ~e­ti­ri me­tra, i to upra­vo u onom tre­nut­ku kad je Sta­rac
do­ta­kao we­go­vo ra­me. Mo­nah se sle­dio od ove stra­{ne po­ja­ve, ko­ju je
ta­da vi­deo pr­vi put.
Na­kon {to su oba po­se­ti­o­ca oti­{la, Sta­rac se okre­nuo mo­na­hu
I. i re­kao:
"U~i­nio sam sve {to sam mo­gao ali je taj mla­di}, na `a­lost, sam
dao vlast |a­vo­lu. On ga zbog to­ga sa­da is­ku­{a­va i mla­di} se na­la­zi
pod we­go­vim uti­ca­jem." Sta­rac je na­sta­vio da raz­go­va­ra sa mo­na­hom
294 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
I., ali je u mi­sli­ma ovog mo­na­ha i da­qe bio lik mla­di­}a ko­ji je ona­
ko o{tro od­sko­~io i oti­{ao od­mah na­kon tog neo­~e­ki­va­nog sko­ka,
ni­jed­nom se ne okre­nuv­{i pre­ma Star­cu. Mo­nah I. ni­je `e­leo da se
i da­qe tu za­dr­`a­va, tj. bio je pod du­bo­kim uti­skom i u se­bi je ose­}ao
sna­`no ne­spo­koj­stvo. Ustao je i ce­li­vao Star­~e­vu ru­ku. U tre­nut­ku
kad se opra­{tao s wim, Sta­rac mu je po­lo­`io svo­ju ru­ku na ra­me. Po­
bo­`ni mo­nah I. je, zbog svog smi­re­no­u­mqa, po­mi­slio i pre­stra­{io
se, da li i u we­mu po­sto­ji de­mon, i ho­}e li i on od­sko­~i­ti kao onaj
mla­di}. Me­|u­tim, sve te po­mi­sli raz­ve­jao je do­dir Star­~e­ve ru­ke i
slu­{a­we we­go­vog gla­sa. Sr­cem mo­na­ha I. ovla­da­la je ti­{i­na. Sve do
ovog vre­me­na on ne mo­`e da za­bo­ra­vi sce­nu, ko­ju je vi­deo u Star­~e­vom
dvo­ri­{tu.
Svom du{om po`elimo da dejstvuje Bog
Go­spo­din M. iz Ati­ne po­se­tio je Star­ca. Sa so­bom je do­neo i do­ku­
ment ko­ji mu je dao atin­ski jav­ni tu­`i­lac. We­ga je tre­ba­lo do­pu­ni­ti
po­da­ci­ma dvo­ji­ce Ati­wa­na a za­tim ga pre­da­ti, da bi ovi bi­li po­zva­ni
na sa­slu­{a­we. Go­spo­din M. je mno­go bri­nuo zbog to­ga i `e­leo je da
sa­zna {ta Sta­rac mi­sli o to­me. On mu je, ko­li­ko god je to bi­lo mo­gu­­
}e, objek­tiv­no ob­ja­snio su­{ti­nu pi­ta­wa, i o~e­ki­vao je od­go­vor – da
li da ga pre­da u tu­`i­la­{tvo ili ne. Po­gle­dao je Star­ca, na ~i­jem su
se li­cu ja­sno za­pa­`a­li zna­ko­vi uz­ne­mi­re­no­sti. ]u­tao je ne­ko vre­me,
a za­tim re­kao:
"Slu­{aj, bla­go­slo­ve­na du­{o, ti si u pra­vu. To, {to ra­de ti hri­{}a­­
ni, ni­je is­prav­no. Me­|u­tim, obra­ti pa­`wu na ono {to }u ti re­}i: to,
{to si mi re­kao li­~i na ve­li­ki ~ir, u ko­jem su se sa­ku­pi­li gnoj i ne­
~i­sto­}a. Za we­ga zna­te sa­mo ti i oni. Ako sad ho­}e{ da se oprav­da{
pred qu­di­ma i da pri­beg­ne{ ~o­ve­~i­joj prav­di, to }e iz­gle­da­ti kao
da uzi­ma{ iglu i pro­ba­da{ ga, ta­ko da se svu­da raz­li­va ne­~i­sto­}a.
Skri­ve­ni smrad }e se ra­{i­ri­ti na sve stra­ne. Za­ga­di­}e se ve­li­ko pro­
stran­stvo i mno­gi qu­di }e po­stra­da­ti zbog tog smra­da. Ne­ki pro­tiv­
ni­ci na­{e Cr­kve bi­}e ve­o­ma za­do­voq­ni, jer }e do­bi­ti 'ma­te­ri­jal' da
jo{ sna­`ni­je na­pad­nu Cr­kvu. Po mom mi­{qe­wu, bla­go­slo­ve­na du­{o,
ne bi tre­ba­lo da pri­be­ga­va{ ~o­ve­~i­joj prav­di.
Qu­di }e te mo­`da oprav­da­ti, ali }e te du­hov­ni za­kon osu­di­ti. Da,
ti si u pra­vu, ali na­~in na ko­ji si po­ku­{ao da se do­mog­ne{ prav­de
pod­ra­zu­me­va da, kao pr­vo, jav­no po­ka­`e{ ne­~i­sto­}u, zbog ~e­ga }e se
mno­gi osra­mo­ti­ti a ti }e{ bi­ti kriv {to se to do­go­di­lo. Kao dru­
go, bi­}e{ kriv jer }e{ po­mo­}i pro­tiv­ni­ci­ma Cr­kve ti­me {to }e{
im tim po­da­ci­ma da­ti ma­te­ri­jal za na­pad. Iz tog raz­lo­ga, i da ne bi
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 295
bi­lo du­hov­ne {te­te, sa­~u­vaj to u se­bi i ni­{ta ne pred­u­zi­maj. Mo­li
se za wih od sveg sr­ca da bla­go­dat Hri­sto­va dej­stvu­je ona­ko, ka­ko On
sma­tra da je naj­bo­qe i za tvo­ju i za sva­ku du­{u. Od­re­ci­mo se sva­kog
sop­stve­nog dej­stva i svim sr­cem po­`e­li­mo da dej­stvu­je Bog. On }e
ta­da uisti­nu i dej­stvo­va­ti, a mi }e­mo se di­vi­ti mu­dro­sti, qu­ba­vi i
prav­di Bo­`i­joj."
Ta­ko je Sta­rac, pre­i­spu­wen qu­ba­vqu i do­bro­tom, go­vo­rio go­spo­di­
nu M. Iako je kod Star­ca do­{ao ve­o­ma uz­ne­mi­ren, go­spo­din M. je od
we­ga oti­{ao spo­ko­jan i umi­ren, re­{en da ne pri­beg­ne ubo­goj qud­skoj
prav­di ne­go ka bo­ga­toj prav­di Bo­`i­joj.
Sta­rac nam je stal­no na­gla­{a­vao da, uko­li­ko nas po­vre­me­no bu­du
vre­|a­li, pa ~ak i ako to ~i­ne jav­no i be­stid­no, ne pri­be­ga­va­mo qud­
skim sred­stvi­ma ka­ko bi­smo oprav­da­li svo­ju li~­nost. Hteo je da u ta­
kvim si­tu­a­ci­ja­ma pre­tr­pi­mo, ume­sto da se tru­di­mo da ih se oslo­bo­di­
mo ili da ih iz­beg­ne­mo. Že­leo je da do­bro shva­ti­mo do­slov­no zna­~e­we
re­~i "tr­pqe­we", od­no­sno, da do­bro­voq­no pri­hva­ti­mo da­te okol­no­sti i
da svom du­{om po­`e­li­mo da bla­go­dat Hri­sto­va dej­stvu­je ona­ko, ka­ko
ona `e­li za nas, jer se na taj na­~in o~i­{}u­je du­{a i uob­li­~u­je no­vi
~o­vek. U tr­pqe­wu va­{em za­do­bi­jaj­te du­{e va­{e i Sa­mo onaj, ko­ji
pre­tr­pi do kra­ja, spa­{}e se, ~e­sto nam je go­vo­rio. Ne­pre­sta­no nas
je uve­ra­vao da onaj, ko­ji u te­{kim okol­no­sti­ma smi­re­no­um­no tr­pi i
mo­li se da dej­stvu­je bla­go­dat Hri­sto­va, uisti­nu ve­ru­je Hri­stu i to
do­ka­zu­je na de­lu, jer je sve sa si­gur­nom na­dom po­lo­`io na We­ga. Ta­kav
}e bi­ti sto­stru­ko oprav­dan i po­u­zda­no }e na­sle­di­ti `i­vot ve~­ni.
Me­|u­tim, uko­li­ko ne­}e da smi­re­no pre­tr­pi i ako od­lu­~i da "stvar
uzme u svo­je ru­ke", ni­ka­da ne­}e do­}i do kra­ja. Sve }e se vi­{e za­pli­ta­ti
u is­ku­{e­wa, jer ni­je pro­ni­kao u wi­hov smi­sao (tj. u smi­sao is­ku­{e­wa).
Sto­ga je neo­p­hod­no da se svag­da se­}a­mo Star­~e­vih re­~i i re­~i na­{eg
Go­spo­da: To su oni ko­ji ~uv­{i re~, u do­bro­me i ~i­stom sr­cu dr­`e je,
i rod do­no­se u tr­pqe­wu (Lk. 8; 15).
Trebalo bi da svoj "{rafciger" predamo Hristu
Je­dan ofi­cir je bio ve­o­ma ogor­~en, uvi­|a­ju­}i da we­gov sin `i­vi
da­le­ko od Cr­kve i da se po­ve­zao s lo­{im dru­{tvom. Sa­svim je pri­rod­
no {to je otac bio ve­o­ma uz­ne­mi­ren. Sa­ve­to­vao je si­nu da pri­stu­pi
Cr­kvi i da na­pu­sti lo­{e dru­{tvo. Ovaj ga, me­|u­tim, ni­je slu­{ao,
bu­du­}i da se na­la­zio u te­{kom mla­da­la~­kom uz­ra­stu, sa to­li­ko we­
go­vih pro­ble­ma.
O~e­va qu­bav pre­ma si­nu od­ve­la ga je na Sve­tu Go­ru, kod Star­ca,
da bi se s wim po­sa­ve­to­vao {ta da pre­du­zme.
296 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Sta­rac mu je re­kao:
"Da li ste ga, dok je bio ma­li, u~i­li da se pre­kr­sti? Da li ste ga
vo­di­li u cr­kvu da se pri­~e­sti, i ko­li­ko ~e­sto? Da li ste ga u~i­li
da se mo­li?"
"Da, kad je bio ma­li sva na­{a bri­ga sa­sto­ja­la se u to­me da ga vas­
pi­ta­mo na hri­{}an­ski na­~in, i mi smo sve to ~i­ni­li."
"E, on­da ne­moj da se pla­{i{! Vi­di{ li ta­mo do­le onaj stub? On
ve} mno­go go­di­na sto­ji u ze­mqi, u vla­zi, a opet ni naj­ma­we ni­je pro­
pao. Zna{ li za­{to? Za­to {to su rad­ni­ci bi­li ra­zum­ni i ni­`i deo
stu­ba pre­ma­za­li smo­lom. Sa­da ne­ma opa­sno­sti da }e on is­tru­li­ti!
Ako si i ti na sli­~an na­~in ukre­pio svo­ga si­na, ni­~e­ga ne­moj
da se pla­{i{. Sa­mo se mo­li da dej­stvu­je bla­go­dat Hri­sto­va. Ti sa­da
mo­`e{ da u~i­ni{ sa­mo jed­no, a to je da po­ka­`e{ qu­bav i da se mo­
li{ Bo­gu da dej­stvu­je na we­go­vu ko­rist. Ako ste ga ~e­sto pot­hra­wi­
va­li do­bro­tom i qu­ba­vqu, on­da }e on, ma ku­da da kre­ne i ma s kim
da se po­ve­`e, u jed­nom tre­nut­ku uvi­de­ti da je iz­van po­ro­di­ce kli­ma
ne­zdra­va i da svu­da vla­da ko­ri­sto­qu­bqe i li­ce­mer­je. Ta­ko }e se on,
sa­svim pri­rod­no, vra­ti­ti ku­}i. Me­|u­tim, uko­li­ko u ku­}i po­sto­ji
kav­ga, grd­wa i sva­|a, we­go­vo sr­ce ne­}e po­`e­le­ti da se vra­ti. I opet
mo­ra­mo da bu­de­mo ve­o­ma pa­`qi­vi, jer taj uz­rast tra­`i to­li­ko qu­ba­
vi i mo­li­tve!
Neo­p­hod­no je da de­ci po­bo­`nost da­je­mo sa mle­kom a ne sa ~vr­stom
hra­nom. Na­i­me, dok su de­ca jo{ ma­la, tj. ne­ra­zum­na, ono {to vi­de od
ro­di­te­qa kao da sni­me na pra­znu ka­se­tu. Nu­`no je da se po­bri­ne­mo
da je oni ta­da 'is­pu­ne' do­bro­tom i qu­ba­vqu. Me­|u­tim, ka­da ma­lo od­ra­
stu, mo­ra­mo bi­ti pa­`qi­vi i dej­stvo­va­ti s ra­su­|i­va­wem i opre­zno­{}u,
kao, na pri­mer, ka­da na­vi­ja­mo sat. Kad mu osla­be fe­de­ri, mi ga bla­go
na­vi­ja­mo, jer po­sto­ji opa­snost da pri­ti­skom po­lo­mi­mo kqu~, i sat }e
ta­da po­sta­ti bes­ko­ri­stan. Mi smo oba­ve­zni da na ve­o­ma do­bar na­~in
ob­ja­sni­mo de­te­tu zbog ~e­ga ne bi tre­ba­lo da po­stu­pa ova­ko i za­{to
bi tre­ba­lo da po­stu­pa dru­ga­~i­je. Ne bi tre­ba­lo da ga ne­pre­sta­no
bom­bar­du­je­mo re­~i­ma kao {to su: 'ne to', 'ne ta­ko' ili 'ne ova­ko'. Ka­da
u~i­ni­mo osnov­no, tre­ba­lo bi da '{raf­ci­ger' pre­da­mo Hri­stu, da On
Sam po­de­si po­ne­ki '{raf'. Ne bi tre­ba­lo da se isu­vi­{e uzda­mo u se­be
i da `e­li­mo da sve u~i­ni­mo sa­mi.
Mno­go po­ma­`e ka­da ro­di­te­qi sma­tra­ju da je za sve de­ti­we po­
stup­ke od­go­vo­ran wi­hov sop­stve­ni `i­vot ko­ji ni­je ona­kav ka­kav bi
tre­ba­lo da bu­de, i da de­ca zbog wih na­sle­|u­ju ta­kvo sta­we. Kad ro­di­
te­qi ima­ju ta­ko smi­re­ne mi­{qe­we, kad s iskre­nim smi­re­wem ose­}a­ju
od­go­vor­nost i kad se iskre­no ka­ju, ta­da im po­ma­`e i Hri­stos i, kao
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 297
pre­mu­dar i sve­mo­gu}, ima i si­lu, i na­~in, i sve {to je po­treb­no. On
im ta­da do­ba­cu­je 'po­jas' za spa­sa­va­we.
Ne za­bo­ra­vi­mo da zbog ro­di­teq­skih gre­ho­va bi­va­ju ka­`we­na de­ca i
da, na­pro­tiv, obra­}a­we ro­di­te­qa ka Hri­stu spa­sa­va i wi­ho­vu de­cu."
* * *
Sta­rac je jed­nom pri­li­kom upi­tao ne­kog stu­den­ta:
"[ta stu­di­ra{?"
"Stu­di­ram bo­go­slo­vqe."
Sta­rac se na­sme­jao:
"To je ve­o­ma ka­rak­te­ri­sti~­no za na­{e vre­me. Sva­ke go­di­ne na hi­
qa­de wih po­sta­nu bo­go­slo­vi! Qu­di iz­u­~a­va­ju bo­go­slo­vqe! Ko­li­ko ti
je go­di­na pre­o­sta­lo?"
"Jo{ dve go­di­ne."
"Za­{to ta­ko mno­go? Je­si li na post­di­plom­skim stu­di­ja­ma?"
"Ni­sam. Do­{ao sam u Gr~­ku da raz­mo­trim bo­go­slo­vqe sa te ta~­ke
gle­di­{ta" (stu­dent je do­la­zio iz Ame­ri­ke, a bio je gr~­kog po­re­kla).
"Do­bro si u~i­nio jer da­nas, ma gde da po­|e{, qu­di pri­sva­ja­ju Hri­
sta, Ako po­|e{ u Ru­si­ju – On je Rus, u Gr~­koj je Grk, dok ga u Afri­ci
iz­o­bra­`a­va­ju kao crn­ca!"
Nauku koristimo za zlo
Sta­rac je upi­tao jed­nog stu­den­ta:
"[ta ti stu­di­ra{?"
"Stu­di­ram me­di­ci­nu, ali sam od­lu­~io da na dve go­di­ne pre­ki­nem
stu­di­je. Obo­leo sam od ner­vnog {o­ka, jer sam ve­o­ma ose­tqiv."
"Eh, ~e­do mo­je, svet je da­nas do­{ao do­tle da vi­{e ni­je za ose­tqi­
ve… Vi­dev­{i da su pla­ne­tu u~i­ni­li ne­pod­no­{qi­vom za `i­vot, na­rod
tra­`i dru­gu pla­ne­tu gde po­sto­ji mo­gu}­nost da se pre­`i­vi i ma­{ta
da se ta­mo pre­se­li. Me­|u­tim, ne zna­ju da je na­rod svu­gde isti, ma gde
da kre­ne{, i da }e, uko­li­ko se ne ura­zu­mi, svu­gde stva­ra­ti iste si­
tu­a­ci­je.
Vi­di{, sve je to po­sle­di­ca r|a­vog ko­ri­{}e­wa na­u­ke. Svi su se
iz­be­zu­mi­li po­sred­stvom na­uk­ e, ali se ne do­se­}a­ju da je pra­vil­no upo­
tre­be. Se­}am se da sam dav­no, dok sam bio na Si­na­ju, vi­deo ma­log,
bo­sog be­du­i­na. No­sio je oma­wu ~e­tvo­ro­u­ga­o­nu da­{~i­cu ko­ju je pro­bu­
{io, a za­tim kroz ru­pu pro­vu­kao `i­cu. Ni­sam shva­tao ~e­mu to slu­`i.
Pri­{ao sam be­du­i­nu i upi­tao ga, a on mi je ozbiq­no i va­`no re­kao:
"To je ra­dio!" Vi­di{ li ka­kav uti­caj vr­{i na­uk ­ a? Me­|u­tim, ve} je
do­ka­za­no da smo mi ne­do­stoj­ni da je upo­tre­bi­mo na svo­ju ko­rist i da
je ko­ri­sti­mo za zlo."
298 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
* * *
Po­sto­ji mno­go qu­di ko­ji su, iz ra­znih raz­lo­ga i u ra­znim pri­li­
ka­ma, {i­ri­li sva­ka­kve gla­si­ne. Jed­nom je kod star­ca Paj­si­ja do­{ao
otac N., ko­ji mu je re­kao:
"Slu­{ao sam, Star­~e, da je je­dan sve­ti pod­vi­`nik pro­re­kao da
}e­mo u apri­lu, od­re­|e­nog da­tu­ma, za­ra­ti­ti s Tur­skom."
Sta­rac ga je ta­da upi­tao:
"Ko je taj pod­vi­`nik?"
Otac N. se ko­le­bao.
"Re­ci mi, i ja ni­ko­me ne­}u re­}i", ka­zao je Sta­rac.
"Po­me­nu­li su Vas, Star­~e!"
"Go­vo­re sa­svim be­smi­sle­ne stva­ri. Ja ni­{ta sli~­no ni­sam re­kao!
Je­dan je go­vo­rio da sam re­kao da gla­sa­ju za ovog ili onog po­li­ti­~a­ra,
i to on­da kad ni­sam znao ni {ta se do­ga­|a ni ko su kan­di­da­ti! Ko ti
je to re­kao?"
"Ne se­}am se."
"Re­ci mi!"
"Za­i­sta se ne se­}am, Star­~e…"
To je istinska jednakost
U po­sled­we vre­me mno­go se ras­pra­vqa­lo o jed­na­ko­sti, a po­seb­no o
onom we­nom vi­du o ko­jem go­vo­re ko­mu­ni­sti. Sta­rac je na sva ta pi­ta­wa
da­vao iz­u­zet­no mu­dre od­go­vo­re, i po­mo­}u jed­no­stav­nih i ple­me­ni­tih
pri­me­ra omo­gu­}a­vao nam da shva­ti­mo sta­no­vi­{te na­{e Cr­kve. Ka­rak­
te­ri­sti­~an je we­gov raz­go­vor s ocem N., ko­ji sle­di u na­stav­ku:
"O~e, ogor­~en sam {to dvo­ji­ca mo­je bra­}e, a po­seb­no onaj sta­ri­ji,
ne­}e ni da ~u­ju za Bo­ga i sve­{ten­stvo. Op­tu­`u­ju sve­{te­ni­ke go­vo­re­}i
da su sre­bro­qu­bi­vi, sla­vo­qu­bi­vi i sl. Za mo­na­he ka­`u da bi, ume­sto
{to se­de na Sve­toj Go­ri, bo­qe u~i­ni­li ako bi si­{li u svet da po­mog­
nu i ako bi ak­tiv­no u~e­stvo­va­li u rad­ni~­koj bor­bi. Upor­no tvr­di da
oni mo­ra­ju da si­|u u svet i da pla­ka­ti­ma i pa­no­i­ma iz­ra­ze svoj od­nos
pre­ma dru­{tve­nim ne­prav­da­ma."
"Ne ogor­~uj se zbog to­ga {to ti go­vo­ri brat. To, {to on go­vo­ri,
po­ka­zu­je da je pod uti­ca­jem ro­|a­ka we­go­ve `e­ne i da je, iako to­ga ni­
je sve­stan, za­do­bio ko­mu­ni­sti~­ki po­gled na svet. U Ru­si­ji ka­`u da
kod wih po­sto­ji slo­bo­da i jed­na­kost (Sta­rac je ovo go­vo­rio pre pa­da
ko­mu­ni­sti~­kog re­`i­ma u Ru­si­ji), ali to ni­je isti­na, jer slo­bo­da i
jed­na­kost po­sto­je je­di­no ta­mo, gde vla­da Hri­stos. Da bi shva­tio {ta
zna­~e re­~i 'vla­da­vi­na jed­na­ko­sti', na­ve­{}u ti je­dan pri­mer.
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 299
Ov­de, na Sve­toj Go­ri, ne ta­ko dav­no `i­ve­li su i ru­mun­ski pod­vi­
`ni­ci, ko­je sam do­bro po­zna­vao. Kod wih je vla­da­la ve­li­ka osku­di­ca,
ta­ko da ni­su ima­li {ta da je­du. Kad bi ro­di­te­qi osta­lim mo­na­si­ma
po­sla­li ne­{to hra­ne, oni bi se se­ti­li tih ubo­gih ru­mun­skih pod­vi­
`ni­ka i go­vo­ri­li: 'Mi ne­ma­mo mno­go hra­ne, ali oni ne­ma­ju ni­{ta!' Ne
osta­vqa­ju­}i se­bi ni­{ta, svu hra­nu su sla­li ru­mun­skim pod­vi­`ni­ci­ma.
Ako bi se do­go­di­lo da ovi pod­vi­`ni­ci slu­~aj­no ima­ju ma­lo ple­sni­
vog dvo­pe­ka, oni su go­vo­ri­li: 'Mi, hva­la Bo­gu, ima­mo ma­lo ple­sni­vog
dvo­pe­ka i mi smo obez­be­|e­ni! Po­sla­}e­mo ovo dru­gim pod­vi­`ni­ci­ma,
ko­ji ne­ma­ju ni­{ta za je­lo!' Ta­ko su i oni da­va­li hra­nu, za­dr­`a­va­ju­}i
sa­mo ple­sni­vi dvo­pek a za­jed­no s wim i bla­go­dat Hri­sto­vu, jer su se
ra­di qu­ba­vi pre­ma bra­}i li­{a­va­li i onog naj­nu­`ni­jeg. Bla­go­dat ih
je zbog to­ga is­pu­ni­la du­hov­nom hra­nom i bo­`an­stve­nom ute­hom.
Ovi do­bri oci su na taj na­~in po­sti­gli da me­|u wi­ma vla­da pot­
pu­na jed­na­kost, jer oni, ko­ji su ima­li – ni­su ima­li, po­{to su da­va­li
dru­gi­ma, dok su oni, ko­ji ni­su ima­li – ipak ima­li, jer su do­bi­ja­li
od dru­gih. Na taj na­~in svi su ima­li i ni­ko ni­je imao, jer ni­je bi­lo
onih ko­ji bi ima­li vi­{e od dru­gih! Me­|u­tim, svi su u se­bi ima­li
bla­go­dat Hri­sto­vu, ko­ju su i o~u­va­li, jer su qu­bav po­ka­zi­va­li i na
de­lu. To je istin­ska jed­na­kost.
Ako na­rod sa­da ima pro­ble­ma i ako im je po­treb­na po­mo} mo­na­ha,
Sve­ta Go­ra je otvo­re­na za sva­ko­ga ko­me tre­ba po­mo}. Na­rod je slo­bo­dan
da ose­ti po­tre­bu i da za­tra­`i po­mo} od mo­na­ha, i oni }e mu, sa svo­je
stra­ne, po­mo­}i. Zbog to­ga se ne ogor­~uj na bra­ta, jer on iskre­no pa­ti
zbog dru­gih i uisti­nu se za­ni­ma za ukla­wa­we dru­{tve­nih ne­prav­di.
Ka­ko u we­mu po­sto­je osta­ci istin­ske do­bro­te, Bog }e ustro­ji­ti i na­­
}i na­~in da ga iz­ve­de na Svoj put.
Osim to­ga, upi­taj bra­ta sle­de­}e: ako su sve­{te­ni­ci lo­{i a on
do­bar, zbog ~e­ga on­da on sam ne po­sta­ne sve­{te­nik? Ta­ko }e stva­ri
po­sta­vi­ti na svo­je me­sto i po­slu­`i­ti kao pri­mer osta­lim sve­{te­
ni­ci­ma!"
Razbijaju se gordi a ne smireni nosevi!
Su­di­ja K. T. je, za­jed­no sa gru­pom svo­jih pri­ja­te­qa, do­{ao u Star­
~e­vu ke­li­ju. S wi­ma je bio i de­se­to­go­di­{wi Ge­or­gi­je. Sta­rac je u po­
~et­ku {a­qi­vo raz­go­va­rao s de­~a­kom:
"Ho­}e{ li da bu­de{ moj po­slu­{nik?"
"Ho­}u", od­go­vo­rio je on, "ali mo­ram da idem u {ko­lu! Že­lim da po­
sta­nem zo­o­log, pa da se on­da bri­nem o tvo­jim ma­~i­}i­ma!" (Kod Star­ca
se u to vre­me na­la­zi­la jed­na ma~­ka.)
300 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
"Ve­te­ri­nar, a ne zo­o­log. U~i svo­je lek­ci­je i ne gle­daj te­le­vi­zor,
jer }e ti gla­va po­tam­ne­ti."
Su­di­ja je u tom tre­nut­ku po­mi­slio: "Zar ne bi tre­ba­lo da ga ukqu­
~u­je­mo ni ka­da ho­}e­mo da ~u­je­mo ve­sti?"
Po­ka­zu­ju­}i da je vi­deo po­mi­sli we­go­vog sr­ca, Sta­rac je bez okle­
va­wa od­go­vo­rio, obra­tiv­{i se Ge­or­gi­ju:
"Od­ra­sli po­ne­kad gle­da­ju ve­sti da bi bi­li u to­ku sa de­{a­va­wi­ma,
ali ma­la de­ca ne bi tre­ba­lo da gle­da­ju te­le­vi­zor. Do­|i, ja }u te na­u­~i­
ti da pra­vi{ bro­ja­ni­ce! Haj­de, okre­ni se, jer }e nas vi­de­ti Ar­gi­ris
(dru­gi de­~ak, Star­~ev po­zna­nik, ko­ji je ta­ko­|e bio pri­su­tan). I on
}e na­u­~i­ti da ih ple­te, pa }e nam za­tvo­ri­ti rad­wu!"
"Sad }u ti po­ka­za­ti ka­ko da i za­tvo­re­nih o~i­ju ple­te{ ~vo­ri­}e!"
Sta­rac je, sme­ju­}i se, po­~eo da ih ple­te. Kad je is­pleo pet – {est ~vo­
ri­}a, uz bla­go­slov je pru­`io de­~a­ku na­po­la do­vr­{e­nu bro­ja­ni­cu:
"[ta da ra­di­mo, jo{ ni­su go­to­ve!"
De­~ak ih je naj­zad uzeo, na na­go­vor od­ra­slih. Ka­sni­je je po­znao
bla­go­slov, ko­ji je imao ovaj Star­~ev dar.
Pri­li­kom ple­te­wa je ko­ri­stio ko­ma­di} dr­ve­ta, ko­ji se na jed­nom
kra­ju za­vr­{a­vao po­vi­je­nim "no­si­}em".
"Ho­}e li se ovaj 'no­si}' slo­mi­ti", upi­tao je Ge­or­gi­je.
Sta­rac mu je od­go­vo­rio:
"Lo­me se sa­mo gor­di no­se­vi a ne oni smi­re­ni!"
Raz­go­va­ra­li su i o mno­gim dru­gim stva­ri­ma. Kad je do­{lo vre­me,
~i­ta­va gru­pa je usta­la, uze­la Star­~ev bla­go­slov i oti­{la, na­sta­vqa­
ju­}i svo­je po­klo­we­we po Gra­di­ni Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce.
Neophodno je da se razvedemo sa logikom
Sta­rac je jed­noj gru­pi po­bo­`nih po­klo­ni­ka, ko­ji su ga po­se­ti­li,
re­kao sle­de­}e:
"Kad ne­ko od­lu­~i da vo­di du­hov­ni `i­vot, pr­vo {to tre­ba da ura­di
je­ste da se raz­ve­de sa lo­gi­kom, uko­li­ko `e­li da uz­na­pre­du­je. Ži­vot
po lo­gi­ci i du­hov­ni `i­vot su dva sa­svim su­prot­na sta­wa, ko­ja se pro­
ti­ve jed­no dru­gom. Onaj, ko­ji `i­vi du­hov­no, ne ko­ri­sti se lo­gi­kom
(tzv. 'zdra­vim ra­zu­mom'). Že­ne, po svo­joj pri­ro­di, mno­go ko­ri­ste sr­ce
a da­le­ko ma­we lo­gi­ku. Vi­di­mo da su apo­sto­li, na­kon {to je Hri­stos
uhap­{en, se­de­li i lo­gi~­no (zdra­vo­ra­zum­ski) raz­mi­{qa­li, i za­to Ga
ni­su sle­di­li do Kr­sta. Me­|u­tim, `e­ne su zbog qu­ba­vi svo­ga sr­ca sle­
di­le Hri­sta sve do Kr­sta. Kad je na{ Go­spod po­zvao Pe­tra i re­kao
mu da ko­ra­~a po mo­ru, Pe­tar je po­~eo da raz­mi­{qa lo­gi~­ki, zbog ~e­ga
je i po­~eo da to­ne.
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 301
Imaj­te u vi­du sa­mo bo­`an­stve­nu a ne qud­sku prav­du. Kad sam ra­to­
vao, ni­sam raz­mi­{qao ni o hlad­no­}i, ni o bo­le­sti, ni o smr­ti, i zbog
to­ga sam uvek bio u pr­vim re­do­vi­ma. Dru­gi su mi se ru­ga­li i sme­ja­li,
ali ja sam u se­bi ose­}ao ra­dost `r­tvo­va­wa.
Ne bu­di­te zlob­ni ni pre­ma ko­me, ma ko­li­ko da vas je ogor­~io. Ako
se dru­gi ne bri­nu o o~i­{}e­wu du­{e i ako su ne­pre­sta­no za­u­ze­ti, go­vo­
ri­te im do­bro­na­mer­no ali ih ne­moj­te po­u­~a­va­ti. Na­rod da­nas pa­ti od
vr­to­gla­vi­ce i vi­{e ne kon­tro­li­{e to {to ra­di, zbog ~e­ga je Hri­stos
i uzeo '{raf­ci­ger' u Svo­ju ru­ku, da bi pri­~vr­stio sla­be '{ra­fo­ve'.
Vi­de­li ste ka­ko je stra­dao ^a­u­{e­sku u Ru­mu­ni­ji? Wih iz­be­zu­
mqu­je Bog, i na­kon {to se osra­mo­te, od­la­ze. Isto se do­go­di­lo i u
Al­ba­ni­ji, isto se de­{a­va i kod nas. Bog ih na­pu­{ta da bi po­sta­li
pred­met po­ru­ge."
Uzmi ga i donesi ga ovamo
Go­spo­din P. P. je, za­jed­no sa svo­jim kum­~e­tom, po­se­tio star­ca
Paj­si­ja. Hteo je da uzme Star­~ev bla­go­slov i da s wim po­raz­go­va­ra o
pro­ble­mi­ma ko­ji su ga mu­~i­li. Kad ih je Sta­rac po­slu­`io, P. P. je
za­tra­`io od de­~a­ka da se pro­{e­ta, ka­ko bi po­raz­go­va­rao sa Star­cem.
Ma­li­{an se uda­qio.
U jed­nom tre­nut­ku, dok se de­~ak igrao iza ke­li­je, za­~u­li su ga ka­ko
vi­~e: "Ku­me! Ku­me!" Iako ni­{ta ni­je vi­deo te­le­snim o~i­ma, Sta­rac
se na­sme­jao i po­vi­kao de­~a­ku:
"Uzmi ga i do­ne­si ga ova­mo!"
Ubr­zo je, na za­pre­pa­{}e­we go­spo­di­na P. P., de­~ak do­neo je­`a i
sta­vio ga is­pred wih. Sta­rac je u{ao u ke­li­ju a je` je po­la­ko po­~eo da
se uda­qu­je. Sta­rac se usko­ro po­ja­vio, no­se­}i u ru­ka­ma pe­ro­rez ko­jim
je se­kao pa­ra­dajz. Kad je vi­deo je­`a ka­ko be­`i, do­vik­nuo je:
"Hej, pri­ja­te­qu, sta­ni, ho­}u da te po­slu­`im!"
Je` se uko­~io i ostao ne­po­mi­~an. Sta­rac je pri­{ao i ba­cio pred
we­ga pa­ra­dajz. Kad je po­je­la Star­~e­vo 'po­slu­`e­we', `i­vo­ti­wa je po­no­
vo po­~e­la da se uda­qu­je.
On je lav, ali bez zuba!
U jed­nom od atin­skih okru­ga `i­veo je i P. P., ve­o­ma po­bo­`an
~o­vek. Cr­kve­na op­{ti­na u ovom okru­gu po­ve­ri­la mu je da vo­di ve­ro­
na­u­ku, i we­gov uspeh je pre­va­zi­{ao sva o~e­ki­va­wa. Sva de­ca su ga ne
trep­}u­}i slu­{a­la. To­li­ko su ga vo­le­la da mu ni­su do­pu­{ta­la da pro­|e
kad bi ga su­sre­la na uli­ci. Kad bi u raz­go­vo­ri­ma ova de­ca ~u­la ne­{to
ne­do­li~­no, od­mah bi pri­go­va­ra­la go­vo­re­}i: "Ta­ko je re­kao go­spo­din
302 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
P. P., ko­ji nas u~i!" Me­|u­tim, wi­hov u~i­teq u osnov­noj {ko­li bio je
te­`ak ~o­vek, ~i­ji po­gled na svet ni­je bio sa­gla­san sa cr­kve­nim. Kad
se uve­rio da ga de­ca ne slu­{a­ju i da ne pri­hva­ta­ju we­go­vu ide­o­lo­gi­ju
ne­go da su, na­pro­tiv, pod uti­ca­jem do­bro­te i qu­ba­vi svog ve­ro­u­~i­te­qa,
u we­go­vo sr­ce u{la je za­vist i on je po­~eo da ga op­tu­`u­je pred de­com.
La­`i o we­mu go­vo­rio je i iz­van {ko­le. Naj­zad, ni­je vi­{e iz­dr­`ao i
po­{ao je i kod we­ga sa­mog. Iz­re­kao je mno­{tvo be­smi­sli­ca i po­~eo
da mu pre­ti da }e, uko­li­ko na­sta­vi da ra­di s de­com, u~i­ni­ti to i to…
Go­spo­din P. mu je ob­ja­snio da mu Cr­kva i sve­{te­ni­ci, ko­ji su mu po­ve­
ri­li taj za­da­tak, ne­}e to do­zvo­li­ti, ~ak i ako bi on sam ta­ko `e­leo.
U~i­teq, me­|u­tim, ni­je obra­}ao pa­`wu na we­go­ve re­~i ne­go je na­sta­
vio da ga vre­|a. Bu­du­}i da je bio ~o­vek is­tan­~a­ne du­{e i ose­tqi­vog
sr­ca, go­spo­din P. je sve to du­bo­ko pre­`i­vqa­vao i du­bo­ko pa­tio, ne
to­li­ko zbog se­be sa­mog ko­li­ko zbog zlo­be ovo­ga u~i­te­qa ali i zbog
de­ce, ~i­je su du­{e tro­va­le u~i­te­qe­ve te­o­ri­je. Od­lu­~io je da ot­pu­tu­je
na Sve­tu Go­ru i da se po­sa­ve­tu­je sa Star­cem.
Bi­lo je oko po­dne­va kad je sti­gao do we­go­ve ke­li­je. Star­ca je za­
te­kao na kro­vu, gde je vr­{io ne­ke po­prav­ke. ^i­ni­lo se da }e mu bi­ti
ve­o­ma te­{ko da osta­vi po­sao na kro­vu i da si­|e zbog raz­go­vo­ra. Po­
bo­`ni go­spo­din P. je 'za­vr­nuo ru­ka­ve' i po­~eo da po­ma­`e Star­cu. U
jed­nom tre­nut­ku, pre ne­go {to je go­spo­din P. bi­lo {ta re­kao o svom
pro­ble­mu, Sta­rac je na­krat­ko pre­stao da ra­di i, okre­nuv­{i se na
we­go­vu stra­nu, po­~eo da go­vo­ri bla­gim gla­som ko­ji je, isto­vre­me­no,
po­ka­zi­vao i we­go­vu du­bo­ku uve­re­nost:
"[ta }e se da­qe do­ga­|a­ti s tim u~i­te­qem? Osta­vi ga, i ne­ka te
on uop­{te ne bri­ne. On je lav, ali bez zu­ba. Ne pla­{i se, Bog }e i
we­ga ustro­ji­ti."
Na­kon iz­ve­snog vre­me­na, kad se go­spo­din P. vra­tio u Ati­nu, od
de­ce je do­znao da je do­{ao no­vi u~i­teq i da je onaj sta­ri pre­me­{ten,
ali ni­ko ni­je znao gde.
Go­spo­din P. je ne­u­mor­no na­sta­vio svoj po­sao i ra­du­je se ka­da vi­di
da su i de­ca ra­do­sna dok bez­bri­`no ko­ra­~a­ju pu­tem na­{e Cr­kve.
Uzmi jo{ tri ratluka!
Ma­li ro­|ak go­spo­di­na P. P. imao je jed­nu ma­nu. On je mno­go vo­leo
slat­ki­{e i ~e­sto se do­ga­|a­lo da po­je­de sva­ki slat­ki{ ko­ji bi pro­na­
{ao u ku­}i. We­go­va maj­ka je po­vre­me­no bi­la ve­o­ma zbu­we­na, jer bi se
do­ga­|a­lo da ne­ma ~i­me da po­slu­`i go­ste.
Go­spo­din P. P. je od­lu­~io da kao po­klo­nik po­se­ti Sve­tu Go­ru i
da sa so­bom po­ve­de i svog ro­|a­ka, ko­ji tih da­na ni­je i{ao u {ko­lu.
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 303
Poseti­li su Ka­re­ju i sve­ti ma­na­stir Ku­tlu­mu{, a za­tim su se spu­sti­
li do ke­li­je star­ca Paj­si­ja. Za­te­kli su ga na dvo­ri­{tu, gde je raz­go­va­
rao s po­klo­ni­ci­ma. Go­spo­din P. i we­gov ma­li ro­|ak su pri­{li i se­li
po­red osta­lih. Sta­rac je pro­{ao po­red sva­kog po­se­ti­o­ca, po­slu­`iv­{i
ga jed­nim ra­tlu­kom. Pro­{ao je i po­red de­~a­ka. Ka­da su svi bi­li po­slu­
`e­ni, Sta­rac je opet pri­{ao de­~a­ku i sa osme­hom mu re­kao:
"Ti mo­`e{ da uzme{ jo{ tri ra­tlu­ka!"
De­~ak se ko­le­bao i go­vo­rio da ne mo­`e vi­{e da je­de.
Ta­da mu je Sta­rac, sme­{e­}i se, re­kao:
"Haj­de, haj­de, ov­de se us­te­`e{ a svo­ju ma­mu se­ki­ra{, ne osta­vqa­ju­­
}i joj ni­je­dan slat­ki{ ko­jim }e po­slu­`i­ti go­ste!"
Bi}u prisiqen da po|em
U jed­nom sve­to­gor­skom ma­na­sti­ru slu­`e­no je po­ve­~er­je. Po­ve­~er­
ju je pri­su­stvo­vao i igu­man, ko­ji je slu­`a­{~em sve­{te­ni­ku na­lo­`io
da ode u glav­ni hram i da iz­ne­se sve­te mo­{ti, da bi im se pred kraj
po­ve­~er­ja po­klo­ni­li pri­sut­ni po­se­ti­o­ci.
Kad je okon­~a­no po­sle­do­va­we po­ve­~er­ja, igu­man je re­kao pri­sut­nim
po­se­ti­o­ci­ma da pre­|u u glav­ni hram, da bi se po­klo­ni­li sve­tim mo­
{ti­ma. Me­|u wi­ma se na­la­zio i je­dan |a­vo­i­ma­ni ko­ji je stao is­pred
igu­ma­na i di­vqim gla­som, pra­ve­}i raz­ne gri­ma­se, re­kao:
"Mo­ra­mo li zbog pri­nu­de da po­|e­mo ta­mo?"
Igu­man je krot­ko i do­bro­du­{no od­go­vo­rio:
"Ne zbog pri­nu­de ne­go s ra­do­{}u, i ne­ka po­|e onaj ko to `e­li!"
Ta­da je, na o~i­gled svi­ma, |a­vo­im­ a­ni iz­le­teo "kao me­tak", uz­vi­ku­
ju­}i: "Bi­}u pri­si­qen da po­|em!" Po­{ao je za­jed­no sa osta­li­ma i po­
klo­nio se sve­tim mo­{ti­ma.
Bra­}a su su­tra­dan is­pri­~a­la star­cu Paj­si­ju {ta se do­go­di­lo i
upi­ta­la ga zbog ~e­ga se |a­vo­i­ma­ni ta­ko po­na­{ao.
"Ta­ko se po­na­{ao za­to, {to je de­mon bio pri­nu­|en smi­re­wem i
do­bro­tom, ko­ju je po­ka­zao igu­man, re­kav­{i: 'S ra­do­{}u, i onaj ko to
`e­li!'"
Sta­rac je ~e­sto go­vo­rio da se de­mo­ni ni­~e­ga ne pla­{e to­li­ko,
ko­li­ko smi­re­ne du­{e.
Dobrodo{lica poslaniku, lekaru i advokatu
Sve­ti ma­na­s tir Ku­tlu­mu{ po­se­ti­la su tro­ji­ca pri­ja­te­qa: je­
dan je bio po­sla­nik, go­spo­din N., dru­gi le­kar a tre­}i advo­kat. Po­
zna­va­li su je­ro­mo­na­ha N., ko­ji ih je i pri­mio. Tro­ji­ca pri­ja­te­qa
su is­ka­za­la `e­qu da se upo­zna­ju sa star­cem Paj­si­jem, jer su, pre­ma
304 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
wi­ho­vim re­~i­ma, "~u­li mno­go to­ga do­brog i ve­ru­ju­}i mno­go pri­~a­ju
o we­mu".
Otac N. ih je iz­veo iz ma­na­sti­ra i po­ka­zao me­sto gde se na­la­zi
Star­~e­va ke­li­ja, ob­ja­sniv­{i ka­ko da do­|u do ta­mo.
Tro­ji­ca pri­ja­te­qa su po­~e­la da si­la­ze niz sta­zi­cu ko­ja vo­di do
Star­~e­ve ke­li­je. Bi­li su ve­o­ma ra­do­zna­li da upo­zna­ju tog Star­ca i
pi­ta­li su se da li je isti­na sve ono {to su ~u­li o we­mu. Ubr­zo su
sti­gli do ogra­de i po­zvo­ni­li, ka­ko bi ih Sta­rac ~uo i otvo­rio. Ne­
str­pqi­vo su i{­~e­ki­va­li da se otvo­re vra­ta. I za­i­sta, vra­ta su se
usko­ro otvo­ri­la i po­ja­vio se Sta­rac. Pri­la­ze­}i la­ga­no ka­pi­ji, on se
na­sme­{io i re­kao im:
"Do­bro­do­{li, po­sla­ni­~e, le­ka­ru i advo­ka­tu!"
Zbu­we­ni i za­pre­pa­{}e­ni, pri­ja­te­qi su se za ma­we od dva mi­nu­ta
"svo­jim o~i­ma" uve­ri­li da je isti­na sve, {to su slu­{a­li o Star­cu.
Sta­rac im je otvo­rio ka­pi­ju i, na­kon {to su se po­zdra­vi­li, po­nu­dio
im je da sed­nu na pa­we­ve u dvo­ri­{tu. Po­slu­`io ih je i za­mo­lio da
ma­lo sa­~e­ka­ju, jer je za­u­zet.
Otac N. se na­la­zio u ma­na­stir­skom dvo­ri­{tu, ka­da je vi­deo dvo­ji­
cu od tro­ji­ce pri­ja­te­qa, le­ka­ra i advo­ka­ta. Za­~u­dio se i upi­tao:
"Za­{to ste se ta­ko br­zo vra­ti­li, zar ni­ste na­{li Star­ca?"
"Ne, na­{li smo ga!"
"A gde je N. (po­sla­nik)?"
"On je ostao kod Star­ca, a mi smo oti­{li!"
"Za­{to ste oti­{li?"
"O~e N., kad nam je Sta­rac otvo­rio ka­pi­ju, on nam je, iako nas pr­vi
put vi­di, re­kao: 'Do­bro do­{li, po­sla­ni­~e, le­ka­ru i advo­ka­tu!' Da bu­de­
mo is­kre­ni, upla­{i­li smo se kad smo to ~u­li! Po­~e­la je da nas gri­ze
sa­vest. Raz­u­me­te, le­kar je mo­`da vr­{io abor­tu­se, uzi­mao no­vac i sl,
advo­kat je mo­`da bra­nio ne­pra­ved­ne, pri­mao mi­to od kri­mi­na­la­ca
i sl. Upla­{i­li smo se da }e nas Sta­rac pro­zre­ti i, ~im je on u{ao u
ke­li­ju, mi smo is­ko­ri­sti­li po­vo­qan tre­nu­tak i po­be­gli!"
[ta je to s vama, momci?
U So­lu­nu, u jed­nom in­ter­na­tu, `i­ve­la su dvo­ji­ca ve­o­ma do­brih
pri­ja­te­qa, ko­ji su mno­go vo­le­li star­ca Paj­si­ja i pred wim ose­}a­li
stra­ho­po­{to­va­we. Sva­ke ve­~e­ri, kad bi za­vr­{i­li svo­je sva­ko­dnev­ne
oba­ve­ze, se­de­li su is­pred in­ter­na­ta i raz­go­va­ra­li o ra­znim slu­~a­je­
vi­ma, ko­ji su se ti­ca­li star­ca Paj­si­ja.
Jed­nom pri­li­kom su od­lu­~i­li da ot­pu­tu­ju na Sve­tu Go­ru i da ga
po­se­te u we­go­voj ko­li­bi. Kad su sti­gli, vi­de­li su ga na dvo­ri­{tu. On
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 305
ih je pri­me­tio i po­{ao da otvo­ri ka­pi­ju. Pri­{ao im je i mla­di­}i su
re­kli: "Star­~e, bla­go­slo­vi!" Sta­rac im je ta­da s osme­hom re­kao:
"[ta je to s va­ma, mom­ci? Ni­jed­ne ve­~e­ri mi ne da­te mi­ra ta­mo u
So­lu­nu, is­pred in­ter­na­ta!"
Mla­di­}i su bi­li za­di­vqe­ni, jer je Sta­rac na ~u­de­san i neo­pi­siv
na­~in bio "oba­ve­{ten" o wi­ho­vim raz­go­vo­ri­ma. Do da­na da­na­{weg oni,
kao i hi­qa­de qu­di, ka­zu­ju da su se "svo­jim o~i­ma i u{i­ma" uve­ri­li u
dej­stvo­va­we bla­go­da­ti, ~i­je je oru­|e bio smi­re­ni Sta­rac, pre­i­spu­wen
qu­ba­vqu i do­bro­tom.
Ti }e{ se prehladiti!
N. G. je ro­dom sa Ki­pra. Kad je bio mlad, jed­na we­go­va ro­|a­ka
iza­zva­la mu je mno­go ne­pri­jat­no­sti, zbog ~e­ga ni­je mo­gao da na­sta­vi
{ko­lo­va­we. Od­lu­~io je da ot­pu­tu­je na Sve­tu Go­ru i da po­se­ti star­
ca Paj­si­ja. Si­{ao je do we­go­ve ke­li­je i is­pri­~ao mu sve, ~e­mu je bio
iz­lo­`en i {ta mu se do­go­di­lo. Sta­rac je do­bro­na­mer­no i sa mno­go
tak­ti~­no­sti po­ku­{ao da mu ob­ja­sni da ne bi tre­ba­lo da "ko­pa po
pro­{lo­sti" i da iz­vla­~i na po­vr­{i­nu sve to {to su mu u~i­ni­li i
{to ga je mu­~i­lo, jer se zbog to­ga stal­no gne­vio na wih. Me­|u­tim, N.
je bio upo­ran. Gne­vio se i ostra­{}e­no go­vo­rio pro­tiv onih, ko­ji su
ga ne­kad uvre­di­li. Vi­dev­{i ga ta­ko uz­ne­mi­re­nog, Sta­rac je, po­ma­lo
ogor­~e­nim to­nom, re­kao:
"Eh, mla­di­}u, ti ne raz­mi­{qa{ pra­vil­no. Ti se na­la­zi{ u av­gu­
stu me­se­cu, usred let­we `e­ge, a stal­no mi­sli{ o pro­{lom de­cem­bru
i o we­go­vim sne­go­vi­ma. Zbog to­ga }e{ se pre­hla­di­ti i po­~e­ti da ki­
ja{. Idi sad! Ti ne raz­um ­ e{ mo­je re­~i. Po­mo­li­}u se Go­spo­du da ti
po­mog­ne!"
N. je oti­{ao, ali ni­je mo­gao da pre­va­zi­|e svoj pro­blem. Me­|u­tim,
na­kon ne­ko­li­ko da­na se uve­rio da ga vi­{e ne uz­ne­mi­ru­ju pre­|a­{we
mi­sli i da se pro­{lo­sti vi­{e ne se­}a sa gne­vom. Ta­da je raz­um ­ eo da
su ga Star­~e­ve mo­li­tve, sa­gla­sno we­go­vom obe­}a­wu, oslo­bo­di­le uz­ne­
mi­ru­ju­}ih i sum­wi­~a­vih po­mi­sli.
Blago~e{}e
Sta­rac je po­se­do­vao ne­iz­mer­no bla­go­~e­{}e, ko­je je pro­`i­ma­lo
sva­ki we­gov po­stu­pak. Sve je kod we­ga bi­lo po­ve­za­no s qu­ba­vqu i slu­
`e­wem Go­spo­du i Pre­sve­toj Bo­go­ro­di­ci.
Jed­nom pri­li­kom je otac A. si­{ao do we­go­ve ke­li­je i do­neo mu
iko­nu. Bu­du­}i da je Sta­rac bio za­uz­ et, otac A. mu je osta­vio iko­nu
na ~i­stoj sto­li­ci. Kad je to vi­deo, Sta­rac je pre­ki­nuo raz­go­vor s
306 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
poklo­ni­kom i po­{ao pre­ma sto­li­ci. Uzeo je iko­nu, ce­li­vao je, a za­
tim re­kao ocu A.:
"Iko­ne i cr­kve­ne kwi­ge ne sme­mo sta­vqa­ti na sto­li­ce!"
"Star­~e, pre ne­go {to sam je sta­vio, po­gle­dao sam da li je sto­li­
ca ~i­sta!"
"Ne, ~e­do mo­je, ne do­li­ku­je da sve­te stva­ri sta­vqa­mo na ono me­sto
na ko­jem se­di­mo! To ni­je is­prav­no!"
Evo jo{ jed­nog od mno­go­broj­nih pri­me­ra Star­~e­vog bla­go­~e­{}a:
U vre­me kad je pa­tio zbog bo­le­sti plu­}a, to­kom zi­me je lo­`io pe}.
Me­|u­tim, po­ja­vio se je­dan ve­li­ki pro­blem, ve­zan za we­go­vu po­sled­wu,
te­{ku bo­lest. Imao je ~e­ste di­ja­re­je i kr­va­rio je sva­kih pet­na­e­stak
mi­nu­ta. Ka­ko je stal­no iz­la­zio na­po­qe, od­no­sno, iz to­ple ke­li­je na
hlad­no­}u, to je ima­lo ozbiq­ne po­sle­di­ce za we­go­vo zdra­vqe. Jed­nom
pri­li­kom mu je ne­ki od bra­}e re­kao:
"Star­~e, do­pu­sti­te da vam na­~i­ni­mo ku­pa­ti­lo, da ne bi­ste stal­no
iz­la­zi­li iz to­plog na hlad­no, {to Vam iza­zi­va pre­hla­du."
On je na to od­go­vo­rio:
"Ne mo­gu to da u~i­nim, ~e­do mo­je, jer je ova ke­li­ja osve­{ta­na i
pri­pa­da Pre­sve­toj Bo­go­ro­di­ci. Zbog to­ga je i zo­vu 'Pa­na­gu­da'. I me­ne
sil­no is­ku­{a­va po­mi­sao da na­~i­nim ku­pa­ti­lo. Me­|u­tim, zar da ov­de,
unu­tra, gde sam vi­deo Pre­sve­tu Bo­go­ro­di­cu i gde se slu­`i Li­tur­gi­ja,
na­~i­nim ku­pa­ti­lo?"
Star­~e­vo bla­go­~e­{}e je za mno­ge od nas bi­lo ne­ra­zu­mqi­vo. Jed­
nom je ne­ki mla­di}, si­la­ze­}i niz sta­zi­cu, ugle­dao ne­ko­li­ko ci­kla­ma.
Ubrao ih je i od­neo Star­cu. Ovaj se ob­ra­do­vao kao ma­lo de­te. Ka­ko je
ose­}ao qu­bav pre­ma sve­mu {to se od­no­si­lo na Pre­sve­tu Bo­go­ro­di­cu,
ta­ko se mno­go ob­ra­do­vao i u ovom, kon­kret­nom slu­~a­ju, kad su mu po­
klo­ni­li ne­ko­li­ko cve­to­va, ubra­nih u We­noj Gra­di­ni.
Sta­rac je is­po­qa­vao bla­go­~e­{}e i u od­no­su pre­ma svo­jim bli­
`wim. ^e­sto smo ga vi­|a­li ka­ko se kla­wa ~ak i mir­ja­ni­ma, a on nam
je to ob­ja­snio sle­de­}im re­~i­ma:
"Vi­dim bla­go­dat Bo­`i­ju ko­ju qu­di no­se u se­bi od sve­tog kr­{te­wa,
i zbog to­ga im se po­kla­wam."
Na na­{e pi­ta­we da li bi tre­ba­lo da i mi to ~i­ni­mo, od­go­vo­rio je:
"Neo­p­hod­no je ra­su­|i­va­we, jer ako ne­ko ima ma­kar ma­lo gor­do­sti,
ona }e na­ra­sti. Ja to ne ~i­nim svi­ma, ali ne za­to {to to ne mo­gu, ne­go
za­to {to ne `e­lim da im na­{ko­dim. Ta­ko ~i­nim sa­mo oni­ma, u ko­ji­ma
vi­dim smi­re­no­u­mqe."
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 307
Uzmi ovu kwigu i otvori je ovde!
A. T. je 1977. do­{ao u ma­na­stir Ku­tlu­mu{, `e­le­}i da se za­mo­na­
{i. On je da­nas je­ro­mo­nah na Sve­toj Go­ri. U to vre­me, me­|u­tim, jo{
ni­je za­vr­{io svo­je {ko­lo­va­we. Du­go ga je is­ku­{a­va­la po­mi­sao, da li
bi tre­ba­lo da za­vr­{i {ko­lu. Jed­nom pri­li­kom je od­lu­~io da po­se­ti
Star­ca i da ~u­je we­go­vo mi­{qe­we. Si­{ao je do we­go­ve ke­li­je, ko­ja se
ta­da na­la­zi­la u bli­zi­ni sve­tog ma­na­sti­ra Sta­vro­ni­ki­ta, a bi­la je
po­sve­}e­na ^a­snom i Ži­vo­to­tvor­nom Kr­stu. Kad je sti­gao ta­mo, za­te­
kao je Star­ca ka­ko sto­ji na dvo­ri­{tu. U ru­ka­ma je imao kwi­gu sve­tog
Si­lu­a­na, ko­ji se po­~et­kom 20. ve­ka pod­vi­za­vao u ma­na­sti­ru Sve­tog
Pan­te­lej­mo­na. Sta­rac je zra­~io ra­do­{}u. Kad je ugo­stio oca A., dao
mu je kwi­gu ko­ju je dr­`ao u ru­ka­ma i re­kao:
"Uzmi ovu kwi­gu i otvo­ri je ov­de! ^i­taj dok ja ne za­vr­{im po­
sao!"
Sta­rac je oti­{ao u svo­ju ke­li­ju, a otac A. je uzeo kwi­gu i pro­~i­
tao onaj od­lo­mak, na ko­ji mu je Sta­rac uka­zao. Ne­mo­gu­}e je opi­sa­ti
{ta je ose­tio u tre­nut­ku kad se uve­rio da je taj od­lo­mak go­vo­rio o
pi­ta­wu ko­je ga je mu­~i­lo i zbog ko­jeg je do­{ao kod Star­ca! Za­di­vio
se bla­go­da­ti, ko­ja je ta­ko o~i­gled­no dej­stvo­va­la kroz Star­ca, kao i
pre­kra­snom na­~i­nu na ko­ji mu je on iz­ra­zio svo­je mi­sli.
Sta­rac je ubr­zo iza­{ao i, upi­tav­{i ga da li je pro­~i­tao onaj od­
lo­mak, re­kao:
"Za­pam­ti to {to si pro­~i­tao i sa­gla­sno to­me po­stu­pi!"
Od tog vre­me­na pro­{lo je go­to­vo dva­de­set pet go­di­na. Otac A. sa
di­vqe­wem ~u­va u se­}a­wu taj ne­iz­bri­si­vi do­ga­|aj, ko­ji je pred­sta­vqao
we­gov opit op­{te­wa sa bla­`e­nim i bo­go­no­snim Star­cem.
U trenutku kad nam On bude sudio, posla}e nam Svoju milost
i ona }e nas pokriti
Go­spo­din K. D. je pre­`i­vqa­vao te­{ke da­ne. Is­ku­{e­wa su do­la­zi­la
jed­no za dru­gim i nig­de ni­je mo­gao da na­|e ute­hu. Upor­no je pre­kli­wao
Pre­sve­tu Bo­go­ro­di­cu da umi­ri ta­la­se is­ku­{e­wa. Me­|u­tim, ni­{ta se
ni­je do­ga­|a­lo. Na­la­ze­}i se u ta­kvom sta­wu, ovaj brat je po­mi­slio da
je je­di­na qud­ska po­mo}, ko­joj mo­`e da se na­da, po­mo} star­ca Paj­si­ja.
Do­pu­to­vao je na Sve­tu Go­ru i po­se­tio ga. Po­`a­lio mu se da se stal­no
mo­li, ali da ga Pre­sve­ta Bo­go­ro­di­ca ni­je usli­{i­la i za­{ti­ti­la od
is­ku­{e­wa ko­ja ga mu­~e.
Sta­rac mu je ta­da re­kao:
"Vi­di, ~e­do, neo­p­hod­no je da se stal­no mo­li­mo i da smi­re­no tra­
`i­mo mi­lost i po­mo} Bo­`i­ju. Ne mo­`e­mo, me­|u­tim, zah­te­va­ti da
308 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Pre­sve­ta Bo­go­ro­di­ca ov­de i sa­da is­pu­ni na­{u `e­qu, ~ak i ako je
ona do­bra. U re­du, ona je do­bra, i Bog ho­}e da nam po­mog­ne. Me­|u­tim,
mo­`da jo{ ni­je vre­me za to? Ili, mo­`da, Bog vi­di da }e za nas bi­ti
ko­ri­sni­je uko­li­ko nam ne da ono {to od We­ga tra­`i­mo? Mi smo du­
`ni da tr­pi­mo i da pre­ko­re­va­mo sa­me se­be, da Bo­ga mo­li­mo smi­re­no
a ne kao da ne­{to zah­te­va­mo, ima­ju­}i po­ve­re­wa u We­ga da }e u onom
tre­nut­ku, kad nam On bu­de su­dio, po­sla­ti Svo­ju mi­lost na nas, da
nas po­kri­je.
Kad sam bo­ra­vio u Ka­tu­na­ki­ji, to­kom iz­ve­snog vre­me­na ose­}ao
sam jak bol u oku. Pri­{ao sam kan­di­lu pred Bo­go­ro­di­~i­nom iko­nom,
uzeo ma­lo uqa na prst i wi­me po­ma­zao oko. Mo­lio sam Pre­sve­tu Bo­go­
ro­di­cu da ga is­ce­li, ka­ko bih to­kom no­}i mo­gao da ~i­tam Psal­tir i
osta­le bo­go­slu­`be­ne kwi­ge na­{e Cr­kve. Me­|u­tim, oko se ni­je is­ce­li­
lo. Na­pro­tiv, po­sle ne­ko­li­ko da­na sta­we je po­~e­lo da se po­gor­{a­va.
Oko me u`a­sno bo­le­lo i bi­lo je ve­o­ma na­te­~e­no. Pro­{lo je {e­sna­est
da­na, a oko je i da­qe bo­le­lo i oti­ca­lo. Po­sto­ja­la je opa­snost da is­
pad­ne. Osam­na­e­stog da­na opet sam pri­{ao kan­di­lu da bih uzeo ma­lo
uqa i da bih po­no­vo mo­lio Pre­sve­tu Bo­go­ro­di­cu da ga is­ce­li. Me­|u­
tim, ose­}ao sam da ni­sam do­sto­jan da do­bi­jem We­nu po­mo} i da svo­jim
~e­stim pro­zba­ma uz­ne­mi­ra­vam na­{u Pre­sve­tu. ^im sam pri­stu­pio
We­noj iko­ni, skru­{e­nog sr­ca sam re­kao: 'Pre­sve­ta mo­ja Bo­go­ro­di­ce,
jo{ jed­nom }u Te uz­ne­mi­ri­ti!' Is­pru­`io sam ru­ku pre­ma kan­di­lu. Me­
|u­tim, i pre ne­go {to sam pr­stom do­ta­kao uqe, do­{lo je do ~u­de­snog
is­ce­le­wa mog oka!
Vi­di{ li? Zar Pre­sve­ta Bo­go­ro­di­ca ni­je mo­gla da mi is­ce­li oko
jo{ pr­vo­ga da­na? Na­rav­no da je mo­gla. Me­|u­tim, Ona je ne­{to vi­de­la
i zbog to­ga me je osta­vi­la {e­sna­est da­na da se mu­~im. Ta­ko i ti, naj­
pre pre­tr­pi, smi­re­no tra­`i i ~e­kaj."
Snimite vizantijsku muziku!
Jed­na gru­pa u~e­ni­ka Ato­ni­ja­de od­lu­~i­la je da po­se­ti Star­ca.
Kre­nu­li su po­sle pod­ne i si­{li ka we­go­voj ke­li­ji. Dok su ko­ra­~a­
li po sta­zi­ci, na ka­se­to­fo­nu su slu­{a­li na­rod­nu mu­zi­ku. Kad su se
pri­bli­`i­li ke­li­ji, sa­kri­li su ka­se­to­fon da ga Sta­rac ne bi vi­deo.
Sta­rac ih je po­slu­`io ra­znim po­sla­sti­ca­ma, a za­tim je seo po­red wih
i raz­go­va­ra­li su o ra­znim du­hov­nim te­ma­ma. Za­do­voq­na onim {to su
~u­la, de­ca su se pri­pre­ma­la da kre­nu. Sta­rac ih je is­pra­tio do ka­pi­je
a za­tim sa osme­hom re­kao:
"Po bla­go­slo­vu Bo­go­ro­di­ce, iz­bri­{i­te sa ka­se­te te pe­sme i sni­
mi­te na wu vi­zan­tij­sku mu­zi­ku, ko­ju }e­te slu­{a­ti!"
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 309
O svetosti prepodobnomu~enika Kozme
Sta­rac je imao mno­go li~­nih opi­ta sve­ti­teq­skih ja­vqa­wa i dru­
gih, raz­li­~i­tih dej­sta­va bla­go­da­ti. Me­|u­tim, ni­ko­me ni­ka­da ni­je go­
vo­rio o tim opi­ti­ma. Uvek je mo­rao da po­sto­ji ne­ki ve­o­ma ozbi­qan
raz­log da bi on o to­me go­vo­rio. Ta­ko je je­dan brat, mir­ja­nin, sum­wao
u sve­tost pre­po­dob­no­mu­~e­ni­ka Ko­zme (ko­ji je bio prot i po­stra­dao
je od pri­sta­li­ca La­ti­na). Sta­rac mu je ob­ja­snio ne­ke stva­ri. Iz­me­|u
osta­log, ot­krio mu je da se, ne­ko­li­ko da­na na­kon obre­te­wa sv. mo­{ti­
ju, po­peo do Ka­re­je. Oti­{ao je u pro­tat­sku cr­kvu da bi im se po­klo­
nio. U tre­nut­ku, kad se pri­bli­`io sv. mo­{ti­ma, ose­tio je ne­be­ski
mi­o­mi­ris.
Na bde­wu ko­je je slu­`e­no u ~ast sve­tog Ko­zme i ota­ca ko­ji su po­
stra­da­li za­jed­no s wim, u hra­mu su, ra­di po­klo­we­wa, bi­le iz­lo­`e­ne
ove sve­te mo­{ti. Za sve vre­me dok su oci po­ja­li slu­`bu sv. Ko­zmi,
Sta­rac je nad sve­tim mo­{ti­ma vi­deo ne­be­sku sve­tlost ko­ja ih je okru­
`i­va­la u vi­du ve­li­kog be­log ven­ca.
* * *
Sta­rac je re­kao jed­nom bra­tu:
"I Va­si­li­je Ve­li­ki je moj su­na­rod­nik, jer je i on iz Ka­pa­do­ki­je.
Me­|u­tim, me­ne je po­se­tio sa­mo sve­ti Gri­go­ri­je Bo­go­slov!"
Smirena pomisao privla~i blagodat Bo`iju
Je­dan brat je sa so­bom po­veo u~e­ni­ke Ato­ni­ja­de i za­pu­ti­li su se
ka ko­li­bi star­ca Paj­si­ja. Brat ih je us­put sa­ve­to­vao da pi­ta­wa po­sta­
vqa­ju je­dan po je­dan, ka­ko bi za­do­bi­li du­hov­nu ko­rist. Kad su sti­gli,
Sta­rac ih je do­bro­du­{no pri­mio i ugo­stio, a on­da seo da po­raz­go­va­ra
sa wi­ma. U~e­ni­ci su ga upi­ta­li ~e­ga bi naj­vi­{e tre­ba­lo da se pri­dr­
`a­va­ju ka­ko bi du­hov­no uz­na­pre­do­va­li, a Sta­rac im je re­kao:
"Vi­deo sam da Bog obi­ta­va sa­mo u smi­re­nom ~o­ve­ku. Na osno­vu
opi­ta po­ne­{to znam o to­me da na­{em na­pre­do­va­wu i pri­ma­wu bla­go­
da­ti po­ma­`e ako stal­no ima­mo do­bru i smi­re­nu po­mi­sao. Na­ve­{}u
vam je­dan pri­mer, da bi­ste raz­u­me­li da bla­go­dat dej­stvu­je ta­mo, gde
po­sto­ji smi­re­na po­mi­sao.
Pre ne­ko­li­ko go­di­na, na bde­wu po­vo­dom pra­zni­ka Va­ve­de­wa Pre­
sve­te Bo­go­ro­di­ce, u jed­nom sve­to­gor­skom ma­na­sti­ru ne­ki brat je to­kom
pra­zni~­nog po­sle­do­va­wa sta­jao sa ve­li­kim stra­ho­po­{to­va­wem. Pred
kraj slu­`be, sva bra­}a su, je­dan za dru­gim, pri­la­zi­li da ce­li­va­ju iko­
nu Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, a za­tim se za­u­sta­vqa­li is­pred sve­{te­ni­ka,
ko­ji ih je po­ma­zi­vao uqem, uze­tim iz kan­di­la pred We­nom iko­nom.
Me­|u­tim, onaj mla­di} je imao smi­re­nu po­mi­sao i sma­trao se ne­do­
310 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
stojnim po­ma­za­wa. Zbog svog smi­re­wa, sti­deo se ~ak i da se po­ja­vi
pred sve­tom bra­}om, ka­kvi­ma je sma­trao mo­na­he. On, da­kle, ni­je po­{ao
na po­ma­za­we. Kad se slu­`ba za­vr­{i­la i kad je je­dan od bra­}e pri­{ao
da uga­si kan­di­la, on je pri­{ao da ce­li­va iko­nu Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce.
I dok se sa po­seb­nim stra­ho­po­{to­va­wem pri­kla­wao We­noj iko­ni,
kan­di­lo se iz­di­glo i uqe se iz­li­lo na we­go­vu gla­vu. Ve­o­ma je va­`no
to, {to ni­jed­na kap ni­je pa­la na pod ni­ti na we­go­vu ode­}u! Me­|u­tim,
naj­ja­sni­ja po­tvr­da o to­me, da ga je u tom tre­nut­ku po­ma­za­la Sa­ma Bo­
go­ro­di­ca, bi­li su ne­iz­re­ci­va ra­dost i ve­se­qe, kao i du­hov­no sta­we u
ka­kvom se na­{ao taj brat, a ko­je se re­~i­ma ne mo­`e ob­ja­sni­ti. Vi­di­te
li ka­ko je smi­re­na po­mi­sao pri­vu­kla bla­go­dat Bo­`i­ju?"
U~e­ni­ci su us­hi­}e­no po­sma­tra­li Star­ca. Ka­sni­je, kad su se vra­­
}a­li, svi su se jed­no­gla­sno slo­`i­li da je u tre­nut­ku, kad im je pri­po­
ve­dao o tom do­ga­|a­ju, we­go­vo li­ce za­bli­sta­lo na ~u­de­san na­~in. U to
su se uve­ri­li svi de­~a­ci, i jo{ su du­go go­vo­ri­li o ~u­de­snom do­ga­|a­ju
pre­o­bra­`a­ja Star­~e­vog li­ka u vre­me pri­po­ve­da­wa o tom slu­~a­ju. Svi
su bi­li uve­re­ni da se to do­go­di­lo sa­mom Star­cu kad je bio mlad jer
je, dok je go­vo­rio, bi­lo o~i­gled­no da je to do­`i­veo on sam, a "odao" ga
je i pre­o­bra­`aj we­go­vog li­ka.
Tu jaknu }e{ dati Mihalisu
Jed­nom pri­li­kom je do Pa­na­gu­de si­{ao ne­ki od bra­}e iz Ato­ni­
ja­de. Po­sa­ve­to­vav­{i se sa Star­cem o sve­mu {to ga je mu­~i­lo, u~e­nik
je uzeo bla­go­slov i pri­pre­mao se da po­|e. Sta­rac mu je ta­da dao jed­nu
jak­nu i re­kao:
"Ovu jak­nu }e{ da­ti Mi­ha­li­su, ko­ji se raz­bo­leo od gri­pa!"
Kad se brat vra­tio u {ko­lu, po­{ao je u Mi­ha­li­so­vu so­bu. On je
za­i­sta bio bo­le­stan od gri­pa i le­`ao je u po­ste­qi. Me­|u­tim, do tog
tre­nut­ka, kad mu je pre­dao jak­nu, ni­ko ni­je znao da se Mi­ha­lis pre­
hla­dio – ni u~i­te­qi, ni osta­li u~e­ni­ci, ni po­slu­`i­te­qi! Sa­svim je
ja­sno da ni­ko od wih ni­je ni mo­gao da oba­ve­sti Star­ca o to­me.
Na ta­kav, `iv na­~in, Sta­rac je po­ma­gao mla­dim u~e­ni­ci­ma da se
utvr­de u ve­ri i da se za­di­ve iz­o­bil­nim dej­stvi­ma bla­go­da­ti ko­ja se
da­ru­ju oni­ma, {to po­bo­`no smi­ru­ju i o~i­{}u­ju du­{u.
I vi }ete `iveti u to vreme!
Gru­pa u~e­ni­ka iz Ato­ni­ja­de si­la­zi­la je kod Star­ca. Wih je za­ni­
ma­la jed­na te­ma: ~u­li su da je Sta­rac ne­ki­ma re­kao da }e­mo za­u­ze­ti
Kon­stan­ti­no­poq. Hte­li su da i oni sa­mi ~u­ju ne­{to o to­me, a po­seb­no
da se ras­pi­ta­ju ho­}e li i oni to do­`i­ve­ti. Us­put su se me­|u­sob­no do­
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 311
go­va­ra­li, ko bi tre­ba­lo da Star­cu upu­ti ta­kvo pi­ta­we. Me­|u­tim, kad
su do­{li i se­li po­red we­ga, ni­ko se ni­je od­va­`io da ga upi­ta o to­me.
Na­kon iz­ve­snog vre­me­na, u~e­ni­ci su usta­li, uze­li bla­go­slov i za­pu­ti­
li se pre­ma sta­zi­ci. Sta­rac ih je is­pra­tio i s osme­hom re­kao:
"I znaj­te: i Kon­stan­ti­no­poq }e­mo za­u­ze­ti, i vi }e­te `i­ve­ti u to
vre­me!"
U~e­ni­ci su zbog ovih we­go­vih re­~i bi­li kao gro­mom po­go­|e­ni.
Za­pre­pa­sti­li su se bla­go­da­ti ko­ju je on po­se­do­vao i ko­ja ga je o sve­mu
oba­ve­{ta­va­la, ali i zbog to­ga {to }e se u wi­ho­vom po­ko­le­wu od­i­gra­
ti svi ti stra­{ni do­ga­|a­ji.
To su... re~i sveta!
Kao ka­rak­te­ri­sti­~an pri­mer Star­~e­vog smi­re­no­u­mqa mo­`e da
po­slu­`i di­ja­log ko­ji je vo­|en u hod­ni­ku on­ko­lo­{ke bol­ni­ce. Je­dan
sta­rac sa Sve­tog Gro­ba (Go­spod­weg) do­{ao je u bol­ni­cu da uzme Star­
~ev bla­go­slov. U vre­me kad se ovaj mo­nah ob­reo u bol­ni~­kom hod­ni­ku,
bol­ni­~ar je Star­ca po­lo­`io u ko­li­ca i po­ve­zao u rend­gen – ka­bi­net.
Mo­nah sa Sve­tog Gro­ba se na­klo­nio da bi uzeo Star­~ev bla­go­slov.
Isto­vre­me­no se na­klo­nio i Sta­rac, da bi uzeo bla­go­slov od ovog mo­
na­ha. Mo­nah je ta­da re­kao:
"Star­~e, ja sam sa Sve­tog Gro­ba Go­spod­weg, zo­vem se M."
Sta­rac je, klim­nuv­{i gla­vom, pro­go­vo­rio:
"Znam te, znam te!"
"Star­~e, ~uo sam da tvo­ri­te ~u­da, i hteo sam da se po­mo­li­te za
me­ne", na­sta­vio je mo­nah.
"Ne ve­ruj ono­me {to na­rod pri­~a o me­ni! To su – re­~i sve­ta", od­
go­vo­rio je Sta­rac.
Ja ka`em, trideset sedam!
U vre­me kad je Sta­rac bo­ra­vio u bol­ni­ci Te­a­ge­nio, po­se­tio ga
je i go­spo­din … On je pri­{ao we­go­vom kre­ve­tu i uzeo bla­go­slov, a
za­tim re­kao:
"Mi se, Star­~e, mo­li­mo za Vas!"
"Za­{to se mo­li­te za me­ne?"
"Da Vas Bog is­ce­li!"
"Ne, ~e­do mo­je, po­mo­li­te se da odem, jer je za me­ne smrt – pra­
znik."
Pri­pre­ma­ju­}i se da po­|e, ovaj go­spo­din je re­kao:
"Star­~e, sa­da idem u ma­na­stir P. Ho­}e­te li da ka­`em se­stra­ma
da se po­mo­le?"
312 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
"Po­`e­li­te im sre­}an Vas­krs" (bi­lo je to vre­me pred Pas­hu).
Sta­rac je dao znak de­`ur­noj se­stri i ona mu je do­ne­la pa­ket sa
mno­{tvom pla­sti~­nih kr­sti­}a, ko­je je on po­kla­wao na­ro­du. Okre­nuo
se ka go­spo­di­nu … i upi­tao:
"Ko­li­ko ta­mo ima se­sta­ra?"
"Ne znam, Star­~e."
Sta­rac je ta­da po­~eo da bro­ji: jed­na, dve, tri… tri­de­set pet. Za­u­sta­
vio se, la­ga­no pri­di­gao gla­vu, kao da se oko ne­~e­ga dvo­u­mi. Iz pa­ke­ta
je uzeo jo{ dva kr­sti­}a i za­dr­`ao ih u ru­ci, kao da raz­mi­{qa da li
da i wih sta­vi ili ne. Naj­zad ih je sta­vio i dao go­spo­di­nu … ko­ji se
za­i­sta upu­tio u ma­na­stir P. Bu­du­}i da je zbog po­bo­`no­sti a de­li­mi~­
no i zbog lu­ka­ve po­mi­sli po­`e­leo da za se­be uzme ne­ko­li­ko kr­sti­}a
kao bla­go­slov, za­tra­`io je da vi­di igu­ma­ni­ju, ka­ko bi se uve­rio da u
ma­na­sti­ru `i­vi ma­wi broj se­sta­ra. On joj je pre­dao Star­~ev bla­go­slov
i upi­tao, ko­li­ko je se­sta­ra u ma­na­sti­ru. Sta­ri­ca je od­go­vo­ri­la:
"Tri­de­set pet."
Na­kon kra­}eg raz­mi­{qa­wa, na­sta­vi­la je:
"Tu je jo{ jed­na… i jo{ jed­na, ali ne znam ho­}e li osta­ti. Re­ci­mo
da ih je tri­de­set se­dam!"
Ta­da se go­spo­din … za­di­vio {to je od Bo­ga bio udo­sto­jen da vi­di
je­dan ma­li pri­mer i opit bla­go­da­ti, ko­ja je dej­stvo­va­la po­sred­stvom
star­ca Paj­si­ja.
Ti se ne}e{ zamona{iti!
Je­dan mla­di} je do­pu­to­vao na Sve­tu Go­ru sa `e­qom da se za­mo­na­{i.
Pre ne­go {to je po­se­tio ne­ki ma­na­stir, oti­{ao je kod star­ca Paj­si­ja
da bi mu is­ka­zao svo­ju `e­qu.
Me­|u­tim, Sta­rac mu je re­kao:
"Ti se ne­}e{ za­mo­na­{i­ti!"
Mla­di} se za­pre­pa­stio, jer je mi­slio da }e Sta­rac po­hva­li­ti we­
go­vu do­bru `e­qu, pa je pri­go­vo­rio:
"Za­{to ta­ko go­vo­ri­te, Star­~e? Ja sam ova­mo do­{ao da bih se za­mo­
na­{io i ne na­me­ra­vam da odem odav­de!"
Sta­rac mu je ta­da re­kao:
"Na Sve­toj Go­ri }e{ osta­ti sa­mo de­vet da­na, a de­se­tog da­na }e{
oti­}i. O`e­ni­}e{ se pr­vom `e­nom ko­ju sret­ne{!"
Brat je od Star­ca oti­{ao u je­dan ma­na­stir. Me­|u­tim, do­go­di­lo se
upra­vo ona­ko, ka­ko je pred­ska­zao Sta­rac. Bio je u ma­na­sti­ru de­vet da­na
a za­tim se ne­{to do­go­di­lo i on vi­{e ni­je mo­gao da osta­ne na Sve­toj Go­
ri. Ukr­cao se na la­|u i sti­gao u Ura­no­po­lis. Ta­mo ni­je bilo ni­ka­kvog
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 313
auto­bu­sa, i on je po­~eo da tra­`i auto­mo­bil s atin­skim ta­bli­ca­ma. Kad
je vi­deo auto­mo­bil iz Ati­ne, pri­{ao je i upi­tao vo­za­~a ku­da pu­tu­je.
On mu je od­go­vo­rio da pu­tu­ju u Ati­nu. Mla­di} ga je za­mo­lio da po­ve­
ze i we­ga, a vo­za~ je od­go­vo­rio: "Sa za­do­voq­stvom! Se­di u auto! Sa­mo
{to }e­mo ma­lo sa­~e­ka­ti mo­ju k}er. Ona je oti­{la da ne­{to ku­pi…"
Kad su sti­gli u Tem­bi, mla­di} je te­le­fo­ni­rao svo­jim ro­di­te­qi­
ma i oba­ve­stio ih da na kra­ju ni­je ostao na Sve­toj Go­ri, ne­go da se
vra­}a, i to sa svo­jom bu­du­}om su­pru­gom. Oni su se us­put upo­zna­li i
od­lu­~i­li da se ven­~a­ju…
Na|ite one koji su do{li iz Tripolija!
Sta­rac je si­{ao sa Sve­te Go­re i bo­ra­vio je u `en­skoj is­po­sni­ci.
Pred vra­ti­ma is­po­sni­ce ti­ska­lo se mno­{tvo na­ro­da ko­ji je `e­leo
da vi­di Star­ca. U jed­nom tre­nut­ku, Sta­rac je na­lo­`io se­stri da ka­
`e na­ro­du da on ne mo­`e da iza­|e i da se ra­zi­|u. Me­|u­tim, Sta­rac je
ta­da do­dao:
"Na­|i­te one, ko­ji su do­{li iz Tri­po­li­ja i ima­ju ozbi­qan pro­blem.
Re­ci­te im da ma­lo sa­~e­ka­ju."
Oni, na­rav­no, ni­su oba­ve­sti­li Star­ca da }e do­}i. Za­pre­pa­sti­li
su se {to je on znao za wi­hov do­la­zak, pa ~ak i to da ima­ju ozbi­qan
pro­blem!
Mu~eni{tvo je za wih bilo praznik!
Kad je ~uo da pre­`i­vqa­va­mo te­{ke da­ne i da nas, je­dan za dru­gim,
u to uve­ra­va­ju zna­ko­vi vre­me­na, kad su po­~e­le da kru­`e gla­si­ne o vre­
me­nu an­ti­hri­sta, je­dan brat – mir­ja­nin na­{ao se u ve­li­koj ne­do­u­mi­ci
da li da se uop­{te o`e­ni i da za­snu­je po­ro­di­cu. Do­{ao je na Sve­tu
Go­ru i za­tra­`io sa­vet od Star­ca. On mu je ta­da re­kao:
"Zar ne zna{ da su se u vre­me Di­o­kle­ci­ja­na i Ne­ro­na, ko­ji su or­ga­
ni­zo­va­li stra­{ne pro­go­ne s ci­qem da is­ko­re­ne hri­{}an­ski rod, sve­ti
mu­~e­ni­ci `e­ni­li i da je mu­~e­we za wih pred­sta­vqa­lo pra­znik? Zar
ne zna{ ko­li­ko je mu­~e­ni­ka pri­mi­lo mu­~e­ni­{tvo za­jed­no sa svo­jim
po­ro­di­ca­ma, sa `e­na­ma i de­com? To isto }e se svag­da do­ga­|a­ti!"
Vide}ete, vide}ete!
Go­spo­din D. K. je po­se­tio Star­ca. U to vre­me, SSSR je u sva­kom
po­gle­du jo{ uvek bio ve­o­ma sna­`an i ni­ko ni­je mo­gao ni da pret­po­
sta­vi da bi mo­gao da se ras­pad­ne. Bi­lo je to ono vre­me, kad je na vla­
sti bio Bre­`wev.
Sta­rac je ovom ~o­ve­ku, iz­me­|u osta­log, re­kao:
314 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
"Vi­de­}e{ da }e se SSSR usko­ro ras­pa­sti!"
"Ko }e da sru­{i ta­kvu si­lu, Star­~e", pri­go­vo­rio je go­spo­din D. K.
"Wih ni­ko ne sme ni da do­dir­ne!"
"Vi­de­}e{!"
Sta­rac je pred­ska­zao da }e se SSSR ras­pa­sti, ali i da }e go­spo­
din D. K. u to vre­me jo{ bi­ti `iv i da }e to vi­de­ti (iako je ve} ta­da
bio u po­od­ma­kloj sta­ro­sti).
Sta­rac je u na­stav­ku re­kao:
"Znaj da }e se i Tur­ska ras­pa­sti. Rat }e tra­ja­ti dve i po go­di­ne.
Mi }e­mo po­be­di­ti, jer smo mi pra­vo­slav­ci."
"Star­~e, ho­}e­mo li u tom ra­tu ima­ti gu­bi­ta­ka?"
"Naj­ve­}i gu­bi­tak }e bi­ti ako nam uzmu jed­no ili dva ostr­va, ali
}e nam za­to da­ti Kon­stan­ti­no­poq. Vi­de­}e­te, vi­de­}e­te!"
Kosa }e ponovo porasti
Jed­nom je Star­ca po­se­tio stu­dent ko­ji je iz­gu­bio ko­su. Mla­di} je
bio ve­o­ma uz­ne­mi­ren i, upo­re­do sa svim we­go­vim pro­ble­mi­ma, bri­nu­
lo ga je i to {to je ostao bez ko­se. Le­ka­ri ni­su mo­gli da mu po­mog­nu.
Kad je pri­me­tio mla­dog stu­den­ta, Sta­rac mu je pri­{ao i re­kao:
"Ne­moj da tu­gu­je{. ja }u se po­mo­li­ti za te­be. Ne bri­ni, ko­sa }e
ti po­no­vo po­ra­sti."
Na­kon {to ga je po­sa­ve­to­vao da ode na is­po­vest, mla­di} se uda­qio.
Na­kon ne­ko­li­ko me­se­ci, mla­di} se, sav ra­do­stan, vra­tio da bi za­hva­
lio Star­cu: na we­go­voj gla­vi ko­sa je po­no­vo po­~e­la da ra­ste.
Kad ga je vi­deo, Sta­rac ga je ugo­stio i po­mi­lo­vao po gla­vi.
Za we­ga ni­{ta ni­je bi­lo ne­mo­gu­}e. We­go­vim mo­li­tva­ma uspe­va­lo
je sve, ili bar u slu­~a­ju onih ko­ji su slu­{a­li we­go­ve o~in­ske sa­ve­te.
^ak }e i fudbal igrati
Je­dan ma­li­{an je imao sa­mo go­di­nu da­na, kad su le­ka­ri re­kli da
ima uro­|e­nu sr­~a­nu ma­nu. Otac ovog de­te­ta za­pu­tio se u je­dan od naj­
ve­}ih kar­di­o­lo­{kih cen­ta­ra, gde je de­~a­ka, zbog is­pi­ti­va­wa, pri­mio
je­dan ve­o­ma po­zna­ti spe­ci­ja­li­sta. On je za­kqu­~io da je to je­dan od
naj­te­`ih slu­~a­je­va ko­je je on vi­deo i da }e de­~ak, uko­li­ko ga ne ope­
ri­{u, `i­ve­ti naj­vi­{e {est me­se­ci. Me­|u­tim, uko­li­ko bi de­~ak bio
ope­ri­san on­da bi, ka­ko je re­kao spe­ci­ja­li­sta, po­sto­ja­la mo­gu}­nost da
`i­vi jo{ ne­ko­li­ko go­di­na. Ope­ra­ci­ja bi bi­la ve­o­ma te­{ka, ako se
uzme u ob­zir da de­~ak ima sa­mo go­di­nu da­na.
Otac ovog de­te­ta bio je ob­u­zet bez­na­|em. U tom te­{kom tre­nut­
ku sreo je go­spo­di­na N. P., ko­ji je ose­}ao stra­ho­po­{to­va­we pred
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 315
Star­cem i ~e­sto ga je po­se­}i­vao. Otac mu je go­vo­rio o sve­mu {to se
do­ga­|a s we­go­vim de­te­tom. N. mu je re­kao da, ako mo­`e, ot­pu­tu­je na
Sve­tu Go­ru, da se po­sa­ve­tu­je sa Star­cem. Me­|u­tim, ka­ko u to vre­me
otac ni na ko­ji na­~in ni­je mo­gao da ot­pu­tu­je, go­spo­din N. je po­nu­
dio da ode on.
Do­{ao je kod Star­ca i, na­kon {to mu je is­pri­~ao sve o de­~a­ku,
Sta­rac mu je re­kao:
"Ne bi tre­ba­lo da ovo de­te ide na ope­ra­ci­ju, jer }e ga usko­ro is­ce­
li­ti Bog, pa }e ~ak i fud­bal igra­ti."
Do­bri N. se vra­tio sa Sve­te Go­re i ocu bo­le­snog de­te­ta pre­neo
sve, {to mu je Sta­rac re­kao. Otac je imao po­ve­re­wa u Star­~e­ve re­~i,
i de­te ni­je bi­lo ope­ri­sa­no.
Od tog do­ba pro­{lo je do­sta vre­me­na. De­~ak je sa­da sa­svim zdrav
pa ~ak igra i fud­bal, jer mu se ova igra mno­go do­pa­da.
Otac je ne­dav­no od­lu­~io da de­~a­ka od­ve­de u kar­di­o­lo­{ki cen­tar,
jer je `e­leo da sa­zna {ta }e re­}i le­kar. Kad ga je pre­gle­dao i kad je
iz ar­hi­ve iz­va­dio ne­ka­da­{we snim­ke, le­kar je bio za­pre­pa­{}en. Svi
su bi­li za­~u­|e­ni i za­di­vqe­ni zbog ~u­da ko­je se do­go­di­lo, bu­du­}i da
je sta­ra de­~a­ko­va bo­lest sa­svim i{­~e­zla!
Ja radim svoj posao!
Bra­}a su ~e­sto do­la­zi­la kod Star­ca, `a­le­}i se da vo­de bit­ku sa
r|a­vim po­mi­sli­ma i sma­tra­ju­}i da one po­ti­~u od lu­ka­vo­ga. On im je
ob­ja­{wa­vao da je |a­vo slo­bo­dan da na­go­va­ra na zlo, ali i da je ~o­vek
slo­bo­dan da slu­{a ili da ne slu­{a we­go­ve na­go­vo­re. Pre­ma to­me,
pro­blem ni­je u to­me ka­ko da pri­mo­ra­mo |a­vo­la da pre­sta­ne da u na{
um se­je po­mi­sli, ne­go u to­me ka­ko da ga ne slu­{a­mo i da ne obra­}a­mo
pa­`wu na wih.
Jed­nom bra­tu, ko­ji je vo­dio bit­ku s ne­~i­stim po­mi­sli­ma i zbog
to­ga bio ra­stro­jen, Sta­rac je ot­krio sle­de­}i slu­~aj:
"To­kom ~i­ta­ve no­}i, kad sam se mo­lio u cr­kvi, |a­vo me je uz­ne­
mi­ra­vao i po­ku­{a­vao da od­vu­~e mo­ju pa­`wu, ka­ko ne bih mo­gao da
se usred­sre­dim na mo­li­tvu. Me­|u­tim, ka­ko sam ja pri­mo­rao um da se
usred­sre­di i ni­sam mu do­zvo­lio da bu­de ra­se­jan, |a­vo je po­~eo da ba­
ca ka­me­we na krov mo­je ko­li­be. Že­leo je da stvo­ri bu­ku usred no­}i
i da moj um od­vu­~e od mo­li­tve. Iz­o­{trio sam pa­`wu i ni­sam do­pu­
stio umu da leb­di. Pot­pu­no sam se pre­dao mo­li­tvi i vi­{e se ni­su
~u­li udar­ci ka­me­wa. Kad je uvi­deo da je na tom po­qu pre­tr­peo po­raz,
uzeo je ob­li~­je pe­tla i po­~eo gla­sno da ku­ku­ri­~e oko cr­kve. Ta­da se,
po do­pu­{te­wu Bo­`i­jem, moj um odvo­jio od mo­li­tve, i po­~eo sam da
316 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
oslu{ku­jem ku­ku­ri­ka­we. Iza­{ao sam pred vra­ta ke­li­je i, vi­dev­{i
|a­vo­la u ob­li~­ju pe­tla, re­kao:
'Idi odav­de i do­pu­sti mi da iz­vr­{im svo­ju du­`nost!'
On mi je od­go­vo­rio:
'Za­{to da idem? Ja ra­dim svoj po­sao! Moj po­sao je da vas uz­ne­mi­ra­
vam da se ne bi­ste mo­li­li!'
Ta­ko", re­kao je Sta­rac bra­tu, "|a­vo ra­di svoj po­sao, kao {to bi tre­
ba­lo da i mi ra­di­mo svoj!"
Demoni lete i igraju
Je­dan kli­rik iz Ma­ke­do­ni­je imao je gle­di­{ta ko­ja ni­su bi­la u
sa­gla­sno­sti s pra­vo­slav­nim pre­da­wem. S ci­qem da ukre­pi svo­je ne­
hri­{}an­ske te­o­ri­je, pro­na­{ao je jed­nog mir­ja­ni­na ko­ji je imao iste
ide­je i raz­mi­{qao na isti na­~in kao i on. Od­lu­~io je da ga po­{a­qe
da, na bi­lo ko­ji na­~in, do­bi­je od­go­vor od Star­ca, ka­ko bi ga is­ko­ri­
stio za da­qe ja­~a­we svo­jih te­o­ri­ja.
"Bio sam u ke­li­ji", pri­~ao je Sta­rac, "ka­da sam za­~uo zvo­no na ka­
pi­ji ogra­de. Ustao sam da vi­dim ko je do­{ao. Me­|u­tim, {ta sam vi­deo!
Vi­deo sam ~o­ve­ka, a oko we­go­vog li­ca le­te de­mo­ni u vi­du ve­li­kih
mu­va! Ta­da sam oba­ve­{ten {ta se do­go­di­lo i, ne re­kav­{i mu ni­{ta,
ote­rao sam ga i vra­tio se u ke­li­ju."
Radovala me je prilika da ubrzo po|em Hristu!
Sta­rac je 1987. g. na­pi­sao bro­{u­ru o zna­ko­vi­ma vre­me­na i u woj
oba­ve­stio ve­ru­ju­}e da ne bi tre­ba­lo da pot­po­ma­`u uvo­|e­we no­vog
eko­nom­skog si­ste­ma. Ta­da su oni, ko­ji su vi­de­li da wi­ho­vi pla­no­vi
bi­va­ju osu­je­}e­ni, po­sla­li tro­ji­cu svo­jih qu­di s pret­wom da }e mu na­
ne­ti zlo. Od onog tre­nut­ka kad su se is­kr­ca­li sa la­|e i stu­pi­li na
Sve­tu Go­ru, on je bio oba­ve­{ten o wi­ho­vom pri­su­stvu i sle­dio ih je.
Vi­deo je da su to­li­ko raz­ja­re­ni da su sprem­ni da ga ubi­ju.
"Ja sam se, na­rav­no, to­me ra­do­vao", re­kao je Sta­rac, "jer je to za
me­ne bi­la pri­li­ka da ubr­zo po­|em Hri­stu! Me­|u­tim, wi­ma se ne­{to
do­go­di­lo iz­nu­tra, kre­nu­li su po­gre­{nom sta­zom jer su si­la­zi­li u su­
mrak. Osle­peo ih je Bog, ta­ko da su oni, si­ro­ma­si, za­no­}i­li da­le­ko,
sur­va­li se u pro­va­li­ju i po­vre­di­li se."
Su­tra uju­tro su po­`u­ri­li da se vra­te u Ka­re­ju. Kad su pro­la­zi­li
ne­da­le­ko od Star­~e­ve ke­li­je, vi­ka­li su i pre­ti­li da }e mu od­se­}i
je­zik, uko­li­ko ne pre­sta­ne da ome­ta wi­ho­ve pla­no­ve. Ka­sni­je, po­pod­
ne, kad sam do­{ao da ga po­se­tim, is­pri­~ao mi je {ta se do­go­di­lo i
{a­qi­vo re­kao:
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 317
"Da li bi u~i­ni­li zlo ako bi mi od­re­za­li je­zik? [ta ti ka­
`e{?"
* * *
Go­spo­di­nu D. K. Sta­rac je re­kao:
"Tur­ska }e se ras­pa­sti na de­lo­ve. Mi, kao pra­vo­slav­ni, ne­}e­mo
pre­tr­pe­ti ni­ka­kvo zlo, i naj­vi­{e {to }e­mo iz­gu­bi­ti jed­no ili dva
ostr­va. Me­|u­tim, okol­no­sti }e ih pri­nu­di­ti da nam pre­da­ju Kon­stan­
ti­no­poq."
* * *
Bog ~e­sto ne da­je is­ce­le­we od­mah, da bi ~o­vek iz­vu­kao ko­rist.
* * *
Bog ono {to ho­}e po­vre­me­no ~i­ni po­sred­stvom le­ka­ra, i Sam
upra­vqa wi­ho­vim ru­ka­ma to­kom ope­ra­ci­ja. Zbog to­ga je po­treb­no da
~i­ni­mo ono {to nam go­vo­ri do­bar hri­{}an­ski le­kar.
* * *
A., se­stra go­spo­di­na A., ot­kri­la je da bo­lu­je od tu­mo­ra na doj­ka­ma.
Mno­go se upla­{i­la, ali ni­ko­me ni­{ta ni­je go­vo­ri­la, ~ak ni svom bra­
tu. Bu­du­}i da je mno­go vo­le­la Star­ca i da je ose­}a­la stra­ho­po­{to­va­we
pre­ma we­mu, po­~e­la je da u mo­li­tva­ma pri­zi­va we­go­vu po­mo}. To je
tra­ja­lo ne­ko­li­ko da­na. Jed­nog od tih da­na, wen brat je od­lu­~io da ra­di
ne­kog svog pro­ble­ma po­se­ti Star­ca i da se po­sa­ve­tu­je s wim. Se­stra
mu ni tog pu­ta ni­{ta ni­je re­kla. A. je, da­kle, do­{ao na Sve­tu Go­ru i
po­se­tio Star­ca. Kad se pri­pre­mao da po­|e, Sta­rac mu je re­kao:
"Sa­~e­kaj ma­lo!"
U{ao je u ke­li­ju i ubr­zo se vra­tio, no­se­}i u ru­ka­ma cr­nu jak­nu
ko­ja je li­~i­la na `en­sku. Na woj se ~ak na­la­zi­la i zi­her­na­dla. Kad
mu je dao jak­nu, Sta­rac je re­kao:
"Uzmi je i po­daj se­stri A., jer je woj po­treb­na."
A. je uzeo jak­nu i vra­tio se u Ati­nu. ^im je vi­deo se­stru, pre­dao
joj je jak­nu i pre­neo Star­~e­ve re­~i. A. ju je obu­kla i za­pre­pa­{}e­no
vi­de­la da je zi­her­na­dla pri­kop­~a­na upra­vo na onom me­stu, gde je ona
ima­la tu­mor. Za­di­vi­lo ju je {to je Star­~e­va qu­bav zna­la za we­nu
bo­lest i {to je na taj na­~in po­ka­zao da je ~uo we­ne mo­li­tve. Na­kon
ne­ko­li­ko da­na tu­mor je sa­svim i{­~e­zao, a ona je tek ta­da svi­ma is­pri­
~a­la {ta se do­go­di­lo.
O meni }e se pobrinuti Bog
A. je mu­~io ve­li­ki pro­blem: po­ste­pe­no je po­~e­la da mu se su­{i
ru­ka. Po­se­}i­vao je le­ka­re, ali oni ni­su mo­gli ni­{ta da mu pred­lo­`e.
Re­kli su mu da je pa­ra­li­za ~e­sta po­ja­va i da je sve ras­pro­stra­we­ni­ja.
318 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Bu­du­}i ve­o­ma uz­ne­mi­ren, po­mi­slio je ka­ko je we­go­va je­di­na na­da da
se obra­ti Star­cu, ko­je­ga je po­zna­vao i pre­ma ko­jem je ose­}ao ve­li­ko
po­{to­va­we. Do­pu­to­vao je na Sve­tu Go­ru i go­vo­rio mu o svo­joj bo­le­sti.
Sta­rac ga je pri­mio s ve­li­kom qu­ba­vqu i po­sa­ve­to­vao da se ne bri­ne.
Upi­tao ga je gde }e pre­no­}i­ti, a A. mu je re­kao da }e pre­no­}i­ti u ma­
na­sti­ru Ku­tlu­mu­{u. Sta­rac mu je ta­da dao svo­ju jak­nu, go­vo­re­}i:
"Obu­ci je, da ti ne bu­de hlad­no."
Go­spo­din A. ga je po­slu­{ao i oti­{ao u ma­na­stir. Pri­pre­mao se
da po­|e na po­~i­nak, a on­da je u jed­nom tre­nut­ku pri­me­tio da je we­go­
va pa­ra­li­zo­va­na ru­ka po­~e­la da se opo­ra­vqa i da je usko­ro po­sta­la
sa­svim zdra­va! Su­tra­dan se spu­stio niz sta­zu da bi od sveg sr­ca za­bla­
go­da­rio Star­cu za we­go­vu o~in­sku, de­lat­nu qu­bav. Ski­nuo je jak­nu i
vra­tio je o. Paj­si­ju. Me­|u­tim, on mu je re­kao:
"Uzmi je, hlad­no je!"
"Ne, ona je po­treb­na i Va­ma, ne mo­gu da je uzmem!"
"Uzmi je ~e­do! O me­ni se bri­ne Bog! On vi­di da ja stal­no da­jem,
pa i On da­je me­ni!"
U vre­me tog "ube­|i­va­wa", u Star­~e­vu ke­li­ju su do­{la dvo­ji­ca po­
klo­ni­ka. Na­kon {to su po­zdra­vi­li Star­ca, pre­da­li su mu po­klo­ne.
Otvo­ri­li su je­dan pa­ket i iz we­ga iz­ne­li no­vu jak­nu, go­vo­re­}i:
"Star­~e, ni­smo zna­li {ta da Vam do­ne­se­mo, pa smo Vam do­ne­li
jak­nu!"
U ~asu kad smo ga krstili, ja sam molio na{eg Hrista
Sta­rac se uvek od­li­ko­vao dve­ma ka­rak­te­ri­sti~­nim cr­ta­ma. S jed­ne
stra­ne, po­ka­zi­vao je ve­li­ko umi­le­we, snis­ho­|e­we i mi­lo­sr­|e pre­ma
sva­ko­me ko je bio na­pa­}en ili obre­me­wen gre­ho­vi­ma. Na sa­gre­{e­wa
dru­gih gle­dao je kroz so­~i­vo za uma­we­we, a na olak­{a­va­ju­}e okol­no­
sti kroz sta­klo za uve­li­~a­va­we. Za sva­ko­ga od nas bi­lo je otvo­re­no
we­go­vo du­hov­no na­ru~­je, pre­i­spu­we­no qu­ba­vqu Hri­sto­vom. S dru­ge
stra­ne, bio je ve­o­ma strog pre­ma sve­mu {to se ti­ca­lo we­ga sa­mog. Na
sve svo­je, go­to­vo ne­vi­dqi­ve sla­bo­sti i "oso­bi­to­sti", gle­dao je kroz
uve­li­~a­va­ju­}e sta­klo. Tu svo­ju oso­bi­nu is­po­qio je jo{ kao mir­ja­nin.
Na­ve­{}e­mo ov­de je­dan pri­mer te stro­go­sti, ko­ju je on is­po­qio kad mu
je bi­lo tek pet­na­est go­di­na.
Ro­di­te­qi su od we­ga za­tra­`i­li da kr­sti jed­no de­te. ^im je ~uo
za to, po­~eo je da pro­na­la­zi raz­li­~i­ta oprav­da­wa, jer je bio sve­stan
da bi­ti kum ne­kom de­te­tu ne zna­~i sa­mo da­va­we ime­na pri­li­kom Sv.
Taj­ne Kr­{te­wa ne­go i pri­hva­ta­we ozbiq­ne du­hov­ne od­go­vor­no­sti
za du­hov­no vas­pi­ta­we ma­li­{a­na. O sve­mu to­me go­vo­rio je Ar­se­ni­je
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 319
(sve­tov­no ime star­ca Paj­si­ja), ko­ji je bio mlad po uz­ra­stu ali ve­o­ma
zreo po du­hov­no­sti, bu­du­}i da je na­me­ra­vao da od­u­sta­ne od tog ozbiq­
nog za­dat­ka.
We­go­vi uku­}a­ni su bi­li ve­o­ma upor­ni i go­vo­ri­li da, "ako ta­ko
bu­du svi raz­mi­{qa­li, on­da se ni­ko ne­}e kr­sti­ti" (tj. ni­ko ne­}e bi­ti
do­sto­jan da bu­de kum na kr­{te­wu). Ka­ko je uvek bio po­slu­{an ro­di­te­
qi­ma, Ar­se­ni­je je naj­zad pri­stao da kr­sti to de­te.
Ka­da je od­slu­`e­na Sv. Taj­na, uku­}a­ni su mu re­kli:
"Eto, to je sve, a ti si sve iz­vr­{io!"
Ta­da im je de­~ak Ar­se­ni­je ob­ja­snio:
"Kad smo ga kr­{ta­va­li, ja, ko­ji sam ne­do­sto­jan i ne­spo­so­ban da po­
mog­nem ~ak i sa­mom se­bi a uto­li­ko pre ne­po­zna­tom ~o­ve­ku, mo­lio sam
na­{eg Hri­sta i re­kao Mu: 'Hri­ste moj, Ti po­zna­je{ sr­ca svih qu­di i
pro­vi­|a{ ka­ko }e sva­ki ~o­vek pro­}i u ovom `i­vo­tu. Ako vi­di{ da je
`i­vot na we­go­vu ko­rist – do­bro je! Ako pak vi­di{ da je u opa­sno­sti
i we­go­vo spa­se­we, on­da ga uzmi Se­bi jo{ sa­da, dok je kao an­geo."
Pre­ma do­pu­{te­wu Bo­`i­jem, na­kon ne­ko­li­ko me­se­ci umr­lo je de­te
ko­je je Ar­se­ni­je kr­stio, i svi su se za­pre­pa­sti­li zbog ono­ga, {to se
do­go­di­lo.
Kao da je povla~imo za ode`du!
Sta­rac je ose­}ao du­bo­ko stra­ho­po­{to­va­we pre­ma na­{oj Maj­ci,
Pre­sve­toj Bo­go­ro­di­ci. On ju je qu­bio, a Ona je, sa Svo­je stra­ne, Star­
ca vi­{e pu­ta udo­sto­ji­la Svo­je po­se­te.
Ka­rak­te­ri­sti­~an znak we­go­ve ve­li­ke i "svo­je­vr­sne" qu­ba­vi pre­
ma Pre­sve­toj Bo­go­ro­di­ci bio je i we­gov pod­sti­caj da joj se mo­li­mo.
Sta­rac je go­vo­rio:
"Ka­da ~i­ta­mo aka­tist ili ka­no­ne Bo­go­ro­di­ci, on­da se Ona ra­du­je,
jer vi­di ne­se­bi~­nu qu­bav We­nih ~e­da, ko­ji joj uz­no­se po­hva­le i slu­`e
joj. Sa­svim je pri­rod­no {to Ona ta­da iz­o­bil­no po­ma­`e Svo­jim ~e­di­
ma. Ka­da ne­pre­sta­no iz­go­va­ra­mo Pre­sve­ta Bo­go­ro­di­ce, spa­si nas, to
je kao da je po­vla­~i­mo za ode­`du dok ne usli­{i na­{u pro­zbu!"
Zapamtite 1992. godinu!
Ne­ko­li­ko go­di­na pre pa­da re­`i­ma u Ru­si­ji, na dan 19. ju­na, ka­da
je Sta­rac pra­zno­vao, po­se­ti­la ga je gru­pa ota­ca. On im je go­vo­rio o
du­hov­noj prav­di, ko­ju Bog da­je na­ro­di­ma.
"Bog je do­pu­stio", re­kao je Sta­rac, "da Je­vre­ji zbog svo­jih gre­ho­va
bu­du ka­`we­ni i od­ve­de­ni u rop­stvo. U rop­stvu su osta­li tri sto­le­­
}a. Ta­da je sva­ko po­ko­le­we tra­ja­lo jed­no sto­le­}e. Ta­ko je pre­mu­drost
320 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Bo­`i­ja do­pu­sti­la da pr­vo po­ko­le­we, ko­je je sa­gre­{i­lo, `i­vi u rop­
stvu i da svo­jim ra­dom is­ku­pi deo svo­jih sa­gre­{e­wa. Za­tim je dru­go
po­ko­le­we is­ku­pi­lo pre­o­sta­le gre­ho­ve i do­bi­lo ~i­stu na­gra­du. Tre­}e
po­ko­le­we, ko­je uop­{te ni­je sa­gre­{i­lo, do­bi­lo je ce­lo­vi­tu na­gra­du i
ono se o~i­{}e­no vra­ti­lo u otax­bi­nu.
Sad su se po­ko­le­wa iz­me­ni­la. Sva­kom po­ko­le­wu od­go­va­ra dva­de­set
pet go­di­na. To isto }e se do­go­di­ti i u Ru­si­ji, gde je zbog wi­ho­vih gre­
ho­va Bog 1917. do­pu­stio da za­vla­da ko­mu­ni­sti~­ki re­`im."
Sta­rac se ta­da okre­nuo ka ocu O. i upi­tao:
"Tri po­ko­le­wa po dva­de­set pet go­di­na, ko­li­ko je to?"
"To je se­dam­de­set pet go­di­na", od­go­vo­rio je otac O.
"I se­dam­na­est, jer su ko­mu­ni­sti 1917. uze­li vlast, ko­li­ko je on­da
to?"
"De­ve­de­set dva."
"Za­pam­ti­te 1992, jer }e se ta­da u pot­pu­no­sti vas­po­sta­vi­ti slo­bo­
da u Ru­si­ji."
Bra­}a su do­bro za­pam­ti­la ove Star­~e­ve re­~i, ali je po­sto­ja­la i
sum­wa u to ho­}e li se one ob­i­sti­ni­ti.
Kra­jem 1991, kad je na vlast do­{ao Jeq­cin, vi­de­li su da je za­po­
~eo pro­ces vas­po­sta­vqa­wa de­mo­krat­skog ob­li­ka vla­da­vi­ne, ko­ji se
okon­~ao 1992. Ta­ko je Sta­rac jo{ jed­nom pred­vi­deo raz­voj do­ga­|a­ja.
Oni su, ka­ko je on go­vo­rio, bi­li ne­mi­nov­ni zbog bo­`an­ske prav­de, ko­
ja do­pu­{ta da se sve to do­go­di s ci­qem o~i­{}e­wa du­{e ili ~i­ta­vog
na­ro­da, kao u da­tom slu­~a­ju.
To {to ja govorim nije za svakoga
Sta­rac se na­la­zio iz­van Sve­te Go­re i oba­ve­stio je da }e do­}i u
is­po­sni­cu. ^im se to pro­~u­lo, ta­mo se oku­pi­lo mno­{tvo po­bo­`ne
bra­}e, ko­ja su `e­le­la da is­ko­ri­ste po­voq­nu pri­li­ku i da uzmu we­gov
bla­go­slov. Na­kon mo­le­ba­na se­sta­ra iz ove is­po­sni­ce i po­bo­`nih po­
klo­ni­ka, sta­rac je od­lu­~io da im odr­`i dve be­se­de.
Je­dan mla­di} je star­~e­vu be­se­du po­taj­no sni­mao na mag­ne­to­fon.
Ka­da su to vi­de­li, ne­ki od pri­sut­nih po­~e­li su da ne­go­du­ju, stra­hu­ju­­
}i da }e sta­rac to pri­me­ti­ti. Svi su zna­li da sta­rac ne do­pu­{ta da
ga fo­to­gra­fi­{u ili da ga sni­ma­ju na mag­ne­to­fon, i da bi zbog to­ga
mo­gao da pre­ki­ne svo­ju pre­kra­snu du­hov­nu be­se­du.
Mla­di} je mno­go vo­leo star­ca i pred wim je ose­}ao ve­li­ko stra­
ho­po­{to­va­we. Po­{to su ga dru­gi na to pri­mo­ra­li, od­lu­~io je da
pri­|e star­cu i da od we­ga za­tra­`i bla­go­slov da be­se­du za­be­le­`i na
mag­ne­to­fo­nu.
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 321
Sta­rac ga je upi­tao zbog ~e­ga be­se­du za­pi­su­je na ka­se­tu, kad je ve}
pri­su­tan i kad mo­`e da je za­be­le­`i na svo­joj "dru­goj" ka­se­ti (pri tom
je mi­slio na we­go­vo pam­}e­we).
Mla­di} je od­go­vo­rio da na taj na­~in `e­li da svo­jim ro­di­te­qi­ma,
ko­ji ni­su mo­gli da do­|u, omo­gu­}i da i oni ~u­ju star­~e­vu be­se­du. Star­
ca je ube­di­la mla­di­}e­va po­bo­`nost. Na­sme­{io se i od­lu­~io da ga ne
od­bi­je, ali je re­kao:
"Slu­{aj, po­{to ja ne znam o ~e­mu }u be­se­do­va­ti i {ta }u re­}i,
mo­lim se Bo­gu da me pro­sve­tli i da dru­gi­ma ka­`em ono, {to im je
od ko­ri­sti. Sve­ti Duh me oba­ve­{ta­va o od­re­|e­nim stva­ri­ma ko­je u
od­re­|e­no vre­me tre­ba da ka­`em od­re­|e­nim qu­di­ma, i te re­~i se on­da
od­no­se sa­mo na wih. Dru­gi put me On oba­ve­{ta­va o ne­koj stva­ri ko­ja
je po­treb­na u da­tom tre­nut­ku, ali se, isto ta­ko, od­no­si na sva­ko­ga i
na sva­ko vre­me. Za­to i ima{ bla­go­slov da sni­ma{ na mag­ne­to­fon.
Ipak, mo­ra{ zna­ti da }e tvoj mag­ne­to­fon za­be­le­`i­ti sa­mo ono, {to
se ti­~e svih. Osta­lo, tj. ono {to se ti­~e kon­kret­nog tre­nut­ka, ne­}e
za­be­le­`i­ti."
Ove re­~i su se ka­sni­je po­tvr­di­le. Ka­da je mla­di} do­{ao ku­}i da
za­jed­no sa po­ro­di­com pre­slu­{a ka­se­tu, uve­rio se da na ka­se­ti po­sto­je
pra­zna me­sta i da ni­je za­be­le­`e­no mno­go to­ga, {to je sta­rac re­kao.
Mla­di} i we­go­va po­ro­di­ca bi­li su za­pre­pa­{}e­ni ne­ve­ro­vat­nim do­
ga­|a­jem ko­ji je Bog ustro­jio zbog star­~e­vih mo­li­ta­va. "Svo­jim u{i­ma"
su se uve­ri­li da sta­rac ni­je dej­stvo­vao sam od se­be, ne­go da je u we­mu
dej­stvo­va­la bla­go­dat Sve­to­ga Du­ha. Bla­go­dat, ko­ja je sa­vr­{a­va­la sve
{to je bi­lo po­treb­no, na po­tre­ban na­~in i u po­treb­no vre­me!
Jednom smo upitali starca:
"Star­~e, zar se sve­ti­te­qi (a mi­sli­li smo, na­rav­no, na we­ga sa­mog)
ne pla­{e da }e usled sve­ga to­ga {to ~i­ne pa­sti u gor­dost?"
Sta­rac se bla­go na­sme­{io i ra­do­sno od­go­vo­rio:
"Zar vi o sve­ti­te­qi­ma mi­sli­te kao o glu­pa­ci­ma? Da se po­gor­de, pa
da iz­gu­be bla­go­dat i da im pre­o­sta­nu sa­mo wi­ho­ve, ~o­ve­~i­je sna­ge?!
Mo­`da, na po­~et­ku. Bla­go­dat ih po­ste­pe­no od­ga­ja i do­bro po­u~ ­ a­va da
bez Me­ne ne mo­`e­te ~i­ni­ti ni­{ta. Me­|u­tim, ka­da sve­ti­te­qi po­
sta­nu sve­sni svo­je ne­mo­}i i ~i­we­ni­ce da od wih sa­mih ne mo­`e pro­
is­te­}i ni­{ta do­bro, pri­ve­zu­ju se za Bo­`i­ju bla­go­dat i ne usu­|u­ju se
da bi­lo {ta ~i­ne sa­mi, da ne bi iz­gu­bi­li tu Bo­`i­ju bla­go­dat i ener­
gi­ju. Ta­ko oni s jed­ne stra­ne po­zna­ju (bla­go­dat) i za­do­bi­ja­ju ose­}a­we
sop­stve­ne sla­bo­sti i ne­mo­}i. Me­|u­tim, pa­ra­lel­no po­zna­ju da im je,
kao i svim qu­di­ma, bla­go­dat da­ta kao dar pri­li­kom bo­`an­stve­nog i
322 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
sve­tog kr­{te­wa, pre ne­go {to su u~i­ni­li ne­ka do­bra de­la, ta­ko da
ne mo­gu da je sma­tra­ju za na­gra­du od Bo­ga, i na taj na­~in se smi­ru­ju. S
dru­ge stra­ne, oni ima­ju svag­da­{wu qu­bav i pla­me­nu `e­qu da bla­go­dat
Hri­sto­va ne­pre­sta­no dej­stvu­je. Ta­ko oni `i­ve i "ukre­pqu­ju se" tim
smi­re­no­u­mqem, ni­ka­da se ne iz­la­`u­}i opa­sno­sti da se po­gor­de i da
iz­gu­be to {to su za­do­bi­li smi­re­wem."
Grci i Evropqani
U po­sled­we vre­me, mno­ga na­{a bra­}a ob­u­ze­ta su ne­spo­koj­stvom
i po­sta­vqa­ju se­bi pi­ta­we: "[ta }e se do­go­di­ti sad, ka­da se otva­ra­ju
gra­ni­ce s Evro­pom i ka­da Gr~­ku pre­pla­vqu­ju stran­ci? Tvr­de da su
stran­ci bo­ga­ti­ji i obra­zo­va­ni­ji i da }e, ka­da do­|u u Gr~­ku, oni pre­o­
vla­da­ti i pri­gra­bi­ti sve po­slo­ve a da }e­mo mi osta­ti bez po­sla."
Jed­nog let­weg da­na, dok su u hla­du sta­re ma­sli­ne se­de­li sa star­
cem, ne­ki po­klo­ni­ci su iz­ra­zi­li sli~­no ne­spo­koj­stvo. Sta­rac ih je
pa­`qi­vo slu­{ao. Kad su za­vr­{i­li svo­je iz­la­ga­we i o~e­ki­va­li da ~u­ju
we­go­vo mi­{qe­we, sta­rac je re­kao:
"Is­pri­~a­}u vam o jed­nom do­ga­|a­ju, i to }e ujed­no bi­ti i od­go­vor
na va­{u za­bri­nu­tost.
Pri­~a go­vo­ri o tri Evro­pqa­ni­na. Je­dan je bio le­kar, dru­gi me­te­o­
ro­log a tre­}i ~a­sov­ni­~ar. Raz­mi­{qa­li su o to­me da su obra­zo­va­ni i
da }e, ako odu u Gr~­ku, mo­}i ta­mo da za­ra­de mno­go nov­ca. Da­kle, wih
tro­ji­ca su po­{li na put, pre­{li gra­ni­cu i od­lu­~i­li da pre­no­}e u
jed­noj vo­de­ni­ci.
^im ih je spa­zio, vo­de­ni­~ar ih je ra­do­sno pri­mio i po­zvao u svoj
ubo­gi dom. Po­~eo je da pri­pre­ma uku­snu i obil­nu hra­nu. Kad ju je pri­
pre­mio, po­sta­vio je sto i po­zvao ih da svi za­jed­no ve­~e­ra­ju. Evro­pqa­ni
su je­li ma­lo i ume­re­no, jer su ve} odav­no na­vik­nu­ti da dr­`e di­je­tu.
Vo­de­ni­~ar ih je stal­no nu­dio je­lom. Me­|u­tim, oni su sa­mo za­hva­qi­va­
li i go­vo­ri­li da su ve} do­voq­no je­li. Vo­de­ni­~ar je bio ~o­vek dru­ga­
~i­jeg "ko­va" i jeo je, ka­ko mi ka­`e­mo, "dok ne puk­ne", ta­ko da na sto­lu
ni­{ta ni­je pre­o­sta­lo. Pio je mno­go vo­de i, kao da mu sve to ni­je bi­lo
do­voq­no, oti­{ao je i do­neo ~i­ni­ju pre­pu­nu kaj­si­ja. Evro­pqa­ni su uze­
li po jed­nu, a vo­de­ni­~ar je po­jeo sve pre­o­sta­le kaj­si­je. Ta­da je u~i­nio
ne­{to {to je za­pre­pa­sti­lo Evro­pqa­ne: do­neo je dva ka­me­na ko­ji­ma je
raz­bi­jao ko­{ti­ce kaj­si­ja, a za­tim oda­tle va­dio je­zgra i jeo ih!
Le­kar se ne­pri­met­no obra­tio dvo­ji­ci svo­jih sa­put­ni­ka:
'Ako vam pred­lo­`i da pre­no­}i­te u vo­de­ni­ci, ne­moj­te pri­sta­ja­ti
na to! Ube­|en sam da }e pu­}i od ovo­li­kog pre­je­da­wa, i mo­gli bi da
nas op­tu­`e za sa­u­~e­sni­{tvo!'
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 323
Dok su Evro­pqa­ni me­|u­sob­no raz­go­va­ra­li, na dvo­ri­{tu se ogla­sio
pr­vi pe­tao i vo­de­ni­~ar im je re­kao:
'Haj­de­mo, bra­}o, ve} je po­no}! Po­|i­mo na po­~i­nak, jer me­ne su­tra
o~e­ku­je po­sao a vas put!'
Oni su iz­ra­zi­li `e­qu da pre­no­}e na­po­qu, na bi­lo kom me­stu u
dvo­ri­{tu. Me­|u­tim, vo­de­ni­~ar je pri­go­vo­rio:
'Ne raz­u­mem, dra­gi mo­ji, za­{to bi­ste spa­va­li na­po­qu! U vo­de­ni­ci
ima do­voq­no me­sta, a no­}as }e ki­{a pa­da­ti kao iz ka­bla!'
'Ne', bi­li su upor­ni Evro­pqa­ni i na kra­ju su ot­po­~i­nu­li na dvo­
ri­{tu. To­kom no­}i se pro­lo­mio pqu­sak i oni su, na­rav­no, po­ki­snu­li.
Ka­da je sva­nu­lo, vo­de­ni­~ar je iza­{ao i re­kao:
'Zar vam ni­sam re­kao da }e pa­da­ti ki­{a i da }e­te po­ki­snu­ti?! Sad
je ve} {est sa­ti, u|i­te u ku­}u da se osu­{i­te i da do­ru~­ku­je­te!'
'Ni­je pu­kao', za­~u­|e­no je re­kao le­kar ~im ga je spa­zio.
Za­tim se obra­tio vo­de­ni­~a­ru:
'Ka­ko ti je us­pe­lo da se po­sle to­li­kog je­la ne raz­bo­li{?'
'Dra­gi moj, ti ni­si vi­deo ko­li­ko sam vo­de po­pio! Na­{a vo­da je
ve­o­ma ko­ri­sna za va­re­we. Osim to­ga, po­mo­gla su i sva ta gor­ka je­zgra
kaj­si­ja ko­ja sam po­jeo, ta­ko da se hra­na br­zo sva­ri­la i ja sam po­sle
ne­ko­li­ko sa­ti opet bio gla­dan!'
Ta­da mu se obra­tio i me­te­o­ro­log:
'Do­sta vi­{e o hra­ni! Evo {ta bih ja hteo da te pi­tam: ja sam stu­
di­rao na uni­ver­zi­te­tu i iz­u­~a­vao sam me­te­o­ro­lo­gi­ju, ali ni­sam ni
po­mi­slio da bi no­}as mo­gla pa­da­ti ki­{a. Ka­ko si ti to mo­gao da
zna{, pa si ~ak bio i sa­svim si­gu­ran u to?'
'E, dra­gi moj, pa to je bar pro­sto! Svi­we su se ju­~e ~i­ta­vog da­na
va­qa­le po bla­tu!'
Naj­zad se ogla­sio i ~a­sov­ni­~ar. Upi­tao ga je ka­ko je on, iako ne­
ma sat, si­no} znao da je po­no} i re­kao im da po­|u na po­~i­nak, a da je
ju­tros znao da je {est sa­ti.
'Ni­je mo­gu­}e da me za to pi­ta{?! Si­no}, dok smo ve­~e­ra­li, pe­tao
je za­pe­vao pr­vi put, i ta­da je bi­la po­no}. Ka­da je za­pe­vao dru­gi put
bi­lo je tri sa­ta, a ka­da se ogla­sio i tre­}i put, bi­lo je ve} {est sa­ti
uju­tro!'
Evro­pqa­ni su je­dan dru­go­me upu­ti­li po­gled ko­ji je iz­ra­`a­vao pot­
pu­no raz­o­~a­re­we i re­kli:
'Na­pu­sti­mo Gr~­ku. Mi se ov­de ne­}e­mo uko­re­ni­ti! Ako ovaj ne­pi­
sme­ni vo­de­ni­~ar zna sve, ka­ko li je tek sa osta­li­ma?'
Ta­ko su se wih tro­ji­ca vra­ti­li u Evro­pu."
324 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Ov­de je sta­rac za­vr­{io svo­je za­ni­mqi­vo ka­zi­va­we i ras­po­lo­`e­we
po­se­ti­la­ca se, na­rav­no, od­mah pro­me­ni­lo. ^i­ta­va ta dru­`i­na tre­sla
se od sme­ha, a li­ca su im bli­sta­la. Sta­rac se ni­ka­da ni­je pre­tva­rao da
je u~i­teq, ni­ti je hteo da sa­ve­tu­je, da pri­be­ga­va ra­znim u~e­wi­ma i da
iz­da­je qud­ske za­po­ve­sti. On je znao da go­vo­ri jed­no­stav­no i u pri­~a­ma,
kao na{ Go­spod, i da na taj na­~in po­boq­{a ras­po­lo­`e­we qu­di.
Po­sto­je hi­qa­de onih ko­ji su te­{ka sr­ca i je­dva se dr­`e­}i na no­
ga­ma si­la­zi­li niz sta­zi­cu ko­ja vo­di ka we­go­voj ko­li­bi. Me­|u­tim, ka­
sni­je su pri­zna­va­li da su pri po­vrat­ku, iako su i{li uz br­do, ose­}a­li
da na ple­}i­ma, kao i u sr­ci­ma, ima­ju kri­la!
Neka i po~etak i kraj budu sa dobrim pomislima
Ne­ki mla­di mo­nah, ko­ji je po­ku­{a­vao da se pod­vi­za­va, po­se­tio je
jed­nom pri­li­kom star­ca i upi­tao ga kad bi i ko­li­ko tre­ba­lo da po­
sti. Star­~ev od­go­vor je osta­vio na we­ga du­bok uti­sak:
"Ni­ka­kav zna­~aj ne­ma to ko­li­ko po­sti{, ne­go s ka­kvim po­mi­sli­
ma po­sti{ i ~e­mu te­`i{! Bog ne gle­da na ono {to ~i­ni­mo, ne­go ka­ko
to ~i­ni­mo i sa ka­kvim ci­qem (od­no­sno s ka­kvim po­mi­sli­ma, ka­ko bi
to re­kli mo­na­si)."
Da bi raz­ja­snio svo­je re­~i, is­pri­po­ve­dao mu je o sle­de­}em slu­~a­ju:
"U Austra­li­ji po­zna­jem jed­nog ve­o­ma po­bo­`nog i smi­re­nog mla­di­­
}a. Raz­mi­{qa­ju­}i o svim do­bro­~in­stvi­ma ko­ji­ma ga je Bog ob­da­rio,
we­go­va du­{a je jed­nom pri­li­kom ose­ti­la umi­le­we i on je od­lu­~io da,
kao svoj ma­li od­go­vor na do­bro­~in­stva Bo­`i­ja, pri­hva­ti krat­ko­traj­
ni post. Raz­mi­{qao je o to­me da je bez­gre­{ni Go­spod zbog na­{ih gre­
ho­va po­stio ~e­tr­de­set da­na i da bi uto­li­ko pre tre­ba­lo da po­sti­mo
mi, gre­{ni­ci.
S tom do­brom po­mi­{qu pri­stu­pio je po­stu, ne od­re­div­{i dan we­
go­vog okon­~a­wa i pre­pu­{ta­ju­}i to Bo­gu. Mla­di} je pot­pu­no po­stio,
{to zna­~i da ni­{ta ni­je jeo i da ni­je pio vo­du, iako je sva­ko­dnev­no
od­la­zio na po­sao. Da­ni su pro­la­zi­li, ali on ni­je ose­}ao ni glad, ni
`e|, ni is­cr­pqe­nost, bu­du­}i da ga je zbog we­go­ve do­bre po­mi­sli po­
kri­va­la bla­go­dat Hri­sto­va. Post je po­tra­jao do ~e­tr­de­se­tog da­na.
To­kom ~e­tr­de­se­tog da­na, do­{la je po­mi­sao, po­no­vo raz­bo­ri­ta i
do­bra, ko­ja mu je na­lo­`i­la da pre­ki­ne taj an­gel­ski post. (Bla­go­dat
Bo­`i­ja do­pu­sti­la mu je da po­mi­sli da ve} ~e­tr­de­set da­na ni­{ta ni­
je jeo.)
Po­mi­slio je da }e, uko­li­ko na­sta­vi da ne uzi­ma ni hra­nu ni vo­du,
ve­ro­vat­no do­}i do is­cr­pqe­no­sti, pa ~ak i do gu­bit­ka sve­sti. Ako
bi se to do­go­di­lo, ve­ro­vat­no bi ga od­ve­li u bol­ni­cu i le­ka­ri bi se
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 325
tu uve­ri­li da ve} ~e­tr­de­set da­na ni­{ta ni­je jeo. To bi bio po­vod da
osu­de Cr­kvu i da, bu­du­}i bez­bo­`ni­ci, ka­`u da hri­{}a­ni po­ste i li­
{a­va­ju se hra­ne do sa­mo­u­bi­stva.
Vi­di{ li ka­ko je po­stio ovaj mla­di brat? Po­~eo je i okon­~ao
post sa smi­re­wem, ne­ko­ri­sto­qu­bi­vo i sa do­brom po­mi­{qu. Bog se
uspo­ko­ja­va tek on­da, kad i mi dej­stvu­je­mo smi­re­no i kad ne gle­da­mo
na sop­stve­nu ko­rist."
O~istimo svoje du{e od sme}a
Sa star­cem su na dvo­ri­{tu se­de­la dva sve­{te­ni­ka, je­dan advo­kat
iz Ati­ne, je­dan no­vi­nar iz Mi­so­lon­gi­ja i jo{ ne­ko­li­ci­na qu­di. To­kom
raz­go­vo­ra, no­vi­nar je star­cu po­sta­vqao ra­zna bes­ko­ri­sna pi­ta­wa. U
jed­nom tre­nut­ku, advo­kat je iz xe­pa iz­va­dio kwi­gu i otvo­rio je. Se­de­­
}i na­su­prot we­mu, sta­rac ga je upi­tao:
"[ta to ima{?"
"Sve­to Pi­smo, star­~e. Ho­}u da Vas pi­tam za ne­ke stva­ri."
Sta­rac je na to re­kao:
"On­da, ~e­do mo­je, uzmi olov­ku i pa­pir!"
Za­tim se okre­nuo no­vi­na­ru i sa osme­hom mu re­kao:
"Bla­go­slo­ve­ni, daj mu olov­ku i pa­pir!"
No­vi­nar je od­neo pa­pir i olov­ku i ka­da ih je advo­kat uzeo, sta­rac
je na­sta­vio:
"Na­pi­{i na tom pa­pi­ru sve svo­je gre­ho­ve, oti­|i kod svog is­po­ved­
ni­ka, is­po­ve­di se i o~i­sti um od gre­ha. Kad se o~i­sti{ i kad bu­de{
bo­qe raz­u­meo, do­|i i pi­taj me {ta god ho­}e{!"
Advo­kat se po­sti­deo i ti­ho pri­znao:
"Ja ne­mam is­po­ved­ni­ka."
"Znam, za­to sam ti to i re­kao."
Advo­kat je, me­|u­tim, po­ku­{ao da se oprav­da:
"Zna­te, star­~e, mi u Ati­ni ne­ma­mo do­bre is­po­ved­ni­ke. Mo­`da bi­
ste, ako ne­ko­ga zna­te, mo­gli da mi ga pre­po­ru­~i­te?"
Od­go­vor ko­ji je do­bio bio je ka­te­go­ri­~an:
"Slu­{aj, mom­~e, svi is­po­ved­ni­ci su do­bri jer no­se epi­tra­hiq. Na
wi­ma je bo­`an­stve­na bla­go­dat i ka­da oni ~i­ta­ju mo­li­tvu raz­re­{e­wa,
Bog sve po­ni­{ta­va. Da­kle, idi u cr­kvu i is­po­ve­di se!"
Revnosni protestant
Jed­nog let­weg da­na 1991. g. na dvo­ri­{tu oko star­~e­ve ke­li­je na­
la­zi­lo se mno­{tvo po­klo­ni­ka. U to vre­me do­{ao je i je­dan Grk, ko­ji
je ve} odav­no `i­veo u Ne­ma~­koj i ta­mo po­stao rev­no­sni pro­te­stant.
326 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Sta­rac ga je, kao i sve osta­le, po­slu­`io ra­tlu­kom i vo­dom. Pro­te­
stant se obra­tio star­cu:
"Vi pra­vo­slav­ni, a po­seb­no vi na Sve­toj Go­ri, po­kla­wa­te se Bo­go­
ro­di­ci kao Sa­mom Bo­gu, za­bo­ra­vqa­ju­}i da je Ona obi~­na `e­na! Isto
ta­ko, po­kla­wa­te se iko­na­ma i pret­po­sta­vqa­te da one mo­gu da ~i­ne
~u­da! [to je jo{ go­re, obra­}a­te se mo­{ti­ma va­{ih sve­ta­ca i, ma­da
one u ve­li­kom bro­ju slu­~a­je­va pro­pa­da­ju, vi ih bez ga­|e­wa ce­li­va­te!
Sve to po­ka­zu­je da se vi, pra­vo­slav­ni, na­la­zi­te u ve­li­koj za­blu­di!"
Sta­rac je u sve­mu po­dra­`a­vao Sve­te Oce Cr­kve, ko­ji su bes­po­go­
vor­no pri­hva­ta­li uvre­de, kle­ve­te i gre­{ne po­stup­ke ko­ji se od­no­se
na wih sa­me, ali su se za­to do smr­ti su­prot­sta­vqa­li je­re­si­ma. Sta­rac
je sto­ga stro­gim gla­som od­go­vo­rio je­re­ti­ku – pro­te­stan­tu:
"[ta da ti ka­`em, ne­sre}­ni­~e? Ti ni­si kriv za te sram­ne stva­ri
ko­je go­vo­ri{! Za to je kri­va tvo­ja ma­ma, ko­ja te ta­ko vas­pi­ta­la!"
Kad je ~uo ka­ko sta­rac go­vo­ri o we­go­voj maj­ci, pro­te­stant se raz­
gne­vio i qu­ti­to od­go­vo­rio:
"Slu­{aj, ka­lu­|e­ru, ne vre­|aj mo­ju maj­ku, jer ni­si do­sto­jan ni da se
upo­re­di{ s wom!"
Sta­rac se ni­je zbu­nio, kao da je o~e­ki­vao da }e upra­vo to ~u­ti, i
na­sta­vio:
"Vi­di{, ti si se uvre­dio jer sam po­me­nuo tvo­ju maj­ku! A zar se
na{ Go­spod i mi ne vre­|a­mo kad ti na taj na­~in po­mi­we{ na­{u Maj­
ku, na­{u Pre­sve­tu Bo­go­ro­di­cu ("Pa­na­gi­ju")? Hteo bih ne­{to da te
pi­tam: ako bi tvo­ja maj­ka za­tra­`i­la da joj is­pu­ni{ ne­ku `e­qu i ako
ti to mo­`e{ da u~i­ni{ bez ika­kvog tru­da, da li bi pri­stao da to
u~i­ni{?"
"Na­rav­no da bih pri­stao i da bih ta­ko i u~i­nio", od­go­vo­rio je
pro­te­stant.
"Upra­vo to se do­ga­|a i sa na­{om Pre­sve­tom Bo­go­ro­di­com. Mi mo­
li­mo Bo­go­ro­di­cu da za nas po­sre­du­je kod Svog Si­na, na­{eg Go­spo­da,
ka­ko bi nas On spa­sao. Ta­ko po­stu­pa­mo i kad su u pi­ta­wu sve­ti­te­qi,
jer im je da­ta od­va­`nost pred Bo­gom!
Sad mi, mo­lim te, re­ci jo{ ne­{to. Da li kod ku­}e ima{ fo­to­gra­
fi­je svo­jih ro­di­te­qa, bra­}e, se­sta­ra, `e­ne, de­ce, pri­ja­te­qa?"
"Na­rav­no da imam!"
"A za­{to on­da mi ne bi­smo ima­li "fo­to­gra­fi­je" na­{eg ne­be­skog
Oca, na­{eg Go­spo­da, na­{e Maj­ke, Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, kao i na­{e
bra­}e, sve­tih mu­~e­ni­ka? Za­{to ne bi­smo ima­li iko­ne sve­ti­te­qa, ko­je
}e­mo gle­da­ti, opo­mi­wa­ti se wih sa­mih i mo­li­ti ih za po­mo}? Po­{to
su oni do ko­sti­ju bi­li is­pu­we­ni bla­go­da­}u Bo­`i­jom, mi ce­li­va­mo
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 327
wi­ho­ve sve­te mo­{ti, da bi smo se i mi na taj na­~in ma­lo ob­la­go­da­ti­
li! Uko­li­ko se od­re­|e­ni sve­ti­teq udo­sto­ji da ima ne­tru­le­`ne mo­{ti,
on­da on ima uto­li­ko ve­}u bla­go­dat i mi je sa svo­je stra­ne pri­ma­mo
kad im se po­kla­wa­mo."
Sta­rac mu je na iz­van­re­dan na­~in od­go­vo­rio ube­dqi­vim to­nom.
Pro­te­stant ni­je mo­gao da mu pro­ti­vu­re­~i i od star­ca je oti­{ao du­
bo­ko za­mi­{qen. Kao {to je po­stu­pao u svim slu­~a­je­vi­ma, sta­rac je
svo­joj bro­ja­ni­ci do­dao jo{ jed­nu du­{u, mo­le­}i se da Bog po­mog­ne ovom
bra­tu da pro­na­|e isti­ni­ti put.
Star~e Pajsije, ne napu{taj me!
Je­dan po­klo­nik je, za­jed­no sa svo­jim pri­ja­te­qem, go­spo­di­nom K.,
da­na 17. ok­to­bra 1993. na Sve­toj Go­ri po­se­tio star­ca Paj­si­ja. Že­le­li
su da im sta­rac po­mog­ne u jed­nom ozbiq­nom pro­ble­mu.
Že­na we­go­vog pri­ja­te­qa, ko­ja se zo­ve V., iz­ne­na­da je ose­ti­la bol u
gr­lu ko­ji se po­ste­pe­no po­ja­~a­vao, ta­ko da joj je glas ohra­pa­vio i po­~eo
da se gu­bi. Le­ka­ri su usta­no­vi­li ve­o­ma ozbiq­nu bo­lest i pred­lo­`i­
li hit­nu ope­ra­ci­ju. Jo{ uvek ni­su zna­li s ~im }e se za­pra­vo su­o­~i­ti
to­kom hi­rur­{kog za­hva­ta, ali su mu­`u ove bo­le­sni­ce re­kli da }e,
uko­li­ko se sve do­bro za­vr­{i, bi­ti po­treb­ni po­seb­ni ~a­so­vi go­vo­ra,
jer }e u pro­tiv­nom po­sto­ja­ti opa­snost da `e­na za­ne­mi.
^o­vek je od­lu­~io da u toj te­{koj si­tu­a­ci­ji po­se­ti Sve­tu Go­ru i da
za­mo­li za po­mo} na­{u Pre­sve­tu Bo­go­ro­di­cu i star­ca Paj­si­ja, bu­du­}i
da je ~uo ka­ko je Bog, po­sred­stvom we­ga, po­mo­gao hi­qa­da­ma qu­di.
U vre­me dok je raz­go­va­rao sa osta­lim po­klo­ni­ci­ma i dok su ga
oni pa­`qi­vo slu­{a­li, sta­rac se iz­ne­na­da okre­nuo go­spo­di­nu K. i
re­kao:
"De­co, imaj­te ma­lo po­ve­re­wa u Hri­sta. Sve {to On do­pu­sti i {to
nam se do­go­di, On ~i­ni zbog na­{eg do­bra! Kad ne bi vi­deo da }e pro­
is­te­}i ne­ko do­bro, ne bi do­zvo­lio da se do­go­di ne­{to lo­{e!"
Dvo­ji­ca pri­ja­te­qa su po­gle­da­li je­dan dru­gog. Obo­ji­ca su bi­li si­
gur­ni da je sta­rac te re­~i upu­tio go­spo­di­nu K. Sta­rac je usko­ro za­vr­
{io raz­go­vor sa osta­li­ma i upi­tao K. {ta we­ga mu­~i i uz­ne­mi­ru­je.
^o­vek mu je is­pri­~ao o svom pro­ble­mu i do­dao da le­ka­ri stra­hu­ju od
mo­gu}­no­sti da we­go­va `e­na ima rak gr­la. Sta­rac mu je na to re­kao:
"^e­do mo­je, za­{to se tvoj um okre­}e ka zlu?"
"Le­ka­ri su re­kli da je po­treb­na hit­na ope­ra­ci­ja."
"On­da ne­ka le­ka­ri sa svo­je stra­ne u~i­ne ono, {to sma­tra­ju da je
po­treb­no! Ti, me­|u­tim, ne­moj da se uzru­ja­va{ i da se pla­{i{. Mo­li
se, a i ja }u se po­mo­li­ti, pa }e sve bi­ti do­bro!"
328 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Pri­ja­te­qi su se ve} su­tra­dan vra­ti­li u svoj grad. Go­spo­din K. je
su­pru­zi pre­neo sve {to mu je re­kao sta­rac Paj­si­je, i ona je po­{la na
ope­ra­ci­ju.
U vre­me hi­rur­{kog za­hva­ta iz­ne­na­da je do­{lo do ote­`a­nog di­sa­
wa. Le­ka­ri su se uz­ne­mi­ri­li vi­dev­{i da se we­no sr­ce za­u­sta­vqa, iako
uo~i sa­me ope­ra­ci­je ni­je bi­lo ni­ka­kvih pro­ble­ma sa sr­cem. Wih je,
me­|u­tim, za­~u­di­lo sle­de­}e.
Neo­~e­ki­va­no su pri­me­ti­li da `e­na, ko­ja je pod ane­ste­zi­jom, usta­je
i po­di­`e ru­ke. Po­~e­la je da ste­`e dla­no­ve kao da ne­ko­ga za­dr­`a­va i
da mu ne do­pu­{ta da ode. Že­na je u ago­ni­ji go­vo­ri­la:
"Star­~e Paj­si­je, ne na­pu­{taj me! Smi­luj se na mo­ju de­cu i po­mo­zi
mi!"
Že­na se na­kon to­ga smi­ri­la i le­ka­ri su za­vr­{i­li ope­ra­ci­ju. Ne­
str­pqi­vo su i{­~e­ki­va­li da se pro­bu­di, ka­ko bi sa­zna­li {ta se za­pra­
vo do­go­di­lo. ^im je do­{la se­bi, le­ka­ri su je upi­ta­li:
"Ko je taj Paj­si­je ko­jeg si do­zi­va­la to­kom ope­ra­ci­je?"
Ona im je is­pri­~a­la da se pred wom po­ja­vio sta­rac i da joj je, uzev­
{i je za ru­ke, re­kao: "Ne boj se, sve }e do­bro pro­}i!" Že­na je od­mah
iz­van­red­no go­vo­ri­la i da­nas se sa­svim do­bro ose­}a. Na­rav­no, ni­su
bi­le po­treb­ne ni­ka­kve lek­ci­je po­mo­}u ko­jih bi po­no­vo na­u­~i­la da
go­vo­ri, ni­ti bi­lo {ta sli~­no.
Bog }e isceliti tvoje dete!
Ne­iz­le­~i­va bo­lest za­ku­ca­la je na vra­ta we­go­vog do­ma u Fran­cu­
skoj. Ta bo­lest je po­go­di­la we­go­vo de­te. Na sve stra­ne je tr­~ao od
le­ka­ra do le­ka­ra, ali nig­de ni­je vi­deo ni­ka­kvu na­du: ni­je­dan od wih
ni­je mo­gao da ga ute­{i. Bio je pot­pu­no ob­u­zet o~a­ja­wem ka­da je sreo
jed­nog Gr­ka ko­ji je ta­da bo­ra­vio u Fran­cu­skoj i ko­ji mu je pri­~ao o
Sve­toj Go­ri i o star­cu Paj­si­ju. Grk mu je is­pri­~ao da je sta­rac bla­go­
da­}u Bo­`i­jom po­mo­gao mno­gim qu­di­ma, pa ~ak i oni­ma ko­ji su bi­li
u go­rem po­lo­`a­ju ne­go {to je on.
Ne­sre}­ni otac je ot­pu­to­vao u Gr~­ku i za­pu­tio se na Sve­tu Go­ru. Za­
jed­no sa M. I. do­{ao je kod star­ca. ^im ga je ugle­dao, sta­rac je po­~eo
da ga te­{i, go­vo­re­}i mu o we­go­vom si­nu. Isto­vre­me­no mu je ob­ja­snio
da on ne mo­`e ni­{ta sam da u~i­ni, i da to mo­`e sa­mo Bog.
Otac je, me­|u­tim, kao da ga ni­je ~uo, sa su­za­ma u o~i­ma na­sta­vio
da ga mo­li. U jed­nom tre­nut­ku sta­rac je upi­tao ka­ko se de­te zo­ve. Kad
je sa­znao we­go­vo ime, oti­{ao je u ka­pe­lu i po­mo­lio se.
Usko­ro je s osme­hom iza­{ao oda­tle i re­kao:
"Idi ku­}i, i Bog }e po­mo­}i tvom de­te­tu da ozdra­vi!"
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 329
Otac se su­tra­dan avi­o­nom vra­tio u Fran­cu­sku. Kad se vra­tio ku­}i,
za­di­vqe­no je pri­me­tio da je we­go­vo de­te zdra­vo i ve­se­lo. Pre­i­spu­wen
ra­do­{}u, upi­tao je su­pru­gu {ta se do­go­di­lo ma­li­{a­nu, a `e­na i de­te
su mu is­pri­~a­li {ta se do­go­di­lo.
De­~ak mu je pri­~ao da se, dok je bo­le­stan le­`ao na po­ste­qi, u so­bi
iz­ne­na­da po­ja­vio je­dan sve­{te­nik u man­ti­ji, pri­{ao we­go­vom kre­ve­tu
i bla­go­slo­vio ga. ^im je sve­{te­nik i{­~e­zao, on je po­stao sa­vr­{e­no
zdrav. (Pre­ma we­go­vom opi­su, taj sve­{te­nik je ap­so­lut­no li­~io na
star­ca Paj­si­ja.)
Otac je `e­leo da zna u ko­li­ko sa­ti se to do­go­di­lo. Kad su mu re­
kli, za­pre­pa­stio se i pre­kr­stio, jer se sve to do­go­di­lo upra­vo u ono
vre­me kad je sta­rac Paj­si­je oti­{ao u ka­pe­lu da se po­mo­li!
Pre­i­spu­wen bla­go­dar­no­{}u za br­zu po­mo} Hri­sto­vu ra­di mo­li­
ta­va We­go­vog iza­bra­nog sa­su­da, star­ca Paj­si­ja, ~o­vek je po­`u­rio na
Sve­tu Go­ru da bi, kao onaj bla­go­dar­ni evan­|el­ski gu­ba­vac, za­hva­lio
Bo­gu za We­go­vo ve­li­ko ~o­ve­ko­qu­bqe.
Pre­ma pro­mi­slu Bo­`i­jem, o ovom do­ga­|a­ju ka­zi­vao nam je sam otac
ovog is­ce­qe­nog de­te­ta.
Blago je prekorevao
Jed­nom pri­li­kom, kad se sta­rac na­la­zio u dvo­ri­{tu svo­je ko­li­be,
ova­mo je do­{ao ne­ki mla­di} ko­ji je imao ve­o­ma du­gu ko­su. Kroz ka­pi­
ju je pro­{ao u dvo­ri­{te i kre­nuo pre­ma star­cu. ^im ga je pri­me­tio,
sta­rac mu se obra­tio sa umil­nim osme­hom, ko­ji ga je go­to­vo uvek od­
li­ko­vao, i re­kao:
"Gde si bio, ~e­do mo­je, tra­`io sam te!"
Mla­di} se zbu­nio, jer je ta­da pr­vi put bo­ra­vio na Sve­toj Go­ri, i
sta­rac ni­je mo­gao da ga po­zna­je i da ga o~e­ku­je. Is­pu­wen ne­mi­rom i
qu­bo­pi­tqi­vo­{}u, mla­di} je za­pi­tao:
"Za­{to ste me tra­`i­li? [ta ho­}e­te od me­ne?"
Sta­rac je od­go­vo­rio:
"Eto, ~e­do, hteo sam da uzmem ma­lo od tvo­je ko­se!"
"Za­{to, {ta }e­te s wom u~i­ni­ti?"
Sta­rac je po­no­vo sa osme­hom re­kao:
"Vi­di{, obe­}ao sam jed­no ~u­do ne­kom }e­lav­cu i on, si­ro­mah,
~e­ka!"
Upra­vo ta­ko, {a­le­}i se i sme­{e­}i se, sta­rac je ube­|i­vao i vas­pi­
ta­vao qu­de.
330 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Za{to ti truje{ na{u omladinu?
Star­cu je u po­se­tu do­{la jed­na dru­`i­na, i svi su se­de­li u "go­sto­
prim­ni­ci pod ve­drim ne­bom". Sta­rac je oti­{ao do ~e­sme, na­pu­nio
~a­{e vo­dom, uzeo kor­pi­cu s ra­tlu­kom i, jed­nog po jed­nog, po­~eo da
slu­`i svo­je po­se­ti­o­ce. Me­|u­tim, ka­da je do­{ao do jed­nog od wih, ni­je
mu pru­`io kor­pi­cu s ra­tlu­kom ne­go je, na­pro­tiv, uzeo je­dan ra­tluk, ba­
cio ga na ze­mqu, po­ga­zio no­gom ta­ko da se ra­tluk po­me­{ao sa ze­mqom,
a za­tim ga po­di­gao i dao po­se­ti­o­cu. Uz­ne­mi­ren i za­pre­pa­{}en, ovaj
~o­vek ga je upi­tao:
"Star­~e, ka­ko da po­je­dem ta­ko pr­qav ra­tluk?!"
Od­go­vor ko­ji je do­bio po­go­dio ga je kao grom:
"A ka­ko to da ti na­{oj omla­di­ni da­je{ svo­je pr­qa­ve pro­iz­vo­de i
ti­me je kva­ri{?"
(Taj ~o­vek je bio sce­na­ri­sta i pi­sao je sce­na­ri­ja za fil­mo­ve be­
stid­nog sa­dr­`a­ja, s ci­qem da "otru­je" na­{u omla­di­nu.)
Dobar na~in i zlo ~ini dobrim
Sta­rac nam je uvek go­vo­rio da sve {to ~i­ni­mo, ~i­ni­mo na do­bar
na­~in.
Star­ca je jed­nom pri­li­kom po­se­tio ne­ki brat. Dok se sta­rac pri­
pre­mao da ga po­slu­`i ra­tlu­kom i vo­dom, brat je pri­me­tio da je kroz
pro­zor so­be ule­te­la p~e­la. Uzeo je list pa­pi­ra i po­ku­{ao da je is­te­
ra, uda­ra­ju­}i je tim pa­pi­rom. Me­|u­tim, we­gov trud je bio uza­lu­dan.
Kad je vi­deo {ta ra­di, sta­rac mu je re­kao:
"Ne, bla­go­slo­ve­ni, p~e­la ne­}e oti­}i ako je ne ote­ra{ na do­bar
na­~in! Evo, po­gle­daj! Ovo je do­bar na­~in da se ona is­te­ra!"
Sta­rac je pri­{ao i po­lo­`io dlan. P~e­la je sle­te­la na we­go­vu ru­
ku, a on je za­tim ru­ku is­pru­`io kroz pro­zor i p~e­la je od­le­te­la.
"Do­bar na­~in po­ma­`e i u naj­go­rim slu­~a­je­vi­ma", ob­ja­snio je sta­rac.
"Drev­ni Oci su na­gla­{a­va­li da do­bar na­~in i zlo ~i­ni do­brim dok,
na­pro­tiv, zao na­~in i od do­bra na­~i­ni zlo!"
Nikada bez rasu|ivawa
Upi­ta­li smo star­ca da li se sa svi­ma mo­`e go­vo­ri­ti o pi­ta­wi­ma
ko­ja se ti­~u na­{e ve­re.
"Po­sto­je ~a­{e ko­je pri­ma­ju mno­go vo­de, kao i one, ~i­ja je za­pre­mi­
na ve­o­ma ma­la. Ne­ke su na­~i­we­ne od pla­sti­ke, i to­pe se kad u wih
na­li­je­te vre­lu vo­du. Po­sto­je i gvo­zde­ne ~a­{e, ko­je se ne­}e raz­bi­ti
kad ih ba­ci­te, ali po­sto­je i one sta­kle­ne, ko­je }e u tom slu­~a­ju pu­­
}i! Pre­ma to­me, po­treb­no nam je mno­go ra­su­|i­va­wa kad se po­red nas
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 331
na­|e "qud­ski sa­sud". Mo­ra se do­bro zna­ti, uz ra­su­|i­va­we i bo­`an­sko
pro­sve­tqe­we, ko­li­ko on mo­`e da pri­mi, jer u ne­kim slu­~a­je­vi­ma mo­
`e­mo da na­ne­se­mo ve­}u {te­tu ne­go ko­rist, ~ak i ako je na­{a na­me­ra
do­bra", ob­ja­snio je sta­rac.
Krvarewe i brojanica
U~e­ni­ca I. G. pro­vo­di­la je let­wi ras­pust u hri­{}an­skom kam­pu
"Spa­si­teq", ne­da­le­ko od So­lu­na. Igre, pe­sme, ra­zo­no­da, ~i­ta­we sve­to­
o­ta~­kih tek­sto­va, do­bro­voq­ni rad i we­ne dru­ga­ri­ce u~i­ni­li su da
ovo me­sto pod­se­}a na ma­li ovo­ze­maq­ski raj.
Jed­nog po­dne­va, dok je bo­ra­vi­la u tr­pe­za­ri­ji, iz we­nog no­sa po­te­
kla je krv. Sa­rad­ni­ci u lo­go­ru, kao i jed­na go­spo­|a ko­ja je po­ma­ga­la u
ku­hi­wi, po­ku­{a­va­li su na sve na­~i­ne da za­u­sta­ve krv, ali im ni­ka­ko
ni­je uspe­va­lo da ma­kar ma­lo po­pra­ve we­no sta­we: krv je ne­pre­sta­no
te­kla. Upra­va lo­go­ra se ozbiq­no uz­ne­mi­ri­la. Di­rek­tor se ta­da ne­~e­
ga se­tio i re­kao ma­loj I.:
"Tvo­ja ma­ma je re­kla da ti zna{ {ta tre­ba da u~i­ni{ uko­li­ko ti
nos bu­de kr­va­rio. [ta ra­di{ u tom slu­~a­ju?"
"U mom ko­fe­ru, u jed­nom xe­pu, na­la­zi se bro­ja­ni­ca. Do­ne­si­te je,
mo­lim vas", re­kla je de­voj­~i­ca.
^im su je do­ne­li, ma­la I. je pre­kr­sti­la li­ce bro­ja­ni­com i krv je
od­mah pre­sta­la da te­~e. Svi su bi­li za­di­vqe­ni i upi­ta­li su:
"Ko ti je dao tu bro­ja­ni­cu? Oda­kle si je uze­la?"
De­voj­~i­ca je od­go­vo­ri­la:
"Tu bro­ja­ni­cu je svo­jim ru­ka­ma is­pleo sta­rac Paj­si­je! I{li smo
u ma­na­stir u Su­ro­ti, jer me mno­go mu­~i­lo kr­va­re­we iz no­sa. Le­ka­ri
ni­su mo­gli da mi po­mog­nu, jer su krv­ni su­do­vi u mom no­su ve­o­ma tan­
ki. Na `a­lost, ni­smo se sre­le sa ocem Paj­si­jem, i bro­ja­ni­cu nam je u
we­go­vo ime da­la jed­na mo­na­hi­wa. Ona nam je re­kla da ju je on li~­no
na­pra­vio i da pre­kr­sti­mo mo­je li­ce tom bro­ja­ni­com kad god po­te­~e
krv! Od tog do­ba, kad god se po­ja­vi kr­va­re­we, na­{a je­di­na na­da su mo­
li­tve i ova bro­ja­ni­ca!"
Svi rad­ni­ci i se­stre, ko­ji su se na­la­zi­li u ovom lo­go­ru, pro­sla­vi­
li su Bo­ga, jer ih je udo­sto­jio da svo­jim o~i­ma vi­de ~u­de­sno zna­me­we,
ko­je ja­sno sve­do­~i o sve­to­sti star­ca Paj­si­ja i o we­go­voj od­va­`no­sti
pred Bo­gom
332 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Neka lubenice budu daleko od tikvi!
Na dan 15. av­gu­sta 1988. T. M. i we­gov brat po­se­ti­li su Sve­tu Go­ru
i oti­{li kod star­ca Paj­si­ja, u we­go­vu ke­li­ju. U go­sto­prim­ni­ci, na
va­zdu­hu, sta­rac je se­deo okru­`en broj­nim po­klo­ni­ci­ma. Po­slu­`io ih
je ra­tlu­kom i vo­dom, {to je pred­sta­vqa­lo uobi­~a­je­no po­slu­`e­we. Za­jed­
no sa osta­lim po­se­ti­o­ci­ma, pa­`qi­vo su slu­{a­li {ta go­vo­ri sta­rac.
U jed­nom tre­nut­ku, T. M. je po­~eo da raz­mi­{qa ka­ko da star­ca upi­
ta za pro­blem ko­ji ga je mu­~io. Na­i­me, bio je ube­|en da }e, uko­li­ko
na­sta­vi da se dru­`i sa mir­ja­ni­ma ko­ji ima­ju vi­so­ko mi­{qe­we o se­bi,
i on sam po­sta­ti ta­kav. Isto­vre­me­no se uve­rio da je, dru­`e­}i se sa
smi­re­nim qu­di­ma, i on sam po­sta­jao bo­qi.
I dok je on raz­mi­{qao o to­me i na­me­ra­vao da upi­ta star­ca da li
da pre­sta­ne da se dru­`i sa gor­di­ma, do­{ao je je­dan po­klo­nik i kao
dar do­neo pre­kra­snu lu­be­ni­cu. Sta­rac ju je uzeo i re­kao:
"Po­{to si ve} do­neo lu­be­ni­cu, daj nam i no` da je ise­~e­mo, a ja
}u ti re­}i taj­nu ka­ko je lu­be­ni­ca po­sta­la ta­ko slat­ka!"
Po­klo­nik mu je do­dao no` a sta­rac je lu­be­ni­cu po­~eo da se­~e na
kri­{ke i da sva­ko­me da­je po jed­no par­~e. Kad je do­{ao red na T. M.,
on je imao pred­o­se­}aj da }e ~u­ti ne­{to {to se ti­~e we­ga sa­mog i {to
se od­no­si na pro­blem ko­ji ga je mu­~io. Gle­da­ju­}i ga svo­jim pro­nic­qi­
vim i spo­koj­nim po­gle­dom, sta­rac se na­sme­{io i re­kao:
"Ako jed­nu po­red dru­ge po­sa­di­mo lu­be­ni­cu i ti­kvu, do­go­di­}e se
sle­de­}e: ti­kva }e uze­ti svu slast od lu­be­ni­ce, i lu­be­ni­ca }e po­sta­ti
bez­u­ku­sna i ne­do­voq­no slat­ka, dok }e ti­kva, ma ko­li­ko sla­sti da pri­
mi, uvek osta­ti ti­kva! Iz tog raz­lo­ga, ako ho­}e­mo da ima­mo slat­ke i
uku­sne lu­be­ni­ce, mo­ra­mo ih dr­`a­ti da­qe od ti­kvi!"
Ka­da je to re­kao, sta­rac je ovom bra­tu dao naj­lep­{i od­go­vor ko­ji
je mo­gao da ~u­je. On mu je na pro­nic­qiv i bla­go­dat­ni na­~in po­mo­gao
da shva­ti da ana­log­no tre­ba da se po­na­{a i u od­no­su na svo­je dru­{tvo,
iako ni­je ne­po­sred­no i ja­sno od­go­vo­rio na we­go­vo pi­ta­we.
Do|i kod nas! Nemoj da nas zaboravi{!
G. je imao obi­~aj da ~e­sto po­se­}u­je star­ca i da uzi­ma we­gov bla­
go­slov. Jed­nom pri­li­kom, kad je do­{ao do we­go­ve ke­li­je, ta­mo se ve}
na­la­zi­lo mno­{tvo na­ro­da. Sta­rac je raz­go­va­rao sa sva­kim po­je­di­na~­
no i da­vao sa­ve­te. Me­|u po­klo­ni­ci­ma su se mo­gla vi­de­ti raz­li­~i­ta
li­ca, is­cr­pqe­na svo­jim li~­nim ili bri­ga­ma svo­jih bli­`wih. G. je
se­deo na kra­ju i is­ku­{a­va­la ga je po­mi­sao da ne po­stu­pa do­bro {to
do­la­zi kod star­ca iako ne­ma ne­kih ozbiq­nih te­{ko­}a: ako i dru­gi
bu­du ta­ko, bez­raz­lo­`no, do­la­zi­li i star­cu od­u­zi­ma­li vre­me, on ne­}e
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 333
mo­}i da vi­di one, ko­ji­ma je to uisti­nu po­treb­no. Od­lu­~io je da usta­
ne i da po­|e i da dru­gi put ne do­la­zi bez raz­lo­ga. Po­{ao je pre­ma
star­cu da uzme bla­go­slov.
Na­kon {to mu se na­klo­nio i uzeo bla­go­slov, sta­rac se na­sme­{io
i re­kao:
"E. G., do­|i kod nas, ne­moj da nas za­bo­ra­vi{!"
Ako se voda pretvori u sok od pomoranxe…
Sta­rac je do­{ao u sve­tu obi­teq K., gde se upra­vo slu­`i­lo bde­we
u ~ast sve­ti­te­qa ~i­ji se po­men pro­sla­vqao to­ga da­na. Kao i obi~­no,
stao je u sta­si­di­ju u uglu i mo­lio se.
Ne­da­le­ko od we­ga, na jed­noj sta­si­di­ji se­deo je brat ko­ji je `e­leo
ne­{to da ga upi­ta, ali je ma­lo­ver­no u se­bi go­vo­rio: "Ako upi­tam star­
ca za svoj pro­blem i ako do­bi­jem od­go­vor, ka­ko da bu­dem si­gu­ran da on
ni­je po­gre­{io? Ko }e me ube­di­ti u to, da ga je Bog oba­ve­stio o to­me,
{ta da mi od­go­vo­ri? Da mi sta­rac za­i­sta go­vo­ri ono {to bi tre­ba­lo
uve­ri­}u se tek ako mu dam ~a­{u vo­de i on tu vo­du pre­tvo­ri u sok od
po­mo­ran­xe! Ta­da }u se uve­ri­ti i u~i­ni­}u ono {to mi on ka­`e!"
U vre­me dok je raz­mi­{qao o to­me, brat je pri­me­tio da mu sta­rac
pri­la­zi, i za­tim za­~uo ka­ko mu ka­`e:
"Mo­lim te da na tre­nu­tak iza­|e­mo!"
Brat se zbu­nio, ali je po­{ao za wim. Iza­{li su, a sta­rac je re­
kao:
"Po­|i­mo na par mi­nu­ta u go­sto­prim­ni­cu."
U{li su u go­sto­prim­ni­cu, u ko­joj se na­la­zi ~e­sma, a sta­rac ka­`e:
"Na­pu­ni ~a­{u vo­dom i do­ne­si mi je!"
Brat je za­drh­tao. We­go­vu du­{u pre­pla­vi­lo je hi­qa­du mi­sli i ose­­
}a­wa. Po­sti­deo se {to star­cu ni­je pri­stu­pio sa do­brom po­mi­{qu,
ose­}a du­bi­nu svog ma­lo­ver­ja, pla­{i se we­go­vog ve­ro­vat­nog pri­go­vo­
ra, ne na­la­zi re­~i ko­ji­ma bi se oprav­dao, ne zna ka­ko da po­pra­vi svoj
ne­do­li­~an po­stu­pak. Sa strep­wom je po­{ao ka ~e­smi, na­pu­nio ~a­{u
vo­dom i do­neo je star­cu.
Sta­rac vi­di te­`ak po­lo­`aj u ko­ji je do­speo ovaj brat, sme­{i se i
bla­go ga umi­ru­je:
"Naj­zad! Sa­mo mi pra­vi{ ne­vo­qe! [ta }e sa mnom bi­ti zbog te­be!"
Trebalo bi da jedan od vas zadr`i oblake!
Bi­la je je­sen. U ke­li­ji Sve­tih Apo­sto­la, sta­rac H. je od­lu­~io da
po­pra­vi krov i da, ume­sto po­pu­ca­lih cre­po­va, po­sta­vi li­me­ni krov,
ko­ji je, ujed­no, bio i lak­{i.
334 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Uju­tro je do­{lo ne­ko­li­ko po­bo­`nih rad­ni­ka i oni su, za­jed­no s
wim, po­~e­li da ski­da­ju cre­po­ve sa kro­va. Ski­nu­li su go­to­vo sve cre­
po­ve, kad se ne­bo za­tam­ni­lo i kad je sve po­~e­lo da na­go­ve­{ta­va da }e
se pro­lo­mi­ti pqu­sak. Sta­rac i rad­ni­ci su se za­bri­nu­li, jer je ke­li­ja
sa­da bi­la otvo­re­na. U slu­~a­ju da pad­ne ki­{a, sva vo­da bi u{la unu­tra
i na­pra­vi­la ogrom­nu {te­tu.
U vre­me dok su se oni na­la­zi­li u tom te­{kom po­lo­`a­ju, neo­~e­ki­
va­no su ugle­da­li star­ca Paj­si­ja ko­ji je i{ao ka wi­ho­voj ke­li­ji. Pri­
{ao im je i re­kao:
"O ~e­mu raz­mi­{qa­te? Ne­ka je­dan od vas za­dr­`i obla­ke, da ne pad­
ne ki­{a, a dru­gi ne­ka se mo­li na bro­ja­ni­ci!"
Za­tim se obra­tio ocu H.:
"Idi u svo­ju ke­li­ju i za­pa­li kan­di­lo. Ne­ka stal­no go­ri, ka­ko bi
Bog ustro­jio da ne pad­ne ki­{a!"
Otac H. je upa­lio kan­di­lo i ni­je ga uga­sio sve do­tle, dok ~i­tav
krov ni­je bio pre­kri­ven. Tek ta­da se ne­bo "otvo­ri­lo" i iz­lio se pqu­
sak!
O~in­ska bri­ga i mo­li­tve star­ca Paj­si­ja po­no­vo su sa­tvo­ri­li ~u­do!
Otac H. sve do da­nas spo­mi­we neo­~e­ki­va­nu i spa­so­no­snu po­ja­vu star­
ca Paj­si­ja, ko­ji je spa­sao we­go­vu ke­li­ju od si­gur­ne pro­pa­sti. We­go­vo
sr­ce, is­pu­we­no bla­go­dar­no­{}u za tu o~in­sku bla­gost, za­hva­qu­je star­
cu i mo­li ga da i sa one vi­si­ne, na ko­joj se sa­da na­la­zi, obi­ta­va­ju­}i
uz Bo­ga, na­sta­vi da svo­jim mo­li­tva­ma za­dr­`a­va obla­ke is­ku­{e­wa i
da se mo­li na "bro­ja­ni­ci" da nas mi­mo­i­|u pret­we ovog ne­spo­koj­nog
`i­vo­ta i da on pro­|e bez ne­mi­ra.
Iscelewe gluvoneme
Do­go­di­lo se da je je­dan otac po­ro­di­ce du­go spre­~a­vao svog bra­ta
da se za­mo­na­{i.
Ne­{to ka­sni­je, ovom ~o­ve­ku se ro­di­la k}er­ka ko­ja je, na `a­lost,
bi­la glu­vo­ne­ma. Zbog to­ga je ose­}ao stra­{nu gri­`u sa­ve­sti. Sma­trao
je da se to do­go­di­lo za­to, {to je stva­rao mno­ge te­{ko­}e svom bra­tu
ko­ji je `e­leo da se za­mo­na­{i.
Od­lu­~io je da ode na Sve­tu Go­ru i da po­se­ti star­ca Paj­si­ja. U{ao
je u we­go­vu ke­li­ju i, ~im ga je spa­zio, skru­{e­no i je­ca­ju­}i pao pred
we­go­ve no­ge. Za­tra­`io je od we­ga da se naj­pre po­mo­li da Bog opro­sti
we­gov pre­stup, a da se za­tim po­mo­li Bo­gu da is­ce­li we­go­vu k}er.
Sta­rac ga je po­di­gao i re­kao:
"Tvo­ja k}er­ka ne sa­mo da }e pro­go­vo­ri­ti, ne­go }e­te se za­pre­pa­sti­
ti!"
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 335
I za­i­sta, na­kon iz­ve­snog vre­me­na de­voj­~i­ca je pot­pu­no ozdra­vi­la
i ni­je pre­sta­ja­la da go­vo­ri, kao {to je sta­rac i pro­vi­deo.
Nije krivo telo
U vre­me kad se sta­rac na­la­zio u sve­toj obi­te­qi Sto­mi u Ko­ni­
ci, za­jed­no sa svim osta­lim na­ro­dom ~e­sto ga je po­se­}i­va­la i jed­na
go­spo­|a, ko­joj je on po­mo­gao u re­{a­va­wu broj­nih pro­ble­ma. Me­|u­tim,
jed­nom pri­li­kom se do­go­di­lo da su ovu `e­nu zbog ne­~e­ga okle­ve­ta­li
kod star­ca. On je ne­go­do­vao i o{tro raz­go­va­rao s wom, ta­ko da je `e­na
bi­la ve­o­ma uz­ne­mi­re­na.
Po­sle ne­ko­li­ko da­na, star­ca je na­pa­la ne­za­pam­}e­na te­le­sna bit­
ka. Da­ni­ma ni­{ta ni­je jeo, to­kom no­}i je bdeo, mno­go se tru­dio i ni­
je da­vao po­~in­ka svom te­lu. Me­|u­tim, te­le­sna bit­ka ni­je pro­la­zi­la.
Vi­dev­{i da te­le­sne po­mi­sli ne sla­be, sta­rac je sa­mo­ga se­be po­vre­dio
i po­ja­vi­la se opa­snost od gan­gre­ne. Od­lu­~io je da ode u {u­mu i da
osta­ne ta­mo dok ga ne po­je­du me­dve­di. Dok je ko­ra­~ao ka {u­mi, do­go­
di­lo se sle­de­}e. Sta­rac je oba­ve­{ten da mu je ta te­le­sna bit­ka da­ta
sto­ga, {to je uvre­dio svo­ju po­zna­ni­cu! Tu, u {u­mi, pao je na ko­le­na i
sa je­ca­ji­ma mo­lio Bo­ga za opro­{taj, mo­le­}i se isto­vre­me­no i za onu
`e­nu. Te­le­sna bit­ka je istog tre­nut­ka pre­sta­la i vi­{e ga ni­kad ni­je
mu­~i­la.
Ka­ko du­bok uti­sak, bra­}o, osta­vqa pro­mi­sao Bo­`i­ji o star­cu i toj
`e­ni! Star­~e­vo sr­ce, pre­i­spu­we­no do­bro­tom, ni­je mo­glo da pod­ne­se
da o{tro raz­go­va­ra sa bi­lo ko­jom du­{om. Bu­du­}i da on sam ni­je raz­
u­meo da je po­gre­{io, Go­spod je do­pu­stio te­le­snu bit­ku da bi se we­go­
vo ose­tqi­vo sr­ce obra­ti­lo Bo­gu i za­tra­`i­lo We­go­vu po­mo}. Ili je,
mo­`da, Bog ta­ko ustro­jio da se to do­go­di star­cu, ka­ko bi­smo se kroz
we­ga i mi na­u­~i­li da ne osu­|u­je­mo bli­`we?
Ima}e{ dete!
Je­dan bra~­ni par iz So­lu­na ni­je imao de­ce. Pro­la­zi­le su go­di­ne,
i oni su od­lu­~i­li da usvo­je de­te. Zbog to­ga su i po­{li kod star­ca.
Kad ih je sa­slu­{ao, sta­rac im je sa­ve­to­vao da ne usva­ja­ju de­te, ne­go da
~e­ka­ju ro­|e­we svog de­te­ta. Su­pru­`ni­ci su pri­go­vo­ri­li, tvr­de­}i da
je to ne­mo­gu­}e, iako su sil­no `e­le­li da ima­ju de­te.
Sta­rac, me­|u­tim, ni­je pre­sta­jao da ih uve­ra­va:
"Sa­da }e­te, uz po­mo} Bo­`i­ju, do­bi­ti de­te!"
I za­i­sta, su­pru­ga je usko­ro za­trud­ne­la, i ro­di­lo im se de­te!
Po­sle iz­ve­snog vre­me­na, sta­rac je iz ovog pri­vre­me­nog i is­pra­znog
`i­vo­ta pre­{ao u istin­ski i ve~­ni `i­vot. Že­na, ko­ja je bla­go­da­re­}i
336 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
we­go­vim mo­li­tva­ma ro­di­la de­te, jed­nom pri­li­kom je do­{la na we­gov
grob i po­mo­li­la se da joj Bog po­da­ri jo{ jed­no de­te. Sta­rac joj ni
ovo­ga pu­ta ni­je us­kra­tio svo­ju po­mo}, i ona je, za­hva­qu­ju­}i we­go­vim
sve­tim mo­li­tva­ma, ro­di­la i dru­go de­te. Ovo­ga pu­ta, ro­di­la je de­~a­ka
ko­jem su da­li ime Paj­si­je, u sla­vu, ~ast i bla­go­da­re­we star­cu.
Preno{ewe bolesti
Jed­nom je u obi­teq do­{ao go­spo­din A. Po­{to sam mu do­neo uobi­~a­
je­no po­slu­`e­we, upi­tao sam ho­}e li pre­no­}i­ti u obi­te­qi ili }e po­}i
na dru­go me­sto. On mi je ta­da ot­krio svo­ju ne­vo­qu. We­go­va k}er se raz­
bo­le­la od pso­ri­ja­ze, i de­voj­~i­ca je po ~i­ta­vom te­lu ima­la ra­ne iza­zva­
ne tom bo­le­{}u. Sa­da je do­{ao sa­mo zbog to­ga da bi od star­ca Paj­si­ja
za­tra­`io da se po­mo­li da ta bo­lest sa k}er­ke pre­|e na we­ga.
On je, da­kle, si­{ao kod star­ca Paj­si­ja, go­vo­rio mu o svom pro­ble­
mu i za­tra­`io da se po­mo­li da ta bo­lest sa we­go­ve k}e­ri pre­|e na
we­ga. Sta­rac ga je umi­rio i obe­}ao da }e se po­mo­li­ti.
Go­spo­din A. je oti­{ao sa ose­}a­wem olak­{a­wa i ute­he. Do­{ao je
kod me­ne i re­kao mi da ga je sta­rac uve­rio u do­bar is­hod.
Po­sle iz­ve­snog vre­me­na, go­spo­din A. je po­no­vo po­se­tio na­{u obi­
teq. ^im je stu­pio u hod­nik, odu­{e­vqe­no je po­di­gao ru­kav na svo­joj
ko­{u­qi i re­kao:
"O~e, po­gle­daj Pso­ri­ja­za je sa mo­je k}e­ri pre­{la na me­ne!" Ra­do­sno
mi je po­ka­zi­vao pso­ri­ja­zu, od ko­je je sa­da bo­lo­vao. Upi­tao sam da li
se de­voj­~i­ca u pot­pu­no­sti iz­le­~i­la od ove bo­le­sti. Od­go­vo­rio mi je
po­tvrd­no, do­dav­{i da je sa­mo na jed­nom me­stu ostao trag.
Sta­rac mu je za­tim ob­ja­snio da je bi­la vo­qa Bo­`i­ja da ta mr­qa
osta­ne kao uspo­me­na na ovo ~u­de­sno is­ce­le­we.
Magovi (~arobwaci)
Jed­nom pri­li­kom je ne­ki od po­klo­ni­ka go­vo­rio star­cu o slu­~a­ju
~a­rob­wa­ka, ko­ji je `i­veo u we­go­voj ze­mqi. Pri­~ao je, da je ovaj umro
na u`a­san na­~in, za­po­ma­`u­}i: "Go­rim!" i tra­`e­}i vo­du.
Sta­rac je ta­da ob­ja­snio da ~a­rob­wa­ci za svog po­mo}­ni­ka ima­ju
sa­ta­nu, da s wim za­kqu­~u­ju spo­ra­zum i da ~ak za­pe­~a­te svo­jom kr­vqu.
Ne­ko­li­ko go­di­na, ~a­rob­wak za­po­ve­da |a­vo­lu, ali na­kon to­ga ose­ti sve
stra­ho­te sa­ta­ne, ko­ji je ne­mi­lo­sr­dan. Ne­ki, opet, ka­da im ne­ko "ba­ci
~i­ni" od­la­ze kod ~a­rob­wa­ka da bi ih ovi to­bo­`e oslo­bo­di­li. Me­|u­
tim, oni r|a­vo po­stu­pa­ju, i jo{ se vi­{e pri­ve­zu­ju za |a­vo­la.
Raz­re­{e­we (tj. oslo­ba­|a­we od ma­gij­skih ~i­ni) mo­`e da se oba­vi
sa­mo po­sred­stvom po­ka­ja­wa i is­po­ve­sti kod do­brog du­hov­ni­ka.
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 337
Po~eo je da govori!
Go­spo­din K. se su­o­~a­vao sa ve­li­kom ne­sre­}om. Imao je de­te, ko­jem
je 1991. bi­lo pet go­di­na. De­te, me­|u­tim, uop­{te ni­je go­vo­ri­lo i sa­mo
je is­pu­{ta­lo ne­ar­ti­ku­li­sa­ne kri­ke. Le­ka­ri ni­su mo­gli da po­mog­nu,
i `a­lost oca i maj­ke bi­la je bez­gra­ni~­na.
Otac je ta­da po­mi­slio da po­se­ti Sve­tu Go­ru i star­ca Paj­si­ja, o
ko­jem je mno­go slu­{ao. Svim sr­cem je `e­leo da se po­sa­ve­tu­je s wim i
da ga za­mo­li za po­mo}.
Iz­lo­`io je svoj pro­blem sa o~in­skom bri­gom. Vi­dev­{i we­gov ve­
li­ki bol ali i we­go­vu ve­li­ku ve­ru ko­jom je mo­lio za po­mo}, sta­rac
je re­kao:
"Ne bri­ni, tvo­je de­te }e bi­ti sa­svim zdra­vo!"
K. je od star­ca oti­{ao is­pu­wen na­dom i po­ve­re­wem. Kad se vra­tio
ku­}i, na we­go­vo ne­iz­re­ci­vo ~u­|e­we do­~e­kao ga je we­gov ma­li sin. ^im
je ugle­dao oca, pri­tr­~ao je, za­gr­lio ga i sa­svim raz­go­vet­no re­kao:
"Ta­ta, do­{ao si sa Sve­te Go­re?"
Bla­go­da­re­}i star­~e­vim mo­li­tva­ma, de­~ak je ozdra­vio pre o~e­vog
po­vrat­ka. Da­nas, kad mi go­vo­ri­mo o ovom slu­~a­ju, de­~ak je sa­vr­{e­no
zdrav i ne pre­sta­je da raz­go­vet­no go­vo­ri.
Za star­ca ni­su po­sto­ja­li ve­li­ki ili ma­li, la­ki ili te­{ki pro­
ble­mi, jer je on imao ap­so­lut­no po­ve­re­we u Hri­sta, za Ko­jeg je sve mo­
gu­}e. Ne­}e­mo pre­u­ve­li­~a­ti ako ka­`e­mo da za star­ca ni­su po­sto­ja­le
ne­sa­vla­di­ve pre­pre­ke, bu­du­}i da je sve mo­gu­}e ono­me ko­ji ve­ru­je.
Staqin, zar ne?
Je­dan mo­nah, ko­ji se pod­vi­za­vao u pu­sti­wi Kap­sa­la, ra­su­|i­vao je
o to­me ko je od pre­mi­nu­lih bio naj­go­ri ~o­vek i ko se sa­da, u dru­gom
`i­vo­tu, na­la­zi na naj­go­rem me­stu. O to­me je raz­mi­{qao sa ci­qem da
se na bro­ja­ni­ci po­mo­li za tu du­{u i da se mo­li Bo­gu za we­no po­mi­
lo­va­we. Na­kon {to je u mi­sli­ma pro­{ao kroz pro­{lost, za­kqu­~io je
da ovo ne­slav­no pr­ven­stvo naj­ve­ro­vat­ni­je pri­pa­da Sta­qi­nu, jer je on
uzro­ko­vao ubi­ja­we mi­li­o­na ru­skih hri­{}a­na.
To­ga da­na oti­{ao je da po­se­ti star­ca. ^im ga je ugle­dao, sta­rac
se na­sme­{io i ot­krio mu we­go­vu po­mi­sao, go­vo­re­}i:
"Sta­qin, zar ne?"
Pogledajmo {ta ho}e Bog!
U vre­me dok je sta­rac jo{ uvek bio u Ko­ni­ci, po­se­tio ga je je­dan
bla­go­~e­sti­vi mla­di} ko­ji je `e­leo da se po­sa­ve­tu­je s wim u po­gle­du
tri va­`na pi­ta­wa ko­ja su ga ta­da mu­~i­la.
338 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Taj mla­di} se u~la­nio u ne­ku or­ga­ni­za­ci­ju, ali je `e­leo da se za­
mo­na­{i i da bu­de sve­{te­nik. On je, da­kle, upi­tao star­ca da li da
na­pu­sti or­ga­ni­za­ci­ju ko­joj pri­pa­da, da li bi tre­ba­lo da se za­mo­na­{i
i da li bi tre­ba­lo da bu­de sve­{te­nik.
Sta­rac mu ni­je dao ni­ka­kav od­go­vor, ali ga je ne­ko­li­ko da­na za­dr­`ao
po­red se­be. Jed­nom pri­li­kom po­zvao ga je i po­veo u ma­na­stir­ski hram.
Po­{li su ka sve­toj tr­pe­zi. Ov­de se sta­rac obra­tio mla­di­}u i re­kao:
"Po­gle­daj­mo {ta Bog ho­}e od te­be!"
U ru­ke je uzeo Evan­|e­qe i otvo­rio ga, a da pret­hod­no ni­je oda­brao
stra­ni­cu. Pri­li­kom pr­vog otva­ra­wa Evan­|e­qa, dao je od­go­vor na pr­vo
pi­ta­we, tj. da je neo­ph­ od­no da mla­di} is­tu­pi iz or­ga­ni­za­ci­je ko­joj je
pri­pa­dao. Otvo­rio je Evan­|e­qe dru­gi put, i od­go­va­ra­ju­}i tekst po­ka­
zao je da mla­di} tre­ba da se za­mo­na­{i. Naj­zad, otvo­rio je Evan­|e­qe i
tre­}i put, i od­go­va­ra­ju­}i evan­|el­ski tekst je ta­da po­ka­zao da je vo­qa
Bo­`i­ja da ovaj mla­di} po­sta­ne sve­{te­nik!
Ta­ko se i do­go­di­lo: mla­di} je na­pu­stio or­ga­ni­za­ci­ju i po­stao mo­
nah, sve­{te­nik i du­hov­nik na Sve­toj Go­ri, gde se i da­nas na­la­zi.
Isterao ga je na ru`an na~in
Za star­ca su bi­le ka­rak­te­ri­sti~­ne is­tan­~a­nost i qu­bav pre­ma
svim qu­di­ma. Ni­ka­da ni­~i­je gre­ho­ve ni­je raz­ob­li­~a­vao pred dru­gi­
ma. Me­|u­tim, uko­li­ko bi ga okol­no­sti pri­mo­ra­le da se pre­ma ne­ko­
me po­na­{a stro­go i pred dru­gi­ma, on­da je to zna­~i­lo da je ta oso­ba
pre­ko­ra­~i­la sve gra­ni­ce.
Do­go­di­lo se da je ne­ki u~i­teq hin­du­i­sti~­ke fi­lo­zo­fi­je na fa­kul­
te­tu u Ati­ni raz­gla­sio da je we­gov u~i­teq bio sta­rac Paj­si­je sa Sve­te
Go­re. Na taj na­~in je qu­de do­veo u za­blu­du i za­do­bio pri­sta­li­ce. Sva­
ko­ga le­ta oku­pqao je po ne­ko­li­ko u~e­ni­ka i or­ga­ni­zo­vao eks­kur­zi­ju
na Sve­tu Go­ru da bi, ka­ko je on go­vo­rio, po­se­tio svog u~i­te­qa.
Ka­da bi sti­gli do star­~e­ve ko­li­be, osta­vqao je u~e­ni­ke sa we­ne
ni­`e stra­ne i go­vo­rio:
"Vi sa­~e­kaj­te ov­de, a ja }u sam oti­}i da po­se­tim star­ca, jer }e­mo
mi go­vo­ri­ti o uz­vi­{e­nim te­ma­ma ko­je vi ne mo­`e­te da raz­um ­ e­te. Ja
}u vam ih ka­sni­je ob­ja­sni­ti."
Ta­ko je on od­la­zio kod star­ca kod ko­jeg je, me­|u­tim, bi­lo mno­go na­
ro­da. Tu bi ne­ko vre­me se­deo, ni s kim ni­je raz­go­va­rao a za­tim, po­{to
bi se po­slu­`io ra­tlu­kom, usta­jao i od­la­zio. To je po­tra­ja­lo jed­nu do
dve go­di­ne. Pre­ma bo­`an­skom do­pu­{te­wu, sta­rac ni­je znao da se iza
we­go­vih le­|a od­vi­ja ova­kva igra. Jed­nom pri­li­kom, do­go­di­lo se da je
ne­ki od u~e­ni­ka ovog u~i­te­qa hin­du­i­sti~­ke fi­lo­zo­fi­je imao ozbi­
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 339
qan pro­blem i da je sma­trao da je nu­`no da sam ode kod star­ca, da mu
is­pri­~a o svom pro­ble­mu i da mu sta­rac po­mog­ne.
Ka­da je do­{ao kod star­ca, mla­di} je re­kao:
"Ja sam u~e­nik te i te fi­lo­zof­ske {ko­le, ko­ju vo­di va{ u~e­nik."
Sta­rac je za­pre­pa­{}e­no upi­tao:
"Ko ti je re­kao da je on moj u~e­nik?!"
Mla­di} je ta­da, po svo­joj ~i­sto­ti, raz­ot­krio ~i­ta­vu isto­ri­ju i
in­tri­gu svog u~i­te­qa.
Jed­nog let­weg da­na, slu­~aj­no sam se za­te­kao u star­~e­vom dvo­ri­{tu,
kad se po­ja­vio i ovaj hin­du­i­sti~­ki u~i­teq. Ta­da smo neo­~e­ki­va­no vi­
de­li ka­ko sta­rac usta­je i si­lom ga iz­ba­cu­je iz dvo­ri­{ta, go­vo­re­}i mu
da }e mno­go po­stra­da­ti zbog to­ga, {to je u~i­nio u sve­tu, ko­ri­ste­}i
we­go­vo ime. Ne zna­ju­}i o ~e­mu se ra­di, osta­li po­se­ti­o­ci su se na­{li
u ne­do­u­mi­ci i po­~e­li da pre­ko­re­va­ju star­ca.
Sta­rac mi je ka­sni­je is­pri­po­ve­dao o ~i­ta­vom ovom do­ga­|a­ju, go­vo­
re­}i da je taj u~i­teq mno­ge qu­de do­veo u za­blu­du, li­ce­mer­no se pri­
kri­va­ju­}i we­go­vim ime­nom.
Mora se dati krv, da bi se zadobio Duh!
Sta­rac je se­deo u svom dvo­ri­{tu i raz­go­va­rao sa jed­nim mo­na­hom,
ocem P. Raz­go­vor se od­no­sio na te­mu po­slu­{a­wa. Ka­da je brat upi­tao
do ko­je je me­re po­slu­{nik du­`an da se pot­~i­ni star­cu, o. Paj­si­je mu
je is­pri­po­ve­dao o sle­de­}em slu­~a­ju:
"O~e P., kad sam bio u sve­toj obi­te­qi ma­na­sti­ra Es­fig­me­na, upu­
ti­li su me na po­slu­{a­we u sto­lar­sku ra­di­o­ni­cu. Ta­mo je kao sto­lar
ra­dio je­dan sta­rac, ko­ji je bio ve­o­ma svo­je­glav i ko­ji me mno­go ugwe­
ta­vao. ^e­sto sam bio is­cr­pqen od po­sta i od bo­le­sti, i ula­gao sam
ogro­man na­por da bih se odr­`ao na no­ga­ma. Star­ca sam mo­lio sa­mo
da pre­kra­ti rad u ra­di­o­ni­ci u od­re­|e­no vre­me, i da se tu ne za­dr­`a­
va­mo pre­ko­vre­me­no. On, me­|u­tim uop­{te ni­je obra­}ao pa­`wu na mo­ju
sla­bost. To­li­ko sam bio is­cr­pqen da mi je jed­nom pri­li­kom iz no­sa
i iz usta po­te­kla pre­gr{t kr­vi. Bez ob­zi­ra na to, ni­sam pre­sta­jao da
ra­dim sve dok se ni­je za­vr­{io rad­ni dan.
Vi­deo si, da­kle, o~e P., da, ako ho­}e{ i ako sil­no `e­li{ da pri­
mi{ Du­ha, mo­ra{ da da{ krv!"
Znam da ni{ta od toga ne}u
Bu­du­}i da je sta­rac, po bla­go­da­ti Bo­`i­joj, po­mo­gao hi­qa­da­ma qu­
di, mno­gi od wih su u znak svo­je za­hval­no­sti na­kon iz­ve­snog vre­me­na
sla­li pa­ke­te s raz­li­~i­tim "bla­go­slo­vi­ma" (da­ro­vi­ma).
340 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Pri­me­ti­li smo da sta­rac vr­lo ~e­sto da­je te pa­ke­te dru­gi­ma a da
ih pre to­ga ni­je ni otvo­rio.
Jed­nom ga je ne­ki od bra­}e upi­tao:
"Star­~e, na­la­zim se u jed­noj ne­do­u­mi­ci: vi­{e pu­ta sam vi­deo da
pa­ke­te, ko­je Va­ma {a­qu, da­je­te ovo­me ili ono­me, a da pri tom ni­ste ni
po­gle­da­li {ta je unu­tra! Za­{to to ra­di­te? Mo­`da je u wi­ma ne­{to
{to je i Va­ma po­treb­no?"
Sta­rac je od­go­vo­rio:
"Bla­go­slo­ve­ni, ja gle­dam svo­je sr­ce, i ka­da vi­dim da ono ni­{ta
ne­}e, za­{to bih otva­rao pa­ke­te?"
Sta­rac je ~e­sto da­vao te pa­ke­te i ne otva­ra­ju­}i ih, ali je isto­vre­
me­no s osme­hom go­vo­rio {ta se u wi­ma na­la­zi!
Ne}emo zaboravqati preminule
Sta­rac je sa­ve­to­vao da se usrd­no mo­li­mo i da da­je­mo mi­lo­sti­wu
ra­di na­{e upo­ko­je­ne bra­}e, "da im pri­ne­se­mo osve­`a­va­ju­}i na­pi­tak",
ka­ko je on to go­vo­rio. Oni vi­{e ni­su u sta­wu da ne­{to u~i­ne za svo­je
du­{e, i mi smo du­`ni da za wih u~i­ni­mo ono {to mo­`e­mo.
Sa dobrim nastrojewem
Sta­rac je jed­nom pri­li­kom re­kao:
De­ca se mo­ra­ju pri­hva­ti­ti sa do­brim, jer u da­na­{woj de­ci po­sto­
ji mno­go ego­i­zma i ona uop­{te ne re­a­gu­ju na pre­ko­re. Ako po~­ne­mo
da ih gr­di­mo, wi­ho­ve du­{e }e se istog ~a­sa is­pu­ni­ti po­mi­sli­ma. Ne
mo­gu da raz­u­me­ju da ih pre­ko­re­va­mo zbog wi­ho­vog do­bra i za­to {to
ih vo­li­mo… Neo­p­hod­no je da de­cu "po­ve­`e­mo" sa Bo­gom i da u wi­ma
raz­vi­ja­mo svest da je neo­ph­ od­no da ~i­ne do­bro."
Koliko bi dece trebalo imati
Po­sto­ji mno­go su­pru­`ni­ka ko­je mu­~i pro­blem de­ce. Ne­ki, zbog
od­re­|e­nih raz­lo­ga, ne­ma­ju de­ce i `e­le da usvo­je tu­|e de­te, dru­gi na­me­
ra­va­ju da ima­ju jed­no de­te i ko­ri­ste ra­zna za­{tit­na sred­stva ka­ko ne
bi ima­li vi­{e de­ce, dok ne­ki po­sta­vqa­ju se­bi za ciq da ima­ju mno­go
de­ce… Da­kle, ~e­sto se de­{a­va­lo da o~e­vi po­ro­di­ca od star­ca za­tra­
`e sa­vet i po tom pi­ta­wu.
Sta­rac je na­gla­{a­vao da je nu­`no ima­ti po­ve­re­wa u pro­mi­sao Bo­
`i­ji, ume­sto da se pri­hva­ta­ju qud­ski pro­gra­mi, jer de­cu da­je Bog. On
je­di­ni zna ho­}e li ih da­ti, ka­da }e ih da­ti i ko­li­ko }e ih da­ti – i
to ne zna ni­ko osim We­ga. "Bu­du­}i da je `i­vot po­stao te­`ak, ne­ki
se tru­de da ima­ju sa­mo jed­no de­te i ~u­va­ju se da ne do­bi­ju jo{ de­ce",
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 341
go­vo­rio je sta­rac. "Me­|u­tim, to je ve­li­ki greh, jer ti­me po­ka­zu­ju uve­
re­we da }e svo­je `i­vo­te oni bo­qe ustro­ji­ti ne­go Bog."
"Bu­du­}i gor­di, oni pot­ce­wu­ju sve­mu­dri pro­mi­sao Bo­`i­ji. Bog vi­di
i wi­ho­vo du­{ev­no i wi­ho­vo eko­nom­sko sta­we, kao i mno­go to­ga {to
mi ne vi­di­mo i za {ta ne zna­mo ni da po­sto­ji. Da­kle, ako je po­ro­di­ca
si­ro­ma­{na i te­{ko iz­dr­`a­va i jed­no de­te, ro­di­te­qi se svim si­la­ma
tru­de da se ne ro­di i dru­go. Na taj na­~in se su­prot­sta­vqa­ju vo­qi Bo­
`i­joj, {to ni­je ra­zum­no re­{e­we. Na­pro­tiv, tre­ba­lo bi ve­ro­va­ti da }e
do­bri Bog, ako do­ne­se dru­go ili dru­gu de­cu na svet, isto ta­ko zna­ti
{ta vam je po­treb­no i pre ne­go {to to za­tra­`i­te od We­ga, i da
}e se po­bri­nu­ti i za eko­nom­sko ja­~a­we po­ro­di­ce."
Oni­ma, ko­ji ne­ma­ju de­ce i po­ku­{a­va­ju da ih do­bi­ju bi­lo pu­tem
ve­{ta~­kog oplo­|e­wa bi­lo usva­ja­wem tu­|e de­ce, sta­rac je ob­ja­snio da
Bog to ~i­ni za wi­ho­vo do­bro. On ne­{to vi­di i za­to ne da­je de­cu. Ne
bi tre­ba­lo vr­{i­ti na­si­qe nad We­go­vim bla­go­vo­qe­wem; ~ak i ako bi
se, ko­ri­ste­}i qud­ske na­~i­ne, do­mo­gli ono­ga {to `e­le, uve­ri­}e se da
im Bog ni­je dao de­te jer je bri­nuo o wi­ho­vom do­bru. Tre­ba­lo bi zna­ti
da je do­bro sa­mo ono de­lo, ko­je je sa­gla­sno sa vo­qom Bo­`i­jom, a ne ono
ko­je ostva­ru­je­mo svo­jom upor­no­{}u i qud­skim sred­stvi­ma.
Mno­gim qu­di­ma Bog ni­je dao de­cu s po­seb­nim ci­qem, da na taj na­
~in za­vo­le de­cu ce­log sve­ta kao svo­ju sop­stve­nu. Sta­rac je po­mi­wao
da je po­zna­vao ne­ko­ga, ko ni­je imao svo­ju de­cu, ali mu je bi­lo "pro­ble­
ma­ti~­no" da pro­|e uli­com, jer bi ta­da sva de­ca iz te ~e­tvr­ti po­tr­~a­
la ka we­mu. Uli­com je pro­la­zio uz ve­li­ki na­por, jer je bio okru­`en
de­com ko­ja su ga vo­le­la. Bog ga je li­{io ma­le po­ro­di­ce, ali mu je dao
pra­vo ka­kvo se da­je sa­mo ne­ko­li­ci­ni – da pri­pa­da ve­li­koj po­ro­di­ci
Hri­sto­voj.
Sta­rac je ta­ko­|e po­mi­wao i sve­te Jo­a­ki­ma i Anu, ko­ji do du­bo­ke
sta­ro­sti ni­su ima­li de­ce, {to se ta­da sma­tra­lo za ve­li­ko zlo. Me­|u­
tim, Bog je znao da }e se od wih ro­di­ti Bo­go­ro­di­ca, ko­ja je, sa Svo­je
stra­ne, ro­di­la Spa­si­te­qa svih qu­di, na­{eg Go­spo­da Isu­sa Hri­sta!
Sta­rac je, da­kle, go­vo­rio da ne bi tre­ba­lo da pri­si­qa­va­mo Bo­`i­ju
do­bro­tu, ne­go da se mo­li­mo da bu­de We­go­va do­bra vo­qa.
Po­red ovo­ga, sta­rac je go­vo­rio i o ro­di­te­qi­ma ko­ji­ma je ciq da
do­bi­ju mno­go de­ce: "Bog to, na­rav­no, do­pu­{ta, jer po­{tu­je ~o­ve­ko­vu slo­
bod­nu vo­qu. Ro­di­te­qi se, me­|u­tim, ubr­zo su­o­~a­va­ju sa ve­li­kom bro­jem
pro­ble­ma. Maj­ka je is­cr­pqe­na jer ima sna­ge sa­mo za dvo­je de­ce. Pre­ce­
niv­{i svo­ju sna­gu, ona ih je ro­di­la osmo­ro, zbog ~e­ga po­sta­je ner­vo­zna
jer ne mo­`e da se su­o­~i sa vas­pi­ta­wem ve­li­kog bro­ja de­ce. Ta­ko se i
ona sa­ma uve­ra­va da ni­je tre­ba­lo da ona sa­ma od­lu­~u­je o to­me."
342 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Ta­ko je sta­rac sa­ve­to­vao one ko­ji su se o to­me ras­pi­ti­va­li, i na­
sta­vqao: "Bog od­re­|u­je broj de­ce u po­ro­di­ci. Bog ni­je ne­raz­bo­rit i
zao i ~im vi­di da ne mo­`e­mo pod­ne­ti od­ga­ja­we jo{ jed­nog de­te­ta, On
pre­ki­da ra­|a­we… Je­dan otac je imao sed­mo­ro de­ce i od­ga­jao ih je s
ve­li­kim te­{ko­}a­ma. Me­|u­tim, ni­je pri­me­wi­vao ni­ka­kva sred­stva da
bi za­u­sta­vio ra­|a­we de­ce. "Pre­pu­{tam to Bo­gu", go­vo­rio je. Od tog
vre­me­na, iako je jo{ bio mlad, ni­je vi­{e do­bi­jao de­cu.
Oni­ma, ko­ji se tru­de da na sva­ki na­~in do­bi­ju de­cu, sta­rac je sa­ve­
to­vao da ne bi tre­ba­lo obra­}a­ti pa­`wu na to {to qu­di go­vo­re ne­go
da bi to tre­ba­lo pre­pu­sti­ti Bo­gu, a On }e i da­ti de­te, u vre­me ko­je
je sa­mo We­mu po­zna­to. Ne­ki, ko­ji ni­su smi­re­ni i du­hov­no ustro­je­ni,
tra­`e od Bo­ga da im po­da­ri de­te u onom tre­nut­ku kad oni to po­`e­le.
Bog im da­je de­te, ali oni ubr­zo uvi­|a­ju da de­te, ka­ko ra­ste, po­sta­je
ner­vo­zno, jer je na­sle­di­lo stra­sti svo­jih ro­di­te­qa, dok oni sa­mi bi­va­
ju jo{ ne­spo­koj­ni­ji jer su – bez we­go­ve kri­vi­ce – do­bi­li na­sled­ni­ka
svo­jih stra­sti, ko­je ni­su o~i­sti­li pre ne­go {to su upor­no po­~e­li da
od Bo­ga tra­`e de­te."
"Da­kle", go­vo­rio je on, "su­pru­`ni­ci su du­`ni da se u pot­pu­no­sti
pre­da­ju u ru­ke Bo­`i­je i da ne bu­du oni, ko­ji svo­jom vo­qom spre­~a­va­ju
We­go­vo bla­go­vo­qe­we. Ne­ka Bo­gu pre­pu­ste da On dej­stvu­je sa­gla­sno
sa Svo­jom vo­qom i Svo­jim sve­zna­wem, jer }e se na taj na­~in u wi­ho­ve
du­{e use­li­ti bla­go­dat Bo­`i­ja i We­gov bla­go­slov ko­ji }e, isto­vre­me­
no, po­kri­va­ti i wi­ho­vu po­ro­di­cu."
Du{evni bolesnici i |avoimani
Je­dan se­o­ski le­kar re­kao je star­cu da u sve­tu vi­di tri vr­ste bo­le­
sti ko­je mu­~e qu­de: sr­~a­ne, du­{ev­ne i rak.
Sta­rac ga je is­pra­vio i re­kao: raz­vo­di, du­{ev­ne bo­le­sti i rak. Le­
kar ga je ta­da upi­tao da li su du­{ev­ni bo­le­sni­ci ujed­no i |a­vo­i­ma­ni.
Sta­rac je od­go­vo­rio da ni­su, pa je ~ak na­veo i pri­mer mla­di­}a ko­ji
je do­`i­veo {ok i du­{ev­no obo­leo, jer je vi­deo ka­ko ubi­ja­ju we­go­vog
de­du. Sta­rac je uka­zao i na na­~in na ko­ji }e se u ta­kvim slu­~a­je­vi­ma
na­pra­vi­ti raz­li­ka. Go­vo­rio je o to­me da je ne­kom |a­vo­im
­ a­nom ~o­ve­ku,
na­kon {to ga je po­slu­`io ra­tlu­kom, ume­sto obi~­ne vo­de do­neo osve­
{ta­nu ("agi­a­zmu"). Iako ga je sta­rac uve­ra­vao da je to "do­bra vo­da", on
je tvr­dio da ga ona pe­~e! To isto je re­kao i za krst, ka­da mu je sta­rac
ne­pri­met­no pri­{ao iza le­|a i pre­kr­stio ga.
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 343
Na automobilu u raj!
"Star­~e, ho­}e­mo li se mi uop­{te spa­sti po­red sve­ga ovo­ga {to se
de­{a­va u na­{e vre­me, po­red to­li­kih du­hov­nih opa­sno­sti, ta­kvih za­
blu­da i ta­kvih ne­us­kla­|e­no­sti?"
"Ne boj se, ~e­do mo­je! Hri­stos }e nas u auto­mo­bi­lu uve­sti u raj!"
Nisam mislio na paweve!
Pri­la­ze­}i ka star­~e­voj ke­li­ji, vi­de­li sam da se opra­{ta s po­se­ti­
o­ci­ma. Se­li smo kod ula­za u ke­li­ju i on je, na­kon {to nas je po­slu­`io,
po­~eo da go­vo­ri. Go­vo­rio je o za­bri­nu­to­sti i o to­me da je `i­vot pre­
kra­san, ali da smo ga mi u~i­ni­li te­{kim. Za­tim je to i ob­ja­snio:
"Tre­ba­lo bi da `i­vi­mo jed­no­stav­no a ne u ras­ko­{i, i da ima­mo
pot­pu­no po­ve­re­we u pro­mi­sao Bo­`i­ji. I ov­de je, me­|u­tim, po­treb­no
ra­su­|i­va­we, ka­ko ne bi­ste u~i­ni­li isto {to i je­dan le­kar. Že­le­}i,
to­bo­`e, da po­jed­no­sta­vi `i­vot, iz­ba­cio je sa­lon­ski na­me­{taj i ume­
sto we­ga uneo dr­ve­ne klu­pe i pa­we­ve. To je, me­|u­tim, iza­zva­lo ve­li­ke
pro­ble­me, jer je we­go­va `e­na sil­no ne­go­do­va­la. Do­{ao je kod me­ne,
go­vo­rio mi o to­me, i ja sam mu re­kao:
'[ta da ti ka­`em? Zar si i ti paw? Go­vo­rio sam o jed­no­stav­no­sti
i o uda­qa­va­wu od bri­ga, ali to ni­je zna­~i­lo da tre­ba da ode{ u dru­gu
kraj­nost! Re­kao sam da ni­je po­tre­ban ras­ko­{an na­me­{taj, ali ni­sam
re­kao da su nam po­treb­ni pa­we­vi!'"
La|e u magli
Star­ca je jed­nom po­se­tio ne­ki mla­di}, ko­ji je bio u ve­zi sa jed­nom
de­voj­kom. Me­|u­tim, wih dvo­je su bi­li pot­pu­no raz­li­~i­tih ka­rak­te­ra
i ni­su mo­gli da pro­na­|u ni­{ta za­jed­ni~­ko. Mla­di} je sto­ga upi­tao
star­ca:
"[ta Vi mi­sli­te, da li da na­sta­vim tu ve­zu ili da je ras­ki­
nem?"
"Eh, mla­di­}u moj, vi­dim da ste vas dvo­je kao dve la­|e u ma­gli ko­je
se ni­kad ne­}e sre­sti", od­go­vo­ri je sta­rac.
Ne bi trebalo da se pla{imo smrti
Sta­rac je uvek na­sto­jao da nas uve­ri da ne bi tre­ba­lo da se pla­{i­
mo smr­ti, tj, da }e­mo odav­de pre­}i u isti­ni­ti i ve~­ni `i­vot. Osim
to­ga, ob­ja­snio je da Bog vi­di ko­ji tre­nu­tak naj­vi­{e od­go­va­ra sva­ko­me
od nas, i od­lu­~u­je da upra­vo ta­da uzme na­{u du­{u iz ovog is­pra­znog
sve­ta.
344 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Ka­rak­te­ri­sti­~an je pri­mer ko­ji je jed­nom pri­li­kom na­veo ne­kom
ocu po­ro­di­ce. Taj otac je imao dvo­je de­ce: po bla­go­da­ti Bo­`i­joj do­bio
je si­na i k}er. Ka­da je de­~ak od­ra­stao, po­`e­leo je da po­ha­|a let­wu
{ko­lu i da po­sta­ne pi­lot. Me­|u­tim, otac se upla­{io i ni­je mu to
do­pu­stio. Od­lu­~io je da do­|e na Sve­tu Go­ru i da po­se­ti star­ca, ko­ji
ga je ta­da upi­tao:
"Za­{to mu ne do­pu­sti{ da po­ha­|a let­wu {ko­lu i da po­sta­ne pi­
lot?"
"Eto, star­~e, bo­jim se da }e po­gi­nu­ti!"
"Bla­go­slo­ve­ni, ako Bog vi­di da je to pra­vi tre­nu­tak da uzme tvog
si­na, On }e ga uze­ti na bi­lo ko­ji na­~in! Sa­slu­{aj ovu pri­~u. Je­dan
knez je imao si­na – je­din­ca i do­go­di­lo se da mu je ne­ki pro­rok pred­
ska­zao:
'Kne­`e, Bog }e uze­ti tvog si­na kad se bu­de igrao sa tvr­|a­vom!'
Od tog do­ba, knez je si­na za­kqu­~ao u dvo­rac, ne do­zvo­qa­va­ju­}i mu da
iza­|e i da ode na tvr­|a­vu. Ta­ko su pro­te­kle dve – tri go­di­ne, a sin
je jo{ uvek bio za­kqu­~an, da se ne bi is­pu­ni­lo ono {to je pro­rok
pred­ska­zao. Jed­nog pra­zni~­nog da­na, knez je po­zvao mno­{tvo go­sti­ju i
po­nu­dio im ra­zna je­la. Na sto­lu su se na­la­zi­le i ~i­ni­je sa pi­la­vom,
a jed­na od wih bi­la je i is­pred kne­`e­vog si­na – je­din­ca. De­~ak je
pri­vu­kao zde­lu i po­~eo da se igra s pi­rin­~em, pra­ve­}i od we­ga tvr­
|a­vu. Ov­de su, go­vo­rio je de­~ak, vra­ta ove tvr­|a­ve, ov­de su we­ne ku­le,
i sl. Po­~eo je da je­de, dok se isto­vre­me­no igrao i sme­jao. Sa­da }u, ka­
`e, po­je­sti tvr­|a­vu… Me­|u­tim, ~im je pri­neo ka­{i­ku, za­ka­{qao se
i ugu­{io!
Ta­ko se is­pu­ni­lo ono, {to je pred­ska­zao pro­rok, od­no­sno da }e Bog
uze­ti de­te­to­vu du­{u on­da, kad se ono bu­de igra­lo sa tvr­|a­vom."
Sta­rac je za­tim na­sta­vio:
"Knez je mi­slio da }e mo­}i da iz­beg­ne ono, {to su pro­mi­sao i vo­
qa Bo­`i­ja iza­bra­li kao naj­bo­qe za du­{u ovog de­te­ta… Pre­ma to­me,
ne bri­ni! Ne­ka tvoj sin upi­{e let­wu {ko­lu, a ti imaj pot­pu­no po­ve­
re­we u pro­mi­sao na­{eg Go­spo­da! Bez We­go­ve vo­qe ne pa­da ni vlas sa
na­{e gla­ve, ni pti­ca sa gra­ne, ko­ja se pro­da­je za je­dan nov­~i}, ka­ko u
Evan­|e­qu ka­`e Sam na{ Go­spod."
Dvostruko iscelewe
Je­dan po­klo­nik po­se­tio je Sve­tu Go­ru. Go­di­na­ma je bo­lo­vao od re­
u­ma­ti­zma i bi­lo mu je iz­u­zet­no te­{ko da ho­da. Po­zna­vao je star­ca I.,
ko­ji se pod­vi­za­vao u jed­noj ke­li­ji. Do­{ao je kod we­ga i go­vo­rio mu o
svom pro­ble­mu sa no­ga­ma. Sta­rac I. je vo­leo star­ca Paj­si­ja i ose­}ao
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 345
je pre­ma we­mu ve­li­ko po­{to­va­we, zbog ~e­ga je ovom bra­tu pred­lo­`io
da ga po­se­te.
Kad su sti­gli do star­~e­ve ke­li­je, vi­de­li su da je on na dvo­ri­{tu.
^im ih je spa­zio, sta­rac Paj­si­je je re­kao:
"Star­~e, stal­no se bri­ne{ za dru­ge!"
Pod tim je pod­ra­zu­me­vao da sta­rac I. ni­ka­da ni­{ta ni­je tra­`io
za se­be, iako su i we­ga sa­mog bo­le­le no­ge. Na­im ­ e, sta­rac I. je u mla­
do­sti pao sa ve­lo­si­pe­da i za­do­bio broj­ne pre­lo­me, zbog ~e­ga je sa­da
ose­}ao ja­ke bo­lo­ve.
Otac Paj­si­je im je obe­}ao da }e se po­mo­li­ti da ozdra­ve.
I za­i­sta, od onog tre­nut­ka kad su oti­{li od star­ca Paj­si­ja, i
sta­rac I. i po­klo­nik ose­ti­li su olak­{a­we i po­~e­li su mno­go slo­
bod­ni­je da ko­ra­~a­ju.
Otac I. se u pot­pu­no­sti is­ce­lio. Kad god ga upi­ta­te o to­me, on
usta­je i po­~i­we da ska­ku­}e kao ma­lo de­te, ka­ko bi svi "svo­jim o~i­ma" vi­
de­li da su ra­di mo­li­ta­va st. Paj­si­ja we­go­ve no­ge sa­da pot­pu­no zdra­ve!
* * *
Ne­kim svo­jim po­se­ti­o­ci­ma, ko­ji su go­di­na­ma ra­di­li u Ne­ma~­koj,
sta­rac Paj­si­je je re­kao:
"Vi, ko­ji ste ta­mo u Ne­ma~­koj, mo­ra­te bi­ti ve­o­ma opre­zni, jer
Nem­ci `i­ve po ova­kvom obra­scu: hra­na, rad, pi­vo i… sa­svim su za­bo­
ra­vi­li na Bo­ga!"
* * *
U vre­me dok je sta­rac raz­go­va­rao s jed­nim bra­tom, u dvo­ri­{tu se
po­ja­vi­la gru­pa po­klo­ni­ka. Sta­rac ih je upi­tao:
"[ta `e­li­te, de­co?"
Oni su mu na to od­go­vo­ri­li:
"Ni­{ta, star­~e, do­{li smo sa­mo da Vas vi­di­mo!
"A {to bi­ste vi me­ne gle­da­li! Na kra­ju sam do­{ao do to­ga, da po­
sta­nem tu­ri­sti~­ka atrak­ci­ja!"
Uvenu}e{
Dvo­ji­ca pri­ja­te­qa su pr­vi put po­se­ti­la star­ca Paj­si­ja. Je­dan od
wih bio je po­ve­zan sa lo­{im dru­{tvom i uzi­mao je nar­ko­ti­ke. Osim
to­ga, kod ku­}e je uz­ga­jao ha­{i{, ko­ji je ~u­vao kao ze­ni­cu oka. ^im ga
je spa­zio, sta­rac je re­kao:
"Ti, da­kle, uzi­ma{ ha­{i{?"
Mla­di­}a je zbu­ni­lo ovo neo­bi~­no pi­ta­we ko­jim mu se sta­rac obra­
tio. Od­go­vo­rio mu je neo­d­lu~­no i bo­ja­`qi­vo:
"Da."
346 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Sta­rac ga je sa bo­lom i qu­ba­vqu sa­ve­to­vao:
"Slu­{aj, ~e­do mo­je, mo­ra{ od­mah pre­sta­ti s nar­ko­ti­ci­ma, ina­~e
}e{ uve­nu­ti za­jed­no s onom tra­vom ko­ju uz­ga­ja{ kod ku­}e!"
Mla­di} ni­je bio u sta­wu da pro­go­vo­ri. Sta­rac ga je za­tim od­veo
na stra­nu i bla­go sa­ve­to­vao. We­go­vi sa­ve­ti ni­su bi­li uza­lud­ni:
star­~e­vim mo­li­tva­ma i uz po­mo} Bo­`i­ju, mla­di} je pre­stao da uzi­ma
ha­{i{. Naj­zad, o~e­ki­va­lo ga je jo{ jed­no iz­ne­na­|e­we: kad se vra­tio
ku­}i, vi­deo je da je sav ha­{i{ uve­nuo!
^edo moje, {ta to govori{? To dete nije umrlo!
Ne­ka po­ro­di­ca pre­`i­ve­la je te­{ku dra­mu. Wi­ho­vo de­te obo­le­lo je
od ra­ka, ko­ji se qud­skim sred­stvi­ma ni­je mo­gao iz­le­~i­ti. Ma­li­{an
je mno­go pa­tio. Le­ka­ri su bi­li pri­mo­ra­ni da mu od­se­ku obe no­ge i
de­te je, na­kon u`a­snih bo­lo­va, umr­lo. Ro­di­te­qi su bi­li ne­u­te­{ni u
toj ve­li­koj, ka­ko su oni mi­sli­li – ne­sre­}i ko­ja ih je po­go­di­la.
U svom ve­li­kom bo­lu, po­`e­le­li su da upi­ta­ju star­ca gde se sa­da na­
la­zi wi­ho­vo de­te. Bu­du­}i da oni sa­mi u to vre­me ni­su mo­gli da po­se­te
star­ca, pro­na­{li su E., da­li mu fo­to­gra­fi­ju svog ve} umr­log si­na i
za­mo­li­li da po­|e na Sve­tu Go­ru, kod star­ca Paj­si­ja, ko­jem }e po­ka­za­ti
fo­to­gra­fi­ju i upi­ta­ti ga, ka­ko on sa­da vi­di wi­ho­vog si­na.
E. je, da­kle, do­{ao na Sve­tu Go­ru, po­ka­zao fo­to­gra­fi­ju i re­kao:
"Star­~e, ovaj de­~ak je ve} umro, i we­go­vi ro­di­te­qi `e­le da zna­ju
gde se on sa­da na­la­zi."
"Daj mi da po­gle­dam, ~e­do!"
Sta­rac je uzeo fo­to­gra­fi­ju i po­~eo da je raz­gle­da:
"Idem u ke­li­ju da uzmem na­o~ ­ a­re, jer ova­ko ne vi­dim do­bro!"
Oti­{ao je u ke­li­ju i ubr­zao iza­{ao sa na­o­~a­ri­ma. Kad ih je sta­
vio, po­no­vo je po­gle­dao fo­to­gra­fi­ju, okre­nuo se i re­kao:
"^e­do mo­je, {ta ti to go­vo­ri{? Ovo de­te ni­je umr­lo! Ono je zdra­
vo i vi­di nas, a vi­di i svo­je ro­di­te­qe! Ta­mo, gde se on na­la­zi, ve­o­ma
je le­po!"
Zar mi nismo monasi? Mi savr{avamo postrige!
Jed­nom je u star­~e­vu ko­li­bu do­{ao mla­di} ve­o­ma du­ge, sve­tlo­pla­ve
ko­se. U{ao je u dvo­ri­{te i, ka­da ga je vi­deo, sta­rac je re­kao:
"Do­|i ova­mo, mla­di­}u, od­se­}i }u ti ko­su!"
Mla­di} je po­~eo da ne­go­du­je:
"Za­{to bi­ste je od­se­kli?"
Sta­rac se na­sme­jao i od­go­vo­rio:
"Zar mi ni­smo mo­na­si? Mi sa­vr­{a­va­mo po­stri­ge!"
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 347
Zar on nije Adamov sin?
Mla­di G. upo­znao se sa jed­nim ri­mo­ka­to­li­kom ko­ji se zvao Fran­~e­
sko, i oni su po­sta­li pri­ja­te­qi. G. je va­tre­no `e­leo da mu po­mog­ne da
na­pu­sti ri­mo­ka­to­li­ci­zam, zbog ~e­ga je od­lu­~io da ga od­ve­de na Sve­tu
Go­ru, kod star­ca Paj­si­ja. Dok su se spu­{ta­li niz sta­zi­cu ko­ja vo­di u
we­go­vu ko­li­bu. G. su mu­~i­le mno­ge po­mi­sli: "Za­{to sam se spri­ja­te­
qio s ka­to­li­kom? Ko zna ka­ko }e sta­rac na to gle­da­ti… Da li }e ga
uop­{te pri­mi­ti?" S ta­kvim po­mi­sli­ma do­{ao je do star­~e­ve ogra­de.
Sta­rac ih je vi­deo i od­mah re­kao G.:
"Do­bar je mo­mak ovaj tvoj drug! Zar ga ni­si pi­tao da li je i on
Ada­mov sin?"
Mnogi od wih li~e na ot{elnike
Je­dan po­klo­nik upi­tao je star­ca o ono­me, {to ga je mu­~i­lo:
"Star­~e, ~e­sto na uli­ci su­sre­}em Ci­ga­ne ko­ji pro­se i tra­`e mi­lo­
sti­wu. Po­mi­sao mi po­ne­kad ka­`e da im ni­{ta ne dam, jer bi to mo­gle
bi­ti i va­ra­li­ce. Ka­kvo je Va­{e mi­{qe­we? [ta mi Vi sa­ve­tu­je­te da
u~i­nim?"
"Tre­ba­lo bi da im uvek ne­{to da{, ma­kar 50 drah­mi. Mno­gi od
wih li­~e na ot­{el­ni­ke i, kao {to ovi `i­ve od sva­ko­dnev­ne po­mo­}i
ma­na­sti­ra, ta­ko i oni `i­ve sa­mo i sa­mo od na­{e mi­lo­sti­we", od­go­vo­
rio je sta­rac.
Smireno, a ne kao u~iteq!
Je­dan po­klo­nik je upi­tao:
"Star­~e, imam ve­li­ku `e­qu da sa pri­ja­te­qi­ma i qu­di­ma ko­ji me
okru­`u­ju go­vo­rim o ver­skim pi­ta­wi­ma s ci­qem da im po­mog­nem!
"Da, mo­`e{ da go­vo­ri{, ali je neo­p­hod­no da bu­de{ ve­o­ma opre­zan.
I da go­vo­ri{ smi­re­no, a ne kao u~i­teq", od­go­vo­rio je sta­rac.
Fotografije su bile prazne!
Go­spo­din A., slu­`be­nik po­{te, do­{ao je jed­nom pri­li­kom kod
star­ca da bi uzeo we­gov bla­go­slov. On ga je mno­go po­{to­vao i imao
je ve­li­ku `e­qu da ga fo­to­gra­fi­{e. Zbog to­ga je po­neo fo­to­a­pa­rat.
Za­tra­`io je od star­ca bla­go­slov da ga fo­to­gra­fi­{e ali je ovaj, kao
i obi~­no, to od­bio.
Bi­lo je to vre­me kad su stal­no do­la­zi­li po­klo­ni­ci i ka­da je sta­
rac bio za­u­zet raz­go­vo­ri­ma sa bra­}om. A. je ugra­bio po­voq­nu pri­li­ku
i na­~i­nio je dva snim­ka. Ra­do­sno je oti­{ao oda­tle, za­do­vo­qan {to
mu je ipak us­pe­lo da fo­to­gra­fi­{e star­ca i {to }e po­se­do­va­ti ta­kvo
du­hov­no bla­go.
348 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Me­|u­tim, ~e­ka­lo ga je ve­li­ko raz­o­~a­re­we. Na­kon raz­vi­ja­wa fil­ma,
po­ka­za­lo se da su snim­ci, na ko­ji­ma je fo­to­gra­fi­sao star­ca, pot­pu­no
pra­zni, be­li i bez ika­kvog li­ka. Isto­vre­me­no su sve osta­le fo­to­gra­
fi­je bi­le ve­o­ma do­bre. A. se ta­da za­di­vio star­~e­vom smi­re­wu, ko­je
je u svim svo­jim po­du­hva­ti­ma za po­mo}­ni­ka ima­lo bla­go­dat Bo­`i­ju:
ona je svu­gde i svag­da uve­ra­va­la da je sta­rac Paj­si­je uisti­nu We­gov
iza­bra­ni sa­sud!
Budi oprezan, jer ne}e{ dobro pro}i!
Je­dan po­klo­nik si­{ao je do star­~e­ve ke­li­je. Ne­ko­li­ko pu­ta je
po­ku­cao na vra­ta, ali sta­rac ni­je otva­rao. Ovaj je bio upo­ran i, pri­
me­niv­{i si­lu, sam otvo­rio vra­ta. Sta­rac je ta­da iza­{ao iz ke­li­je i
na­{ao se is­pred we­ga.
"Za­{to, bla­go­slo­ve­ni, to­li­ko lu­pa{? Po­kva­rio si mi vra­ta! [ta
ho­}e{?"
"Da te vi­dim, star­~e!"
"Bla­go­slo­ve­ni, bu­di opre­zan, jer ne­}e{ do­bro pro­}i, i za­kqu­~a­}e
te unu­tra!"
Na­kon dva­na­est da­na, do­zna­li smo da su ovog po­se­ti­o­ca za­tvo­ri­li
u du­{ev­nu bol­ni­cu!
Iza tebe idu trojica studenata
Dvo­ji­ca bra­}e su du­go `i­ve­li u Ame­ri­ci. Je­dan od wih je po­zna­vao
star­ca. ^e­sto je, raz­go­va­ra­ju­}i sa bra­tom, pri­~ao o we­mu. Pri­~ao mu
je o we­go­vim da­ro­vi­ma, a po­seb­no o we­go­voj pro­zor­qi­vo­sti. Go­vo­rio je
o mno­gim slu­~a­je­vi­ma, ka­da je sta­rac znao ko }e do­}i u we­go­vu ke­li­ju,
iako ga pret­hod­no ni­je oba­ve­stio te­le­fo­nom, po­{to ta­mo ne­ma te­le­
fo­na. Brat ga je slu­{ao, ali ni­je mo­gao da po­ve­ru­je da ~o­vek mo­`e da
bu­de u ta­kvom du­hov­nom sta­wu.
Od­lu­~i­li su da ot­pu­tu­ju na Sv. Go­ru i da po­se­te star­ca, ka­ko bi se
s wim upo­znao i dru­gi brat. Sta­rac ih je sr­da~­no pri­mio i po­~e­li su
da raz­go­va­ra­ju o ra­znim te­ma­ma. Me­|u­tim, onaj dru­gi brat je stal­no
raz­mi­{qao o to­me, da li sta­rac uisti­nu po­se­du­je dar pro­zor­qi­vo­sti.
U tom tre­nut­ku, sti­gao je jo{ je­dan po­se­ti­lac. Pro­{ao je kroz ka­
pi­ju i po­ku­{ao da je za­tvo­ri. Sta­rac mu je ta­da re­kao:
"Ne­moj se mu­~i­ti, ne­ka osta­ne otvo­re­na, jer iza te­be idu tri stu­
den­ta!"
I za­i­sta, na za­pre­pa­{}e­we svih, a po­seb­no onog dru­gog bra­ta, usko­
ro su ugle­da­li tro­ji­cu stu­de­na­ta! I ovaj brat je ta­da "svo­jim o~i­ma
vi­deo" i uve­rio se u sve ono, {to je u Ame­ri­ci slu­{ao o star­cu!
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 349
Duhovni siro~i}i
Je­dan sve­{te­nik, ko­ji je go­di­na­ma slu­`io u Ame­ri­ci, od­lu­~io je
da po­se­ti Sve­tu Go­ru i, na­rav­no, star­ca Paj­si­ja. Sa wim je po­{ao i
je­dan pro­te­stant­ski pa­stor.
Sta­rac ih je pri­mio s ve­li­kom ra­do­{}u. Po­slu­`io ih je ra­tlu­
kom i hlad­nom vo­dom i seo po­red wih. Pro­{lo je ne­ko­li­ko mi­nu­ta, i
pro­te­stant je po­~eo da go­vo­ri o sve­tim mo­{ti­ma. On je tvr­dio da se
qud­ske ko­sti ne raz­li­ku­ju i da ne bi tre­ba­lo ne­ke od wih iz­dva­ja­ti
i kla­wa­ti im se.
Ta­da mu je sta­rac bla­go re­kao:
"Ni­je ta­ko, kao {to ti go­vo­ri{. Eto, ju­~e je ov­de bio je­dan otac.
On je sa so­bom do­veo |a­vo­im ­ a­nog si­na ko­ji je po­red to­ga bio i glu­vo­
nem, i ni­kad ni­je go­vo­rio. U jed­nom tre­nut­ku u{ao sam u ke­li­ju da
bih do­neo de­li} mo­{ti­ju, prst sve­tog Ar­se­ni­ja. Kad sam uzeo mo­{ti
u ru­ke, a {to ni­ko ni­je vi­deo, glu­vo­ne­mi i |a­vo­i­ma­ni na dvo­ri­{tu
po­~eo je da vi­~e: 'Ne, to }e me spa­li­ti!' Kad sam do­{ao i pre­kr­stio
ga mo­{ti­ma sve­tog Ar­se­ni­ja, od­mah je ozdra­vio i pro­go­vo­rio. Vi­di{,
ja ti ne go­vo­rim te­o­rij­ski ne­go na osno­vu opi­ta ko­ji sam ste­kao u
mno­gim slu­~a­je­vi­ma!"
Sta­rac je po­gle­dao pro­te­stan­ta svo­jim sve­tlim po­gle­dom, pre­i­spu­
we­nim do­bro­tom, i na­sta­vio:
"Ho­}u da ti ne­{to ka­`em, ali da me pra­vil­no raz­u­me{, jer ti
ne go­vo­rim usled gor­do­sti ne­go usled smi­re­wa i qu­ba­vi. Pre­sve­ta
Bo­go­ro­di­ca je na­{a Maj­ka, dok ste vi si­ro­~i­}i, bez maj­ke, jer Wu ne
pri­hva­ta­te!"
Kad su se vra­ti­li u Ame­ri­ku i kad je pro­te­klo {est me­se­ci od
wi­ho­ve po­se­te star­cu Paj­si­ju, pro­te­stant­ski pa­stor je pri­znao da se
uisti­nu ose­}a kao du­hov­no si­ro­~e i, bla­go­da­re­}i star­~e­vim mo­li­tva­
ma, pre­{ao je u Pra­vo­sla­vqe.
Moli}u se za wega i pomiwa}u ga
Ne­ki po­klo­nik do­{ao je iz Ame­ri­ke u Gr~­ku s ci­qem da po­se­ti
Sve­tu Go­ru i star­ca Paj­si­ja. Je­dan gr~­ko­a­me­ri~­ki bo­go­slov, ko­ji se
raz­bo­leo od ra­ka mo­zga i ko­jeg su le­ka­ri svo­jom di­jag­no­zom ba­ci­li
u o~a­ja­we, za­mo­lio ga je da sa star­cem raz­go­va­ra i o we­go­vom pro­ble­
mu. Ta­ko­|e ga je za­mo­lio da ka­`e da su le­ka­ri pred­lo­`i­li ope­ra­ci­ju,
iako su {an­se za uspeh ma­le. Mla­di} je po­klo­ni­ku dao krst i dar za
star­ca, da bi ga ovaj po­mi­wao u svo­jim mo­li­tva­ma.
Po­klo­nik je sti­gao na Sve­tu Go­ru i kod star­ca Paj­si­ja. Go­vo­rio
mu je o bo­go­slo­vu i dao mu krst. Sta­rac ga je uzeo i obe­}ao:
350 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
"Mo­li­}u se za we­ga i po­mi­wa­}u ga."
Kad se po­klo­nik vra­tio u Ame­ri­ku, onaj bo­go­slov je bio pre­i­spu­
wen ra­do­{}u. U vre­me kad su mu le­ka­ri pred­la­ga­li ope­ra­ci­ju sa ma­lim
iz­gle­di­ma na uspeh, sve se, na ~u­de­san na­~in, za­vr­{i­lo ve­o­ma do­bro!
[to je naj­va­`ni­je, bo­go­slov je u snu vi­deo star­ca!
Na­kon ope­ra­ci­je, bo­go­slov je ose­}ao ogrom­nu za­hval­nost za star­~e­
ve mo­li­tve, ko­ji­ma se udo­sto­jio ta­ko ve­li­ke i neo­~e­ki­va­ne ra­do­sti.
Od­lu­~io je da po­|e na Sve­tu Go­ru. Ka­da je pri­{ao star­~e­voj ke­li­ji, gde
je ta­da do­{ao pr­vi put, o~e­ki­va­lo ga je jo{ jed­no iz­ne­na­|e­we: na dvo­
ri­{tu je sta­jao sta­rac ko­ji se sme­{io i, ~im ga je ugle­dao, re­kao:
"Gle, Va­si­li­je, a ja te upra­vo o~e­ku­jem!"
Ta­da se u du­{i bo­go­slo­va Va­si­li­ja iz Ame­ri­ke kao isti­ni­to po­
tvr­di­lo sve, u {ta je do tog mo­men­ta ve­ro­vao, bla­go­da­re­}i po­mo­}i i
qu­ba­vi ko­ju mu je pru­`io ovaj, do tog tre­nut­ka ne­po­zna­ti sta­rac!
Znaj da }e on biti sasvim zdrav!
U So­lu­nu su na­sta­vu po­ha­|a­li stu­den­ti ko­ji su do­la­zi­li iz {ko­le
Be­la­ma­da, po­{to je u wi­ho­voj ze­mqi, tj. u Li­ba­nu, bi­lo rat­no sta­we.
Je­dan od tih stu­de­na­ta imao je bra­ta ko­ji je ostao u otax­bi­ni, bu­du­}i
da je pa­tio od ne­iz­le­~i­vog ob­li­ka ra­ka. Le­ka­ri su jed­no­gla­sno tvr­di­
li da }e kroz ne­ko­li­ko da­na umre­ti.
Stu­dent je iz So­lu­na po­`u­rio na Sve­tu Go­ru, gde je po­se­tio star­ca
Paj­si­ja. Sa bo­lom mu je ka­zi­vao o bo­le­sti svo­ga bra­ta i o ne­po­voq­nim
prog­no­za­ma le­ka­ra. Osim to­ga, go­vo­rio mu je da ga naj­vi­{e obes­po­ko­ja­
va r|a­vo du­{ev­no sta­we bo­le­sni­ka. Sta­rac ga je ute­{io i dao sa­svim
ma­li de­li} mo­{ti­ju sve­tog Ar­se­ni­ja, re­kav­{i:
"Daj ovaj de­li} mo­{ti­ju svom bra­tu. Ne­ka mu se po­klo­ni i ne­ka
u~i­ni to i to, i znaj da }e bi­ti sa­svim zdrav!"
Mla­di} je oti­{ao sa Sve­te Go­re i od­mah ot­pu­to­vao u Li­ban. Ka­
da se na­kon ne­ko­li­ko me­se­ci vra­tio u So­lun, bli­stao je od ra­do­sti.
Po­red to­ga, po­ka­zi­vao je i fo­to­gra­fi­je sa svad­be svog bra­ta, ko­ji se
u pot­pu­no­sti is­ce­lio star­~e­vim mo­li­tva­ma i na­kon {to je is­pu­nio
sve, {to mu je sta­rac za­po­ve­dio. Osim to­ga, pri­pre­mao se da i sam
do­|e na Sve­tu Go­ru i da za­hva­li star­cu, ~i­jim je mo­li­tva­ma du­go­vao
svoj `i­vot!
To je sveti Vlasije iz Sklavene!
Bi­la je ne­de­qa o blud­nom si­nu, 3. fe­bru­ar 1980. go­di­ne. Sta­rac
se na­la­zio u svo­joj ke­li­ji, Pa­na­gu­di, i slu­`io uobi­~a­je­no bde­we na
bro­ja­ni­ci. Dok je bio po­gru­`en u mo­li­tvu, od­jed­nom je pri­me­tio da se
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 351
ke­li­ja is­pu­wa­va slat­kom ne­be­skom sve­tlo­{}u, ka­kvu qud­ske re­~i ne
mo­gu da opi­{u. Isto­vre­me­no se pred wim po­ja­vio bli­sta­vi sve­ti­teq,
ode­ven u igu­man­sku man­ti­ju. Ne­da­le­ko od sve­ti­te­qa vi­deo je ni­{u u
cr­kve­nom zi­du, u ko­joj je bi­lo drev­no iz­o­bra­`e­we ne­kog sve­ti­te­qa.
Ta ne­be­ska po­se­ta iza­zva­la je u star­~e­voj du­{i sve­{te­ni strah,
dok je isto­vre­me­no ose­}ao neo­pi­si­vu ra­dost i du­hov­no ve­se­qe. U vre­
me kad je we­gov po­gled bio upra­vqen na sve­ti­te­qa, za­~u­dio se svom
neo­bi~­nom du­{ev­nom sta­wu i u ne­do­u­mi­ci se za­pi­tao: "Ko li je ovaj
no}­ni ne­be­ski po­se­ti­lac?" Tog istog tre­nut­ka, iz cr­kve po­sve­}e­ne
Pre­sve­toj Bo­go­ro­di­ci za­~uo je sla­dak glas – Sta­rac je ka­sni­je go­vo­
rio da je to bio glas Sa­me Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce – ko­ji mu je go­vo­rio:
"To je sve­ti Vla­si­je iz Skla­ve­ne. Kroz ne­ko­li­ko da­na bi­}e ob­ja­vqe­no
we­go­vo `i­ti­je. Je­dan pen­zi­o­ner, hri­{}a­nin iz Agri­ni­ja, po­mo­}i }e
da se ob­no­vi we­go­va cr­kva. Ta­mo se, u jed­noj ni­{i, na­la­zi­lo iz­ob ­ ra­
`e­we sve­to­ga!"
Po­sle ne­ko­li­ko da­na – osam da­na na­kon ovog bo­`an­stve­nog do­ga­
|a­ja – u Skla­ve­ni je ob­ja­vqe­no `i­ti­je sve­tog Vla­si­ja! Je­dan pri­me­rak
ovog `i­ti­ja po­sla­li su i star­cu, iako ni­je po­zna­vao ni­ko­ga od iz­da­va­
~a, kao {to ni oni ni­su zna­li za ovo star­~e­vo vi­|e­we!
Sta­rac je bio za­di­vqen i pro­sla­vqao je Bo­ga, Ko­ji ga je udo­sto­
jio da na taj na­~in do­zna za neo­t­kri­ve­nog sve­ti­te­qa na­{e Cr­kve.
Sta­rac je po­se­tu sve­ti­te­qa i ~i­we­ni­cu da ga je vi­deo svo­jim o~i­ma
sma­trao za ve­li­ku ~ast. Zbog to­ga je od­lu­~io da na­pu­sti Sve­tu Go­ru
i da ode u Skla­ve­nu. Ta­mo je po­se­tio grob ovog sve­ti­te­qa i po­klo­
nio se we­go­vim bla­go­dat­nim mo­{ti­ma, ko­je se ~u­va­ju u ta­mo­{wem,
we­mu po­sve­}e­nom hra­mu. Sta­rac je is­crp­no opi­sao sve­tog Vla­si­ja,
tj, ka­ko je on iz­gle­dao kad mu se ja­vio, i ti­me po­mo­gao da se `i­vo­pi­
{e we­go­va iko­na. Ta iko­na se na­la­zi­la u star­~e­voj ke­li­ji i on joj se
pobo­`no kla­wao.
Od tog do­ba, sva­kog 3. fe­bru­a­ra slu­`io je sve­~a­no pra­zni~­no bde­
we po­vo­dom ~u­da ja­vqa­wa sve­tog Vla­si­ja i Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, ^i­ji
je glas ta­da ~uo.
Naj­zad, na­kon iz­ve­snog vre­me­na na­{ao se i taj pen­zi­o­ner, ko­ji je
dao no­vac i po­mo­gao da se ubr­za iz­grad­wa, tj. ob­na­vqa­we hra­ma sve­
tog Vla­si­ja!
O blagodati Bo`ijoj i trezvenoumqu
Je­dan mla­di mo­nah upi­tao je star­ca {ta mi­sli o kwi­ga­ma u ko­ji­ma
se go­vo­ri o tre­zve­no­u­mqu i o ne­pre­sta­noj mo­li­tvi.
Sta­rac mu je od­go­vo­rio:
352 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
"Te kwi­ge ni­su za sva­ko­ga. U osno­vi, one su na­me­we­ne bra­}i ko­ja
po­se­du­ju pro­sto­tu i smi­re­no­u­mqe. Oni­ma, ko­ji ima­ju ova­kvu po­mi­
sao: 'Na taj na­~in do­sti­}i }u ta­kvu vi­si­nu da }e se na me­ne spu­sti­ti
bo­`an­stve­na bla­go­dat, i ja }u po­sta­ti tre­zve­no­u­man', ove kwi­ge ne­}e
po­mo­}i. Oni, u od­no­su na Bo­ga, za svoj ciq po­sta­vqa­ju tre­zve­no­u­mqe
i spo­ti­~u se na we­ga, go­vo­re­}i: 'Ko­li­ko je vre­me­na pro­{lo, a ja jo{
ni­{ta ni­sam po­sti­gao! Kad }u po­sta­ti tre­zve­no­u­man? Za ko­li­ko me­
se­ci? Za ko­li­ko go­di­na?' Bla­go­dat Bo­`i­ja ne do­la­zi on­da, ka­da je mi
o~e­ku­je­mo! Ne mo­`e se re­}i, u ko­je vre­me }e do­}i bla­go­dat Bo­`i­ja.
To za­vi­si od Bo­`i­je vo­qe. Mo­`da }e do­}i na sa­mom po­~et­ku, mo­`da
tek na­kon ne­ko­li­ko go­di­na, a mo­`da tek pred sa­mu smrt."
U vreme proskomidije
Sta­rac nam je jed­nom pri­li­kom pri­znao:
"U vre­me kad sam kao mlad mo­nah bo­ra­vio u sve­toj obi­te­qi.., i
u vre­me kad sam iz­vr­{a­vao po­slu­{a­we cr­kve­wa­ka, u tre­nut­ku kad
je sve­{te­nik slu­`io bo­`an­stve­nu pro­sko­mi­di­ju na sve­tom di­sko­su
ugle­dao sam sa­svim ma­lo jag­we­{ce. Dok je sve­{te­nik iz­go­va­rao mo­li­
tvu pro­sko­mi­di­je i isto­vre­me­no ga pro­ba­dao sve­tim ko­pqem, ono je
tre­pe­ri­lo i drh­ta­lo od bo­la.
Iako je iz dru­gog do­ga­|a­ja bi­lo o~i­gled­no da Bog ho­}e da po­sta­nem
sve­{te­nik, ja vi­{e ni u ol­tar ni­sam smeo da u|em, raz­mi­{qa­ju­}i o
stra­{nom ta­jin­stvu ko­je se, pre­ma pro­mi­slu Bo­`i­jem, ta­mo iz­vr­{a­
va."
Po­sle tog do­ga­|a­ja, sta­rac je iz svog ~i­stog sr­ca pro­te­rao sva­ku
po­mi­sao o sve­{ten­stvu. Dru­gi­ma ~ak ni­je hteo ni da ot­kri­je pra­vi
raz­log ne­go je, go­vo­re­}i o to­me, pri­po­ve­dao da je u voj­sci, to­kom ra­ta,
slu­`io kao ra­dio–ve­zi­sta i da je, iz­ve­{ta­va­ju­}i {tab o pri­sti­za­wu
(ne­pri­ja­teq­skog) po­ja­~a­wa, uzro­ko­vao smrt mno­gih qu­di. Uosta­lom,
za star­~e­vu is­tan­~a­nu du­{u i ta ~i­we­ni­ca je pred­sta­vqa­la istin­sku
pre­pre­ku ta­ko da on, ka­da bi je na­vo­dio, ni­je go­vo­rio ne­i­sti­nu.
Dali smo |avolu mnogo prava
Sta­rac je go­vo­rio;
"Tre­ba­lo bi da da­na­{wi svet po­sta­ne sve­stan gde se na­la­zi, da se
po­ka­je i da se is­po­ve­di da bi, na taj na­~in, bla­go­da­}u na­{eg Hri­sta
od­se­kao pra­va |a­vo­la. Mi smo da­nas da­li mno­go pra­va |a­vo­lu! Osim
to­ga, tre­ba­lo bi da ro­di­te­qi {to ~e­{}e pri­~e­{}u­ju ma­lu de­cu, jer
ona, na `a­lost, ra­stu u r|a­voj i ne­zdra­voj sre­di­ni."
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 353
Duhovni `ivot zahteva ta~nost!
Sta­rac je go­vo­rio jed­nom bra­tu:
"Du­hov­ni `i­vot, isto kao oko, ne pri­hva­ta ni naj­ma­wu trun­ku. ^im
ne­{to upad­ne, o{te­}u­je se vid i, ako tu i osta­ne, oko }e se za­pr­qa­ti,
a vid }e po­sta­ja­ti sve sla­bi­ji. Ta­kav je i du­hov­ni `i­vot: neo­p­hod­na
je ta~­nost i ose­tqi­vost pre­ma sve­mu! Neo­se­tqi­vost i ravnodu{nost
su smrt­ni greh!"
Tada se podvizavamo – po Bogu!
Jed­nom pri­li­kom, star­ca je po­se­tio mo­nah ko­ji je u pro­{lo­sti di­
plo­mi­rao na Vi­{oj tr­go­va~­koj {ko­li i, iz­me­|u osta­log, re­kao:
"Star­~e, kad sam u~io, mno­go sam ~i­tao, i di­plo­ma ko­ju su mi da­
li po­ka­za­la mi je gde se na­la­zim! Sad se pod­vi­za­vam i ne znam gde
se na­la­zim. Vi­dim da sam ogre­zao u ne­~i­sto­tu i ne znam {ta }e sa
mnom bi­ti!"
Sta­rac mu je ta­da od­go­vo­rio:
"Kad se pod­vi­za­va­mo i vi­di­mo na­{u skver­nu, a pri tom ose­ti­mo
ma­wu ili ve­}u ute­hu, ta­da se pod­vi­za­va­mo po Bo­gu. Me­|u­tim, kad se
pod­vi­za­va­mo i vi­di­mo na­{u skver­nu a ose­}a­mo ne­mir i raz­dra­`qi­
vost, ta­da ni­smo na do­brom pu­tu!"
Mi, monasi, imamo pomisli
Sta­rac je bo­ra­vio u jed­nom ma­na­sti­ru i ta­mo­{wi oci za­mo­li­li
su ga da im go­vo­ri o po­mi­sli­ma. On im je na to re­kao:
"U Afri­ci ubi­ja­ju qu­de za­bi­ja­ju­}i im dr­ve­ne ek­se­re u gla­vu a mi,
mo­na­si, ima­mo po­mi­sli! U tom i tom me­stu umi­ru od gla­di a mi, mo­
na­si, ima­mo po­mi­sli! U tom i tom me­stu do­{lo je do po­pla­ve, a mi,
mo­na­si, ima­mo po­mi­sli! Bol­ni­ce su pre­pu­ne qu­di ko­ji stra­da­ju od
te­{kih i ne­iz­le­~i­vih bo­le­sti, a mi, mo­na­si, ima­mo po­mi­sli!
U Ame­ri­ci pu­tu­ju ki­lo­me­tri­ma da bi na­{li du­hov­ni­ka i mu­~e se
oko to­ga, a mi, mo­na­si, ima­mo po­mi­sli!
Dru­gi se sta­ra­ju i bri­nu o na­ma: jed­ni ra­de za nas, dru­gi nam pri­
pre­ma­ju hra­nu, bes­plat­no nas obla­~e, ne pla­}a­mo po­re­ze, po­red nas su
du­hov­na bra­}a ko­ja su ova­mo do­{la s jed­nim ci­qem, u sva­ko do­ba ima­
mo du­hov­ni­ka i igu­ma­na, a mi, mo­na­si, ima­mo po­mi­sli! Bo­go­ro­di­ca
nam je ov­de sve ustro­ji­la na naj­bo­qi na­~in, i od nas tra­`i sa­mo to,
da o~i­sti­mo du­{u od ono­ga {to nas mu­~i (tj. od stra­sti).
Da­kle, to {to se na­ma do­ga­|a ni­je te­ma za po­mi­sli ne­go ve­li­ka
ne­za­hval­nost! Ume­sto da se ra­du­je­mo i da bla­go­da­ri­mo Bo­gu za sve
po­voq­ne uslo­ve ko­je nam je dao, ume­sto da is­ko­ri­sti­mo bez­bri­`nost
354 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
`i­vo­ta u op­{te­`i­}u, mi se­di­mo i ba­vi­mo se ne­po­treb­nim stva­ri­ma
i sa­bla­`wa­va­mo se zbog naj­ma­we sit­ni­ce: za­{to mi je on to ura­dio
ta­ko i ta­ko, za­{to me ta­ko po­gle­dao, za­{to je uzeo ~a­{u i pro­{ao
ovu­da, a ne onu­da, kao i zbog hi­qa­da sli~­nih, de­ti­wa­stih stva­ri.
Na­pu­sti­li smo ~i­tav svet: maj­ku, oca, bra­}u, ro­di­te­qe, dom, no­vac,
imo­vi­nu, za­ni­ma­we. S ka­kvim ci­qem smo sve to osta­vi­li? Po­gre­{no
je da u vre­me, kad smo do­ne­li ta­kvu od­lu­ku, gle­da­mo {ta ra­de dru­gi.
Pot­pu­no je bez­um­no bi­ti slo­bo­dan od ce­log sve­ta a ro­bo­va­ti ne­koj
ne­znat­noj stra­sti!
Ži­vot u op­{te­`i­}u da­je mno­ge po­voq­ne mo­gu}­no­sti da se pod­vi­
za­va­mo uz sa­mo­o­dri­ca­we, bu­du­}i da ta­mo po­sto­je i dru­gi ko­ji }e nas
po­dr­`a­ti ili ko­ji }e nas, ako smo ne­mar­ni, "gur­nu­ti" ka do­bru. Po­treb­
no je, me­|u­tim da "pri­ti­sne­mo dug­me" i da se ba­vi­mo je­di­no sa­mi­ma
so­bom. Ni­kad ne bi tre­ba­lo da pri­me­}u­je­mo {ta ra­de osta­li. Te­meq
i po­~e­tak du­hov­nog `i­vo­ta je­ste o~i­{}e­we du­{e od sve­ga to­ga. Ako
za svoj ciq ni­smo po­sta­vi­li o~i­{}e­we du­{e, on­da }e­mo stal­no stra­
da­ti od na­po­ra. Oni, ko­ji ne­ma­ju taj ciq i ne do­bi­ja­ju stal­no Bo­`i­ji
bla­go­slov, ima­}e sve vi­{e te­{ko­}a!"
* * *
Be­se­de­}i o `i­ti­ju sv. Paj­si­ja Ve­li­kog, sta­rac je, iz­me­|u osta­log,
re­kao:
"Ži­ti­je sve­tog Paj­si­ja je {a­mar za lo­gi­ku!"
* * *
Dru­gom pri­li­kom je re­kao:
"[to vi­{e pre­ko­pa­va­mo po je­re­si­ma i dru­gim re­li­gi­ja­ma, uto­li­
ko po­sta­je­mo zlo­smrad­ni­ji. [to vi­{e pre­ko­pa­va­mo po Pra­vo­sla­vqu,
ono po­sta­je sve mi­ri­sni­je!"
Gleda me kao Nemac!
Be­se­de­}i sa bra­tom ko­ji je u svom ma­na­sti­ru iz­vr­{a­vao po­slu­{a­
we iko­no­pi­sca, sta­rac je re­kao:
"Jed­ne ve­~e­ri, oko po­no­}i, za­~uo sam ka­ko ne­ko vi­~e iza ke­li­je.
Svo­jim uz­vi­ci­ma uz­bu­nio je ~i­ta­vu oko­li­nu. Bio je to ne­ki pi­ja­nac.
Iza­{ao sam, otvo­rio mu vra­ta i uveo ga u ke­li­ju. Sku­vao sam mu gor­ku
ka­fu da bi se otre­znio i od­veo ga u cr­kvu. Na­pio se za­to, {to je imao
ne­ki li~­ni pro­blem i, bu­du­}i da ni­je mo­gao da ga pod­ne­se, na­{ao je
na­~in ka­ko da ga za­bo­ra­vi.
Ne­ko vre­me se za­dr­`ao u ka­pe­li­ci, da bi do­{ao se­bi. Kad sam po­
gle­dao ta­mo da bih vi­deo {ta ra­di, on mi je re­kao:
'Star­~e, On me gle­da kao Ne­mac (po­ka­zao je na Hri­sto­vu iko­nu)!'
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 355
Vi­di{ li ko­li­ko iko­no­pi­sci mo­ra­ju da bu­du opre­zni? Ve­ru­ju­}i
pri­ti­~e iko­ni da bi joj otvo­rio svo­je sr­ce i da bi joj is­ka­zao svoj bol.
Iko­ne mo­ra­ju da ute­{e i da pre­ne­su mi­lost i qu­bav, a ne da za­pla­{e.
One ne bi tre­ba­lo da ima­ju su­ro­ve o~i sa isu­vi­{e uz­dig­nu­tim obr­va­
ma i, uop­{te, ele­men­ti­ma ko­ji }e lik u~i­ni­ti su­ro­vim!"
Povedi i poslasti~ara!
Dva po­klo­ni­ka, I. i A., si­la­zi­li su ka star­~e­voj ke­li­ji. Do­{li
su do dvo­ri­{ta i naj­pre je pri­stu­pio I. Sta­rac ga je sr­da~­no po­zdra­
vio, oslo­vio po ime­nu i upi­tao za po­ro­di­cu. Po­klo­nio se i A., ali
sta­rac na we­ga ni­je obra­tio pa­`wu. Du­go su se za­dr­`a­li i raz­go­va­ra­
li su sa star­cem.
Za vre­me dok su tu bo­ra­vi­li, A. su mu­~i­le po­mi­sli: za­{to mu sta­
rac ni­{ta ni­je re­kao? Mo­`da ga se ni­je se­}ao, za raz­li­ku od dru­gog
bra­ta? ^ak ga ni po ime­nu ni­je oslo­vio! Za­{to ga ni­je ni­{ta pi­tao
o po­ro­di­ci?
Kad su od­lu­~i­li da kre­nu, po­{li su po star­~ev bla­go­slov. Ta­da je
I., ko­ji je pu­to­vao po sve­tim me­sti­ma, re­kao:
"Star­~e, daj­te mi bla­go­slov da ot­pu­tu­jem u Je­ru­sa­lim!
Sta­rac je bla­go­slo­vio i re­kao:
"Po­ve­di ta­mo i po­sla­sti­~a­ra!"
A. je bio po­sla­sti­~ar i sta­rac je tim re­~i­ma raz­ve­jao sve po­mi­sli,
jer je po­ka­zao da ga se do­bro se­}ao i da je znao ~i­me se ba­vi, kao i da
mu ni­su bi­le ne­po­zna­te ni po­mi­sli ko­je su ga mu­~i­le.
* * *
Sta­rac je jed­nom pri­li­kom re­kao:
"Mno­go je onih ko­ji do­la­ze i ka­`u: 'Ja ne­mam ne­kih ve­li­kih gre­ho­
va, {ta da ka­`em du­hov­ni­ku?' Zar ne­za­hval­nost za bla­go­dat Bo­`i­ju
i za to, {to te On ~u­va da ne pad­ne{ u ve­li­ke gre­ho­ve, ni­je ve} sa­ma
po se­bi ve­li­ki greh?"
Sveti Duh nosio ih je u morsku dubinu
Jed­nom pri­li­kom, be­se­de­}i sa ne­kim mo­na­hom i na­vo­de­}i stih iz
Psal­ma, Vra­ti­}u ih iz du­bi­na mor­skih, sta­rac je re­kao:
"Pro­rok Da­vid, kao i na­{i sve­ti­te­qi ko­ji su, kao Va­si­li­je Ve­li­
ki, pi­sa­li o Po­sta­wu, po bla­go­da­ti Bo­`i­joj zna­li su sve o Bo­`i­jem
stva­ra­wu sve­ta. Wih je Sve­ti Duh pre­no­sio u mor­sku du­bi­nu, po­ka­zi­
vao im je, i oni su vi­de­li ze­mqu ko­ja kru­`i oko sun­ca, kao i mno­go
to­ga dru­gog. Me­|u­tim, sve­ti­te­qi su qu­di­ma go­vo­ri­li u skla­du sa zna­
wi­ma od­re­|e­ne epo­he, jer bi ih u pro­tiv­nom sma­tra­li ju­ro­di­vi­ma.
356 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Bu­du­}i da pro­sti qu­di ne bi mo­gli sve to da vi­de i da raz­u­me­ju, oni
im ne bi ni ve­ro­va­li!"
* * *
"Mi `i­vi­mo u naj­te­`a vre­me­na, ali ja imam ve­li­ku na­du i po­ve­
re­we u Bo­ga."
* * *
Mo­na­hu, ko­ji je pi­sao kwi­gu, sta­rac je re­kao:
"Mno­gi pra­ve jed­nu ozbiq­nu gre­{ku ka­da pre­vo­de sve­to­ot­ a~­ke
tek­sto­ve, a po­seb­no tek­sto­ve o tre­zve­no­u­mqu, gde ime­ni­cu "um" (nus)
pre­vo­de kao "ra­zum" (mo­zak, gr~. mi­a­lo). Pod re~­ju "ra­zum" pod­ra­zu­me­va
se ve­{ta­stve­no me­sto, tj, ono {to se na­la­zi u gla­vi. Re~ "um" od­li­ku­je
se oso­bi­to­sti­ma ko­je re~ "ra­zum" ne mo­`e da pre­ne­se, i ona se mo­ra
osta­vi­ti ta­kva, ka­kva je­ste!"
Monah nije onaj, koji je promenio ode}u
"Mo­nah ni­je onaj ko­ji je pro­me­nio ode­}u, tj. ono spo­qa­{we, ne­go
onaj, ko­ji je pro­me­nio ono unu­tra­{we", re­kao je sta­rac Paj­si­je. "Mo­
nah se stal­no mo­ra bri­nu­ti o o~i­{}e­wu du­{e, na­sto­ja­ti da uvek ima
do­bre po­mi­sli i ni­kad ne sme da­va­ti me­sta zlo­bi. Ako bu­de ta­ko po­
stu­pao, ne­}e su­di­ti po­vr­{no, ne­go }e gle­da­ti na qud­ska sr­ca i ne­}e
iz­vo­di­ti br­zo­ple­te, qud­ske za­kqu~­ke.
Po­sto­jao je je­dan ma­na­stir u sve­tu, ko­ji se ne­kad na­la­zio iz­van
gra­da. Me­|u­tim, grad se po­ste­pe­no raz­vi­jao i ma­na­stir se na­{ao unu­
tar we­go­vih gra­ni­ca. Pre­ma wi­ho­vom usta­vu, po­sle­do­va­we je slu­`e­no
do ve­~e­ri, za­tim su se od­ma­ra­li i Li­tur­gi­ju slu­`i­li uju­tro. Na taj
na­~in je u cr­kvu i uju­tro i uve­~e do­la­zio na­rod, ko­ji bi po­ne­kad tu
i pre­no­}io.
Svi oci su bi­li do­bri pod­vi­`ni­ci. Me­|u­tim, je­dan od wih ni­je
imao do­bre po­mi­sli. Jed­nom pri­li­kom, dok je on bio od­su­tan, u we­go­
vu ke­li­ju u{la je ne­ka `e­na i ra­do­zna­lo po­~e­la da je raz­gle­da, po­{to
je ta­da pr­vi put vi­de­la mo­na­{ku ke­li­ju. Me­|u­tim, kad je mo­nah pri­
me­tio da je `e­na u{la unu­tra, raz­gne­vio se i na pod pro­suo {pi­ri­
tus da bi, to­bo­`e, o~i­stio to me­sto, i ma­lo je ne­do­sta­ja­lo da za­pa­li
ma­na­stir. On je ta­ko po­stu­pio jer ni­je po­sta­vio do­bru po­mi­sao: na
pri­mer, mo­gao je da oprav­da tu `e­nu, po­mi­sliv­{i da je ona do­{la u
ke­li­ju mo­na­ha sa `e­qom da vi­di ka­ko da ure­di svo­ju so­bu ili da je,
mo­`da, gre­{kom do­spe­la na to me­sto. Da je uneo do­bru po­mi­sao, ne bi
se do­go­di­lo to, {to se do­go­di­lo.
Vas­ce­li mo­na­{ki pod­vig sa­sto­ji se u to­me da se mo­nah o~i­sti od
lo­{ih i r|a­vih po­mi­sli i da we­go­ve po­mi­sli uvek bu­du do­bre."
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 357
Rasu|ivawe je nu`no svugde i svagda
Je­dan brat je upi­tao star­ca:
"Star­~e, da li je u ki­no­vi­ji (op­{te­`i­}u), pri­li­kom bez­mol­vi­ja,
po­treb­no ra­su­|i­va­we?"
"Na­rav­no! Ra­su­|i­va­we je nu­`no svu­gde i svag­da! Ako vr­li­ni odu­
zme{ ra­su­|i­va­we, vr­li­na }e pre­sta­ti da ti bu­de od ko­ri­sti.
U ma­na­sti­ru je bio je­dan brat ko­ji je uzeo bla­go­slov za pod­vi­za­
va­we u ap­so­lut­nom [ti­ho­va­wu]. Kad bi ga dru­gi brat ne­{to upi­tao,
on bi od­go­va­rao ge­sto­vi­ma. To ni­je do­bro!"
Kakva plemenitost!
Sta­rac je sa jed­nim bra­tom raz­go­va­rao o op­tu­`ba­ma ko­je su se, s
vre­me­na na vre­me, upu­}i­va­le sve­{ten­stvu:
"Na me­ne je", re­kao je sta­rac, "du­bok uti­sak osta­vio od­go­vor rav­no­
a­po­stol­nog Kon­stan­ti­na Ve­li­kog, ka­da je on na Va­se­qen­skom sa­bo­ru
uklo­nio iz­ve­sne op­tu­`be ko­je su se ti­ca­le sve­{ten­stva: 'Ja bih ski­
nuo svoj pla{t i wi­me po­krio sve­{te­ni­ka ko­ji je sa­gre­{io!' Ka­kva
ple­me­ni­tost! Ka­kva od­va­`nost! To je ve­o­ma va­`na stvar!
Kon­stan­tin Ve­li­ki je po­mo­gao hri­{}an­skoj ve­ri da po­sta­ne vla­
da­ju­}a i mno­go je do­pri­neo we­nom raz­vit­ku, jer je uki­nuo ido­lo­slu­`e­
we. Tek sa­da hri­{}a­ni mo­gu da raz­u­me­ju ka­kvo je do­bro Kon­stan­tin
Ve­li­ki u~i­nio sve­tu! Da­na­{we vla­sti po­no­vo do­pu­{ta­ju da u dr­`a­vi
po­sto­je sve ve­ro­i­spo­ve­sti, i to u ime slo­bo­de ko­ja se u na­{e vre­me
iz­jed­na­~i­la sa sa­mo­vo­qom.
Da­nas do­pu­{ta­ju da bez ika­kvih smet­wi dej­stvu­ju i da se osni­va­
ju cen­tri pro­ze­li­ti­zma ili {ko­le i ma­na­sti­ri gu­rua, da ne­sme­ta­no
de­lu­ju mu­sli­ma­ni, ma­go­vi, sa­ta­ni­sti, ma­so­ni, je­ho­vi­sti i hi­qa­de
re­li­gi­o­znih or­ga­ni­za­ci­ja, od ko­jih je Kon­stan­tin Ve­li­ki o~i­stio
dr­`a­vu! Tek sa­da smo u sta­wu da, kao ni­ka­da ra­ni­je, shva­ti­mo we­go­vu
de­lat­nost!"
* * *
Tre­ba­lo bi da svo­ju mo­li­tvu po­de­li­mo na tri de­la: je­dan deo }e­mo
za­dr­`a­ti za se­be, je­dan }e­mo na­me­ni­ti na­{oj `i­voj bra­}i, Cr­kvi i
ce­lom sve­tu a je­dan (deo) na­{oj upo­ko­je­noj bra­}i, ko­ju ne sme­mo za­bo­
ra­vi­ti."
* * *
Bre­me­ni­te `e­ne bi tre­ba­lo da se ~u­va­ju i da ne gle­da­ju te­le­vi­
zi­ju, jer ona emi­tu­je zra­ke, ko­ji stva­ra­ju ozbiq­ne pro­ble­me we­nom
zdra­vqu."
358 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
* * *
Sta­rac je upi­tao jed­nog bra­ta:
"Ko­je je istin­sko Ime Bo­`i­je?"
Brat se na­{ao u ne­do­u­mi­ci, a sta­rac mu je ob­ja­snio:
"Istin­sko Ime Bo­`i­je je – Go­spod (Ki­ri­os), osta­lo su We­go­va
svoj­stva."
* * *
Jed­nom bra­tu, ko­ji ga je po­se­tio, sta­rac je iz­me­|u osta­log re­kao:
"Pod­vig ko­ji iz­vr­{a­va­mo s ci­qem da te­lo po­ko­ri­mo du­hu mo­ra­mo
iz­vr­{a­va­ti s ve­li­kim ra­su­|i­va­wem. Ne­ki mno­go po­ste i is­cr­pqu­ju se.
On­da se do­go­di da brat od wih za­tra­`i da iz­vr­{e ne­ko po­slu­{a­we, a
da oni ni­su u sta­wu da ga is­pu­ne. Na taj na­~in gu­be svo­ju na­gra­du, jer
aske­za (pod­vi­`ni­{tvo) ni­je sa­mo se­bi ciq ne­go sred­stvo ko­jim }e­mo
do­sti­}i qu­bav pre­ma Bo­gu i pre­ma We­go­vom obra­zu, tj. pre­ma ~o­ve­ku.
Kad se smi­ru­je­mo, Bog ustro­ja­va da oku­si­mo We­go­vu bo­`an­stve­nu
bla­go­dat, a ona za­tim, kad po­sta­ne sve za du­{u, hra­ni i te­lo. Sr­ce ti
ne do­pu­{ta da spa­va{, za­bo­ra­vqa{ na sa­mo­ga se­be, i kao da vi­{e ne
po­sto­ji{. Iako se u to vre­me mo­`e do­go­di­ti da da­no­no}­no bu­de{, da
ta­ko ka­`em, "na no­ga­ma" ne ose­}a{ umor ne­go se, na­pro­tiv, od­ma­ra{!
Pre­ma to­me, na­gla­sak se mo­ra sta­vi­ti na smi­re­we!
Bo­gu je po­zna­ta na­{a sla­bost, ali On ho­}e da je i mi ose­ti­mo, ka­ko
bi­smo se od­re­kli sop­stve­nih dej­sta­va i pri­hva­ti­li We­go­va (dej­stva).
Sve je, da­kle, u na­{em smi­re­wu, ko­je pri­vla­~i bla­go­dat a ona da­qe
tvo­ri sve osta­lo!"
"O~inski {amar"
Jed­nog ok­to­bar­skog po­po­dne­va, 1983. g, sa jo{ dvo­ji­com bra­}e sta­jao
sam na ula­zu u ma­na­stir i o~e­ki­vao po­klo­ni­ke. Sti­gla je pr­va gru­pa,
ko­ju smo ugo­sti­li i ko­ja se za­tim za­pu­ti­la kod star­ca Paj­si­ja. Ubr­zo
po­tom, na ma­na­stir­skoj ka­pi­ji po­ja­vio se i mla­di} ko­ji ni­je mo­gao
da ho­da, ta­ko da su ga pri­dr­`a­va­li po­bo­`ni po­se­ti­o­ci. On je bio u
ve­o­ma lo­{em te­le­snom i du­{ev­nom sta­wu.
Ob­ja­snio nam je da ve} dve go­di­ne u ru­ka­ma i le­voj no­zi ose­}a oko­
{ta­va­we, bo­lo­ve i, isto­vre­me­no, nat­pri­rod­nu po­kre­tqi­vost. I za­i­sta,
we­go­va ru­ka i no­ga bi­le su okre­nu­te spo­qa, i vi­{e ni­su re­a­go­va­le na
mo­`da­ne im­pul­se. Iako su u~i­ni­li sve {to su mo­gli, le­ka­ri su na
kra­ju "di­gli ru­ke", jer su se uve­ri­li da ne mo­gu do­pri­ne­ti ni­ka­kvom
stvar­nom po­boq­{a­wu.
Pri­ja­te­qi su mu re­kli da na Sve­toj Go­ri `i­vi je­dan mo­nah, sta­rac
Paj­si­je, i da je on, po bla­go­da­ti Bo­`i­joj, po­mo­gao mno­gim qu­di­ma, od
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 359
ko­jih su mno­gi bi­li i u go­rem sta­wu ne­go {to je on. Ne o~e­ku­ju­}i vi­
{e ni­{ta od na­u­ke, mla­di} je od­lu­~io da po­se­ti star­ca.
Pre ne­go {to se za­pu­tio u Pa­na­gu­du, upi­tao je za na­{e mi­{qe­we
o we­mu. Mi smo mu od­go­vo­ri­li sle­de­}e:
"To {to su ti re­kli, i {to }e­mo ti mi re­}i o star­cu, u pot­pu­no­sti
od­go­va­ra isti­ni, jer se sta­we, u ka­kvom se on na­la­zi, ne mo­`e opi­sa­ti
re­~i­ma, i da­le­ko je od sva­ke lo­gi­ke."
Uz po­mo} osta­lih po­se­ti­la­ca, mla­di} je si­{ao do star­~e­ve ke­li­je.
Kad je ta­mo sti­gao sta­rac ga je, kao i osta­le, pri­mio s onom oso­bi­tom
qu­ba­vqu ko­ju bi­smo bez dvo­u­mqe­wa na­zva­li o~in­skom, ka­da u woj ne
bi­smo raz­li­ko­va­li onu bla­gost, sa­o­se­}aj­nost i ne­`nost ko­ju sa­mo
maj­ka, u svom ma­te­rin­skom sr­cu, ose­}a pre­ma svo­joj de­ci. Za­gr­lio je
mla­di­}a dok je ovaj s ne­kom upor­no­{}u, ali i ve­rom, na­sto­jao da bu­de
is­ce­qen istog mi­nu­ta. Sta­rac ga je te­{io i go­vo­rio:
"Ne bri­ni, sve }e bi­ti do­bro. Ja }u se mo­li­ti za te­be. To je o~in­
ski "{a­mar" od Bo­ga. Idi da se is­po­ve­di{ i da se pri­~e­sti{, i re­
dov­no idi u cr­kvu."
Sta­rac je to re­kao, i mla­di} se u ma­na­stir vra­tio kao "dru­gi
~o­vek". Ostao je kod nas dva-tri da­na, a za­tim se vra­tio ku­}i.
U ja­nu­a­ru 1984, tj. tri me­se­ca ka­sni­je, kad se star­~e­vim mo­li­tva­ma
mno­go to­ga iz­me­ni­lo u du­{i ovog do­brog mla­di­}a, po­~e­lo je la­ga­no
i po­ste­pe­no po­boq­{a­we we­go­vog te­le­snog zdra­vqa. Isto­vre­me­no je i
svo­ju du­{u po­ve­rio to­plom na­ru~­ju Cr­kve. U le­to 1984, na iz­ne­na­|e­we
le­ka­ra, mla­di} je bio pot­pu­no zdrav.
Ta­da je do­{ao na Sve­tu Go­ru da star­cu za­hva­li za we­go­vu qu­bav i
po­mo}. Kad je ugle­dao mla­di­}a, sta­rac je za­bli­stao od ra­do­sti i re­kao:
"Tre­ba­lo bi da da­no­no}­no pro­sla­vqa{ Hri­sta, jer si bio u ve­o­ma
lo­{em sta­wu i Bog je ustro­jio sve to, {to si pre­`i­veo, da bi te po­
no­vo pri­veo Cr­kvi."
Da­nas ovaj do­bri mla­di} pla­me­no bla­go­da­ri Bo­gu qu­ba­vi, na­{em
Hri­stu, za bla­gost ko­ju je po­ka­zao "ustro­jiv­{i" ovo is­ku­{a­va­we bo­
le­{}u.
On se tru­di da svag­da bu­de s Wim i iz du­bi­ne du­{e se mo­li da
Go­spod ceo svet pri­ve­de Se­bi, mo­li­tva­ma We­go­vog iza­bra­nog sa­su­da,
star­ca Paj­si­ja.
Pri­med­ba:
Po­sto­ji vi­deo–ka­se­ta, sni­mqe­na u dvo­ri­{tu ke­li­je Pa­na­gu­da, na
ko­joj vi­di­mo star­ca ka­ko be­se­di s mo­na­si­ma i go­re­po­me­nu­tim mla­di­­
}em. Mo­`da }e ona ka­sni­je, ako bu­de vo­qa Bo­`i­ja, bi­ti umno­`e­na na
ko­rist na­{e bra­}e.
360 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Bi}e{ zdrav!
Pre­ma sa­ve­tu svog du­hov­nog oca, go­spo­din D. je 1989. g. do­{ao na
Sve­tu Go­ru i kod star­ca Paj­si­ja. Bi­la je to we­go­va pr­va po­se­ta.
Ve} na­red­ne, 1990. g, ovaj ~o­vek se raz­bo­leo od jed­nog te­{kog ob­li­
ka zlo­}ud­nog tu­mo­ra. Le­ka­ri su od­lu­~i­li da ga od­mah, ne gu­be­}i vre­me,
pod­vrg­nu bol­noj ope­ra­ci­ji, ko­jom }e uklo­ni­ti ovaj tu­mor.
Na­kon ope­ra­ci­je i ubr­za­ne he­mo­te­ra­pi­je, le­ka­ri su se uve­ri­li da
se zdrav­stve­no sta­we ovog ~o­ve­ka jo{ vi­{e po­gor­{a­lo. Go­spo­din D.
je ta­da oti­{ao na Sve­tu Go­ru, po­se­tio star­ca Paj­si­ja i is­pri­~ao mu
o svo­joj bo­le­sti.
Sta­rac ga je s qu­ba­vqu i bla­go­{}u po­veo u svo­ju ka­pe­li­cu, gde se
ne­ko vre­me mo­lio sa ve­li­kim bo­lom. Ka­da je za­vr­{io, dao mu je da po­pi­
je osve­{ta­nu vo­di­cu. Za­tim mu je po­klo­nio bro­ja­ni­cu i ohra­brio ga.
"Ne bri­ni, uz po­mo} Bo­`i­ju sve }e bi­ti do­bro! Bi­}e{ zdrav. Sa­mo
se mo­li i bu­di sa Bo­gom ko­li­ko god mo­`e{, idi u cr­kvu, is­po­ve­daj se
i pri­~e­{}uj sa­gla­sno sa­ve­ti­ma tvog du­hov­ni­ka."
Go­spo­din D. je od star­ca oti­{ao sa bez­gra­ni~­nim po­ve­re­wem i
is­pu­wen na­dom. Kad je s osta­lim po­klo­ni­ci­ma do­{ao u ma­na­stir Ku­
tlu­mu{, se­de­li su kod iz­vo­ra i raz­go­va­ra­li. Tu je go­spo­din D. iz­gu­bio
bro­ja­ni­cu ko­ju je do­bio od star­ca i ko­ju je zbog to­ga sma­trao ne­pro­ce­
wi­vim bla­go­slo­vom. Go­spo­din D. je zbog to­ga bio u`a­sno uz­ne­mi­ren.
Me­|u­tim, kad je po­no­vo oti­{ao kod star­ca na raz­go­vor, do­go­di­lo se
sle­de­}e.
Je­dan od we­go­vih pri­ja­te­qa, s ko­jim je oti­{ao u star­~e­vu ke­li­ju,
za­tra­`io je od star­ca jed­nu bro­ja­ni­cu. Sta­rac mu je re­kao da ih vi­{e
ne­ma ali je, pre ne­go {to }e po­}i, po­zvao go­spo­di­na D., dao mu dru­gu
bro­ja­ni­cu, na­sme­{io se i ka­zao:
"Zar ti ni­sam re­kao da se ne bri­ne{?"
Go­spo­din D. je bio sve­stan da je sta­rac svo­jim ~i­stim du­{ev­nim
o~i­ma vi­deo da je on iz­gu­bio bro­ja­ni­cu i da se zbog to­ga sil­no uz­ne­mi­
rio. Ta­ko se i na de­lu uve­rio da }e mu sta­rac uisti­nu po­mo­}i svo­jim
mo­li­tva­ma. Od ta­da je pro­{lo {est go­di­na, a on je, bla­go­da­re­}i star­
~e­vim mo­li­tva­ma, sve do da­nas zdrav, pre­va­zi­{av­{i sve pret­po­stav­ke
i ro­ko­ve ko­je su da­va­li le­ka­ri.
* * *
"Sve­tu su da­nas, vi­{e ne­go ikad, po­treb­ni do­bri sve­{te­ni­ci i
du­hov­ni­ci, jer zbog osku­di­ce u wi­ma cr­kve osta­ju pra­zne, dok se psi­
hi­ja­trij­ske kli­ni­ke, za­tvo­ri i bol­ni­ce sve vi­{e pu­ne", re­kao je sta­
rac Paj­si­je.
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 361
* * *
Sve­{te­ni­ci, ko­ji ima­ju `e­ne i de­cu, svo­jom do­brom i uzor­nom
po­ro­di­com tre­ba da pred­sta­vqa­ju pri­mer ko­ji }e po­dra­`a­va­ti svi
qu­di, po­seb­no u na­{e vre­me, kad se te­me­qi po­ro­di­ce is­ko­re­wu­ju iz
bo­le­snog dru­{tva."
Smirenima se daje blagodat
Sta­rac je jed­nom bra­tu, sve­{te­ni­ku u pra­vo­slav­noj op­{ti­ni u
Ame­ri­ci, sa­ve­to­vao sle­de­}e:
"Onaj, ko je sve­stan svo­je ogre­ho­vqe­no­sti, ose­}a naj­ve­}u na­du i
ute­hu. On ne o~a­ja­va, jer je ve­li­ka we­go­va ve­ra u Bo­ga. Bog ima ta­ko
ve­li­ku i ~i­stu qu­bav pre­ma Svom stvo­re­wu, ~o­ve­ku, ka­kvu mi ne mo­
`e­mo ni da za­mi­sli­mo. Ta qu­bav Bo­`i­ja ~e­sto nam ne do­pu­{ta da
vi­di­mo sa­me se­be, od­no­sno da vi­di­mo ka­kvi smo za­i­sta, jer ne bi­smo
mo­gli da pod­ne­se­mo svo­je ne­sre}­no sta­we. Ako ne uz­na­pre­du­je­mo u smi­
re­wu, na{ do­bri Otac ne­}e do­pu­sti­ti da vi­di­mo svo­ju skver­nu, jer bi
u tom slu­~a­ju ego­iz­ am do­veo na­{u du­{u do bez­um ­ qa i o~a­ja­wa, a one
naj­sla­bi­je i do sa­mo­u­bi­stva. Do­bri Bog nas pro­sve­tqu­je i do­pu­{ta
da vi­di­mo sa­mo ono, {to mo­`e­mo da pod­ne­se­mo, da bi nam po­ste­pe­no
ot­kri­vao sve vi­{e i vi­{e.
Su­ze su dar Bo­`i­ji. Ne bi tre­ba­lo da od Bo­ga tra­`i­mo da nam
po­da­ri po­seb­ne bla­go­dat­ne da­ro­ve, kao {to su su­ze i sl. Tre­ba­lo bi
da se mo­li­mo sa­mo da nam da po­ka­ja­we i je­di­no bi o to­me tre­ba­lo i
da bri­ne­mo. S po­ka­ja­wem do­la­zi i "ca­ri­ca", tj. smi­re­we, i ~im ga Bog
pri­me­ti u ~o­ve­ko­voj du­{i, On se uspo­ko­ja­va. Ta­da nam da­je sve, i sve
bla­go­dat­ne da­ro­ve za­jed­no! On je to i obe­}ao, go­vo­re­}i: Bog se gor­di­ma
pro­ti­vi, a smi­re­ni­ma da­je bla­go­dat."
Sve }e biti dobro
Je­dan od u~e­ni­ka Ato­ni­ja­de (Aton­ske {ko­le), de­~ak ko­ji je po­ti­
cao iz mno­go­~la­ne po­ro­di­ce, mno­go je tu­go­vao {to we­go­va naj­sta­ri­ja
se­stra ni­je mo­gla da se uda, dok su one mla­|e ve} ima­le sre}­ne po­ro­di­
ce. Kad god bi do­{lo vre­me za svad­bu, do­go­di­lo bi se ne­{to i svad­ba je
pro­pa­da­la. De­~ak je od­lu­~io da ode kod star­ca, da zba­ci te­{ko bre­me
svo­je tu­ge i da za­tra­`i od we­ga da se po­mo­li, da Bog po­mog­ne we­go­voj
se­stri da se uda. Sta­rac je ovom ma­lom, za­bri­nu­tom po­se­ti­o­cu re­kao
da pre­ne­se se­stri da ode na op­{tu is­po­vest i, {to je ka­rak­te­ri­sti~­
no za we­ga, obe­}ao da }e sve bi­ti do­bro.
Star­~e­va mo­li­tva je od­mah po­mo­gla, i we­go­va se­stra se po­sle ~e­ti­
ri me­se­ca uda­la.
362 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Bila je u komi
Je­dan u~e­nik Ato­ni­ja­de, ko­ji je ta­ko­|e po­ti­cao iz mno­go­broj­ne
po­ro­di­ce, imao je te­{ko bo­le­snu maj­ku. Ona je ve} du­go le­`a­la u ko­
mi i le­ka­ri ni na ko­ji na­~in ni­su mo­gli da joj po­mog­nu. Ovaj u~e­nik
je vr­lo do­bro znao da bi se u tom te­{kom po­lo­`a­ju sa­mo star­~e­vim
po­sre­do­va­wem mo­glo do­}i do re­{e­wa. Si­{ao je do we­go­ve ke­li­je i ot­
krio mu svoj bol. Sta­rac ga je umi­rio i, kao i obi~­no, ube­dio da }e
sve bi­ti do­bro.
Za­hva­qu­ju­}i star­~e­vim mo­li­tva­ma, maj­ka je usko­ro ozdra­vi­la. U
to vre­me su tro­ji­ca bra­}e iz ove po­ro­di­ce po­ha­|a­la Aton­sku {ko­lu
i, ~im su do­bi­la ovu vest, de­ca su po­sko­~i­la od ra­do­sti, bla­go­da­re­}i
Bo­gu Ko­ji je star­~e­vim mo­li­tva­ma od­mah po­da­rio zdra­vqe wi­ho­voj
maj­ci.
* * *
Sta­rac je svag­da po­ka­zi­vao ve­li­ko in­te­re­so­va­we za ma­le u~e­ni­ke
Ato­ni­ja­de i ra­do­vao se kad bi ih vi­deo ode­ve­ne u ra­se. Po­re­dio ih je
sa an­|el­~i­}i­ma. U~e­ni­ci su, sa svo­je stra­ne, ga­ji­li an­gel­sku qu­bav
pre­ma star­cu i zbog to­ga su se to­kom {kol­ske go­di­ne u gru­pa­ma spu­
{ta­li ka we­go­voj ke­li­ji. On bi ta­da ~e­sto osta­vqao na­rod, li~­no
ih pri­mao i raz­go­va­rao o wi­ho­vim pro­ble­mi­ma. Po­ne­kad im je ~i­tao
tekst du­hov­nog sa­dr­`a­ja a po­ne­kad ka­zi­vao isto­ri­je pod­vi­`ni­ka iz
Sve­to­gor­skog Sta­re~­ni­ka, ko­ji su do­sti­gli vi­sok ste­pen vr­li­ne. Uvek
je na­sto­jao da im po­mog­ne na li~­nom pla­nu, da re­{i pro­ble­me wi­ho­
vog uz­ra­sta i ra­zno­li­ka pi­ta­wa s ko­ji­ma se mla­di da­nas su­o­~a­va­ju.
Sta­rac je sa mu­dro­{}u u~i­te­qa po­mo­gao sva­kom u~e­ni­ku u we­go­vim
lu­ta­wi­ma.
Mno­gi u~e­ni­ci Ato­ni­ja­de udo­sto­ji­li su se da, za­jed­no sa star­cem,
pre­`i­ve do­ga­|a­je ko­ji su osta­vi­li ne­iz­bri­si­ve tra­go­ve u wi­ho­vom de­
ti­wim du­{a­ma. Od­la­ze­}i sa osve­{ta­nog me­sta Sve­te Go­re, sa so­bom
su no­si­li du­hov­ni dar ve­re i uve­re­wa da je `iv Go­spod i da je di­van
u sve­ti­ma svo­jim.
Na­ve­{}e­mo ov­de ne­ko­li­ko pri­me­ra.
Je­dan u~e­nik je star­cu Paj­si­ju do­neo hleb iz Ka­re­je. Sta­rac je u
to vre­me bio sam i pri­mio je ovog u~e­ni­ka s ve­li­kom qu­ba­vqu. Po­
nu­dio mu je da sed­ne na je­dan pa­wi}, ko­ji je u "go­sto­prim­ni­ci pod
ve­drim ne­bom" slu­`io ume­sto sto­li­ce. Dok su raz­go­va­ra­li, sta­rac je
od­lo­mio ko­ma­di} hle­ba i isit­nio ga na dla­nu. Za­tim je, na o~i­gled
svom za­di­vqe­nom ma­lom po­se­ti­o­cu, sta­rac po­zvao pti­cu! Ona je od­mah
po­slu­{a­la i, do­le­tev­{i, se­la na star­~e­vo ra­me, oda­kle je sle­te­la na
we­gov dlan i po­~e­la da kqu­ca mr­vi­ce hle­ba.
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 363
"Ne pla­{i se, on je na{", re­kao je sta­rac, obra­}a­ju­}i se pti­ci.
Za­tim se okre­nuo ka u~e­ni­ku i re­kao:
"Da­nas ti je Pre­sve­ta Bo­go­ro­di­ca da­la ma­lo sla­do­sti. Uvek se se­­
}aj to­ga, i usled to­ga pod­sti­~i se­be na do­bro!"
Na `a­lost, u tom tre­nut­ku su se za­~u­li gla­so­vi i ko­ra­ci na sta­zi,
i sta­rac je bio pri­nu­|en da ka­`e pti­ci:
"Sad }e{ mo­ra­ti da od­le­ti{, jer do­la­zi na­rod!"
* * *
Gru­pa u~e­ni­ka iz Ato­ni­ja­de, me­|u ko­ji­ma je bio i je­dan no­vi bo­go­
slov, spu­sti­la se niz sta­zu da bi uze­la star­~ev bla­go­slov. U tre­nut­ku
kad je sta­rac oti­{ao u ke­li­ju po po­slu­`e­we, no­vi u~e­nik je upi­tao:
"Da li ovaj sta­rac ima u~e­ni­ka?"
Ob­ja­sni­li su mu da sta­rac Paj­si­je u svo­joj ke­li­ji ne­ma po­slu­{ni­
ka i da `i­vi sam. No­vi u~e­nik je spon­ta­no upi­tao:
"[ta to go­vo­ri­te? Da li }e me pri­mi­ti ako za­tra­`im da osta­nem
kod we­ga kao po­slu­{nik?"
Po­sle ne­ko­li­ko mi­nu­ta, sta­rac je do­neo po­slu­`e­we. Na­kon du­hov­
ne be­se­de, de­ca su usta­la i pri­pre­ma­la se da po­|u i, kao i obi~­no,
pri­stu­pi­la da uzmu bla­go­slov. Me­|u­tim, ka­da je no­vi u~e­nik pri­{ao
da se po­klo­ni star­cu Paj­si­ju, on ga je za­u­sta­vio i re­kao:
"Hej, a ku­da si ti po­{ao? Zar ne­}e{ osta­ti ov­de sa mnom?"
* * *
U su­bo­tu po­pod­ne, dru­ga gru­pa u~e­ni­ka i sta­re­{i­na ko­ji ih je
pra­tio si­{li su do ke­li­je Pa­na­gu­da s ci­qem da po­se­te star­ca. Dok
su i{li sta­zi­com, je­dan od wih upi­tao je vo­|u gru­pe:
"Ako od star­ca za­tra­`im vu­nu za bro­ja­ni­ce, ho­}e li mi da­ti?"
"Ako ima, da­}e ti", od­go­vo­rio je on.
Do­{li su do skrom­ne star­~e­ve ke­li­je, raz­go­va­ra­li s wim i, kad je
do­{lo vre­me da po­|u, po­~e­li su da se opra­{ta­ju. ^im je do­{ao red na
u~e­ni­ka ko­ji je tra­`io vu­nu, sta­rac se za­u­sta­vio i re­kao:
"Sa­~e­kaj ma­lo, do­ne­}u ti vu­nu ko­ju si tra­`io!"
Ni­ko se ni­je na­sa­mo vi­deo sa star­cem, ni­ko mu o to­me ni­je go­vo­
rio. Me­|u­tim, za we­gov du­hov­ni "ra­dar" ni­{ta ni­je osta­ja­lo ne­pri­
me­}e­no!
* * *
Osim u~e­ni­ka, sta­rac je du­hov­no ukre­pqi­vao i pre­da­va­~e Ato­ni­
ja­de. Mno­gi od wih su ve­o­ma ~e­sto si­la­zi­li do Pa­na­gu­de i iz­no­si­li
svo­je pro­ble­me.
Je­dan pre­da­va~ je bio is­ku­{a­van ti­me {to no­}i­ma ni­je mo­gao da
spa­va, i ni­je bio u sta­wu da sam pre­va­zi­|e ovaj pro­blem. Od­lu­~io je
364 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
da ode kod star­ca. Iako no­}u ni­je pri­mao po­se­ti­o­ce, sta­rac je, vi­
dev­{i stra­da­we ovog pre­da­va­~a, ra­do pri­stao da ga pri­mi u ma­lom
ar­hon­da­ri­ku [go­sto­prim­ni­ci].
Pre­da­va~ je za­tim pri­~ao da je ta­da pr­vi put za­spao po­sle to­li­ko
da­na ne­sa­ni­ce. Od tog vre­me­na, ose­}ao je jo{ ve­}u qu­bav i po­{to­va­we
pre­ma star­cu Paj­si­ju.
Sta­rac je, s jed­ne stra­ne, pre­da­va­~i­ma sa­ve­to­vao da bu­du smi­re­ni i
da na­sto­je da po­bu­de in­te­re­so­va­we u~e­ni­ka ta­ko {to }e im po­ma­ga­ti.
S dru­ge stra­ne, i u~e­ni­ci­ma je sa­ve­to­vao da pre­ma pre­da­va­~i­ma po­ka­
`u po­{to­va­we i da se po­na­{a­ju ona­ko, ka­ko do­li­ku­je bo­go­slo­vi­ma.
Svi­ma je, me­|u­tim, i pre­da­va­~i­ma i bo­go­slo­vi­ma, na­gla­{a­vao po­se­ban
bla­go­slov ka­kav ima­ju oni, na­la­ze­}i se u toj {ko­li ko­ja pri­pa­da Gra­
di­ni Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce. "Zbog tog bla­go­slo­va, na va­ma je i ve­li­ka
od­go­vor­nost. Po­treb­no je da po­ma­`e­te i da, osim sa­me se­be, pro­sve­tqu­
je­te i osta­lu bra­}u, ko­ja ko­ra­~a­ju po ta­mi sa­vre­me­nog dru­{tva!"
Taj brak treba da se ostvari!
Mla­di I. upo­znao je jed­nu de­voj­ku ko­ja mu se ve­o­ma do­pa­la i po­mi­
{qao je da se s wom o`e­ni. ^im se uve­rio da se we­go­vo sr­ce s qu­ba­vqu
pri­kla­wa toj de­voj­ci, od­lu­~io je da je za­pro­si. Me­|u­tim ~im je do­neo
ta­kvu od­lu­ku, po­ja­vi­li su se te­{ki pro­ble­mi, ko­ji su mla­di­}a pri­mo­
ra­li da raz­mi­sli ne sa­mo o ono­me {to je we­mu ugod­no, ne­go i o ono­me
{to je bla­ga, ugod­na i sa­vr­{e­na vo­qa Hri­sto­va. Osim to­ga, mla­di}
ni­ka­da ni­je ve­ro­vao sa­mo­me se­bi, ne­go je svag­da te­`io da sle­di po­uk
­e
du­hov­no opit­ni­jih od we­ga.
Od­lu­~io je da ode na Sve­tu Go­ru i da po­se­ti star­ca, ka­ko bi ~uo
we­go­vo mi­{qe­we o tom pi­ta­wu: da li da se o`e­ni sa tom de­voj­kom
ili ne?
Iako de­voj­ku ni­je po­zna­vao, sta­rac ju je de­taq­no opi­sao i po­me­nuo
du­{ev­ni mir we­go­ve bu­du­}e su­pru­ge. Osim to­ga, pro­na­{ao je i pra­vi
uzrok pro­ble­ma, s ko­ji­ma se mla­di} su­o­~io.
I. je do­slov­no za­ne­meo. Ni­je mo­gao ni da za­mi­sli da }e sta­rac uz
bla­go­dat Bo­`i­ju raz­re­{i­ti pro­ble­me ko­ji su se we­mu ~i­ni­li ve­li­ki
kao pla­ni­na!
"Taj brak tre­ba da se ostva­ri", sa­ve­to­vao je sta­rac.
Po­red to­ga, sta­rac je do­dao:
"Ako ne uzme{ ovu de­voj­ku i ako o`e­ni{ dru­gu, znaj da ova dru­ga
u jed­nom tre­nut­ku vi­{e ne­}e bi­ti tvo­ja!"
Kad mu je sta­rac ovo re­kao, mla­di} se uve­rio da je to vo­qa Bo­`i­ja,
i o`e­nio se de­voj­kom ko­ja mu se do­pa­da­la.
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 365
Uze}u samo ono, {to je iz tvoje ba{te!
K. je od­lu­~io da ode na Sve­tu Go­ru i da ta­mo po­se­ti star­ca Paj­si­
ja. Kad se pri­pre­mio za put, po­mi­slio je da bi tre­ba­lo da mu ne­{to
od­ne­se kao dar. Bu­du­}i da je `u­rio, ~i­ni­lo mu se da }e naj­po­god­ni­je
bi­ti da mu po­ne­se ne­{to iz svo­je ba­{te. Oti­{ao je ta­mo i od­se­kao
ne­ko­li­ko ti­kvi­ca. Me­|u­tim, ka­ko im jo{ ni­je bi­lo vre­me, ti­kvi­ce
su jo{ bi­le pri­li~­no ma­le, pa je on oti­{ao u su­se­do­vu ba­{tu, ko­ja se
na­la­zi­la ne­po­sred­no uz we­go­vu. Ta­mo je od­se­kao jo{ ne­ko­li­ko ti­kvi­ca
i do­dao ih oni­ma svo­jim.
K. je, da­kle, po­se­tio star­ca. On ga je ra­do­sno pri­mio, po­slu­`io
ra­tlu­kom i vo­dom, a za­tim sa­slu­{ao raz­log we­go­ve po­se­te. Na sva­ko
we­go­vo pi­ta­we sta­rac je da­vao mu­dar od­go­vor, i K. je bio ve­o­ma za­do­vo­
qan. Kad je do­bio po­treb­ne sa­ve­te, K. je ustao, za­hva­lio star­cu i uzeo
we­gov bla­go­slov. Za­tim je star­cu dao vre­}u sa ti­kvi­ca­ma i re­kao:
"Ni­sam imao ni­{ta dru­go, pa sam Vam kao dar do­neo ne­ko­li­ko
ti­kvi­ca iz mo­je ba­{te."
"Ve­o­ma sam ti za­hva­lan", od­go­vo­rio je sta­rac, "ali, ipak, sa­~e­kaj
ma­lo!"
Sta­rac je iz­va­dio ti­kvi­ce, ne­ke od wih iz­dvo­jio i re­kao:
"K., uze­}u sa­mo one ko­je su iz tvo­je ba­{te i ko­je si za­lio sop­stve­
nim zno­jem! Osta­le, ko­je si ukrao od su­se­da, no­si! Ne­}u da ih uzmem!
Vra­ti ih su­se­du i vi­{e ne uzi­maj tu­|e stva­ri! Kra­|a je ozbi­qan greh,
za­to se ne ukra­di i na­la­zi me­|u de­set Bo­`i­jih za­po­ve­sti!"
Po­se­ti­lac je bio kao gro­mom po­go­|en, jer je sta­rac ot­krio we­go­
vo de­lo!
Starac je sve znao!
Jed­nog po­po­dne­va, niz sta­zi­cu ko­ja vo­di ka ke­li­ji star­ca Paj­si­ja
si­la­zi­lo je ne­ko­li­ko po­klo­ni­ka. Me­|u wi­ma je bio i I., ko­ji je sa­da
pr­vi put po­se­}i­vao Sve­tu Go­ru i star­ca. Mno­go je slu­{ao o we­mu ta­
ko da je sa­da, dok se spu­{tao ka ke­li­ji, mno­{tvo ose­}a­wa pre­pla­vi­lo
we­go­vu du­{u. Te­{ko je opi­sa­ti we­go­vo us­hi­}e­we i ra­dost kad je ~uo da
ga sta­rac oslo­vqa­va po ime­nu, iako se ra­ni­je ni­ka­da ni­su sre­li!
"Pri­|i, I.! Re­ci mi ~e­do, za­{to si se to­li­ko na­mu­~io da iz So­lu­
na do­|e{ ova­mo? Zar si bo­le­stan? Ili mo­`da ne zna{ da ja ne is­po­
ve­dam? Da li si ova­mo do­{ao na is­po­vest?"
I. je bio sa­svim zbu­wen zbog ovog neo­~e­ki­va­nog pri­je­ma i za­di­vio
se {to je sta­rac znao sve!
"Da, star­~e", od­go­vo­rio je on. "Odav­no me mu­~i mno­{tvo pro­ble­ma,
i hteo sam da se is­po­ve­dim. Za­to sam i od­lu­~io da do­|em kod vas."
366 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Sta­rac mu je po­nu­dio da sed­ne, po­slu­`io ga i ob­ja­snio:
"Vi­di{, bla­go­slo­ve­no mo­je ~e­do, ja sam prost mo­nah a ne is­po­ved­
nik, i za­to i ne is­po­ve­dam. Slu­{aj, na is­po­vest }e{ oti­}i sa­mo kod
is­po­ved­ni­ka, a ja }u se po­mo­li­ti za te­be!"
I. se ras­pi­tao za jo{ ne­ke pro­ble­me a za­tim oti­{ao. We­go­va du­{a,
is­pu­we­na bla­go­dar­no­{}u, pro­sla­vqa­la je Bo­ga Ko­ji ga je udo­sto­jio da
vi­di star­ca i da ose­ti dej­stvo­va­we bo­`an­stve­ne bla­go­da­ti.
Taj opit ga je u ve­li­koj me­ri utvr­dio u we­go­voj ve­ri u Hri­sta.
O starici koja je po`elela mu~eni{tvo
Sta­rac je ~e­sto po­na­vqao da Hri­stos uvek gle­da na sklo­no­sti sr­
ca i da su­di sa­gla­sno na­{oj do­broj ili lo­{oj vo­qi. Da bi­smo to raz­u­
me­li, na­vo­dio nam je je­dan pri­mer: bi­la je to pri­~a o sta­ri­ci ko­ja je
`i­ve­la u Al­ba­ni­ji u vre­me re­`i­ma En­ve­ra Ho­xe.
"Ži­ve­la je ta­mo jed­na sta­ri­ca, ko­ja je bi­la ve­o­ma po­bo­`na. Ta­da­
{wi re­`im je pro­go­nio hri­{}a­ne i oni, ko­ji su sa­~u­va­li ve­ru, bi­li
su iz­lo­`e­ni mno­gim mu­~e­wi­ma. Jed­nom pri­li­kom, sta­ri­ca se mo­li­la
iz­ra­`a­va­ju­}i pla­me­nu `e­qu da bu­de mu­~e­ni­ca za Hri­sta. U vre­me ove
mo­li­tve, pred wom se po­ja­vio na{ Go­spod i upi­tao {ta `e­li. Ona Mu
je od­go­vo­ri­la da ima sil­nu `e­qu da po­stra­da za We­ga. Go­spod joj se
slat­ko na­sme­{io, ali je `e­leo da sta­ri­cu na­u­~i istin­skom smi­re­wu:
"Idi kod va­{eg sve­{te­ni­ka i raz­go­va­raj sa wim, a on­da u~i­ni ono
{to ti on ka­`e!"
^im je to re­kao, Go­spod je istog tre­nut­ka i{­~e­zao.
Sta­ri­ca ni­je okle­va­la ne­go je po­`u­ri­la da pro­na­|e sve­{te­ni­ka
ko­ji }e joj do­pu­sti­ti mu­~e­ni­{tvo. Me­|u­tim, sve­{te­nik se to­me us­pro­
ti­vio i ni­je joj dao bla­go­slov.
Sta­ri­ca je bi­la ve­o­ma uz­ne­mi­re­na. Do­{la je ku­}i i bi­la ne­u­te­
{na. Ta­da se ovoj pro­stoj i po­bo­`noj sta­ri­ci po­no­vo ja­vio Hri­stos
i re­kao:
'Ne `a­lo­sti se! Ti si, pre­ma svo­joj slo­bod­noj vo­qi, u Mo­jim o~i­ma
ve} mu­~e­ni­ca, i do­bi­}e{ ve­nac i na­gra­du mu­~e­ni­ka!'
Do­bri Bog vi­di ~o­ve­ko­ve sklo­no­sti i u skla­du s tim su­di i oprav­
da­va, uzi­ma­ju­}i u ob­zir olak­{a­va­ju­}e okol­no­sti za ~o­ve­ka."
Bog ho}e da se spase vascela Wegova tvorevina
Jed­nog bra­ta mu­~i­la je sle­de­}a ne­do­u­mi­ca:
"Star­~e, da li Bog mo­`e da spa­se |a­vo­la?"
"Bog sve mo­`e! Za Bo­ga ne po­sto­ji ne­mo­gu­}e. Te­{ko­}e po­ti­~u od
nas, kad ne­}e­mo da se smi­ri­mo. Bog, Ko­ji je qu­bav, ho­}e da se spa­se
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 367
vas­ce­la We­go­va tvo­re­vi­na, pa pre­ma to­me i |a­vo. Me­|u­tim, |a­vo ne­}e
da se smi­ri i da se po­ka­je!
Jed­nom pri­li­kom, kad sam se mo­lio za vas­ce­lu tvo­re­vi­nu, ustao
sam i po­~eo da se mo­lim da Bog po­mog­ne i |a­vo­lu. Bog je ta­da ustro­jio
(do­pu­stio) da se pre­da mnom po­ja­vi |a­vo i u vre­me, dok sam ja ja­di­ko­
vao zbog we­ga, on se gro­ho­tom sme­jao i ru­gao mi se. To je za me­ne bio
mo­men­tal­ni od­go­vor Bo­`i­ji ko­ji mi je po­ka­zao da On `e­li da se i
|a­vo spa­se, ali da sam |a­vo to ne­}e."
On je sve video kao dobro
Star­~e­va do­bro­ta bi­la je neo­pi­si­va. Ra­do­sno je bi­lo vi­de­ti ka­ko
on sve po­sma­tra s do­brom po­mi­{qu. Ka­rak­te­ri­sti­~an je we­gov raz­go­
vor s jed­nim bra­tom, ko­ji je do­{ao sa Ki­pra da bi ga po­se­tio.
Sta­rac je upi­tao:
"Ka­ko je taj i taj mo­nah iz obi­te­qi..?"
"Lo­{e, po­vio se i po­gr­bio", od­go­vo­rio je ovaj brat.
"Ka­da je u kla­su mno­go zr­na, on se po­vi­ja! I otac … ima mno­go
plo­do­va!"
Sta­rac je za­tim upi­tao za dru­gog sve­{te­ni­ka:
"Ka­ko je otac T.?"
"Oh, star­~e, on je u ve­o­ma te­{kom po­lo­`a­ju!"
"Vi­di{, taj te­`ak po­lo­`aj }e za we­ga bi­ti lak put u dru­gi `i­vot,
ne­be­ski i ve~­ni!"
Znaj da }u se moliti za tebe!
U zi­mu 1991. dru­gi sin go­spo­|e E., ko­jem je bi­lo 27 go­di­na, vi­deo
je u snu star­ca Paj­si­ja (ra­ni­je ga ni­ka­da ni­je vi­deo i sa­mo je slu­{ao
o we­mu). U tom snu, sta­rac mu je re­kao:
"Ja sam sta­rac Paj­si­je."
Uju­tro je is­pri­~ao maj­ci o ovom no}­nom vi­|e­wu. Za­tra­`io je od
we da mu ga opi­{e i uve­rio se da sta­rac, ko­jeg je vi­deo u snu, sa­svim
od­go­va­ra tom opi­su. Bio je to raz­log da ovaj mla­di} po­`e­li da po­se­
ti star­ca.
U vre­me kad je sta­rac si­{ao sa Sve­te Go­re i do­{ao u isi­ha­sti­ri­on
(is­po­sni­cu) Sve­tog Jo­va­na Bo­go­slo­va, mla­di} je po­{ao da ga po­se­ti.
Is­pri­~ao je star­cu o vi­|e­wu ko­je je imao u snu a ovaj ga je, sme­ju­}i se,
za­gr­lio i re­kao:
"I ka­ko ti sad to iz­gle­da? Da li sam ona­kav, ka­kvog si me vi­deo
u snu?"
368 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Ne sa­~e­kav­{i od­go­vor, sta­rac je po­~eo da se ras­pi­tu­je o we­go­vom
u~e­wu i po­slu. Dao mu je ne­ko­li­ko sa­ve­ta i bla­go­slo­vio ga, a za­tim
mu po­klo­nio krst i re­kao:
"Znaj da }u se mo­li­ti za te­be!"
U ju­lu 1991. mla­di­}a su ot­pu­sti­li s po­sla (ra­dio je kao no­vi­nar
u jed­noj ra­dio–sta­ni­ci). Ne­ko­li­ko me­se­ci bio je bez po­sla, a on­da
je pre­dao mol­bu za pri­jem u dru­gu ra­dio–sta­ni­cu. O~e­ki­vao je da ga
naj­zad pri­me.
Do­{ao je ja­nu­ar 1992. go­di­ne. Na dan 6. ja­nu­a­ra raz­go­va­rao je sa
svo­jom maj­kom. Ona se uve­ri­la da je mla­di} ve­o­ma raz­o­~a­ran zbog ot­
ka­za i ne­mo­gu}­no­sti da pro­na­|e po­sao. Da ne bi uz­ne­mi­ra­vao maj­ku,
od­lu­~io je da pro­{e­ta i da se oslo­bo­di bri­ga. Me­|u­tim, we­go­va do­
bra maj­ka bi­la je ve­o­ma za­bri­nu­ta, vi­dev­{i da se on na­la­zi u ta­kvom
sta­wu. Du­go je se­de­la i raz­mi­{qa­la ko bi mu mo­gao po­mo­}i, ali ni­je
na­la­zi­la ni­ka­kvo re­{e­we. Od­jed­nom se se­ti­la star­ca i we­go­vog obe­­
}a­wa da }e se mo­li­ti za we­nog si­na. Uze­la je krst ko­ji mu je sta­rac
po­klo­nio, po­bo­`no se pre­kr­sti­la i sa ve­rom, smi­re­no i usrd­no, po­~e­
la da se mo­li star­cu:
"Star­~e, po­{to sam mno­go gre­{na, ne smem ni­{ta da tra­`im od
Bo­ga i od Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce. Za­to te sad mo­lim da ti, ko­ji ima{
od­va­`nost pred Wi­ma, za­mo­li{ Bo­go­ro­di­cu da on naj­pre bu­de `iv i
zdrav, a za­tim i da ubr­zo na­|e po­sao, jer mno­go pa­ti i stra­da."
Bi­lo je 3 sa­ta po­pod­ne kad se do­bra ma­ti mo­li­la star­cu. U pet sa­
ti je po­zvo­nio te­le­fon. Maj­ka se ja­vi­la i, na svo­je ogrom­no ~u­|e­we,
za­~u­la sle­de­}e:
"Do­bro ve­~e! Ja sam go­spo­din L., di­rek­tor ra­dio–sta­ni­ce. Mo­lim
Vas da ka­`e­te si­nu da mi se do 6 sa­ti ja­vi na ovaj broj, jer }u do tog
vre­me­na bi­ti u kan­ce­la­ri­ji. Ako iz ne­kog raz­lo­ga ne bu­de mo­gao da
se ja­vi, re­ci­te da su­tra uju­tro u 9 sa­ti do­|e u ra­dio–sta­ni­cu, jer ga
ta­mo ~e­ka po­sao!"
Ne mo­gu se opi­sa­ti ose­}a­wa ko­ja su maj­ku pre­pla­vi­la zbog ta­ko
br­zog dej­stvo­va­wa star­ca Paj­si­ja. Ni­je mo­gla da po­ve­ru­je da se to do­
ga­|a na ja­vi a ne u snu. Wen sin je su­tra­dan do­bio po­sao, ta­ko da je
i na de­lu do­ka­za­no da sta­rac slu­{a i pri­ti­~e u po­mo}, ~ak i ako su
oni, ko­ji ga pri­zi­va­ju, da­le­ko. Na­rav­no, i ov­de je pre­vas­hod­no dej­stvo­
vao Sr­ce­vi­dac Bog, Ko­ji uvek pa­`qi­vo slu­{a i vi­di sr­ca ko­ja pa­te;
me­|u­tim, ma­lo je oru­|a (tj. qu­di) kroz ko­je On dej­stvu­je. Je­dan od wih
bio je i sta­rac Paj­si­je, ko­ji je uvek na­sto­jao da pri­jem­nik we­go­vog
sr­ca bu­de ~ist i uz­dig­nut iz­nad sve­ga zem­nog, ka­ko bi bio u sta­wu da
od­mah pri­mi du­hov­ne sig­na­le ko­ji su mu upu­}e­ni.
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 369
@iveo je u stawu, u kakvom se ~ovek nalazio pre pada
Sje­di­niv­{i se s je­di­nom Qu­ba­vqu, sa Hri­stom, star­~ev duh se
pre­i­spu­nio kraj­wom bla­go­{}u pre­ma svim `i­vim bi­}i­ma. Po­sto­ji
mno­{tvo slu­~a­je­va ko­ji go­vo­re o we­go­voj qu­ba­vi pre­ma be­slo­ve­snoj
tvo­re­vi­ni i mi }e­mo ov­de na­ve­sti ne­ko­li­ko ta­kvih pri­me­ra.
A. iz Alek­san­dro­po­li­sa (u Ma­loj Azi­ji) po­se­tio je jed­nom pri­li­
kom star­ca Paj­si­ja. Po­klo­nio mu se a za­tim vi­deo da je sta­rac uzeo
dvo­pek, da ga je isit­nio na dla­nu, okre­nuo gla­vu ka ne­bu i po­zvao
vrap­ca:
"Do­|i ova­mo! I ovaj A. je na{!"
Vra­bac je sle­teo, spu­stio se na we­gov dlan i spo­koj­no po­~eo da
kqu­ca mr­vi­ce. A. je za­ne­meo, bu­du­}i za­di­vqen ovim neo­bi~­nim pri­
zo­rom.
Na­kon iz­ve­snog vre­me­na, sta­rac se po­no­vo obra­tio vrap­cu:
"Idi sad, tre­ba­lo bi da raz­go­va­ram s mo­jim pri­ja­te­qem, ko­ji do­la­
zi iz Ma­le Azi­je, oda­kle i ja po­ti­~em!"
Kao do­bar po­slu­{nik, vra­bac ga je od­mah po­slu­{ao i od­le­teo.
^e­sto se do­ga­|a­lo da bra­}a i po­klo­ni­ci vi­de ka­ko pti­ce sle­}u i
spu­{ta­ju se na star­~e­ve ru­ke.
* * *
U vre­me kad je sta­rac `i­veo u ma­na­sti­ru Sto­mi u Ko­ni­ci, ova­mo
je ~e­sto do­la­zi­la we­go­va se­stra Hri­sti­na, ko­ja mu je iz Ko­ni­ce do­no­
si­la raz­ne stva­ri, kao {to je ode­}a i sl. Jed­nom pri­li­kom, od­lu­~i­la
je da sa so­bom po­ve­de i jed­nu pri­ja­te­qi­cu. Po­{to se na­ku­pi­lo mno­go
stva­ri ko­je je tre­ba­lo po­ne­ti, na­to­va­ri­le su ih na ko­wa i kre­nu­le.
Me­|u­tim, kad su do­{le do jed­nog ve­o­ma str­mog uspo­na, kow se upla­{io
i ni­je hteo da se po­me­ri sa me­sta. Po­~e­le su da po­vla­~e po­vo­dac, ali
je `i­vo­ti­wa i da­qe sta­ja­la kao uko­pa­na. Ta­da je jed­na od wih pri­{la
ot­po­za­di i po­~e­la da {i­ba ko­wa, dok je dru­ga po­vla­~i­la po­vo­dac. Ni
to ni­je po­mo­glo, jer kow ni­je ni po­mi­{qao da kre­ne. Na sve na­~i­ne
su po­ku­{a­va­le da ga po­kre­nu, ali sve je bi­lo uza­lud. Hri­sti­na je ta­da
sa­ma oti­{la u ma­na­stir i re­kla star­cu:
"Sa tim ko­wem se ne­{to neo­bi~­no de­{a­va, jer ne­}e da kre­ne! Sve
smo po­ku­{a­le, i ni­{ta ni­je po­mo­glo! [ta da ra­di­mo?"
"[ta da ra­di­te? Tom ko­wu se ni­{ta neo­bi~­no ne de­{a­va! Idi i
po­ve­di ga!"
"Ne, ka­`em ti da ne­}e da kre­ne! [ta jo{ da ti ka­`em?"
"Tom ko­wu se ni­{ta ~ud­no ne de­{a­va, vas dve ste ~ud­ne! Po­|i sa
mnom i vi­de­}e­mo da li je ta­ko ili ni­je!"
370 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Ubr­zo su sti­gli na me­sto na ko­jem je sta­jao kow. Sta­rac se pre­
kr­stio, uzeo po­vod­nik i kow je mir­no po­{ao na­pred! Že­ne su bi­le
za­pre­pa­{}e­ne i ni­su mo­gle da po­ve­ru­ju svo­jim o~i­ma. Ni do da­nas
ni­su u sta­wu da lo­gi~­ki ob­ja­sne, ka­ko to da je kow spo­koj­no po­{ao
za star­cem!
* * *
Jed­na po­ro­di­ca star­~e­vih ro­|a­ka pre­`i­vqa­va­la je te­{ku si­tu­a­ci­
ju. Kad su o to­me oba­ve­sti­li star­ca, on je kre­nuo iz ma­na­sti­ra Sto­mi
i do­{ao u Ko­ni­cu. Po­se­tio je wi­hov dom i sa­ve­to­vao im da pre­tr­pe,
jer je Bog, po Svo­joj ve­li­koj qu­ba­vi, do­pu­stio sve te te­{ko­}e s ci­qem
da se o~i­ste wi­ho­ve du­{e. Ta­da su mu se po­`a­li­li da su se raz­bo­le­
la dva pra­se­ta, ko­ja se va­qa­ju po sla­mi i sa­mo {to ni­su iz­dah­nu­la.
Sta­rac je od svo­je ro­|a­ke za­tra­`io da ga od­ve­de do me­sta, gde su se
na­la­zi­le bo­le­sne `i­vo­ti­we.
Kad su ta­mo sti­gli, sta­rac ih je pre­kr­stio i po­mo­lio se. Ži­vo­
ti­we su istog tre­nut­ka usta­le i vi­{e ni­su bo­lo­va­le. Ro­|a­ka se za­di­
vi­la, vi­dev­{i ka­ko je br­zo dej­stvo­va­la star­~e­va mo­li­tva. Ona sve
do da­nas s ra­do­{}u pri­~a o ono­me, ~e­ga ju je Bog udo­sto­jio da vi­di
svo­jim o~i­ma!
Sveti Duh nikoga ne sramoti!
Pro­~u­lo se da ne­ki sta­ri­ji du­hov­nik ima bla­go­dat Sve­to­ga Du­ha i
da, ka­ko su pri­~a­li, pred­vi­|a raz­ne stva­ri. Po­kre­nut bla­go­~e­sti­vom
ra­do­zna­lo­{}u, jed­nom pri­li­kom sam upi­tao star­ca {ta mi­sli o to­me
i o tom du­hov­ni­ku. On je, me­|u­tim, raz­go­vor skre­nuo na dru­gu te­mu.
Ka­sni­je sam ga po­no­vo za­pi­tao:
"Star­~e, ne­ki od na­{e bra­}e mir­ja­na go­vo­re raz­ne stva­ri o we­mu
i pre­po­ru­~u­ju ga je­dan dru­go­me. ^e­sto pi­ta­ju i za mo­je mi­{qe­we, ali
ja ne znam {ta da im od­go­vo­rim. Hteo bih da me po­sa­ve­tu­je­te, jer ne
bih `e­leo da ih ob­ma­nem."
Pri­nu­|en mo­jom oprav­da­nom upor­no­{}u, sta­rac mi je re­kao:
"Ova­mo su do­la­zi­li mno­gi od onih, ko­ji su i{li kod tog sve­{te­ni­
ka. Oni mi ka­`u da taj sve­{te­nik pre­ko­re­va bra­}u ko­ja su sa­gre­{i­la
pred mno­gim qu­di­ma, i da svi­ma pri­~a da je taj i taj po­~i­nio ta­kav
ili ona­kav greh. To, o~e moj, ni­je dej­stvo­va­we Sve­to­ga Du­ha. Sve­ti
Duh, bu­du­}i da je qu­bav, ne sra­mo­ti qu­de ne­go ih po­kri­va, tj. pri­kri­
va na­{e po­gre­{ke. O to­me je i na{ Hri­stos go­vo­rio u Evan­|e­qi­ma,
re­kav­{i: A po to­me }e svi po­zna­ti da ste Mo­ji, {to ima­te qu­bav
me­|u so­bom.
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 371
Znaj da, ako ne­ko pred dru­gi­ma op­tu­`u­je ~o­ve­ka ko­ji je sa­gre­{io i
ako sa pri­stra­{}em go­vo­ri o dru­gom bra­tu, ne dej­stvu­je od bla­go­da­ti
Bo­`i­je ne­go od dru­gog du­ha, ko­ji se pro­ti­vi Qu­ba­vi!"
Smrt ne postoji
Jed­nom sam si­{ao kod star­ca da bih ga oba­ve­stio da se je­dan brat,
na{ za­jed­ni~­ki po­zna­nik, raz­bo­leo od ne­iz­le­~i­ve bo­le­sti i da mu le­
ka­ri ne da­ju ni­ka­kvu na­du, go­vo­re­}i da mu ni­je pre­o­sta­lo jo{ mno­go
`i­vo­ta.
"Star­~e, we­go­va po­ro­di­ca pa­ti jer }e on umre­ti. Od tre­nut­ka kad
su im le­ka­ri re­kli da vi­{e ne­ma ni­ka­kve na­de da }e pre­`i­ve­ti, ne
zna­ju {ta da ~i­ne. Da li bi tre­ba­lo da se po­mo­li­mo Bo­gu?"
Sta­rac mi je na to od­go­vo­rio:
"Kao pr­vo, re­ci im da ne tu­gu­ju, jer smrt ne po­sto­ji; po­sto­ji sa­mo
pre­la­zak iz jed­nog `i­vo­ta u dru­gi. Vi­di{ da i apo­stol Pa­vle ka­`e:
da se ne `a­lo­sti­te kao osta­li, ko­ji ne­ma­ju na­du. To je po­treb­no i
iz sle­de­}eg raz­lo­ga: ako Bog do­pu­sti da na ne­ko­ga zbog we­go­vih sa­
gre­{e­wa do­|e ne­iz­le­~i­va bo­lest i ako se taj ~o­vek ne mo­li Bo­gu da
dej­stvu­je We­go­va qu­bav i da su­di pra­ved­no, pri­rod­no je da ode ta­mo,
ku­da ga bo­lest vo­di!
Me­|u­tim, kad se za we­ga mo­le Bo­gu i mo­le Ga da dej­stvu­je ona­ko,
ka­ko pro­vi­|a We­go­va qu­bav, tj. sa­gla­sno sa onim {to je naj­bo­qe za
we­go­vu du­{u, Bog, kao Sve­zna­ju­}i, vi­di ka­ko }e se da­qe raz­vi­ja­ti we­
gov `i­vot i ho­}e li to bi­ti od ko­ri­sti za we­go­vu du­{u. Ta­da On, ra­di
na­{ih pro­zbi, pro­du­`a­va ~o­ve­kov `i­vot ili, pak, ako pro­su­di da je
to naj­bo­qi tre­nu­tak – uzi­ma we­go­vu du­{u."
Iz va{eg srca i{~ezla je qubav prema Bogu
"Uve­rio sam se da je mno­go na­{e bra­}e ko­ja pri­hva­ta­ju mno­{tvo
po­slo­va ka­ko bi za­ra­di­li {to vi­{e nov­ca. ^e­sto se prav­da­ju ti­me
da ne za­ra­|u­ju do­voq­no za `i­vot i da su zbog to­ga pri­nu­|e­ni da mno­
go ra­de. Me­|u­tim, ako ne­ko­me ka­`e­mo: 'Idi ku­}i i sa­mo se mo­li, a ja
}u ti da­ti mno­go vi­{e nov­ca ne­go {to mo­`e{ da za­ra­di{, oni ne bi
na to pri­sta­li. Iz na­{ih sr­ca i{­~e­zla je qu­bav pre­ma Bo­gu i mi ne
pri­sta­je­mo da bu­de­mo s Wim ~ak i ako nam to ne­ko pla­ti."
Duhovnici se moraju odlikovati rasu|ivawem
Sta­rac je ~e­sto na­gla­{a­vao da se du­hov­ni­ci i sve­{te­ni­ci mo­ra­ju
od­li­ko­va­ti ve­li­kim ra­su­|i­va­wem o du­{a­ma. Ka­zi­vao nam je o ono­me,
{to se do­go­di­lo we­mu sa­mom:
372 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
"U vre­me kad sam `i­veo u pu­sti­wi na Si­na­ju, bio sam jo{ mlad i
mno­go sam po­stio. To­kom ~i­ta­ve sed­mi­ce ni­{ta ni­sam jeo, i tek sam
u su­bo­tu uve­~e do­pu­stio se­bi da uzmem ma­lo pi­rin­~a sa uqem.
Ta­mo smo se ~e­sto su­o~
­ a­va­li s jed­nim pro­ble­mom: de­{a­va­lo se da
ne­de­qom ni­ko ne slu­`i Li­tur­gi­ju. Sa­svim neo­~e­ki­va­no, te ne­de­qe
su me oba­ve­sti­li da }e bi­ti od­slu­`e­na Li­tur­gi­ja. Oti­{ao sam u cr­
kvu i re­kao da bih `e­leo da se pri­~e­stim. Sve­{te­nik, ko­ji me ni­je
po­zna­vao, po­zvao me je da pri­|em ol­tar­skim dve­ri­ma a za­tim upi­tao
{ta sam si­no} jeo. "Pi­ri­na~ sa uqem", od­go­vo­rio sam. "On­da ne mo­gu
da te pri­~e­stim", re­kao je on, bu­du­}i da ju­~e ni­sam po­stio. Na­rav­no,
ni­je mi do­pu­stio da se pri­~e­stim. Ka­ko me ni­{ta ni­je upi­tao o raz­
lo­gu zbog ko­jeg sam jeo – da li sam mo­`da bo­le­stan i sl, ja mu ni­{ta
ni­sam ni re­kao, ta­ko da ni­je sa­znao da to­kom ~i­ta­ve pret­hod­ne sed­mi­
ce ni­{ta ni­sam jeo!"
Bog }e biti u nedoumici, da li si ti Wegova ovca
ili ne{to drugo!
Na dvo­ri­{tu je se­de­la gru­pa qu­di ko­ji ni­su ima­li ni­ka­kve ve­za
sa Cr­kvom. Me­|u wi­ma je bio i je­dan advo­kat, ko­ji je za­ma­rao star­ca
ne­po­treb­nim pi­ta­wi­ma, ve­za­nim za ma­glo­vi­tu te­mu na­gra­|i­va­wa (uz­
vra­}a­wa) po prav­di. Sta­rac je po­ku­{a­vao da ga po­mo­}u mno­gih re­~i
i pri­me­ra ube­di da, kad je re~ o uz­vra­}a­wu po prav­di, tre­ba da bu­de
iskren i da ne po­ku­{a­va da oprav­da ubi­cu, ko­jeg }e sve­sno pred­sta­vqa­
ti kao sve­tog ~o­ve­ka. Advo­kat je bio upo­ran sve dok sta­rac, vi­dev­{i
we­go­vu tvr­do­gla­vost, ni­je re­kao:
"Ne, ~e­do mo­je, ti ne raz­um
­ e{, i ne mo­`e{ da se ura­zu­mi{ re­~i­ma!
U Mi­so­lon­gi­ju je `i­veo je­dan ~o­vek ko­ji je imao ov­cu. Ojag­wi­la je
jed­no jag­we­{ce, ali je ubr­zo po­tom ugi­nu­la i jag­we­{ce je osta­lo bez
mle­ka. Tog istog da­na o{te­ni­la se ku­ja, ta­ko da je jag­we­{ce od­la­zi­
lo kod we i si­sa­lo we­no mle­ko. Naj­zad je od­ra­slo, hra­ne­}i se pse­}im
mle­kom. Kad je po­sle ne­ko­li­ko me­se­ci se­qak hteo da za Vas­krs za­ko­
qe ovo jag­we, po­~e­la je da ga mu­~i mi­sao da li se uop­{te mo­`e je­sti
me­so ovog jag­we­ta, po­{to je od­ra­slo na pse­}em mle­ku."
Sta­rac se okre­nuo ka advo­ka­tu i do­dao:
"Slu­{aj me, jer }e i Bog, bu­du­}i da ti ta­ko po­stu­pa{, bi­ti u ne­do­
u­mi­ci da li pri­pa­da{ We­go­vim ov­ca­ma ili ne­ko­me dru­gom!"
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 373
Bog na kraju svakome uzvra}a po pravdi
Po­bo­`ni otac mno­go­broj­ne po­ro­di­ce ~e­sto je bio iz­lo­`en ne­prav­
da­ma ko­je su mu pri­~i­wa­va­le ko­le­ge na po­slu, ali je on, bu­du­}i ve­o­ma
do­bar, sve to pod­no­sio bez ne­go­do­va­wa i pre­ko­re­va­wa.
Zna­ju­}i za we­gov po­lo­`aj, sta­rac je re­kao:
"Upra­vo ta­ko i tre­ba da ra­di{! Tr­pi! Znaj da Bog na kra­ju sva­ko­me
uz­vra­}a po prav­di! Ako se po­vre­me­no i de­si da We­gov pro­mi­sao pro­
su­di da ni­je po­treb­no da ne­ko­me uz­vra­ti, bu­di uve­ren da }e sto­stru­ko
uz­vra­ti­ti we­go­voj de­ci!"
* * *
Mla­|i sin sve­{te­ni­ka I. ka­zi­vao mi je sle­de­}e.
Ka­da je tre­ba­lo da 1995. po­|e u gim­na­zi­ju, ne­ki pri­ja­te­qi su pred­
lo­`i­li we­go­vom ocu da ga po­{a­qe u Ato­ni­ja­du. Me­|u­tim, bi­lo je i
onih ko­ji su se to­me us­pro­ti­vi­li, tvr­de­}i da ta­mo ne po­sto­je po­voq­
ni uslo­vi za u~e­we.
Otac I. se na­{ao u di­le­mi, da li da si­na po­{a­qe u Ato­ni­ja­du
ili ne.
U to vre­me do­{ao je na Sve­tu Go­ru, `e­le­}i da o to­me raz­go­va­ra sa
jed­nim du­hov­ni­kom ko­ji je `i­veo ne­da­le­ko od star­ca Paj­si­ja. Ka­da je
pro­la­zio po­red star­~e­ve ke­li­je, do­go­di­lo se da je sta­rac bio na dvo­
ri­{tu. ^im ga je vi­deo, on mu se obra­tio:
"Do­|i ova­mo, o~e I.! Ka­ko si? Ova­mo po­{a­qi si­na, ov­de je do­bro!
Ne slu­{aj ni­ko­ga! Dok je jo{ mlad i dok ima pra­znu 'ka­se­tu', ov­de, u
Gra­di­ni Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, na­}i }e se mno­go po­voq­nih pri­li­ka da
je is­pu­ni do­brim sa­dr­`a­jem! Me­|u­tim, ako bu­de u sve­tu, znaj da ta­mo
kru­`i mno­go sa­bla­zni!"
Qubav je demonima sasvim strana
"^o­ve­ku je ve­o­ma jed­no­stav­no da se spa­se", re­kao je sta­rac jed­nom
po­se­ti­o­cu, ko­ji je bio su­di­ja. "Do­voq­no je da to ~o­vek po­`e­li i da pri­
zo­ve bo­`an­stve­nu po­mo}. Že­le­}i da spa­se ono­ga, ko­ji pri­zi­va We­go­vu
po­mo}, Bog }e bez ko­le­ba­wa po­sla­ti Svog Si­na ili ne­kog sve­ti­te­qa,
ka­ko bi spa­sao ma­kar i jed­nog je­di­nog ~o­ve­ka. U to­me mno­go po­ma­`u
qu­bav i do­bra vo­qa. Qu­bav je de­mo­ni­ma sa­svim stra­na, i zbog to­ga
pri­sta­li­ce |a­vo­la u jed­nom tre­nut­ku uni­{ta­va­ju je­dan dru­go­ga, bu­du­­
}i da me­|u wi­ma ne po­sto­ji qu­bav ko­ja bi ih sje­di­wa­va­la."
374 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Rasejanost
"Star­~e, ve­o­ma sam ra­se­jan to­kom mo­li­tve."
"To se de­{a­va sto­ga, {to ti svoj um ne usred­sre­|u­je{ na ciq mo­li­
tve, i do­pu­{ta{ mu da lu­ta ta­mo–amo. Ako se po­tru­di{ da sa­be­re{
um, da iz­go­va­ra{ mo­li­tvu Hri­sto­vu i da smi­re­no mo­li{ za po­mo}
Bo­`i­ju, ra­se­ja­nost }e i{­~e­znu­ti sa­ma po se­bi."
Bog je ~oveka stvorio kao slobodno bi}e
"Star­~e, ~e­sto imam hul­ne po­mi­sli", re­kao je jed­nom pri­li­kom L.
"[ta mi sa­ve­tu­je­te da u~i­nim?"
"Ne obra­}aj pa­`wu na to."
"Star­~e, sa­ta­na mi ih na­me­}e, a na­kon to­ga me pri­si­qa­va i ja sa­
gre­{im."
"Ne go­vo­ri da te sa­ta­na pri­si­qa­va, jer }e on, pri­li­kom Dru­gog do­
la­ska re­}i: 'Taj i taj hri­{}a­nin me okle­ve­tao, go­vo­re­}i da sam ga ja
pri­si­lio da sa­gre­{i. Me­|u­tim, ja ga na to ni­sam pri­si­lio ne­go je on
sam, ima­ju­}i slo­bod­nu vo­qu, od­lu­~io da po­~i­ni greh!' Ta­da }e, uisti­nu,
sa­ta­na bi­ti u pra­vu, jer je Bog ~o­ve­ka stvo­rio kao slo­bod­nog i ni­ko
ne mo­`e da pri­si­li we­go­vu slo­bo­du; kao {to je Bog ne pri­si­qa­va na
do­bro – iako, kao Tvo­rac, ima na to pra­vo – ta­ko ni |a­vo ne mo­`e da
je pri­si­li na zlo! Sam ~o­vek se, pre­ma svo­joj slo­bod­noj vo­qi, pri­kla­
wa ili Bo­gu ili sa­ta­ni. Sto­ga ne bi tre­ba­lo da okri­vqu­je­mo sa­ta­nu
ne­go svo­ju zlu vo­qu, jer se ~o­vek svo­jom vo­qom pre­dao sa­ta­ni."
* * *
"^i­taj­te Sve­to Pi­smo, jer je ono bo­go­na­dah­nu­to i u se­bi ima Du­ha
Sve­to­ga. Onaj, ko­ji ga ~i­ta, pro­sve­tqu­je um i o~i­{}u­je du­{u."
* * *
"Vi ura­di­te sve, {to do­la­zi u va­{e ru­ke, a sve osta­lo s po­ve­re­wem
pre­daj­te u ru­ke Bo­`i­je."
* * *
"Star­~e, po­ne­kad se do­go­di da ne­de­qom ra­dim u ba­{ti. Zbog to­ga
me mu­~i po­mi­sao i do­{ao sam kod Vas da se po­sa­ve­tu­jem."
Sta­rac je na to od­go­vo­rio:
"Po­zna­jem jed­nog se­qa­ka ko­ji ima trak­tor. On je na tom trak­to­ru
ra­dio i ne­de­qom. Sve {to je za­ra­dio, dao je le­ka­ri­ma, jer su ga bo­le­le
no­ge. Me­|u­tim, jed­nom mu je do­{la po­mi­sao da on ne po­{tu­je pra­zni~­
ni dan, ko­ji je po­sve­}en Bo­gu. Pre­stao je da ra­di ne­de­qom, i od tog
do­ba no­ge ga vi­{e ni­su bo­le­le! Pre­ma to­me, ~u­vaj se da i ti ne da{
le­ka­ri­ma sve {to za­ra­di{!"
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 375
Na `alost, danas se zapa`a op{ti duhovni pad
"Na `a­lost, da­nas se za­pa­`a op­{ti du­hov­ni pad. Ne­ka­da je na­rod,
kad se raz­bo­li, od­la­zio kod sve­{te­ni­ka da mu pro­~i­ta mo­li­tvu za
is­ce­le­we. Ov­de sam za­te­kao mo­na­he ko­ji su, ka­da bi im do­ve­li |a­vo­
i­ma­ne, iz­go­va­ra­li mo­li­tvu i de­mon bi od­mah od­la­zio! Ti mo­na­si su,
me­|u­tim, zna­li da skri­va­ju svo­ju vr­li­nu, ka­ko ih qu­di ne bi uz­ne­mi­ra­
va­li. Da­nas ~u­jem ka­ko ne­ki ka­`u: taj i taj mo­nah ne pu­{i i ne pi­je
ra­ki­ju – sve­ta du­{a! Eto do ~e­ga smo do­{li: ako ne pu­{i{ i ako ne
pi­je{, za qu­de od­mah po­sta­je{ sve­ta du­{a!"
Bog ne daje ni{ta {to je jeftino
"U na­{em po­ko­le­wu, ~ak se ni mo­na­si ne smi­ru­ju i ne bri­nu o
o~i­{}e­wu du­{e, zbog ~e­ga i ne do­bi­ja­mo one broj­ne du­hov­ne da­ro­ve,
ka­kve su do­bi­ja­li pre­|a­{wi oci. U bu­du­}em po­ko­le­wu, mno­gi qu­di
}e na­pu­sti­ti gra­do­ve i do­}i u ma­na­sti­re da bi tu pro­na­{li mir. Ne­­
}e{ do­le (u sve­tu; nap. prir) na­}i ni ka­men, ko­ji ne­}e bi­ti mo­nah!
Qu­di }e se uve­ri­ti u is­pra­znost te­le­snih ra­do­sti i tra­`i­}e da svo­
ju pra­zni­nu po­pu­ne ra­do­sti­ma du­hov­nim. Pro­sve­tli nas, Bo­`e, da ih
tra­`i­mo! Ako ih bu­de­mo tra­`i­li, do­bri Bog }e zna­ti {ta da nam da!
On nam ne­}e da­ti jef­ti­ne ra­do­sti, jer ni­{ta od ono­ga, {to Bog da­je,
ni­je jef­ti­no", go­vo­rio je sta­rac.
Bolesti su prolazne, ali vi{estruko korisne
U vre­me kad se sta­rac na­la­zio u is­po­sni­ci Sve­tog Jo­va­na Bo­go­
slo­va, po­se­ti­li su ga go­spo­din K. T., su­di­ja, i go­spo­din V. S. Iz­me­|u
osta­log, go­spo­din V. S. mu je re­kao da su is­pi­ti­va­wa, ko­ja je ne­dav­no
iz­vr­{io, po­ka­za­la da ima {e­}er­nu bo­lest.
"Ni­{ta za­to, znaj da ne­ma{ ni­ka­kvo obo­qe­we i da ta tvo­ja bo­lest
po­ti­~e od bri­ga!"
Go­spo­din V. je re­kao:
"Star­~e, da bih po­boq­{ao svo­je zdrav­stve­no sta­we, po­~eo sam da
dr­`im di­je­tu i iz­gu­bio sam de­vet ki­lo­gra­ma!"
Sta­rac se na­sme­jao i sa de­ti­wom pro­sto­du­{no­{}u re­kao:
"Do­bro je {to si iz­gu­bio de­vet ki­lo­gra­ma. Upra­vo ono­li­ko, ko­li­
ko je te­{ka mo­na­{ka tor­ba kad se na­pu­ni so­qu! (Tu je sta­rac po­~eo
da se sme­je!) Pa­zi sa­mo da ne pre­te­ra{ i da ne ode{ u dru­gu kraj­nost!
Bio je je­dan, ko­ji je imao ne­{to na plu}­nom kri­lu. Le­kar mu je re­kao
da ka­{qe, ka­ko bi se to iz­le­~i­lo. Me­|u­tim, on je to­li­ko ka­{qao da
mu je plu}­no kri­lo pre­{lo na dru­gu stra­nu. Da li shva­ta{ ko­li­ko je
on po­stra­dao zbog usrd­no­sti?"
376 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Sta­rac im je za­tim dao raz­li­~i­te bla­go­slo­ve i bro­ja­ni­ce, re­kav­{i
da je po­treb­no da bu­du hra­bri, jer je bo­lest pro­la­zna, ali da je za one,
ko­ji je pod­no­se bez rop­ta­wa, vi­{e­stru­ko ko­ri­sna. Po­bo­`ni po­se­ti­o­ci
su ce­li­va­li we­go­vu ru­ku i oti­{li, le­te­}i od ra­do­sti {to su se udo­
sto­ji­li da raz­go­va­ra­ju sa star­cem i da uzmu we­gov bla­go­slov.
Pokazivao je svoju blagodarnost
Ke­li­ji Pa­na­gu­da, u ko­joj je `i­veo sta­rac, pri­pa­da­lo je i ne­ko­li­ko
sta­ba­la ma­sli­na. Kad god je imao vre­me­na, sta­rac je pod­re­zi­vao wi­ho­ve
gra­ne i, uop­{te, bri­nuo o wi­ma. Za­hva­qu­ju­}i to­me, ma­sli­ne su se sva­ke
go­di­ne po­vi­ja­le pod te­re­tom plo­do­va. Bu­du­}i da je bio ve­o­ma uz­dr­`an
u hra­ni, ni­je brao plo­do­ve ne­go je, po­ka­zu­ju­}i svo­ju ve­li­ku po­bo­`nost
i bla­go­dar­nost Bo­gu, sva­ke go­di­ne po­stu­pao na sle­de­}i na­~in.
Kad bi ma­sli­ne do­zre­le, ubrao bi ne­{to od tih pr­vih plo­do­va i
iz wih, na svoj na­~in, is­ce­dio uqe ko­je je za­tim si­pao u bo­~i­cu. To
uqe je na­li­vao u kan­di­lo, ko­je je ne­pre­sta­no go­re­lo pred Hri­sto­vom
iko­nom. Ta­ko je on is­po­qa­vao svo­ju za­hval­nost Bo­gu, Ko­ji nam sve to
da­ru­je. Dir­qi­vo je bi­lo gle­da­ti ra­dost na star­~e­vom li­cu u onom
tre­nut­ku, kad bi to uqe na­li­vao u kan­di­lo! Ta­kva ra­dost se ne mo­`e
na­}i ni kod onih, ko­ji sva­ke go­di­ne ubi­ra­ju to­ne ma­sli­na i od­la­`u
ih u skla­di­{ta!
Sve ~ini radi te qubavi
Po­sto­ji mno­{tvo qu­di ko­ji, bu­du­}i da ne `i­ve du­hov­nim `i­vo­tom,
ne mo­gu da shva­te ka­ko ~o­vek, qu­ba­vi Bo­`i­je ra­di, `i­vi u pu­sti­wi
gde je li­{en sve­ga. Jed­nog je­se­weg da­na, dok su se­de­li u spo­qa­{woj
go­sto­prim­ni­ci, sta­rac je svo­jim po­se­ti­o­ci­ma go­vo­rio o to­me.
U jed­nom tre­nut­ku, mla­di} iz te gru­pe re­kao je da se za­qu­bio u ne­
ku de­voj­ku i da je zbog to­ga do­{ao da za­tra­`i star­~e­vu po­mo}.
Sta­rac ga je upi­tao:
"Da li ti za­i­sta vo­li{ tu de­voj­ku?"
"Da, star­~e."
"[ta mo­`e{ da u~i­ni{ da bi mi do­ka­zao da ti wu za­i­sta vo­
li{?"
"Sve {to bu­de­te hte­li, star­~e. Sve {to Vi ka­`e­te, ja }u ra­do zbog
we u~i­ni­ti."
Sta­rac je ta­da po­ka­zao na je­dan paw:
"Vi­di{ li ovaj paw? Haj­de, ho­daj oko we­ga ra­di te de­voj­ke, ko­ju
vo­li{!"
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 377
Mla­di} je za­i­sta i u~i­nio ono, {to je sta­rac za­tra­`io od we­ga.
U jed­nom tre­nut­ku, sta­rac ga je za­u­sta­vio, od­veo na stra­nu, ne­{to mu
re­kao i mla­di} je, bli­sta­ju­}i od ra­do­sti, uzeo bla­go­slov i oti­{ao.
Sta­rac se vra­tio gru­pi po­se­ti­la­ca i na­sta­vio da go­vo­ri:
"Vi­de­li ste {ta je ovaj mla­di} ura­dio zbog ~o­ve­~i­je qu­ba­vi! Zbog
svo­je vo­qe­ne i{ao je kao lud i obi­la­zio oko pa­wa, ne raz­mi­{qa­ju­}i
o to­me da su tu qu­di ko­ji ga po­sma­tra­ju i ko­ji mu se sme­ju. To se de­si­
lo za­to, {to je on svo­je sr­ce po­klo­nio toj de­voj­ci. To isto se de­{a­va,
sa­mo u da­le­ko vi­{em ste­pe­nu, i ka­da ~o­vek svo­je sr­ce u pot­pu­no­sti
pre­da Bo­gu. Ta­da on, bez ika­kve pri­si­le, sve ~i­ni ra­di te qu­ba­vi!"
Se}a{ se, pre dve godine…
Mla­di P. bio je ve­o­ma da­le­ko od Cr­kve. We­go­vi pri­ja­te­qi, ko­ji su
mu go­vo­ri­li o star­cu, ube­|i­va­li su ga da po­|e s wi­ma na Sve­tu Go­ru i
da za­jed­no po­se­te star­ca. Od­re­di­li su i da­tum po­se­te. Me­|u­tim, kad
je do­{ao taj dan, mla­di} je po­~eo da pro­na­la­zi broj­na oprav­da­wa i da
se po­zi­va na raz­ne te­{ko­}e. Pri­ja­te­qi­ma je ipak us­pe­lo da ga ube­de,
i oni su po­{li. Kad su sti­gli do Ka­re­je, mla­di} ni­ka­ko ni­je `e­leo
da po­|e do star­~e­ve ke­li­je:
"Idi­te bez me­ne! Uosta­lom, {ta on mo­`e da mi ka­`e?"
Po­sle mno­go ube­|i­va­wa pri­stao je da po­|e i za­jed­no s wi­ma si­{ao
je do star­~e­ve ke­li­je. Sta­rac ih je bla­go­na­klo­no pri­mio, ugo­stio i
seo po­red wih. Ma {ta da je sta­rac go­vo­rio, ovaj mla­di} je pri­go­va­
rao i pro­ti­vu­re­~io. Sta­rac je bla­go po­ku­{a­vao da ga uve­ri, ali on
ni­ka­ko ni­je hteo da se ura­zu­mi. Na­kon {to je u~i­nio sve {to je bi­lo
u okvi­ri­ma qud­skih mo­gu}­no­sti i uvi­deo da je mla­di­}u po­treb­na Bo­
`i­ja po­mo}, sta­rac je pre­pu­stio da dej­stvu­je Bog. U jed­nom tre­nut­ku,
is­pu­wen qu­ba­vqu i bla­go­{}u, okre­nuo se pre­ma mla­di­}u i re­kao:
"Slu­{aj, ~e­do mo­je… to {to ti go­vo­ri{ uop­{te ni­je is­prav­no,
kao {to ni­je bi­lo is­prav­no ni ono, {to si pre ta~­no ~e­ti­ri go­di­ne
na­me­ra­vao da u~i­ni{!"
(Mla­di} se u to vre­me na­la­zio u bez­iz­la­znom po­lo­`a­ju, zbog ~e­ga
je po­mi­{qao na sa­mo­u­bi­stvo. Mno­go je pa­tio, ali ni­ko­me o to­me ni­je
go­vo­rio, i za to su zna­li je­di­no on i Bog.)
Sta­rac je na­sta­vio:
"Se­}a{ se, pre dve go­di­ne, kad ti se do­go­di­lo to i to…" (sta­rac
je go­vo­rio o kon­kret­nom slu­~a­ju, ko­ji mi ov­de, iz ra­zu­mqi­vih raz­lo­ga,
ne­}e­mo po­me­nu­ti.)
Mla­di}, ko­ji ni­je pre­sta­jao da pri­~a i da pri­go­va­ra, od­jed­nom je
sa­svim za­ne­meo. U we­mu se de­{a­va­la bur­na pro­me­na, i we­go­va du­{a je
378 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
omek­{a­la. Od tog tre­nut­ka, uz star­~e­vu po­mo}, pri­jem­nik we­go­ve du­{e
bio je po­de­{en na onu ta­la­snu du­`i­nu, na ko­joj se pri­ma Hri­stos!
Po­sle iz­ve­snog vre­me­na, ovaj mla­di} vi­{e ni­je mo­gao da pod­ne­se
da bu­de iz­van Sve­te Go­re. Na­pu­stio je is­pra­zni svet i do­{ao u Gra­
di­nu Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce. Tu se za­mo­na­{io i tu i da­nas pro­sla­vqa
Pre­sve­tu Bo­go­ro­di­cu ko­ja ga je pri­zva­la u Svo­ju Gra­di­nu, pri­vu­kav­
{i ga ova­mo mi­o­mi­ri­som jed­nog od Svo­jih naj­lep­{ih cve­to­va, star­ca
Paj­si­ja.
Razlika u slu`ewu rimokatoli~kih i pravoslavnih monaha
Je­dan mir­ja­nin je upi­tao star­ca zbog ~e­ga se mo­na­si i mo­na­hi­we
za­tva­ra­ju u ma­na­sti­re i ne od­la­ze u svet da po­mog­nu qu­di­ma, {to je
to­li­ko po­treb­no u na­{e vre­me. Kao oprav­da­we za ovo pi­ta­we na­veo
je pri­mer ri­mo­ka­to­li~­kih mo­na­ha ko­ji slu­`e u bol­ni­ca­ma, ra­znim
usta­no­va­ma i sl.
Sta­rac se na­sme­{io i od­go­vo­rio:
"Iz­me­|u nas i ri­mo­ka­to­li~­kih mo­na­ha po­sto­ji ja­sna raz­li­ka: oni
od­la­ze da tra­`e qu­de ka­ko bi po­ma­ga­li na­ro­du, dok mi se­di­mo ov­de
i pri­vla­~i­mo qu­de da do­|u kod nas, i to ih pri­vla­~i­mo u tom bro­ju,
da ne mo­`e­mo svi­ma da od­go­vo­ri­mo! Zar ne vi­di{ da da­nas ceo na­rod
pri­ti­~e ma­na­sti­ri­ma i da u wi­ma na­la­zi ute­hu? U ma­na­sti­re sva­ko­
dnev­no do­la­ze pre­pu­ni auto­bu­si. Za­{to bi­smo mi i{li u svet, ako
na­rod do­la­zi kod nas? Dru­gi od­la­ze u svet da bi po­ma­ga­li, ose­}a­ju­}i
da je to po­treb­no, po­{to na­rod ne do­la­zi kod wih!"
Tvoje oko }e ozdraviti!
Kod jed­nog u~e­ni­ka Ato­ni­ja­de po­ja­vio se ozbi­qan pro­blem sa okom
i le­ka­ri su ot­kri­li po­sto­ja­we tu­mo­ra. U~e­nik se upla­{io i od­mah
otr­~ao kod star­ca Paj­si­ja da mu ka­`e da su le­ka­ri vi­de­li ne­{to lo­
{e na we­go­vom oku. Sta­rac ga je ta­da ute­{io:
"Ne­moj da bri­ne{, tvo­je oko }e ozdra­vi­ti!"
Na­kon iz­ve­snog vre­me­na, tu­mor je u pot­pu­no­sti i{­~e­zao. Ka­da su
ga le­ka­ri po­no­vo pre­gle­da­li, ni­su mo­gli da ob­ja­sne ka­ko je do to­ga
do­{lo!
* * *
"Star­~e, me­ne ob­u­zi­ma tu­ga i ne znam oda­kle ona po­ti­~e", po­`a­lio
se je­dan mo­nah.
Sta­rac se na­sme­{io i re­kao:
"Ako te ob­u­zi­ma tu­ga, znaj da ne­~e­ga ne­ma do­voq­no" (mi­slio je na
Hri­sta).
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 379
Ne, daj mi o~evu ko{uqu!
Na dan 2. ok­to­bra 1993. go­di­ne V. K. iz F. i we­gov pri­ja­teq T. od­
lu­~i­li su da po­se­te star­ca. V. K. je imao je­dan ve­li­ki pro­blem. We­gov
otac je ve} dve i po go­di­ne bio ve­zan za po­ste­qu i maj­ka ga je za­mo­li­
la da po­se­ti star­ca Paj­si­ja. Pri­ja­te­qi su se spu­sti­li niz sta­zi­cu i
do­{li do zad­we stra­ne ke­li­je. Sa spo­qa­{we stra­ne ma­lih `i­~a­nih
vra­ta­{ca na­la­zio se ka­ta­nac. Ma­lo su po­se­de­li i raz­mi­sli­li. V. je
gle­dao ke­li­ju, a T. se na­slo­nio na dr­vo da se od­mo­ri.
"Haj­de­mo odav­de", re­kao je T. "Ov­de ne­ma ni­ko­ga."
"Za­pa­li ci­ga­re­tu", ka­`e V. "Sa­~e­ka­}e­mo jo{ ma­lo."
"Ja sam ve­o­ma neo­bi­~an pu­{a~. Po­ne­kad mno­go pu­{im, a ne­kad pre­
ki­dam. Po­|i­mo odav­de, jer po­sle ne­}e­mo mo­}i da se vra­ti­mo!"
"Ne bri­ni, ne­{to }e se do­go­di­ti…"
"A ako se ne do­go­di i ako ga ne sret­ne{, {ta }e{ on­da u~i­ni­ti?"
V. je u xe­pu imao o~e­vu fo­to­gra­fi­ju.
"Osta­vi­}u mu na ka­pi­ji ovu fo­to­gra­fi­ju. On je sve­ti ~o­vek i kad
je vi­di, zna­}e s ka­kvim sam je ci­qem osta­vio!"
U tom tre­nut­ku, obo­ji­ca su se okre­nu­li pre­ma star­~e­vom dvo­ri­{tu
i spa­zi­li star­ca ko­ji im se pri­bli­`a­vao!
"Do­bro do­{li, mom­ci! Oda­kle ste?"
"Do­la­zi­mo iz F., star­~e", od­go­vo­rio je T. "Ja ra­dim ov­de, u sve­toj
obi­te­qi.., a moj drug je le­kar."
"S ka­kvim ci­qem ste do­{li ova­mo?"
"Moj otac ve} pu­ne dve i po go­di­ne bo­lu­je od te­{kog po­tre­sa mo­
zga", ob­ja­snio je V.
"Ima{ li ne­{to od we­go­vih stva­ri", upi­tao je sta­rac.
V. je na­me­ra­vao da star­cu da onu fo­to­gra­fi­ju, za ko­ju je re­kao da }e
je osta­vi­ti na ogra­di, uko­li­ko ne vi­di star­ca. Za­bo­ra­vio je da je maj­ka
u we­go­vu tor­bu sta­vi­la o~e­vu ko­{u­qu, da bi je sta­rac bla­go­slo­vio i
da bi je za­tim obu­kli bo­le­sni­ku. U tom tre­nut­ku, sta­rac je re­kao:
"Ne, daj mi o~e­vu ko­{u­qu!"
V. je bio za­di­vqen. Iz­va­dio je naj­lon­ski omot, otvo­rio ga, uzeo
o~e­vu ko­{u­qu i pru­`io je star­cu pre­ko `i­~a­ne ogra­de.
Uda­qu­ju­}i se ka ke­li­ji la­ga­nim, ali la­kim ko­ra­kom, sta­rac ga je
upi­tao za o~e­vo ime.
"A.", od­go­vo­rio je V.
Sta­rac se u ke­li­ji za­dr­`ao oko pet mi­nu­ta. Kad im je opet pri­
{ao, na­sme­{io se i upi­tao:
"Ka­ko si re­kao da se zo­ve tvoj otac? A., zar ne?"
"A., star­~e", od­go­vo­rio je mla­di}.
380 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
"Da, da", na­sta­vqa sta­rac i vra­}a mu pa­ket. "Is­po­ve­di­te se i pri­
~e­sti­te, po­pra­vqaj­te se."
T. se okre­nuo i po­{ao, dok je V. ne­po­mi~­no sta­jao i ne­tre­mi­ce gle­
dao star­ca. Ni­ka­da u `i­vo­tu ni­je ose­tio ne­{to sli~­no.
"Idi", ka­`e sta­rac, "za­ka­sni­}e{."
"O~e, bla­go­slo­vi­te me!"
Sta­rac je ta­da pro­vu­kao ru­ku kroz ogra­du, a mla­di} je na­klo­nio
gla­vu.
"Is­po­ve­daj­te se i pri­~e­{}uj­te", po­no­vio je on.
* * *
Go­spo­di­na M. iz K. mu­~i­la je strast zlo­pam­}e­wa. Kad god bi mu
u~i­ni­li ne­prav­du, u se­bi je po­~i­wao da se mu­~i po­mi­{qu: "tre­ba­lo
je da mu ka­`em to i to", "vi­de­}e{ {ta }u ti ura­di­ti" i sl. Jed­nom re~­
ju, we­go­vu du­{u ob­u­zi­mao je gnev. Ta strast ga je upor­no mu­~i­la. Me­
|u­tim, ma ko­li­ko da se tru­dio, svi we­go­vi na­po­ri bi­li su uza­lud­ni.
Od­lu­~io je da ode na Sve­tu Go­ru i da po­se­ti star­ca.
Dok se spu­{tao ka ke­li­ji, na po­lo­vi­ni pu­ta ugle­dao je sklup­~a­nu
zmi­ju. M. se upla­{io i za­stao, a za­tim uzeo ka­me­we i po­~eo da ga­|a
zmi­ju, ko­ja je kli­znu­la me­|u `bu­we i ne­sta­la. M. je na­sta­vio svo­jim
pu­tem i ubr­zo sti­gao do star­~e­ve ke­li­je. Sta­rac mu je otvo­rio vra­ta,
po­slu­`io ga i upi­tao za ciq we­go­ve po­se­te. M. je ukrat­ko ob­ja­snio
da ga mu­~i zlo­pam­}e­we, da ima ogrom­nu `e­qu da na zlo uz­vra­ti zlom
i da je za­to do­{ao da se po­sa­ve­tu­je sa star­cem.
Sta­rac mu je ta­da re­kao:
"Eh, bla­go­slo­ve­ni, ~im si vi­deo zmi­ju na pu­tu uzeo si ka­men i po­
ku­{ao da je ubi­je{! A ona je, si­ro­ti­ca, ~i­ta­vu zi­mu pro­ve­la u mra­ku
i u mo­kroj ze­mqi i sa­da je iza­{la da se ma­lo za­gre­je, a ti si, ~im si
je vi­deo, hteo da je ubi­je{!"
M. se za­di­vio {to je sta­rac znao sve o tom do­ga­|a­ju sa zmi­jom na sta­
zi. To, na­rav­no, ni­ko ni­je vi­deo i ni­{ta ni­je mo­gao da mu ka­`e o to­me!
Osim to­ga, za­di­vio se i star­~e­vim do­brim po­mi­sli­ma ~ak i u po­gle­du
naj­o­pa­sni­jih stvo­re­wa, kao {to su zmi­je. Ta star­~e­va do­bro­ta zna­~i­la
je olak­{a­we za we­go­vu du­{u, ko­ja je stra­da­la od ka­me­no­srd­no­sti. Za­hva­
lio se star­cu i oti­{ao, obe­}av­{i da }e ubu­du­}e na­sto­ja­ti da u du­{u,
kao do­bre go­ste, pri­ma sa­mo do­bre po­mi­sli i o qu­di­ma i o `i­vo­ti­wa­ma.
Ona sve to radi iz inata
Go­spo­din P. je imao ve­li­ki pro­blem sa su­pru­gom, jer ona ni­je pod­
no­si­la ni ta­mjan, ni kan­di­lo. Me­|u­tim, ma ko­li­ko da se `e­na qu­ti­la,
go­spo­din P. je bio upo­ran i ni­je pre­sta­jao da pa­li kan­di­lo. Si­tu­a­ci­ja
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 381
u ku­}i ve} je po­sta­la ne­pod­no­{qi­va. Stal­no je iz­bi­ja­la sva­|a, i pri
tom ni­ko ni­je "po­pu­{tao".
Go­spo­din P. je od­lu­~io da po­se­ti star­ca Paj­si­ja i da mu ob­ja­sni
svoj pro­blem. ^im mu je otvo­rio svo­ju `i­~a­nu ka­pi­ju i pre ne­go {to
mu je P. bi­lo {ta is­pri­~ao, sta­rac je re­kao:
"Vi­di, bla­go­slo­ve­ni, tvo­ja `e­na ni­je |a­vo­i­ma­na, kao {to ti mi­
sli{, bu­du­}i da ne pod­no­si ta­mjan! Ona to jed­no­stav­no ~i­ni iz ina­ta
i zbog to­ga {to ni­je na­u­~e­na na te stva­ri. Da se ona ne bi qu­ti­la,
od da­nas vi­{e ne­moj da pa­li{ ni ta­mjan ni kan­di­lo, a ja }u se po­mo­
li­ti za vas!"
Go­spo­din P. se vra­tio ku­}i i ni­je re­kao ni re~ od ono­ga, {to mu
je sa­ve­to­vao sta­rac Paj­si­je. Ni­je vi­{e pa­lio ni ta­mjan ni kan­di­lo.
Po­sle ne­ko­li­ko da­na, na svo­je ve­li­ko ~u­|e­we pri­me­tio je da je kan­
di­lo upa­qe­no i da se u ku­}i ose­}a mi­ris ta­mja­na! Sta­rac je svo­jim
mo­li­tva­ma re­{io i ovaj pro­blem, i u ku­}i su po­no­vo za­vla­da­li qu­bav
i spo­koj­stvo.
Ho}e{ li da sad pro{etamo do tvoje ku}e?
Go­spo­din P. M. se su­o­~a­vao sa mno­gim pro­ble­mi­ma. Za­mo­riv­{i
se od wih, od­lu­~io je da ode na Sve­tu Go­ru i da po­se­ti star­ca Paj­si­
ja. Do­{ao je do ke­li­je i uda­rio u ma­lo zvo­no ko­je je vi­si­lo na ogra­di.
Me­|u­tim, vra­ta se ni­su otva­ra­la i sta­rac se ni­je po­ja­vqi­vao. P. M.
je i da­qe se­deo i gle­dao u dvo­ri­{te. Od­jed­nom je za­~uo ne­ki {um. Vi­
deo je da se sta­rac ve} na­{ao po­red we­ga i da otva­ra spo­qa­{wa vra­ta
na ogra­di. P. M. se sa­svim zbu­nio: vi­deo je star­~e­vo bli­sta­vo li­ce
i ni­je mo­gao da ve­ru­je svo­jim o~i­ma. Sta­rac je po­{ao u svo­ju ke­li­ju,
a P. M. je kre­nuo za wim. I da­qe su ga mu­~i­le raz­ne po­mi­sli: da li
se sta­rac uisti­nu na ~u­de­san na­~in po­ja­vio pred wim, mo­`e li to da
se do­go­di ~o­ve­ku ko­ji je u uz­vi­{e­nom du­hov­nom sta­wu, itd. Sta­rac se
ta­da za­u­sta­vio, okre­nuo se pre­ma we­mu i sa osme­hom upi­tao:
"Ko­li­ko si ve} da­na na Sve­toj Go­ri?"
"Tu sam ve} tri da­na, star­~e."
Sta­rac se po­no­vo na­sme­{io i, da­ju­}i od­go­vor na we­go­va pi­ta­wa,
re­kao:
"Ho­}e{ li da sad ma­lo pro­{e­ta­mo do tvo­je ku­}e, da vi­di{ `e­nu
i de­cu?"
Go­spo­din P. M. se i po dru­gi put za­pre­pa­stio, ali je ovo­ga pu­ta
bio uve­ren da se sta­rac Paj­si­je uisti­nu na ~u­de­san na­~in po­ja­vio
pred wim!
382 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Nije mogao da veruje da pred sobom vidi starca Pajsija
I go­spo­din H. T. je od­lu­~io da zbog broj­nih pro­ble­ma po­se­ti
star­ca Paj­si­ja. Me­|u­tim, we­ga je bo­le­lo ko­le­no i bi­lo mu je ve­o­ma
na­por­no da se spu­sti do star­~e­ve ko­li­be. Bez ob­zi­ra na to, do­{ao je
na Sve­tu Go­ru, a za­tim, si­la­ze­}i niz sta­zi­cu, po­{ao ka star­~e­voj ke­li­
ji. Do­{av­{i do zad­we stra­ne ke­li­je, ne­ko­li­ko pu­ta je lu­pio na ma­lu
`i­~a­nu ka­pi­ju. Na svo­je ve­li­ko raz­o­~a­re­we, pri­me­tio je da je ka­pi­ja
za­kqu­~a­na spo­qa i da je sta­rac od­su­tan. Po­{ao je na­zad, `a­le­}i {to
je pod­neo ve­li­ku `r­tvu i pre­tr­peo bol u ko­le­nu, a da mu pri tom ni­je
us­pe­lo da vi­di star­ca. Po­la­ko se kre­tao uz sta­zu a on­da se iz­ne­na­da
okre­nuo, za­tvo­rio o~i i u se­bi re­kao:
"Star­~e, vi­di{ ko­li­ku sam `r­tvu pod­neo da bih se na dva mi­nu­ta
vi­deo s to­bom. Ne bih te du­`e za­dr­`a­vao…"
Dok su we­go­ve o~i jo{ bi­le za­tvo­re­ne i dok je u se­bi iz­go­va­rao
ove re­~i, za­~uo je ne­ki {um. Otvo­rio je o~i i ni­je mo­gao da po­ve­ru­je
u ono {to vi­di. Pre wim je sta­jao sta­rac Paj­si­je. We­go­vo li­ce bi­lo
je pre­o­bra­`e­no i bli­sta­vo, i re­~i­ma se ni­je mo­glo opi­sa­ti. Du­{a go­
spo­di­na H. T. is­pu­ni­la se di­vqe­wem i ra­do­{}u.
Sta­rac ga je pri­hva­tio i re­kao da po­`u­re, ka­ko ih osta­li ne bi
spa­zi­li. Po­pe­li su se na br­do ob­ra­slo gu­stim ra­sti­wem, ta­ko da ni­
ko ni­je mo­gao da ih vi­di. Sta­rac ga je tu po­sa­ve­to­vao {ta da u~i­ni u
ve­zi sa pro­ble­mom ko­ji ga je mu­~io.
Iz­ne­nad­na po­ja­va star­ca Paj­si­ja, kao i we­gov bli­sta­vi, iz­me­we­ni
lik, osta­vi­li su du­bok uti­sak na go­spo­di­na H. T. i on ~i­ta­vog `i­vo­ta
ne­}e mo­}i da ih za­bo­ra­vi.
Tajanstvena svetlost
U vre­me dok je bo­ra­vio na Si­na­ju, sta­rac je jed­nom pri­li­kom od­lu­
~io da se to­kom no­}i pop­ne na vrh, ra­di du­{ev­ne ko­ri­sti od tru­da i
mo­li­tve. Da­kle, po­{ao je to­kom no­}i, sa fe­we­rom. Na sre­di­ni pu­ta,
fe­wer se po­lo­mio i sta­rac se svim si­la­ma tru­dio da ga po­no­vo upa­li.
Kad se sta­rac pri­di­gao, bu­du­}i ma­lo uz­ne­mi­ren zbog fe­we­ra, pred
wim se ras­plam­sa­la ta­jan­stve­na sve­tlost, ko­ja mu je oba­sja­la sta­zu.
Me­|u­tim, ~im se sve­tlost po­ja­vi­la, sta­rac je za­~uo sar­ka­sti­~an smeh.
Od­lu­~io je da ne na­sta­vqa put, jer je to bi­lo de­mon­sko dej­stvo ko­je je,
ka­ko je sam re­kao, `e­le­lo da u we­mu iza­zo­ve po­mi­sao gor­do­sti.
* * *
Sta­rac je sa­ve­to­vao da ~i­ta­mo Ži­ti­ja sve­tih i Ote~­nik. Go­vo­rio
je da su to "pre­kra­sna tu­ma­~e­wa evan­|el­ske te­o­ri­je".
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 383
* * *
Ro­|a­ka star­ca Paj­si­ja, go­spo­|a E. K., ima­la je sr­~a­ne te­go­be i we­no
sta­we se sva­ke go­di­ne po­gor­{a­va­lo. Zbog to­ga je u vre­me, kad je sta­rac
bo­ra­vio u So­lu­nu, oti­{la ta­mo da bi se po­sa­ve­to­va­la s wim.
"Star­~e, le­kar mi je re­kao da je mo­je sr­ce iz­uz­ et­no ve­li­ko! [ta
bi tre­ba­lo da u~i­nim?"
"I ti se zbog to­ga bri­ne{? I ti i ja ima­mo ve­li­ko sr­ce", s osme­
hom je od­go­vo­rio sta­rac.
Me­|u­tim, ka­ko je sta­rac bio strog u mo­na­{kim pra­vi­li­ma i ka­ko
je go­spo­|a E. K. bi­la we­go­va ro­|a­ka, la­kon­ski je od­go­vo­rio:
"Ne bri­ni! Na­}i }u ti do­brog le­ka­ra u So­lu­nu. On }e ti sta­vi­ti
dva gvo­zde­na za­li­ska, i ti }e{ po­sle to­ga bi­ti ve­o­ma ra­do­sna!"
Pro­{lo je ne­ko­li­ko go­di­na. Sta­rac se upo­ko­jio, a zdra­vqe go­spo­|e
E. se po­gor­{a­va­lo. Dve go­di­ne na­kon we­go­ve smr­ti, woj je bi­lo iz­u­zet­
no lo­{e i naj­bo­qi gr~­ki le­ka­ri sa­ve­to­va­li su joj hit­nu ope­ra­ci­ju.
Oti­{la je u bol­ni­cu, gde su ura­|e­na sva po­treb­na is­pi­ti­va­wa.
Po­sled­we son­di­ra­we je po­ka­za­lo da je sa­mo je­dan sr­~a­ni za­li­stak
o{te­}en, i da on mo­ra bi­ti za­me­wen. Pre­ma ovom is­pi­ti­va­wu, dru­gi
za­li­stak ni­je bio o{te­}en. Ve­o­ma je ka­rak­te­ri­sti~­no ono {to su joj
re­kli: "On }e iz­dr­`a­ti jo{ tri­de­set go­di­na." Go­spo­|a E. je ose­ti­la
ne­po­ve­re­we pre­ma le­ka­ri­ma.
"Sta­rac mi je go­vo­rio o dva za­li­ska! Za­{to mi oni sa­da go­vo­re
o jed­nom?"
Me­|u­tim, u vre­me ope­ra­ci­je usta­no­vqe­no je da i na dru­gom za­li­sku
po­sto­je ozbiq­ni pro­ble­mi. Bi­la je po­treb­na hit­na za­me­na, {to je to­
kom ope­ra­ci­je i u~i­we­no. Oba za­li­ska bi­la su, da­kle, za­me­we­na me­tal­
nim. Kad je do­{la se­bi i kad su joj re­kli za to, ona se za­pre­pa­sti­la:
iako son­di­ra­we ni­je po­ka­za­lo ni­ka­kve pro­me­ne na dru­gom za­li­sku,
star­~e­vo "du­hov­no is­pi­ti­va­we" ni­je se pre­va­ri­lo. Kar­di­o­log je bio
ve­o­ma za­do­vo­qan, za­kqu­~iv­{i da je ope­ra­ci­ja pro­{la ve­o­ma do­bro.
* * *
"Star­~e, do­la­zi mi po­mi­sao da bu­dem mi­si­o­nar", re­kao mu je je­dan
je­ro­mo­nah, "da {i­rim hri­{}an­stvo i da kr­{ta­vam qu­de."
Sta­rac se na­sme­{io:
"Sva­ko naj­pre po­~i­we ~i­{}e­we od svo­ga dvo­ri­{ta, pa tek on­da
gle­da ka­ko da po­~i­sti i tu­|a. Zbog to­ga ti pred­la­`em sle­de­}e: ov­de, u
Gr~­koj, ima mno­go ne­kr­{te­nih, kao {to su mu­sli­ma­ni ili Ci­ga­ni…
Iza­bra­}e­mo po­god­no vre­me, za­jed­no }e­mo obi­}i ~i­ta­vu Tra­ki­ju i Ma­
ke­do­ni­ju, i ta­mo }e­mo kr­{ta­va­ti. Sa­mo, u Flo­ri­nu ne­}e­mo i}i, jer ih
je ta­mo vla­di­ka Av­gu­stin ve} sve kr­stio!"
384 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Ne brinite, ja }u se moliti za vas!
Sta­rac se upo­ko­jio 12. ju­la 1994. g, u uto­rak. U pod­ne su vra­ta na
is­po­sni­ci bi­la za­tvo­re­na i, sa­gla­sno star­~e­vom za­ve­{ta­wu, ni­ko­ga
ni­su oba­ve­{ta­va­li. Me­|u­tim, te iste ve­~e­ri, u Kav­sa­li, po­sle 10 sa­ti
uve­~e, go­spo­din D. K., ko­ji je mno­go vo­leo star­ca kao i ovaj we­ga, bio
je pr­vi ko­ji je na ~u­de­san na­~in oba­ve­{ten da se sta­rac upo­ko­jio.
Dok je bio u spa­va­}oj so­bi, na me­stu gde se na­la­ze iko­ne obra­zo­vao
se kru­`ni otvor i tu se po­ja­vio star­~ev slat­ki lik, ko­ji je bio ve­o­
ma sve­tao i bli­stav. Go­spo­din D. je u tom tre­nut­ku ose­tio neo­pi­si­vu
ra­dost i du­{ev­no spo­koj­stvo:
"Star­~e, vi­dim da si sa­svim zdrav, ne­moj nas na­pu­sti­ti, jer si nam
ve­o­ma po­tre­ban", ra­do­sno je re­kao go­spo­din D.
(Pri­me­ti­mo da je go­spo­din D. imao pro­ble­ma sa k}er­kom i da mu
je sta­rac obe­}ao da }e se po­mo­li­ti za wu.)
Ta­da je sta­rac, sa neo­pi­si­vom sla­do­{}u ko­ja se od­ra­`a­va­la i na
we­go­vom li­cu, re­kao:
"Ne bri­ni­te. Ja }u se i ov­de mo­li­ti za vas i za H."
Sta­rac je po­seb­no na­gla­sio da }e se mo­li­ti za we­go­vu k}er H.
Su­tra­dan uju­tro, u sre­du 13. ju­la, go­spo­din D. je oti­{ao na ima­we,
ko­je se na­la­zi iz­van gra­da. Ta­mo je ve} bi­la ~i­ta­va we­go­va po­ro­di­ca.
Is­pri­~ao im je {ta mu se do­go­di­lo pret­hod­ne ve­~e­ri. Svo­joj de­ci i
svi­ma pri­sut­ni­ma je re­kao:
"Znaj­te, mo­ra bi­ti da nas je sta­rac na­pu­stio!"
Ne­mir je za­hva­tio wi­ho­ve du­{e. U ~e­tvr­tak, 14. ju­la, po­se­tio ih
je ~lan ape­la­ci­o­nog su­da, go­spo­din V., ko­ji je ta­ko­|e po­zna­vao star­ca.
Od­mah su ga svi upi­ta­li ka­ko je star­~e­vo zdra­vqe a on im je, pri­rod­
no, od­go­vo­rio da ne­ma ni­~e­ga no­vog i da ni­{ta ni­je ~uo. Is­pri­~a­li
su mu {ta se do­go­di­lo i on se za­bri­nuo. Ne­mir se use­lio i u we­go­vu
du­{u.
Pro­{lo je ne­ko­li­ko da­na. Bi­la je ne­de­qa i svi su bi­li u cr­kvi,
ka­da su im sa­op­{ti­li da se sta­rac upo­ko­jio u uto­rak, 12. ju­la, ali da
su, sa­gla­sno we­go­vom za­ve­{ta­wu, u is­po­sni­ci to ob­ja­vi­li tek na­kon
tri da­na. Go­spo­din D. je ose­tio tu­gu po­me­{a­nu sa ra­do­{}u. Tu­gu, jer
je do­bri sta­rac oti­{ao, a ra­dost, jer ga je uve­rio da ni­ko­ga ne­}e za­
bo­ra­vi­ti i da }e i odan­de bri­nu­ti o wi­ma i mo­li­ti se za wih. Sa­da
mo­`e i vi­{e da nam po­mog­ne, jer se na we­go­vom du­hov­nom te­le­vi­zo­ru
vi­{e ne­}e po­ja­vqi­va­ti smet­we, ni­ti }e ga u to­me spre­~a­va­ti we­go­vo
te­lo, is­cr­pqe­no od pod­vi­ga i qu­ba­vi.
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 385
SA MAGNETOFONSKOG ZAPISA
Slu­{a­lac: Sta­rac nam je dao bla­go­slov da, ako ho­}e­mo ne­{to da
~u­je­mo od we­ga, to i pi­ta­mo.
Sta­rac: Me­|u svim zna­me­wi­ma vre­me­na po­sto­ji i ovo: da ja go­vo­
rim o du­hov­nom!
Slu­{a­lac: Evan­|e­li­sta Jo­van Bo­go­slov ka­`e da mi ~e­sto go­vo­
ri­mo da qu­bi­mo Bo­ga, iako ~e­sto r|a­vo po­stu­pa­mo sa bra­}om: ne mo­
`e­mo da po­ka­`e­mo tr­pqe­we, ne mo­`e­mo da ih pod­ne­se­mo, iz­be­ga­va­mo
ih ra­di svog spo­koj­stva i sl. Bu­du­}i da je to isti­na, {ta i ka­ko da
za­po~­ne­mo i {ta mo­`e­mo da u~i­ni­mo?
Sta­rac: To {to si ti sa­da re­kao ti­~e se i me­ne. Me­|u­tim, po­sto­
ji raz­li­ka iz­me­|u jed­nog i dru­gog. Da­kle, ko qu­bi Bo­ga ra­di qu­ba­vi
pre­ma Bo­gu qu­bi­}e i bli­`weg… Me­|u­tim, ka­da ne qu­bi bli­`weg a
ka­`e da qu­bi Bo­ga, to zna­~i da qu­bi sa­mo­ga se­be… Mo­nah, ka­da ne
vi­di ~o­ve­ka, vi­di mno­ge qu­de. Po­sto­ji, da­kle, raz­li­ka u toj stva­ri.
Ne znam da li ste me raz­u­me­li… po­sto­ji raz­li­ka iz­me­|u jed­nog i
dru­gog… ~o­vek… da­va­wem pri­ma, a ne pri­ma­wem… tj, da ta­ko ka­`e­
mo, da­je stvar, ustu­pa je… da­je ma­te­ri­jal­nu stvar, ali pri­ma du­hov­nu
ra­dost… dru­gi pri­ma qud­sku ra­dost od ono­ga {to do­bi­ja, tj. da­va­wem
se do­bi­ja u du­hov­nom `i­vo­tu, bez do­bi­ja­wa ma­te­ri­jal­nih stva­ri.
Ka­`e­mo da se maj­ka `r­tvu­je zbog de­ce… ona se u toj me­ri `r­tvu­je
da osta­je glad­na i sl. Ona se od to­ga ne uma­ra, ne­go se ra­du­je kad vi­
di de­cu, ako vi­di da su zdra­va i po­slu­{na, da su umi­ve­na… ne ose­}a
ni umor ni­ti bi­lo {ta, i osta­je glad­na i sli~­no, jer ta­da se, da ta­ko
ka­`e­mo, obo­ga­}u­je. Da­va­wem se obo­ga­}u­je… na­pro­tiv, pri­ma­wem se
do­bi­ja sa­mo ma­te­ri­jal­na stvar. O to­me sam go­vo­rio i ju­~e, i na­vo­dio
kao pri­mer: vi­dim ne­ke mla­di­}e, ko­ji­ma sam po­mo­gao u de­tiw­stvu.
Do­la­ze kod me­ne u ke­li­ju i tra­`e da ta­mo ne­{to ura­de, oko dr­va…
Me­|u­tim, me­ni se ~i­ni da je r|a­vo da mla­di­}a po­{a­qem na te­`ak rad
i ra­di­je sam, to­kom no­}i sa fe­we­rom, do­no­sim dr­va, ko­li­ko mi tre­ba,
ako ne stig­nem pre­ko da­na… Me­|u­tim, vi­di{ li, ne­ki stra­da­ju, ho­}e
da odu u Ka­re­ju, ho­}e da te ne­~im uslu­`e… da ta­ko ka­`em, mu­~e se…
"Idi, mom­~e", ka­`em, "ku­pi mi dve ku­ti­je {i­bi­ca", i on tr­~i s ta­kvom
ra­do­{}u… da­kle, od­la­zi, vra­}a se… iako imam tri-~e­ti­ri upa­qa­~a,
i {i­bi­ce mi ni­su po­treb­ne, ali vi­dim da to mno­go `e­li… da­kle, on
se od­mo­rio usled tru­da, kroz za­mor se od­mo­rio… Me­|u­tim, isto­vre­
me­no vi­dim da su ne­ka de­ca kao star­ci: za­bo­ra­vqa­ju ta­mo tor­bu ili
ne­{to dru­go, za­bo­ra­ve ka­pu… Haj­de, mom­~e, ka­`em, ta­mo… a on, ~im
je ~uo, umo­rio se ve} od to­ga {to je ~uo a ko­li­ko }e se tek umo­ri­ti
386 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
kad i za­i­sta ode… Ti qu­di se uma­ra­ju od od­mo­ra, dok se dru­gi od­ma­
ra­ju od za­mo­re­no­sti… za­to {to se sr­ce ni­kad ne za­ma­ra i {to on to,
{to ~i­ni, ~i­ni sr­cem…
Slu­{a­lac: Ne­sre­}a ko­ja se ne­dav­no do­go­di­la uz­ne­mi­ri­la je ~i­tav
svet a, na­rav­no, i nas hri­{}a­ne. U sva­kom slu­~a­ju, pri­bli­`i­la nas je
~i­ta­wu Pi­sma, ka is­tra­`i­va­wu Pi­sma, ~e­mu je pri­ve­la i qu­de ko­ji
su, ka­ko se ~i­ni­lo, od­bi­ja­li i da otvo­re Pi­smo. Vi­di­mo qu­de ko­ji
do­la­ze i pi­ta­ju: "Mo­`e li se kod te­be pro­~i­ta­ti Apo­ka­lip­sa, da
vi­di­mo {ta pi­{e?" [ta u tom slu­~a­ju mo­`e da ka­`e hri­{}a­nin, da
bi po­mo­gao ~o­ve­ku ko­ji sad usled stra­ha ili qu­bo­pi­tqi­vo­sti ho­}e
da zna? Ka­ko mo­`e­mo da po­mog­ne­mo ta­kvom ~o­ve­ku?
Sad su uz­bu­ni­li ceo svet i ho­}e da zna­ju da li to pi­{e u Sve­tom
Pi­smu ili u Apo­ka­lip­si, da li je to po­~e­tak kra­ja, i na­sta­la je po­
met­wa. Ka­ko da po­mog­ne­mo ta­kvi­ma?
Sta­rac: Pret­po­sta­vqam da se kod we­ga sa­mog, pri­li­kom ~i­ta­wa
Sve­tog Pi­sma, obra­zu­je od­re­|e­no mi­{qe­we. Mi­slim da mu ne mo­`e­
mo po­mo­}i ma {ta da mu ka­`e­mo, ali ono {to }e mu su­{tin­ski po­
mo­}i je­ste hri­{}an­ska ve­ra, na­{a, ve­ru­ju­}ih. Pret­po­sta­vi­mo da je
on, ne­sre}­nik, u pra­vu, ali mi, kao ve­ru­ju­}i hri­{}a­ni… I to kad
zna­mo da je Hri­stos re­kao – {ta? On nam je dao vlast da sta­je­mo na
zmi­je i skor­pi­je. Pri tom je re­kao: Ako i smrt­no {to po­pi­ju, ne­}e
im na­u­di­ti.
Imam u vi­du ta­mo, qu­de… ko­ji ma­lo iz­la­ze i me­wa­ju ode­}u i svoj
`i­vot su pre­tvo­ri­li u mu­~e­we. ^i­taj­te: ti si – hri­{}a­nin, mi­ro­po­
ma­zan, kr­{ten, pri­~e­{}u­je{ se, tru­di{ se… to­li­ko o to­me go­vo­ri
Evan­|e­qe, svi smo o to­me ~i­ta­li, na­u~ ­ i­li smo iz­re­ke na­pa­met, a opet
stal­no me­wa­ju ode­}u… ~i­ne svoj `i­vot cr­nim.
I dok nam je Hri­stos dao ta­kvu vlast, ta­kvu si­lu bla­go­da­}u Bo­
`i­jom, da tra­`i­mo od si­le Hri­sto­ve, ~i­ne­}i kr­sno zna­me­we, ali ne
ona­ko, ka­ko se mi pre­kr­sti­mo; mi tre­ba da se po­klo­ni­mo spa­so­no­snom
stra­da­wu i da mo­li­mo tu si­lu Hri­sto­ve kr­sne smr­ti… zar je to ma­la
stvar? Pre­ma to­me, za hri­{}a­ni­na ne po­sto­ji… ne mo­`e­te sad pre­
sta­ti da je­de­te sa­la­tu; me­|u­tim, ne­ka sva­ko ra­di i po­stu­pa po ve­ri.
Me­|u­tim, ja sam, kao hri­{}a­nin, du­`an da ve­ru­jem… Ne ka­`em da bi
tre­ba­lo iza­zi­va­ti, jer ka­sni­je mo­`e ba­ci­ti i ne­{to dru­go, i {ta }e
on­da bi­ti? Mi vi­di­mo ta­kvo sta­we, ko zna, ~i­ni se da za­po­~i­wu apo­ka­
lip­ti~­ke ~a­{e (vi­di Otk. 15; 7), da­kle, wih ta­mo ne iz­li­va­ju an­ge­li…
Pri­rod­no je da nas do­bri Bog ne­}e osta­vi­ti, i da }e nas za­{ti­ti­ti.
To {to sam re­kao, za hri­{}a­ni­na, kad je sa Bo­gom, ne po­sto­ji nu­`nost,
on se ne iz­la­`e ni­ka­kvoj opa­sno­sti, ali se re­~i mo­ra ve­ro­va­ti, sa­da
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 387
mo­ra­mo po­sta­ti bo­qi, mo­ra­mo ima­ti bla­go­dat Bo­`i­ju, a kad ~o­vek
ima bla­go­dat Bo­`i­ju, on se ni­~e­ga ne pla­{i…
To ni­je ni­{ta u po­re­|e­wu s onim {to su pod­no­si­li sve­ti mu­~e­
ni­ci i ni u ~e­mu ni­su po­stra­da­li, jer je ta­mo po­ma­gao Sam Hri­stos.
Zar Hri­stos go­vo­ri la­`i?
I otrov }e­te is­pi­ti, re­kao je, i na zmi­je i skor­pi­je }e­te sta­ja­ti,
i ne­}e vam na­{ko­di­ti.
Mi smo, me­|u­tim, ka­ko da ka­`em… Iako sve to zna­mo, iako smo
sa svim tim upo­zna­ti, opet… za­to ka­`em da ne­}e ko­ri­sti­ti ako sa­mo
~i­ta­mo i na­pa­met u~i­mo Apo­ka­lip­su. Eto, je­dan star­~i} ko­jeg sam
znao, umro je, odav­no… imao je ta­kvu pro­sto­tu da ni­je znao ni da po­
sto­ji kwi­ga ko­ja se zo­ve Evan­|e­qe. Bio je mo­nah. U ru­ka­ma je dr­`ao
zmi­je. Ta­mo su u ke­li­ji bi­la tri oca, dvo­ji­ca bra­}e po te­lu i ovaj star­
~i}, zva­li su ga Pa­ho­mi­je. On je zmi­je dr­`ao u ru­ka­ma, a u tom kra­ju
bi­lo je mno­go zmi­ja. On ih je uzi­mao i ba­cao na­po­qe, gde je bi­la vo­da.
Jed­nom je uhva­tio ne­ku ve­li­ku zmi­ju Po­{to je tre­ba­lo da je ba­ci iza
ogra­de, on se wo­me opa­sao kao po­ja­som, oti­{ao da za­vr­{i po­sao, i tek
on­da ju je ba­cio. ^im je to vi­deo dru­gi sta­rac, re­kao je:
"Idi odav­de, o~e, {ta je to ta­mo", ka­`e.
"A za­{to li se on bo­ji", pi­tao se star­~i}.
Za­tim je do­{ao i re­kao mi:
"Ne znam, star­~e – Paj­si­je, za­{to se on bo­ji zmi­ja? Za­{to bi se
bo­jao", ka­`e. "Onaj na{, otac An­drej, bo­ji se ~ak i {kor­pi­ja. Ja {kor­
pi­je ski­dam sa zi­da i ka­da ih ba­cam, ne ba­cam ih jed­nu po jed­nu, ne­go
ih iz­ba­cu­jem u go­mi­la­ma."
"Sad mi re­ci, star­~e Pa­ho­mi­je, za­{to one te­be ne di­ra­ju?"
"Isus Hri­stos je ne­gde na­pi­sao na pa­pi­ru da }e{, ako ima{ ve­ru,
uzi­ma­ti u ru­ke zmi­je i {kor­pi­je i da te one ne­}e di­ra­ti!"
Isus Hri­stos pi­{e na pa­pi­ru! Hm… (sme­je se). Mi to zna­mo, zna­
mo i isto­ri­ju, i sve je to iz Evan­|e­qa…
U to­me je sva osno­va.
Za­tim, u Ote~­ni­ku, vi ste to ~i­ta­li i zna­te to bo­qe od me­ne, ne
se­}am se sad ta~­no gde, ali ne­gde se go­vo­ri da je do­{ao po­slu­{nik,
vi­deo ve­li­ku zmi­ju na iz­vo­ru oda­kle su pi­li vo­du. Oti­{ao je, ni­je
uzeo vo­du, upla­{io se.
"Eto, star­~e, otro­va­}e­mo se, jer je ta­mo, u vo­du pa­la zmi­ja…"
Do­{ao je sta­rac, pre­kr­stio sve {to je ta­mo bi­lo i uzeo vo­du.
Ako do­|u sve zmi­je na vo­du, na­rod }e umre­ti od `e­|i, i {ta on­da
da ra­di­mo, ka­`i? (Sme­je se)
388 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
Po­{to nam je Hri­stos dao ta­kvu si­lu, na­~i­ni­mo kr­sno zna­me­we
i ne pla­{i­mo se ni­~e­ga, jer kr­sno zna­me­we ni­je ona­kvo, ka­kvo ne­ki
mi­sle da je­ste. Kao {to sam re­kao, kad se, mi hri­{}a­ni, po­klo­ni­mo
kr­stu, mi se po­kla­wa­mo i spa­so­no­snom stra­da­wu Go­spod­wem… zar ne
vi­di­te {ta go­vo­re je­ho­vi­sti? Da je to sa­mo je­dan ob­lik, sim­bol, oru­
|e smr­ti, i sli~­ne be­smi­sli­ce… ne­gde je bio krst. Za­to je da­{~i­ca,
usta­no­vqe­na na kr­stu Hri­sto­vom, iz­o­bra­`a­va­la na{ krst… ^e­sto
vi­di­te da se na vr­ho­vi­ma (pla­nin­skim) na­la­zi gvo­zde­ni krst… tu
pa­da­ju mu­we i uda­ra­ju u taj krst. Me­|u­tim, ako hri­{}a­nin ide ka vr­
hu, ka gvo­zde­nom kr­stu, ko­ji po pri­ro­di mo­ra da pri­vu­~e mu­we… On
ta­mo ne­}e po­stra­da­ti, jer se ta­da pri­zi­va si­la spa­so­no­snog stra­da­wa,
da li ste raz­u­me­li?
I kad nas, ve­ru­ju­}e, vi­de da ~i­ni­mo ta­kve stva­ri, da ma­lo na­pre­du­
je­mo, me­wa­mo ode­}u, ide­mo da­qe… a {ta da ka­`u oni, ne­sre}­ni­ci?
Wi­ma }e su­{tin­ski po­mo­}i na{ hri­{}an­ski pri­mer i na{ hri­­
{}an­ski `i­vot. Sad smo, hte­li mi to ili ne, pri­mo­ra­ni da bu­de­mo
bo­qi: do­ga­|a­ji nas pri­si­qa­va­ju da se pri­bli­`i­mo Bo­gu, ka­ko bi­smo
po­se­do­va­li bo­`an­stve­nu si­lu i su­prot­sta­vi­li se sva­koj, sva­koj si­tu­
a­ci­ji. Ako se ne­ko pla­{i, ne­ka sa­la­te ope­re pet – {est pu­ta! Ako se
jo{ uvek pla­{i, ne­ka ih ope­re 20–30 pu­ta! Ako se ne pla­{i, ako ve­
ru­je, ne­ka se bez stra­ha pre­kr­sti. Ja sam ta­mo imao ma­lo sa­la­te i, ne
znam, ne­ko je do­{ao i po­pr­skao ih pla­vim ka­me­nom a ta­ko­|e i luk, a
ja ni­sam imao na­o­~a­re, i ja sam ih jeo sa pla­vim ka­me­nom, a ta­ko­|e i
ra­di­o­ak­tiv­ne… hm! (Sme­je se) Su­tra­dan on do­la­zi kod me­ne i ka­`e:
"Za­bo­ra­vio sam da ti ka­`em, star­~e, po­pr­skao sam ma­lo pla­vog
ka­me­na ta­mo, na sa­la­tu…"
Ni­je me ni pi­tao, ne­go je oti­{ao i po­pr­skao…
"Eh, ni­{ta…", ka­`em ja. Hm! (Sme­je se)
Tre­ba­lo bi da zna­mo da ve­ru­ju­}i, ko­ji ~u­va­ju za­po­ve­sti Bo­`i­je,
oni… ka­ko da ka­`em? Oni do­bi­ja­ju bla­go­dat Bo­`i­ju i Bog je oba­ve­
zan da im po­ma­`e u te­{ka vre­me­na… Zlo se sa­mo uni­{ta­va… Do­znao
sam da se po­ja­vqu­ju ne­ke ne­nor­mal­ne bo­le­sti… po­gle­daj­te da­qe da
wih ne uni­{ta­va Bog, oni sa­mi se­be uni­{ta­va­ju… taj rod sam i{­~e­
za­va… to ne zna­~i da ih Bog ka­`wa­va, ne… oni sa­mi stva­ra­ju ka­znu…
vi­di­te, i{­~e­za­va­ju ta­kvi qu­di, ~i­ji `i­vot ne­ma smi­sla… Dru­gi, ko­
ji ubi­ja­ju svo­ju de­cu, sa­mi uni­{ta­va­ju svoj rod; ne pro­kli­we ih Bog,
ne­go sa­mi uni­{ta­va­ju svoj rod. S dru­ge stra­ne, vi­di­mo hri­{}an­ske
po­ro­di­ce sa de­com, ko­li­ko im Bog po­da­ri bla­go­slo­va, i vi­di­te da su
wi­ho­va de­ca bla­go­dat­na… i eto! Gde na­pre­du­je do­bro po­ko­le­we, ta­mo
gde je, pret­po­sta­vi­mo, mir, {ta }e bi­ti? U we­mu de­la do­bri Bog...
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 389
i sa­da vi­di­mo do­bar na­ra­{taj, zla­tan. Hri­{}a­ni su sa­da pri­mo­ra­ni
da vi­{e ve­ru­ju – hte­li to mi ili ne, jer su ko­ze po­di­vqa­le i ho­}e da
po­je­du ov­ce Hri­sto­ve. Hri­sto­ve ov­ce tra­`e do­brog pa­sti­ra, tra­`i­}e
i sta­do da bi bi­li je­din­stve­ne ov­ce… da bi ta­ko bi­lo jed­no sta­do
i je­dan pa­stir.
Slu­{a­lac: ^u­li smo da po­sto­je is­ku­{e­wa ko­ja da­je Bog, ka­ko bi
is­pi­tao one do­bre i ka­ko bi oni po­sta­li jo{ bo­qi, ali da po­sto­je
i is­ku­{e­wa ko­ja nam do­la­ze usled na­{eg gre­ha. Ne ta­ko, da bi­smo ih
mi raz­li­ko­va­li, ne­go ka­kav bi tre­ba­lo da bu­de na{ stav u od­no­su na
raz­li­~i­ta is­ku­{e­wa ko­ja nas su­sre­}u ili s ko­ji­ma se mi su­sre­}e­mo
to­kom `i­vo­ta?
Sta­rac: Naj­pra­vil­ni­je je da ~o­vek s ra­do­{}u pri­hva­ti, ma {ta da
se do­go­di i da ose­ti da je on kriv. To je naj­va­`ni­je. Ta­ko su po­stu­pa­li
Sve­ti Oci, iako mno­gi, kao {to sam re­kao, ni­su sa­gre­{i­li, ali je
Bog do­pu­stio da se mu­~e ra­di ute­he dru­gi­ma ko­ji, iako su sa­gre­{i­li…
ustro­ja­va, ustro­ja­va… do­pu­{ta Bog ili, bo­qe re­~e­no, pre­pu­{ta… oni,
re­ci­mo, svo­jim sa­gre­{e­wi­ma uda­qu­ju bla­go­dat Bo­`i­ju i usled to­ga se
za­tim… kod wih po­ja­vqu­ju pro­ble­mi. Oni to ne shva­ta­ju i ne­go­du­ju
na Bo­ga. Dok ne vi­de ~o­ve­ka ko­ji uop­{te ni­je sa­gre­{io ali se mu­~i,
i uz to ni­kad ne go­vo­ri "ja ni­sam sa­gre­{io". Pret­po­sta­vqam da on i
mi­sli da je kriv. Od onog tre­nut­ka ka­da po­ve­ru­je da "ni­je sa­gre­{io",
we­gov `i­vot }e bi­ti ne­pre­kid­ni greh. Da… ti slu­~a­je­vi su ret­ki
da Bog do­pu­sti (da ne­ko ne­pra­ved­no stra­da). Da­nas po­la­`e­mo is­pit
za pre­la­zak u dru­gi `i­vot. Zbog to­ga je Bog i osta­vio |a­vo­la da pri­
vre­me­no bu­de slo­bo­dan, ka­ko bi nam on svo­jim zlom po­mo­gao. On ga
ni­je osta­vio ra­di na­{eg mu­~e­wa. Do­bri Bog je stvo­rio an­ge­le. Ne­ki
an­ge­li su ot­pa­li zbog gor­do­sti i po­sta­li |a­vo­li. Bog je stvo­rio i
tre­}e stvo­re­we, da bi po­pu­nio onaj ~in ko­ji je ot­pao. Pr­vo­stvo­re­ni­
ma (qu­di­ma) je od Bo­ga bio dat ve­li­ki bla­go­slov – da bu­du sa-tvor­ci
(sundhmi­o­ur­go’. Na­{im ro­di­te­qi­ma, pra­de­do­vi­ma, sve do Ada­ma i
Eve – do­pu­stio je da bu­du sa-tvor­ci: oni uzi­ma­ju i da­ju nam te­lo. Od
onog tre­nut­ka kad za~­nu de­ten­ce, ro­di­te­qi da­ju te­lo, a Bog da­je du­{u.
^im se de­ten­ce ro­di ono se kr­{ta­va, i Bog po­sta­vqa svog an­ge­la, i
we­ga {ti­te Bog, an­geo-~u­var i ro­di­te­qi. Sra­zmer­no de­ti­wem uz­ra­sta­
wu, ro­di­te­qi se u iz­ve­snoj me­ri oslo­ba­|a­ju od­go­vor­no­sti. I kad Bog
uzme ro­di­te­qe, an­geo-~u­var na­sta­vqa da ~u­va ~o­ve­ka, isto kao i Bog,
i to je sa­svim pri­rod­no.
Da­kle, mi ov­de vi­di­mo, pret­po­sta­vi­mo, da mno­gi ro­di­te­qi stal­no,
u vre­me kad po­sto­ji Bog ko­ji {ti­ti i upo­re­do s Wim i an­geo-~u­var,
sve to ne zna­ju, zbog ~e­ga se uzru­ja­va­ju ta­kvom bri­gom… ta­kvom bri­gom
390 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
o svo­joj de­ci, ta­kvom bri­gom, da se od to­ga go­to­vo raz­bo­le… ne­ka bu­du
ve­ru­ju­}i qu­di! Iako ve­ru­je­mo, ti­me {to se stal­no bri­ne­mo spre­~a­va­mo
Bo­`i­je u~e­{}e, kao da ne­ma Bo­ga i kao da ne­ma an­ge­la-~u­va­ra! Zbog
to­ga }e ro­di­te­qi za svo­ju de­cu ~i­ni­ti sve {to mo­gu, ali od onog vre­
me­na kad ih po­ve­re Bo­gu, tj. kad se smi­re, ne­ka po­lo­`e svo­je qud­sko
oru`­je! Bog je ta­da oba­ve­zan da po­mog­ne de­ci, kad ih ro­di­te­qi po­ve­re
Bo­gu… i za stva­ri, ko­je se ne iz­vr­{a­va­ju qud­skim sred­stvi­ma.
…De­ca sad ne shva­ta­ju jed­no­stav­ne stva­ri, do­bro, ni­su ih shva­ta­la
dok su bi­la ma­la… ro­di­te­qi… {ti­ti­li su ih dok su bi­la ma­la, maj­ka
– u utro­bi a za­tim ih je, kad su se ro­di­la, po­la­ga­la u ko­lev­ku sa ogra­
di­com… a de­ten­ce je hte­lo da iza­|e… na slo­bo­du, ali ni­je shva­ta­lo
da bi se uda­ri­lo ako iza­|e iz ko­lev­ke, da bi se raz­bi­lo od klu­pi­cu…
To jad­no de­ten­ce ni­je shva­ta­lo.
Za­tim su ro­di­te­qi, pri­rod­no, kao {to do­bar ba­{to­van sa­di drv­ce,
po­bi­ja ko­lac i ve­zu­je ga za we­ga… u`e­tom, za­kla­wa ga re­{et­kom, da
ga ko­ze ne bi po­je­le. Dok ne iz­ra­stu gra­ne. Kad na­ra­stu gra­ne i kad
oda­tle sklo­ni re­{et­ku, kad dr­vo po~­ne da do­no­si plo­do­ve, u we­go­voj
sen­ci pre­dah­nu­}e i ko­ze, i ov­ce, i qu­di. Sad i de­ca, do­bro, kad su bi­la
ma­la, ni­su shva­ta­la to za­tva­ra­we u ko­lev­ku, ali sad su od­ra­sla i sad
je, da ta­ko ka­`e­mo, po­treb­no dru­go za­tva­ra­we, ne­ko ogra­ni­~e­we. Oni
ne raz­u­me­ju to ogra­ni­~e­we, iako bi tre­ba­lo da shva­te, da bi po­sta­la
do­bra de­ca, pa­met­na i zre­li­ja, pa ~ak i sa di­plo­ma­ma, a vi­di{… tra­
`e slo­bo­du. Ka­kva je to slo­bo­da? Slo­bo­da da se­ku i da ru­{e? Da li
sa­se­~e­no dr­vo mo­`e da da­je plo­do­ve? Ono }e bi­ti po­se­~e­no! Za­to bi
i de­ca tre­ba­lo da shva­te da to ve­zi­va­we ni­je ve­zi­va­we: ba­{to­van ne
ve­zu­je dr­vo za­to da bi ga ugu­{io ili ubio. Za­kla­wa­ju­}i ga re­{et­kom,
ne za­kla­wa ga za­to da bi ga ogra­ni­~io: za­li­va ga, bri­ne o we­mu i sl.
Me­|u­tim, za­kla­wa ga zbog to­ga da ga ko­ze ne bi po­je­le. To bi de­ca tre­
ba­lo da shva­te jer, ako od­jed­nom bu­du se­kla… uni­{ti­}e!
[ta ~i­ne po­je­di­na de­ca? Kao {to te­lad za­ve­zu­ju ta­mo, na li­va­di,
a se­qak, zna{, ide ku­}i… te­le naj­pre je­de taj deo li­va­de, pa sle­de­}i,
pa opet sle­de­}i, dok tu pa­se… pad­ne ki­{a, po­ra­ste no­va tra­va… Ta­ko
on stal­no vi­di no­vu tra­vu na li­va­di i ~u­pa ko­lac da bi po­be­gao… tra­
`i slo­bo­du, ne zna­ju­}i da ga se­qak ve­zu­je zbog we­go­vog do­bra. Naj­zad,
ta­mo-ova­mo, ova­mo-ta­mo, i{­~u­pa ko­lac i po­beg­ne… be­`i, mi­sli da
se oslo­bo­dio. A ka­kav je re­zul­tat? Ili }e se ugu­{i­ti svo­jim u`e­tom,
ili }e ne­gde upa­sti, ili }e ga po­je­sti vu­ko­vi.
Ta­ko po­stu­pa­ju i ne­ka ne­sta­{na de­ca. Bez ob­zi­ra na to {to ima­ju
si­lu… to­bo­`e tra­`e i slo­bo­du i na kra­ju kra­je­va wi­ho­va slo­bo­da…
eto, oni vi­de slo­bo­du ko­ju sad ima­ju Evro­pqa­ni, ko­ju sad ima­ju i na{a
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 391
de­ca, kroz ko­ju ona za­do­bi­ja­ju taj evrop­ski duh. Do­kle su sti­gli? Vi­
dim, do­la­ze u ke­li­ju mom­ci od 27 go­di­na, od 25 do 27… ne­sre}­ni, uni­
{te­ni nar­ko­ti­ci­ma i sli~­no. Sad mo­le za po­mo}, ne­sre}­ni­ci. Us­pe­lo
mi je da po­mog­nem jed­nom ili dvo­ji­ci; on do­ve­de svog dru­ga, drug do­ve­
de dru­ga, a te­bi se sr­ce ki­da… Tra­`e po­mo}, a ka­ko da im po­mog­ne{?
Oni ko­ji ni­su do­{li do dna uba­da­ju se iglom i ne­{to ta­kvo, pro­da­ju
svo­ju krv i ko­na~­no se raz­bo­qe­va­ju.
Ti­me uni­{ta­va­ju sa­me se­be, ti­me uni­{ta­va­ju i svo­je ro­di­te­qe:
otac se raz­bo­leo od za­pa­qe­wa mo­zga, maj­ka od sr­ca ili od je­tre…
Zbog to­ga ose­}a­te ko­li­ko je de­ci po­treb­no to ogra­ni­~e­we… to ogra­
ni­~e­we je bla­go­slov Bo­`i­ji. Za­hva­quj­te svo­jim ro­di­te­qi­ma ko­ji vas
ogra­ni­~a­va­ju. Ako vas, re­ci­mo, i vi­{e spu­ta­va­ju, i to ~i­ne iz qu­ba­vi.
Mo­`da i ba­{to­van vi­{e spu­ta­va ra­di ve­}eg do­bra.
Slu­{a­lac: ^e­sto oko se­be vi­di­mo bli­ske qu­de ko­ji­ma smo okru­
`e­ni, ko­ji su ili zdra­vi ali sva­ka­ko ve} zre­li, ili su bo­le­sni a ne
ve­ru­ju, ne­ve­ru­ju­}i su, uop­{te ne ve­ru­ju. Tre­ba­lo bi da ih i wi­ho­va
zre­lost i wi­ho­va bo­lest naj­zad okre­nu Bo­gu… Mno­gi sta­ri­ji qu­di
oko nas, ro­di­te­qi, pri­ja­te­qi, po­zna­ni­ci, ve} su u po­od­ma­klim go­
di­na­ma, bi­lo da su zdra­vi ili ~ak bo­le­sni, a ne ve­ru­ju.
Sta­rac: Ne ve­ru­ju?
Slu­{a­lac: Ne ve­ru­ju! Iako, uko­li­ko su bo­le­sni, ako su sta­ri,
fi­zi­o­lo­{ki za wih po­sto­ji sa­mo jed­na na­da – Bog. [ta }e bi­ti s
tim qu­di­ma? Mo­`e­mo li da im po­mog­ne­mo? I ka­ko?
Sta­rac: Sad, ako sta­ri­ji ima­ju smi­re­we, ako ima­ju ne­zna­we i ima­
ju smi­re­we, mo­`e­mo im po­mo­}i. Jed­nom re~­ju, ako ne slu­{a­ju re­~i,
ima­ju pra­vo na bo­`an­stve­nu po­mo}. Me­|u­tim, ka­da se sta­ri­ja oso­ba
od­li­ku­je ego­i­zmom, e… on ne pri­hva­ta… da ta­ko ka­`em… ~ak i ako
du­bo­ko u we­ga une­se{ do­bro, we­ga do­ti­~e ego­iz­ am. U tom slu­~a­ju je
po­treb­na po­ja­~a­na mo­li­tva.
Uvek sam znao jed­nu stvar. Ako ~o­vek, ko­ji je do­bro­na­me­ran ali…
bio je do­bro­na­me­ran ali ni­je imao po­mo} i `i­veo je sve­tov­nim `i­vo­
tom, on ima pra­vo na bo­`an­stve­nu po­mo}, i do­bri Bog }e ustro­ji­ti
sve, ze­mqo­tre­som, mu­wom, po­pla­vom, re­~i­ma, vu­kom, bo­le­{}u, pa se
po­vre­me­no mo­`e ja­vi­ti ~ak i sve­ti­teq, iako, da ta­ko ka­`e­mo, ne­ma
pra­va na ta­ko ve­li­ki bla­go­slov, mo­`e da se ja­vi an­geo ili sve­ti­teq,
~ak }e i to u~i­ni­ti Hri­stos, po­{to je u~i­nio sve osta­lo. Me­|u­tim,
{ta se qu­di­ma naj­~e­{}e de­{a­va? Do­la­zi |a­vo da ih ob­ma­ne. Zbog to­
ga mno­gi, ne­sre}­ni­ci, i bi­va­ju pre­le­{}e­ni. Po­{to je Bog u ta­kvim
slu­~a­je­vi­ma, kao {to sam re­kao, (sve u~i­nio), po­{to oni ima­ju pra­
vo na bo­`an­stve­nu po­mo}, i po­{to je On is­ko­ri­stio mno­ge na­~i­ne,
392 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
pojavqu­je se an­geo ili sve­ti­teq, a on­da |a­vo po­~i­we da ga mu­~i: "Eto,
te­bi je Bog po­ka­zao ne­{to ve­li­ko, idi, spa­sa­vaj svet, po­ma­`i dru­gi­ma"
i osta­lo. I ako ne­sre}­nik ne ka­`e: "Bo­`e moj, ka­ko da Ti za­hva­lim,
ni­sam bio do­sto­jan ta­kve bla­go­da­ti", ako mu, ume­sto da se smi­ri, |a­vo
po~­ne uno­si­ti ta­kvu po­mi­sao, on }e se za­tim i po­gor­di­ti. Za­tim mu
do­la­zi |a­vo i po­sta­vqa "te­le­vi­zor": an­ge­le, sve­ti­te­qe, itd. Go­vo­ri
mu: "Ti }e{ spa­sti va­se­qe­nu!" I sad, {ta do­bi­ja­mo?
Ta­da opet do­bri Bog, kad se ~o­vek osve­sti i kad od nas do­bi­je
po­mo}, i do­|e se­bi, do­bri Bog mu opet po­ma­`e… Do­bri Bog po­no­vo
do­pu­{ta i ustro­ja­va…
Me­|u­tim, kad ~o­vek pri­mi ili od svo­jih ro­di­te­qa i osta­lo… iz
to­ga bi­ste shva­ti­li {ta je bo­qe, kad vi­di­te ~o­ve­ka da on, mo­`da, vo­
di gre­{an `i­vot… da ne ide u cr­kvu, ne tru­di se, itd… kao {to sam
re­kao, bio je pri­vu­~en, iako je imao do­bru vo­qu, me­|u­tim, kad vi­di­te
da je on sa­`a­qiv, da vi­di bo­le­sno­ga i da se ki­da we­go­vo sr­ce, da po­
ma­`e bo­le­sno­me, ukrat­ko, bo­lest… oda­tle }e­te shva­ti­ti da we­ga Bog
ne­}e na­pu­sti­ti. On ima pra­vo na bo­`an­stve­nu po­mo}. Kad vi­di­te uda­
qe­no­ga od Bo­ga i vi­di­te da je on su­rov i ne­mi­lo­sr­dan, po­treb­no je da
se da­no­no}­no mo­li­te da Bog i we­ga "po­dig­ne na pla­ni­nu".
I za usop­{e, do­bro, po­seb­no kad ne­ko ima u vi­du ro­di­te­qe ili
ne­ko­ga od pre­da­ka, ko je imao te­{ko­}a, da ta­ko ka­`e­mo… ko je bio
do­ne­kle su­rov i sli~­no, od­no­sno ako ni­je bio do­bar i ako je umro bez
po­ka­ja­wa… ko­li­ko god mo­`e­te, po­daj­te mi­lo­sti­wu udo­vi­ca­ma i si­ro­
ti­ma, go­vo­re­}i: "Za du­{u to­ga i to­ga", "za du­{u to­ga i to­ga", da bi se
i dru­gi iskre­no po­mo­lio za we­ga i… "da se upo­ko­je ko­sti we­go­ve". To
mno­go po­ma­`e, mno­go po­ma­`e!
Se­}am se jed­nog slu­~a­ja… bio sam u ne­kom ma­na­sti­ru, i do­{li su
ro­di­te­qi, i is­pri­~a­li mi.
Bio je­dan de­da, ja sam ga znao… dok su de­~i­ca… on je imao mno­go
sta­ba­la… a de­~i­ca… imao je sta­ba­la i na uli­ci… imao je mno­go ba­de­
ma… ba­cao je ka­me­we na de­cu, jer su je­la ba­de­me. Do­go­di­lo se da je ubio
jed­nog de­~a­ka… iako je bio ve­o­ma bo­gat, ve­}i­na du­}a­na je bi­la we­go­va,
bio je ta­kva tvr­di­ca, bio je ve­o­ma okru­tan… ubio je de­~a­ka zbog jed­
nog ba­de­ma, ba­ca­ju­}i ka­men na we­ga, to­li­ko je bio zao... Najzad, da ne
pri­~am mno­go, umro je i taj sta­rac. De­ci je osta­vio ve­li­ko bo­gat­stvo.
Kad je umi­rao, imao je dvo­sprat­nu ku­}u i kod umi­ru­}eg su na sme­nu
bo­ra­vi­le dve sna­he, ne­kad jed­na, ne­kad dru­ga… bi­la je jed­na de­voj­~i­ca
od de­set go­di­na, i je­dan unuk od de­set go­di­na… U jed­nom tre­nut­ku,
ne­ka od `e­na ih je osta­vi­la i oti­{la da do­ne­se vo­du. Jed­no de­te je,
po­gle­daj­te, po­~e­lo da drh­ti i da vi­~e, be­`e­}i na­po­qe i udaraju}i se:
KA­Z I­V A­W A O STAR­C U PAJ­S I­J U 393
"De­du su uze­li ga­vra­no­vi! Ga­vra­no­vi su uze­li de­du!" ^i­ni se da je
we­go­va de­voj­~i­ca vi­de­la… ~i­ni se, da je vi­de­la da su de­mo­ni uze­li
we­go­vu du­{u… de­te je bi­lo u {o­ku… Za­bri­nu­to su se za­pi­ta­li {ta
da u~i­ne, i osta­lo.
"Ko­li­ko god mo­`e­te", ka­`em, "~i­ni­te do­bro…" "On vam je osta­vio
ve­li­ko bo­gat­stvo. Daj­te ta­mo i ka­`i­te: 'za du­{u to­ga i to­ga'. On ta­mo
ni­{ta ne ra­di. On vam je osta­vio ta­kvo bo­gat­stvo… i ni­je ga osta­vio
sa­mo va­ma… Bog. Vi ste We­go­va de­ca! Ta­ko, na taj na­~in, we­go­va du­{a
mo­`e da do­bi­je ma­lo olak­{a­we…", jer ~o­vek, ko­ji pri­ma….
"Opro­sti, Bo­`e! Osve­{taj we­go­ve ko­sti". To je iskre­na mo­li­tva.
Kao {to uvre­|e­ni pro­kli­we, i su­sti­`e ga pro­klet­stvo, jer on vre­|a
dru­go­ga, pa iako on sam ne ra­di ta­ko da ga pro­kli­wu qu­di, su­sti­`e
ga pro­klet­stvo ka­da ka­`e: "Pro­kle­to ti bi­lo", "ne­ka na­stra­da{", i
uisti­nu na­stra­da… ne­ko }e re­}i, do­bro, a ~e­sto mi to go­vo­re, ka­ko,
re­ci­mo, Bog do­pu­{ta? Ka­ko Bog do­pu­{ta ~o­ve­ku da uzme pi­{toq i da
ubi­je? E, on sad ubi­ja na dru­gi, du­ho­van na­~in… Zbog to­ga i apo­stol
Pa­vle ka­`e: Bla­go­si­qaj­te i ne pro­kli­wi­te.
Pre­ma to­me, ko­li­ko god mo­`e­te ~i­ni­te do­bro zbog va­{ih de­da i
ba­ba, i to }e naj­vi­{e po­mo­}i… naj­bo­qi po­men je, ka­ko ja mi­slim, na­
{e du­hov­no na­pre­do­va­we. Ka­da mi du­hov­no na­pre­du­je­mo, tro­stru­ko im
po­ma­`e­mo. Kao pr­vo, ti­me {to oni za­do­bi­ja­ju pra­vo na bo­`an­stve­nu
po­mo}. Ka­da je, pret­po­sta­vi­mo, wi­hov unuk uisti­nu ~o­vek, on­da se
oprav­da­va­ju de­do­vi i pra­de­do­vi. Po­red to­ga, i we­go­va mo­li­tva }e ima­
ti od­va­`nost: i to }e im po­mo­}i. Ni sa­ma ra­dost ko­ju ose­}a­ju pre­ci,
ni­je ma­la stvar! Na­pro­tiv, kad ne po­stu­pa­mo do­bro, kad se uda­qi­mo
od Bo­ga i ne ~u­va­mo… i oni se, ne­sre}­ni­ci, zlo­pa­te u adu… ta­ko i
osta­ju pre­stup­ni­ci i ~i­ne ta­ko, kao da je bo­qe da se ni­su ni ro­di­li.
Zlo­pa­te se, ne­sre}­ni­ci, i stra­da­ju.
Pre­ma to­me, ~i­ni­}e­mo to ko­li­ko god mo­`e­mo, kao pr­vo, du­hov­ni­
ci… Do­bro je ako osta­vi­te do­bro pre­da­we. Po­treb­no je da stal­no iz­
u­~a­va­mo po­je­di­na se­la… na pri­mer, ka­`u: u tom se­lu `i­ve­li su ta­ko
do­bri qu­di, ka­ko su do­bri qu­di `i­ve­li u tom se­lu! To ne zna­~i da
ta­mo­{wa ze­mqa da­je do­bre qu­de…Ta­mo su qu­di bi­li do­bri i osta­vi­li
su do­bar niz (do­bre na­sled­ni­ke). Ta­ko se sad na­sta­vqa do­bro pre­da­we.
To zna­~i da oni ni­su po­mo­gli sa­mo se­bi… oni su po­mo­gli i svo­jim
de­do­vi­ma, od­no­sno, po­mo­gli su i tom po­ko­le­wu.
Se­}am se, ta­mo, u Epi­ru… kad sam bio ma­li, u~io sam sto­lar­ski
za­nat… na­pro­tiv, po­sto­ja­la je ce­la pi­ja­ca… Do­la­zi­li su ne­ki se­qa­ci,
jad­ni­ci, i go­vo­ri­li: "De~­ko, po­gle­daj ma­lo"… ja­ja, kaj­si­je u tom se­lu…
jer su svi oni bi­li lo­po­vi. Kra­li su sit­ne `i­vo­ti­we, od­vo­zi­li ih
394 JEROMONAH HRISTODUL SVETOGORAC
u Al­ba­ni­ju, do­no­si­li kra­de­ne al­ban­ske stva­ri, da ih ne bi na­{li…
ta­ko su ra­di­li. Sad, kad su ka­sni­je za­tvo­ri­li gra­ni­ce, opet su ne­{to
mo­ra­li da kra­du: sa­ma­re, uzde, u`ad… Vi­di­te, ni­je da je se­lo da­va­lo
ta­kve, tj. da je ze­mqa bi­la ta­kva. Qu­di su ima­li ta­kvu r|a­vu na­vi­ku.
Da bi se ona is­ko­re­ni­la, da bi ta­mo do­{lo do­bro pre­da­we, po­tre­ban
je ve­li­ki rad.
Na­pro­tiv, ta­mo, go­re, u dru­gom se­lu! Evo, i u se­lu oca Aga­tan­ge­
la… i jo{ vi­{e, u dru­gom se­lu, od­ra­stao mo­mak, od 18–20 go­di­na, kad
bi­ste s wim go­vo­ri­li o to­me… cr­ve­neo je! Gde }e{ to da­nas na­}i…
ni kod de­vo­ja­ka ne­}e{ na­}i ta­kav stid… ta­kav stid i ustru­~a­va­we.
Oba­ra­li su gla­vu i ti si od­mah vi­deo, pret­po­sta­vi­mo… jer su bi­li u
tom istom, u tom istom ni­zu. Bio je je­dan sta­rac, bio je za­tim i dru­gi,
ko­jem je sto go­di­na… ko­li­ko mu je sa­da? On je bio unuk ha­xi Ge­or­gi­ja,
ne­da­le­ko od Ja­wi­ne, u ma­na­sti­ru.
(Ne­ko go­vo­ri star­cu i on mu, po sve­mu su­de­}i, od­go­va­ra):
On je tad bio sta­re­{i­na… i otac Ge­ra­sim. We­mu je bi­lo oko sto
go­di­na. Uda­ra­li su u zvo­no, i na­rod bi ta­mo do­la­zio na po­ve­~er­je i na
ve­~er­wu, i on je usta­no­vio ta­kav ustav i – ka­ko da ka­`em – i u ovom
`i­vo­tu `i­ve­li su u ra­ju, i opet su oti­{li u raj. Taj isti niz… ne
po­sto­ji, da ta­ko ka­`e­mo, raz­li­ka. Me­|u­tim, ta­mo je bio i do­bar pret­
hod­nik, i onaj po­sle we­ga, i ako se na­|e jo{ je­dan, stva­ri }e po­}i na
do­bro… me­|u­tim, ako star­~i} sa­da i ode, pri­bli­`a­va se sto­toj go­di­
ni… do­voq­no du­go }e se sa­~u­va­ti pre­da­we… Zbog to­ga smo oba­ve­zni,
ho­}u da ka­`em, sva­ki od nas, i mi ne­ma­mo pra­va da, pret­po­sta­vi­mo,
ni­ti se­bi ni­ti dru­gi­ma osta­vqa­mo r|a­vo pre­da­we…
Sa gr~­kog pre­ve­la: An­to­ni­na Pan­te­li}
DU­HOV­N A QU­B AV 395
Sta­rac Paj­s i­je Sve­t o­g o­rac
DU­HOV­N A QU­BAV
„Du­hov­ni ~o­vek da­je svo­ju qu­bav pr­vo Bo­gu,
po­tom qu­di­ma, a ono qu­ba­vi {to mu pre­tek­ne
da­je `i­vo­ti­wa­ma i ce­loj tvo­re­vi­ni.”
1. Ne­is­crp­na qu­bav Bo­`i­ja i na­{a qu­bav pre­ma Bo­gu
Bog nas „bom­bar­du­je” svo­jom qu­ba­vqu
– Star­~e, po­ne­kad in­ten­ziv­no ose­ćam qu­bav Bo­`i­ju i bo­li me
ka­da vi­dim sop­stve­nu ne­za­hval­nost.
– Ne­ka bu­de da uz­vra­ti{ na mno­ga do­bro­~in­stva Bo­`i­ja. „Mi­lost
Tvo­ja pra­ti­će me u sve da­ne `i­vo­ta mo­ga” (Ps. 22, 6), go­vo­rio je Da­vid.
I ti ta­ko tre­ba da go­vo­ri{, jer je isti­na da je ta­ko isto i s to­bom.
Ali opet je isti­na i to da to tre­ba da po­zna{ i da bla­go­da­ri{ i
sla­vo­slo­vi{ Bo­ga.
Ka­da ~o­vek po­zna qu­bav Bo­`i­ju, on­da i Bog we­ga ... „bom­bar­du­je”
Svo­jom qu­ba­vqu. Mo­`da će­te se za­~u­di­ti zbog to­ga {to ka­`em „bom­
bar­du­je”, ali da bi se raz­bio kre~­wak, ili gra­nit oko na­{eg sr­ca,
neo­p­hod­ne su bo­`an­ske bom­be ko­je ume­sto eks­plo­zi­va sa­dr­`e qu­bav
Bo­`i­ju. Ka­da se jed­nom već raz­bi­je taj tvr­di oklop, on­da sr­ce po­sta­je
ose­tqi­vo i ~o­vek se po­tre­sa i od naj­ma­wih Bo­`i­jih dej­sta­va. Ose­ća
se du­`nim Bo­gu i stal­no je po­tre­sen, jer dok raz­mi­{qa o to­me ka­ko
da Mu se odu­`i, Bog mu da­je sve vi­{e bla­go­slo­va, sve dok ne po~­ne da
mu se to­pi usrd­na du­{a od We­go­ve qu­ba­vi.
– Star­~e, za­{to nas Bog ta­ko mno­go vo­li?
– Za­to {to na nas gle­da kao na Svo­ju de­cu. Vi­{e od to­ga ne mo­gu
da vam ka­`em!
– Ako ne­ko, star­~e, ko­li­ko god da se bo­ri, stal­no po­na­vqa iste
pa­do­ve, da li ti­me iz­ne­ve­ra­va Bo­ga, da li Ga raz­o­~a­ra­va?
– Da li Bog od nas o~e­ku­je na­pre­dak? Na­rav­no. Ali mi smo We­
go­va de­ca i sve nas jed­na­ko vo­li. Vi­deo sam jed­nog oca ko­ji je imao
mal­~i­ce {a­{a­vog si­na. De~­ki­ću je cu­rio nos i on ga je stal­no bri­sao
ru­ka­vi­ma, ali je otac i we­ga ste­zao u za­gr­qaj, qu­bio i mi­lo­vao kao
i dru­gu de­cu. Ta­ko i Bog, kao Do­bri Otac, ne vo­li sa­mo Svo­ju do­bru
de­cu, ne­go i onu du­hov­no sla­bu­wa­vu, zbog ko­jih, sva­ka­ko i tr­pi, ali
se za wih jo{ vi­{e za­ni­ma.
Ni­ko ne mo­`e ni da poj­mi ko­li­ko Bog vo­li ~o­ve­ka! We­go­va qu­
bav se ne mo­`e po­re­di­ti ni sa ~im! Ona je bez­mer­na, ne­ma gra­ni­ca!
396 STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
To­li­ko je ve­li­ka da ~o­vek, ako ose­ti ma­kar i mr­vu od to­li­ke We­go­ve
qu­ba­vi, ne mo­`e da je pod­ne­se i we­go­vo gli­ne­no sr­ce se to­pi i ras­ka­
qu­je kao bla­to, jer je gli­na.
Bog ~e­sto do­pu­{ta da pre­o­bil­na We­go­va qu­bav pad­ne na We­go­va
stvo­re­wa i on­da se na­{a du­{a raz­go­re­va, pa uvi­|a­mo da je bo­`an­ska
qu­bav to­li­ko slat­ka, to­li­ko ve­li­ka, da to ne mo­`e­mo da iz­dr­`i­mo i
do­|e nam tre­nu­tak ka­da za­va­pi­mo: „Bo­`e moj, do­sta je! Uma­wi ma­lo Svo­
ju qu­bav, jer ne mo­gu vi­{e da iz­dr­`im.” Bog ta­ko ho­će da nam po­ka­`e
da On sa Svo­je stra­ne ima naj­bo­qe na­stro­je­we da nam dâ iz­ob ­ i­qe Svo­je
qu­ba­vi, ali to ne ~i­ni, jer nam je ba­te­ri­ja ma­log ka­pa­ci­te­ta. Tre­ba da
je po­ja­~a­mo, ka­ko bi­smo bi­li u sta­wu da pri­mi­mo vi­{e bo­`an­ske qu­
ba­vi, jer nam stru­ja bo­`an­ske qu­ba­vi do­la­zi pre­ma na­{em ka­pa­ci­te­tu.
– A ka­ko, star­~e, da uve­ća­mo svoj ka­pa­ci­tet?
– [to se vi­{e o~i­{ću­je na­{e sr­ce, to mu se i ka­pa­ci­tet po­ve­
ća­va, pa uto­li­ko vi­{e mo­`e­mo da pri­mi­mo bo­`an­ske qu­ba­vi, ko­ja je
bez­mer­na, ne­sme­sti­va i ne­is­crp­na.
Va­qa­na raz­de­o­ba qu­ba­vi
– Mo­`e li, star­~e, mo­ja qu­bav pre­ma ne­kom sve­ti­te­qu da uma­wi
mo­ju qu­bav pre­ma Bo­gu?
– Ne mo­`e. Jer ka­da ne­ko ga­ji ve­li­ko po­{to­va­we pre­ma ne­kom sve­
ti­te­qu i mno­go ga vo­li, u to­me se kri­je ve­li­ka qu­bav i po­{to­va­we
pre­ma Tro­ji~­nom Bo­gu i pre­ma Bo­go­ro­di­ci.
Onaj ko po­{tu­je sve­ti­te­qe, bez ika­kve sum­we mno­go vi­{e vo­li
Bo­go­ro­di­cu. Isto kao i onaj ko­ji po­{tu­je Bo­go­ro­di­cu, jo{ mno­go vi­
{e, na­rav­no, po­{tu­je Sve­tu Tro­ji­cu. I vi­di{, ka­da op­{ti{ sa ne­kim
sve­ti­te­qem, ose­ća{ ta­ko ve­li­ku za­hval­nost pre­ma we­mu, da bi bio u
sta­wu ~ak i da se `r­tvu­je{ za we­ga. A ka­da bi se `r­tvo­vao za sve­ti­
te­qa, zar se ne bi opet `r­tvo­vao i za Bo­ga?
Qu­bav pre­ma Hri­stu, pre­ma Bo­go­ro­di­ci, pre­ma sve­ti­te­qi­ma, ve­li­
ka ja stvar. To je qu­bav ko­ja se ne po­re­di ni sa ko­jom dru­gom qu­ba­vqu.
Ona je si­gur­na, jer ti se uz­vra­ća.
– Mo­`e li, star­~e, ne­ko da vo­li Bo­ga, a da ne vo­li qu­de?
– Ne mo­`e. Jer ka­da vo­li{ Bo­ga, ne­mo­gu­će je da ne vo­li{ iko­nu
Bo­`i­ju, ~o­ve­ka. Na­{a qu­bav pre­ma Bo­gu no­si u se­bi i qu­bav pre­ma
bli­`we­mu, jer ko se pri­bli­`i Bo­gu bli­zak je i svim qu­di­ma, ba{
kao i sve­ti­te­qi. Ali i u na­{oj qu­ba­vi pre­ma bli­`we­mu kri­je se i
qu­bav pre­ma Bo­gu.
Ka­da ne­ko svo­je sr­ce pre­da Bo­gu, on on­da vo­li sve. Ne sa­mo sve qu­de,
ne­go i pti­ce i dr­ve­će, pa ~ak i zmi­je. On­da se s bo­go­po­{to­va­wem kla­wa
DU­HOV­N A QU­B AV 397
ne sa­mo Bo­gu i sve­ti­te­qi­ma, ne­go i iko­na­ma Bo­`i­jim, qu­di­ma. I sva
ta stvo­re­wa, ve­li­ka ili ma­la, dra­go­ce­no ili bez­vred­no ma­lo ka­me­we
~ak i drv­ca, na sve to gle­da s po­{to­va­wem i pri­vi­ja ih na gru­di, kao
ve­li­ki bla­go­slov Stvo­ri­te­qa, kao {to ne­ko pri­vi­ja uza se ne­ki ve­ći
ili ma­wi pred­met ko­ji je na po­klon do­bio od ne­ke dra­ge li~­no­sti.
Uz­no­{e­we na ne­be­sa
– Ka­ko ~o­vek, star­~e, sti­`e do Bo­ga?
– Ima dva na­~i­na da se ~o­vek uz­ne­se ona­mo vi­so­ko do Bo­ga i da Ga
„ube­di” da si­|e i bu­de s wim. Pr­vi na­~in je iskre­no po­ka­ja­we i od­no­si
se na one ve­o­ma gre­{ne. Ka­da po­sta­nu sve­sni svo­jih ve­li­kih pa­do­va i
mno­go se smi­ra­va­ju, on­da ih Bog, zbog wi­ho­vog ve­li­kog smi­re­wa, mno­go
za­vo­li i uz­ne­se ih na Ne­be­sa. „Ve­li­ka je ra­dost na Ne­be­si­ma zbog jed­
nog ~o­ve­ka ko­ji se ka­je”*, ka­`e Je­van­|e­qe. Ta­da, na­rav­no, i gre­{ni­ci
Bo­ga mno­go vo­le, jer im je opro­stio ve­li­ki dug. Dru­gi na­~in je sle­de­
ći: Ka­da se ~o­vek sa­~u­va ~i­stim od smrt­nih gre­ho­va, tre­ba da za­hva­li
Do­bro­me Bo­gu Ko­ji ga je od ma­lih no­gu sa­~u­vao, pa se ni­je upr­qa­la
ode­`da we­go­ve du­{e. I ta­ko, ako te od ma­le­na ni­je ~u­vao Hri­stos kao
pi­le pod Svo­jim kri­li­ma, mo­`da bi sa­da bi­la naj­gre­{ni­ja na sve­tu.
Za­to da sla­vo­slo­vi{ da­wu i no­ću Do­bro­ga Bo­ga na tom ve­li­kom da­ru
i da ti na­vru su­ze za­hval­no­sti i bla­go­dar­no­sti pre­ma We­mu. Te su­ze
ima­ju istu si­lu – ili ~ak o ve­ću – kao su­ze po­ka­ja­wa i ta­da se ~o­vek
uz­no­si na Ne­be­sa, sti­`e do Bo­ga ne­pre­sta­no Ga sla­ve­ći, kao {to ~i­ne
an­|e­li. Pa iako `i­vi na ze­mqi, kao da `i­vi na Ne­be­si­ma. Ceo mu je
`i­vot ta­da sla­vo­slo­vqe i smrt ~e­ka sa sla­vo­slo­vqem, jer raz­mi­{qa
ka­ko će za­u­vek oti­ći Bo­gu, {to i je­ste we­go­vo pred­o­dre­|e­we. Ta­da iz
we­ga pro­va­li naj­ve­će sla­vo­slo­vqe „Sla­va te­bje po­ka­zav­{em svjet...”.
Daj­mo svo­ju qu­bav Hri­stu
– Ka­ko tre­ba da de­lam da bih za­vo­le­la Bo­ga?
– Da bi za­vo­le­la Bo­ga, tre­ba da kre­ne{ od `r­tvo­va­wa. Ka­da ~o­vek
ne ma­ri za se­be i ka­da se `r­tvu­je, on­da sve kre­ne ka­ko tre­ba. On­da
vo­li bli­`we­ga, vo­li Bo­ga. Svi ko­ji go­vo­re da vo­le Bo­ga, ali se ne
`r­tvu­ju za bli­`we­ga, „za­vo­le­{e Ga usti­ma svo­jim, a je­zi­kom svo­jim
sla­ga­{e Ga” (Ps. 77, 36).
– Ka­ko, star­~e, mo­`e­mo uve­ća­ti qu­bav pre­ma Bo­gu?
– Um tre­ba stal­no da vam bu­de kod Bo­ga, tre­ba stal­no da raz­mi­
{qa­te o Bo­gu. Tre­ba da iz­go­va­ra­te Isu­so­vu mo­li­tvu, da raz­go­va­ra­te
* Vi­di: Lk. 15, 7.
398 STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
s Bo­gom. Ka­da ~o­vek ta­ko de­la, u po­~et­ku ose­ća ma­lo qu­ba­vi pre­ma
Bo­gu, a ka­sni­je, {to vi­{e u to­me na­pre­du­je, ose­ća je sve vi­{e. We­gov
um je ta­da već stal­no kod Bo­ga i vi­{e ga ne di­ra ni­{ta ze­maq­sko,
ni­{ta is­pra­zno. U sr­ce mu se usa­di­la qu­bav pre­ma Bo­gu, ono se wo­me
pu­ni i ne­će vi­{e da raz­mi­{qa ni o ~e­mu dru­gom, iz­u­zev o Bo­gu. Rav­
no­du­{an je pre­ma sve­mu od ovo­ga sve­ta i stal­no raz­mi­{qa o Ne­be­skom
Ocu. Vi­di{, svi oni ko­ji se ba­ve no­vim pro­na­la­sci­ma za­o­ku­pqe­ni su
is­kqu­~i­vo na­u­kom. A gde je na­{a za­o­ku­pqe­nost Hri­stom?
– [ta nam ne­do­sta­je, star­~e, da sa to­li­kim `a­rom ne tra­ga­mo
za Hri­stom?
– Ni­{ta nam ne ne­do­sta­je. Mo­zak ima­mo, do­voq­no smo po go­di­na­ma
sta­ro­sti zre­li za to. Mi sa­mi smo to­me pre­pre­ka.
Ako ne od­ba­ci­mo pre­te­ra­nu qu­bav pre­ma sa­mi­ma se­bi, ka­ko u nas
da u|e Hri­stos? Ako od­ba­ci­mo se­be i ako ode r|a­vi sta­nar, sta­ri
~o­vek, u is­pra­`we­no sr­ce će ući no­vi ~o­vek No­vo­ga Za­ve­ta i na{
hram će se is­pu­ni­ti qu­ba­vqu, is­pu­ni­će se wo­me ce­lo na­{e bi­će, jer
će nas po­se­ti­ti Qu­bav, Hri­stos. A ta­da već na­{e sr­ce po­sta­je zvo­
no ko­je ne­pre­sta­no ra­do­sno i ta­ko ja­ko zvo­ni, da za­ma­lo da se is­ki­da
ple­te­na mre­`a – ko­sti re­ba­ra – ko­ja je iz­me­{a­na sa gli­nom, ko­ja je po
za­po­ve­sti Bo­`i­joj po­sta­la te­lo. I ako se na­|e{ u pu­sti­wi gde ne­ma
hra­ma, on­da je hram tvo­je te­lo, a zvo­no tvo­je sr­ce.
Ka­da ~o­vek svo­je sr­ce dâ Bo­gu, on­da je i we­gov mo­zak ob­u­zet qu­
ba­vqu Bo­`i­jom, a sr­ce ne­pre­sta­no po­i­gra­va: gla­vu ose­ća la­kom, a te­
lo mu je kao per­ce. A ka­da je qu­bav Bo­`i­ja ve­ća od ka­pa­ci­te­ta sr­ca,
ku­ca­we sr­ca ta­da ~u­ju i dru­gi qu­di oko we­ga, jer u tom sta­wu sa­u­~e­
stvu­je ce­lo te­lo.
Sr­ce je ta­ko ma­lo, a mo­`e to­li­ko da vo­li! A ako je to­li­ka ~o­ve­
ko­va qu­bav pre­ma Bo­gu, za­mi­sli­te on­da ko­li­ka je qu­bav Bo­`i­ja! Mi­
slim ko­li­~in­ski, jer je po ka­kvo­ći qu­bav Bo­`i­ja jed­na­ka ~o­ve­ko­voj,
ka­da je na­{a qu­bav istin­ska, du­hov­na.
Ko­li­ko zlo ~i­ni ve­ći­na qu­di {to ne­će da pre­da svo­je sr­ce Hri­stu,
ne­go je ra­si­pa na ze­maq­ske, bez­vred­ne i is­pra­zne stva­ri! Jo{ je­dan
`i­vot i hi­qa­du go­di­na pre­ko to­ga da ima­mo i jo{ hi­qa­du sr­da­ca, ne
bi bi­lo do­voq­no da da­mo Hri­stu da bi­smo Mu uz­vra­ti­li ogrom­nu qu­
bav ko­ju nam je pru­`io i ko­ju nam stal­no pru­`a: pra­{ta nam, pod­no­si
nas i o~i­{ću­je na­{e smr­dqi­ve du­{e Svo­jom bo­`an­skom kr­vqu.
Ogaw qu­ba­vi Bo­`i­je
– Za­{to, star­~e, ne mo­gu da vo­lim Bo­ga kao {to vo­lim ne­kog
~o­ve­ka pa ho­ću stal­no da bu­dem po­red we­ga?
DU­HOV­N A QU­B AV 399
– To do­la­zi po­la­ko na­kon mno­go bor­be. Ina­~e bi se qu­di za­pa­li­li
i sa­`e­gla bi ih qu­bav Bo­`i­ja. Oko wih bi bi­lo hlad­no, a dok bi oni
mi­sli­li da sve go­ri, pa bi mno­gi oti­{li u pla­ni­ne. Za vre­me ra­ta
je­dan voj­nik je na­pu­stio svo­ju je­di­ni­cu i oti­{ao u pla­ni­nu. To­li­ki
ogaw mu se be­{e raz­go­reo u sr­cu, da ni­je mo­gao da se uz­dr­`i: hteo je
da ide da se mo­li. Ni za {ta ni­je ma­rio. Pro­sto je oti­{ao, na­{ao
ne­ku pe­ći­nu i mo­lio se! Ka­da su osta­li voj­ni­ci po­{li na za­da­tak,
na­{li su ga i uhva­ti­li. „Ne pot­~i­wa­va se”, re­ko­{e. Po­zo­ve ga ko­
man­dant na ra­port. „Na {ta to li­~i? Za­{to si to u~i­nio?”, pi­ta ga.
„Iz­ga­rao sam, go­spo­di­ne ko­man­dan­te, iz­ga­rao sam za Hri­stom. Zna{
li ti {ta zna­~i, iz­ga­rao sam?” „Do­bro, zar ja ne iz­ga­ram?”, pi­ta ga
ko­man­dant. „Ja iz­ga­ram, go­spo­di­ne ko­man­dan­te, raz­u­me­te li?”, po­na­
vqa onaj, kao da ho­će da ka­`e: „Ako iz­ga­ra{, idi i ti!” Ta­da mu je
po­mo­gao Bog i iz­ba­vio se voj­nog su­da. Mo­`e­te li da za­mi­sli­te: sa­da,
u vre­me mi­ra, ako ne­ki voj­nik na­pu­sti po­lo­`aj, od­mah ide na voj­ni
sud, a ka­mo li u vre­me ra­ta!*
– Ka­da se ne­ko na­la­zi u ta­kvom du­hov­nom sta­wu, star­~e, da li
mu je vre­lo ce­lo te­lo?
– Je­ste, ali naj­vi­{e u gru­di­ma. Ka­da se raz­go­ri du­hov­na qu­bav,
on­da og­wem go­re ce­le gru­di. Gru­di ce­le po­sta­ju kao ogaw. ^o­vek go­
ri pre­ve­li­kim slat­kim og­wem qu­ba­vi Bo­`i­je, le­ti, vo­li stvar­nom,
istin­skom, iskon­skom qu­ba­vqu.
Taj unu­tra­{wi ogaw ko­ji pa­li Sam Hri­stos Svo­jom qu­ba­vqu, gre­je
te­lo mno­go vi­{e od tvar­ne va­tre i ima si­lu da sa­`e­`e sva­ku pr­qav­
{ti­nu, sva­ku r|a­vu po­mi­sao ko­ju mu {a­qe ne­va­qa­lac, kao i sva­ku po­
`u­du i sva­ku sram­nu pred­sta­vu. Ta­da du­{a ose­ća i bo­`an­ske sla­do­sti
ko­je se ne mo­gu po­re­di­ti ni sa ka­kvom dru­gom na­sla­dom!
Ah, taj ogaw jo{ ni­je u{ao u vas! Ako se upa­li i raz­go­ri u va­{em
sr­cu, ne­će vas vi­{e uop­{te di­ra­ti is­pra­zne stva­ri. Ah, ne­ka bu­de da
Bog Svo­jom qu­ba­vqu sa­`e­`e va­{a sr­ca!
Bo­`an­ska bo­go­`ud­wa [bo­`an­ski eros]
– Star­~e, da li je bo­`an­ska bo­go­`ud­wa qu­bav pre­ma Bo­gu?
– Bo­`an­ska bo­go­`ud­wa [bo­`an­ski eros] je ne­{to jo{ mno­go uz­vi­
{e­ni­je od qu­ba­vi pre­ma Bo­gu. To je lu­dost. Qu­bav – bo­go­`ud­wa – lu­
* Sta­rac, ko­ji je, kao {to je po­zna­to, u sve­mu bio na­klo­wen za­ko­nu, ko­ri­sti ovaj pri­
mer o ne­po­kor­nom voj­ni­ku da bi nam po­mo­gao da shva­ti­mo da ako se raz­go­ri ogaw
qu­ba­vi Bo­`i­je u ~o­ve­ku, on­da je „za­hva­ćen i ~o­ve­kov mo­zak qu­ba­vqu Bo­`i­jom” i
do­la­zi do­tle da ~i­ni ta­kve stva­ri da ih je te­{ko raz­um ­ e­ti i ob­ja­sni­ti.
400 STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
dost je­su kao za­vist – mr­`wa – ubi­stvo. Ogrom­na qu­bav pre­ma Bo­gu
uz `r­tvo­va­we ~i­ni da sr­ce pro­kqu­~a sla­do­{ću, a kao pa­ra od tog
kqu­~a­wa po­di­`e se bo­`an­ski eros, ko­ji se ne mo­`e za­dr­`a­ti, već se
sje­di­wu­je s Bo­gom.
Bo­`an­ski eros omek­{a­va ko­sti, pa one po­sta­ju ta­ko me­ke, da ~o­vek
ne mo­`e us­prav­no da sto­ji, ne­go pa­da na ze­mqu! Po­sta­je kao sve­ća na
to­plo­ti, sa­vi­ja se i ne mo­`e da osta­ne pra­va: sa­vi­ja se na jed­nu, pa na
dru­gu stra­nu: ti je na­me­{ta{, is­pra­vqa{, ali je ona isu­vi­{e me­ka,
pa opet pa­da, jer je na ve­li­koj to­plo­ti... Ka­da se ne­ko na­|e u ta­kvom
sta­wu, pa tre­ba ne­ku­da da ide, ili tre­ba da oba­vi ne­ki po­sao, ne mo­
`e: upi­we se, tru­di se da izi­|e iz tog sta­wa...
– Star­~e, ako se ne­ko na­la­zi u sta­wu bo­`an­skog ero­sa, pa ga ne­
{to za­bo­li, da li to ose­ća?
– Ako je mno­go jak, bol po­sta­je ume­re­ni­ji, a ako je ma­li, ne­sta­je.
Vi­di{, svi za­qu­bqe­ni su pot­pu­no za­ne­ti, ni san im ne pa­da na o~i.
Je­dan mo­nah mi je pri­~ao: „Star­~e, moj brat se za­qu­bio u jed­nu Ci­gan­
~i­cu, pa ne mo­`e ni da spa­va. Sa­mo bun­ca 'Xa­smi­ni­ce, mo­ja, Xa­smi­ni­
ce mo­ja'. Da li su ga oma­|i­ja­li? Ne znam! To­li­ke sam go­di­ne ka­lu­|er,
pa Bo­go­ro­di­cu ne vo­lim to­li­ko kao {to on vo­li tu Ci­gan­~i­cu! Ni
sr­ce da mi za­i­gra!”
Na­`a­lost, ima du­hov­nih qu­di ko­ji se sa­bqa­`wa­va­ju od re­~i
„bo­`an­ski eros”. Ni­su shva­ti­li {ta zna­~i „bo­`an­ski eros” i ho­će
da uklo­ne tu re~ iz Mi­ne­ja i Treb­ni­ka, jer ka­`u da iza­zi­va sa­bla­
zan. Do­kle smo sti­gli! Sve­tov­wa­ci, na­pro­tiv, ko­ji su do­`i­ve­li
sve­tov­nu `ud­wu, ako im go­vo­ri{ o bo­`an­skom ero­su, od­mah ka­`u:
„To bi tre­ba­lo da bu­de ne­{to uz­vi­{e­ni­je”. To­li­ke mom­ke ko­ji su
do­`i­ve­li sve­tov­ni eros od­mah ura­zu­mim, ka­da im go­vo­rim o bo­
`an­skom ero­su! „Je­ste li ika­da pa­li na ze­mqu od qu­ba­vi ko­ju ste
ose­ća­li?”, pi­tam ih. „Je­ste li ika­da ose­ti­li da ne mo­`e­te da se
po­me­ri­te, da ne mo­`e­te ni­{ta da ura­di­te?” Od­mah shva­te da je re~
o ne­~em uz­vi­{e­ni­jem i ta­ko se od­mah spo­ra­zu­me­mo. „Ako mi”, ka­`u,
„ako mi od tog ze­maq­skog ero­sa ne­{to ose­ća­mo, za­mi­sli tek ka­kav
je onaj ne­be­ski!”
– Ka­ko mo­`e{ da po­lu­di{, star­~e, od qu­ba­vi Bo­`i­je?
– Eto, dru­`i{ se sa ...po­lu­de­li­ma i oni ti pre­ne­su svo­je du­hov­no
lu­di­lo! Mo­li­ću se da te vi­dim ...pot­pu­no lu­du! Amin.
I ja imam ne­{to ma­lo is­ku­stva sa du­hov­nim lu­di­lom ko­je pro­
iz­la­zi iz bo­`an­skog ero­sa. Ta­da ~o­vek do­spe­va u sta­we bo­`an­skog
za­bo­ra­va i ne­će da mi­sli ni o ~e­mu dru­gom iz­u­zev o Bo­gu, o ono­me
{to je bo­`an­sko, du­hov­no, ne­be­sko. Ka­da si već bo­`an­ski za­qu­bqen,
DU­HOV­N A QU­B AV 401
iz­ga­ra{ unu­tra, ne­ka­ko slat­ko, pa spo­qa iz­bi­ja kao lu­di­lo, a u bo­
`an­skom uz­vi­{e­nom pro­sto­ru sla­vo­slo­vi{ da­wu i no­ću kao an­|eo
svo­ga Sa­zda­te­qa.
– Da li je to, star­~e, is­tu­pqe­we?
– Da. ^o­vek je iz­van se­be, ali u do­brom smi­slu. To je... „Nek is­tu­
pi iz se­be drh­te­ći ne­bo”*!
Bo­`an­sko lu­di­lo iz­vo­di ~o­ve­ka iz­van uti­ca­ja si­le ze­mqi­ne te­`e,
uz­no­si ga do tro­na Bo­`i­jeg, pa se ose­ća kao pse­tan­ce ko­je se na­{lo uz
no­ge svog go­spo­da­ra i s ra­do­{ću i po­{to­va­wem mu li­`e no­ge.
Bo­`an­sko pi­jan­stvo
– Star­~e, ja se pla­{im da se ne­ću spa­sti.
– Ne pla­{i se: za­jed­no će­mo oti­ći go­re. Sa­mo re­ci ma­ti igu­ma­ni­ji
da nam da dva ve­li­ka bo­ka­la za put – sa­mo pa­zi da bu­du pla­sti~­ni, a
ne sta­kle­ni, da se ne bi raz­bi­li na pu­to­va­wu!... Na­pu­ni­će­mo ih vo­dom
i dok ne stig­ne­mo na ne­be­sa, po­pi­će­mo sve od umo­ra! Osta­vi­će­mo sa­mo
tri pr­sta vo­de i za­mo­li­će­mo Hri­sta da je bla­go­slo­vi, da je pre­tvo­ri
u vi­no, pa će­mo je po­pi­ti i du­hov­no se na­pi­ti po­red Hri­sta.
– Ka­kva je to vo­da, star­~e?
– To je qu­bav pre­ma Hri­stu i bra­ći.
– A pi­jan­stvo?
– To je pi­jan­stvo od Sve­to­ga Du­ha. Oni ko­ji se opi­ja­ju Sve­tim Du­
hom, ne­pre­sta­no se ve­se­le zbog bri­`ne qu­ba­vi Bo­ga, wi­ho­vo­ga Oca.
Ako se ~o­vek du­hov­no na­pi­je ne­be­skim vi­nom, we­gov `i­vot ov­de
na ze­mqi po­sta­je mu­~e­ni­{tvo, ali u do­brom smi­slu. Po­sta­je bes­ko­
ri­stan za ovaj svet, ne ma­ri ni za {ta ze­maq­sko i sve sma­tra „tri­ca­
ma”**. Vi­di{, svi ko­ji mno­go pi­ju i opi­ja­ju se, ni­{ta po­sle ne ose­ća­ju.
„^i­~a Ta­na­si­je, go­ri ti ko­li­ba”, vi­ka­li su ne­kom sta­rom ri­ba­ru ko­me
se be­{e za­pa­li­la ko­li­ba. „Ne­ka je, ne­ka go­ri”, od­go­vo­rio je, jer je pio
i već bio pi­jan!...
Dru­go pi­jan­stvo, ono ne­be­sko, je do­bro, ali tre­ba stal­no da si
ta­mo, po­red bu­re­ta bez dna, na ne­be­si­ma. Ne­ka bu­de da na­|e­te raj­sku
bo­`an­sku ~e­smu i da pi­je­te i ne­pre­sta­no se opi­ja­te raj­skim vi­nom.
Amin!
* Iz Ir­mo­sa 8. pe­sme ka­no­na Ve­li­ke Su­bo­te (pre­vod vla­di­ke Ar­te­mi­ja iz kwi­ge
Sve­ta Ve­li­ka sed­mi­ca – stra­sna, Pri­zren, 1996, str. 207.)
** Vi­di: Fil. 3, 8.
402 STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
2. Qu­bav pre­ma bli­`we­mu
Qu­bav i smi­re­we, dve zbra­ti­mqe­ne vr­li­ne
– Star­~e, ka­ko da se spa­sem, ka­da imam to­li­ko stra­sti?
– Uz po­moć qu­ba­vi i smi­re­wa. ^im se uve­ća­ju ove dve vr­li­ne, gor­
dost i zlo­ba će za­kr­`qa­ti i stra­sti će po­~e­ti da iz­di­{u. Ta­ko će
sve stra­sti po­la­ko ne­sta­ti, a sve osta­le vr­li­ne će sa­me do­ći. Za­to
sve svo­je du­{ev­ne si­le usme­ri ka qu­ba­vi i smi­re­wu.
Istin­sku qu­bav ~vr­sto gr­li smi­re­we. Oni su kao dvo­je bli­za­na­ca
ko­ji se mno­go vo­le. Qu­bav se ne odva­ja od smi­re­wa. U qu­ba­vi na­la­zi{
smi­re­we i u smi­re­wu na­la­zi{ qu­bav.
Za me­ne su qu­bav i smi­re­we osno­va ce­lo­kup­nog du­hov­nog `i­vo­ta.
Gde ima qu­ba­vi, on­de bo­ra­vi Hri­stos, Qu­bav, a gde ima smi­re­wa, on­de
je ono pri­mi­lo na stan bla­go­dat Bo­`i­ju. On­da svu­da ca­ru­je Bog i ze­
mqa se pre­tva­ra u raj. S dru­ge stra­ne, gde ne­ma ni qu­ba­vi ni smi­re­wa,
on­de sta­nu­je |a­vol­~e, ne­pri­ja­teq, pa qu­di sa wim jo{ ov­de do­`i­vqa­
va­ju pa­kao i stal­no po­gor­{a­va­ju svoj po­lo­`aj u onom `i­vo­tu.
Naj­lak­{i put do spa­se­wa su qu­bav i smi­re­we: na osno­vu to­ga će
nam se su­di­ti. Ove dve vr­li­ne po­tre­sa­ju i di­ra­ju Bo­ga i uz­no­se We­go­vo
stvo­re­we na ne­be­sa. Po to­me – smi­re­wu i qu­ba­vi – sve­ti An­|e­li raz­
li­ku­ju de­cu Bo­`i­ju, uzi­ma­ju je s qu­ba­vqu i pro­vo­de kroz mi­tar­stva*
ta­ko da ne ose­ća­ju strah i uz­no­se ih do bri­`nog Bo­ga Oca.
Sa­vr­{e­na istin­ska qu­bav
Po mom mi­{qe­wu ima tri vr­ste qu­ba­vi: te­le­sna qu­bav, ko­ja je
pu­na du­hov­nih ba­ci­la, sve­tov­na qu­bav, ko­ja je la­`na, for­mal­na, li­
ce­mer­na, bez du­bi­ne i naj­zad du­hov­na qu­bav ko­ja je istin­ska, ~i­sta,
sa­vr­{e­na qu­bav. Ta qu­bav je be­smrt­na, tra­je „u ve­ko­ve ve­ko­va”.
– Ka­ko da znam, star­~e, da li imam istin­sku qu­bav?
– Da bi to zna­la, tre­ba da pro­ve­ri{ da li vo­li{ sve qu­de jed­na­ko
i da li sve qu­de sma­tra{ bo­qim od se­be.
– Star­~e, mo­ja qu­bav pre­ma Bo­gu i bli­`wi­ma je ohlad­ne­la.
– Za­sej ono ma­lo qu­ba­vi {to ti je osta­lo, da bi iz­ni­kla no­va qu­
bav, da bi iz­ra­sla, za­met­nu­la plod i da bi on­da po­`we­la qu­bav. Po­sle
će{ za­se­ja­ti vi­{e qu­ba­vi, pa će{ jo{ vi­{e po­`we­ti i ta­ko će ti
* Vi­di: Mo­nah Gri­go­ri­je, u~e­nik sv. Va­si­li­ja No­vog, Mi­tar­stva du­{a u ~a­su smr­
ti: dva­de­set tri osnov­na mi­tar­stva (Ο τελωνισμός τών ψυχών κατά υην ώρα τού
θανάτου), iz­da­we ma­na­sti­ra Sv. Ata­na­si­ja i Sv. No­vo­mu­~e­ni­ca Aki­li­ne Ki­ra­ne
i Ar­gi­ri­je Ga­li­ni u Osi, Lan­ga­da.
DU­HOV­N A QU­B AV 403
se am­bar po­la­ko na­pu­ni­ti i ne­će{ vi­{e ima­ti gde da sta­vqa{ ono
{to po­`we{, jer {to vi­{e qu­ba­vi se­je{, to se ona sve vi­{e uve­ća­
va. Se­qak, re­ci­mo, ima ma­lu vre­ću se­me­na i za­se­je ga. Po­tom po­ku­pi
plod i na­pu­ni ve­ću vre­ću. Ako po­tom za­se­je sve {to ima u ve­ćoj vre­
ći, na­pu­ni­će jo{ ve­ću vre­ću. I ka­da sa­ku­pi mno­go se­me­na i za­se­je ga,
na­pu­ni­će ceo am­bar. A da je za­dr­`ao se­me u onoj ma­loj vre­ći i da ga
ni­je za­se­jao, se­me bi se ucr­vqa­lo. Mo­ra da ba­ci se­me u ze­mqu da bi
ni­klo, iz­ra­slo i za­met­nu­lo plod.
Ho­ću da ka­`em da ta­ko isto bi­va i sa qu­ba­vqu. Da bi se qu­bav
uve­ća­la, tre­ba da je da{. Onaj, me­|u­tim, ko ne da­je ni ono ma­lo qu­
ba­vi {to ima, isti kao je onaj ko ima {a­ku se­me­na, ali ga ~u­va i ne
se­je. On je kao onaj zli slu­ga ko­ji je sa­krio ta­lant*.
Pre­ma to­me ko­li­ko qu­ba­vi pru­`i{, ima­će{ i da pri­mi{. Ako ne
da­je{ qu­bav, ne­će{ pri­mi­ti qu­bav. Vi­di{, maj­ka stal­no da­je svo­joj
de­ci, ali i stal­no od wih i pri­ma, pa se we­na qu­bav ne­pre­sta­no uve­
ća­va. Ali ka­da tra­`i­mo qu­bav od dru­gih is­kqu­~i­vo za se­be i ho­će­mo
da nam svi da­ju i ka­da u~i­ni­mo ne­{to do­bro, mi­sli­mo sa­mo ka­ko će
nam se uz­vra­ti­ti, on­da ne­ma­mo pra­vu, ne­go ni­{tav­nu qu­bav. On­da se
uda­qa­va­mo od Bo­ga i ne pri­ma­mo qu­bav ni od Bo­ga, ni od qu­di.
Oni ko­ji po­se­du­ju sve­tov­nu qu­bav sva­|a­ju se ko će zgra­bi­ti vi­{e
qu­ba­vi za se­be. Ali oni ko­ji ima­ju onu du­hov­nu, onu pra­vu, sva­|a­ju se
ko će da­ti vi­{e qu­ba­vi dru­go­me. Vo­le ne raz­mi­{qa­ju­ći o to­me da li
ih dru­gi vo­le, ili ne vo­le, ni­ti tra­`e od dru­gih da ih vo­le. Ho­će sve
da da­ju i da­ju se, ne tra­`e­ći da im da­ju i da im se da­ju. Ta­kve qu­de svi
vo­le, a naj­vi­{e Bog, sa Ko­jim su srod­ni­ci.
Qu­bav bez uz­vra­ća­wa! Ne­moj­mo ~i­ni­ti do­bra de­la da bi­smo do­bi­
li bla­go­slo­ve. Od­ne­guj­mo ple­me­ni­tu, istin­sku qu­bav, ona­kvu ka­kva je
Bo­`i­ja, a ne jef­ti­nu sve­tov­nu qu­bav ko­ja ima sve qud­ske sla­bo­sti.
– Me­ni je te­{ko, star­~e, da svo­ju qu­bav dam ta­mo gde je ne­će ce­
ni­ti.
– On­da ne­ma{ pra­ve qu­ba­vi, pa ti je za­to te­{ko. Onaj ko ima pra­
vu, istin­sku qu­bav, ne mi­sli na to da li we­go­vu qu­bav ce­ne ili ne.
^ak i ne pam­ti `r­tvu ko­ju ~i­ni za svog bli­`weg, upra­vo za­to {to je
~i­ni iz ~i­ste qu­ba­vi.
– Ka­ko, star­~e, da za­bo­ra­vim do­bro ko­je ~i­nim?
– Ba­ci ga u mo­re... Ta­ko će{ ga za­bo­ra­vi­ti. Ali isto ta­ko i zlo
ko­je ti u~i­ne. I we­ga tre­ba da za­bo­ra­vi{. Na taj na­~in će{ sa­bra­ti
du­hov­no bla­go, a da to­ga ni­si ni sve­sna.
* Vi­di Mt. 25, 25.
404 STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
Iz­u­zmi­mo se­be iz svo­je qu­ba­vi
– Star­~e, ko­ja je me­ra qu­ba­vi?
– „Qu­bi­te jed­ni dru­ge, kao {to Ja vas qu­bih” (Jn. 13, 34 i 15, 12). Ti­
me Hri­stos ho­će da ka­`e da tre­ba uvek da se `r­tvu­je­mo za dru­ge kao
{to se On `r­tvo­vao za nas.
– Mo­`e li, star­~e, u `r­tvo­va­wu da po­sto­ji vo­qa?
– Da, mo­`e. Se­ćam se – jo{ sam bio mir­ja­nin – ka­ko je ne­ki Kon­
stan­tin od­mah na­kon Vas­kr­sa pred svi­ma re­kao: „Idem go­re u ma­na­
stir, kod Bo­go­ro­di­ce da upa­lim kan­di­lo”. Ali u na­~i­nu na ko­ji je
to re­kao ose­ća­la se gor­dost, vo­qa... Oti­{ao je, da­kle, u ma­na­stir da
upa­li kan­di­lo, dva sa­ta pe­{a­~e­wa da ode i dva da se vra­ti. I to po
ka­kvom pu­tu! A u cr­kvi je sve bi­lo za­pu­{te­no, raz­ba­ca­no. Gde da na­
|e kan­di­lo i fi­tiq! I na kra­ju, U~i­nio je sav taj na­por, ali uza­lud.
A da mu je ne­ko re­kao: „Sa­da ka­da ode{ ku­ći upa­li kan­di­lo”, mo­`da
ga ne bi upa­lio! Da je stvar­no hteo da se `r­tvu­je, tre­ba­lo je sa­mo da
ode bez ijed­ne re­~i u ma­na­stir i da upa­li kan­di­lo.
– Zna­~i li to, star­~e, da ne­ko mo­`e da se `r­tvu­je iz gor­do­sti?
– Ka­ko da ne mo­`e? Mo­`e da `r­tvu­je, kao {to ka­`e apo­stol Pa­
vle, ~ak i `i­vot, a da ne­ma qu­ba­vi*.
– Ima li ta­kva `r­tva ika­kve vred­no­sti?
– Zar se ne se­ća{ {ta jo{ ka­`e apo­stol Pa­vle? Ako „qu­ba­vi
ne­mam, ni­{ta sam” (1. Kor. 13, 2). Da bi `r­tva bi­la po Bo­gu, ne sme da
ima qud­ska svoj­stva, se­bi~­nost, ta­{ti­nu itd. Ka­da se ne­ko smi­re­no
`r­tvu­je, on­da ima qu­ba­vi i on­da to ko­sne Bo­ga. Ka­da go­vo­rim o qu­
ba­vi, go­vo­rim o istin­skoj, ~i­stoj, ple­me­ni­toj qu­ba­vi. Jer mo­`e ne­ko
da se uquq­ku­je po­mi­{qu da ima qu­ba­vi, jer sve da­je, ali da u stva­ri
ne­ma qu­ba­vi, jer u toj svo­joj qu­ba­vi ima i sa­mo­ga se­be, jer gle­da svo­ju
sop­stve­nu ko­rist.
Da bi na­{a qu­bav bi­la ~i­sta, tre­ba da je o~i­sti­mo, da iz­u­zme­mo
se­be iz svo­je qu­ba­vi. I ka­da svi iz­u­zmu se­be iz svo­je qu­ba­vi, on­da su
svi me­|u­sob­no je­dan u dru­go­me i svi su jed­no i on­da su već sje­di­we­ni
u jed­noj, Hri­sto­voj, qu­ba­vi. A u Hri­stu su svi pro­ble­mi re­{e­ni, jer
nam qu­bav Hri­sto­va re­{a­va sve pro­ble­me.
Ma­te­rin­ska qu­bav pre­ma svi­ma
– Ka­ko, star­~e, mo­`e ceo svet da se sme­sti u sr­ce?
– Mi­sli{ ka­ko da za­gr­li­mo ceo svet, a ru­ke su nam krat­ke?... Da
bi ne­ko ceo svet sme­stio u svo­je sr­ce, tre­ba da ga pro­{i­ri.
* Vi­di 1. Kor. 13, 3.
DU­HOV­N A QU­B AV 405
– Ka­ko se to po­sti­`e, star­~e?
– Uz po­moć qu­ba­vi. Ali ni to ni­je do­voq­no. Tu je po­treb­na ma­te­
rin­ska qu­bav. Ma­ti vo­li svo­ju de­cu vi­{e ne­go sa­mu se­be. Ako ta­kvu
qu­bav ne­ko za­do­bi­je, on­da vo­li ne sa­mo one ko­ji ga vo­le, ne­go i one
ko­ji mu ~i­ne na­`ao, jer kao {to ma­ti za sve na­|e oprav­da­we, ta­ko i
on uvek na­la­zi na­~i­na da ne su­di dru­gi­ma i svu kri­vi­cu pre­u­zi­ma na
se­be. ^ak i ako ga po­kra­du, we­ga gri­ze sa­vest ako uhva­te lo­po­va i ba­
ce ga u za­tvor. „Zbog me­ne je do­pao za­tvo­ra”, re­ći će. „Da sam na­{ao
na­~i­na da mu dam no­vac ko­ji mu je bio po­tre­ban, on ne bi krao i sa­da
ne bi bio u za­tvo­ru.”
Ma­te­rin­ska qu­bav sve po­kri­va, sve bri­{e. Ako ne­ko we­no de­te
na­pra­vi {te­tu, ili se ru­`no po­na­{a, maj­ka mu od­mah sve pra­{ta, jer
je de­te we­no. Ta­ko i ka­da vo­li{ svo­ga bli­`we­ga ma­te­rin­skom qu­ba­
vqu, oprav­da­va{ we­go­ve sla­bo­sti i ne gle­da{ we­go­ve ma­ne. A ako ih
i vi­di{, pra­{ta{ ih. On­da se tvo­je sr­ce pre­i­spu­wa­va qu­ba­vqu, jer
po­sta­je{ po­dra­`a­va­lac Hri­sta Ko­ji sve nas pod­no­si.
– Star­~e, ja na sve gle­dam ne­ka­ko usko­gru­do. Da li, mo­`da, ja ne­
mam sr­ca?
– Ti da ne­ma{ sr­ca? Zna{ li ka­kvo sr­ce ima{? Ali ti do­pu­{ta{
da ga gu­{i tvo­ja usko­gru­dost i po­sle se mu­~i{. Onaj ko ima {i­ro­ko
sr­ce, sve pod­no­si. A usko­grud se mno­go `a­lo­sti zbog jed­ne pri­med­be,
ili ne­pri­jat­nog do­ga­|a­ja. Ne mo­`e da pod­ne­se.
– A za­{to, star­~e?
– Jer to­li­ko pod­no­si we­go­va ba­te­ri­ja.
– [ta da ra­dim, star­~e, da mo­ja ba­te­ri­ja mo­`e vi­{e da pod­ne­se?
– Oprav­da­vaj ne­do­stat­ke i ne­sa­vr­{e­nost dru­gih. Sa svi­me se su­o­
~a­vaj du­hov­no, sa ve­rom i uzda­wem u Bo­ga. Mi­sli na to da si u ru­ka­ma
Bo­`i­jim i ako ne­{to ni­je ona­ko ka­ko ho­će{ i `e­li{, pri­hva­ti to
sa sla­vo­slo­vqem [bla­go­da­re­wem].
– Ka­ko, star­~e, da mi se pro­{i­ri sr­ce?
– Da bi se tvo­je sr­ce pro­{i­ri­lo, tre­ba ne­{to iz we­ga da uklo­
ni{: da iz­ba­ci{ svo­je sa­mo­qu­bqe. Ako se osu­{i br­{qan sa­mo­qu­bqa
i usko­gru­do­sti ko­ji te gu­{i, tvo­je du­hov­no dr­vo će se slo­bod­no raz­
vi­ti. Mo­li­ću se da se tvo­je sr­ce {to pre pot­pu­no oslo­bo­di, da bi se
raz­vi­lo i pro­{i­ri­lo. Amin.
Zna­te li {ta sa­da ose­ćam? Ose­ćam to­li­ku ma­te­rin­sku qu­bav, to­
li­ku bri­`nost i ne­`nost ka­kvu ra­ni­je ni­sam imao*. Sme­stio se u
* Sta­rac je 1981. re­kao: „^o­vek mo­`e u se­bi uvek da ima ogaw bo­`an­ske qu­ba­vi. Ja
sam stal­no imao tu ne­be­sku sla­dost. Sav sam go­reo i ko­sti su mi bi­le kao upa­qe­
406 STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
me­ne ~i­tav svet. Ho­ću sve qu­de da za­gr­lim, da im po­mog­nem. Jer qu­bav
ne mo­`e da osta­ne za­tvo­re­na u sr­cu. Kao {to te­~e i pro­li­va se mle­ko
maj­ke ~i­je de­te je umr­lo, ta­ko i qu­bav ho­će da bu­de da­ta.
Sr­ce ni­ka­da ne sta­ri
– Star­~e, av­va Pam­vo ka­`e: „Ako ima{ sr­ca mo­`e{ se spa­si­
ti”*. [ta mi­sli kad ka­`e „ako ima{ sr­ca”?
– Mno­go to­ga mo­`e ti­me da ka­`e. Pr­vo: ako ima{ sr­ca, mo­`e
zna­~i­ti – ako vo­li{ Bo­ga. Dru­go: ako ima{ sr­ca mo­`e zna­~i­ti – ako
si ose­tqiv i ni­si bez­o­se­ća­jan. Tre­će: ako ima{ sr­ca, mo­`e zna­~i­ti
– ako ima{ do­bro­te. ^e­tvr­to: ako ima{ sr­ca, mo­`e zna­~i­ti ako si
po­pu­stqiv. Pe­to: ako ima{ sr­ca, mo­`e zna­~i­ti ako ima{ sr­~a­no­sti.
Ka­da ka­`e­mo „sr­ce”, ne mi­sli­mo na ko­mad me­sa, ne­go na na­stro­je­we
ka `r­tvo­va­wu, na ple­me­ni­tu qu­bav.
Sna­ga sr­ca je ve­li­ka stvar! Sr­ce je kao ne­ka ba­te­ri­ja ko­ja se stal­
no pu­ni. Ni­ti se uma­ra, ni­ti sta­ri: we­go­va sna­ga se ni­ka­da ne is­cr­
pqu­je. Ali sr­ce tre­ba ne­go­va­ti, ob­ra­|i­va­ti. Jer i ja imam sr­ce i ti
ima{ sr­ce, ali {ta će nam ako ga ne ob­ra­|u­je­mo i ne ne­gu­je­mo? Ako
ne­ko ne ne­gu­je sr­ce, mo­`e da bu­de xin, pa opet da ne­ma sme­lo­sti bi­
lo {ta da ura­di. A dru­gi mo­`e da bu­de eto to­li­{ni, ali, po­{to sve
{to ~i­ni, ~i­ni sr­cem, uop­{te se ne uma­ra. Eto, vi­dim i ov­de jed­nu
se­stru ko­ja ne­ma iz­dr­`qi­vo­sti, ali, ka­ko sve {to ~i­ni, ~i­ni sr­cem,
ne ose­ća umor. Ne gle­da ka­ko da iz­beg­ne po­sao, ne­go ka­ko dru­gom da
omo­gu­ći od­mor. Sve ~i­ni s qu­ba­vqu, za­to {to sa­stra­da­va, a ne za­to
da bi je dru­gi vi­de­li i re­kli joj „bra­vo”. Ne­ma sa­mo­qu­bqa, ~o­ve­ko­u­
god­ni­{tva, sve {to ~i­ni, ~i­ni ne­pri­met­no, a on­da pri­ma bo­`an­sku
bla­go­dat i Bog joj po­ma­`e.
Ka­da je ~o­vek bo­le­{qiv, ili mu je te­lo osta­ri­lo, pa ne mo­`e da
se na­pre­`e, uko­li­ko je pret­hod­no na­u~ ­ io da ne­gu­je sr­ce, on­da sr­ce
pri­si­qa­va te­lo da ra­di. On je kao ne­ki sta­ri auto­mo­bil sa iz­du­va­
nim gu­ma­ma, po­lo­mqe­nim oso­vi­na­ma, ali ~i­ji mo­tor je jo{ uvek jak
da vu­~e i vo­zi. A ne­ki mla­di i ja­ki ~o­vek je, ako ne ne­gu­je svo­je sr­ce,
kao no­vi auto­mo­bil ko­ji ne­ma jak mo­tor i ne mo­`e da vu­~e. I naj­ma­wi
na­por mu se ~i­ni kao pla­ni­na. Jed­nom se de­si­lo da je u ko­li­bi ne­ki
sta­ri ~o­vek za­bo­ra­vio ki­{o­bran, ili tor­bu i ja ka­`em jed­nom mla­dom
ne sve­će. Ka­da je tre­ba­lo ne­{to da oba­vim, ili ne­ku­da da idem, pri­si­qa­vao sam
se da izi­|em iz tog sta­wa. ^e­sto sam pa­dao na pod od te ne­be­ske slat­ko­će. Sa­da
se to pre­tvo­ri­lo u bol za svet. Bo­lu­jem za svet i taj bol je iz da­na u dan sve ve­ći.
Do­slov­no se to­pim.”
* Sta­re~­nik, av­va Pam­vo 10, Be­se­da No­vi Sad, str. 337.
DU­HOV­N A QU­B AV 407
mom­ku: „'Aj­de, mom­~e, po­tr­~i ma­lo da stig­ne{ sta­ro­ga.” ^im je to ~uo,
mo­mak po­~e da uz­di­{e: „Zar se ne­će vra­ti­ti, o~e?”, pi­ta. „Haj­de, mom­
~i­no”, po­no­vo mu ka­`em, „u~i­ni tu qu­bav”. On opet uz­di­{e. E, taj ~im
je ~uo „po­tr­~i ma­lo” već se umo­rio, a {ta bi tek bi­lo da je oti­{ao!
Ako ~o­vek ne ne­gu­je svo­je sr­ce ni­je ~ak ni kao `i­vo­ti­wa. Po­sta­je
sta­tua. Sr­ce mu je bes­ko­ri­sno.
Sa­rad­wa uma i sr­ca
– Po­ne­kad, star­~e, svo­jim umom shva­tam da tre­ba da vo­lim dru­
go­ga, ali u se­bi ne ose­ćam qu­bav.
– Po­la­ko će iz uma do­ći u sr­ce i ose­ti­će{ qu­bav. Da bi za­vo­le­la
dru­go­ga, tre­ba da ra­di i tvo­je sr­ce. Ni­je do­vo­qan um. Sa umom do­spe­
va{ do­tle da ka­`e{: „Sa­da tre­ba ovo­ga da pod­no­sim”, ili „tre­ba da
pa­zim da mu ne ka­`em ovo, da mu ne u~i­nim ono” itd. To zna­~i da tog
dru­gog ti ne vo­li{. Na we­ga gle­da{ kao na stran­ca, ne gle­da{ ga kao
bra­ta, da zbog we­ga bo­lu­je{, da ti po­ska­ku­je sr­ce.
– Ka­da po­sto­ji uda­qe­nost iz­me­|u uma i sr­ca, mo­`e li, star­~e,
ne­kim lo­gi~­kim sta­vom sr­ce da sle­di um?
– Ko­li­ko je uda­qe­no sr­ce od uma? Za­{to uop­{te da po­sto­ji uda­
qe­nost?
– Jer, iako se u umu pra­vil­no po­sta­vqam, sr­ce ipak ne mo­`e da
ga sle­di, jer wi­me vla­da­ju stra­sti.
– Po­sta­vi­la si do­bru di­jag­no­zu, ali to ni­je do­voq­no. Po­tre­ban je
trud i te­ra­pi­ja. Sav du­hov­ni po­sao oba­vqa um za­jed­no sa sr­cem. Um je
oda­{i­qa~, a sr­ce je pri­jem­nik. Ka­ko ne­ko na­me­sti oda­{i­qa~, na toj
ta­la­snoj du­`i­ni ra­di pri­jem­nik. Ako um ra­di na sve­tov­noj ta­la­snoj
du­`i­ni, {a­qe sve­tov­ne te­le­gra­me sr­cu. Ako ra­di na du­hov­noj ta­la­
snoj du­`i­ni, sr­ce se du­hov­no po­tre­sa i bo­li. Ka­ko, na pri­mer, mno­go
da je­de{, ka­da po­mi­sli{ da ne­gde dru­gde qu­di umi­ru od gla­di, ili
da Be­du­in­ i je­du ka­mi­qi iz­met*?
– Za­pa­zi­la sam, star­~e, da ja ne vo­lim sr­cem, ne­go ra­zu­mom. [ta
da ra­dim da mi pro­ra­di sr­ce?
– Zar ne zna{? Le­ka­ri sa­da, da bi pro­ra­di­lo sr­ce otva­ra­ju grud­ni
ko{ i sta­vqa­ju unu­tra... ba­te­ri­ju. A mi tre­ba da ne­gu­je­mo um, da bi
nam se otvo­ri­lo sr­ce, da bi se po­kre­nu­lo i po­~e­lo da ra­di.
– Ka­ko se to po­sti­`e, star­~e?
– Po mom mi­{qe­wu, to se po­sti­`e na tri na­~i­na: Ili da se ose­ti
ve­li­ka za­hval­nost za Bo­`i­ja do­bro­~in­stva, a on­da se um omek­{a­va i
* Sta­rac ov­de mi­sli na do­ga­|a­je iz 60-ih go­di­na.
408 STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
sla­vo­slo­vi Bo­ga, ili da se ose­ti te­`i­na sop­stve­nih gre­ho­va i da se s
bo­lom tra­`i opro­{te­we od Bo­ga, ili pak da se sta­vi na me­sto dru­go­ga
ko­ji ima ne­ku te­{ko­ću i da ga we­go­va te­{ko­ća pri­rod­no bo­li.
– Star­~e, ja se po­na­{am spon­ta­no, ona­ko ka­ko ose­ćam. Da li je
to do­bro?
– Vi­di, ka­da je u sr­cu ~i­sta, pot­pu­na qu­bav pre­ma Bo­gu, on­da je
sva­ki spon­ta­ni iz­liv iz sr­ca ~ist. Ali ka­da u sr­cu ne­ma ~i­ste qu­ba­
vi, on­da je spon­ta­no­sti po­treb­na ko~­ni­ca, jer je taj spon­ta­ni iz­liv
pun sve­tov­nih tok­si­na.
– [ta mi mo­`e po­mo­ći da ogra­ni­~im tu spon­ta­nost?
– Zar ti ni­si vo­zi­la auto? Zar u we­mu ni­je bi­lo ko~­ni­ce? Re­ci
mi da­kle sa­da ti ko­ja si... bez ko~­ni­ca, {ta tre­ba da ~i­ni{?
– Tre­ba da pri­ko­~im sr­ce.
– Da. Um tre­ba da pri­ko­~i sr­ce, jer ka­da je sr­ce is­pred uma ono
ide u pro­past. Te­bi je Bog dao i mno­go ra­zu­ma i mno­go sr­ca, ali ti ne
ko­ri­sti{ svoj ra­zum kao ko~­ni­cu za sr­ce i ta­ko ga upro­pa­{ta­va{.
Raz­mi­sli pre sva­kog svog po­stup­ka, ka­ko bi pra­vil­no, pro­sto i usrd­
no od­ne­go­va­la sr­ce ko­je ti je Bog dao.
„Od su­vi­{ka...” (Lk. 21, 4)
– Star­~e, apo­stol Pa­vle ka­`e: „Bog qu­bi ono­ga ko dra­go­voq­no
da­je” (2. Kor. 9, 7). A ja pri­si­qa­vam sa­mu se­be da dâm ili u~i­nim ne­
{to do­bro.
– Mi smo de­ca Bo­`i­ja i na­{a je du­`nost da ~i­ni­mo do­bro, jer
Bog je qu­bav. Je­si li vi­de­la onu udo­vi­cu ko­ja je ugo­sti­la pro­ro­ka
Ili­ju*? Bi­la je ido­lo­po­klo­ni­ca, ali ko­li­ko je qu­ba­vi u se­bi ima­
la! Ka­da je pro­rok od we za­tra­`io hle­ba, re­kla mu je: „Ima­mo sa­mo
ma­lo uqa i {a­ku bra­{na: to će­mo po­je­sti sa si­nom, pa da umre­mo”.
Ni­je mu re­kla: „Ne­ma­mo da ti da­mo.” I ka­da joj je Pro­rok, da bi is­
ku­{ao we­no na­stro­je­we, re­kao da pr­vo we­mu na­pra­vi hleb, pa tek
on­da za se­be i si­na, jad­ni­ca je od­mah po­slu­{a­la.** Da ni­je u se­bi
ima­la qu­ba­vi, ve­ro­vat­no bi ima­la po­mi­sli: „Zar ni­je do­voq­no {to
mu ka­`em da ima­mo ma­lo, ne­go jo{ tra­`i da pr­vo we­mu na­pra­vim
hleb!” We­no na­stro­je­we se ta­ko pro­ja­vi­lo da bi­smo mi ima­li pri­
me­re za ugle­da­we. Ali mi ~i­ta­mo Sve­to Pi­smo, ~i­ta­mo to­li­ko to­ga
i {ta ~i­ni­mo?
* Pro­rok Ili­ja se zbog su­{e sa­krio kod po­to­ka Ho­ra­ta. Ka­da je pre­su­{io i taj po­tok,
Bog ga je po­slao u Sa­ren­tu Si­don­sku da ga hra­ni jed­na udo­vi­ca (1. Car. 17, 1-24).
** Vi­di: 1. Car. 17, 12-13.
DU­HOV­N A QU­B AV 409
Se­ćam se da su ma­li Be­du­i­ni* na Si­na­ju, ko­ji ni­su zna­li ni­{ta
o Je­van­|e­qu, ako im ne­{to da{ sve me­|u­sob­no de­li­li bez ob­zi­ra ko­
li­ko ma­lo bi­lo i svi su uzi­ma­li po ma­lo. Ako za onog po­sled­weg ne
bi osta­lo ni­{ta, da­li bi mu osta­li po ma­lo od svo­ga. Sve to tre­ba
da vam bu­du pri­me­ri da bi­ste sa­mi se­be pre­i­spi­ti­va­li, da bi­ste
vi­de­li gde se na­la­zi­te. Ako ~o­vek ta­ko ra­di, on­da sti­~e ko­rist ne
sa­mo od sve­ti­te­qa i pod­vi­`ni­ka, ne­go i od dru­gih qu­di. On­da ova­ko
raz­mi­{qa: „Imam li ja ta­kvu usrd­nost? Ka­ko će mi se su­di­ti?” Jer
sva­ko­me od nas su­di­će se po­je­di­na~­no i su­di­će se po naj­bo­qem {to
smo po­sti­gli.
Ima vred­no­sti ka­da da­je­mo od svog su­vi­{ka, bi­lo da je re~ o ne­
~em du­hov­nom, ili ma­te­ri­jal­nom. Imam, pret­po­sta­vi­mo, tri ja­stu­ka.
Ako dam je­dan ko­ji mi pre­ti­~e, to ne­ma vred­no­sti. Ali ako dam onaj
ko­jim se slu­`im za uz­gla­vqe, to ima vred­no­sti, jer je to `r­tvo­va­we.
Za­to je Hri­stos re­kao za onu udo­vi­cu: „Si­ro­ma­{na udo­vi­ca met­nu
vi­{e od svi­ju...” (Lk. 21, 3).
Sta­ru „ra­~u­ni­cu” ba­ci­te u ogaw qu­ba­vi
– Star­~e, ne mo­gu la­ko da pra­{tam dru­gi­ma.
– A zar ti ne­će{ da Hri­stos te­bi opro­sti?
– Ka­ko da ne­ću, star­~e?
– Za­{to on­da ti ne pra­{ta{ dru­gi­ma? Na to na­ro­~i­to pa­zi, jer to
`a­lo­sti Hri­sta. To je kao da ti je po­klo­nio de­set hi­qa­da ta­la­na­ta,
a ti dru­go­me ne­će{ da da{ sto di­na­ra**. Svo­joj po­mi­sli tre­ba da ka­
`e{: „Ka­ko Hri­stos, ko­ji je bez­gre­{an, stal­no od­no­si me­ne, pod­no­si
i pra­{ta mi­li­o­ni­ma qu­di, a ja ne pra­{tam jed­noj se­stri?”
Do­|e jed­no­ga da­na u ko­li­bu ne­ki mo­mak za ko­ga sam znao da je imao
ne­spo­ra­zum sa ne­kim i iako mu je onaj tra­`io da mu opro­sti, ovaj to
ni­je hteo. Pa mi ka­`e: „Mo­li se, star­~e, da mi Bog opro­sti”. „Mo­li­ću
se”, ka­`em ja, „da ti Bog ne opro­sti.” A on će opet: „Ho­ću, star­~e, da
mi Bog opro­sti”. „Ako ti, bla­go­slo­ve­na du­{o, ne opro­sti{ dru­gi­ma”,
ka­`em mu on­da, „ka­ko će te­bi Bog opro­sti­ti?”
Prav­da Bo­`i­ja je qu­bav, du­go­tr­pe­qi­vost. Ona ne­ma ni­~eg za­jed­ni~­
kog sa qud­skom prav­dom. Ta­kvu prav­du i mi tre­ba da stek­ne­mo. Jed­ne
no­ći ne­ki mir­ja­nin ode u ko­li­bu pa­pa-Ti­ho­na da ga po­kra­de. Po­{to
je ne­ko vre­me mu­~io star­ca – ko­nop­cem ga gu­{io – i uvi­deo da ne­ma
*  Sta­rac se osvr­će na vre­me svog bo­rav­ka na Si­na­ju od 1962-1964.
**  Vi­di: Mt. 18, 23-35. Vred­nost 10 000 ta­la­na­ta bi­la je se­dam hi­qa­da pu­ta ve­ća od
vred­no­sti 100 di­na­ra.
410 STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
nov­ca, spre­mi se da ode. Dok je od­la­zio, pa­pa-Ti­hon mu re­~e: „Bog ne­ka
ti opro­sti, de­te mo­je”. Onaj zlo­tvor po­|e da po­ha­ra dru­go­ga star­ca,
ali ga ta­mo uhva­ti po­li­ci­ja i on sam pri­zna­de da je bio i kod pa­pa-
Ti­ho­na. Po­li­ca­jac po­{a­qe dru­gog po­li­caj­ca da do­ve­de pa­pa-Ti­ho­na
da ga is­pi­ta­ju, ali sta­rac ne hte­de da ide. „Ja sam, de­te mo­je”, re­~e
on, „opro­stio lo­po­vu od sveg sr­ca.” Po­li­ca­jac, me­|u­tim, ni­je obra­ćao
pa­`wu na star­~e­ve re­~i. „Haj­de, ide­mo br­zo, star­~e”, re­~e mu, „ne­ma
tu „opro­sti” i „bla­go­slo­vi”.” Na­po­slet­ku, po­{to je sta­rac pla­kao kao
ma­lo de­te, sa­`a­li se na we­ga i pu­sti ga da se vra­ti u svo­ju ke­li­ju. Ka­
da se ka­sni­je sta­rac pri­se­ćao tog do­ga­|a­ja, to mi ni­ka­ko ni­je i{lo
u gla­vu: „Ma, de­te mo­je”, go­vo­rio je, „ti mir­ja­ni ima­ju dru­gi ti­pik.
Ne­ma­ju „bla­go­slo­vi” i „Bog ne­ka ti opro­sti”!”
– Star­~e, {ta je to zlo­pam­ti­vost? Da li je to ka­da pam­ti{
zlo ko­je su ti u~i­ni­li, ili ka­da ose­ća{ zlo­bu pre­ma ono­me ko ti
je u~i­nio zlo?
– Ako se se­ća{ zla i `ao ti je ka­da ono­me ko ti je u~i­nio zlo do­
bro ide, ili se ra­du­je{ ka­da mu ne ide do­bro, to je zlo­pam­će­we. Ali
ako se, upr­kos to­me {to ti je dru­gi u~i­nio zlo, ra­du­je{ we­go­vom
na­pre­do­va­wu, to on­da ni­je zlo­pam­će­we. To su kri­te­ri­ju­mi po ko­ji­ma
su­di{ sa­moj se­bi po tom pi­ta­wu.
Ja, me­|u­tim, za­bo­ra­vqam sva­ko zlo ko­je mi u~i­ni dru­gi. Ba­cim sta­
ru „ra­~u­ni­cu” u ogaw qu­ba­vi da sa­go­ri. U vre­me ustan­ka 1944. jed­nog
da­na usta­ni­ci do­|o­{e u na­{e se­lo. Bi­lo je iz­u­zet­no hlad­no. Re­koh
se­bi: „[ta će da je­du? Si­gur­no su glad­ni. Da­ću im ma­lo hle­ba.” Ka­da
sam im od­neo hleb, bio sam im sum­wiv. Ni­je mi ni pa­da­lo na pa­met
da su oni u pla­ni­na­ma pro­go­ni­li mo­ju bra­ću. [ta je re­kao Hri­stos?
„Qu­bi­te ne­pri­ja­te­qe svo­je, ... ~i­ni­te do­bro oni­ma ko­ji vas mr­ze...”
(Mt. 5, 44 i Lk. 6, 27).
Bol­na qu­bav
– Ka­kve vi te­{ko­će, star­~e, ima­te u svo­joj ko­li­bi! Do­la­ze du­
{ev­ni bo­le­sni­ci, nar­ko­ma­ni...
– Ali ta­mo se vi­di da li ima­mo istin­ske qu­ba­vi. U li~­no­sti
na­{e­ga bra­ta gle­da­mo Hri­sta. Jer, {to god ~i­ni­mo da pru­`i­mo spo­
koj­stvo svo­me bra­tu, isto je kao da to ~i­ni­mo za Sa­mo­ga Hri­sta. „Kad
u~i­ni­ste jed­no­me od ove mo­je naj­ma­we bra­će, me­ni u~i­ni­ste” (Mt. 25, 40).
Jed­no­ga da­na do­|e u na­{u ko­li­bu |a­vo­im
­ a­ni mo­mak sa svo­jim ocem.
U isto vre­me do­|e i je­dan moj po­zna­nik, a ja sam oca od­veo na stra­nu
da mu ka­`e­mo ne­ke stva­ri, jer on je bio uzrok {to mu je sin po­stao
|a­vo­i­man. Jad­ni mo­mak je bio u bed­nom sta­wu! Ono­li­ka mom­~i­na, a
DU­HOV­N A QU­B AV 411
cu­ri­le su mu sli­ne iz no­sa... Ka­da ga vi­de onaj moj po­zna­nik, pri­|e
mu, iz­va­di svo­ju ma­ra­mi­cu, obri­sa mu nos i ma­ra­mi­cu po­no­vo vra­ti
u svoj xep. Iz­va­di on­da svoj krst – zlat­ni krst – i sta­vi ga mom­ku
oko vra­ta. Ali ni­je to su­{ti­na. Ne­go to {to je on sa to­li­ko qu­ba­vi
i bri­`no­sti obri­sao mom­ka – sa­mo da ste vi­de­li u ka­kvom sta­wu je
bio! Po­stu­pak mo­ga po­zna­ni­ka me to­li­ko po­tre­sao! Ose­tio je bol zbog
we­ga kao zbog bra­ta. Da ga ni­je do­`i­veo kao bra­ta zar bi to u~i­nio?
Ako za­vo­li{ dru­go­ga kao bra­ta, on­da mu svo­jom ma­ra­mi­com ~ak i nos
bri­{e{ i opet je vra­ti{ u svoj xep! Ali ako ga ne do­`i­vqa­va{ kao
bra­ta, on­da je on kao stra­no te­lo, pa ako te ma­lo i do­dir­ne, od­mah se
tr­za{: ma­lo sli­ne ako kap­ne na te­be, tr­~a­će{ od­mah da se ope­re{.
Bu­du­ći da nam je Bog po­da­rio to­li­ko da­ro­va i ni­je do­pu­stio da se
mu­~i­mo, tre­ba da ose­ti­mo bol za svog bli­`weg ko­ji se mu­~i i zlo­pa­
ti. Vi­di­mo, na pri­mer, ne­kog in­va­li­da. Ako po­mi­sli­mo: „Ka­ko bih se
ja ose­ćao da sam in­va­lid i da ne mo­gu da ho­dam?”, ose­ti­će­mo bol zbog
we­ga. Ili ako ne­ko ko ima pro­ble­me od nas za­tra­`i da mu po­mog­ne­
mo, od­mah tre­ba da po­mi­sli­mo: „Da ja imam we­go­ve pro­ble­me, zar ne
bih po­`e­leo da mi po­mog­nu?” ^im to po­mi­sli­mo, od­mah ose­ti­mo bol
zbog we­ga. Ali i kad ne­ko pro­la­zi kroz is­ku­{e­wa, ako ima u se­bi
istin­ske qu­ba­vi, ako ose­ća bol zbog dru­go­ga, za­bo­ra­vqa na sop­stve­
ne mu­ke. Ka­da mi ne­ko pri­~a o svom bo­lu, ~ak i da se­dim na sr­~i od
sta­kla, ili da ho­dam po tr­wu, ja ovo ne bih ose­tio.
– Star­~e, sve­ti Mar­ko Pod­vi­`nik pi­{e: „Ne­mar­nost u ~i­we­wu
sva­kog do­bra pre­ma na­{im mo­guć­no­sti­ma te­{ko se opra­{ta. Mi­lo­
sti­wa, me­|u­tim, i mo­li­tva is­pra­vqa­ju one ko­ji su za­ne­ma­ri­li ~i­we­
we do­bra.”* Za­{to sve­ti Mar­ko u ovom slu­~a­ju po­mi­we mi­lo­sti­wu?
– Za­to {to mi­lo­sti­wa i do­bro­ta omek­{a­va­ju sr­ce: one de­lu­je kao
uqe u zar­|a­loj bra­vi. Oko­re­lo sr­ce se omek­{a­va u bli­zi­ni ra­we­nih
du­{a, po­sta­je ose­tqi­vo i smi­re­no. Bog ni­je na­~i­nio ~o­ve­ka tvr­dim
i bez mi­lo­sr­|a, ne­go qu­di ne ne­gu­ju mi­lo­sr­|e ko­je im je po­da­rio Bog.
Ne sa­stra­da­va­ju sa svo­jim bli­`wim i od ne­mar­no­sti po­la­ko po­sta­ju
neo­se­tqi­vi.
– [ta jo{ po­ma­`e da nam omek­{a sr­ce?
– Da bi nam omek­{a­lo sr­ce, tre­ba da se sta­vi­mo ne sa­mo na me­sto
dru­gih qu­di, ne­go i `i­vo­ti­wa, pa ~ak i zmi­je. Tre­ba da po­mi­sli­mo:
„Da li bi mi bi­lo ugod­no da sam zmi­ja, da izi­|em ma­lo na sun­ce da se
* Do­bro­to­qu­bqe, Sve­ti Mar­ko Pod­vi­`nik, Po­uk ­ e Mar­ka Pod­vi­`ni­ka o du­hov­nom
`i­vo­tu, 200 po­gla­vqa o du­hov­nom za­ko­nu, po­uk
­ a 64. - elek­tron­sko iz­da­we, bi­bli­
o­te­ka „Sve­to­sa­vqe”.
412 STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
ogre­jem, a da ne­ko do­|e i smr­ska mi gla­vu? Sva­ka­ko ne bi.” On­da će­
mo se sa­`a­li­ti na wih i za­vo­le­ti i zmi­je. Ako se ~o­vek ne sta­vi na
me­sto dru­gih, pa ~ak i `i­vo­ti­wa i in­se­ka­ta, on­da ne mo­`e da bu­de
„~o­vek”. U bo­lu se kri­je ve­ća qu­bav od obi~­ne. Jer ka­da bo­lu­je{ zbog
dru­go­ga, vo­li{ ga jo{ ma­lo vi­{e. Bol­na qu­bav je ka­da ~vr­sto pri­
vi­ne{ na gru­di |a­vo­i­ma­nog bra­ta, pa |a­vo od to­ga po­beg­ne. Jer ta­kva
qu­bav, du­hov­na bol­na qu­bav, pru­`a bo­`an­sku ute­hu stvo­re­wi­ma Bo­
`i­jim, gu­{i de­mo­ne, oslo­ba­|a du­{e, is­ce­qu­je ra­ne me­le­mom qu­ba­vi
Hri­sto­ve ko­ju ta­kva qu­bav iz­li­va.
Du­hov­ni ~o­vek je sav ob­u­zet bo­lom zbog dru­gih. Sah­ne od bo­la
zbog dru­gih, mo­li se, te­{i. No, iako pri­ma bol od dru­gih, ipak je
uvek ra­do­stan, jer Hri­stos od we­ga pre­u­zi­ma sav taj bol i da­ri­va mu
du­hov­nu ute­hu.
Qu­bav se sa­ma ot­kri­va
– Star­~e, ka­ko da po­ka­`em qu­bav?
– Da po­ka­`em qu­bav, ka­`e{? Ne raz­u­mem. To je ne­{to iz­ve­
{ta­~e­no, li­ce­mer­no. Da po­sto­ji qu­bav u na­ma i da nas oda, to da.
Istin­ska qu­bav oba­ve­{ta­va dru­gog o svom po­sto­ja­wu bez ika­kve
na­me­tqi­vo­sti. Ka­da sa bo­lom slu­{a{ ne­vo­qe dru­go­ga, to je qu­bav.
Qu­bav je i je­dan je­di­ni sa­o­se­ćaj­ni po­gled i jed­na je­di­na sa­o­se­ćaj­na
re~ upu­će­na ono­me ko je u ne­vo­qi. Qu­bav je ka­da sa wim po­de­li{
`a­lost, ka­da mu pru­`i{ ma­lo spo­koj­stva u te­{kim tre­nu­ci­ma.
Qu­bav je ka­da po­ne­se{ te­{ku re~ ko­ju će ti re­ći. Sve to po­ma­`e
mno­go vi­{e od go­mi­le re­~i i bi­lo ka­kvog vi­dqi­vog is­po­qa­va­wa
tvog sa­stra­da­va­wa.
Ka­da u se­bi no­si{ bol zbog dru­go­ga, Bog ga oba­ve­{ta­va o tvo­joj
qu­ba­vi i on to raz­um ­ e, bez po­tre­be da to is­po­qi{. Isto ta­ko ka­da
ne is­po­qa­va­mo svo­ju zlo­bu, ne­go je kri­je­mo u se­bi, onaj dru­gi je ose­ti.
Vi­di{, i |a­vo, ka­da se po­ka­zu­je kao „an­|eo sve­tlo­sti”*, uno­si ne­mir,
a onaj istin­ski an­|eo uno­si u ~o­ve­ka ne­ku ti­hu, ne­iz­re­ci­vu ra­dost.
– [ta me spre­~a­va, star­~e, da ose­tim qu­bav dru­gih?
– Mo­`da ti ni­si od­ne­go­va­la qu­bav? Onaj ko vo­li, ose­ća qu­bav
dru­go­ga, ali i we­go­va qu­bav se ot­kri­va dru­go­me.
Dru­gi ~o­vek ose­ća da li si li­ce­mer­na, ili ga za­i­sta vo­li{, jer
qu­bav se pre­no­si kao te­le­gram. Ako, na pri­mer, ode­mo da obi­|e­mo
ne­ko si­ro­ti­{te, de­ca će od­mah shva­ti­ti sa ka­kvim smo na­stro­je­wem
do­{li. Jed­nom su u ko­li­bu do­{li ne­ki qu­di sa na­me­rom da me pi­ta­ju
* Vi­di: 2. Kor. 11, 14.
DU­HOV­N A QU­B AV 413
za mi­{qe­we o po­di­za­wu ne­ke in­sti­tu­ci­je za na­pu­{te­nu de­cu. „Naj­va­
`ni­je od sve­ga”, re­kao sam im, „da sa­stra­da­va­te sa tom de­com, kao da
su va­{a, pa ~ak i vi­{e. To će toj de­ci bi­ti ne­ka vr­sta oba­ve­{te­wa o
va­{oj qu­ba­vi. Ako ne sa­stra­da­va­te sa wi­ma, ako ne ose­ća­te bol zbog
wih, ne­moj­te ni­{ta ni po­~i­wa­ti.” On­da je­dan le­kar, ve­o­ma bla­go­~e­
stiv ~o­vek, re­~e: „U pra­vu si, o~e. Jed­nom sam sa ne­kim pri­ja­te­qi­ma
pr­vi put bio u po­se­ti si­ro­ti­{tu i de­ca su od­mah shva­ti­la na­stro­je­we
sva­kog od nas. „Onaj go­spo­din je”, re­kli su, „sa­mo u pro­la­zu, a ovaj je
do­{ao sa­mo da mu pro­|e vre­me sa na­ma, a onaj ta­mo nas stvar­no vo­li.”
Vi­di­te li ka­ko se qu­bav sa­ma ot­kri­va.
Za qu­bav ne po­sto­ji da­qi­na
– Star­~e, ka­ko qu­di me­|u­sob­no du­hov­no op­{te ka­da su da­le­ko?
– Na­pi­{u pi­smo ili te­le­gram, ili {a­qu mor­ze­o­ve zna­ke! . .
– Ka­ko to mi­sli­te, star­~e?
– Da bi se us­po­sta­vio du­hov­ni kon­takt me­|u qu­di­ma, tre­ba da bu­
du na is­toj ta­la­snoj du­`i­ni. To na­u­ka ne mo­`e da ob­ja­sni. Se­ća{ li
se onog do­ga­|a­ja ko­ji sam iz­neo u kwi­zi „Sve­to­gor­ski oci”*? Jed­nom
je je­dan mo­nah, na­me­ra­va­ju­ći da po­se­ti ne­kog oca u Kap­sa­li, raz­mi­
{qao: „[ta da mu od­ne­sem kao bla­go­slov?” Uspe ne­ka­ko da do­ba­vi
dve ri­be i o~i­sti ih, da bi mu ih od­neo. U me­|u­vre­me­nu, onaj dru­gi
je pri­mio „oba­ve­{te­we” od Bo­ga o po­se­ti to­ga bra­ta, pa je raz­mi­
{qao: „^i­me da ga ugo­stim ka­da do­|e?” Dok je mo­nah ~i­stio one
dve ri­be, iz­ne­na­da do­le­te ga­vran, uze jed­nu od one dve ri­be i od­ne­se
onom dru­gom u Kap­sa­lu – na uda­qe­nost od pet i po sa­ti pe­{a­~e­wa.
Shva­ta­te li? Je­dan je mi­slio ka­ko da ugo­di dru­go­me, a ga­vran je sa­
mo bio po­sred­nik!
Ka­da ~o­vek ima Qu­bav – Hri­sta, ~ak i da je pot­pu­no gluv, mo­`e da
se spo­ra­zu­me sa svih dve mi­li­jar­de qu­di ra­znih na­ro­da i sa qu­di­ma
svih go­di­{ta ko­ji ima­ju taj isti je­zik. Sta­vi dvo­ji­cu qu­di ko­ji ne­ma­ju
qu­ba­vi je­dan pre­ma dru­go­me da se­de je­dan po­red dru­go­ga i da ne raz­
go­va­ra­ju. A sta­vi dvo­ji­cu dru­gih qu­di ko­ji ima­ju qu­ba­vi je­dan pre­ma
dru­gom da se­de je­dan po­red dru­go­ga, da ni oni ne raz­go­va­ra­ju. Ka­ko će
se ose­ća­ti pr­va dvo­ji­ca, a ka­ko dru­ga dvo­ji­ca? Ne­će raz­go­va­ra­ti ni
jed­ni ni dru­gi. Ali ovi dru­gi će ipak „raz­go­va­ra­ti” dok ću­te, jer će
me­|u wi­ma ipak da po­sto­ji ko­mu­ni­ka­ci­ja. Oni pr­vi, na­pro­tiv, ne­će
mo­ći ni­ka­ko da stu­pe u kon­takt, jer je me­|u wi­ma usa­mqe­nost. Ka­da
* Vi­di: Sta­rac Paj­si­je Sve­to­go­rac, Sve­to­gor­ski oci i sve­to­gor­ske pri­po­ve­sti,
str. 9-10 gr~­kog iz­da­wa.
414 STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
ne­ma qu­ba­vi, dva ~o­ve­ka mo­gu da bu­du sa­svim bli­zu, a da ipak bu­du
da­le­ko je­dan od dru­go­ga.
– @a­lo­sna sam, star­~e, {to je do­{ao dan da opet ode­te od nas.
– U du­hov­nom `i­vo­tu ne­ma „bli­zu” i „da­le­ko”. Qu­bav Hri­sto­
vu ne de­le da­qi­ne, jer Hri­stos Svo­jom qu­ba­vqu bri­{e raz­da­qi­ne.
Pre­ma to­me, na­la­zio se ne­ko bli­zu, ili da­le­ko, ose­ća se uvek bli­zu,
ka­da je bli­zu Hri­sta i ka­da je sa dru­gim brat­ski ve­zan Hri­sto­vom
qu­ba­vqu.
Sla­vo­slo­vim Bo­ga {to je mo­ja qu­bav ta­kva, du­hov­na, an­|el­ska, {to
se ta­ko bri­{u da­qi­ne i {to će i da­qe po­sto­ja­ti kon­takt sa va­ma iz­
da­le­ka i u ovom `i­vo­tu i u dru­gom, ko­ji je jo{ mno­go da­qe, jer će se
i ta uda­qe­nost sma­wi­ti, po­{to nas ve­zu­je Qu­bav, Hri­stos.
3. Qu­bav pre­ma ce­lo­kup­noj tvo­re­vi­ni
^o­ve­ko­va ve­za sa `i­vo­ti­wa­ma pre pa­da
– Star­~e, bla­go­slo­vi­te me za Bo­`ić.
– Ne­ka te Hri­stos i Bo­go­ro­di­ca pri­me k se­bi kao jag­we ko­je je u
ja­sla­ma. Mi­slim da mu je do­bro, kao i vo­~i­ću i ma­ga­re­tu ko­je gre­ju
Hri­sta u ja­sla­ma. „Vo po­zna­je go­spo­da­ra svo­je­ga i ma­ga­rac ja­sle go­
spo­da­ra svo­je­ga...” (Isa. 1, 3), ka­`e pro­rok Isa­i­ja. Vo­~ić, da­kle, po­zna­je
svo­ga go­spo­da­ra i ma­ga­re ja­sle svo­ga Go­spo­da. Zna­li su {ta je bi­lo u
ja­sla­ma i gre­ja­li su to svo­jim da­hom! Pre­po­zna­li su svo­ga Stvo­ri­te­
qa! Ali, ka­kva je sa­mo ~ast pri­pa­la ma­ga­re­tu da po­sle no­si Hri­sta
u Egi­pat! Vla­da­ri su ima­li zlat­ne dvo­ko­li­ce, a ~i­me se ko­ri­stio
Hri­stos! Ka­ko bi bi­lo le­po da sam to ma­ga­re!
U ra­ju su `i­vo­ti­we ose­ća­le mi­o­mir bla­go­da­ti i pri­zna­va­le Ada­
ma za svog go­spo­da­ra*. Ali na­kon pre­stu­pa i one su iza­{le iz ra­ja,
iako ni za {ta ni­su bi­le kri­ve i vi­{e ni­su Ada­ma pri­zna­va­le za svog
go­spo­da­ra, već su ga na­pa­da­le da ga ras­trg­nu. Kao da su mu go­vo­ri­le:
„Ti si r|av: ti ni­si na{ go­spo­dar”.
A sa­da, ka­da se ~o­vek dr­`e­ći za­po­ve­sti Bo­`i­je po­no­vo pri­bli­`i
Bo­gu, po­no­vo se za­o­de­va bo­`an­skom bla­go­da­ću, ~i­me se vra­ća u sta­we
pre pa­da, `i­vo­ti­we ga opet pri­zna­ju za svog go­spo­da­ra. On­da se bez
stra­ha kre­će me­|u di­vqim `i­vo­ti­wa­ma, ko­je ta­da pre­sta­ju da bu­du
di­vqe, po­{to ih je go­spo­dar ukro­tio.
* Vi­di: 1. Moj. 1, 28.
DU­HOV­N A QU­B AV 415
@i­vo­ti­we in­tu­i­tiv­no ose­ća­ju ~o­ve­ko­vu qu­bav
– Av­va Isa­ak, star­~e, ka­`e: „Mi­lo­srd­no sr­ce je iz­ga­ra­we sr­ca
za ce­lo­kup­nu tvo­re­vi­nu.”*
– Da, ta­ko je: „iz­ga­ra­we sr­ca” i za `i­vo­ti­wa­ma, pa ~ak i za de­mo­
ni­ma. Du­hov­ni ~o­vek da­je svo­ju qu­bav pr­vo Bo­gu, za­tim qu­di­ma, a ono
{to se od qu­ba­vi pre­li­je, da­je `i­vo­ti­wa­ma i ce­lo­kup­noj tvo­re­vi­ni.
Ta bo­`an­ska qu­bav ot­kri­va se i `i­vo­ti­wa­ma, ko­je ras­po­zna­ju ~o­ve­
ka ko­ji ih vo­li i sa­stra­da­va sa wi­ma i pri­la­ze mu bez stra­ha. ^ak i
di­vqe `i­vo­ti­we pra­ve raz­li­ku iz­me­|u ~o­ve­ka ko­ji ih vo­li od lov­ca
ko­ji ho­će da ih ubi­je. Od lov­ca be­`e, a ~o­ve­ku ko­ji ih vo­li pri­la­ze.
Mi­slio sam da je­di­no sa zmi­ja­ma ni­je ta­ko, jer zmi­ja je je­di­na `i­vo­
ti­wa ko­ju qu­di ne vo­le. Ka­sni­je sam se uve­rio da i zmi­je in­tu­it­ iv­no
ose­ća­ju ~o­ve­ko­vu qu­bav i skla­pa­ju pri­ja­teq­stvo s wim. Ako ~o­vek
za­mi­sli da je na we­nom me­stu i ako se sa­`a­li na wu, zmi­ja to od­mah
ose­ti i pri­la­zi mu pri­ja­teq­ski. Kao da ka­`e: „Sla­va Te­bi Bo­`e, na­
po­kon sam na­{la jed­nog pri­ja­te­qa!”
– Da li i one, star­~e, ima­ju in­stinkt?
– Bog je i wi­ma dao sve {to im je po­treb­no da bi op­sta­le, a dao
im je i in­tu­i­ci­ju. Na­kon pa­da ~o­vek je bio li­{en nat­pri­rod­nog, ali
mu je ostao um i spo­sob­nost za­kqu­~i­va­wa. Na pri­mer, qu­di ne­gde
vi­de pla­ta­ne i za­kqu­~u­ju da on­de mo­ra da ima vo­de. Tra­`e je i na­|u.
A `i­vo­ti­we do­bi­ja­ju in­for­ma­ci­je kao da ima­ju ra­dar. Ka­mi­la, na
pri­mer, ka­da je `ed­na u pu­sti­wi, sa­ma tr­~i ka me­stu gde ima vo­de, a
vo­di~ je sa­mo pra­ti. Kao da je pri­mi­la te­le­gram.
@i­vo­ti­we tra­`e po­moć od qu­di
@i­vo­ti­we, si­ro­te, ~o­ve­ka sma­tra­ju bo­gom. Kao {to mi tra­`i­mo
po­moć od Bo­ga, ta­ko i one tra­`e po­moć od ~o­ve­ka.
Na Sve­toj Go­ri sam ~uo da je sta­rac Te­o­fi­lakt iz ski­ta Sve­tog
Va­si­li­ja imao ve­li­ku na­klo­nost pre­ma di­vqim `i­vo­ti­wa­ma. One su
in­tu­i­tiv­no ose­ća­le we­go­vu qu­bav, pa su do­la­zi­le u we­go­vu ko­li­bu
ka­da su bi­le u ne­vo­qi. Jed­nom je pred vra­ta we­go­ve ko­li­be do­{ao i
je­len slo­mqe­ne no­ge i tu­`no vre­~ao. Sta­rac izi­|e i vi­de ka­ko vu­~e
slo­mqe­nu no­gu kao da ho­će da mu je po­ka­`e. On mu do­ne­se ma­lo su­{e­
nog hle­ba da ga na­hra­ni i sa dve le­tvi­ce mu ~vr­sto po­ve­za no­gu. Ka­da
je za­vr­{io re­~e je­le­nu: „Sa­da idi i za ne­de­qu da­na do­|i opet da ti
po­gle­dam no­gu.” Do­bri sta­rac je sa `i­vo­ti­wom raz­go­va­rao kao le­kar
sa pa­ci­jen­tom, jer je po­stao ~o­vek Bo­`i­ji!
* Av­va Isak Si­rij­ski, Pod­vi­`ni~­ka slo­va, slo­vo 81. str. 270. u gr~­kom iz­da­wu.
416 STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
– A na me­ne je, star­~e, osta­vi­lo du­bo­ki uti­sak to {to se sve­
ti Ge­ra­sim uop­{te ni­je pla­{io la­va ka­da mu je ovaj pri­{ao da mu
iz­va­di trn.*
– E, on je bio sve­ti­teq, ali ni `i­vo­ti­we ni­ka­da ne na­u­de ~o­ve­ku
ka­da su u ne­vo­qi. Je­dan­put, ta­da sam jo{ imao bruh**, ne­ki rad­ni­ci
su na ma­zga­ma do­vla­~i­li dr­va za lo­`e­we u oko­li­nu mo­je ko­li­be. Od­
jed­nom vi­dim ka­ko jed­na si­ro­ta ma­zga pa­da, a sa­mar na­to­va­ren dr­vi­ma
pre­ko we. Ni­je mo­gla vi­{e da is­pra­vi no­ge. Za­bo­ra­vio sam ta­da da
imam bruh, za­bo­ra­vio sam da te­{ko ho­dam. Po­tr­~im, po­ba­cam dr­va.
Po­ku­{am da po­dig­nem sa­mar, ali ne mo­gu. Na­preg­nem se i po~­nem
vu­ći ko­nop­ce da oslo­bo­dim `i­vo­ti­wu. Ta­da je­dan otac ko­ji se na­|e u
bli­zi­ni po­vi­~e: „Pa­zi, ima{ bruh, na­stra­da­će{”. Tek ta­da se se­tim
da imam bruh. „Do­bro”, ka­`em mu, „ja imam bruh. A za­{to ne po­tr­~i{
ti ko­ji ne­ma{ bruh?” „Pla­{im se da me ne rit­ne”, ka­`e mi. „Bla­go­
slo­ve­ni o~e”, ka­`em mu, „`i­vo­ti­wa, pa da je i vuk, ka­da je si­ro­ta u
ne­vo­qi, tra­`i po­moć i ne ~i­ni zlo ~o­ve­ku.”
Ali `i­vo­ti­we tra­`e za­{ti­tu od ~o­ve­ka i ako su glad­ne i `ed­ne,
jer je on wi­hov ga­zda. Se­ćam se, u ko­li­bi ^a­sno­ga Kr­sta***, jed­nog le­ta
si­|e zmi­ja otrov­ni­ca niz oluk i sklup­~a se pre­da mnom. Di­`e gla­vi
vi­so­ko, pru­`i je­zik i za­sik­ta. Bi­la je mno­go `ed­na – iz­go­re­la od ve­
li­ke `e­ge – pa kao da mi je za­pre­ti­la. Tra­`i­la je vo­du, ali ne­ka­ko
za­po­ved­ni~­ki, kao da sam bio du­`an da idem da joj do­ne­sem vo­de. „Ama
bre”, ka­`em joj, „na ovaj na­~in ni­ko­ga ne­će{ dir­nu­ti!” No, si­pao sam
joj ma­lo vo­de, pa je po­pi­la. Me­|u­tim {a­ka­li me mno­go po­tre­sa­ju, jer
ka­da su glad­ni pla­~u kao be­be. Da vi­di­te sa­mo {ta me sna­{lo i sa
ma~­ka­ma sa­da u ko­li­bi.**** Pri­me­ti­le su da iz­la­zim sva­ki put kad za­
zvo­ni zvon­ce, pa im po­ne­kad ba­cim i ne­{to da po­je­du. Pa sa­da ka­da su
glad­ne, vu­ku ka­nap da zvo­ni zvon­ce. Ja iza­|em, vi­dim da su one po­vu­kle
ka­nap, pa ih na­hra­nim. Ka­ko je Bog sve to ure­dio!
– Da li, star­~e, do­la­ze `i­vo­ti­we kod vas u ko­li­bu?
– Ka­ko da ne! Do­la­ze {a­ka­li, di­vqe svi­we... Tu i ta­mo do­|e jed­na
ma­la li­si­ca. Ka­da odu ma~­ke, do­la­zi li­si­ca. Di­vqe svi­we se le­tos
* @i­ti­je sve­tog Ge­ra­si­ma Jor­dan­ca ve­za­no je za la­va ko­ji se po­ja­vio pred wim na
oba­li re­ke Jor­dan ur­la­ju­ći od bo­la, jer je u {a­pi imao ko­mad o{tre tr­ske. Pre­
po­dob­nik se sa­`a­lio na `i­vo­ti­wu i iz­va­dio joj tr­sku iz {a­pe. Ota­da je lav svu­da
pra­tio sve­tog Ge­ra­si­ma „kao pra­vi u~e­nik”. (Du­hov­ni lug, Do­bro­to­qu­bqe ota­ca
tre­zve­no­u­mqa i pod­vi­`ni­ka, 2. tom, izd. „Τό Βυζάντιον”, So­lun 1987, str. 204-207.)
** 1987. god.
*** Pe­ri­od od 1968-1979.
****  U ko­li­bi „Pa­na­gu­da”.
DU­HOV­N A QU­B AV 417
ni­su po­ja­vqi­va­le jer se pla­{e lo­va­ca. On­da se po­ja­vqu­ju sa­mo zmi­je,
jer ih se qu­di pla­{e.
Do­la­ze i pti­ce, do­la­ze u ma­lim i ve­li­kim ja­ti­ma. Ba­cim im ma­lo
po­kva­{e­nog hle­ba pa je­du. In­dij­ske ora­he iz ra­tlu­ka ~u­vam po­seb­no
za ne­ke pti­ce ko­je na­ja­vqu­ju pro­le­će. Cvr­ku­ću, jad­ni­ce, kao u pro­le­će
jo{ dok je zi­ma i sneg. Do­no­se qu­di­ma ute­hu. One mno­go vo­le in­dij­
ske ora­he!
– Star­~e, da li je na Si­na­ju, ta­mo gde ste bi­li, bi­lo `i­vo­ti­wa?
– Na Si­na­ju, po­{to je ta­mo pu­sti­wa, do­la­zi­le su sa­mo di­vqe `i­vo­
ti­we i pti­ce. Bi­lo je ja­re­bi­ca, pre­pe­li­ca, kao one {to su Je­vre­ji
je­li u pu­sti­wi*. Bi­lo je i ne­kih le­pih mi­{e­va, na­lik na kor­wa­~e,
bez re­pa, sa dla­kom kao ~et­kom na­ko­stre­{e­nom na le­|i­ma! Sve sam
ih hra­nio, ja­re­bi­ce, pre­pe­li­ce i mi­{e­ve! Sta­vqao sam {to god sam
imao odvo­je­no na plo­~i­ca­ma, jer su se sva­|a­li! Po­|e pti­ca da je­de,
po­|e i mi{ da je­de, a on­da pti­ca po­beg­ne.
Kud god sam i{ao, pti­ce su me pra­ti­le. Ka­da bih se po­peo na ste­
ne i po­~eo da po­jem, oku­pqa­le bi se ta­mo, pa sam im na kra­ju ba­cao
ma­lo pi­rin­~a. Ama, hteo sam ti­ho­va­we, ni­je tre­ba­lo uop­{te da po­jem,
jer su se sve oku­pqa­le oko me­ne! Se­ćam se, jed­nom me be­{e uko­~i­lo u
le­|i­ma, pa sam ne­ko­li­ko da­na ostao da le­`im. A jed­na pti­~i­ca, si­
ro­ti­ca, u|e u ke­li­ju i sle­te mi na gru­di. Sta­ja­la je, gle­da­la me pra­vo
u li­ce i pre­div­no cvr­ku­ta­la, sa­ti­ma. To me ba{ po­tre­slo!
Uzmi­te `i­vo­ti­we za pri­mer
– Star­~e, ka­kvo se to zu­ja­we ~u­je?
– P~e­le se na­sta­ni­le u mom pro­zo­ru** i sa­da ne­pre­sta­no vred­no
ra­de. Da zna­te {ta sa­mo no­ću ra­de i ka­ko su bu~­ne! Do­|i­te da vam
po­ka­`em svo­ju ko­{ni­cu. Da vi­di­te ka­kvu gra­|e­vi­nu po­di­`u p~e­le, a
ne­ma­ju ni ar­hi­tek­tu, ni zi­da­ra! Ne­ka bu­de da i vi pra­vil­no du­hov­no
de­la­te, da na­pra­vi­te du­hov­nu ko­{ni­cu, da u woj bu­de du­hov­nog me­da,
da do­la­ze mir­ja­ni da je­du i du­hov­no se sla­de.
– [ta zna­~i, star­~e, ono {to ka­`e psal­mo­po­jac: „Qu­de i `i­vo­
ti­we spa­si­će{, Go­spo­de” (Ps. 35, 7)?
– Ho­će da ka­`e da Bog po­ma­`e i `i­vo­ti­wa­ma. Sve­ti­te­qi su za­
{tit­ni­ci `i­vo­ti­wa! Ali, ka­ko se one, jad­ne, zlo­pa­te! Mi ni jed­nu
* Vi­di: 2. Moj. 16, 13 i 4. Moj. 11, 31-32.
** P~e­la je u{la kroz otvor na za­tvo­re­nim kap­ci­ma i na­pra­vi­la ko­{ni­cu iz­me­|u
za­tvo­re­nog kap­ka i sta­kla. Sta­rac je stal­no dr­`ao taj pro­stor za­tvo­ren i za­ve­su
na­vu­~e­nu (do­ga­|a se u ma­na­sti­ru ju­na 1993.).
418 STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
sed­mi­cu ne bi­smo mo­gli da bu­de­mo to­li­ko po­slu­{ni, kao {to su one
po­slu­{ne ~o­ve­ku. Ako ih na­hra­ne, na­hra­ni­li su ih. U su­prot­nom
osta­ju glad­ne. Ako ne ra­de ono {to ho­će ga­zda, uda­ra­ju ih. A ko­li­ko
se sa­mo na­pre­`u i tru­de, a ne o~e­ku­ju za to ni­ka­kvu pla­tu. A mi, ako
ka­`e­mo sa­mo jed­no „Go­spo­de, po­mi­luj” kao da smo već za­do­bi­li raj­sko
na­se­qe. Zar je to ma­lo? Pre­va­zi­{le su nas, pre­ma to­me, i u si­ro­to­va­
wu i tr­pqe­wu i u po­slu­{no­sti.
Po­sma­traj­te sve `i­vo­ti­we, jer sve po­ma­`u. Po­sma­tram mra­ve
ka­ko usrd­no ra­de, a ne­ma­ju pred­rad­ni­ka. Ni­sam na­{ao ni u jed­nom
~o­ve­ku to­li­ko is­tan­~a­no­sti ko­li­ko sam vi­deo kod mra­va. Mla­di
mra­vi idu i do­vla­~e u mra­vi­wak ko­ma­di­će dr­ve­ta u svu si­lu ne­po­
treb­nih stva­ri jer jo{ ne zna­ju {ta tre­ba da do­no­se. Sta­ri mra­vi
ih pu­{ta­ju da do­vla­~e, da im ne bi po­kva­ri­li vo­qu, a po­sle sve to
iz­vla­~e iz mra­vi­wa­ka. Ka­sni­je, ma­lo po­ma­lo mla­di gle­da­ju {ta
no­se sta­ri i ta­ko u~e {ta tre­ba da do­no­se. Da se to kod nas de­{a­
va, re­kli bi­smo: „Ej ti, do­|i ova­mo. [ta to do­no­si{? Iz­ba­ci to
br­zo na­po­qe!”
Bog je sa­zdao `i­vo­ti­we da bi ~o­ve­ku slu­`i­le, ali i da bi mu bi­le
za pri­mer. A ~o­vek, ako je ~o­vek, ima od svih `i­vo­ti­wa ko­ri­sti.
Usrd­na pti­~i­ca Olet
U svom po­sled­wem pi­smu* po­sla­le ste mi iko­nu ko­ja iz­o­bra­`a­va
Ada­ma i raj­ske `i­vo­ti­we. Smi­slio sam da i ja va­ma za uz­vrat po­{a­
qem jed­nu na­cr­ta­nu pti­~i­cu, svog naj­bli­`eg pri­ja­te­qa, jer, da sam
vam na­cr­tao i po­slao zmi­ju, mi­slim da bi vas ob­u­zeo strah. Pti­~i­cu
sam na­zvao Olet, {to na arap­skom zna­~i „de~­ko”**. @i­vi na br­da­{cu
pet­sto me­ta­ra od mo­je ko­li­be***. Sva­kog po­dne­va mu no­sim po­nu­de. ^im
mu dam ne­{to da je­de, uzme ma­lo i ode. Ja ga zo­vem da do­|e, ali on ode
i usko­ro do­la­zi kri­{om od po­za­di i sa­kri­va mi se pod jak­nu. Ka­da
kre­nem da se vra­tim, pra­ti me na ra­sto­ja­wu od oko sto me­ta­ra, a ja mu,
da ne bi stal­no i{ao za mnom i uma­rao se, ba­cim po­ne­ku mr­vi­cu da
se za­ba­vi i br­zo od­la­zim, da me iz­gu­bi iz vi­da.
U po­sled­we vre­me je za­ne­ma­rio pod­vi­za­va­we i tra­`i lep pro­vod!...
Ne­će ni iz­lo­mqe­ni pi­ri­na~, ni po­kva­{e­ni hleb, ne­go sa­mo cr­vi­će i
ho­će da mu ih po­slu­`im na... ta­wi­ru – na mom dla­nu – da tu sle­ti i
da je­de. Ka­kav na­pre­dak!
*  Re~ je o pi­smu ko­je su mo­na­hi­we ma­na­sti­ra po­sla­le star­cu u pro­le­će 1975.
**  Ta pti­~i­ca je bi­la cr­ven­dać.
*** Ko­li­ba ^a­sno­ga Kr­sta.
DU­HOV­N A QU­B AV 419
Ima da­na ko­je pro­vo­dim pra­znu­ju­ći sa Ole­tom i we­go­vim „dru­
{tvom”. Na ne­~i­ja pi­ta­wa: „Zbog ~e­ga je Olet to­li­ko iz­u­ze­tan? Za­
{to se ta­ko ne op­ho­di{ i pre­ma dru­gim pti­ca­ma?”, od­go­va­ram ovo:
„Ka­da zo­vem Ole­ta da do­|e, on do­ve­de sa so­bom i dru­ge pti­ce, svo­je
pri­ja­te­qe. Oni svi od­mah po­ju­re na hra­nu, a Olet do­la­zi iz po­slu­
{no­sti i qu­ba­vi. ^ak i ka­da je gla­dan, po­se­di ne­ko vre­me uz me­ne
i ne po­gle­da hra­nu. To mu ne za­bo­ra­vqam. ^ak i sa­da, ka­da se vre­me
pro­lep­{a­lo, prem­da la­ko pro­na­la­zi hra­nu, on ipak ~im ga po­zo­vem
do­le­će... iz po­slu­{no­sti, iako je sit i ne­ma po­tre­be za hra­nom. Pa
ka­ko, on­da, da se toj usrd­noj pti­~i­ci ne ra­du­jem vi­{e ne­go dru­gim
pti­ca­ma?”
^e­sto mi do­|e da ga steg­nem u {a­ku od pre­ve­li­ke qu­ba­vi, ali se
pla­{im da ne bu­dem kao maj­mu­ni­ca ko­ja od qu­ba­vi ste­`e svo­ju de­cu i
na­po­kon ih ugu­{i. Zbog to­ga sti­snem sr­ce i ra­du­jem mu se iz­da­le­ka,
sa­mo da mu ne na­u­dim.*
Jed­no­ga da­na sam mno­go ka­sni­je kre­nuo na br­da­{ce i Olet se, po­
{to je to­ga da­na bio jak ve­tar, ne­gde bio sklo­nio. Osta­vio sam mu
hra­nu a da ga ni­sam ni vi­deo. Sle­de­ćeg da­na sam kre­nuo ve­o­ma ra­no,
jer sam se za­bri­nuo da ga ni­je po­je­la ne­ka gra­bqi­vi­ca. A we­ga, ka­da
je uju­tro ugle­dao hra­nu ko­ju sam mu jo{ ju­~e osta­vio, „po­~e­{e mu­~i­ti
po­mi­sli” pa je do­{ao do po­la pu­ta i ~e­kao me. Ka­da me ugle­dao, po­lu­
deo je od ra­do­sti. Hra­nio sam ga, ali on je bio `eq­ni­ji dru­{tva ne­go
hra­ne. Di­vim mu se zbog we­go­vog „pod­vi­`ni~­kog du­ha” i zbog qu­ba­vi
i za­hval­no­sti. O kad bih imao we­go­ve vr­li­ne.
Ve­ru­jem da ne­ma­te na {ta da se `a­li­te. Sve sam vam is­pri­~ao, ne
pi­ta­ju­ći Ole­ta za odo­bre­we. Na­dam se da ga zbog to­ga ne­ću ra­`a­lo­sti­
ti, jer će ova pri­~a sa­mo va­ma bi­ti po­zna­ta. Ima­te ve­li­ke po­zdra­ve
i od we­ga i od me­ne.
U mo­joj ko­li­bi se, ne sa­mo pti­ce, ne­go i dru­ge `i­vo­ti­we – {a­ka­li,
ze­~e­vi, la­si­ce, kor­wa­~e, gu­{te­ri, zmi­je - na­si­ću­ju mo­jom pre­te­klom
qu­ba­vqu, a na­si­ću­jem se i ja ka­da su one si­te, pa svi za­jed­no „zve­ri i
sva sto­ka, gmi­zav­ci i pti­ce kri­la­te” (Ps. 148, 10), „hva­li­mo Go­spo­da,
bla­go­si­qa­mo Ga i kla­wa­mo Mu se”**
* Star­~ev od­nos pre­ma `i­vo­ti­wa­ma ni­je sa­mo iz­liv we­go­ve ve­li­ke qu­ba­vi pre­ma
`i­vo­ti­wa­ma, već iz­raz we­go­vog „mi­lo­sti­vog sr­ca”, ~i­ja qu­bav se iz­li­va­la pre­ma
ce­lo­kup­noj tvo­re­vi­ni.
**  Iz Osme pe­sme (Him­na sve­ta Tri Mla­di­ća). Vi­di Ve­li­ki ^a­so­slov.
420 STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
4. Usrd­nost i qu­bav iz pre­ve­li­ke bla­go­dar­no­sti
Usrd­ni su ple­me­ni­te du­{e
– [ta je to usrd­nost, star­~e?
– [ta pi­{e u re~­ni­ku? Re~ „usrd­nost” ne po­sto­ji ni u jed­nom re~­
ni­ku, ni u jed­nom dru­gom je­zi­ku. Vi­di{, Gr­ci mo­`da ima­ju pri­li­~an
broj ma­na, ali ima­ju i dva ve­li­ka da­ra Bo­`i­ja: usrd­nost i ve­li­ko­du­
{nost: od sve­ga na­pra­ve pra­znik.
Ali re­ći ću vam {ta ka­`e moj re~­nik: Usrd­nost je bla­go­~e­sti­vi
naj­bit­ni­ji sa­sto­jak do­bro­te, iz­u­zet­no bla­go­dar­na qu­bav ko­ja je sva
od do­bro­te i smi­re­wa. To je pro­~i­{će­na qu­bav smi­re­nog ~o­ve­ka, ko­ji
ne sta­vqa sa­mo­ga se­be ni u {ta {to ~i­ni i ~i­je sr­ce je pre­i­spu­we­no
du­hov­nom is­tan­~a­no­{ću, ose­tqi­vo­{ću i bla­go­dar­no­{ću pre­ma Bo­gu
i pre­ma iko­na­ma We­go­vim, bli­`wi­ma.
Usrd­ni qu­di se unu­tar se­be to­pe od bla­go­dar­no­sti pre­ma Bo­gu i
tu bla­go­dar­nost is­ka­zu­ju du­hov­no, kao de­ca Bo­`i­ja. A ka­ko se kre­ću
unu­tar ne­be­skog pro­sto­ra sla­vo­slo­vqa, s ra­do­{ću pri­hva­ta­ju sva­ko
is­ku­{e­we. Sla­ve Bo­ga zbog sva­kog is­ku­{e­wa, kao {to Ga sla­ve i zbog
sva­kog bla­go­slo­va, pa sto­ga stal­no pri­ma­ju bla­go­slo­ve Bo­`i­je. Usrd­
ni qu­di su ple­me­ni­te du­{e. Mu­~e se zbog naj­ma­we do­bro­te ko­ju im
~i­ne dru­gi tru­de­ći se na sva­ki na­~in da im uz­vra­te, ali {to god da
~i­ne, ni­ka­da ne ose­ća­ju da su u do­voq­noj me­ri uz­vra­ti­li i tu do­bro­tu
ni­ka­da ne za­bo­ra­vqa­ju.
– Da li onaj, star­~e, ko istin­ski vo­li svo­ga do­bro­~i­ni­te­qa,
ot­kri­va da ima usrd­no­sti?
– Onaj ko vo­li sa­mo svog do­bro­~i­ni­te­qa ne ~i­ni ni­{ta. Ali, na­`a­
lost, da­nas ni to­ga ne­ma. Ret­ko na­i­la­zi{ na ~o­ve­ka ko­ji ose­ća za­hval­
nost. Ka­ko su ne­ka­da qu­di bi­li usrd­ni! Mo­ji ro­di­te­qi su mi pri­~a­li
ka­ko je ne­ki austrij­ski fa­bri­kant, ko­ji je bio u Ada­ni, iz­ba­vio mo­ga
oca od Tu­ra­ka. Ka­sni­je je, jad­nik ban­kro­ti­rao i sma­trao je sra­mo­tom
da osta­ne u Ada­ni, ali ni­je hteo ni da se vra­ti u Austri­ju. On­da ga je
moj otac, ko­ji ni­ka­da ni­je za­bo­ra­vio da mu je ovaj spa­sao `i­vot, do­veo
ku­ći u Fa­ra­su i mo­ji ro­di­te­qi su ga ne­go­va­li do smr­ti.
– Ima li usrd­nost, star­~e, ne­ke gra­ni­ce?
– Ne. Ne­ma gra­ni­ca. To je ne­pre­sta­no ve­li­ko lu­di­lo... Du­hov­no
lu­di­lo!
– Tre­ba li ima­ti, star­~e, ra­sud­no­sti u usrd­no­sti?
– Usrd­nost sa­ma u se­bi sa­dr­`i i ra­sud­nost i ose­tqi­vost i ple­me­
ni­tost... Ima sve... Usr­dan ~o­vek ni­je glup: mo­`e da mu se na­ne­se ne­
prav­da, ali on ima Hri­sta u se­bi, jer naj­ve­ća ne­prav­da je na­ne­ta Hri­stu.
DU­HOV­N A QU­B AV 421
Hri­stos se ra­du­je na­{em usrd­nom bo­re­wu
– Re­ci­te mi, star­~e, ne­{to ko­ri­sno za mo­je bo­re­we.
– Bor­be­nost, ve­li­ko­du­{nost, usrd­nost! Usrd­no de­laj u Hri­stu.
A Hri­stos je u du­{i ko­ja ima do­bro na­stro­je­we, bor­be­ni duh i de­la
usrd­no i ti­ho.
– Str­~e, za­{to se ne is­pu­wa­vam mo­li­tvom, iako se sta­ram da
bu­dem pri­qe­`na u is­pu­wa­va­wu svo­jih du­hov­nih du­`no­sti?
– A ka­ko da se is­pu­ni{? Tek ta­ko da se ... is­pu­ni{? Dru­ga­~i­
je tre­ba da okre­ne{ svo­je dug­me. Pro­ve­ri da vi­di{ ko­li­ko u svom
du­hov­nom `i­vo­tu ra­di{ ra­zu­mom, a ko­li­ko sr­cem; ko­li­ko ra­di{
iz evrop­ske pri­qe­`no­sti, a ko­li­ko iz pra­vo­slav­ne usrd­no­sti. Ono
{to na­zi­va­mo „pri­qe­`no­{ću”, ~e­sto je ego­i­zam ko­ji nas pot­kra­da.
Da bih se po­ka­zao pri­qe­`nim, da bih dru­gi­ma po­ka­zao da sam u sve­
mu ure­dan. Ali ta­da moj `i­vot po­sta­je je­dan ve­li­ki du­hov­ni ne­red.
Tre­ba svu­da da se kre­će{ sa usrd­no­{ću, jer na toj ta­la­snoj du­`i­ni
se kre­ću Hri­stos, Bo­go­ro­di­ca, sve­ti­te­qi... Bez usrd­no­sti ne do­la­zi
bo­`an­ska bla­go­dat.
– Da li ne­pre­sta­na bud­nost, star­~e, za­ma­ra?
– Za­ma­ra ka­da se u wu uvu­~e ego­i­zam, jer ta­da ~o­vek pri­si­qa­va
sa­mog se­be. Ali ako je u to­me usrd­nost, bo­ri{ se sr­cem i to ta­da
ne za­ma­ra, jer ti usrd­nost za­sla­|u­je bo­re­we. Ti se, ~i­ni mi se, ma­lo
na si­lu bo­ri{, jer go­vo­ri{ se­bi: „tre­ba da ~i­nim to i to i to”, ta­
ko, za­po­ved­ni~­ki. Za­to se, a da to­ga ni sa­ma ni­si sve­sna, tu uvla­~i
ego­i­zam: „da ~i­nim to i to, da bih bi­la sve­ta”. Bo­ri se, ali ne da se
osve­ću­je{, ne­go da se Hri­stos ob­ra­du­je. Ako de­la{ za­to da bi se Hri­
stos ob­ra­do­vao, tvo­ja bor­ba ne­će bi­ti `e­sto­ka i stal­no će{ u se­bi
ose­ća­ti bo­`an­sku ute­hu. Sa­da je tvo­ja bor­ba `e­sto­ka i te­{ka, a ute­
he ne­ma{. Hri­stos je bri­`ni Otac, a ne ti­ra­nin. Hri­stos se ra­du­je
na­{oj usrd­noj bor­bi.
Ka­da se ~o­vek sa usrd­no­{ću du­hov­no bo­ri, ose­ća unu­tra­{wu ra­
dost, jer mu Bog da­ri­va du­hov­no za­do­voq­stvo. Usr­dan ~o­vek se, na­
rav­no, ni­ka­da ne bo­ri za spo­koj­stvo i za­do­voq­stvo. ^ak da mu Bog i
ne po­da­ri raj, we­mu to ni­{ta ne sme­ta, jer ne ka­`e se­bi: „bo­ri­ću se
da bih oti­{ao u raj, ka­ko bih se do­bro pro­vo­dio i ne bih tr­peo mu­
ke u pa­klu”, ne­go iz usrd­no­sti ne sa­gre­{u­je, jer ne­će da ide u pa­kao
i da po­vre­di svog Do­bro­~i­ni­te­qa Hri­sta. A ako mu Hri­stos ka­`e
da i u ra­ju ima stra­da­wa, preg­nu­ća, itd, ipak će hte­ti da ode ta­mo
za Hri­sta.
422 STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
Sa­mo­qu­bqe je ne­pri­ja­teq usrd­no­sti
– Da li ~o­vek, star­~e, ko­ji ima usrd­no­sti uvek ima i sa­mo­o­dri­
ca­wa?
– Ako je usrd­nost ko­ju ima u se­bi ~i­sta, on­da ima i sa­mo­o­dri­ca­
wa. [to vi­{e ~o­vek iz svo­je qu­ba­vi iz­u­zi­ma se­be, tim vi­{e usrd­no­
sti sti­~e. Gde ima sa­mo­qu­bqa, ta­mo ne­ma usrd­no­sti, jer sa­mo­qu­bqe
je ne­pri­ja­teq usrd­no­sti.
– Upr­kos to­me, star­~e, {to, ako za­tre­ba, sa usrd­no­{ću ra­dim
dva­na­est ili ~e­tr­na­est sa­ti, opi­rem se ako se od me­ne za­tra­`i da
ura­dim ne­{to dru­go {to mi ni­je bi­lo u pla­nu.
– To {to ti ra­di{, ne­moj na­zi­va­ti usrd­no­{ću. Onaj ko ima usrd­
no­sti, taj se ne opi­re ka­da od we­ga za­tra­`e po­moć, ni­ti go­vo­ri ko­
li­ko ra­di. Ka­da sam bio u op­{te­`i­teq­nom ma­na­sti­ru, krio se onaj
ko je naj­vi­{e ra­dio. Ako bi ne­ki brat sa­ku­pio dva xa­ka ma­sli­na
go­vo­rio bi da je sa­ku­pio jed­nu kor­pi­cu, a da je dru­gi sa­ku­pio mno­
go xa­ko­va. To je qu­bav. A ov­de ka­da pi­ta{: „Ko­ja se­stra je sa­ku­pi­la
ma­sli­ne?”, ne­ka ti ka­`e: „Ja”. E, bo­qe da ih ni­je ni sa­ku­pqa­la. Ako
ste po­{le u mo­na­{tvo da pri­ma­te po­hva­le, {te­ta {to ste se is­tro­
{i­le za pu­to­va­we.
– Ka­da vi­dim, star­~e, da ima­mo mno­go po­sla, me­ne uhva­ti pa­ni­ka
i pre­ko­mer­no se tru­dim.
– Da sam na va­{em me­stu, ja bih se „pre­ko­mer­no tru­dio” da ura­dim
po­sao i dru­ge se­stre. Ka­da sam iz­u­~a­vao za sto­la­ra, maj­stor je uzeo
jo{ jed­nog mom­ka da mu po­ma­`e i on je bio sta­ri­ji i krup­ni­ji od me­
ne, ali je bio lew. Ga­zda nam je da­vao po­sao, a on je se­deo. „[ta? Zar
od mo­ga ra­da da se bo­ga­ti maj­stor?”, go­vo­rio je i ni­je ni­{ta ra­dio!
„Ama slu­{aj”, go­vo­rio sam ja we­mu, „ako ho­će{ da na­u­~i{ za­nat, ra­
di!” Onaj ni da mak­ne! A on­da sam ra­dio i we­gov po­sao. „Haj­de, on­da”,
opet mu ka­`em, „se­di bar na sto da mi dr­`i{ da­sku, a ja ću je se­ći.
Kri­va je i ne mo­gu da je za­teg­nem ste­gom.” A mo­gao sam mu re­ći: „Svoj
po­sao sam oba­vio, ja sam u re­du”, pa da do­|e ga­zda i da ka­`e: „[ta si
ti ra­dio? Ka­ko je ovaj ma­wi i sla­bi­ji od te­be to­li­ki po­sao ura­dio?”
Zar mi ne bi bi­lo `ao da ga je gr­dio? Da sam se ja is­ta­kao i do­bio
po­hva­lu, a on to­li­ku grd­wu, da li bi mi to po­mo­glo? I na kra­ju na­neo
je sam se­bi ne­prav­du jer ta­ko se­de­ći ni­je na­u­~io za­nat. Usrd­ni ~o­vek
će na­pre­do­va­ti gde god da se na­|e, jer će sve usrd­no da ra­di. S dru­ge
stra­ne, ~o­vek ko­ji ne ne­gu­je usrd­nost ko­ju mu je Bog po­da­rio, {to god
da ra­di, ne­će na­pre­do­va­ti.
Gle­da­li smo ne­ka­da jad­ne ma­zge, vo­lo­ve i ko­we, ka­da je jed­na `i­vo­
ti­wa u za­pre­zi bi­la usrd­na, a dru­ga ni­je vu­kla, ona usrd­na se na­pre­za­
DU­HOV­N A QU­B AV 423
la i vu­kla i dru­gu. Na kra­ju bi ona le­wa za­vr­{i­la kod ka­sa­pi­na. Zna­te
li ko­li­ko mi je bi­lo `ao jed­nog ju­ne­ta! Upre­gli smo tri `i­vo­ti­we
za­jed­no, a jad­no ju­ne, upr­kos to­me {to jo{ ni­je bi­lo u pu­noj sna­zi,
to­li­ko se na­pre­za­lo, da je vu­klo i te­ret i dru­ga dva vo­la. Ka­ko se na­
pre­za­lo, ta­ko je po­sta­ja­lo pot­pu­no mo­kro od zno­ja. Ako nam pre­ko­su­
tra Hri­stos po­ka­`e jed­nu ta­kvu `i­vo­ti­wu i ka­`e nam: „Po­gle­daj­te
ovu `i­vo­ti­wu, vu­kla je jo{ i dru­ge dve. A {ta ste vi ura­di­li?”, {ta
će­mo re­ći? Ah, de­co, shva­ti­te to ozbiq­no! Du­hov­ni `i­vot je {i­ro­
ko­gru­dost. Da­ju vam se to­li­ke mo­guć­no­sti.
Usrd­ni qu­di ima­ju is­tan­~a­nu sa­vest i Bog im po­ma­`e
– Da li je, star­~e, onaj ko je usr­dan sve­stan da je ta­kav?
– Je­si li ti sve­sna? To se vi­di, bla­go­slo­ve­na du­{o! ^o­vek je ma­
we-vi­{e sve­stan sa­mo­ga se­be i to zna jer ima unu­tra­{we spo­koj­stvo
i mir. Ali se onaj ko ima usrd­no­sti ne hva­li ti­me, ne ka­`e „ja imam
usrd­no­sti”, jer uvek mi­sli: „Tre­ba da imam vi­{e usrd­no­sti”.
Usrd­ni ~o­vek je iskren, ne mi­sli na sa­mo­ga se­be, on je pro­sto­du­
{an, smi­ren. Sve to we­mu sa­mom pru­`a spo­koj­stvo, ali je vi­dqi­vo i
dru­gi­ma. Ima i unu­tra­{wi ko­mu­ni­ka­ci­ju sa dru­gim i raz­u­me ga. Ako
te ne­{to bo­li, a ka­`e{ mu „do­bro mi je” da se on ne bi za­bri­nuo, on
zna da ti ni­je do­bro i tru­di se da te ne za­ma­ra. A dru­gi, sa­mo da bi
ne­{to od te­be tra­`io, iako vi­di da ne­ma{ sna­ge, da se kre­će{, da
se za­no­si{, ka­`e: „Gle­dam te, star­~e, iz­gle­da{ bo­qe ne­go ika­da, iz­
gle­da{ mi sa­svim zdrav!” Pa bar da ima ne­ka­kav ozbi­qan pro­blem,
mo­gao bi se oprav­da­ti. A usr­dan, na­pro­tiv, ~ak i kad je u ne­vo­qi,
ka­`e: „Star­~e, sa­mo me bla­go­slo­vi, da te ne za­dr­`a­vam”. A ja ako ga
za­u­sta­vqam, o~i mu se pu­ne su­za­ma. „Idem ja, star­~e”, ka­`e, „vi­dim da
si umo­ran”. E, ka­ko ta­kav da ne do­bi­je Bo­`i­ju po­moć?
Ima qu­di ko­ji od usrd­no­sti zna­ju {ta po­ma­`e i {ta mo­`e da za­
do­vo­qi dru­go­ga, u naj­bo­qem smi­slu te re­~i, jer stal­no mi­sle na dru­
go­ga, a ne na se­be. A ne­ki ~ak, iako me ne po­zna­ju, zna­ju {ta mi tre­ba:
po­{a­qu mi po­ne­ki ma­li pa­ket u ko­me na­|em ta~­no ono {to mi tre­ba.
Wi­hov pa­ket ti omo­gu­ća­va da pro­nik­ne{ u ceo wi­hov unu­tra­{wi svet.
Vi­di{ wi­ho­vu is­tan­~a­nu sa­vest ko­jom sve ob­u­hva­ta­ju.
– Star­~e, u va­{oj ko­li­bi po­ne­kad uspe­va­ju da vas vi­de oni ko­ji
su ma­lo gru­bi i upor­ni.
– Da, ali bi­va­ju na­gra­|e­ni usrd­ni ko­ji zbog svo­je is­tan­~a­no­sti
ne­će da me uz­ne­mi­ra­va­ju. Jed­nom je ova­mo do­{ao da me vi­di je­dan
otac po­ro­di­ce. Pri­mio sam ga i sa­mog i sa `e­nom i de­com. Po­sle
dva-tri da­na po­no­vo je do­{ao. Ta­da sam ba{ sa ne­kim dru­gim raz­
424 STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
go­va­rao, a na­po­qu je ~e­ka­la jed­na de­voj­ka ko­ja je do­{la avi­o­nom iz
Ati­ne da me pi­ta za ne­{to {to ju je mu­~i­lo. „Mo­gu li da raz­go­va­
ram sa star­cem sa­mo pet mi­nu­ta?”, re­~e joj i ona mu pre­pu­sti svoj
red. ^e­ka­la je sat i po da iza­|e taj go­spo­din ko­ji je tra­`io da ga
pro­pu­sti sa­mo na... pet mi­nu­ta. Ka­da je iz­i­{ao, već je bi­lo vre­me da
ide na aero­drom, pa mi, si­ro­ta, re­~e: „Daj mi bla­go­slov, o~e, do­{la
sam iz Ati­ne da te pi­tam za sa­vet oko jed­nog pro­ble­ma, ali sa­da
ne mo­gu. Do­bi­la sam sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti do­zvo­lu da od­su­stvu­jem s
po­sla i mo­ram da kre­nem da ne iz­gu­bim avi­on.” E, ka­ko da za­bo­ra­
vim tu du­{u! Na kra­ju kra­je­va, ~o­vek pri­ma po­moć od Bo­ga je­di­no
ako je ple­me­nit.
– Ka­da usr­dan ~o­vek `i­vi sa qu­di­ma te­{ke na­ra­vi, zar mu, star­
~e, ni­je te­{ko, zar se ne mu­~i?
– Ciq se i sa­sto­ji u to­me da svo­ju usrd­nost po­ka­`e na­o­pa­kim qu­
di­ma. Je­van­|e­qe ka­`e: „Ako qu­bi­te one ko­ji vas qu­be, ka­kva vam je
hva­la?” (Lk. 6, 32).
Usrd­ni i ose­tqi­vi svo­je­voq­no se­bi na­no­se ne­prav­du ustup­ci­ma
ko­je ~i­ne iz qu­ba­vi pre­ma dru­gi­ma, ili zlo­bom dru­gih, ali ni­ka­da
ne o~e­ku­ju, ni­ti im je ciq da se oprav­da­ju u ovom is­pra­znom `i­vo­tu.
U ovo­me `i­vo­tu usrd­ni sve pla­ća­ju, ali pri­ma­ju po­moć Bo­`i­ju, a u
onom `i­vo­tu će ima­ti ve­li­ku pla­tu.
5. Du­hov­na ra­dost
Bo­go­ro­di­ca je sve­tu do­ne­la ra­dost
– Star­~e, mo­`e­te li da nam po­je­te Ve­li­~a­ni­je ko­ji ste na­pi­
sa­li za Bo­go­ro­di­cu*?
– Haj­de da ga po­je­mo za­jed­no. „Ve­li­ku bla­go­dat ti si istin­ski na­
{la u Bo­ga, Ma­ti Vla­di­ki­na, Ve­le­bla­go­dat­na, Pre­bla­go­dat­na, ka­ko
po­vi­ka Ga­vri­lo, Ca­ri­~i­ce an­|e­la, ~u­vaj slu­ge svo­je”. A is­pri­~a­ću ti
i ne­{to iz dog­ma­ti­ke: Bo­go­ro­di­ca je bi­la Dje­va i Ma­ti, Slu­{ki­wa
i Ca­ri­ca, Ca­ri­ca ce­lo­ga sve­ta. Mo­`e li to ika­ko da sta­ne u ~o­ve­kov
um? Bla­go­ve­{te­we Bo­go­ro­di­~i­no je ne­{to nat­pri­rod­no, ne­shva­tqi­vo,
iz­van sva­kog ra­zu­ma. Ne­ka ti Bo­go­ro­di­ca po­da­ri bla­go­dat Bla­go­ve­
{te­wa i An­|eo ne­ka te bla­go­slo­vi, da bi ima­la du­hov­nog na­pre­do­
va­wa. Amin.
* Sta­rac je na­pi­sao to Ve­li­~a­ni­je i po­slao za imen­dan se­stri ko­ja je no­si­la Bo­go­
ro­di­~i­no ime, da bi ga po­ja­la u svo­joj ke­li­ji.
DU­HOV­N A QU­B AV 425
– Star­~e, u jed­nom tro­pa­ru se ka­`e: „Ra­duj se ra­do­sti Evi­na: jer
`a­lost we­na tvo­jim po­ro­dom pre­sta­je, Pre­~i­sta”*
– [to god le­po ~o­vek da ka­`e o Pre­sve­toj Bo­go­ro­di­ci, ne mo­`e
da is­ka­`e we­nu ve­li­~an­stve­nost. Bo­go­ro­di­ca nam je svo­jom po­slu­
{no­{ću po­no­vo otvo­ri­la raj­ske dve­ri, ko­je je Evi­na ne­po­slu­{nost
za­tvo­ri­la. Eva je pre­ki­nu­la ka­ri­ku ko­ja nas je sje­di­wa­va­la sa Bo­gom
i do­ne­la sve­tu `a­lost i bol**; Bo­go­ro­di­ca je po­no­vo us­po­sta­vi­la tu
ve­zu i do­ne­la sve­tu raj­sku ra­dost. Sve­za­la nas je s Bo­gom, jer je Hri­
stos Bo­go­~o­vek.
Ar­han­gel Ga­vri­lo je sve­tu do­neo ra­do­snu vest da su qu­di, bla­go­
da­re­ći Bo­go­ro­di­ci po­no­vo na­{li „bla­go­dat u Bo­ga”. Pre­sve­ta Bo­go­
ro­di­ca se ra­du­je jer se Lo­gos Bo­`i­ji ova­plo­tio i iz­ba­vio nas gre­ha.
Ra­du­je­mo se i mi, jer nam je Bo­go­ro­di­ca osve­tla­la obraz. Zbog to­ga na
Bo­`ić po­je­mo: „Pu­sti­wa pri­no­si Hri­stu ja­sle i mi qu­di pri­no­si­mo
Ma­ti We­go­vu, Bo­go­ro­di­cu.”***
Gde je Hri­stos on­de je istin­ska ra­dost
– Star­~e, po­ne­kad ne mo­gu da se ra­du­jem i ta­da mi­slim da ra­dost
ni­je za me­ne.
– Ma {ta to go­vo­ri{? Zar ra­dost da ni­je za te­be? A za ko­ga je? Za
|a­vo­la? Da ni­si ne­{to po­br­ka­la? Za ~o­ve­ka je ra­dost. Bog nam ni­je
dao `a­lost, dao nam je sa­mo ra­dost.
– Ali za­{to, star­~e, ra­dost ni­je uvek u me­ni?
– Ka­da tvoj um ni­je uz Bo­ga, ka­ko da ose­ća{ ra­dost Bo­`i­ju? Ti
za­bo­ra­vqa{ na Hri­sta i tvoj um se stal­no vr­ti oko po­slo­va i ma­{i­
na, pa ta­ko tvoj du­hov­ni mo­tor pre­sta­je da ra­di. Na­pred, da­kle, sa
Isu­so­vom mo­li­tvom, na­pred sa ti­him psal­mo­po­ja­wem, pa će{ po­sle
tr­~a­ti i vr­te­ti se kao ~i­gra oko Hri­sta.
Sa­mo po­red Hri­sta ~o­vek na­la­zi stvar­nu, istin­sku, ~i­stu ra­dost,
jer sa­mo Hri­stos da­je istin­sku ra­dost i ute­hu. Gde je Hri­stos, on­de je
istin­ska ra­dost i raj­sko ve­se­qe. Oni ko­ji su da­le­ko od Hri­sta, ne­ma­ju
istin­ske ra­do­sti. Mo­gu da sa­wa­re: „ura­di­ću ovo, na­pra­vi­ću ono, ići ću
ova­mo, ići ću ona­mo”, mo­gu da u`i­va­ju u po­~a­sti­ma, ili idu na za­ba­ve
i da se ve­se­le, ali ta ra­dost ko­ju ose­ća­ju ne mo­`e da im pre­i­spu­ni
du­{u. Ta­kva ra­dost je ve­{ta­stve­na, sve­tov­na ra­dost, a ve­{ta­stve­nom
ra­do­{ću du­{a se ne pre­i­spu­wa­va i ~o­vek osta­je sa pra­zni­nom u sr­cu.
* Iz 1. pe­sme 2. ka­no­na Bo­go­ro­di­~i­nog tro­pa­ra, od po­ne­deq­ka 3. ne­de­qe ^a­sno­ga Po­sta.
** Vi­di: 1. Moj. 3, 16.
***  Vi­di: ^e­tvr­ti Sa­mo­gla­sen, Ve­~er­wa Bo­`ić­na slu­`ba.
426 STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
Vi­di{ li {ta ka­`e So­lo­mon? „Iz­gra­dio sam ku­će, za­sa­dio vi­no­gra­
de, na­pra­vio vr­to­ve, sa­ku­pio zla­to, ste­kao sam {to god je sr­ce mo­je
po­`e­le­lo, ali sam na kra­ju shva­tio da je sve to is­pra­zno.”*
Sve­tov­na ra­dost ima ne­{to pri­vre­me­no, ne­{to sa­mo za onaj tre­
nu­tak, ne­ma ono {to ima du­hov­na ra­dost. Du­hov­na ra­dost je raj­ski
`i­vot. Svi oni ko­ji su pr­vo pro­{li kroz ras­pi­wa­we i po­tom du­hov­no
vas­kr­sli, stal­no pro­`i­vqa­va­ju vas­kr­{wu ra­dost, Vas­krs, Vas­kr­se­we
Go­spod­we! A on­da do­la­zi Pe­de­set­ni­ca! ... A ka­da stig­nu do Pe­de­set­
ni­ce i pri­me og­we­ni je­zik, Sve­to­ga Du­ha, on­da se sve za­vr­{a­va**...
Du­hov­na ra­dost do­la­zi sa du­hov­nim de­la­wem
– Re­ci­te nam, star­~e, ne­{to o ne­be­skim ra­do­sti­ma.
– I u ovom `i­vo­tu po­sto­je ne­be­ske ra­do­sti i sla­do­sti, pa se ~o­vek
pi­ta da li u onom `i­vo­tu ima jo{ ne­{to uz­vi­{e­ni­je od ovo­ga {to
do­`i­vqa­va ov­de. Te se ra­do­sti ne mo­gu opi­sa­ti, one se sa­mo mo­gu do­
`i­ve­ti.
– Ka­ko se, star­~e, do­spe­va do ta­kvog du­hov­nog sta­wa?
– Da bi do­{la u sta­we u ko­me vi­{e ne mo­`e{ da pod­ne­se{ to­li­ku
ra­dost, a ka­mo li da je opi­{e{, tre­ba da vo­di{ ra­~u­na o tri stva­ri:
da sve {to ~i­ni{, ~i­ni{ pro­sto­du­{no, da se ne ba­vi{ dru­gi­ma, da
stal­no iz­go­va­ra{ Isu­so­vu mo­li­tvu. Ako ta­ko po­stu­pa{, do­ći će ~as
ka­da će{ ose­ti­ti to­li­ku ra­dost da će{ do­ći k me­ni vi­~u­ći: „Star­~e,
star­~e, po­lu­de­la sam! Mo­`da mi ni­je do­bro? [ta je to {to ose­ćam?”
Ta­kvo lu­di­lo ra­do­sti će te ob­u­ze­ti!
– Da bi ne­ko do­`i­veo du­hov­nu ra­dost, da li, star­~e, tre­ba da
bu­de u do­brom du­hov­nom sta­wu?
– A {ta ti mi­sli{? Ka­da će ne­ko do­`i­ve­ti du­hov­nu ra­dost? Ka­da
ne­ma du­hov­no­sti? Unu­tra­{wa ra­dost na­i­la­zi tek ka­da svoj unu­tra­{wi
`i­vot do­ve­de{ u red i ta­da da­je kri­la du­{i. Ka­da du­{a ni­je za­gre­
ja­na unu­tra­{wim de­la­wem, ona je kao auto ko­me se za­le­dio mo­tor, pa
mo­ra­ju da ga gu­ra­ju da bi ga po­kre­nu­li. A unu­tra­{we de­la­we – stal­na
bud­nost i nad­gle­da­we sa­mo­ga se­be, ~i­ta­we i mo­li­tva – za­gre­va du­{u
i mo­tor gra­bi na­pred. Ta­da ~o­vek za­ne­ma­ru­je spo­qa­{wost i du­hov­no
na­pre­du­je.
* Vi­di: Prop. 2, 11.
**  Ove star­~e­ve re­~i is­ka­zu­ju kraj­wi ciq du­hov­ne bor­be sva­kog ve­ru­ju­ćeg, a to je sti­
ca­we Sve­to­ga Du­ha. Ka­da ~o­vek po­sta­je za­jed­ni­~ar bo­go­tvor­ne bla­go­da­ti Sve­to­ga
Du­ha, on­da je već do­speo do obo­`e­wa, do „ne­sa­vr­{e­nog sa­vr­{en­stva”.
DU­HOV­N A QU­B AV 427
– Da li mu ta­da, star­~e, sme­ta ako se na­|e u ne­pri­jat­nom okru­
`e­wu?
– Ne, ne sme­ta mu, jer se istin­ski na­la­zi u sa­svim dru­ga­~i­joj at­
mos­fe­ri: na­la­zi se iz­van okru­`e­wa. A ka­ko se na­la­zi u dru­goj at­mos­
fe­ri, ovo okru­`e­we mu ne sme­ta. To je kao da dru­gi oko we­ga go­vo­re
dru­gim je­zi­kom ko­ji on ne zna i za­to ne raz­u­me {ta go­vo­re. I bo­qe je
{to ne raz­u­me, jer, kad bi raz­um ­ eo ma­kar ma­lo, sva we­go­va pa­`wa bi
oti­{la ona­mo. On je sa­da udu­bqen u je­zik ko­ji zna. Ta­ko po­~i­we unu­
tra­{we „okri­qe­we”. Zna­te li {ta je unu­tra­{we „okri­qe­we”? Ko­ji
an­|el­ski red ima kri­la? He­ru­vi­mi, ili Se­ra­fi­mi? „[est kri­la”*,
{to ka­`e pro­rok Isa­ij­a, ko­ji red ima?
– Se­ra­fi­mi, star­~e.
– Zna­te li {ta ~i­ne Se­ra­fi­mi? Uda­ra­ju kri­li­ma u od­re­|e­nom
rit­mu... Ta­ko ku­ca i sr­ce, pul­si­ra, ka­da do­|e do unu­tra­{weg „okri­qe­
wa”. @i­vot je ta­da pra­znik. Ali vi ste jo{ uvek ve­za­ne za sa­me se­be.
Ni­ste se oslo­bo­di­le sa­mih se­be, pa se ta­ko sr­ce ni­je oslo­bo­di­lo da
bi do­spe­lo u ta­kvo sta­we, da po­i­gra­va od ra­do­sti. Haj­de, de­co, oku­si­te
pr­vo ta­kvu ra­dost, pa on­da do­|i­te da o to­me raz­go­va­ra­mo!
Bo­`an­ska ra­dost do­la­zi ka­da da­je­mo
– Da li sva­ki ~o­vek, star­~e, ko­ji `i­vi po Bo­gu do­`i­vqa­va du­
hov­nu ra­dost?
– Na­rav­no! Da bi se ~o­vek istin­ski, du­hov­no ra­do­vao, tre­ba da ve­
ru­je, tre­ba da vo­li, a da bi vo­leo tre­ba da ve­ru­je. Qu­di ne ve­ru­ju, pa
za­to i ne vo­le, ne `r­tvu­ju se i ne ra­du­ju se. Kad bi ve­ro­va­li, vo­le­li
bi, `r­tvo­va­li bi se, pa bi se on­da i ra­do­va­li. Iz `r­tvo­va­wa pro­iz­
la­zi naj­ve­ća ra­dost.
– Da li se vi, star­~e, ra­du­je­te {to vo­li­te?
– Ma ne, na­o­pa­ko si to re­kla! Ka­da vo­li{, on­da se ra­du­je{. A ka­
da se uve­ća qu­bav, on­da ~o­vek ne tra­`i ra­dost za se­be, ne­go ho­će da
se dru­gi ra­du­ju.
– Zna­~i li to, star­~e, da ra­dost od­ne­kud do­la­zi, a da qu­bav sa­
ma po se­bi po­sto­ji?
– Ta­ko je: qu­bav po­sto­ji sa­ma po se­bi, a ra­dost iz­vi­re iz qu­ba­vi.
Ka­da da­je{ qu­bav, on­da do­la­zi i ra­dost. ^o­vek da­je qu­bav i pri­ma
ra­dost: na­gra­|u­je se za uz­vrat ra­do­{ću. Vi­di{, ne­ko do­bi­je od ne­ko­
ga ne­ku stvar i ra­du­je se zbog te jed­ne stva­ri. Dru­gi da­je sve i ra­du­je
se zbog sve­ga. Ra­dost ko­ju ~o­vek ose­ća ka­da do­bi­ja je qud­ska ra­dost.
* Isa. 6, 2.
428 STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
A ra­dost ko­ju ose­ća ka­da da­je je bo­`an­ska ra­dost. Bo­`an­ska ra­dost
do­la­zi ka­da da­je­mo!
Du­hov­ne ra­do­sti su da­ro­vi Bo­`i­ji
– Star­~e, ka­ko ~o­vek spo­zna­je da se iz­mi­rio sa Bo­gom?
– Unu­tra­{wa ra­dost i bo­`an­ska ute­ha ko­ju ose­ća u se­bi pred­sta­
vqa po­zna­we da se iz­mi­rio sa Bo­gom.
– Mo­`e li se ~o­vek iz­mi­ri­ti sa Bo­gom, a da ne ose­ća ra­dost i
bo­`an­sku ute­hu?
– Ne mo­`e. Ne­{to će sva­ka­ko ose­ti­ti. Mo­`e ne­ka­da ose­ća­ti ve­
li­ku ute­hu, a ka­sni­je da ute­ha ko­ju ose­ća bu­de ma­wa, {to ga mo­`e na­
ve­sti da mi­sli da ne ose­ća bo­`an­sku ute­hu.
– A za­{to se po­ne­kad de­{a­va, star­~e, da se na­la­zi{ u do­brom
du­hov­nom sta­wu i da se ra­du­je{, a on­da te iz­ne­na­da ra­dost na­pu­
{ta?
– Bog ti {a­qe du­hov­ne ra­do­sti i ti se ra­du­je{. On­da ih uzi­ma, a
ti on­da tra­ga{ za wi­ma i ula­`e{ vi­{e na­po­ra u bo­re­we i ta­ko du­
hov­no na­pre­du­je{.
– Pa ka­kvu ja to on­da, star­~e, ra­dost ose­ćam? Da li sam, mo­`da,
ne­do­voq­no sve­sna svo­je gre­{no­sti?
– Ni­je to u pi­ta­wu, ~e­do mo­je! Bog ti da­je po­ne­ko par­~e ~o­ko­la­de
da bi se ra­do­va­la. Sa­da ~o­ko­la­du, a ka­sni­je vi­no, kao ono {to pi­ju u
ra­ju. Zna{ li ka­ko slat­ko vi­no pi­ju ta­mo? Uuu! Sa­mo da Bog vi­di ma­lo
usrd­no­sti, ma­lo do­brog na­stro­je­wa i da­je ti iz­o­bil­nu Svo­ju bla­go­dat,
pa te opi­ja jo{ u ovo­me `i­vo­tu. Opi­je­nost ko­ju pri­ma i ve­se­qe ko­
je ose­ća u sr­cu ka­da ga po­se­ti bla­go­dat Bo­`i­ja ne mo­`e ~o­ve­ku da­ti
ni... naj­ve­ći kar­di­o­log na sve­tu. Ka­da ose­ti{ ta­kvu ra­dost, na­stoj da
je {to du­`e za­dr­`i{.
– Tre­ba li, star­~e, da tra­`i­mo od Bo­ga da nam po­da­ri du­hov­ne
ra­do­sti?
– Ni­je le­po da tra­`i­mo du­hov­ne ra­do­sti. One do­la­ze sa­me, ka­da
za to po­sto­je pred­u­slo­vi. Ako ho­će{ stal­no da bu­de{ ra­do­sna, to je
već sa­mo­qu­bqe. Hri­stos je do­{ao u svet iz qu­ba­vi da bi bio ras­pet.
Pr­vo je bio ras­pet, a po­tom je vas­kr­sao.
De­ca Bo­`i­ja ni­{ta ne ra­de ni­ti za ne­be­sku pla­tu, pa ni za du­hov­
ne ra­do­sti u ovo­me `i­vo­tu. Jer de­ca ne do­bi­ja­ju pla­tu od Oca, po­{to
je ce­la imo­vi­na wi­ho­vog Oca wi­ho­va. Dru­go su bo­`an­ski da­ro­vi ko­je
će nam Bog po­da­ri­ti kao Do­bri Otac i u ovom `i­vo­tu i u ve~­no­me.
DU­HOV­N A QU­B AV 429
Du­hov­ni bol je du­hov­na ra­dost
– Ka­ko se, star­~e, mo­`e u se­bi za­dr­`a­ti ra­dost?
– Ako se sa svi­me u `i­vo­tu su­o­~a­va na du­hov­ni na­~in. On­da ~ak
ni bo­le­sti, ni is­ku­{e­wa ne mo­gu da mu odu­zmu ra­dost.
– Star­~e, zar ne tre­ba ~o­vek da od­se­~e svo­je stra­sti da bi se sa
is­ku­{e­wi­ma du­hov­no su­o­~a­vao?
– ^ak i ka­da ~o­vek ni­je od­se­kao svo­je stra­sti, pa is­ku­{e­wa pri­ma
kao mu­ke, on ipak mo­`e da bu­de ra­do­stan. Ako mi­sli da su te mu­ke
le­ko­vi pro­tiv we­go­vih stra­sti, on­da ih pri­ma sa ra­do­{ću, kao {to
bo­le­snik ra­do pri­ma gor­ki lek sa na­dom da će ozdra­vi­ti.
– U ka­kvoj su ve­zi, star­~e, ra­dost i bol?
– U du­hov­nom `i­vo­tu zbi­va­ju se pro­tiv­re~­no­sti: ka­da ~o­vek tr­pi
za qu­bav Hri­sto­vu, pa ~ak i mu­~e­ni­{tvo, we­go­vo sr­ce se pre­i­spu­wa­
va bo­`an­skom sla­do­{ću. Ta­ko je isto i ka­da sa­u­~e­stvu­je u stra­da­wu
Go­spod­wem. To jest, ako mi­sli da je Hri­stos ras­pet zbog na­{ih gre­
ho­va i zbog to­ga ose­ća bol, on­da bi­va na­gra­|en bo­`an­skom sla­do­{ću.
Ta­ko ose­ća bol i ra­du­je se. I {to vi­{e ose­ća bol, to se vi­{e ra­du­je.
Ose­ća kao da ga Hri­stos mi­lu­je i kao da mu go­vo­ri: „Ne tu­guj, ~e­do
Mo­je, zbog Me­ne”.
Jed­na se­stra je go­vo­ri­la: „Ne­ću ra­dost. Ho­ću da tu­gu­jem za Hri­sta.
Hri­stos je ras­pet zbog me­ne, ka­ko on­da ja da se ra­du­jem? Za­{to mi
Hri­stos da­je ra­dost?” Do­`i­vqa­va­la je du­hov­na sta­wa i {to je vi­{e
sa­stra­da­va­la sa Hri­sto­vim stra­da­wem i usrd­no se `a­lo­sti­la, to joj
je Hri­stos vi­{e ra­do­sti da­vao...
Ras­pi­wa­we uvek pret­ho­di vas­kr­se­wu i do­no­si po­be­du. Krst do­no­si
sla­vu. Po­{to se pr­vo sa kr­stom is­peo na Gol­go­tu i po­{to je ras­pet,
Hri­stos se na­kon kr­sta uz­neo k Ocu. I sa­da Ras­pe­ti Hri­stos bla­`i
gor­~i­nu qu­di­ma, a ras­pe­ti ~o­vek po­dra­`a­va Bo­go­~o­ve­ka Isu­sa.
Na{ do­bri Isus uzeo je za­jed­no sa gre­hom sve­ta i sve we­go­ve gor­~i­
ne i osta­vio nam ra­dost i sla­dost, ko­ju ose­ća sva­ki onaj ko je svu­kao
sa se­be sta­rog ~o­ve­ka, pa sa­da u we­mu `i­vi Hri­stos. Ta­da do­`i­vqa­va
deo raj­ske ra­do­sti na ze­mqi, kao {to ve­li Je­van­|e­qe: „Car­stvo Bo­
`i­je unu­tra je u va­ma” (Lk. 17, 21).
Bla­go­da­rim Bo­gu Ko­ji me je udo­sto­jio da upo­znam mno­go ta­kvih
qu­di i mo­lim Ga da mi po­mog­ne da Ga ne `a­lo­stim, bar ubu­du­će, pa
ma­kar ne bio udo­sto­jen ta­kvih du­hov­nih sta­wa.
Mo­lim se da uvek ima­te du­hov­ne ra­do­sti u ovom `i­vo­tu, a u onom
dru­gom, ve~­nom, da se ve~­no ra­du­je­te po­red Hri­sta. Amin.
430 STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
DO­BRI NE­SPO­KOJ
Do­bri ne­spo­koj, po­zi­tiv­na strep­wa
zbog „do­brog pod­vi­ga” (1. Tim. 6, 12)
– Star­~e, {ta je to do­bri ne­spo­koj?
– Do­bri ne­spo­koj je po­zi­tiv­na strep­wa zbog „do­brog pod­vi­ga”. Ne­
ko se pod­vi­za­va, nad­gle­da sa­mo­ga se­be, po­ku­{a­va da utvr­di {ta pred­
sta­vqa smet­wu we­go­vom du­hov­nom na­pre­do­va­wu, za­bri­nut je, tra­`i,
ako za­tre­ba, po­moć i, du­hov­no de­la. Vi­di, na pri­mer, da se u toj i toj
si­tu­a­ci­ji po­neo gor­do. Od­mah raz­mi­{qa: „Ka­ko se od­se­ca gor­dost?
Aha, smi­re­wem. On­da smi­re­we”. I tak-tak, od­se­ca gor­dost se­ki­rom.
Ukrat­ko, tra­`i na­~in da se {to bo­qe du­hov­no raz­vi­ja i du­hov­no de­la.
Vi­di{, u~e­nik za­vr­{i pr­vi raz­red osnov­ne {ko­le, pa kre­ne u dru­gi,
za­vr­{i osnov­nu {ko­lu, pa kre­ne u gim­na­zi­ju itd. Ako ni­je do­bar u~e­
nik, tra­`i­će po­moć. Ili, da bi se upi­sao na Uni­ver­zi­tet, do­dat­no se
pri­pre­ma. Po­sle, da bi za­vr­{io stu­di­je, in­ten­ziv­no u~i. Na­kon to­ga
mo­`e da za­vr­{i post­di­plom­ske stu­di­je, pa dok­to­rat, mo­`e da ode i u
ino­stran­stvo na usa­vr­{a­va­we. I sve to ~i­ni da bi se raz­vio i usa­vr­
{io u jed­noj gra­ni na­u­ke. Tim vi­{e ~o­vek tre­ba u se­bi da ose­ća ne­spo­
koj zbog svog usa­vr­{a­va­wa u du­hov­nom `i­vo­tu, ko­ji je du­hov­na na­u­ka!
Do­bri ne­spo­koj „okri­qu­je”. Da­je du­{i {i­ri­nu i hra­brost, da­je joj
`i­vost. Ne do­no­si te­sko­bu i za­bri­nu­tost, ne­go ute­hu. To ni­je mu­ka,
ni­je strep­wa ni ago­ni­ja, ne­go rev­nost, `ar za bor­bom. Vi ne­kad po­ka­
zu­je­te iz­ve­stan za­stoj. „Ta­ko se bo­rim”, ka­`e­te, „na­la­zim se u ta­kvom
i ta­kvom du­hov­nom sta­wu” i osta­ne­te gde ste bi­le. U re­du. Na­la­zi­te
se u ta­kvom du­hov­nom sta­wu. [ta bi, me­|u­tim, ne­ki sve­ti­teq ura­dio
na va­{em me­stu? Ne­ma u va­ma tog po­tre­sa­wa, ne­ma tog „okri­qe­wa”.
Kod vas ni­je do­{lo do unu­tra­{we pro­me­ne, jer u vas ni­je u{ao trn
do­brog bes­po­koj­stva da vas stal­no boc­ka.
Tre­ba naj­o­zbiq­ni­je da shva­ti­mo spa­se­we na­{ih du­{a
– U bi­o­gra­fi­ji star­ca Ha­xi-Ge­or­gi­ja pi­{e­te, star­~e, ovo: „Za­
ni­ma­we za spa­se­we du­{e smi­ra­va te­lo i umrt­vqu­je stra­sti”*. Da
li me­ni ne­do­sta­je to za­ni­ma­we?
– Tvoj um i sr­ce u osno­vi ni­su ta­mo. Um i sr­ce tre­ba stal­no da
bu­du ob­u­ze­ti ti­me ka­ko da stig­ne­mo do svog pred­o­dre­|e­wa [istin­skog
od­re­di­{ta], do Car­stva Ne­be­skog. Ka­da sr­ce bo­li zbog spa­se­wa du­{e,
on­da se i um stal­no na­la­zi ta­mo gde je bol sr­ca. Su­{ti­na je u bo­lu.
* Sta­rac Paj­si­je Sve­to­go­rac, Sta­rac Ha­xi-Ge­or­gi­je, str. 34.
DU­HOV­N A QU­B AV 431
A ka­da ima{ bol, ne­će{ da je­de{, ne­će{ da spa­va{. Onaj ko ima do­
bri ne­spo­koj, sve uzi­ma ozbiq­no. Vi­di se, me­|u­tim, da ti jo{ ni­si
se­bi Ne­be­sa po­sta­vi­la za ciq. Tvoj ciq je jo{ na ze­mqi. Jo{ ni­si
ozbiq­no shva­ti­la spa­se­we svo­je du­{e. Ali {ta će­mo do­bi­ti ako ne
shva­ti­mo ozbiq­no spa­se­we na­{e du­{e?
Ne mo­`e­mo da bu­de­mo rav­no­du­{ni i ne­mar­ni pre­ma spa­se­wu svo­je
du­{e. Tre­ba stal­no da bu­de­mo ob­u­ze­ti pi­ta­wem ka­ko da se spa­se­mo. Ako
ti­me ni­smo ob­u­ze­ti, osta­će­mo ve­za­ni za ze­maq­ske stva­ri i bi­će­mo stal­
no u „krat­kom spo­ju”. Ka­da ne za­bo­ra­vqa­mo da je ciq na­{eg `i­vo­ta ov­de
na ze­mqi da za­do­bi­je­mo Car­stvo Bo­`i­je, on­da u nas ula­zi do­bri ne­spo­koj.
Taj ne­spo­koj će pre ili ka­sni­je pre­ne­ti na­{u du­{u u pro­stor du­hov­no­
sti, gde će na­ći ki­se­o­ni­ka u iz­o­bi­qu, te će o`i­ve­ti i po­le­te­ti vi­so­ko.
Bog ni­je ~o­ve­ku dao pa­met da mi­sli sa­mo o to­me ka­ko da na­|e {to
br­`e sred­stvo da se pre­ve­ze iz jed­ne ze­mqe u dru­gu, ne­go da se pr­vo
po­sta­ra za naj­bit­ni­je: ka­ko da stig­ne do svog pred­o­dre­|e­wa, ka­ko da
stig­ne do Bo­ga, u istin­sku „ze­mqu”, u raj.
„Ka­`i mu­dro­me i bi­će jo{ mu­dri­ji” (Pri~. 9, 9)
– [ta mo­`e, star­~e, da „pod­bo­de” ~o­ve­ka ko­ji je rav­no­du­{an da
po~­ne du­hov­no da `i­vi?
– Mno­go to­ga da ga „pod­bo­de”, ako sam ho­će da na­pre­du­je. Ali ako
on sam ne­će da na­pre­du­je, sa­mo će ima­ti sve vi­{e ra­na od „pod­ba­da­
wa”, kao ne­ki vo­lo­vi ko­je pod­ba­da{ {ta­pom da idu br­`e, a oni idu
sve spo­ri­je. Sa­mo do­bi­ja­ju ra­ne od {ta­pa, a po­sao opet ne oba­ve.
– Star­~e, ako ne­ko ima do­bro na­stro­je­we, pa ga „pod­bo­de{”, zar
mu ne­će Bog po­mo­ći da ne­{to u~i­ni?
– Da. Ta­kvom će po­mo­ći Bog, ali na pr­vo „pod­ba­da­we” tre­ba da
po­tr­~i. Ina­~e se uma­ra i onaj ko ga „pod­ba­da”. Ka­da se ne­ko stal­no
dr­`i jed­nog istog, jer ne­će da se po­pra­vi, to je vr­lo za­mor­no za onog
dru­gog ko­ji se tru­di da mu po­mog­ne.
Ako u ~o­ve­ka ne u|e do­bri ne­spo­koj, da na­pra­vi za­o­kret i da du­hov­
no de­la, ne mo­`e du­hov­no da na­pre­du­je. Osta­je kao ~e­tvr­ta­sti to­~ak
i stal­no ga tre­ba gu­ra­ti. Gur­ne{ ga, a on, „plap”, pa sta­ne. Ka­ko da
kre­ne na­pred? Ako tre­ba da pre­|e ve­ći put, mo­`e li ga pre­ći ta­kvim
gu­ra­wem? A du­hov­ni put je dug put. Ni­je to put od sto ili dve­sta me­
ta­ra pa da ga gu­ra­ju da ga pre­|e.
– Star­~e, ka­ko se sti­~e do­bri ne­spo­koj?
– Pret­po­sta­vi­mo da ~i­tam ne­ku du­hov­nu kwi­gu i jed­no me­sto na
me­ne osta­vi du­bok uti­sak. Za­dr­`im se na we­mu – kao da sam na­{ao
dra­gi ka­men i ho­ću da vi­dim ko­ji je – pa ga pro­u­~a­vam. Na­|em u to­me
432 STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
se­be, pi­tam on­da da li sam do­bro raz­um ­ eo i po­ku­{am to da pri­me­nim.
On­da pi­tam da li sam to do­bro pri­me­nio. I ta­ko po­la­ko u~im ka­ko
do­bro da na­pre­du­jem u du­hov­nom `i­vo­tu. ^e­kaj, ko mi to be­{e pri­~ao
o av­vi Isa­ku? Je­dan ba­ka­lin mi je jed­nom umo­tao ha­rin­gu u list iz
~a­so­pi­sa „Sve­to­gor­ska Bi­bli­o­te­ka”. Ka­da sam je od­mo­tao, po­gled mi
je pao na tekst na tom li­stu. Tekst je bio iz kwi­ge av­ve Isa­ka. Uzeo
sam ga, osu­{io na sun­cu i pro­~i­tao. Pot­pu­no me po­ra­zio. Pro­veo sam
go­di­nu da­na ~i­ta­ju­ći ga. Ta­ko sam i za­vo­leo av­vu Isa­ka. Pi­tao sam
se mo­`e li se na­ći kwi­ga. Na­mu­~io sam se da je na­|em i da je imam u
ru­ka­ma. A vi, to­li­ke ste kwi­ge pro­~i­ta­le. Zar ni jed­na na vas ni­je
osta­vi­la uti­sak? Ono {to vas dir­ne pre­pi­{i­te. Ako to pre­pi­{e­te
i ~e­sto ga se se­ti­te, ne­će­te za­bo­ra­vi­ti i la­ko će­te spro­ve­sti u de­lo
ono {to je na vas osta­vi­lo uti­sak.
Ne­ki­ma ka­`em sa­mo re~-dve i od­mah im za­si­ja­ju o~i. Za­be­le­`e na...
eto, to­li­kom par­~en­ce­tu har­ti­je, pa to spro­ve­du u de­lo i na­pre­du­ju.
Zar ne ka­`e So­lo­mon: „Ka­`i mu­dro­me i bi­će jo{ mu­dri­ji”? A dru­gi,
iako su ~u­li mno­go to­ga i do­bi­li ve­li­ku po­moć, ne ~i­ne ni­{ta, jer u
wih ni­je u{ao do­bri ne­spo­koj. Do­la­ze i sa­mo mi iz­ne­su svo­je sta­we,
ne­ma­ju­ći do­bri ne­spo­koj da se bo­re. Da li je to je ne­ko pro­la­zno sta­
we? Sum­wam! Da li se oni ne za­mi­sle nad svo­jim du­hov­nim sta­wem?
Ne­ma­ju li pi­ta­wa?
Od ~a­sa ka­da u ~o­ve­ka u|e do­bri ne­spo­koj, pri­me­ću­je {ta mu ne­do­
sta­je, pi­ta ka­ko to da stek­ne i iz­vla­~i ko­rist. Ka­ko ~o­vek da na­u­~i,
ako ne pi­ta? Jed­nom sam pu­to­vao sa jed­nim bra~­nim pa­rom i wi­ho­vim
de­te­tom. De­te ce­lim pu­tem ni­je osta­vqa­lo na mi­ru svo­ga oca po­sta­
vqa­ju­ći mu bez­broj pi­ta­wa. „Ta­ta, {ta je ono? A za­{to ono?” A maj­ka
mu ka­`e: „Pre­sta­ni, za­ma­ra{ oca”. „Pu­sti de­te”, ka­`e otac, „ako ne
pi­ta, ka­ko će na­u­~i­ti?” Ta­ko je i u du­hov­nom `i­vo­tu.
Da bi­ste bo­qe raz­um­ e­le ka­ko du­hov­no de­la onaj ko ima do­bri ne­spo­
koj, tre­ba­lo bi da vam is­pri­~am ka­kva pi­ta­wa za­o­ku­pqa­ju jed­nu va­{u
se­stru. Gle­dam je i ra­du­jem joj se. Na sva­ko pi­ta­we ko­je mi po­sta­vi, iz
do­brog bes­po­koj­stva, a ne sa­mo da bi­smo raz­go­va­ra­li, da bih joj od­go­vo­
rio tre­ba da is­pi­{em ce­lu sve­sku. Ima ve­li­ki do­bri ne­spo­koj, mno­go
pri­ma, mno­go se bo­ri, pa za­to i pri­ma mno­go bla­go­da­ti. Ka­da ~o­vek
tra­`i da bi ot­krio gde mu ne ide do­bro i tru­di se da to po­pra­vi, on­da
se smi­ra­va, do­la­zi bla­go­dat Bo­`i­ja i on­da va­qa­no na­pre­du­je.
Do­bri ne­spo­koj ni­ka­da ne pre­sta­je
– Ne­spo­koj­na sam, star­~e, pla­{im se da se mo­`da ne bo­rim pra­
vil­no.
DU­HOV­N A QU­B AV 433
– Ose­ća{ li te­sko­bu?
– Ne. Ali za­{to sam ne­spo­koj­na?
– Bla­go­slo­ve­na du­{o, po­sto­ji spo­koj­ni ne­spo­koj i ne­spo­koj­ni spo­
koj. Do­bri ne­spo­koj tre­ba uvek da po­sto­ji u na­ma. Ali da ne­ma te­sko­be.
Ka­da se ne­ko pra­vil­no bo­ri, ni­ka­da ni­je za­do­vo­qan sa­mim so­bom. U
we­mu uvek osta­je ne­spo­koj ko­ji pro­iz­la­zi iz we­go­vog usrd­nog tru­da.
– Da li ~o­vek, star­~e, ika­da do­spe­va do­tle da mu vi­{e ni­je po­
tre­ban do­bri ne­spo­koj?
– Ne, jer do­bri ne­spo­koj ne pre­sta­je ni­ka­da u ovom `i­vo­tu. „Tr­~i­te
da ... do­bi­je­te” (1. Kor. 9, 24), ka­`e apo­stol Pa­vle. ^o­vek tr­~i do­kle god
`i­vi, sa­mo da na­|e Hri­sta, ni­ka­da se ne za­u­sta­vqa. Tr­~i i ne ose­ća
umor, ne­go ra­dost.
Da bi­ste to bo­qe shva­ti­le, iz­ne­ću vam je­dan pri­mer: do­bar lo­va~­ki
pas ne se­di po­red lov­ca, ka­da na­wu­{i ze­ca: po­~i­we da tra­`i sve dok
ga ne na­|e. Tr­~i, ma­lo za­sta­ne, wu­{i le­vo-de­sno, pa opet po­tr­~i. Ne
mo­`e da sta­ne. Sa­mo gle­da ka­ko da na­|e ze­ca. Ne gu­bi vre­me. Ve­ća mu je
ra­dost ka­da tr­~i, ne­go ka­da se­di. Tr­~a­we i tra­`e­we mu `i­vot zna­~e.
Tre­ba­lo bi i mi da ima­mo ta­kvu bud­nost. Da nam um stal­no bu­de
kod Hri­sta, jer On je na{ ciq. Mi, me­|u­tim, iako smo na­{li sta­zu,
pa za­tim na­{li i put, zna­mo ku­da da ide­mo da bi­smo i{li u su­sret
Hri­stu, ~e­sto sto­ji­mo i ne ide­mo na­pred. Kad ne bi­smo zna­li put,
ima­li bi­smo oprav­da­we {to sto­ji­mo.
Se­ćam se da je moj otac u Ko­ni­ci imao dva do­bro iz­dre­si­ra­na lo­
va~­ka psa. Sta­ri Pro­drom Kor­ci­no­glu, po­jac Sve­tog Ar­se­ni­ja, jed­nom
je od we­ga tra­`io do­bro {te­ne od iste ra­se, da mu ~u­va sto­ku, to jest
da la­je ako se po­ja­vi vuk. Otac mu je dao jed­no. Jed­no­ga da­na se, Kor­
ci­no­glu­ov kom­{i­ja, ko­ji je mno­go vo­leo lov, ras­tu­`io jer mu se pas
raz­bo­leo i ni­je mo­gao da ide u lov. Ka­da je to ~uo sta­ri Pro­drom, re­
~e mu: „Ne `a­lo­sti se. Da­ću ti svo­ga psa, on je od ra­se Ezne­pi­dis*.”
Ob­ra­do­va se kom­{i­ja, uze psa i kre­nu u lov. Ka­da je do­{ao u {u­mu,
mah­nu ru­kom, kao {to lov­ci obi~­no ~i­ne, da bi pas po­tr­~ao. Ali pas,
ume­sto da po­tr­~i, obi­|e oko we­ga i po­~e mu li­za­ti no­ge i gle­da­ti u
ru­ke da vi­di ima li ne­ki ko­mad hra­ne! Vi­di­te, to je bio do­bar pas,
ra­san, ali ni­je bio dre­si­ran da lo­vi ze­~e­ve, pa je stal­no obi­la­zio oko
lov­ca. Ve­ru­jem, me­|u­tim, da će­te vi, bu­du­ći da ste na­{le Hri­sto­ve
sto­pe, stal­no tr­~a­ti da Ga na­|e­te, da će vam se sr­ce to­li­ko is­pu­ni­ti
Hri­stom da ne­će­te mo­ći vi­{e da pod­ne­se­te i da će­te re­ći: „O, Bo­`e
moj, ne mo­gu ovo­li­ko da pri­mim”.
Sa gr~­kog pre­ve­la La­da Akad
* Pre­zi­me star­~e­vog oca.
434 435

[AQIVE POUKE STARCA PAJSIJA

Pripremio Sotirije Lisikatos
Uvod
Mno­go je na­pi­sa­no o bla­`e­no­po­~iv­{em star­cu Paj­si­ju, ko­ji je
svo­jim pro­sve­tqe­nim po­u­ka­ma ute­{io, po­sa­ve­to­vao i pru­`io spo­koj­
stvo to­li­kim du­{a­ma, dok je bio ~lan Cr­kve ko­ja se bo­ri, ka­ko onim
{to je re­kao, ili sam na­pi­sao, ta­ko i onim {to su za­pi­sa­la we­go­va
du­hov­na ~e­da.
Jed­na od osnov­nih star­~e­vih oso­bi­na bi­li su jed­no­stav­nost u
be­se­di i je­din­stve­ni spon­ta­ni hu­mor, ko­ji je uvek, ma ko­li­ko da je
iz­gle­da­la sme­{na pri­~a ko­ju je pri­~ao, imao du­bqi smi­sao, ko­ji je
~o­vek obi~­no bio u sta­wu da do­ku­~i tek po­sle zre­log raz­mi­{qa­wa.
Sam sta­rac o svo­jim "{a­la­ma" ka­`e: "Ka­da ne­{to pri­~am… {to god
da ka­`em, ~ak i ne­ki sme­{ni pri­mer, ne ka­`em to tek ona­ko. Ti­me
`e­lim ne­{to da na­gla­sim, pod­vu­~em." Od sa­go­vor­ni­ka je tra­`io da
do­pru do du­bqeg smi­sla ono­ga {to je iz­gle­da­lo kao {a­la: "Hva­taj­te
du­bqi smi­sao. Ni­ka­da ne ka­`em ni­{ta ne­ko­ri­sno."
Star­~e­vi slu­{a­o­ci su bi­li qu­di naj­ra­zli­~i­ti­jeg po­re­kla i obra­
zo­va­wa: pri­pro­sti qu­di i zva­ni~­ni­ci – mo­na­si, po­li­ti­~a­ri, stu­den­ti
i pro­fe­so­ri. Sva­ko­me od wih imao je po­ne­{to da pru­`i, a ka­da su
se ne­ki `a­li­li da je na ista pi­ta­wa po­ne­kad da­vao raz­li­~i­te od­go­
vo­re, od­go­va­rao je: "Ama du­{o kr­{te­na, sva­ko­me da­jem vi­ta­min ko­ji
mu ne­do­sta­je."
Te­me {a­qi­vih star­~e­vih po­u­ka to­li­ko su ra­zno­vr­sne da ~o­ve­ka
do­vo­de u ne­do­u­mi­cu da li uop­{te po­sto­ji ne­{to {to bar ni­je pro­ko­
men­ta­ri­sao ne­kom od svo­jih do­vi­tqi­vih pri­med­bi ko­ja je obi~­no u se­bi
kri­la je­din­stve­ni pe­da­go­{ki pri­stup i ko­ja bi se du­bo­ko ure­za­la u
pam­}e­we i sr­ce we­go­vih sa­go­vor­ni­ka. Iz­no­sio je pri­me­re iz obla­sti
te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja: "zar­|a­li pro­vod­ni­ci", iz avi­ja­ci­je: "aero­dro­mi za
pri­ze­mqe­we", iz va­si­o­ne: "astro­na­u­ti–raj­ski ko­smo­na­ut­ i", iz obla­sti
me­di­ci­ne: "ota~­ki vi­ta­mi­ni", iz elek­tro­teh­ni­ke: "uti~­ni­ca (kao iz­
vor ener­gi­je) bla­go­da­ti Bo­`i­je" itd.
Osta­vqa du­bok uti­sak star­~e­va spo­sob­nost stva­ra­wa no­vih re­~i,
ka­da se "igra" re­~i­ma: "Bo­go­slo­vi­ja (te­o­lo­gi­ja) – mo­zgo­lo­gi­ja", "ti­ho­
val­ni­ca – ga­la­mi­o­ni­ca", "ne­tvar­no i da-tvar­no (tvar­no­qub­no)", "oko­
re­lost sr­ca – omo­zgo­vqe­nost sr­ca" itd.
Ka­da bi se ne­ko ob­reo u we­go­voj go­sto­prim­ni­ci pod ve­drim ne­bom
u Pa­na­gu­di, u ko­joj su se na­la­zi­le "sve­~a­ne fo­te­qe" (dr­ve­ne ce­pa­ni­ce)
436 STARAC PAJSIJE
i pa­`qi­vo slu­{ao star­ca ka­ko go­vo­ri o ne­koj te­mi, pa neo­~e­ki­va­no
za­sme­je slu­{a­o­ce ne­kom do­set­kom du­bo­kog zna­~e­wa, ne­ho­ti­ce bi se
se­tio one po­zna­te pri­~e iz Sta­re~­ni­ka o lov­cu i An­to­ni­ju Ve­li­kom.
Lo­vac ugle­da An­to­ni­ja Ve­li­kog ka­ko se "igra" sa u~e­ni­ci­ma, pa za­~u­
|en, za­sta­de. An­to­ni­je Ve­li­ki raz­u­me­de uzrok lov­~e­vog ~u­|e­wa, pa
mu re­~e:
"Za­teg­ni, lov­~e, svoj luk." Lo­vac ga po­slu­{a i za­teg­nu luk.
"Jo{ ga za­teg­ni." On ga jo{ vi­{e za­teg­nu.
"Jo{ ma­lo." In­si­sti­rao je sve­ti An­to­ni­je.
"Ne mo­`e vi­{e, av­va. Jo{ ma­lo, pa }e pu­}i."
"Isto je ta­ko i sa pod­vi­`ni­ci­ma." Ob­ja­sni mu­dri Otac. "Ako ~i­ni­
mo na­si­qe nad so­bom, i pre­|e­mo gra­ni­ce du­{ev­ne i te­le­sne iz­dr­`qi­
vo­sti, do­slov­no }e­mo se sa­tr­ti. Za­to se­bi da­je­mo ma­lo odu­{ka."
Ve­dre do­set­ke i pri­po­ve­sti ko­je sle­de sa­dr­`e se u ra­znim kwi­ga­
ma ko­je su o star­cu na­pi­sa­ne – ili ih je na­pi­sao sam – sa do­dat­kom
ne­kih pri­po­ve­sti iz be­le­`a­ka ko­je je, za vre­me svo­jih po­se­ta star­cu,
pra­vio pri­re­|i­va~ ove kwi­ge.
Na­me­ra nam je bi­la da bu­du na jed­nom me­stu, ka­ko bi­smo mo­gli
sva­ko­dnev­no wi­ma da se slu­`i­mo. U na­{e vre­me gde god da za­sta­ne­
mo, ~u­je­mo to­li­ko ne­bit­nih {a­la bez du­hov­ne sa­dr­`i­ne. Ovim po­u­
ka­ma, ali i svo­jim ce­lo­kup­nim po­u~­nim de­lom, sa­svim je o~i­gled­no
da sta­rac, ba{ kao {to je o we­mu iz­ja­vio je­dan is­ku­sni tu­ma~, "svo­ju
pod­vi­`ni~­ku be­se­du ni­je osta­vio su­vom. Ona na­pa­ja i na­pa­ja­}e i
osve­`a­va­}e ne­bro­je­na bi­}a na ovoj pu­stoj i bez­vod­noj ze­mqi na­{e
su­ve epo­he."
Po­red to­ga, sta­rac je i naj­{a­qi­vi­ju pri­~u ko­ri­stio, ka­ko je go­vo­
rio, "za us­po­sta­vqa­we ko­mu­ni­ka­ci­je sa ne­be­si­ma. Kad bi ne­ko sve to
du­hov­no pri­me­nio, zna­te li ka­kvu bi du­hov­nu ko­rist do­bio i ka­kvo
bi du­hov­no is­ku­stvo ste­kao?"
Da uvek ima­mo we­gov bla­go­slov.
So­ti­ri­je Li­si­ka­tos
Ve­li­ka ^e­tr­de­set­ni­ca (Du­ho­vi)
So­lun, 2003.
Vaspitavawe dece
De­ca su kao dr­ve­na­ri­ja
Ne boj­te se za de­cu ko­ja su od ma­le­na ot­hra­we­na u po­{to­va­wu. I
da mal­~i­ce iz­mak­nu s pu­ta, zbog svog uz­ra­sta, zbog is­ku­{e­wa, vra­ti­}e
se na pra­vi put. Ona su kao dr­ve­na­ri­ja ko­ju smo pre­ma­za­li uqem, pa
se na wu ne hva­ta tru­le`.
[AQIVE POUKE 437
De­ca tre­ba da se ka­le
Svo­ju de­cu od naj­ma­wih no­gu tre­ba da na­u~ ­ i­te da se ka­le, da ra­de,
da bu­du mu­`ev­na. I de­~a­ke i de­voj­~i­ce. I de­voj­~i­ce tre­ba da bu­du
ple­me­ni­te, da bu­du hra­bre. Tre­ba da ra­de ku}­ne po­slo­ve od ma­le­na,
jer ve­}i­na ro­di­te­qa raz­ma­zi svo­ju de­cu, pa ka­sni­je u `i­vo­tu bi­va­ju
ne­sre}­na.
Do­bar u~i­teq
Do­bar u~i­teq je ve­li­ka stvar, na­ro­~i­to u na­{e vre­me! De­ca su
pra­zne ka­se­te: sni­mi­}e se na wih ili bez­vred­ne pe­sme ({und), ili
vi­zan­tij­ska mu­zi­ka. Po­sao u~i­te­qa je sve­ti po­sao.
De­~i­je du­hov­ne pre­hla­de
Pr­ve du­hov­ne pre­hla­de de­ca do­bi­ja­ju od otvo­re­nih pro­zo­ra ro­di­
teq­skih ~uv­sta­va. Naj­vi­{e ih pre­hla­di maj­ka, ka­da ni­je ode­ve­na u
skrom­nost, pa "kva­si" de­cu svo­jim po­na­{a­wem. Ži­vot ro­di­te­qa pun
sve­to­sti oba­ve­{ta­va de­~i­je du­{e i ona se pri­rod­no to­me pod­re­|u­ju
i ra­stu sa po­bo­`no­{}u i bez du­{ev­nih po­vre­da.
Pre­po­ra­|a­we de­ce
Ra­|a­we de­ce je la­ko. Pre­po­ra­|a­we je te­{ko!
@i­vah­nu de­cu tre­ba da ve­zu­je­mo "li­kom…"
Mla­do dr­vo ve­zu­je se la­ba­vo li­kom, a ne `i­com, jer se `i­com po­
vre­|u­je ko­ra mla­dog dr­ve­ta, pa ono ve­ne i su­{i se. Mla­do bi­}e tre­ba
sa­pi­wa­ti sa bla­go­na­klo­no­{}u. Mla­di­}a pre­pu­nog `i­vo­sti i ego­iz­ ma
ne tre­ba smi­ra­va­ti od­jed­nom, jer pu­{ta mla­de iz­dan­ke, ba{ kao i mla­
do dr­vo sa mno­go so­ko­va.
Sit­ne gre­{ke su kao mla­di krom­pi­ri­}i…
Ro­di­te­qi tre­ba du­hov­no da po­ma­`u svo­ju de­cu dok su ma­la, jer su
ta­da wi­ho­ve gre­{ke ma­le i la­ko se mo­gu is­ko­re­ni­ti. One su kao mla­
di krom­pi­ri­}i, jer tre­ba sa­mo ma­lo da ih za­gre­be{ i ve} se qu­{te…
Ali ~im ma­lo osta­re, mo­ra{ da uzme{ no` da bi ih o~i­stio i ako
ima po­ne­ko cr­no ok­ce, mo­ra{ da za­se­~e{ du­bqe. Ako de­ca od ma­le­na
do­bi­ja­ju po­mo} i is­pu­ne se Hri­stom, bi­}e uvek uz We­ga.
Od ka­da de­ca pri­ma­ju uti­ca­je?
– Od kog uz­ra­sta, star­~e, de­ca pri­ma­ju uti­ca­je iz oko­li­ne?
– De­ca jo{ u ko­lev­ci "sni­ma­ju" ro­di­te­qe. "Ko­pi­ra­ju" sve {to ~i­ne
od­ra­sli i be­le­`e na svo­joj pra­znoj ka­se­ti. Za­to ro­di­te­qi mo­ra­ju da
se bo­re da od­se­ku svo­je stra­sti.
Ne pri­si­qa­vaj­mo mno­go svo­ju de­cu
Ne­ki ro­di­te­qi mno­go pre­ko­re­va­ju svo­ju de­cu i to pred dru­gi­ma!
Kao da ima­ju ne­ka­kvu ma­zgu, pa je za­u­zda­nu vo­de da ide pra­vo na­pred.
Dr­`e po­vo­dac u ru­ci i ka­`u: "Sa­mo ti ko­ra­~aj slo­bod­no!"
438 STARAC PAJSIJE
Ne tre­ba pre­vi­{e da na­vi­ja­mo sat…
Da­nas i mla­di i sta­ri na ovo­me sve­tu `i­ve kao u lud­ni­ci. Za­to
je neo­p­hod­no mno­go tr­pe­qi­vo­sti i mno­go mo­li­tve. Mno­go de­ce da­nas
do­bi­ja­ju mo­`da­ni udar. Sat je mal­~i­ce po­kva­ren, a i ro­di­te­qi ga na­
vi­ja­ju ma­lo pre­vi­{e, pa opru­ga pu­ca. Po­treb­no je ra­su­|i­va­we. Jed­nom
de­te­tu tre­ba vi­{e "na­vi­ja­wa", a dru­gom ma­we…
Ne­us­kla­|e­nost pri oce­wi­va­wu…
U~i­te­qi ne tre­ba da gle­da­ju sa­mo da li u~e­ni­ci do­bro zna­ju lek­
ci­ju, ne­go da uzi­ma­ju u ob­zir i dru­ge do­bre oso­bi­ne ko­je po­se­du­ju de­ca,
kao {to je bla­go­~e­sti­vost, do­bro­ta, usrd­nost. Bo­`i­je oce­ne ni­su uvek
u skla­du sa u~i­te­qe­vim oce­na­ma. Mo­`e bi­ti da u~i­te­qe­va je­di­ni­ca
ko­ju do­bi­je de­te vre­di kao pe­ti­ca kod Bo­ga, a u~i­te­qe­va pe­ti­ca ko­ju
do­bi­je dru­go de­te, da vre­di kao je­di­ni­ca kod Bo­ga…
Greh
Pa­ra­zi­ti gre­ha
Tro­ji­ca elek­tron­skih teh­ni­~a­ra po­se­ti­{e star­ca.
– Re­ci­te mi, da li zar­|a­li pro­vod­ni­ci do­bro ra­de?
– Ne, ni­ka­ko. Iza­zi­va­ju krat­ki spoj, ima­ju mno­go pa­ra­zi­ta.
– E, ta­ko i ~o­vek. Ako ne odr­`a­va ~i­sto­tu (od gre­ho­va) na­pu­ni se
pa­ra­zi­ti­ma (greh do­no­si pa­ra­zi­te.)
R|a od gre­ho­va
Ka­da ~o­vek ne pro­ve­ra­va sa­mo­ga se­be i ne bri­{e pra­{i­nu sa svo­je
sa­ve­sti, po­la­ko se na we­go­vu sa­vest hva­ta r|a i po­sta­je neo­se­tqi­va.
Ta­ko ~o­vek sa­gre­{u­je, a sa­vest se po­na­{a kao da se ni­{ta ne do­ga­|a.
Ma­gla od gre­ho­va
Pre is­po­ve­sti po­sto­ji ma­gla, ~o­vek vi­di mut­no i oprav­da­va svo­
je sa­gre­{e­we. Jer, ka­da je um po­mra­~en gre­hom, ne vi­di ja­sno. To­kom
is­po­ve­sti do­go­di se jed­no "fu­u­u­u­uu", ne­sta­je ma­gla i vi­dik po­sta­je
~ist i ja­san.
To­plo­ta gre­ha uspo­ko­ja­va…
Ah, ka­kvi su qu­di po­sta­li! Kao sto­ka! Zna­te li {ta ra­di sto­ka?
Pr­vo u|e u {ta­lu, pu­sti iz­met, mo­kra­}u… On­da iz­met i mo­kra­}a po­
~i­wu da fer­men­ti­{u i po­~i­we da se oslo­ba­|a to­plo­ta. ^im to po~­
ne da se de­{a­va, po­~i­we da joj bi­va to­plo. Ne mi­li joj se da iza­|e iz
{ta­le: ose­}a spo­koj­stvo. Ta­ko i qu­di… ose­}a­ju to­plo­tu od gre­ha, zna­ju
da smr­di, ali im se zbog one to­plo­te ne mi­li da odu. Ako ne­ko dru­gi
u|e u {ta­lu, ne mo­`e da pod­ne­se smrad. A ono­me ko je stal­no unu­tra
ni­{ta ne sme­ta: ve} je na­vi­kao.
[AQIVE POUKE 439
Prostodu{nost
Pa­pa–Ti­ho­no­va ha­rin­ga
Sva­kog Bo­`i­}a pa­pa–Ti­hon bi na­ba­vio jed­nu ha­rin­gu, ka­ko bi
sve ne­po­sne da­ne pro­veo je­du­}i ri­bu. Ki~­me­nu kost od te ha­rin­ge ne
bi ba­cio, ne­go bi je oka­~io na ko­no­pac i kad god bi bio ne­ki ve­li­ki
pra­znik, na ko­ji se ne po­sti, sta­vio bi ma­lo vo­de u pra­znu kon­zer­vu,
po­to­pio ri­bqu kost u vo­du i osta­vio bi da ma­lo pro­vri, sa­mo da osta­
vi mi­ris. Ri­bqu kost bi po­tom iz­va­dio i u toj vo­di bi sku­vao ma­lo
pi­rin­~a. Ta­ko je mr­sio i op­tu­`i­vao sa­mo­ga se­be {to je­de ri­bqu ~or­
bu u pu­sti­wi.
Pro­sta­{tvo i lu­kav­stvo
– Star­~e, ko­li­ko se raz­li­ku­je pro­sta­{tvo od lu­kav­stva?
– Mno­go. Ono­li­ko ko­li­ko se me­|u­sob­no raz­li­ku­ju li­si­ca i {a­kal.
[a­kal, ako vi­di ne­{to ~e­ga ho­}e da se do­mog­ne, dr­sko }e oti­}i da to
uzme. Dok }e li­si­ca da smi­{qa lu­kav­stva i ta­ko }e se do­mo­}i ono­ga
{to `e­li.
Te­le­graf­ske po­ru­ke lu­ka­vo­ga
– Star­~e, ka­ko se sti­~e ~i­sta o{tro­um­nost?
– Da bi o{tro­um­nost bi­la ~i­sta, tre­ba­lo bi da ~o­vek ne pri­ma
te­le­graf­ske po­ru­ke od lu­ka­vo­ga, ni­ti lu­ka­vo da raz­mi­{qa, ne­go da de­
lu­je u sve­mu bla­go­na­klo­no i do­bro­na­mer­no i sa pro­sto­sr­da~­no­{}u.
Bo­gu sa jed­nim dvo­pe­kom
– Do­bre su spo­sob­no­sti ra­zu­ma, ko­je po­di­`u ~o­ve­ka na me­sec, uz
mi­li­jar­de po­tro­{e­nog nov­ca itd. Ali su mno­go bo­qe du­hov­ne spo­sob­
no­sti ko­je uz­vi­su­ju ~o­ve­ka do Bo­ga, Ko­ji je we­go­va svr­ha, sa sa­svim
ma­lim tro­{ko­vi­ma, jed­nim dvo­pe­kom.
Pa­met sta­rih vre­me­na
– Star­~e, ka­ko da stek­nem pro­sto­du­{nost?
– Otvo­ri­}u ti gla­vu i sta­vi­}u ti ma­lo pa­me­ti… iz sta­rih vre­me­
na! Ka­ko bi pro­ni­kao u pro­sto­du­{nost Ota~­ni­ka, ka­ko bi upo­znao du­
hov­nu mu­drost, ko­ja uz­vi­su­je i opu­{ta du­{u i on­da te ne bo­li gla­va.
Pre­sta­ni da bu­de{ pro­ra­~u­na­ta!
– Ja, star­~e, ne­mam sr­ca…
– Ima{ ti sr­ce, ali ~im po~­ne da dej­stvu­je, tvoj ra­zum ga sa­pi­we.
Po­tru­di se da stek­ne{ ra­zum sr­ca, ve­ru, qu­bav.
– Ka­ko u to­me da uspem?
– Pr­vi ko­rak: da bo­sa ode{ pe­{ke do So­lu­na, ka­ko bi re­kli da si
po­lu­de­la, ka­ko bi ti pa­met oti­{la! Ti, du­{o kr­{te­na, sve pri­ma{
sa ma­te­ma­ti~­kom ta~­no­{}u. Je­si li astro­nom? Pre­sta­ni da bu­de{
pro­ra­~u­na­ta, ka­ko bi mo­gla da ra­di{ na se­bi.
440 STARAC PAJSIJE
Ako sve to za­dr­`im, otvo­ri­}u su­per­mar­ket
Mno­gi po­se­ti­o­ci da­ju star­cu ra­zno­vr­sna je­la, ka­ko bi mu po­ka­za­
li svo­ju qu­bav. On to ne­pre­sta­no de­li, za se­be ne osta­vqa ni­{ta. Na
po­sta­vqe­no pi­ta­we, za­{to ne­{to ne za­dr­`i za se­be, od­go­vo­ri:
– Ako to za­dr­`im, otvo­ri­}u ov­de su­per­mar­ket! Se­tim se Izra­iq ­ a­
ca ko­ji­ma je Bog sva­ko­dnev­no ba­cao man­nu. A oni ko­ji su za­dr­`a­li ne­
{to za su­tra­dan, is­tru­li­lo je. Mo­ra­mo da po­se­du­je­mo uzda­we u Bo­ga.
Svi smo mi kre­si­va
– U sta­ra vre­me­na `i­vot je bio mir­ni­ji i qu­di su bi­li tr­pe­qi­vi.
Da­nas su svi kao kre­si­vo. Ne­ma­ju ni je­dan je­di­ni raz­log, ne­go pla­nu
i od­mah se raz­vo­de.
Sa ma­lo dvo­pe­ka i ma­sli­na…
– Star­~e, ka­`u da ka­da do­|e an­ti­hrist, hri­{}a­ni ne­}e mo­}i da
ku­pu­ju hra­nu i pi­}e.
– E, hri­{}a­ni mo­gu da pre­`i­ve i sa ma­lo dvo­pe­ka i ma­sli­na. Te­
{ko }e to pod­no­si­ti sa­mo oni, ko­ji su na­vi­kli da na tr­pe­zi ima­ju
de­set vr­sta si­ra, od rok­fo­ra do ho­land­skih si­re­va.
Samouni`ewe starca
Ku­ti­ja od kon­zer­ve
– Star­~e, po­sta­li ste ~u­ve­ni u na­ro­du i qu­di ima­ju vi­so­ko mi­
{qe­we o va­ma.
– Sa­da ka­da si si­la­zio do­le, je­si li pro­{ao po­red ka­rej­skog kon­
tej­ne­ra za |u­bre?
– Pro­{ao sam, star­~e.
– E, ta­mo ima ku­ti­ja od ri­bqih kon­zer­vi i ka­ko u wih uda­ri sun­
ce, jar­ko si­ja­ju, pa ih i ja odav­de vi­dim. Ne­{to sli~­no je sna­{lo i
qu­de. Vi­de sun­ce ka­ko se ogle­da na ku­ti­ji od kon­zer­ve, {to sam ja, pa
mi­sle da je zla­to. Ako se pri­bli­`e, vi­de­}e da je to sa­mo sta­ra ku­ti­ja
od ri­bqe kon­zer­ve.
* * *
– Ose­}am se kao bes­ko­ri­sna ku­ti­ja od kon­zer­ve, ba­~e­na na sme­tli­
{te, ko­ja je, me­|u­tim – po do­mo­stro­ju Bo­`i­jem – po­klop­cem okre­nu­ta
pre­ma Sun­cu.
Bron­za
Te­{ko bron­zi ko­ju ne­ki qu­di o~i­ste i u~i­ne ta­ko sjaj­nom da va­
ra­ju dru­ge ko­ji mi­sle da je zla­to. To je slu­~aj i sa mnom, zlo­sre}­nim
Paj­si­jem. Mo­li­te se.
[AQIVE POUKE 441
Ti­kva
Ne vi­dim ni­{ta do­bro u se­bi i pi­tam se {ta to na­la­ze qu­di i
do­la­ze kod me­ne. Oni je­du ti­kvu mi­sle­}i da je lu­be­ni­ca, jer ima ko­ru
lu­be­ni­ce.
\avo – demoni – isku{ewa
Pri­vla~­nost za de­mo­ne
Ret­ko mo­`e{ vi­de­ti urav­no­te­`e­nog ~o­ve­ka. Qu­di su po­sta­li kao
aku­mu­la­tor. Ve­}i­na qu­di su kao na­e­lek­tri­sa­ni. Oni ko­ji se ne is­po­
ve­da­ju pri­jem­~i­vi su za de­mon­ske uti­ca­je: pri­vla~­ni su za de­mo­ne jer
|a­vo ima vlast nad wi­ma.
Ane­ste­zi­o­log
Ka­da |a­vo ho­}e da se bo­ri pro­tiv ne­kog ~o­ve­ka, pr­vo {a­qe |a­vol­~i­­
}a "ane­ste­zi­o­lo­ga", ka­ko bi ~o­ve­ka pr­vo u~i­nio neo­se­tqi­vim, pa po­sle
do­la­zi on sam da ga "ob­ra­|u­je"… Ali pr­vo do­la­zi … "ane­ste­zi­o­log".
Po­sto­ji li |a­vo?
– Star­~e, ne­ki ka­`u da |a­vo ne po­sto­ji.
– Da, i me­ni je ne­ko re­kao: "Tre­ba da iz­ba­ci{ iz fran­cu­skog pre­
vo­da kwi­ge "Sve­ti Ar­se­ni­je Ka­pa­do­kij­ski" sve {to se od­no­si na |a­vo­
i­ma­ne, jer Evro­pqa­ni to ne raz­u­me­ju. Ne ve­ru­ju u to."
Oni, vi­di{, sve ob­ja­{wa­va­ju kroz psi­ho­lo­gi­ju. Da su one |a­vo­i­
ma­ne iz Je­van­|e­qa od­ve­li kod psi­hi­ja­tra, sta­vio bi ih na apa­rat za
elek­tro­{o­ko­ve!
Ski­da­we pra­{i­ne sa du­{e
Bog pu­{ta |a­vo­la, ka­ko bi se ~o­vek bo­rio. Kad nas |a­vo ne bi na­
pa­dao, mo­`da bi­smo po­mi­sli­li da smo sve­ti­te­qi. Bog do­pu­{ta |a­vo­
lu da nas na­pa­da svo­jom zlo­bom, jer se tim na­pa­di­ma, ko­je on ~i­ni,
odu­va­va pra­{i­na i ta­ko se ~i­sti od pra­{i­ne i pr­qav­{ti­ne na­{a
pra­{wa­va du­{a.
Ko­rist od is­ku­{e­wa
Is­ku­{e­wa su od ve­li­ke ko­ri­sti. Ne za­to {to |a­vo mo­`e ika­da da
u~i­ni i{ta do­bro, jer je zao, ne­go do­bri Bog spre­~a­va da nam onim
ka­me­nom, ko­jim nas uda­ra, raz­bi­je gla­vu, i da­je nam taj ka­men u ru­ku,
a u dru­gu ru­ku nam sta­vqa ba­de­me, da ih tu­~e­mo i je­de­mo.
Po­zdra­vqa­we |a­vo­la
Ne­ka­da si mo­gao da po­sta­ne{ he­roj ako ni­si po­zdra­vqao Hi­tle­ra
i Mu­so­li­ni­ja. Sa­da po­sta­je{ he­roj ako ne po­zdra­vqa{ |a­vo­la.
\a­vo i pa­tli­xan…
– \a­vo ne mo­`e du­go da se kri­je, uvek mu iz­vi­ri ne­ki rog iz vre­}e.
Ali {ta on ra­di! Ka­`e:
442 STARAC PAJSIJE
– [ta? Ovo?... Ovo {to vi­ri? To ni­je rog, to je pa­tli­xan.
\a­vo­lo­ve fo­to­ko­pi­je
\a­vo pra­vi fo­to­ko­pi­je isti­ne. Sta­vqa la­`ni bi­ser me­|u pra­ve.
Ple­me­ni­tost Hri­sto­va i ni­skost |a­vo­lo­va
Qu­di se la­ko na­vu­ku na zlo. Iako u du­bi­ni du­{e pre­po­zna­ju do­bro,
ipak ih je lak­{e po­vu­}i na zlo, jer on­de vla­da­ju za­ko­ni "po­kva­re­wa­ka"
(tj. |a­vo­la). Slat­ku niz­br­di­cu ~o­vek la­ko na­la­zi, jer ku­{a~ ne­ma dru­
gi na­~in, ne­go gu­ra na slat­ku niz­br­di­cu stvo­re­wa Bo­`i­ja. Hri­stos
po­se­du­je ple­me­ni­tost. Ka­`e ti: "Ovo je do­bro." "Ako ho­}e ko za mnom
i}i." (Mt 16, 24) Ne ka­`e: "Si­lom mo­ra{ za mnom." \a­vo je ni­zak. Odav­de,
odan­de, smu­}u­je ~o­ve­ka ka­ko bi ga od­veo ona­mo ku­da on ho­}e.
\a­vo­lo­vi pip­ci
\a­vo ima tri pip­ka, Za si­ro­ma­{ne ko­mu­ni­zam, za ve­ru­ju­}e eku­me­
ni­zam i za bo­ga­te ma­so­ne­ri­ju.
\a­vo sa­mo la­je
– Star­~e, zar se ni­ste upla­{i­li kad vam se pri­ka­zao |a­vo?
– Znao sam da se "po­kva­re­wak" sa­mo de­re, vi­~e, da se na­di­ma, sa­mo
da te upla­{i. U stva­ri, on je pro­sto je­dan pas ko­ji sa­mo la­je.
O drugim veroispovestima
Mo­nah je sve­ti­o­nik na hri­di­na­ma
– Ni­sam mo­gao da shva­tim ka­ko ri­mo­ka­to­li­ci oprav­da­va­ju ne­ke
stva­ri. Mo­ja se ne­do­u­mi­ca raz­re­{i­la ka­da su do mo­je ko­li­be svra­ti­la
dvo­ji­ca ri­mo­ka­to­li­ka, ar­hi­te­ka­ta iz Ri­ma.
– Za­{to mo­na­si se­de ov­de? Za­{to ne idu u svet da se ba­ve so­ci­
jal­nim ra­dom?
– Zar sve­ti­o­ni­ci ne tre­ba uvek da se na­la­ze na hri­di­na­ma? [ta?
Tre­ba li da idu u grad i da slu­`e ume­sto kan­de­la­bra [u­li~­ne sve­tiq­
ke]? Mo­nah ni­je fe­wer­~i} da se po­sta­vi u gra­du ukraj dru­ma. On je
sve­ti­o­nik ko­ji se iz­da­le­ka vi­di, po­sta­vqen vi­so­ko na hri­di­ne, ka­ko
bi svo­jom sve­tlo­{}u osve­tqa­vao mo­ra i oke­a­ne, ka­ko bi se pre­ma we­
mu upra­vqa­li bro­do­vi i sti­gli do svog ci­qa, do Bo­ga.
Ra­ci­o­na­li­zam ka­to­li­ka
Lo­gi­ka ~i­ni ve­li­ko zlo ka­da ~o­vek ho­}e lo­gi~­ki da is­pi­ta bo­`an­
sko, ta­jin­stve­no, ~u­de­sno. Ka­to­li­ci su sa svo­jim ra­ci­o­na­li­zmom do­
spe­li do­tle da da­ju da se he­mij­ski is­pi­ta­ju Sve­ti­we, ka­ko bi vi­de­li
ka­kvog su sa­sta­va za­i­sta Te­lo i Krv Hri­sto­va. A sve­ti­te­qi su, za­hva­
qu­ju­}i svo­joj ve­ri, vi­de­li Krv u pu­ti­ru. Jo{ ma­lo pa }e sve­ti­te­qe da
pod­vrg­nu rend­gen­skim zra­ci­ma da bi pro­ve­ri­li wi­ho­vu sve­tost.
[AQIVE POUKE 443
Pre­lest ne vo­di do spa­se­wa
Pri­~a­la su mi dvo­ji­ca mla­di­}a ka­ko su oti­{li u He­bron na po­
klo­we­we, pa su im na gla­vu sta­vi­li je­vrej­ske ka­pi­ce, ka­ko bi sme­li
da se po­klo­ne Avra­a­mo­vom gro­bu. [ta }e ti ta­kvo po­klo­we­we, kad si
sta­vio na gla­vu ono {to Je­vre­ji no­se u si­na­go­gi?
Pra­vo­sla­vqe mi­ri­{e, a je­re­si smr­de
[to vi­{e za­gre­be­mo u je­re­si i dru­ge ve­ro­i­spo­ve­sti, to­li­ko vi­{e
smr­de. [to du­bqe za­gre­be­mo u pra­vo­sla­vqe, to vi­{e mi­ri­{e!
Rasu|ivawe
Ma­na­stir u sve­tu
Is­po­sni­ce u sve­tu su u su­{ti­ni op­{te­`i­teq­ni ma­na­sti­ri, ali
ne­ki bla­go­~e­sti­vi ar­hi­je­re­ji su ih na­zva­li is­po­sni­ca­ma i na taj na­
~in su ih osi­gu­ra­li od ne­kih vla­di­ka ko­ji po­vre­me­no upa­da­ju u wih
kao "zle sve­kr­ve" i pro­na­la­ze pro­ble­me, a ima­ju, bla­go­slo­ve­ni bi­li,
to­li­ko pro­ble­ma u Mi­tro­po­li­ja­ma da se wi­ma po­za­ba­ve.
Ne osla­waj­mo se na spo­qa­{wost
Ne­ke da­ske, iako na pr­vi po­gled iz­gle­da­ju sa­vr­{e­no ~vr­ste, unu­
tra su sa­mo iver­je: to se po­ka­`e tek pri­li­kom ob­ra­de. A dru­ge, iako
spo­qa iz­gle­da­ju ne­u­po­tre­bqi­ve, unu­tra su pu­ne i ja­ke. Za­to ne za­sni­
vaj­mo svo­je za­kqu~­ke na spo­qa­{wo­sti, tre­ba nam bar jo{ je­dan raz­log
pre­ko to­ga, ka­da ve} ne­ma­mo pro­sve­tqe­we Bo­`i­je.
Ti gre­be{ Hri­sta
Jed­no­ga da­na do­|e jed­na mla­da `e­na sa to­li­kim nok­ti­ma, obo­je­nim
u cr­ve­no, pa mi ka­`e:
– De­te mi je te­{ko bo­le­sno. Po­mo­li se za we­ga, o~e! Mo­lim se i
ja, ali…
– Ka­ko se ti mo­li{? Ti gre­be{ Hri­sta tim svo­jim nok­ti­ma. Ise­
ci pr­vo nok­te, da ti de­te ozdra­vi… i ba­ci te ~i­zme…
– Da ih obo­jim u be­lo, o~e?
– 'Aj­de sad! "Idi s mi­lim Bo­gom…" re­koh u se­bi.
Pa­met kao Mer­ce­des
(Ne­mir­nom mla­di­}u ko­ji se spleo sa gu­ru­i­ma)
– R|a­vo je s to­bom jer ima{ mo­zak kao Mer­ce­des, ali ne­ma{ ko~­
ni­ce… za­to si se to­li­ko uda­rio. Pre­sta­ni da pra­vi{ eks­pe­ri­men­te
na sa­mom se­bi. Ko­li­ko }e{ mo­}i da iz­dr­`i{? Do­bro. Pa­met mo­`e
da iz­dr­`i… ali ne na­pre­`i­mo je to­li­ko da bi­smo vi­de­li ka­da }e
pre­pu­}i.
444 STARAC PAJSIJE
Za­pre­mi­na du­{e
Za du­hov­ni `i­vot ne po­sto­ji "re­cept", ili pra­vi­lo. Sva­ka du­{a
ima sop­stve­ni kva­li­tet i za­pre­mi­nu. Po­sto­je po­su­de ve­li­ke za­pre­mi­
ne i po­su­de ma­le za­pre­mi­ne. Jed­ne su pla­sti~­ne i ni­su iz­dr­`qi­ve, a
dru­ge su me­tal­ne i iz­dr­`qi­ve su…
Sve­`a vo­da, a ne ja­ko sir­}e
Du­hov­nik mo­ra da se sta­vi na me­sto ono­ga ko se is­po­ve­da ka­ko
bi do­`i­veo we­gov bol, a is­po­ve­da­ju­}i mo­ra na we­go­vom li­cu da vi­di
ocr­ta­nu sop­stve­nu mu­ku. U na­{e vre­me qu­di­ma je neo­p­hod­na sve­`a
vo­da, a ne ja­ko sir­}e.
Is­pri­~aj nam ne­{to du­hov­no…
Ne­ki mi ka­`u: "Is­pri­~aj nam ne­{to du­hov­no." Kao kad bi oti­{li
kod ba­ka­li­na i re­kli: "Daj mi na­mir­ni­ce." Ba­ka­lin bi se zbu­nio. Ne­ma­
ju ni­{ta kon­kret­no da za­tra­`e i da ka­`u: "Tre­ba mi to­li­ko {e­}e­ra,
to­li­ko pi­rin­~a itd." Ili kao kad bi oti­{li u apo­te­ku i za­tra­`i­li
od apo­te­ka­ra "daj mi le­ko­ve!", a da mu pret­hod­no ni­su ob­ja­sni­li od
~e­ga bo­lu­ju… Pa izi­|i on­da na kraj! Onaj ko ima du­hov­nih ne­do­u­mi­
ca tre­ba da vi­di {ta mu ne­do­sta­je, pa da to za­tra­`i i on­da od to­ga
ima ko­ri­sti…
Po­sle se­ver­ca neo­p­hod­ni su sun­~a­ni da­ni…
Qu­di­ma ko­je su i{i­ba­li se­ver­ci (is­ku­{e­wa), neo­p­hod­no je po­sle
to­ga mno­go sun­~a­nih da­na i du­hov­nog osve­`e­wa ka­ko bi pro­cve­ta­li i
do­ne­li plod. Ba{ kao {to je i dr­ve­}u, ka­da se ra­ni­je pro­bu­di to­kom
zim­skih sun­~a­nih da­na, pa ga pre­se­~e se­ve­rac, neo­p­hod­no po­tom mno­go
sun­~a­nih pro­le}­nih da­na i bla­ge pro­le}­ne ki­{e, ka­ko bi se po­kre­nu­
li so­ko­vi i ka­ko bi pro­cve­ta­lo i do­ne­lo plo­do­ve…
Ne tre­ba da se ba­ca­mo ka­me­wem na dru­ge iz hri­{}an­skih po­
bu­da
(Jed­nom pi­scu ko­ji je go­vo­rio mir­ja­ni­ma do te me­re si­ro­vim je­zi­
kom, da ih je uz­dr­mao.)
– Ba­ca{ na dru­ge zlat­ne ven­ce sa di­ja­man­ti­ma, ali ta­ko ka­ko ih
ba­ca{ raz­bi­ja{ im gla­ve, ne sa­mo one ose­tqi­ve, ne­go i tvr­de. Ne tre­
ba da se ba­ca­mo ka­me­wem na dru­ge iz hri­{}an­skih po­bu­da…
Po­kri­va­we sa­bla­zni
Oni ko­ji pre­ko­re­va­ju bez ra­su­|i­va­wa, u du­hov­nom su mra­ku i zlo­bi
i na qu­de gle­da­ju kao da su ce­pa­ni­ce… Me­|u­tim, qu­di oslo­bo­|e­ni od
stra­sti, bu­du­}i da ne­ma­ju zlo­be, is­pra­vqa­ju zlo sa bla­go­na­klo­no­{}u.
Ako ne­gde vi­de ne­ku ne­~i­sto­}u, ko­ju ne mo­gu da o~i­ste, pre­kri­va­ju
je ne­ka­kvom plo­~i­com, ka­ko se ne bi za­sti­deo onaj ko­ji bi to vi­deo.
Ali oni ko­ji ~e­pr­ka­ju po |u­bri­{tu, li­~e na ko­ko­{ke.
[AQIVE POUKE 445
Crkva – klirici
Bo­go­slo­vi­ja (te­o­lo­gi­ja) i mo­zgo­lo­gi­ja
Ra­zum se po­ne­kad go­di­na­ma za­ma­ra ka­ko bi na­u­~io je­dan, ili dva
stra­na je­zi­ka, ali bu­du­}i da ti je­zi­ci ne­ma­ju ni­ka­kve ve­ze sa Pe­de­
set­ni­com, `i­vi­mo u naj­ve­}oj ku­li Va­vi­lon­skoj. Ve­li­ko je zlo ka­da
bo­go­slo­vi­mo su­vo, ra­zum­ski, a svoj ra­zum pri­ka­zu­je­mo kao da je Sve­ti
Duh. To se zo­ve mo­zgo­lo­gi­ja, ko­ja ra­|a Va­vi­lon­sku ku­lu; me­|u­tim, svi
su je­zi­ci usa­gla­{e­ni, jer ima­ju jed­no­ga "Ga­zdu", Sve­to­ga Du­ha Pe­de­set­
ni­ce, i svi su je­zi­ci og­we­ni.
Od Hri­sta do zla­ta
Me­|u kli­rom, ve­}i­na ima do­bre na­me­re, ali |a­vo vr­{i svoj po­sao,
pa vi­di{ ka­ko se ra­|a sla­vo­qu­bqe, ka­ko se ra­|a am­bi­ci­ja za sti­ca­wem
vi­{ih ~i­no­va i ta­ko sve za­bo­ra­vqa­ju. To ide do te me­re da tra­`e od qu­
di da po­sre­du­ju kod pret­po­sta­vqe­nog, kod mi­tro­po­li­ta, za wi­hov iz­bor
itd. Iako su za­po­~e­li Hri­sta ra­di, za­vr­{a­va­ju… zla­ta ra­di… Hte­li
bi da ima­ju zlat­ne kr­sto­ve, zlat­ne mi­tre, di­ja­man­te i sli~­no.
Ka­da kli­ri­ci po­sta­ju mir­ja­ni
– Star­~e, mno­gi tvr­de da bi klir pru­`io mno­go vi­{e po­mo­}i, ka­
da bi po­stao sa­vre­me­ni­ji.
– Ka­da je pa­tri­jarh Di­mi­tri­je bio u Ame­ri­ci, na fa­kul­te­tu ^a­sno­
ga Kr­sta pri­|o­{e mu ne­ki, ina­~e bla­go­~e­sti­vi stu­den­ti, i re­ko­{e:
"Va­{a sve­to­sti, u na­{e vre­me i klir tre­ba da po­sta­ne sa­vre­me­
ni­ji!"
"Sve­ti Ko­zma rav­no­a­po­stol­ni" re­~e pa­tri­jarh, "je re­kao: »Ka­da
kli­ri­ci po­sta­nu mir­ja­ni, mir­ja­ni }e po­sta­ti de­mo­ni!« Ni­je li im
do­bro re­kao? Pri­pre­mi­li su mu da bo­ra­vi u jed­noj iz­u­zet­no luk­su­znoj
so­bi, sa spe­ci­jal­nim kre­ve­tom itd. ^im je to vi­deo, re­~e:
"Gde da od­sed­nem? U ovoj so­bi? Do­ne­si­te mi bo­qe ne­ka­kav poq­ski
kre­vet. Ka­da kli­rik po~­ne da se po­na­{a kao mir­ja­nin, po­sta­je |a­vo­
lov kan­di­dat."
Cr­kvi su svi po­treb­ni
Svi su po­treb­ni Cr­kvi. Svi joj slu­`e: i oni ko­ji su bla­ga ka­rak­
te­ra i oni stro­gi. Kao {to je qud­skom te­lu neo­ph­ od­no i slat­ko i
ki­se­lo, pa ~ak i gor­ko, jer sve ima svo­ju svr­hu i vi­ta­mi­ne, ta­ko su i
te­lu Cr­kve svi po­treb­ni.
Do­voq­no je da u|e{ u brod Cr­kve
Oni­ma ko­ji iz ra­znih raz­lo­ga ne od­la­ze re­dov­no u cr­kvu:
– Cr­kva je kao brod. Ka­da u|e{ u brod, i da se za­bo­ra­vi{ i da
za­dre­ma{ i da za­spi{, brod te i da­qe no­si. Pre­ve­{}e te ku­da si na­
u­mio. Tre­ba sa­mo da u|e{.
446 STARAC PAJSIJE
Ispovest
Na­o­ru­`a­we ve­ru­ju­}eg
Nad onim ko ve­ru­je i re­dov­no od­la­zi u cr­kvu, is­po­ve­da se i pri­
~e­{}u­je, |a­vo ne­ma ni­ka­kvu mo}, ni­ka­kvu vlast. Sa­mo ma­lo pra­vi
"kev–kev", kao pas ko­ji ne­ma zu­be. Ali nad onim ko­ji ni­je ve­ru­ju­}i i
da­je mu po­vo­da, |a­vo ima ve­li­ku vlast. Mo­`e da ga ras­trg­ne, jer ima
zu­be i uje­da.
Is­po­vest iz­go­ni ma­gi­ju
Ako ba­ce ma­gi­ju na ~o­ve­ka ko­ji se is­po­ve­da, ni­{ta mu ne mo­gu. Jer
ka­da se ~o­vek is­po­ve­di i ima ~i­sto sr­ce, ma­go­vi ne mo­gu da do­bi­ju
sa­rad­wu od |a­vo­la da mu na­{ko­de.
Bla­to gre­ha
– Star­~e, mo­`e li ~o­vek, ko­ji se ne is­po­ve­da, u se­bi da ose­}a spo­
koj­stvo?
– Ka­ko da bu­de spo­ko­jan? Da bi ne­ko ose­tio spo­koj­stvo, mo­ra da
iz­ba­ci sve bla­to iz se­be. A to mo­`e da u~i­ni sa­mo kroz is­po­vest.
Most is­po­ve­sti
Mno­gi qu­di, iako ima­ju mno­go pro­ble­ma ko­ji su iza­zva­ni wi­ho­vim
gre­hom, ne od­la­ze kod du­hov­ni­ka, ne­go odu da se is­po­ve­da­ju psi­hi­ja­tru.
Pri­~a­ju mu svo­ju mu­ku… i, ako tre­ba da pre­|u re­ku, ba­ca­ju ih, pa se
ili uda­ve, ili iza­|u, ali gde iza­|u… Ali, ako odu kod du­hov­ni­ka na
is­po­vest, pre­}i }e jed­no­stav­no na dru­gu oba­lu pre­ko mo­sta…
Po­nov­no osva­ja­we te­re­na
Bez raz­re­{ne mo­li­tve ~o­vek bi ne­pre­sta­no imao pa­do­ve, jer |a­vo
ne gu­bi po­vod… Raz­re­{nom mo­li­tvom, me­|u­tim, pre­se­ca se |a­vo­lu
mo­gu}­nost uti­ca­ja, do­la­zi do po­nov­nog osva­ja­wa te­re­na, a on­da ~o­vek
do­bi­ja po­mo} i mo­`e da se bo­ri i da se oslo­bo­di stra­sti.
Smrt
Zar ne mo­`e ra­ni­je?
Le­ka­ri su sa­op­{ti­li star­cu da prog­no­za we­go­ve bo­le­sti ni­je do­
bra i da mu je pre­o­sta­lo jo{ naj­vi­{e ~e­ti­ri me­se­ca `i­vo­ta. Ka­da je
to ~uo, sta­rac sme­{e­}i se re­~e:
– Do­bro, zar to ne mo­`e ra­ni­je? To­li­ko me­se­ci jo{ tre­ba da
~e­kam?
Zdra­vo ostaj, jad­ni sve­te
Ma­lo pre we­go­vog upo­ko­je­wa, po­se­ti star­ca otac Te­o­klit iz ma­
na­sti­ra Di­o­ni­si­jat.
– Re­ci mi, o~e Paj­si­je, ka­ko se sa­da ose­}a{ pred ve­li­ko pu­to­va­we
na ne­be­sa?
[AQIVE POUKE 447
– O~e Te­o­kli­te, {ta da ti ka­`em? Ja ni­ka­da ni­sam igrao, ali ka­da
bih sa­da mo­gao, za­ig­ rao bih i za­pe­vao: "Zdra­vo ostaj, jad­ni sve­te".
Ne is­pla­ti se sa­da, hlad­no je
– Star­~e, ka­`u da ste re­kli da }e­te umre­ti po­sle Bo­`i­}a.
– Ma ne, ~e­do mo­je! Ne is­pla­ti se sa­da zi­mi. Hlad­no je. Osta­vi­}e­­
mo to za ka­sni­je.
Blagodat Bo`ija
Tre­ba da ski­ne­mo r|u za pro­vod­ni­ka
– Star­~e, ka­ko do­la­zi pro­sve­tqe­we Bo­`i­je?
– Ako ski­ne­mo r|u sa pro­vod­ni­ka, sta­ri ~o­vek po­sta­je do­bar pro­
vod­nik i on­da pro­la­zi bla­go­dat Bo­`i­ja i ta­ko pri­ma­mo bo­`an­sku
sve­tlost bla­go­da­ti. Ina­~e na­sta­je krat­ki spoj i bla­go­dat ne mo­`e
da dej­stvu­je.
Bla­go­dat Bo­`i­ja i su­vi ra­zum
Bla­go­dat Bo­`i­ja pri­vla­~i qu­de kao {to mag­net pri­vla­~i me­tal­ne
pred­me­te. Su­vi ra­zum je raz­mag­ne­ti­sa­ni gvo­zde­ni {tap ko­ji lu­pa po
me­tal­nim pred­me­ti­ma ne bi li se za we­ga za­le­pi­li, ali oni ume­sto
to­ga iz­mi­~u.
Bog uzi­ma od­vr­ta~
– Za­{to ~o­vek su­di o dru­gim qu­di­ma, stva­ri­ma i si­tu­a­ci­ja­ma i
to ve­o­ma br­zo?
– ^o­vek po­stu­pa sa­mo po ra­zu­mu, ra­di mu sa­mo mo­zak i on­da je re­
zul­tat ta­kav. Za one ko­ji ima­ju do­voq­no pa­me­ti, do­bro bi bi­lo da Bog
uzme od­vr­ta~. Ko­li­ko se is­pra­zni pa­met, to­li­ko se ~o­vek pre­i­spu­wa­
va bla­go­da­}u. Ka­da ka­`em pa­met, mi­slim na ~o­ve­kov sud, na ego­i­zam,
na sa­mo­u­ve­re­nost.
Ka­da sve­{te­nik odu­`i mo­li­tvu
– Star­~e, za­{to si­la­zi­te sa sta­si­de, ka­da sve­{te­nik odu­`i mo­
li­tvu?
– Si­la­zim, jer u to vre­me ka­da se sve­{te­nik mo­li, Bog sve­{te­ni­
ku {a­qe bla­go­dat Bo­`i­ju, ka­ko bi ga oslo­bo­di­la we­go­vih sla­bo­sti,
ka­ko bi mo­gao da vr­{i sve­tu Taj­nu. Ta­da ve­ru­ju­}i tre­ba usrd­no da se
mo­le ka­ko bi i oni do­bi­li bla­go­da­ti.
Zra­ke "Sun­ca"
Da­vao sam jed­no­me iko­nu, ali je on ni­je uzeo.
– Daj mi jed­nu od onih da­{~i­ca ko­je te­ste­ri­{e{. Ne ve­ru­jem u
Bo­ga. Ali u sve­ti­te­qe ve­ru­jem.
Re­koh mu:
448 STARAC PAJSIJE
– Bi­lo da je ne­ko ogle­da­lo, ili po­klo­pac od kon­zer­ve, ako na we­ga
ne pad­nu sun­~e­vi zra­ci, ne si­ja.
Bez bla­go­da­ti Bo­`i­je za­lu­tao bih i na Omo­ni­ji*
(Na pi­ta­we jed­nog mla­di­}a da li sta­rac po­se­du­je Hri­s to­vu
mo}.)
– Ja sa, ~e­do mo­je, sa­mo je­dan obi­~an ~o­vek. Mo­lim se Hri­stu i
On dej­stvu­je. Kad bi me na­pu­sti­la bla­go­dat Bo­`i­ja, iz­gu­bio bih se
i na Omo­ni­ji…
Te­le­sna qu­bav iz­van bra­ka
Kao {to se grozd po­kva­ri ka­da ga ot­ki­ne{ sa ~o­ko­ta, is­tru­li i
ne sa­zre­va, ta­ko i te­le­sna qu­bav, ako je odvo­ji{ od ta­jin­stva bra~­ne
za­jed­ni­ce, iz ko­ga se na­pa­ja bla­go­da­}u Bo­`i­jom, pre, ili ka­sni­je }e
se po­kva­ri­ti, upro­pa­sti­}e se na ovaj, ili onaj na­~in.
Du­hov­ni slat­ki­{i
(Mla­di­}u ko­ji je oku­sio ma­lo du­hov­ne ra­do­sti.)
– Po­slu­`io te Hri­stos jed­nim ra­tlu­kom iz Svo­je po­sla­sti­~ar­ni­
ce. A ima i tor­ti…
Ba­te­ri­je Sve­to­ga Du­ha
Od Pe­de­set­ni­ce, ka­da im je Hri­stos po­slao Sve­to­ga Du­ha, apo­sto­
li su ne­pre­sta­no bi­li pre­i­spu­we­ni bla­go­da­}u Bo­`i­jom. Pre to­ga su
sa­mo po­ne­kad do­bi­ja­li bo­`an­sko pro­sve­tqe­we. Bi­li su kao da su im
se pu­ni­le ba­te­ri­je, pa opet pra­zni­le. Tre­ba­lo je po­no­vo da ih pri­
kqu­~e na iz­vor (u uti~­ni­cu), da se na­pu­ne! A ka­da im je po­slao Du­ha
Sve­to­ga, vi­{e im ni­je bi­la po­treb­na… uti~­ni­ca.
Nevoqe – isku{ewa
Udar­ci is­ku­{e­wa ukla­wa­ju sve­tov­nu kr­qu{t
Ži­vot ni­je raj­ska pa­la­ta. U we­mu ima ra­do­sti, ali i `a­lo­sti.
Vas­kr­se­wu pret­ho­di Ras­pe­}e. Udar­ci is­ku­{e­wa su neo­p­hod­ni du­{i
da bi po­sta­la sjaj­na, jer is­ku­{e­wa gla­~a­ju du­{u. Kao {to bi­va sa
ho­bot­ni­com. [to je vi­{e uda­ra­mo, ona je sve ~i­sti­ja i mek­{a. Ri­ba
iz­gle­da le­pa dok pli­va u mo­ru i dok je `i­va, pa ~ak i u ri­bar­ni­ci
je le­pa sa svo­jom ra­zno­boj­nom kr­qu­{ti. Ali mo­`e da se ko­ri­sti sa­
mo on­da, ka­da se o~i­sti – po­ru­`ni spo­qa, pa po­tom is­pr­`i. Ta­ko i
~o­vek, ka­da od­ba­ci sve {to je sve­tov­no, sve­tov­nu `i­vost – kr­qu{t,
ka­da iz se­be iz­ba­ci sve ne­ko­ri­sno, on­da se "pr­`i" i tek ta­da po­sta­je
ko­ri­stan.
* To bi bi­lo isto kao kad bi Be­o­gra­|a­nin re­kao da bi za­lu­tao u Knez Mi­ha­i­lo­voj
uli­ci.
[AQIVE POUKE 449
@i­vot­ne gor­~i­ne su kao gor­ki le­ko­vi
Ži­vot je la­`an i kra­tak. Ma­lo­broj­ne su we­go­ve go­di­ne. Ali sre}­
na je okol­nost {to su ma­lo­broj­ne, jer }e br­zo pro­}i gor­~i­ne, ko­je }e
is­ce­li­ti na­{e du­{e kao gor­ki le­ko­vi. Vi­di{, le­ka­ri bo­le­sni­ci­ma,
dok jad­ni tr­pe bo­lo­ve, da­ju gor­ke le­ko­ve, jer }e im sa­mo ta­ko po­mo­}i
da ozdra­ve, a ne da­ju im slat­ke. Ho­}u da ka­`em da zdra­vqe pro­is­ho­di
iz gor­~i­ne, a i spa­se­we du­{e pro­is­ho­di iz gor­~i­ne…
Is­ku­{e­wa su an­ti­bi­o­ti­ci za bo­le­sti du­{e
Is­ku­{e­wa su po­ne­kad an­ti­bi­ot­ i­ci ko­je nam Bog da­je pro­tiv bo­
le­sti na­{e du­{e i du­hov­no nam mno­go po­ma­`e. Do­bi­je ~o­vek po­ne­ki
bla­gi {a­mar i omek­{a mu sr­ce.
Ne­vo­qe su sla­|e od si­ru­pa…
Sva­ku ne­vo­qu pod­no­si­te s ra­do­{}u. Ne­vo­qe ko­je nam na­no­se qu­di,
sla­|e su od svih si­ru­pa ko­ji­ma nas nu­de oni ko­ji nas vo­le.
Du­hov­na ra­dost je naj­bo­qi lek
Naj­bo­qi lek za sva­ku bo­lest je du­hov­na ra­dost, jer {i­ri u du­{i
bla­go­dat Bo­`i­ju. Du­hov­na ra­dost ima naj­ve­}u is­ce­li­teq­sku mo} za sve
bo­le­sti. Ona je bo­`an­ski me­lem ko­ji is­ce­qu­je ra­ne, dok ih du­hov­na
`a­lost pro­du­bqu­je…
Mno­go zdra­vqa ne ko­ri­sti
Ka­da je ~o­vek zdrav­stve­no sa­vr­{e­no do­bro, on­da ni­je do­bro. Bo­qe
je ka­da mu ne­{to fa­li. Bo­lest mi je ko­ri­sti­la to­li­ko, ko­li­ko mi
ni­je ko­ri­sti­lo sve mo­je do­sa­da­{we pod­vi­za­va­we.
Svetovni duh
Gvo­zde­na sr­ca
Po­{to su olak­{i­ce za qu­de pre­va­zi­{le sve gra­ni­ce, pre­tvo­ri­le
su se u po­te­{ko­}e. Na­mno­`i­le su se ma­{i­ne, za­ni­ma­we za ne­bit­no
pre­va­zi­{lo je me­ru, ~o­vek je po­stao ma­{i­na, pa sa­da ma­{i­ne i gvo­`|e
ko­man­du­ju ~o­ve­ku, pa za­to su i qud­ska sr­ca po­sta­la gvo­zde­na.
Me­ha­ni~­ki pod­vi­`nik
Sva­ka­ko bi i za pod­vi­`ni­ka bio bla­go­slov kad bi imao ma­lu
ma­{i­nu sa­mo da mu okre­}e bro­ja­ni­cu i jo{ jed­nog me­ha­ni~­kog pod­
vi­`ni­ka da pa­da i da se po­di­`e, da ume­sto we­ga pra­vi me­ta­ni­je, a
on da na­ba­vi do­bar me­ki du­{ek, da leg­ne i da od­ma­ra svo­je iz­mu­~e­no
te­lo. Ta­ko bi na­rav­no ugo­dio te­lu, ali du­{u bi osta­vio da osta­ne
ne­sre}­na.
Mo­na­{tvo i sve­tov­ni duh
Onaj od mo­der­nih mo­na­ha ko­ji to `e­li, mo­`e da po­dig­ne ma­na­stir
na vrh obla­ko­de­ra, ka­ko bi imao sve sve­tov­ne po­god­no­sti, da u`i­va
450 STARAC PAJSIJE
u sve­tli­ma, ili da se pop­ne na tre­}e ne­bo lif­tom, a pu­sti­wu ne­ka
osta­vi na mi­ru.
Po­uz­da­we u Bo­ga
Onaj ko se ne po­uz­ da­je u Bo­ga, ne­go pun sa­mo­u­ve­re­no­sti i sve­tov­ne
ma­{te gra­di, taj gra­di na bla­tu i od |u­bre­ta i pre ili ka­sni­je, gra­|e­
vi­na }e se sru­{i­ti i za­tr­pa­ti i we­ga i one oko we­ga.
Qu­di i |u­bre
Qu­di u sve­tu za­ni­ma­ju se za spo­qa­{wost, a unu­tra­{wost uop­{te
ne­ma­ju u vi­du. Qu­di u sve­tu ne `e­le da ima­ju |u­bre u svom dvo­ri­{tu,
pa za­to ~i­ste svo­je dvo­ri­{te. A unu­tra, u ku­}i ne­ka bu­de |u­bre­ta.
Sa dru­ge stra­ne, du­hov­ni qu­di ~i­ste unu­tra­{wost ku­}e, iz­ba­cu­ju
|u­bre i ne za­ni­ma ih {ta }e re­}i dru­gi.
Ovo­zem­ni mo­na­si
Mo­na­si ko­ji se ne­pre­sta­no ba­ve udob­nim sme­{ta­jem i sve­tov­nim
po­god­no­sti­ma, po­ka­zu­ju da su ovo­zem­ni. Ci­gla i crep, a nig­de um bo­
`an­ski.
Sve­tov­ni duh ula­zi po­la­ko
– Star­~e, za­{to ne raz­u­me­mo ko­li­ko zla na­no­si sve­tov­ni duh, pa
nas on pri­vla­~i?
– Za­to {to sve­tov­ni duh ula­zi po­la­ko, kao {to je je` u{ao u ze­~i­
ju ja­zbi­nu. U po­~et­ku je za­mo­lio ze­ca da mu do­pu­sti sa­mo da sklo­ni
gla­vu u we­go­vu ja­zbi­nu da mu ne po­ki­sne. Po­sle je za­ko­ra­~io jed­nim
no­gom, pa dru­gom i na­po­slet­ku je u{ao ceo, a svo­jim bo­dqa­ma je is­te­
rao ze­ca iz ja­zbi­ne. Ta­ko nas i sve­tov­ni duh va­ra. Mi mu ~i­ni­mo sit­ne
ustup­ke, a on }e ma­lo–po­ma­lo i da za­vla­da.
Pro­me­na ime­na
Na `a­lost qu­di ma­lo–po­ma­lo na­pu­{ta­ju i imen­da­ne i sve. Vi­di{,
i ime­na su pro­me­ni­li, da ih ne pod­se­}a­ju na sve­ti­te­qe. "Va­si­li­ka"
je po­sta­la "Vi­ki", "Zo­ja" je po­sta­la "Zo­zo". Usko­ro }e re­}i: "Da­nas je
pra­znik ~em­pre­sa, su­tra ono­ga ko­je iz­mi­slio atom­sku bom­bu, ili
fud­bal."
Sve­tov­no zna­we "isu­{u­je" ra­zum
Ne­ko de­te sa svo­jom pri­rod­nom ~i­sto­tom ra­zu­ma i sa ono ma­lo
zna­wa ko­je ima, re­}i }e ti pra­ve stva­ri. Sa dru­ge stra­ne, ne­ko ve­o­ma
obra­zo­van, ko­me je de­mon­ski uti­caj isu­{io mo­zak, re­}i }e ti sve sa­
mo bo­go­hu­qe­we.
Sve­tov­ni duh je naj­ve­}i ne­pri­ja­teq
Po­mi­sao mi ka­`e da je naj­ve­}i ne­pri­ja­teq du­{e, ve­}i ~ak i od |a­vo­
la, sve­tov­ni duh, jer slat­ko sa­da pri­vla­~i, a za­gor­~a­va u ve~­no­sti.
[AQIVE POUKE 451
Ma­te­ri­jal­na do­bra vo­de u du­hov­nu pro­past
Vi­deo sam da du­hov­na pro­past ~o­ve­ko­va do­la­zi ka­da ima ma­te­ri­jal­
nih do­ba­ra u iz­o­bi­qu. Ta­da te­{ko ose­}a pri­su­stvo Bo­`i­je i We­go­va
do­bro­~in­stva. Že­li{ li ne­ko­ga da od­vu­~e{ da­le­ko od Bo­ga? Daj mu
ma­te­ri­jal­nih do­ba­ra u iz­o­bi­qu i Bo­ga }e za­u­vek za­bo­ra­vi­ti.
Problemi mladih
Mla­di} ko­ji je hteo do­bru de­voj­ku
– Star­~e, pro­na­}i }u ne­ku do­bru de­voj­ku i o`e­ni­}u je.
– Ako svi tra­`e sa­mo do­bre de­voj­ke, {ta da ra­di­mo sa osta­li­ma?
Da ih sta­vi­mo u tur­{i­ju?
Mla­di} du­ge ko­se
Je­dan mla­di} du­ge ko­se u|e u dvo­ri­{te i upu­ti se pre­ma star­cu.
A on mu re­~e umi­qa­to se sme­{e­}i:
– Gde si, ~e­do mo­je, svu­da te tra­`im?
Mla­di} se zbu­ni jer je pr­vi put do­{ao na Sve­tu Go­ru i ne­mo­gu­}e
je da ga sta­rac po­zna­je, a jo{ ma­we da ga o~e­ku­je. Zbu­wen, ali i iz­ne­
na­|en, upi­ta:
– Za­{to me tra­`i­te? [ta sam vam po­tre­ban?
– Eto, ~e­do mo­je, hteo sam ma­lo tvo­je ko­se!!!
– [ta }e vam, star­~e, {ta bi­ste s wom ~i­ni­li?
A sta­rac sme­{e­}i se re­~e:
– Eto, ~e­do mo­je, obe­}ao sam ~u­do jed­nom }e­la­vom, pa on ja­dan
~e­ka…
Mla­di sa min­|u­{a­ma
– Star­~e, ne­ki no­se sa­mo jed­nu min­|u­{u.
– Oni ko­ji no­se jed­nu min­|u­{u su anar­hi­sti… Do­|e je­dan mo­mak
sa svo­jim ocem u mo­ju ko­li­bu, ima 22. go­di­ne, du­gu ko­su, bra­du i jed­nu
min­|u­{u u uhu. Re­koh mu:
– Ovo ti se ne sla­`e. Mno­gi vas po­gre­{no shva­ta­ju. Ja vas ne
shva­tam po­gre­{no. Oni, me­|u­tim, ne zna­ju da ste anar­hi­sti pa vas
ne raz­u­me­ju.
On iz­va­di min­|u­{u i da­de mi je.
– Od­ne­si je kod zla­ta­ra – re­koh mu – pa ne­ka vam na­pra­vi kr­
sti}.
– Dru­gi, star­~e, sta­vqa­ju min­|u­{u i u nos.
– To zna­~i da ih je |a­vo upre­gao, sa­mo se uzde ne vi­de.
Ma­tur­ski is­pi­ti u ka­fi­}u
Mno­gi na­{i mla­di da­nas ima­ju ve­o­ma ~ud­no shva­ta­we: ho­}e da bu­
du u~e­ni­ci a da ne idu u {ko­lu (pa be­`e sa ~a­so­va, {traj­ku­ju itd.),
452 STARAC PAJSIJE
ho­}e da ima­ju do­bre oce­ne bez u~e­wa, a ma­tur­ske is­pi­te ho­}e da po­la­
`u u ka­fi­}u.
Te­{ka od­lu­ka
– Star­~e, raz­mi­{qam o to­me da se za­mo­na­{im, ali ne­pre­sta­no
me­wam mi­{qe­we.
– Ko­ji si raz­red?
– Dru­gi li­ce­ja,* ali ne `e­lim da stu­di­ram.
– Ne `e­li{ da stu­di­ra{? On­da }u re­}i tvo­me ocu da ti ku­pi ko­
ze, da ti na­ba­vi ov­~ar­skog psa da ih ~u­va, pa da ~u­va{ ov­ce. Do­pa­da
li ti se to? Gle­daj da stu­di­ra{, ili da na­u­~i{ ne­ki za­nat.
Porodica
Sa­vet za brak
– Star­~e, jed­na mo­ja po­zna­ni­ca je u ve­zi sa ne­kim i raz­mi­{qa o
bra­ku.
– Da li i on o to­me raz­mi­{qa, da li to `e­li?
– E, ma­lo…
– Da bi se ne­ko o`e­nio ma­lo, tre­ba to da `e­li mno­go.
Po­{tuj­mo ro­di­te­qe
U pot­pu­no­sti ne­do­sta­je po­{to­va­we. I vi­di {ta se sa­da de­{a­va!
Ro­di­te­qe sme­{ta­ju u sta­ra~­ke do­mo­ve. Ne­ka­da su i vo­lo­ve ~u­va­li do
smr­ti. Ni­su ih kla­li jer su go­vo­ri­li: "Od wih smo je­li hleb."
Du­hov­ni po­sred­nik
– Star­~e, ko­je kwi­ge mo­gu da po­mog­nu su­pru­`ni­ci­ma?
– Ono {to po­ma­`e bra~­nom pa­ru je da sva­ko od wih ne oprav­da­va
sa­mo­ga se­be. Ako sa­mi se­be oprav­da­va­ju, ko­li­ko god du­hov­nih kwi­ga
da pro­~i­ta­ju, ni­{ta im ne ko­ri­sti. Ako ima­ju do­bru vo­qu, ako ima­ju
du­hov­ni­ka ko­ga }e slu­{a­ti, ne­}e ima­ti pro­ble­ma. Bez du­hov­nog po­
sred­ni­ka se ne mo­`e…
Slu­`av­ka i no­sa~…
– Star­~e, {ta naj­vi­{e ve­zu­je mu­`a i `e­nu?
– Za­hval­nost. Jed­no dru­go vo­le za­to {to se me­|u­sob­no da­ri­va­ju.
Že­na da­ri­va mu­`u po­ve­re­we, oda­nost, po­slu­{nost. Mu` da­ri­va `e­ni
si­gur­nost da mo­`e da je za­{ti­ti. Že­na je go­spo­da­ri­ca ku­}e, ali i ve­
li­ka slu­`av­ka. Mu` je upra­vqa~ ku­}e, ali i no­sa~…
Da li da de­te­tu da­mo dva ime­na?
– Star­~e, da li je is­prav­no da se na kr­{te­wu da­ju dva ime­na de­
te­tu?
* Dru­gi raz­red li­ce­ja je kod nas tre­}i raz­red gim­na­zi­je.
[AQIVE POUKE 453
– Ako je u pi­ta­wu sva­|a me­|u su­pru­`ni­ci­ma i da se zbog to­ga raz­
ve­du, ne­ka se da­ju i tri ime­na. Iako su od le­pih ime­na da­nas sva­{ta
na­pra­vi­li… Vi­ki, Pe­pi, Mi­mi…
Duhovni oci
Ota~­ki vi­ta­mi­ni
Ne­ma po­tre­be da po­se­du­je­mo ve­li­ko zna­we da bi­smo ste­kli bla­
go­~e­sti­vost. ^i­taj­te Oce, ma­kar je­dan, ili dva re­da dnev­no. To su
vi­ta­mi­ni za ja­~a­we.
Ota~­ko si­to
Raz­ne bo­go­slov­ske te­o­ri­je pro­sej­te kroz ota~­ko si­to. Tre­ba da ih
pro­se­je­te i {to god je |u­bre, ili me­ki­we, da ba­ci­te. Po­sto­ji ba­kar­no,
bron­za­no i zlat­no si­to. Ba­kar­no si­to jo{ mo­`e bi­ti do­bro i lo­{e,
bron­za­no mo­`e bi­ti do­bro ili lo­{e, a zlat­no mo­`e da bu­de od 12 ka­ra­
ta i od 24 ka­ra­ta. I osta­la se ko­ri­ste, ali vi uvek bi­raj­te zlat­no.
Na ple­}i­ma du­hov­ni­ka
Oni ko­ji se jed­no­stav­no i s po­ve­re­wem pre­pu­ste svom du­hov­nom
ocu, ko­ra­~a­ju sa ve­li­kom si­gur­no­{}u i od­mor­no, jer se na­la­ze na ple­­
}i­ma svo­ga star­ca, pa ra­do­sno do­spe­va­ju u raj.
Duhovno borewe
Lu­da `i­ca
Da bi ~o­vek na­pre­do­vao, tre­ba da ima lu­du… `i­cu, u do­brom
smi­slu. Pre­ma to­me ka­ko }e is­ko­ri­sti­ti tu lu­du `i­cu, po­sta­}e ili
sve­ti­teq, ili ju­nak. Ali ako ne do­bi­je po­mo}, pa za­stra­ni, mo­`e da
po­sta­ne zlo­~i­nac. ^o­vek ko­ji ne­ma lu­du `i­cu ne mo­`e da po­sta­ne ni
sve­ti­teq, ni ju­nak. Za­to je po­treb­no da ukqu­~i mo­tor da ra­di, sr­ce
tre­ba da po­lu­di.
Mu­ve i de­mo­ni
Ka­da je ka­zan na va­tri i ka­da vri, mu­ve mu ne pri­la­ze. Ali, ka­da
se sklo­ni s va­tre, one upa­da­ju unu­tra. Isto se de­{a­va i sa du­{a­ma:
{to su bli­`e du­hov­ni­ku i Taj­na­ma, de­mo­ni ih po­sma­tra­ju iz­da­le­ka,
ali ka­da se uda­qe…
Pra­zne ba­te­ri­je
Po­sle Bo­`i­}a jed­na gru­pa po­klo­ni­ka po­se­ti star­ca.
– [ta je bi­lo, ju­na­ci? [ta se do­ga­|a?
– Eto, star­~e, is­pra­zni­le se ba­te­ri­je!
– Iz­gle­da da ste se sa­da za Bo­`i} naj­e­li mno­go svi­we­ti­ne, pa su
vam se za­to is­pra­zni­le ba­te­ri­je. Sna­{lo vas je ono {to i ko­ko­{ku,
ka­da mno­go je­de, pa se ugo­ji. Ne mo­`e da po­le­ti pa je la­ko uhva­te.
454 STARAC PAJSIJE
Du­hov­ni slat­ki­{i
– Star­~e, za­{to ne ose­}am sve­to Pri­~e­{}e kao kad sam bio ma­
li?
– Ako ima{ de­cu, mo­`e{ to la­ko raz­u­me­ti. Otac da­je ma­loj de­ci
slat­ki­{e. Ka­sni­je, ka­da po­ra­stu, mo­ra­ju sa­ma da ih ku­pe. Ta­ko i Bog u
po­~et­ku da­ri­va bla­go­dat Svo­ju. Ka­sni­je, me­|u­tim, tra­`i od nas li~­nu
bor­bu, ka­ko bi­smo ose­ti­li sve­to Pri­~e­{}e.
Pro­daj svo­je stra­sti
– Star­~e, za­{to mno­me vla­da­ju stra­sti?
– Ako ~o­vek da­je po­vo­da ku­{a­~u, wi­me za­vla­da­ju stra­sti. Ono {to
Bog `e­li, {to je te­bi na ko­rist, to je da svo­je stra­sti ba­ci{ |a­vo­
lu u li­ce. Zna­~i, da pro­tiv we­ga okre­ne{ svoj gnev, svoj inat itd.
Ili, naj­bo­qe pro­daj "po­kva­re­wa­ku" svo­je stra­sti i sa nov­cem ko­ji
do­bi­je{, ku­pi ka­me­we da mo­`e{ da ga ba­ca{ na we­ga, ka­ko ti se ne
bi pri­bli­`io.
Sru­{i­mo pr­qa­vu ku­}u
Kao {to svi­wa, ka­da ne na­|e bla­to, za­grok­}e i ode, ta­ko i |a­vo ne
pri­la­zi sr­cu ko­je ne­ma mu­qa. [ta }e mu sr­ce ~i­sto i smi­re­no? Ako,
da­kle, vi­di­mo da je na­{a ku­}a – na­{e sr­ce – pr­qa­va i da u woj bo­ra­
vi na{ ne­pri­ja­teq, tre­ba od­mah da je sru­{i­mo, ka­ko bi oti­{ao zli
sta­nov­nik, to jest "ne­va­qa­lac".
\a­vo­lo­ve te­le­graf­ske po­ru­ke
Tre­ba da bu­de­mo opre­zni ka­ko ne bi­smo pri­ma­li lu­ka­ve |a­vo­lo­ve
te­le­graf­ske po­ru­ke, ka­ko ne bi­smo oskrv­nu­li "Hram sve­to­ga Du­ha" i
ka­ko se ne bi uda­qi­la bla­go­dat Bo­`i­ja, a po­sle­di­ca sve­ga to­ga mo­`e
bi­ti da sa­mi bu­de­mo oskrv­nu­ti.
Du­hov­ni ba­last
Ka­da bi ~o­vek znao svo­ju unu­tra­{wu ru­`no­}u, ne bi te­`io za spo­qa­
{wim le­po­ta­ma. Du­{a u se­bi ima to­li­ko mr­qa, to­li­ko pr­qav­{ti­ne, a
mi gle­da­mo svo­ju ode­}u… Ali, ako ~o­vek ne­ma u vi­du du­hov­ni ba­last
ko­ji po­sto­ji u we­mu, e, on­da gle­da si­ste­mat­ski da uklo­ni i naj­ma­wu
mr­qu sa spo­qa­{wo­sti!
Tre­ba da raz­bi­je­mo svo­ju du­hov­nu "qu­sku"
Svi oni ko­ji ose­}a­ju spo­koj­stvo u tvar­no­me sve­tu, sli~­ni su be­slo­
ve­snim pti­}i­ma ko­ji ne kqu­ca­ju u ja­je­tu da raz­bi­ju qu­sku i iza­|u na­
po­qe, ra­du­ju se sun­cu – ne­be­skom le­tu u raj­sko­me `i­vo­tu, ne­go osta­ju
ne­po­mi~­ni i umi­ru u qu­sci.
Du­hov­na o{tri­na
Ka­da mo­nah du­hov­no one­mo­}a, ~i­me da dir­ne mir­ja­ni­na? Isto kao
{to al­ko­hol, ako osta­vi­mo bo­~i­cu otvo­re­nu, iz­gu­bi svo­ju o{tri­nu.
[AQIVE POUKE 455
Vi{e ni bak­te­ri­je ne ubi­ja, ne mo­`e ni da se za­pa­li… Ta­ko i mo­
nah, ako ne pa­zi, mo­`e da ote­ra bla­go­dat Bo­`i­ju i po­tom ima sa­mo
shimu.
R|a­vi sta­nar
Sta­ri ~o­vek je r|a­vi sta­nar u na­ma i, ka­ko bi oti­{ao, tre­ba da
po­ru­{i­mo ku­}u i da po~­ne­mo da po­di­`e­mo no­vu gra­|e­vi­nu, no­vog
~o­ve­ka.
Od sta­re har­ti­je na­pra­vi­mo ~i­ste pa­pir­ne ubru­se
^o­vek ko­ji pa­zi i odr­`a­va svo­ju ~i­sto­tu, za­dr­`a­va bla­go­dat Bo­`i­
ju. Ta­ko sve vi­di ~i­sto, a ne­~i­sto ~i­ni vred­nim. Sve pre­tva­ra u do­bro
u svo­joj du­hov­noj fa­bri­ci. Sta­ru i pr­qa­vu har­ti­ju pre­tva­ra u ~i­ste
pa­pir­ne ubru­se, le­pak, sve­ske itd. Od po­lo­mqe­ne bron­ze pra­vi sve}­
wa­ke, ma­nu­a­le i dru­go. Sa dru­ge stra­ne, ~o­vek, ko­ji pri­ma lu­kav­stvo
i ono {to je do­bro pre­tva­ra u zlo, kao fa­bri­ka ko­ja pra­vi oru`­je i
od zla­ta ~ak pra­vi met­ke i to­pov­sku |u­lad…
Bez­vred­na {ti­va
Bu­di opre­zan: ne­moj u slo­bod­no vre­me da ~i­ta{ bez­vred­na {ti­
va. Ne­ka {ti­va su kao da je­de{ bun­de­ve, kao da u sla­mi tra­`i{ zr­no
`i­ta. Ne­ki ka­`u: "Da, ali to me od­ma­ra." Ali, ka­ko te od­ma­ra, du­{o
kr­{te­na, ka­da ti za­mu­}u­je mo­zak i ka­da te od to­ga bo­le o~i… Po
ono­me {ta ~o­vek ~i­ta, mo­`e{ da vi­di{ u ka­kvom je sta­wu we­go­va
du­hov­nost. Ako je isu­vi­{e na­klo­wen sve­tu, ~i­ta­}e be­stid­ne ~a­so­pi­
se. Ako je sa­mo ma­lo sklon sve­tu, ~i­ta­}e ne­{to ma­we pr­qa­vo, na pri­
mer, no­vi­ne. Ako je sklon du­hov­no­sti, ~i­ta­}e ota~­ke kwi­ge, ili bar
crkvenu {tam­pu, itd.
Du­{ev­nu wi­vu tre­ba ob­ra­|i­va­ti
Ako se ~o­vek po­za­ba­vi neo­bra­|e­nom wi­vom svo­je du­{e, iz ko­re­na
}e i{­~u­pa­ti sve tr­we we­nih stra­sti i na we­go­vo }e me­sto po­sa­di­ti
vr­li­ne. Taj po­sao je, me­|u­tim, ve­o­ma na­po­ran i za we­ga je po­treb­no
mno­go vo­qe i str­pqe­wa.
Sa­bi­ra­we uma
^o­ve­kov um je kao ma­lo de­te, ko­je od­la­zi ne­gde da se igra i ~im
mu se do­pad­ne me­sto, na­vik­ne se i ne­pre­sta­no ta­mo od­la­zi. Ta­ko i
~o­vek, ka­da je ob­u­zet mno­go­broj­nim te­ma­ma, osim du­hov­nim, i ima
mno­go `i­vot­nih bri­ga, sa­svim je pri­rod­no da se we­gov um stal­no ti­
me ba­vi.
Sa­mo­po­zna­we
Onaj ko ~i­ni ono {to je po­treb­no ka­ko bi po­znao sa­mo­ga se­be, pod­
se­}a na ono­ga ko­ji ko­pa du­bo­ko i na­la­zi ru­de u du­bi­ni ze­mqe. [to
du­bqe ko­pa u upo­zna­va­wu sa­mo­ga se­be, to­li­ko se­be vi­di ni­`im od osta­
456 STARAC PAJSIJE
lih i smi­ra­va se, ali ru­ka Bo­`i­ja ga ne­pre­sta­no uz­vi­su­je… Sa dru­ge
stra­ne, onaj ko to ne ~i­ni, ne­pre­sta­no skri­va svo­je sme­}e…
Ru­ko­de­qe ko­je ni­ka­da ni­je za­vr­{e­no
Po­ka­ja­we je ru­ko­de­qe ko­je se ni­ka­da ne za­vr­{a­va i ko­je do­no­si
du­{i bo­`an­sku ute­hu.
Molitva
Me­ri se kva­li­tet mo­li­tve
Na Sve­toj Go­ri su ne­gde pra­vi­li li­ti­ju zbog su­{e, ali ume­sto
da pad­ne ki­{a, iz­bio je po­`ar! Ne­ma li­ti­je ako se ne ho­da. Tre­ba se
po­mu­~i­ti.
Ra­fa­li pre spa­va­wa
– Star­~e, uve­~e ka­da se vra­tim s po­sla, po­span sam i ne­mam vo­qe
ni za {ta, ~ak ni za mo­li­tve pre spa­va­wa. [ta da ra­dim?
– Voj­ni­ci spa­va­ju ka­da su umor­ni. Ali pre ne­go {to za­spu, is­pa­le
ne­ko­li­ko ra­fa­la u va­zduh, ka­ko bi ne­pri­ja­teq mi­slio da su na­po­qu i
da se ve­se­le. Po­{to is­pa­le ne­ko­li­ko ra­fa­la, leg­nu da spa­va­ju. Isto
tre­ba i ti da ra­di{: ba­ci po­gled u ne­ku kwi­gu, iz­go­vo­ri mo­li­tvu i
le­zi da spa­va{.
Mo­li­tve­ni auto­bus
– Star­~e, ka­ko tre­ba da se mo­lim za upo­ko­je­ne?
– Ka­ko se ti mo­li{?
– Pa eto, star­~e, ka­`em "Go­spo­de, po­da­ri po­koj du­{i slu­gi Svo­me
Di­mi­tri­ju."
– Da, do­bro to ka­`e{. Ali, re­ci ova­ko: "Go­spo­de, po­da­ri po­koj du­
{i slu­gi Svo­me Di­mi­tri­ju, i svim osta­lim Di­mi­tri­ji­ma." Auto­bus
ide ku­da ide, pa da ne ide pra­zan.
Svet go­ri!
Svet go­ri! Shva­ta­te li? Mno­go je is­ku­{e­wa pa­lo na svet. \a­vo je
to­li­ki po­`ar na­pra­vio da ga ne bi uga­si­li ni svi va­tro­ga­sci na sve­
tu. Du­hov­ni po­`ar! Ni­{ta vi­{e ni­je osta­lo. Pre­o­sta­lo nam je sa­mo
da se mo­li­mo da se Bog sa­`a­li na nas.
Ka­ko tre­ba da se mo­li­mo?
– Star­~e, ka­ko tre­ba da se mo­li­mo?
– Tre­ba da ose­}a{ da si ti ma­lo de­te, a Bog da je tvoj otac. Po~­ni
da ga mo­li{. Ako po­ne­kad za­tra­`i{ i ne­ku glu­post, ni­{ta ne bri­ni,
ne­}e se qu­ti­ti… Po­da­ri­}e ti ono {to je za te­be naj­bo­qe. To je kao
ka­da de­te tra­`i od svo­ga oca da mu ku­pi mo­tor, jer ve­ru­je da je od­ra­
slo, a we­gov otac, po­{to se bo­ji da se de­te­tu ne do­go­di ne­{to r|a­vo,
mo­`e da ote­`e, ali mu na­po­slet­ku ku­pi auto­mo­bil.
[AQIVE POUKE 457
Su­{a i du­hov­ni po­`ar
Mo­li­tva smi­re­nog ~o­ve­ka sa­bi­ra obla­ke, ka­da vla­da su­{a. I uvek
ka­da se mo­li­mo za ki­{u ko­ju }e po­sla­ti Bog, mo­li­mo se da ta ki­{a
ima du­hov­no dej­stvo, ka­ko bi uga­si­la du­hov­ni po­`ar ko­ji je po sve­tu
ras­pa­lio |a­vo ka­ko bi spa­lio du­{e.
Smirewe
Do­bra vo­qa
De­{a­va se da pro­po­ve­da­mo ne­kom ~o­ve­ku, ka­`e­mo mu dve–tri du­hov­
ne re­~i i on se pre­o­bra­ti. Po­sle ka­`e­mo: "A! Spa­sao sam jed­no­ga ~o­ve­
ka." Ja ve­ru­jem da bi se ~o­vek, ko­ji ima do­bre vo­qe i do­bro­te u se­bi,
pre­ob­ ra­tio isto ta­ko i od me­dve­da, ili li­si­ce, ili bi­lo ~e­ga dru­gog,
ako ga ne bi­smo mi pre­o­bra­ti­li. ^u­vaj­mo se la­`nog mi­si­o­na­re­wa.
Pa­met u fri­`i­de­ru
\a­vo ne lo­vi iz­gu­bqe­ne, ne­go lo­vi pa­met­ne, one ko­ji su bli­ski Bo­
gu i mo­gu da ~i­ne ~u­da. Od wih od­u­zi­ma uzda­we u Bo­ga i po­~i­we da ih
mu­~i sa­mo­po­u­zda­wem, lo­gi­kom, su­dom i raz­mi­{qa­wem. Za­to tre­ba pa­
met da sta­vi­mo u fri­`i­der, sve dok nam je Bog ne vra­ti osve­{ta­nu.
Sla­vu­ji i ko­ko­{ke
Smi­re­ni qu­di su kao sla­vu­ji ko­ji se kri­ju po ja­ru­ga­ma i se­ju sla­
dost u du­{e qu­di svo­jom umil­nom pe­smom, sla­ve­}i da­wu i no­}u Stvo­
ri­te­qa sve­ta, a gor­di se po­na­{a­ju kao ko­ko­{ke ko­je ner­vi­ra­ju svet
svo­jim ko­ko­da­ka­wem, kao da je ja­je ko­je su sne­le ve­li­ko kao ce­la na­{a
pla­ne­ta.
Lud Hri­sta ra­di (ju­ro­div)
Onaj ko po­stu­pa su­prot­no ra­zu­mu (lud Hri­sta ra­di – ju­ro­div), ima
vi­{e ra­zu­ma od svih fi­lo­zo­fa na sve­tu, jer fi­lo­zo­fi su za­ve­de­ni
is­pra­znim sve­tom i we­go­vom sla­vom, a lud Hri­sta ra­di po­sti­gao je
to­li­ko da `i­vi skri­va­ju­}i se iza svog sve­tog li­ce­mer­ja; on je da­kle
po­be­gao iz li­ce­mer­ja ovo­ga sve­ta i pro­ni­kao u isti­nu.
Bla­`e­ni lu­di Hri­sta ra­di (ju­ro­di­vi)
Bla­`e­ni svi oni ko­ji se pra­ve lu­di i na taj na­~in su sa­~u­va­li
svo­je du­hov­no bo­gat­stvo.
Mo} smi­re­wa
Smi­re­we ima ve­li­ku mo} i uni­{ta­va |a­vo­la. To je za |a­vo­la naj­
ve­}i uda­rac… Jed­nom je je­dan pod­vi­`nik pri­si­lio "po­kva­re­wa­ka" da
ka­`e "Svja­ti Bo­`e…" Mo­rao je da ka­`e: "Svja­ti Bo­`e, Svja­ti Kr­jep­
ki, Svja­ti Be­smjert­ni". Ni­je re­kao "po­mi­luj nas". Ka­`i "po­mi­luj nas"!
Ni­{ta. Da je to re­kao, po­stao bi an­|eo. "Po­kva­re­wak" ka­`e sve, ali
"po­mi­luj nas" ni­ka­ko, jer za to je po­treb­no smi­re­we.
458 STARAC PAJSIJE [AQIVE POUKE 459

Ne tre­ba da ima­mo svo­ju vo­qu Ne­zre­la smo­kva

Du­{a tre­ba da se o~i­sti i da do­ve­de svo­ju vo­qu do nu­le. Kao {to
Ame­ri­kan­ci, ka­da ho­}e da lan­si­ra­ju ra­ke­tu sa ze­mqe, bro­je una­zad,
10, 9, 8, 7, 6, … 1, 0 i lan­si­ra­ju ra­ke­tu, ta­ko smo i mi do­spe­li do nu­le
i, po­{to vi­{e ne­ma­mo svo­je vo­qe, mo­`e­mo da se uz­vi­si­mo.
^o­vek do­bi­ja po­mo} od ~o­ve­ka
– Star­~e, ka­ko ~o­vek da zna da li je ne­{to lo­{e kre­nu­lo u we­go­
vom pod­vi­za­va­wu zbog ku­{a­~a, ili zbog ne­pa­`we?
– Tre­ba da pi­ta… Ja uvek pi­tam ako imam li~­ni pro­blem. Svo­je
re­{e­we, ~ak i da je naj­mu­dri­je, sma­tram naj­ve­}om glu­po­{}u, ka­da se
ra­di o ne­kom mom li~­nom pro­ble­mu… Ko­li­ko god da je ~o­vek du­hov­no
zreo, ne mo­`e sa­mo­me se­bi da pru­`i spo­koj­stvo, jer Bog `e­li da ~o­vek
po­ma­`e ~o­ve­ku i da ~o­vek is­pra­vqa ~o­ve­ka. Ta­ko je ustro­jio do­bri
Bog, ka­ko bi se ~o­vek smi­ra­vao…
Sta­rost smi­ra­va ~o­ve­ka
Ko­li­ko se ~o­vek smi­ra­va u sta­ro­sti! Sta­ri qu­di po­la­ko gu­be sna­
gu i li­~e na osta­re­log so­ko­la. Ka­da so­ko osta­ri, opad­ne mu per­je, a
kri­la mu iz­gle­da­ju kao ~e­{aq sa po­lo­mqe­nim zup­ci­ma.
Mo­nah po­~et­nik ko­ji se odva­ja od bra­ti­je da bi po­stao pod­vi­`nik,
li­~i na ne­zre­lu smo­kvu, ko­ja se ot­ki­ne sa sta­bla, ali iz we jo{ ka­pqe
mle­ko: o~i­gled­no je da joj je mle­ko jo{ po­treb­no.
Ozon­ska ru­pa
– Star­~e, {ta }e bi­ti sa ozon­skom ru­pom?
– Bi­}e­mo ma­lo str­pqi­vi, sve dok ta­mo go­re ne odu na­u~­ni­ci sa
pet ki­la gip­sa i ne za­gip­su­ju ru­pu!
Da, ne­ka odu da za­tvo­re one ru­pe go­re… Vi­de­}e da je Bog stvo­rio
sve ta­ko do­bro, u ta­kvom sa­gla­sju i re­}i }e: "Bla­go­slo­vi, mi to ni­
smo do­bro u~i­ni­li." Mo­li­te se da se za­tvo­ri ru­pa ko­ja se otvo­ri­la u
at­mos­fe­ri.

Razno
Du­hov­ni ben­zin
– Star­~e, ose­}am ve­li­ku ne­si­gur­nost, te­sko­bu.
– Osi­gu­raj se, ~e­do mo­je, kod Bo­ga. Zar zna{ je­di­no za osi­gu­ra­we
auto­mo­bi­la? Po­sto­ji li ve­}a si­gur­nost od uzda­wa u Bo­ga? Ka­da se
~o­vek po­uz­da u Bo­ga, ne­pre­sta­no od Bo­ga do­bi­ja "su­per" go­ri­vo… i we­
gov du­hov­ni mo­tor ni­ka­da ne sta­je: ne­pre­sta­no ra­di.
Du­{a i ~a­sov­ni­~ar
– Star­~e, ku­da od­la­zi du­{a, ka­da ode iz te­la?
– Od­la­zi pra­vo u ru­ke ~a­sov­ni­~a­ra! Ku­da ide sat, ka­da se po­kva­ri?
Ne ide li kod ~a­sov­ni­~a­ra? E, a du­{a od­la­zi u ru­ke Bo­`i­je!
Va­si­o­na i ~o­ve­ko­va sa­vest
– Star­~e, ko­li­ko vas uma­ra­ju ovi po­se­ti­o­ci Sve­te Go­re ko­ji ne­pre­
sta­no do­la­ze i od­la­ze?
– Re­}i }u vam. Du­hov­ni raz­go­vo­ri ne uma­ra­ju. Zlo je ka­da po~­nu da
po­sta­vqa­ju be­smi­sle­na pi­ta­wa. Obra­zo­va­ni qu­di, pa ti ka­`u: "U ka­
kvom su od­no­su va­si­o­na i ~o­ve­ko­va sa­vest?" Haj­de sa­da, da iz­vu­~e­mo
za­kqu­~ak! On­da im ka­`em:
– Imam ka­fe i ku­ti­ju–dve aspi­ri­na. Po­se­di­te ma­lo na pri­pe­ci,
pa }e­mo re­{i­ti to pi­ta­we. Vi­di­te, po­treb­no je da ima­mo i ka­fu i
aspi­ri­ne.
 Georgije Krustalakis
profesor pedagogije
na Filosofskom fakultetu u Atini

STA­RAC POR­FI­RI­JE
du­hov­ni otac i u~i­t eq
 463

Prva glava
KAKO PROTI^E NA[ VEK
Su­ze su mi hleb dan i no}.., {to si klo­nu­la du­{o mo­ja,
i {to si `a­lo­sna? (Ps. 42; 3, 5)

Mi, put­ni­ci sa­vre­me­nog `i­vo­ta, ho­da­mo `a­lo­sno i klo­nu­lo po

su­voj pu­sti­wi na­{eg ve­ka. Mi lu­ta­mo sve­tom ta­me i uni­{te­wa. Ko­
ra­~a­mo do­li­nom sva­ko­dnev­nog pla­~a, po­sred se­na smrt­no­ga, ze­mqom
su­hom, `ed­nom i bez­vod­nom (Ps. 63; 1).
Onaj ko ide po ta­mi ne zna ku­da ide (Jn. 12; 35). To je ~o­vek ko­ji je
iz­gu­bio svo­ju du­hov­nost, ~o­vek po­mra­~e­nih mi­sli (Ef. 4; 18).
Mi, qu­di bez du­hov­ne ori­jen­ta­ci­je, `i­ve­}i u ta­mi ne­zna­wa, otva­
ra­mo svo­je du­{e za po­u~­nu i du­{e­ko­ri­snu re~ na­{eg du­hov­nog oca,
star­ca Por­fi­ri­ja.
"Qu­bi­te Hri­sta... Hri­stos je sve, iz­vor `i­vo­ta. Sve je u Hri­stu
pre­kra­sno. Da­le­ko od Hri­sta – tu­ga, me­lan­ho­li­ja, ra­stroj­stvo, se­}a­we
na `i­vot­ne tra­u­me, po­ti­{te­nost i ne­mir­ne tre­nut­ke."
Po­ku­{aj­mo da se mi­sa­o­no pre­ne­se­mo u dru­gi, du­hov­ni svet, da­le­ko
od na­{e sva­ko­dnev­ne po­vr­{no­sti, od pro­za­i~­nog `i­vo­ta, od "ne­ma­{to­
vi­tih tre­nu­ta­ka", u ne­ki dru­gi svet, gde kroz sve­{te­ne uspo­me­ne i na­
preg­nu­te `i­vot­ne opi­te na­sto­ji­mo da se pri­bli­`i­mo pre­po­dob­nom
li­ku star­ca Por­fi­ri­ja i da raz­um ­ e­mo we­go­vu po­u~­nu re~.
Mi `i­vi­mo u vre­me ~i­ja su ka­rak­te­ri­sti­ka na­gli i du­{e­gub­ni stre­
so­vi ko­ji ~o­ve­ka gu­ra­ju ka od­ri­ca­wu od `i­vo­ta. Na­{a epo­ha je pe­ri­od
ve­li­kih kon­tra­sta i pro­ti­vu­re~­no­sti, u ko­jem je ~o­vek pre­`i­veo naj­
tra­gi~­ni­ja ose­}a­wa `i­vo­ta. Ve­li­ke dru­{tve­ne i kul­tur­ne pro­me­ne tog
pe­ri­o­da stva­ra­ju sa­vre­me­nom ~o­ve­ku te­{ko re­{i­ve pro­ble­me pri­la­go­
|a­va­wa no­vim `i­vot­nim uslo­vi­ma, ko­ji is­kr­sa­va­ju to­kom we­go­vog ho­da
(po `i­vo­tu). Na­{e da­na­{we dru­{tvo je pre­vas­hod­no an­ti­pe­da­go­{ko.
Ono se uob­li­~a­va i po­kre­}e spe­ci­jal­nim me­ha­ni­zmi­ma i me­to­di­ma
"mar­ke­tin­ga", svo­je­vr­snog svet­skog ido­la i ne­kog ~o­ve­ko­i­do­la, pa­to­
lo­{ki ne­nor­mal­nog, ko­ji iz­o­pa­~u­je isti­nu o `i­vo­tu, ~o­ve­ku, sve­tu i
Bo­gu. Ta­ko uglav­nom mlad ~o­vek vi­di isti­nu kroz za­ma­gqe­no sta­klo,
u za­go­net­ka­ma, i for­mi­ra svo­je­vr­sni, po­gre­{an i u ve­}i­ni slu­~a­je­va
ko­smo­lo­{ki i an­tro­po­lo­{ki po­gled na svet. Usled to­ga, od­go­vo­ri ko­
je on da­je o po­sto­je­}im ve­li­kim pro­ble­mi­ma po­ka­zu­ju se kao ne­pot­pu­
ni i po­gre­{ni, zbog ~e­ga vo­de ka mra~­nom i ne­is­prav­nom usme­re­wu.
Na­{e sa­da­{we dru­{tvo je obo­go­tvo­ri­lo ma­{i­nu i po­sta­lo je wen
rob. Ka­ko pri­me­}u­je bla­`e­ni sta­rac Paj­si­je Sve­to­go­rac: "Umno­`ile
464 GEORGIJE KRUSTALAKIS
su se ma­{i­ne, umno­`i­le su se bri­ge, one su od ~o­ve­ka na­pra­vi­le ma­
{i­nu, i da­nas ma­{i­ne i gvo­`|e ko­man­du­ju ~o­ve­kom, zbog ~e­ga je i
~o­ve­ko­vo sr­ce po­sta­lo gvo­zde­no."
Na­{e dru­{tvo je, osim to­ga, obo­go­tvo­ri­lo i na­u­ku i lo­gi~­ko mi­
{qe­we. Ono je po­sta­lo po­tro­{a~­ko dru­{tvo, dru­{tvo an­ta­go­ni­za­ma
i isto­vre­me­no, dru­{tvo ma­skul­tu­re, otu­|e­wa i po­ti­{te­no­sti. To dru­
{tvo bo­le­snog "du­hov­nog" pro­fi­la ne­ga­tiv­no uti­~e na ~o­ve­ka i gu­ra
ga na {i­rok put ko­ji vo­di u pro­past (Mt; 7; 13). Svo­jim pro­gla­si­ma i
pod­sti­ca­ji­ma ono se obra­}a in­stink­tiv­nim po­tre­ba­ma pre­vas­hod­no
mla­dog ~o­ve­ka. Pod­sti­~e ne­sve­sne obla­sti we­go­ve psi­he, nu­di mu ~ud­
ne na­~i­ne `i­vo­ta, su­ge­ri­{e ide­je, stva­ra u we­mu dru­go­ra­zred­ne iz­mi­
{qe­ne po­tre­be, od­ga­ja i pod­gre­va ras­po­lo­`e­we sa­mo­za­qu­bqe­no­sti i
sa­mo­za­do­voq­stva, pre­o­bra­`a­va ga u "po­tro­{a~­ku `i­vo­ti­wu" usme­re­nu
ka spo­qa­{wem i bez unu­tra­{weg mo­ral­nog ot­po­ra.
Ta­ko ~o­vek bi­va iz­gu­bqen usred vre­ve sa­vre­me­nog `i­vo­ta, sve­sno
se po­ko­riv­{i raz­li­~i­tim osu­je­}e­wi­ma we­go­ve glav­ne na­de u uz­di­za­
we sop­stve­ne du­hov­no­sti. U po­ku­{a­ju da sa­vla­da po­sto­je­}u pra­zni­nu
on }e la­ko skli­znu­ti na raz­li­~i­te pu­te­ve ko­ji vo­de u "sve­ti­li­{ta"
mno­gih je­re­si, sa­vre­me­nih re­li­gi­ja uglav­nom azij­skog po­re­kla, an­ti­
hri­{}an­skih po­kre­ta i me­|u­na­rod­nih to­ko­va, pa­ra­psi­ho­lo­{kih gru­pa
ezo­te­ri­zma i me­di­ta­ci­je ko­je pred­la­`u "je­din­stve­no re­{e­we (oslo­bo­
|e­we)". Me­|u­tim, ~o­ve­ka i ta­mo o~e­ku­je po­met­wa i o~a­ja­we.
U toj tra­gi~­noj epo­hi otu­|e­wa, na­ra­sta­ju­}eg kri­mi­na­la, po­ti­{te­
no­sti, usa­mqe­no­sti, izo­la­ci­je, u tom pe­ri­o­du sme­{e ide­ja, kra­ha qud­
skih na­da i uni­`a­va­wa ~o­ve­ko­ve vred­no­sti, po­sto­ji sa­mo je­dan pra­vi
iz­laz: obra­}a­we ka Hri­stu, Ko­ji je sve – Sve­tlost i Ži­vot sve­ta.
Da­kle, u tom pe­ri­o­du an­ti­du­hov­no­sti a u ci­qu na­{eg do­se­za­wa
spa­so­no­snog obra­}a­wa ka Sve­tlo­sti Ži­vo­ta, ume­{a­lo se ~o­ve­ko­qu­bqe
Bo­`i­je i po­sred­stvom li­ko­va sa­vre­me­nih sve­ti­te­qa dej­stvo­va­lo na
urav­no­te­`u­ju­}i, is­ce­li­teq­ski, pe­da­go­{ki i pre­kli­wu­}i na­~in. Pri­
su­stvo sve­ti­te­qa u da­na­{wem sve­tu po­ka­zu­je iko­no­mi­ju [do­mo­stroj]
Bo­`i­ji i da­ru­je na­ma, mno­go­stra­dal­ni­ma, na­du u oslo­bo­|e­we, vas­kr­se­
we i du­hov­no zdra­vqe. Drev­ni i sa­vre­me­ni sve­ti­te­qi su "bo­go­no­sni"
du­hov­ni oci, oni su sve­tlost sve­tu (Mt. 5; 14–16) ko­ja pro­sve­tqu­je i
osve­{ta­va svet. Oni su ~o­ve­ko­vi u~i­te­qi i sa­vet­ni­ci, ko­ji ga po­u­~a­va­
ju za isti­nu. Sa­gla­sno u~e­wu sv. Si­me­o­na No­vog Bo­go­slo­va, sve­ti­teq je
du­hov­ni otac ve­ru­ju­}ih, on je `i­vo pri­su­stvo Hri­sto­vo, to je sa­vr­{e­ni,
u Hri­stu pre­po­ro­|e­ni ~o­vek, obi­ta­va­li­{te bo­`an­stve­ne sve­tlo­sti,
obra­zac du­hov­nog `i­vo­ta. Sve­ti­teq je pri­su­stvo bla­go­da­ti u sve­tu
gre­ha: gde se umno­`i greh, on­de se jo{ ve}­ma umno­`i bla­go­dat (Rim. 5; 20).
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 465
Ako na{ svet, svet smr­ti i o~a­ja­wa, bu­de osku­de­vao u sve­ti­te­qi­ma,
iz na­{eg `i­vo­ta }e i{­~e­znu­ti i bla­`e­na na­da (Tit. 2; 13). Sve­ti­te­qi
su so ko­ja so­li na{ `i­vot (v. Mt. 5; 13). Osnov­ni ele­ment ko­jeg je li­{en
`i­vot sa­vre­me­nog ~o­ve­ka a ko­ji taj `i­vot iz­i­sku­je, je­ste sve­tost. Da
bi pre­`i­veo bi­o­lo­{ki, a pre­vas­hod­no dru­{tve­no i du­hov­no, ~o­ve­ku
je neo­p­hod­na sve­tost. Sve­tost ova­plo­}u­ju i zra­~e sa­vre­me­ni sve­ti­te­
qi. Wi­ho­vo tre­zve­no­um­no pri­su­stvo da­je nam nad­ze­maq­sku po­tvr­du
ute­he. Neo­ph­ od­no je da ose­ti­mo da sve­ti­te­qi `i­ve i u na­{e vre­me,
da su u na­{oj bli­zi­ni, da ko­ra­~a­ju i ra­de upo­re­do sa na­ma. Mo­ra­mo
bi­ti sve­sni da sve­tost ni­je ne­ka da­le­ka i ne­do­sti­`na oso­bi­na – ona
je do­sti­`na. Ka­ko u~i sve­ti Jo­van Le­stvi~­nik iz­ra­`a­va­ju­}i duh si­na­
it­skog mo­na­{tva, sve­tost je us­ho­|e­we po le­stvi­ci du­hov­nog `i­vo­ta.
To us­ho­|e­we po ste­pe­ni­ma vr­lin­skog i du­hov­nog `i­vo­ta ~o­vek iz­vr­{a­
va to­kom do­`i­vot­ne du­hov­ne bor­be – aske­zom/pod­vi­gom/, po­sto­ja­nim
pro­sve­tqe­wem, mo­li­tvom, smi­re­wem i ra­su­|i­va­wem.
Kao i osta­li zna­me­ni­ti star­ci na­{ih da­na, kao i mno­gi ne­po­zna­ti
i sve­tu neo­t­kri­ve­ni pre­po­dob­ni, i bla­`e­ni sta­rac Por­fi­ri­je svo­jim
sve­tim `i­vo­tom uve­ra­va da sve­tost po­sto­ji i u na­{oj epo­hi.
Me­|u­tim, da bi­smo shva­ti­li ve­li­~i­nu sa­po­sto­ja­wa sve­to­sti i
gre­hov­no­sti u jed­nom istom sve­tu i u jed­nom istom dru­{tvu, mo­ra­mo
pre­ko­ra­~i­ti gra­ni­ce qud­ske per­cep­ci­je. Na­ma, qu­di­ma na­{eg vre­
me­na, pot­~i­we­nim lo­gi­ci i sa­ve­sti otu­pqe­ne ose­}a­wem pro­za­i~­ne
stvar­no­sti, ve­o­ma je te­{ko i go­to­vo ne­mo­gu­}e da po­sta­ne­mo sve­sni da
sve­tost po­sto­ji po­red nas, da je ona opit sa­da­{weg vre­me­na, i da se
ona ne po­ja­vqu­je kao ne­ko du­hov­no sta­we pro­{lo­sti, ap­stra­ho­va­no od
ze­maq­skog. Za nas, s na­{om ogra­ni­~e­nom lo­gi­kom, go­to­vo je ne­mo­gu­}e
da se pre­o­bra­ti­mo i po­ve­ru­je­mo da smo su­gra­|a­ni sve­tih i do­ma­}i
Bo­gu (Ef. 2; 19).
To­kom na­{ih da­na, za­pa­`a­mo okre­ta­we in­te­re­so­va­wa, uglav­nom
mla­dih qu­di, ka sve­tlim li~­no­sti­ma sve­tih sta­ra­ca. Za­pa­`a­mo ta­
ko­|e i uve­}a­no {tam­pa­we no­vih kwi­ga sa `i­ti­ji­ma i u~e­wi­ma ovih
pre­po­dob­nih li­ko­va. Mo­li­}e­mo se, da se ta ten­den­ci­ja po­ka­`e kao
sve­stan zah­tev mla­dih za obra­sci­ma `i­vo­ta pre­po­dob­nih i da, isto
ta­ko, bu­de i sve­dok du­hov­nog pre­po­ro­da.
Pri­su­stvo sa­vre­me­nih sve­ti­te­qa u na­{em sve­tu ne sa­dr­`i se sa­mo
u pro­ja­vqi­va­wu obra­za­ca sve­to­sti `i­vqe­wa: ono pred­sta­vqa po­seb­nu
pot­po­ru i ose­}a­we ute­he. Ono je sve­tlost, ute­ha i mo­qe­we za `i­vot
qu­di: mo­na­ha, ne­iz­le­~i­vih bo­le­sni­ka, pa­ra­li­zo­va­nih i pri­ko­va­nih za
po­ste­qu, ro­di­te­qa a po­seb­no maj­ki {to bez rop­ta­wa no­se krst osa­ka­­
}e­no­sti ili hro­ni~­ne bo­le­sti svo­je de­ce, mla­dih i wi­ho­vih uku­}a­na,
466 GEORGIJE KRUSTALAKIS
la­ga­no umi­ru­}ih u bez­na­|u ko­je za­vi­si od na­sled­no–po­ro­di~­nog je­zgra.
Za sve ove stra­dal­ni­ke i za mno­ge dru­ge ko­ji u bes­ko­na~­nim ~a­so­vi­ma
no}­nog usa­mqe­ni­{tva du­bqe pre­`i­vqa­va­ju na­ra­sta­ju­}u do­mi­na­ci­ju
uni­{te­wa, bo­la i smr­ti u svom bi­o­lo­{kom i du­{ev­nom "bi­}u", Sve­ti
Oci su bi­li i svag­da je­su `i­va na­da (1. Pe­tr. 1; 3), je­di­no {to mo­`e da
ih spa­se od o~a­ja­wa i du­hov­no pre­po­ro­di, a {to }e­mo vi­de­ti iz na­{eg
da­qeg iz­la­ga­wa.
Bez ob­zi­ra na to, iz­o­pa­~e­ni od­lu­~u­ju­}i kri­te­ri­jum na­{eg dru­{tva
in­te­re­su­je se za sa­svim dru­ga­~i­ju ka­te­go­ri­ju qu­di, ume­sto da uz­di­`e
sa­vr­{e­ne obra­sce i pot­po­re `i­vo­ta o ko­ji­ma go­vo­ri­mo. Taj kri­te­ri­jum
obi~­no uz­no­si i de­mon­stri­ra ne­po­sto­je­}e vr­li­ne no­si­la­ca sve­tov­ne
vla­sti, "mu­dra­ca" ovo­ga ve­ka, naj­ve­}ih bo­ga­ta­{a, zve­zda umet­ni~­kog
i sport­skog ne­ba i, uop­{te, qu­di mo­}i i sja­ja. Sve­ti­te­qi su, me­|u­
tim, ne­{to dru­go! Iz tog raz­lo­ga mno­gi ih ne po­zna­ju i obi~­no im se
iz­ru­gu­ju ili ih mr­ze, bu­du­}i da ni­su od ovo­ga sve­ta. Sve­ti­te­qi su u
sve­tu ne­pri­met­ni i skri­ve­ni, oni su po­ni­`e­ni i be­zna­~aj­ni za svet,
ali oni su isto­vre­me­no i nad­ja­~a­va­we, utvr­|i­va­we i ve­li­~i­na sve­ta.
[to je lu­do pred sve­tom ono iza­bra Bog da po­sra­mi mu­dre; i {to je
sla­bo pred sve­tom, ono iza­bra Bog da po­sra­mi ja­ke; i {to je ne­ple­me­
ni­to pred sve­tom i po­ni­`e­no iza­bra Bog, i ono {to je ni­{tav­no
da uni­{ti ono {to je­ste (1. Kor. 1; 27–28).
Ka­ko u~i sv. Kli­ment Alek­san­drij­ski, istin­ski mu­dra­ci su smi­
re­ni, oni su "mla­den­ci" u sve­tu, dok su, na­pro­tiv, mu­dra­ci ovo­ga sve­
ta sa­mo­voq­ni i gor­di. "Vo­|e­ni svo­jim mu­dra­ci­ma po­sta­do­{e glu­pi...
to­ga ra­di se ono, {to je skri­ve­no od mu­drih i ra­zum­nih ovo­ga ve­ka,
ot­kri mla­den­ci­ma."
Otac Por­fi­ri­je je uisti­nu bio prost ~o­vek, te­le­sno slab i bo­le­
{qiv, ne­znat­nog po­re­kla, "mla­de­nac" i "po­ni­`e­ni" u sve­tu. Bio je to
ne­pri­me­tan ~o­vek. Kao {to sam pri­po­ve­da, u mla­da­la~­kom uz­ra­stu
– bio je jo{ mla­di} – pu­to­vao je na la­|i put Sve­te Go­re. U vre­me
plo­vid­be, ve­}i deo vre­me­na pro­vo­dio je na pa­lu­bi, po­sma­tra­ju­}i bes­
kraj­no pla­vet­ni­lo mo­ra i ga­le­bo­ve ko­ji su se po­gru­`a­va­li u ta­la­se
i i{­~e­za­va­li na ho­ri­zon­tu. Oko we­ga su na pa­lu­bi u gru­pa­ma se­de­li
put­ni­ci ko­ji su je­li i raz­go­va­ra­li. Bi­lo je pod­ne. Ne­ka go­spo­|a iz
obli­`weg dru­{tva je u jed­nom tre­nut­ku pre­sta­la da je­de. Sa­`a­qi­vo je
po­gle­da­la se­o­skog mla­di­}a u pro­stoj is­kr­pqe­noj ode­}i ko­ji je sta­jao
po­kraj brod­ske ogra­de i re­kla: "Evo bes­ku}­ni­ka. Si­ro­ma­{ak... daj­te
mu da je­de." Je­li su pr­`e­ne sar­de­le. Od tog do­ba, sta­rac se s ve­li­kim
us­hi­}e­wem se­}ao tog zna­~aj­nog tre­nut­ka u svom `i­vo­tu i go­vo­rio:
"Me­ne su sma­tra­li za bes­ku}­ni­ka, me­ne su na­zva­li bes­ku}­ni­kom!
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 467
Zai­sta, ja sam skit­ni­ca, bes­ku}­nik Hri­stov!" Me­|u­tim, tom ne­pri­
met­nom i smi­re­nom ~o­ve­ku Bog je ot­krio naj­u­zvi­{e­ni­je i je­din­stve­ne
`i­vot­ne isti­ne jer je ta­kva bi­la bla­ga vo­qa Tvo­ja (Mt. 11; 26). Bog je
star­cu Por­fi­ri­ju po­da­rio bla­go­dat pre­la­ska u dru­ge, du­hov­ne sve­to­
ve, iz­van gra­ni­ca uni­{te­wa i is­pra­zno­sti ze­maq­ske, ta­mo gde je, ka­
ko sam opi­su­je u jed­no­stav­nom i tre­zve­nom mag­ne­to­fon­skom za­pi­su,
do­`i­vqa­vao ta­vor­sko sta­we i di­vio se ono­me {to oko ne vi­de, i uho
ne ~u, i u sr­ce ~o­ve­ku ne do­|e, ono­me {to je Bog pri­pre­mio oni­ma
ko­ji Ga qu­be (1. Kor. 2; 9).
Otac Por­fi­ri­je (1906–1991) pred­sta­vqa jed­nu od naj­zna­~aj­ni­jih
du­hov­nih po­ja­va na­{eg ve­ka. We­mu sli~­ni li­ko­vi po­ja­vqu­ju se u bo­go­
slo­vi­ji i Cr­kvi, ali vr­lo ret­ko u {i­roj dru­{tve­noj za­jed­ni­ci. Kao
{to }e­mo vi­de­ti u da­qem iz­la­ga­wu, we­go­va li~­nost bi­la je ukra­{e­
na mno­gim da­ro­vi­ma. Sli~­ni slu­~a­je­vi to­li­ko ob­la­go­da­}e­nih qu­di
ret­ki su i u du­goj isto­ri­ji sve­ti­te­qa Cr­kve. Po­{to­va­wa do­stoj­ni
sta­rac bio je sve­ta li~­nost ko­ja je `i­ve­la i na­sta­vi­la da obi­ta­va u
obla­sti ~u­da.
Ka­ko pri­me­}u­je sta­rac Paj­si­je Sve­to­go­rac, dru­gi pre­po­dob­ni lik
na­{ih da­na (u do­stoj­noj iz­u~ ­ a­va­wa kwi­zi "Sve­to­gor­ski Oci i wi­ho­
vo u~e­we"), "Oci te epo­he ima­li su ve­li­ku ve­ru i pro­sto­tu, i ve­}i­na
wih je bi­la je­dva pi­sme­na. Me­|u­tim, ka­ko su ima­li smi­re­we i pod­vi­
`ni~­ki duh, po­sto­ja­no su pri­ma­li bo­`an­stve­no pro­sve­tqe­we, dok je
u na­{oj epo­hi, u ko­joj je na­ra­slo zna­we, zdrav ra­zum uda­qio ve­ru qu­di
od te­me­qa, is­pu­niv­{i wi­ho­ve du­{e zna­ci­ma pi­ta­wa i sum­wa­ma. Po­
sle­di­ca to­ga je da smo li­{e­ni ~u­da, jer ~u­do se do­`i­vqa­va i ne mo­`e
se ob­ja­sni­ti zdra­vim ra­zu­mom."
Pre­ma to­me, sfe­ra ko­ju je `i­veo i iz­ra­zio sta­rac Por­fi­ri­je je­ste
sfe­ra ~u­da, aske­ze i um­ne mo­li­tve. To je du­hov­ni tran­scen­dent­ni pro­
stor, ko­ji je go­to­vo ne­do­stu­pan opa­`a­wu i raz­u­me­va­wu. Ta sfe­ra pri­pa­
da ka­te­go­ri­ji ko­ja je "iz­nad ra­zu­ma" a za mno­ge od nas, ko­ji po­se­du­je­mo
sa­vre­me­ni duh zdra­vog ra­zu­ma, u~e­no­sti i teh­no­kra­ti­je, ona pri­pa­da
i ka­te­go­ri­ji "bez ra­zu­ma", bez­um­ qa, pa ~ak i lu­do­sti (1. Kor. 1; 18, 20).
Pla­{im se da uz po­mo} zdra­vo­ra­zum­skih {a­blo­na ili na­u~­nih ra­
su­|i­va­wa ni­smo spo­sob­ni da po­sta­ne­mo sve­sni te osve­}e­ne li~­no­sti.
Bez ob­zi­ra na to, usu­di­}e­mo se da na od­re­|e­nim me­sti­ma iz­ne­se­mo tu­
ma­~e­we ili ~ak ana­li­zu "pe­da­go­gi­je" star­ca Por­fi­ri­ja, uz opa­snost
da uma­wi­mo du­hov­ni nek­tar we­go­ve po­u~­ne re­~i. Pre­po­dob­ni sta­rac
iz­lo­`io je zna­~aj­nu pe­da­go­{ku te­o­ri­ju ko­ja se uglav­nom ti­~e sa­ve­ta
mla­di­ma, pa­stir­stva ro­di­te­qa i pe­da­go­gi­ke po­ro­di­ce. Pret­po­sta­
vqam da ta te­o­ri­ja pred­sta­vqa kvin­te­sen­ci­ju we­go­vog vi­{e­go­di­{weg
468 GEORGIJE KRUSTALAKIS STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 469

pastir­skog opi­ta. Ona je, kao pra­vi­lo, za­sno­va­na na we­go­voj pro­sve­}e­­ Druga glava
noj psi­ho­di­jag­no­sti~­koj spo­sob­no­sti.
EVAN\ELSKI BARJAKTAR PO SVETOVNOM IMENU
Da bi­smo {to pot­pu­ni­je raz­u­me­li psi­ho­pe­da­go­{ke i du­hov­ne po­zi­
ci­je sve­tog star­ca, osvr­nu­}e­mo se ukrat­ko na ne­ke zna­~aj­ne mo­men­te we­ Pre ne­go te sa­zdah u utro­bi, znah te; i pre ne­go izi­de
go­vog `i­vo­ta i opi­sa­ti ne­ke ka­rak­te­ri­sti~­ne cr­te we­go­ve li~­no­sti, iz utro­be, po­sve­tih te. (Jer. 1; 5)
iz ko­jih mo­`e­mo ra­za­zna­ti du­bi­nu we­go­vog du­hov­nog do­bro­~in­stva.
Otac Por­fi­ri­je, po sve­tov­nom ime­nu Evan­ge­los Ba­i­rak­ta­ris
("evan­|el­ski bar­jak­tar"), po­ti­~e iz Evi­je. Ro­dio se 1906. go­di­ne u se­
lu Sve­ti Jo­van Ka­ri­stij­ski, u po­ro­di­ci si­ro­ma­{nih ro­di­te­qa. Ve}
sa de­set go­di­na bio je pri­mo­ran da ra­di u jed­noj ba­kal­ni­ci u Pi­re­ju.
Od svo­je dva­na­e­ste do ~e­tr­na­e­ste go­di­ne iz­u~
­ a­vao je `i­ti­je sv. Jo­va­
na Ka­li­vi­ta. Pri­vu­klo ga je we­go­vo u~e­we i tru­dio se da on po­sta­ne
pro­to­tip we­go­vog `i­vo­ta. Pre­dav­{i se qu­ba­vi Hri­sto­voj, po­taj­no je
na­pu­stio svo­je se­lo i do­{ao u Kav­so­ka­li­vi­ju* na Sve­toj Go­ri, da bi
ta­mo ostva­rio svo­je uz­vi­{e­ne ide­a­le.
Sam sta­rac je za­pi­sao u svom "du­hov­nom za­ve­{ta­wu": "Od de­tiw­stva
sam sav bio u gre­si­ma. Ma­ti me po­sla­la u pla­ni­nu da ~u­vam sto­ku
jer je moj otac, bu­du­}i da smo bi­li si­ro­ma­{ni, zbog nas, svo­je de­ce,
oti­{ao u Ame­ri­ku da ra­di na iz­grad­wi Pa­nam­skog ka­na­la. Ta­mo gde
sam na­pa­sao sto­ku, sri­~u­}i sam ~i­tao `i­ti­je sve­tog Jo­va­na Ka­li­vi­
ta. Mno­go sam za­vo­leo sve­tog Jo­va­na i bu­du­}i jo{ de­~a­~i} od 12 do
15 go­di­na, ne se­}am se ta~­no, sa­tvo­rio sam mno­go mo­li­ta­va. Že­le­}i
da ga po­dra­`a­vam, uz ve­li­ke na­po­re po­taj­no sam po­be­gao od ro­di­te­qa
i do­{ao u Kav­so­ka­li­vi­ju na Sve­toj Go­ri, gde sam po­stao po­slu­{nik
dvo­ji­ce sta­ra­ca, ro­|e­ne bra­}e, Pan­te­lej­mo­na i Jo­a­ni­ki­ja. Imao sam
sre­}e, od­no­sno oni su bi­li ve­o­ma po­bo­`ni i vr­lin­ski mo­na­si i mno­
go sam ih za­vo­leo, ta­ko da sam im, bla­go­da­re­}i wi­ho­vim mo­li­tva­ma,
bio sa­vr­{e­no po­slu­{an. To mi je mno­go po­mo­glo: ose­tio sam ve­li­ku
qu­bav pre­ma Bo­gu."
Bla­go­dat Bo­`i­ja je vr­lo ra­no po­~e­la da kra­si ovu mla­du li~­nost
ko­ja se ras­plam­sa­la qu­ba­vqu pre­ma Hri­stu, vi­so­kim da­ro­vi­ma i naj­
u­zvi­{e­ni­jim pro­ja­va­ma qud­skog du­ha. Bog je tom smi­re­nom i ne­pri­
met­nom mla­di­}u otvo­rio sve­tao put: pred­o­dre­dio ga je da bu­de je­dan
od onih du­hov­nih ota­ca na­{eg ve­ka ko­ji su bi­li ob­da­re­ni naj­ve­}im
* Kav­so­ka­li­vij­ski skit – sve­to­gor­ski skit ko­ji se na­la­zi na pri­o­bal­noj ste­ni.
Osno­vao ga je u 14. ve­ku sv. Mak­sim Kav­so­ka­li­vit. Pre­po­dob­ni Mak­sim ni­je du­go
`i­veo ni na jed­nom me­stu i kad bi na­pu­{tao svo­ju ka­li­vi­ju ili ko­li­bu u ko­joj je
`i­veo on ju je spa­qi­vao. Zbog to­ga je i na­zvan Kav­so­ka­li­vi­ta, {to do­slov­no pre­
ve­de­no zna­~i "spa­qi­va~ ko­li­ba". Skit se sa­sto­ji od 40 po­seb­nih ke­li­ja i 23 cr­kve.
U ovom ski­tu pod­vi­za­va­ju se i Gr­ci i Slo­ve­ni.
470 GEORGIJE KRUSTALAKIS
da­rom ra­su­|i­va­wa. Ta­ko se do­go­di­lo da je 1923. go­di­ne, kad je imao
se­dam­na­est go­di­na, u ne­de­qu na­kon bo­`an­stve­ne Li­tur­gi­je, ~im se
pri­~e­stio, sav sre­}an ko­ra­~ao po {u­mi i ose­tio da ga pre­i­spu­wa­va
bo­`an­stve­na bla­go­dat. Pred wim se otvo­rio no­vi svet. Tog da­na Bog
mu je po­da­rio dar pro­zor­qi­vo­sti. Re~ je o da­ru o ko­jem }e­mo ka­sni­je
go­vo­ri­ti sa vi­{e po­je­di­no­sti. To­kom ~i­ta­vog svog `i­vo­ta on je taj
dar ko­ri­stio raz­bo­ri­to i sa stra­hom Bo­`i­jim, u {ta su nas uve­ri­la
we­go­va u~e­wa. Jed­nom ga je to­kom raz­go­vo­ra (18. 6. 1986) upi­tao ne­ki
od we­go­vih du­hov­nih ~e­da: "Star­~e, zar Vi ni­kad ni­ste tra­`i­li od
Bo­ga da vam po­da­ri ne­ku ha­ri­zmu?"* Sta­rac je na to od­go­vo­rio: "Ni­ka­
da. Ni na pa­met mi ni­je pa­da­lo. Me­|u­tim, to je do­{lo po bla­go­da­ti
Bo­`i­joj. Ne mo­`e{ to da tra­`i{. O~i­{}uj se i Bog }e ti da­ti ako
bu­de{ to­ga do­sto­jan (po pro­mi­slu Bo­`i­jem)."
Ubr­zo se te­{ko raz­bo­leo i star­ci su ga po­sla­li kod ro­di­te­qa da
bi ozdra­vio. U otax­bi­ni ga je su­sreo ar­hi­e­pi­skop si­naj­ski Por­fi­ri­je
Tre­}i, ko­ji je pre­po­znao we­gov etos, bo­`an­stve­ne da­ro­ve i, po­seb­no,
dar pro­zor­qi­vo­sti. Go­di­ne 1927, kad je mla­di} imao 21 go­di­nu, ar­hi­e­
pi­skop ga je ru­ko­po­lo­`io u ~in pre­zvi­te­ra i dao ime Por­fi­ri­je.
To­kom sle­de­}ih go­di­na, do 1940, otac Por­fi­ri­je bio je du­hov­ni
otac, is­po­ved­nik i sa­vet­nik u sve­toj obi­te­qi Lef­kos (ma­na­stir Sve­
tog Ha­ra­lam­pi­ja). Ta­mo je ~i­ta­vih tri­na­est go­di­na, to­kom bes­kraj­nih
~a­so­va, pri­mao is­po­ve­sti hi­qa­da ver­ni­ka, uglav­nom `i­te­qa okol­
nih obla­sti: Eube­je, Ki­mi­je, Ka­ri­sta, Ali­ve­ri­je, Va­fi­ja i dru­gih.
Oni­ma ko­ji su do­la­zi­li po­ma­gao je da iza­be­ru pra­vi put i da mu­dro
raz­re­{e pro­ble­me ko­ji su ih mu­~i­li. Za­hva­qu­ju­}i da­ru ra­su­|i­va­wa a
pre sve­ga da­ru pro­zor­qi­vo­sti, osve­}i­vao je sa ra­znih stra­na `i­vot
qu­di po­gru­`e­nih u ta­mu ne­zna­wa, otva­ra­ju­}i im na taj na­~in pu­te­ve
sa­mo­po­zna­wa i po­ka­ja­wa. Oni ko­ji su ose­ti­li taj we­gov iz­u­zet­ni dar
na­zva­li su ga "sta­rac – pro­rok."
Kad je ob­ja­vqen Dru­gi svet­ski rat, u ok­to­bru 1940, od­re­|en je za
pa­ro­hij­skog sve­{te­ni­ka u cr­kvi Sve­tog Ge­ra­si­ma pri Atin­skoj po­li­
kli­ni­ci, ko­ja se na­la­zi kod uli­ca So­kra­to­ve i Pi­rej­ske, ne­da­le­ko od
tr­ga Omo­ni­ja. Po­li­kli­ni­ku su 1903. osno­va­la i wo­me upra­vqa­la bra­}a
Ni­ko­la­os Ali­vi­za­tos (1876–1945), pro­fe­sor hi­rur­gi­je na Atin­skom
uni­ver­zi­te­tu, i Amil­kar Ali­vi­za­tos, o ko­jem }e bi­ti re­~i ka­sni­je.
To­kom ~i­ta­vih 30 go­di­na uva­`e­ni sta­rac je u toj po­li­kli­ni­ci, po­kraj
bo­le­sni­ka, vr­{io mno­go­broj­ne pa­stir­ske du­`no­sti. On je bio aske­ta
* Na­ziv "ha­ri­zma" iz­ve­den je od gr~­ke ime­ni­ce "c…riV" (bla­go­dat) i ozna­~a­va bla­go­
dat­ni dar Sve­tog Du­ha.
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 471
i pod­vi­za­vao se, ka­ko je sam go­vo­rio, "ume­sto u sve­to­gor­skoj pu­sti­wi,
u pu­sti­wi tr­ga Omo­ni­ja". U toj is­toj pu­sti­wi, u sa­mom cen­tru Ati­ne,
pod­vi­za­vao se jo{ je­dan pre­po­dob­ni lik na­{e Cr­kve, otac Epi­fa­ni­je
Te­o­do­ro­pu­los (1930–1989) pod­vi­`nik qu­ba­vi i sta­rac ob­da­ren da­rom
ra­su­|i­va­wa. Dvo­ji­ca du­hov­nih ota­ca bi­li su po­ve­za­ni du­bo­kom du­hov­
nom ve­zom, za­jed­no su ra­di­li i obre­me­wi­va­li se du­hov­nim i pa­stir­
skim opi­tom. Po­seb­no pred kraj ovo­ze­maq­skog `i­vo­ta oca Epi­fa­ni­ja,
kad je on, obo­leo od ra­ka, tr­peo u`a­sne bo­lo­ve. Sta­rac Por­fi­ri­je ga
je to­kom no}­nih sa­ti po­zi­vao te­le­fo­nom. Bol se olak­{a­vao jer su se
obo­ji­ca pod­vi­`ni­ka pre­no­si­la u nad­ne­be­ske sfe­re.
U tim, za na­rod kri­ti~­nim tre­nu­ci­ma, sve­ti otac se u toj usta­no­
vi po­sve­tio va­`nom du­hov­nom de­lu. Is­po­ve­dao je, sa­ve­to­vao, bo­drio,
po­u­~a­vao, is­ce­qi­vao du­{e, bri­`qi­vo oslu­{ki­vao sva­ko­dnev­ne pat­we,
`i­veo po­red smr­ti i ose­tio smrt, mno­go pu­ta is­ce­lio te­le­sne bo­le­
sti. Le­ka­ri ko­ji su ra­di­li u toj po­li­kli­ni­ci za­di­vqe­no su ka­zi­va­li
o mno­gim ~u­de­snim slu­~a­je­vi­ma tog pe­ri­o­da. Mno­go pu­ta, u mno­gim
kri­ti~­nim i kom­pli­ko­va­nim me­di­cin­skim slu­~a­je­vi­ma, star­~e­vo
bla­go­dat­no pri­su­stvo bi­lo je je­di­na na­da za qu­de.
Sam sta­rac ga­nu­to pri­po­ve­da o ne­ko­li­ko ka­rak­te­ri­sti~­nih slu­
~a­je­va s bo­le­sni­ci­ma. S po­seb­nom de­li­kat­no­{}u opi­su­je po­sled­we
mi­nu­te zem­nog `i­vo­ta onih ko­ji su se pri­pre­ma­li za is­hod i ko­je su
pre­no­si­li u po­seb­nu pro­sto­ri­ju. Ne­ko­li­ko pu­ta ra­za­znao je raz­li­va­we
ne­kog tam­nog obla­ka nad kre­ve­ti­ma. U tim po­sled­wim ~a­so­vi­ma bo­le­
sni­ka on ih je pra­tio mo­li­tvom, jer su to bi­li tre­nu­ci pred­smrt­ne
ago­ni­je. U jed­nom tre­nut­ku pre­ki­dao bi mo­li­tvu, si­la­zio u hram i,
pri­klo­niv­{i ko­le­na pred sv. Tr­pe­zom, pla­kao, pre­kli­wao i mo­lio
se usrd­ni­ja (v. Lk. 22; 44). Kad bi se vra­tio, oblak je i{­~e­zao. Ne­ka sve­
tlost oba­vi­ja­la je sa­da ve} spo­koj­nu fi­gu­ru bo­le­sni­ka. We­go­va du­{a
je, oslo­bo­div­{i se, pu­to­va­la na ne­be­sa. Le­ka­ri, ko­ji su ga ~e­sto vi­|a­
li po­red uz­gla­vqa bo­le­sni­ka, u ta­kvim tre­nu­ci­ma su pi­ta­li: "Star­~e,
ti si opet ov­de?" "A {ta da ra­di­mo, de­co? Oni su sa­mi i na­pu­{te­ni",
od­go­va­rao je on.
Na po­li­kli­ni­ci je bio i je­dan pas ko­jeg je sta­rac po­seb­no vo­leo,
kao i osta­le `i­vo­ti­we, pti­ce, biq­ke i cve­}e. Uosta­lom, to je ka­rak­
te­ri­sti­ka svih sve­ti­te­qa: oni vo­le pri­ro­du, po­{tu­ju je i na­sto­je da
o~u­va­ju wen iz­gled. Da­kle, sta­rac je vo­leo tog psa, ko­ji je bio we­gov
"pri­ja­teq".
Do­go­di­lo se da je u Gr~­ku do­{la gru­pa ame­ri~­kih na­u~­ni­ka ko­ji
su u sa­rad­wi s jed­nim na­u~­ni­kom sa po­li­kli­ni­ke iz­vo­di­li ne­ke eks­
pe­ri­men­te. U tom ci­qu ko­ri­sti­li su ogled­ne `i­vo­ti­we, me­|u ko­ji­ma
472 GEORGIJE KRUSTALAKIS
se na­la­zio i taj pas, star­~ev "pri­ja­teq". Na dan eks­pe­ri­men­ta sta­rac
je na­pu­stio po­li­kli­ni­ku. Kad se uve­~e vra­tio, od­mah se upu­tio u
ka­bi­net za eks­pe­ri­men­te. Otvo­rio je fri­`i­der u ko­jem se na­la­zi­la
mr­tva `i­vo­ti­wa, tu­`no ga po­gle­dao i re­kao: "Ne­sre}­ni­~e, {ta su ti
to u~i­ni­li?" Ta­da je pas – ka­ko je sam sta­rac za­di­vqe­no pri­po­ve­dao
– opra­{ta­ju­}i se s wim, po­sled­wi put pri­ja­teq­ski mah­nuo re­pom,
kao {to je ~i­nio i ra­ni­je. Vi­di­te li da se i pri­ro­da pri­kla­wa pred
sve­to­{}u i da se uki­da­ju fi­zi~­ki za­ko­ni!
U pe­ri­o­du o ko­jem je re~ pred­sed­nik Atin­ske po­li­kli­ni­ke bio
je pro­fe­sor op­{teg pra­va i pa­stir­skog bo­go­slo­vqa na Te­o­lo­{kom
fa­kul­te­tu Atin­skog uni­ver­si­te­ta, aka­de­mik Amil­kas Ali­vi­za­tos
(1887–1967). Bi­la je to aka­dem­ska li~­nost bo­ga­te na­u~­ne i dru­{tve­
ne de­lat­no­sti. ^ak i u tom pe­ri­o­du on je bio i pred­sed­nik bol­ni­ce
u Mand­za­vi­na­ti­ju. Amil­kas Ali­vi­za­tos, stro­ga i po­ma­lo svo­je­voq­na
li~­nost, po­seb­no je uva­`a­vao mo­ral, da­ro­ve i po­{to­va­wa do­sto­jan
pa­stir­ski trud st. Por­fi­ri­ja. Iz tog raz­lo­ga on ga je vo­leo i du­bo­ko
po­{to­vao, a sta­rac je ujed­no bio i we­gov du­hov­ni otac. Ka­rak­te­ri­sti­
~an je sa­dr­`aj te­sta­men­ta ovog ne­za­bo­rav­nog pro­fe­so­ra: ka­ko nam je
sa­op­{te­no iz po­u­zda­nih iz­vo­ra, on je iz­ra­zio `e­qu da po­greb bu­de
jed­no­sta­van, bez u~e­{}a ar­hi­je­re­ja i osta­log sve­{ten­stva, iz­u­zev jed­
nog – we­go­vog du­hov­ni­ka, ko­ji }e slu­`i­ti i ope­lo.
Sta­rac je bio du­hov­no ali i pri­ja­teq­ski po­ve­zan s per­so­na­lom ove
po­li­kli­ni­ke a po­seb­no sa slu­`i­te­qi­ma u cr­kvi Sve­tog Ge­ra­si­ma. Ka­
rak­te­ri­sti~­ni su ne­ki slu­~a­je­vi ko­ji su se od­i­gra­li na tom me­stu i o
ko­ji­ma je go­vo­rio sam sta­rac Por­fi­ri­je. Iz­no­sim sle­de­}e ka­zi­va­we,
za­be­le­`e­no na mag­ne­to­fon­skoj tra­ci:
"Jed­nom sam po­vre­dio le­vu no­gu. Po­lo­mio sam ma­lu i ve­li­ku ce­
va­ni­cu, da li ta­ko na­zi­va­ju te ko­sti, iz­nad ko­le­na i is­pod gle­`wa?
Po­lo­mio sam no­gu po sre­di­ni, i ona je pu­kla kao sta­klo. Sme­sti­li
su me u bol­ni­cu, a ja sam za­po­ma­gao... Oku­pi­li su se ta­mo pro­fe­sor
hi­rur­gi­je i ce­lo­ku­pan per­so­nal hi­rur­{kog ode­qe­wa, i sta­vi­li su
mi gips. Pro­{lo je ne­kih de­se­tak da­na. Ustao sam i po­gle­dao no­gu:
po bla­go­da­ti sam spa­zio da je ne­pra­vil­no na­me­{te­na. Oh! Po­~eo sam
da se mo­lim. Ka­ko da go­vo­rim o to­me? Obra­}am se mla­dom le­ka­ru K.,
ko­ji je bio slat­ko­re­~iv i uslu­`an. Ka­`em mu:
"Ni­su je do­bro na­me­sti­li."
"Eh", ka­`e on, "ne go­vo­ri ta­ko, bi­lo je to­li­ko nas le­ka­ra, i vi­de­li
smo je pod zra­ci­ma [rend­gen­skim]."
I za­i­sta, me­ne su vo­di­li na rend­gen–apa­rat. Le­ka­ri su vu­kli no­gu,
pro­fe­sor je nad­gle­dao. Svi su do­bro vi­de­li i re­kli da na no­gu tre­ba
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 473
sta­vi­ti gips. Kad su je iz­vu­kli oda­tle i sta­vi­li gips, po­ka­za­lo se da
je no­ga iz­ma­kla ta­ko da su ne­pra­vil­no po­sta­vi­li gips. Ja sam, da­kle,
o to­me go­vo­rio le­ka­ru K., a on je pre­neo dru­gi­ma:
"Ne­ka se on ba­vi svo­jim sve­{ten­stvom, a na­ma ne­ka do­pu­sti da ra­
di­mo svoj po­sao", od­go­vo­ri­li su oni.
Za­po­ma­gao sam. Do­{ao je dru­gi le­kar, asi­stent.
"Ka­`i pro­fe­so­ru da `e­lim da no­gu po­no­vo po­gle­da­te pod zra­ci­ma."
"Ne", ka­`e on, "to nas vre­|a."
"Is­pu­ni­te mi `e­qu, ja sam star ~o­vek."
"Naj­zad", ka­`e pro­fe­sor, "po­dig­ni­te ga i od­ve­zi­te do­le, is­pu­ni­}e­­
mo mu `e­qu, ne­ka nas mu­~i. Zar smo mi ne­zna­li­ce? To­li­ko se go­di­na
ba­vi­mo ovim po­slom!"
Od­lu­~i­li su, da­kle, da me od­ve­zu do­le. Ta­mo su se uve­ri­li da je
no­ga za­i­sta od­stu­pi­la od pra­vil­nog po­lo­`a­ja i da je ve} po­~e­la kri­
vo da sra­sta.
"O, star­~e", ka­`u mi, "ti si ve­o­ma gre­{an."
"To i ja vi­dim, go­spo­di­ne pro­fe­so­re", od­go­va­ram mu ja.
"Gle­daj sad {ta }e­mo da ti ura­di­mo! Mo­ra­mo je slo­mi­ti jer je ve}
sra­sla."
"Sve {to vam za­po­ve­da Va­{a na­u­ka", ka­`em mu.
Po­~e­li su da vu­ku mo­ju no­gu a pro­fe­sor pe­sni­com, tres, po sre­di­
ni! Ni­su mi da­li ni­ka­kvu in­jek­ci­ju pro­tiv bo­lo­va. Dvo­ji­ca su me ov­de
dr­`a­li, je­dan go­re, je­dan do­le a pro­fe­sor – pe­sni­com! Osta­li su je
vu­kli. Naj­zad su mi je slo­mi­li. Go­vo­rio sam: "Go­spo­de Isu­se Hri­ste!"
Bo­lo­vi su bi­li u`a­sni. Na taj na­~in, oni su je {~e­pa­li, po­lo­mi­li,
a za­tim is­tr­qa­li i sve po­no­vo sa­sta­vi­li.
Pro­fe­sor je sad bio za­di­vqen zbog ono­ga {to se do­go­di­lo!
"Ne­vi­|en i ne­~u­ven slu­~aj u mo­joj prak­si! Bo­le­snik ka­`e: ne­pra­
vil­no ste mi po­sta­vi­li gips, a pro­{lo je ve} pet­na­est da­na od vre­me­
na kad smo ga sta­vi­li!"
Na­kon to­ga sam oko tri me­se­ca se­deo sa gip­som. Taj gips je bio te­
`ak. Za­tim su mi, kad mi je bi­lo ma­lo bo­qe, da­li {ta­ke i si­{ao sam
u cr­kvu. Po­sle ne­ko­li­ko da­na re­kao sam Ha­ri­kli­ji:
"Idi, ku­pi mi {tap."
"Do­bro, oti­}i }u", ka­`e ona.
Su­tra­dan, u 11 uju­tro, kad sam si­{ao u cr­kvu, seo sam na sta­si­di­
ju. Na­su­prot me­ne sta­ja­la je mo­na­hi­wa. Bi­la je to Ha­ri­kli­ja. Opet
joj ka­`em:
"Idi i ku­pi {tap."
"Do­bro", ka­`e ona, "oti­}i }u ka­sni­je."
474 GEORGIJE KRUSTALAKIS
Usko­ro je u cr­kvu u{la jed­na go­spo­|a no­se­}i u ru­ci {tap. Ta­ko
ga je dr­`a­la, vi­so­ko. ^im je u{la, po­~e­la je da se osvr­}e oko se­be i
upi­ta­la:
"Da li je ov­de Sve­ti Ge­ra­sim?"
"Da, ~e­do", ka­`e joj mo­na­hi­wa.
Ona se tad pri­bli­`i­la i po­gle­da­la iko­nu.
"Da to je on", ka­`e. "To je on", ka­`e i mo­na­hi­wi, i kla­wa se sve­ti­
te­qu.
"I{la sam na po­klo­ne­we u Je­ru­sa­lim. Ta­mo sam vi­de­la da pro­da­ju
{ta­po­ve i ku­pi­la sam ovaj {tap. Te ve­~e­ri u snu mi se ja­vio sve­ti­teq
ko­ji je ta­mo na iko­ni. Ja ga ni­sam zna­la. On mi ka­`e: Ho­}u da mi do­
ne­se{ i pri­lo­`i{ {tap ko­ji si ku­pi­la u Je­ru­sa­li­mu! I eto, ja sam
ga do­ne­la. Gde da ga sta­vim?
Za­mi­sli­te da ja, ne­sre}­ni­ca, ni­sam ni zna­la za tog sve­ti­te­qa!"
Ona se ras­pi­ta­la i re­kli su joj: "Idi ta­mo, na Omo­ni­ju, i oni }e
ti po­ka­za­ti gde je Sve­ti Ge­ra­sim!"
Ja sam joj tad re­kao:
"Do­|i ova­mo i sa­slu­{aj. Sve­ti­te­qu ne tre­ba taj {tap. Ja sam ve}
30 go­di­na we­gov slu­ga u ovom sve­tom hra­mu. Ju­~e sam re­kao da mi ku­pe
{tap i usko­ro bi mo­ja se­stra Ha­ri­kli­ja i oti­{la da ga ku­pi. Sve­ti­
teq ti je za­po­ve­dio da taj {tap do­ne­se{ ova­mo. Ja sam we­gov slu­ga i
taj {tap je po­ru­~en za me­ne."
Že­na je ta­da pri­stu­pi­la iko­ni sve­tog Ge­ra­si­ma, uze­la {tap, po­
lo­`i­la ga na ka­pe­li­cu, ce­li­va­la iko­nu i, obra­}a­ju­}i se sve­ti­te­qu,
re­kla:
"Sve­ti­te­qu moj, do­ne­la sam ti {tap. Sad }u ga pre­da­ti tvom slu­gi."
Okre­nu­la se, po­no­vo uze­la {tap, pri­{la mi, ce­li­va­la ru­ku i pre­
da­la {tap.
Ka­kva div­na stvar! Mo­`e{ li da ob­ja­sni{ taj slu­~aj? Bio sam ve­
o­ma tro­nut. Ov­de, do­le, na {ta­pu, na­la­zi­la se gu­ma. [ta se do­go­di­lo?
Zar su je od­se­kli? Mo­`da su uze­li de­li} za uspo­me­nu!"
Pro­la­zi­le su go­di­ne i sta­rac Por­fi­ri­je je u cr­kvi­ci Sve­tog Ni­
ko­la­ja u Ka­li­si­ji Pen­de­lij­skoj or­ga­ni­zo­vao no­vo og­wi­{te du­hov­nog
i pa­stir­skog de­la­wa. Ta­mo je oso­bi­to rev­no­vao u pe­ri­o­du od 1955.
do 1978. Po­~et­kom 1980. g. pre­neo je sre­di­{te svog du­hov­nog de­la­wa
u Oro­pos, u oblast Sv. So­ti­ri­ja, u Mi­le­si. "Dom na to~­ko­vi­ma" pr­
vo­bit­no je bio we­go­va ke­li­ja. Da­nas, na­kon du­go­traj­nog i na­por­nog
li~­nog za­la­ga­wa star­ca Por­fi­ri­ja i we­go­vih du­hov­nih ~e­da, kao i uz
we­go­vo ne­pre­sta­no ru­ko­vo­|e­we i nad­zi­ra­we, u toj obla­sti uz­di­`e se
ogro­man gra­|e­vin­ski kom­pleks, u ~i­jem je sre­di­{tu pre­kra­san hram
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 475
od ope­ke. ^i­ta­vo to do­mo­stro­ji­teq­sko de­lo iz­vr­{a­va se pri­lo­zi­ma
i po­klo­ni­ma hi­qa­da qu­di i, {to je naj­va­`ni­je, ~u­de­snim bo­`an­skim
po­sre­do­va­wem. Mo­gu­}e je da }e te gra­|e­vi­ne, sa­gla­sno pro­zor­qi­vim
na­me­ra­ma pre­po­dob­nog star­ca, u na­red­nim de­ce­ni­ja­ma pred­sta­vqa­ti
zna­~a­jan cen­tar pra­vo­slav­ne du­hov­no­sti.
To­kom na­{eg raz­go­vo­ra vo­|e­nog u zi­mu 1988. go­di­ne, dok je sta­rac
iz­la­gao pla­no­ve za bu­du­}e ak­tiv­no­sti ovog cen­tra, pred­vi­deo je da
}e do­}i vre­me kad }e ova gra­|e­vi­na igra­ti is­tak­nu­tu du­hov­nu ulo­gu
u obla­sti Ati­ne, u iz­grad­wi pra­vo­slav­nog bo­go­slov­skog pro­sve­}i­va­
wa i an­tro­po­lo­gi­je, na­ro­~i­to u vre­me­na ko­ja }e bi­ti po­seb­no te­{ka
za Pra­vo­sla­vqe i je­li­ni­zam. Tom pri­li­kom smo go­vo­ri­li o uti­ca­ju
sa­vre­me­ne psi­ho­lo­gi­je i psi­ho­a­na­li­ze, pe­da­go­gi­je i uop­{te "na­u­ka
qud­skih" na re­{a­va­we raz­li­~i­tih pro­ble­ma do ko­jih do­la­zi to­kom
raz­vo­ja li~­no­sti mla­dog ~o­ve­ka. Sta­rac Por­fi­ri­je je sta­lo­`e­no iz­la­
gao svo­je sta­vo­ve. Imao sam uti­sak da slu­{am na­u~­nog eks­per­ta ko­ji
je iz­van­red­no po­zna­vao du­bi­nu i {i­ri­nu tih te­ma. Taj ~o­vek, ko­ji ni­je
po­se­do­vao sve­tov­no na­u~­no obra­zo­va­we, u tom tre­nut­ku je u mo­joj sve­sti
iz­gle­dao kao pro­sve­}en i mi­sa­on na­u~­nik. Me­|u­tim, sta­rac Por­fi­ri­je
ni­je bio obi­~an na­u~­nik od ovo­ga sve­ta. We­go­va "na­u~­na" zna­wa, zna­
wa o psi­ho­pe­da­go­gi­ji, me­di­ci­ni, fi­zi­o­lo­gi­ji, ana­to­mi­ji, fi­zi­ci ili
astro­no­mi­ji ima­la su iz­vor mu­dro­sti ko­ji je po­ti­cao od­o­zgo (Jn. 8; 23).
Bla­`e­ni sta­rac bio je ve­o­ma opre­zan kad je u pi­ta­wu psi­ho­a­na­li­
ti~­ka te­o­ri­ja, isto kao i u od­no­su na raz­li­~i­te sa­vre­me­ne psi­ho­lo­{ke
po­stup­ke i me­to­de. Sva­ko­dnev­no je go­vo­rio: "Ja to ne znam, Vi to bo­qe
zna­te." Onog da­na, kad je raz­vio svo­ja gle­di­{ta, sta­rac je okon­~ao be­se­
du i "pro­ro~­ki" pri­me­tio: "Sve­ti Oci se u svo­jim de­li­ma ba­ve svim
tim psi­ho­lo­{kim te­ma­ma. Do­}i }e vre­me kad }e u an­tro­po­lo­{koj
te­o­ri­ji tre­zve­no­u­mqa, na ovom me­stu, ta pi­ta­wa pre­da­va­ti aton­ski
oci, ko­ji }e u tom ci­qu si­}i sa Sve­te Go­re."
Bla­go­~e­sti­vi sta­rac se po­ste­pe­no i ne­pri­met­no iz Oro­po­sa uda­
qio u svo­je rod­no du­hov­no obi­ta­va­li­{te, na Atos. We­go­va skri­ve­na
`e­qa bi­la je da svoj po­sled­wi dah osta­vi na me­stu gde je po­stri­`en
za mo­na­ha. Kao i svi sve­ti, i on se udo­sto­jio pre­po­dob­nog upo­ko­je­wa.
Pre­ma bo­`an­skom iz­ve­{ta­va­wu, on je pred­o­se­tio ~as svo­je smr­ti. Za­
tra­`io je od svo­jih du­hov­nih ~e­da, mo­na­ha, da od­slu­`e sve­no}­no bde­
we i da se pri­~e­sti, te da na taj na­~in pri­u­go­to­vi po­put­ni­nu za ono
ve­li­ko pu­to­va­we na ko­je je usko­ro tre­ba­lo da kre­ne. Za­po­ve­dio je da
o to­me ne oba­ve­{ta­va­ju ni­ko­ga od we­go­vih du­hov­nih ~e­da u Ati­ni. U
pra­sko­zor­je 2. de­cem­bra (po sve­tov­nom ka­len­da­ru) 1991. go­di­ne, u vre­me
kad je na Egej­skom mo­ru be­sne­la bu­ra, on se za­pu­tio na Ne­bo. We­go­vo
476 GEORGIJE KRUSTALAKIS STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 477

mno­go­stra­dal­no i bo­le­sno te­lo po­hra­we­no je u ze­mqu Kav­so­ka­li­vi­je. Tre}a glava

Od­o­zgo je sa­mo ze­mqa, su­vo li­{}e ke­ste­na i jed­no­sta­van dr­ve­ni krst:
"Je­ro­mo­nah Por­fi­ri­je, ot­po­~i­nuo u Go­spo­du 19. no­vem­bra (po pra­vo­
slav­nom ka­len­da­ru) 1991. go­di­ne."
Gle­da­ju­}i na we­gov grob, u se­}a­we na­vi­ru sti­ho­vi jed­ne mo­je po­e­me
ko­ju je sta­rac vo­leo i ~i­tao je na taj na­~in da ste po­mi­{qa­li da je u
tom tre­nut­ku pre­`i­vqa­vao sva­ku we­nu re~.
Bo­ro­vi
Ako bi mi da­li bo­ro­ve na pa­di­ni go­re
od go­mi­le wi­ho­vih ne­bro­je­nih gra­na
u kra­ji~­ku kraj wih na­~i­nio bih
svo­ju ubo­gu pu­stiw­sku ko­li­bu.
Ako bi mi da­li le­to
pri­le­gao bih na wi­ho­vo su­vo li­{}e
da bih za­jed­no s wi­ma pe­vao
pred­ju­tar­wi wi­hov {um,
pe­smu wi­ho­vu.
A on­da ne­{to dru­go: kad bi se ta­ko
uga­sio `i­vot moj, pre­pun ra­do­sti,
i ako bi mi opet da­li ma­lo svo­jih gran­~i­ca,
one bi bi­le mo­ja po­sled­wa po­ste­qa.
Ta­ko je sta­rac Por­
fi­ri­je, "sta­rac qu­ba­vi i
bo­la", ka­ko su ga pro­zva­
li, smi­re­no `i­veo kao
ne­ki "bes­ku}­nik Hri­
stov", smi­re­no i skrom­
no ot­po­~i­nuo i smi­re­no
sa­hra­wen me­|u bo­ro­ve i
ke­ste­no­ve, da­le­ko od sve­
tov­nog i me­te­`nog gra­
da Ati­ne, ko­ji je, me­|u­
tim, qu­bio, slu­`io mu i
~i­nio do­bra de­la, bu­du­}
i pre­dan bez­gra­ni~­noj
qu­ba­vi Isu­so­voj.
DAROVI STARCA PORFIRIJA
"Od po­slu­{no­sti – smi­re­we, od smi­re­wa – ra­su­|i­va­we..,
od ra­su­|i­va­wa – pro­zor­qi­vost, a od ovo­ga pred­vi­|a­we."
(Sv. Jo­van Si­naj­ski, Le­stvi­ca, Po­u­ka 4,
"O bla­`e­noj i ne­za­bo­rav­noj po­slu­{no­sti")
Ka­ko }e­mo is­crp­ni­je iz­lo­`i­ti u na­stav­ku ovog tek­sta, sta­rac
Por­fi­ri­je bio je du­hov­ni otac ko­ji je dej­stvo­vao kao opi­tan u~i­teq i
sa­vet­nik po­ro­di­ce, a po­seb­no mla­dih qu­di. Bez­u­slov­no bih se usu­dio
da ka­`em da je sta­rac Por­fi­ri­je u su­{ti­ni bio je­dan od po­sled­wih
do­bro­to­qu­bi­vih [fi­lo­ka­lij­skih] ota­ca, svo­je­vr­sni kraj­wi "iz­da­nak"
tog pre­po­ro­di­teq­skog po­kre­ta u Pra­vo­slav­noj cr­kvi. Pred va­ma je
sa­vr­{e­na li~­nost, ukra­{e­na ra­zno­li­kim mo­ral­nim i du­hov­nim oso­
bi­na­ma, po­seb­nim spo­sob­no­sti­ma i vr­li­na­ma.
Ka­ko je pre­po­dob­ni sta­rac do­sti­gao ta­ko vi­sok du­hov­ni ni­vo? On
sam je obi~­no go­vo­rio: "Bio sam ne­pi­smen. U pu­sti­wi sam sa 13 go­di­na
u~io iz Evan­|e­qa i Psal­ti­ra. Bio sam kraj­we po­slu­{an star­ci­ma i
svet me ni naj­ma­we ni­je in­te­re­so­vao. Mno­go sam vo­leo Hri­sta."
1. Bezgrani~na qubav
Naj­va­`ni­ji dar star­ca Por­fi­ri­ja bi­la je we­go­va bez­gra­ni~­na
qu­bav pre­ma Bo­gu i pre­ma ~o­ve­ku. We­go­vo u~e­we bi­lo je hri­sto­cen­
tri~­no i te­an­tro­po­cen­tri~­no. Star­~e­va fun­da­men­tal­na te­`wa bio
je Bog. Iz­me­|u wih ni­{ta ni­je po­sre­do­va­lo, ni­ti je bi­lo {ta pre­ki­
da­lo tu ve­zu. Ne­pre­sta­no je sla­vo­slo­vio Bo­ga. U we­mu se skri­va­la
ne­iz­re­ci­va i bes­ko­na~­na qu­bav pre­ma Hri­stu. On je sa­mo ra­di We­ga
i `i­veo. Unu­tar se­be no­sio je bo­`an­stve­nu qu­bav ko­ja je bi­la plod
du­go­traj­nog pod­vi­ga, du­bo­kog smi­re­wa, traj­nog po­slu­{a­wa, ali "ra­do­
snog po­slu­{a­wa", ka­ko je obi~­no sam is­ti­cao.
Sta­rac Por­fi­ri­je je ot­krio i su­sreo Hri­sta i `i­veo je is­kqu­~i­vo
ra­di We­ga, svog je­di­nog pri­ja­te­qa. Kao {to je sam go­vo­rio, "kad na­
|e­mo Hri­sta, ma­kar da smo i u pe­}i­ni, se­di­mo ta­mo i pla­{i­mo se da
oda­tle ode­mo da ne bi­smo iz­gu­bi­li Hri­sta." S dru­ge stra­ne, i Go­spod
je, kao Is­to~­nik `i­vo­ta i ra­do­sti, "po­gle­dao na du­{u" ovog star­ca i
Svo­jom istin­skom sve­tlo­{}u po­mo­gao mu da Ga spo­zna i da Ga ose­ti u
se­bi, da do­`i­vi We­go­vo pri­su­stvo u svo­joj du­{i i da Ga sma­tra svo­jim
Pri­ja­te­qem, svo­jim je­di­nim Pri­ja­te­qem.
Bla­go­~e­sti­vi sta­rac po­se­do­vao je dar qu­ba­vi je­din­stven u sve­tu,
dar ko­ji su po­se­do­va­li sa­mo naj­po­zna­ti­ji Oci u pra­vo­slav­nom isi­ha­
478 GEORGIJE KRUSTALAKIS
sti~­kom i fi­lo­ka­lij­skom pre­da­wu. Te Oce je od­li­ko­va­la bes­ko­na~­na
qu­bav pre­ma Bo­gu i bli­`wem, qu­bav bez gra­ni­ca i uslo­va, ko­ja je uvek
po­ve­za­na s naj­ve­}im smi­re­wem. Qu­bav du­hov­nog oca pro­ja­vqu­je se kao
tr­pqe­we, ve­li­ko­du­{nost, do­bro­ta i vr­lin­ska stro­gost. To je qu­bav
Bo­`i­ja: Od ove qu­ba­vi ni­ko ne­ma ve­}e (Jn. 15; 13).
U be­se­di st. Por­fi­ri­ja ko­ja ima pe­da­go­{ki ka­rak­ter pri­me­}u­je­mo
tu bo­`an­stve­nu qu­bav, naj­du­bqu qu­bav­nu na­klo­nost pre­ma li­ku Isu­sa
Hri­sta a ta­ko­|e i pre­ma bli­`wem. U toj be­se­di za­be­le­`e­noj na mag­ne­
to­fon­skoj tra­ci ka­rak­te­ri­sti~­ne su, iz­me­|u osta­log, i sle­de­}e re­~i:
"Mi mo­ra­mo da gle­da­mo u Hri­sta. On je na{ Pri­ja­teq i na{ Brat, sve
{to je do­bro i le­po. On je sve. On je Brat i pri­zi­va: "Zar ne shva­ta­te
da ste vi Mo­ji pri­ja­te­qi? Ja ne dr­`im ad u ru­ka­ma, ne pla­{im vas,
Ja vas vo­lim! Ho­}u da se za­jed­no sa Mnom ra­du­je­te `i­vo­tu!" Ta­kav je
Hri­stos. On ni­je mr­zo­vo­qa, me­lan­ho­li­ja i po­vla­~e­we u se­be. Hri­stos
je `i­vot. On je sve – ra­dost, sve­tlost isti­ni­ta, Ko­ja pod­sti­~e ~o­ve­ka
da se ra­du­je, da le­ti, Ko­ja vi­di sve, Ko­ja vi­di sva­ko­ga, svi­ma `e­li da
bu­du za­jed­no s Wim i da svi bu­du po­red We­ga.
Qu­bi­te Hri­sta i ni­{ta dru­go ne pret­po­sta­vqaj­te qu­ba­vi We­go­voj."
2. Krajwe smirewe, poslu{awe i postojani podvig
Glav­na ka­rak­te­ri­sti­ka star­~e­ve li~­no­sti bi­lo je kraj­we smi­re­we.
Po­sto­ja­ni pod­vig, smi­re­we i po­slu­{a­we otva­ra­li su put ka pra­vil­noj
sa­mo­po­zna­wu i pra­vil­nom sa­mo­o­sve­{}e­wu. Pre­po­dob­ni sta­rac imao
je vr­lo stro­ge kri­te­ri­ju­me za pro­ce­nu na­pret­ka svo­je du­hov­no­sti. Kao
i svi sve­ti, i on je, ko­ri­ste­}i pe­da­go­{ki me­tod sa­mo­pre­ko­re­va­wa i
iz­go­ne­}i sla­vo­qu­bqe, mo­gao da o~i­sti svo­je "ja" od gor­dog umo­va­wa.
Po­se­du­ju­}i je­din­stve­nu bo­`an­sku mu­drost, po­{to­va­ni otac je uvek
go­vo­rio: "Vi sve zna­te, vi ima­te di­plo­me, a ja sam ne­pi­smen!" Iz we­go­
vog "du­hov­nog za­ve­{ta­wa", od­no­sno pi­sma upu­}e­nog du­hov­nim ~e­di­ma,
~i­ta­mo ka­rak­te­ri­sti­~an od­lo­mak: "Iako sam jo{ od ra­nog de­tiw­stva
bio vr­lo gre­{an, kad sam se vra­tio u svet na­sta­vio sam da ~i­nim
gre­he ko­jih je da­nas ve­o­ma mno­go. Svet je pak imao vi­so­ko mi­{qe­we
o me­ni i svi su go­vo­ri­li da sam sve­tac. Ja, me­|u­tim, ose­}am da sam
naj­gre­{ni­ji ~o­vek na sve­tu... Sad, kad od­la­zim na ne­bo, ose­}am da }e
me Bog upi­ta­ti: "[ta ti ra­di{ ov­de?" Ja }u mo­}i da Mu ka­`em sa­mo
jed­nu stvar: "Znam da sam ne­do­sto­jan ovog me­sta, Go­spo­de, ali {ta god
Tvo­ja qu­bav da po­`e­li, ja }u bi­ti za­do­vo­qan."
Vr­li­na smi­re­wa ~i­ni osno­vu pe­da­go­{kog mo­ra­la du­hov­nog oca.
Re~ je o da­ru ko­ji ukra­{a­va li~­nost svih ve­li­kih i, isto­vre­me­no,
pro­sto­du­{nih u~i­te­qa na­{e Cr­kve. Kao ka­rak­te­ri­sti­~an pri­mer
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 479
smi­re­wa po­ja­vqu­je se i ve­li­ki u~i­teq ra­su­|i­va­wa, sv. Nek­ta­ri­je
Pen­ta­poq­ski [E­gin­ski].
Tom zbo­ru u~i­te­qa Cr­kve pri­pa­da i sta­rac Por­fi­ri­je. On je bio
u~i­teq u ko­jem }e­te pre­vas­hod­no is­ta­}i smi­re­no­u­mqe i ra­su­|i­va­we.
3. Bdewe i neprestana molitva
Osim da­ro­va qu­ba­vi i smi­re­wa, je­zgro we­go­ve li~­no­sti su pod­jed­
na­ko uo~­qi­vo ukra­{a­va­li i osta­li da­ro­vi. Vr­li­na snis­ho­|e­wa i, pre­
vas­hod­no, vr­li­na bde­wa i ne­pre­sta­ne mo­li­tve, pred­sta­vqa­le su ta­ko­|e
osnov­ne pro­ja­ve we­go­vog po­na­{a­wa, a ta­ko­|e i osnov­na sred­stva ko­ji­ma
se ko­ri­stio u pa­stir­skom ra­du. Svag­da se mo­lio za sve, za is­tak­nu­te
li~­no­sti du­hov­nog i kul­tur­nog sve­ta, za pro­ste i ne­pri­met­ne qu­de,
za Gr­ke i stran­ce, ali i za qu­de ko­ji dru­ga­~i­je raz­mi­{qa­ju. Na taj na­
~in sta­rac se pre­no­sio u dru­ge sve­to­ve. Si­lom qu­ba­vi a pre­vas­hod­no
dej­stvo­va­wem bo­`an­stve­ne bla­go­da­ti, pu­to­vao je po ~i­ta­vom sve­tu,
po va­se­qe­ni, u ko­smos, u oke­a­ne, u pu­sti­we, u re­vo­lu­ci­o­nar­ne ze­mqe,
na­la­zio se na la­|a­ma ko­ji­ma je pre­ti­la opa­snost da se sti­hij­no­{}u
ci­klo­na raz­bi­ju u pa­ram­par­~ad, do­`i­vqa­vao je smrt, ogaw, ra­to­ve,
po­bu­ne, qud­ska zver­stva, sa­stra­da­vao sa svi­ma i sa svi­ma pa­tio. Sve
je to, ka­ko je sam za­pi­sao, pro­la­zi­lo kroz we­ga kao pre­ko film­skog
plat­na, sve je vi­deo, sve pre­`i­vqa­vao i zbog to­ga je we­go­vo zdra­vqe
vi­{e pu­ta bi­lo ugro­`e­no.
Pod­stak­nut pla­me­nom qu­ba­vqu pre­ma Hri­stu i bli­`wem, ne­pre­
sta­no se mo­lio (1. Sol. 5; 17), pro­sve­tqa­vao bo­`an­stve­nom bla­go­da­}u i
"pu­to­vao" po pro­stran­stvi­ma sve­ta, po va­se­qe­ni. Sve­ti sta­rac je na
taj na­~in uvek bio sa Hri­stom. Ka­ko je sam go­vo­rio, "sa Hri­stom se
ne pla­{im da bu­dem na bi­lo kom me­stu". Pre­ma to­me, pri­su­stvo Hri­
sto­vo da­va­lo mu je mo­gu}­nost da do­`i­vi nad­ko­smi~­ka sta­wa, da se
mno­go pu­ta na­|e iz­van gra­ni­ca ~uv­stve­nog sve­ta, da pre­ko­ra­~i me­|e
pro­stog is­ku­stve­nog zna­wa. Do to­ga do­la­zi uko­li­ko Go­spod Svo­jim pri­
su­stvom dej­stvu­je na ta­kav na­~in da se uki­da si­la pri­rod­nih za­ko­na i
da se bri­{e gra­ni­ca iz­me­|u tvar­nog i ne­tvar­nog. Na taj na­~in, u tom
sve­tu "iz­nad pri­ro­de" i "iz­nad ra­zu­ma", gde vre­me i pro­stor pre­sta­ju
da po­sto­je, bla­go­da­}u Bo­`i­jom i ve­rom (v. Mt. 17; 20) mo­`e da se na­|e i
sve­ti­teq. To ~u­do se do­go­di­lo i star­cu Por­fi­ri­ju, jer je uvek `i­veo
kraj Hri­sta, o Ko­jem sv. Me­le­ti­je Is­po­ved­nik ka­`e sle­de­}e:
"Is­pu­wa­va Hri­stos tvo­re­vi­nu
kao {to du­{a is­pu­wa­va te­lo
i za­gre­va ga i te­{i,
kao {to i ona ~i­ni svom obi­ta­va­li­{tu."
480 GEORGIJE KRUSTALAKIS
Da­kle, sa­gla­sno ono­me {to smo re­kli, Hri­stos, Ko­ji je no­vi `i­vot,
sve­tlost isti­ni­ta, u~i­nio je da se bla­`e­ni sta­rac "ra­du­je, da le­ti, da
vi­di sve i da vi­di sva­ko­ga, da stra­da zbog svih, da svi­ma `e­li da bu­du
s Wim, da svi bu­du sa Hri­stom". "Hri­stos je dru­ga stvar", ka­ko ka­`e
sta­rac. "Kad Hri­stos do­|e ~o­ve­ku, kad On stu­pi u na­{u du­{u, du­{a
po­sta­je dru­ga­~i­ja. Tad ~o­vek `i­vi svu­gde, `i­vi u zve­zda­ma, `i­vi u du­
hov­nim sve­tu, `i­vi u ha­o­su, `i­vi u va­se­qe­ni... ja­vqa­ju mu se te­le­fo­nom
iz se­ver­ne Afri­ke, sa In­dij­skog oke­a­na, a on raz­go­va­ra s wi­ma i ka­zu­je
im o k}e­ri­ma i po­ro­di­ca­ma, a ipak je ov­de!" Za­di­vqu­ju­}e je to {to se
do­go­di­lo star­cu Por­fi­ri­ju: iako je te­le­sno bio ov­de, on se isto­vre­
me­no na du­hov­ni na­~in na­la­zio sto­ti­na­ma i hi­qa­da­ma ki­lo­me­ta­ra
da­le­ko i ta­mo vi­deo i opi­si­vao li­ca i sta­wa. Po­sta­vqa se pi­ta­we:
ka­ko je to mo­gu­}e, od­no­sno, isto­vre­me­no se na­la­zi­ti i ta­mo i ov­de?
Od­go­vor na to pi­ta­we da­je pre­po­dob­ni sta­rac: "To se do­ga­|a on­da kad
Hri­stos do­|e da `i­vi unu­tar nas i tad si stal­no sa Hri­stom!"
Sve­ti otac je do­`i­veo ta nad­ko­smi~­ka sta­wa i sva­ko­dnev­no su
mu se do­ga­|a­la sli~­na is­ku­stva. Tim re­~i­ma on po­ku­{a­va da po­u­~i
i nas, we­go­va du­hov­na ~e­da, ka­ko bi­smo i mi, ono­li­ko ko­li­ko nam to
do­pu­{ta­ju na­{e du­hov­ne mo­gu}­no­sti, mo­gli po­sta­ti u~e­sni­ci tih
~u­de­snih sta­wa, ko­ja pred­sta­vqa­ju ute­hu i pro­sve­tqe­we u na­{oj du­
hov­noj bor­bi, kao i psi­ho­lo­{ku (du­{ev­nu) po­dr­{ku pri­li­kom is­ku­
{e­wa ma­lo­ver­ja.
Ka­zi­va­we o ne­ko­li­ci­ni slu­~a­je­va iz ko­jih se vi­di dej­stvo­va­we
po­me­nu­tih star­~e­vih da­ro­va po­mo­}i }e nam da bo­qe raz­u­me­mo ta za­di­
vqu­ju­}a sta­wa, a ta­ko­|e i da na iz­ra­zi­ti­ji na­~in iz­o­bra­zi­mo we­go­vu
li~­nost.
U pro­le­}e 1995. ap­sol­vent­ki­wa bo­go­slov­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­
du, Ele­na Ko­stan­tu­la­ki iz Ha­ni­je Krit­ske, go­vo­ri­la mi je o sle­de­}em
slu­~a­ju ko­ji mi je na­red­ne go­di­ne po­tvr­di­la i do­pu­ni­la stu­dent­ki­wa
Fi­lo­sof­skog fa­kul­te­ta u Ati­ni, Dra­ga­na Si­mi} iz Sr­bi­je. U oko­li­
ni No­vog Sa­da po­sto­ji `en­ski ma­na­stir Ja­zak (Srem­ska epi­sko­pi­ja).
U zi­mu 1983. go­di­ne ova obi­teq na­{la se u ve­li­koj opa­sno­sti, jer je
bez­bo­`ni~­ki re­`im tog pe­ri­o­da po­ku­{ao da je uni­{ti uba­ci­va­wem
otro­va u vo­do­vod. Tih da­na sta­rac Por­fi­ri­je je hit­no te­le­fo­ni­rao
igu­ma­ni­ji ma­na­sti­ra i is­crp­no je oba­ve­stio o tom po­gi­beq­nom pla­
nu ko­ji su ve} po­~e­li da spro­vo­de u de­lo. Sa­ve­to­vao ju je da vo­du za
snab­de­va­we ma­na­sti­ra po­tra­`i u dru­gom okru­gu. Osim to­ga, uka­zao
joj je na po­go­dan iz­vor ko­ji se na­la­zi u su­sed­noj {u­mi. Od tog do­ba,
ma­na­stir se snab­de­va vo­dom iz tog me­sta. Sta­rac ni­kad ni­je bio u
Sr­bi­ji, ali se bla­go­da­}u Bo­`i­jom u tom tre­nut­ku na­la­zio ta­mo.
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 481
U vre­me dok je te­le­fo­ni­rao iz Oro­po­sa, na du­ho­van na­~in pro­pu­to­
vao je sto­ti­ne ki­lo­me­ta­ra i sti­gao u oblast Sre­ma, u sr­ce Sr­bi­je.
Ta­mo je sve vi­deo i upo­znao, ta­ko da je sa za­di­vqu­ju­}om po­drob­no­{}u
opi­si­vao tu oblast. To se do­go­di­lo za­to {to je sta­rac Por­fi­ri­je, kao
du­hov­ni otac, vo­leo i po­{to­vao ma­na­sti­re, na­ro­~i­to `en­ske. On se
da­no­no}­no i ne­pre­sta­no mo­lio za ma­na­stir­ske obi­te­qi, sa­stra­da­va­
ju­}i sa wi­ma kad god bi bi­li iz­lo­`e­ni ne­koj opa­sno­sti ili kad bi
se na­{li u te­{kom po­lo­`a­ju.
Na­kon ovog za­di­vqu­ju­}eg do­ga­|a­ja, pre­po­dob­ni otac je na­sta­vio
da pu­tem te­le­fo­na kon­tak­ti­ra sa ma­na­sti­rom Ja­zak. Mo­na­hi­we i
ge­ron­ti­sa [sta­ri­ca, igu­ma­ni­ja] bes­ko­na~­no su ga vo­le­le i ose­}a­le
stra­ho­po­{to­va­we pred we­go­vom li~­no­{}u. Od tog da­na on je do­bro
upo­znao mo­na­hi­we, ra­za­znao je wi­hov du­{ev­ni svet i go­vo­rio igu­ma­
ni­ji o sva­koj od wih. Na we­ga je, me­|u­tim, po­se­ban uti­sak osta­vi­la
li~­nost jed­ne mo­na­hi­we – ar­he­o­lo­ga i we­na `i­va i vi­so­ka in­te­li­
gen­ci­ja. Kao {to }e­mo vi­de­ti ka­sni­je, sta­rac je po­se­do­vao dar pro­
zor­qi­vo­sti i uka­zao je toj mo­na­hi­wi na jed­nu oblast po­red ve­li­kog
mo­sta, pri ula­sku u Be­o­grad, gde su se u du­bo­kim na­sla­ga­ma ze­mqe
na­la­zi­le sta­ri­ne iz pre­i­sto­rij­skog pe­ri­o­da ko­je su, osim to­ga, bi­le
od ve­li­ke vred­no­sti.
Sle­de­}i is­cr­pan pri­kaz te za­di­vqu­ju­}e spo­sob­no­sti star­ca Por­
fi­ri­ja da kon­tak­ti­ra sa svo­jim du­hov­nim ~e­di­ma i qu­di­ma ko­je je vo­
leo, ko­ji­ma je hteo da po­mog­ne mo­li­tvom i da ih za­{ti­ti, sa­dr­`i se
u sle­de­}em pi­smu. Na pi­smu se na­la­zi da­tum, 18. 2. 1993, a po­sla­la ga
je sta­ri­ca Te­o­do­si­ja, igu­ma­ni­ja sve­te obi­te­qi "Pa­na­gi­ja Var­na­ko­va"
u Do­ri­di, biv­{a igu­ma­ni­ja sve­te obi­te­qi Sve­tih Te­o­do­ra Ka­la­vrit­
skih. Sta­ri­ca Te­o­do­si­ja pri­~a: "U pro­le­}e 1985, u vre­me kad sam se
na­la­zi­la u obi­te­qi Sve­tih Te­o­do­ra Ka­la­vrit­skih, oko 2. 30 uju­tro
za­~u­la sam da iza pro­zo­ra mo­je ke­li­je, u ma­na­stir­skom dvo­ri­{tu, ne­ko
ne­{to ko­pa. Da bih se uve­ri­la, uga­si­la sam sve­tlo u ke­li­ji i po­gle­da­
la kroz pro­zor. Vi­de­la sam da se sve­tlu­ca ne­ka sve­tiq­ka. Po­mo­li­la
sam se na­{im sve­tim ~u­do­tvor­ci­ma da bi nas za­{ti­ti­li. Pro­ve­ri­la
sam pro­zo­re i na­tru­la vra­ta pred dvo­ri­{tem po­ru­{e­ne obi­te­qi ka­
ko ne bi u{li u we­no unu­tra­{we dvo­ri­{te. Kad sam se uve­ri­la da je
na tom me­stu za­vla­da­la ti­{i­na, vra­ti­la sam se u svo­ju ke­li­ju. Uju­tro
je tre­ba­lo da se slu­`i po­ru­~e­na Li­tur­gi­ja. Dok sam se pri­pre­ma­la
da kre­nem u cr­kvu, u 5. 55 uju­tro za­zvo­nio je te­le­fon. Po­mi­sli­la sam
da mo­`da ne­ka bo­le­sna du­{a ima pro­blem {to se, uosta­lom, ~e­sto
de­{a­va­lo, ta­ko da sam po­di­gla slu­{a­li­cu. Na svo­je ve­li­ko za­pre­pa­­
{}e­we za­~u­la sam:
482 GEORGIJE KRUSTALAKIS
"Slu­{aj, ~e­do, go­vo­ri sta­rac Por­fi­ri­je. Ne iz­la­zi na­po­qe da bi
vi­de­la {ta ko­pa­ju jer }e te pre­mla­ti­ti. \a­vo­i­ma­ni qu­di tu­ma­ra­ju
po tvom ma­na­sti­ru."
"O~e, za­{to ko­pa­ju, da li su ne­{to na­{li?"
"Ni­su, ~e­do, ono {to je bi­lo na­{li su dru­gi pre wih."
Po­no­vo ga pi­tam:
"Da li ste do­{li u na{ ma­na­stir?"
Sta­rac od­go­va­ra:
"Ni­sam, ~e­do, ali se u ovom tre­nut­ku na­la­zim ta­mo. Pi­taj me {ta
god `e­li{."
Bu­du­}i da mi je ovim re­~i­ma dao po­vo­da, upi­ta­la sam ga za isto­
rij­ski zna­~aj na­{e ma­na­stir­ske pe­}i­ne.
Po­kraj ma­na­sti­ra po­sto­ji i pe­}i­na, u ko­ju su se u 11. ve­ku na­sta­ni­
li pr­vi mo­na­si, pre iz­grad­we ko­na­ka. Isto­ri­ja sa­op­{ta­va i o ~u­di­ma
ko­ja su se do­ga­|a­la na tom me­stu. Za­mo­li­li smo pa­sti­re iz obli­`weg
se­la da ne iz­vo­de ta­mo ov­ce, ka­ko su ima­li obi­~aj da ~i­ne pre na­{eg
do­la­ska, dok je ma­na­stir bio pust. ^ak smo im pred­la­ga­li i da im
pre­pu­sti­mo i po­kri­ve­ni tor ko­ji je bio ne­{to da­qe, ka­ko bi ta­mo vo­
di­li svo­je `i­vo­ti­we. Me­|u­tim, oni su to od­bi­li, go­vo­re­}i da su se
`i­vo­ti­we na­vi­kle i da za­to ne­}e da im me­wa­ju me­sto. Bu­du­}i, da­kle,
da ta pe­}i­na po­sto­ji, ja sam ga upi­ta­la:
"O~e, da li da po­dig­ne­mo cr­kvu u pe­}i­ni?"
"U ko­joj pe­}i­ni? Vi ima­te dve pe­}i­ne! U onoj u ko­ju su se na­sta­
ni­li pr­vi mo­na­si?"
"Da, o~e."
On mi na to ka­`e:
"Do­bro, ~e­do. U~i­ni ta­ko, jer je pe­}i­na ve} osve­{ta­na. Ho­}e li
se­qa­ci do­zvo­li­ti? Oni pri­go­va­ra­ju!"
Za­sta­la sam, dr­`e­}i te­le­fon­sku slu­{a­li­cu u ru­ci. Ni re~ ni­
sam mo­gla da iz­go­vo­rim od za­pre­pa­{}e­wa. Go­vo­rio je o sve­mu {to se
do­ga­|a­lo.
Tre­ba pri­me­ti­ti da su po­sto­ja­le dve pe­}i­ne. Me­|u­tim, dru­gu pe­­
}i­nu ni­smo vi­de­le, iako smo tu `i­ve­le du­`e od go­di­nu da­na. Isti­na,
ov­da­{wi pa­sti­ri su nam go­vo­ri­li da po­sto­ji i dru­ga pe­}i­na. Da­kle,
u tre­nut­ku kad sam za­ne­me­la dr­`e­}i slu­{a­li­cu u ru­ci, za­~u­la sam
ka­ko sta­rac ka­`e:
"Ri­ba, igu­ma­ni­jo, ri­ba!"
"Ka­kva ri­ba, o~e", pi­tam ga.
"^e­do", ka­`e mi on, "da li je iz­vor­ska vo­da po­god­na za ri­bu? Raz­
mno­`i ri­bu da bi hra­ni­la na­rod, do­la­ze te­{ka vre­me­na!"
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 483
U stva­ri, kad smo se na­sta­ni­le u ma­na­sti­ru, ja sam u he­mij­skoj
la­bo­ra­to­ri­ji is­pi­ti­va­la vo­du ko­ja iz­o­bil­no is­ti­~e iz dva dru­ga iz­
vo­ra u ma­na­stir­skom dvo­ri­{tu. Že­le­la sam da znam da li je pit­ka
i da li je po­god­na za ri­bu, ka­ko bi­smo po­kri­li po­tre­be ma­na­sti­ra i
po­klo­ni­ka. I za­i­sta, po­ka­za­lo se da je vo­da ~i­sta i po­god­na za uz­goj
ri­be. Me­|u­tim, ve­li­ki tro­{ko­vi ob­na­vqa­wa po­ru­{e­nog i si­ro­ma­{nog
ma­na­sti­ra ko­ji je za 11 go­di­na pre­tvo­ren u tor za sto­ku ni­su nam do­
pu­sti­li da iz­gra­di­mo re­zer­vo­ar za pa­strm­ke. Kad nas je lo­kal­ni epi­
skop 1984. po­zvao da otvo­ri­mo ma­na­stir, se­stre ni­su ima­le ni krov
nad gla­vom. Osim to­ga, ni­smo ima­le ni­ka­kvu ma­te­ri­jal­nu po­mo} ili
mo­ral­nu po­dr­{ku. Me­|u­tim, sve­ti ~u­do­tvor­ci i bla­go­slov star­ca
Por­fi­ri­ja do­pu­sti­li su nam da obez­be­di­mo dva je­ze­ra za pa­strm­ku i
lo­so­sa, {to je ko­ri­sti­lo mno­gim po­klo­ni­ci­ma u ma­na­stir. Ja­sno smo
ose­}a­le star­~e­vo pri­su­stvo, jer nam se ja­vqao pri­li­kom sva­ke ne­do­u­
mi­ce i raz­re­{a­vao te­{ko­}e. Jed­nom mi je te­le­fo­nom re­kao:
"^e­do, ti vo­di{ ve­li­ku bor­bu, ali ne­moj da se pla­{i{, ja se sva­ke
ve­~e­ri mo­lim za­jed­no s to­bom."
"Tre­ba­lo bi pri­me­ti­ti da se ni­kad ni­sam su­sre­la sa star­cem i
da ga ni­kad ni­sam vi­de­la, osim {to sam od dru­gih slu­{a­la o we­go­voj
pro­zor­qi­vo­sti. Pi­ta­la sam se oda­kle zna za na­{e pro­ble­me, gde je
na­{ao broj na­{eg te­le­fo­na?
Zbog to­ga sam po­zva­la igu­ma­ni­ju dru­gog ma­na­sti­ra ko­ja je po­zna­
va­la star­ca i upi­ta­la je: "Igu­ma­ni­jo, da li ste Vi da­li broj na­{eg
te­le­fo­na star­cu Por­fi­ri­ju?" Ona mi od­go­va­ra: "Zar je po­treb­no da
mu dam taj broj? Um oca Por­fi­ri­ja je te­le­vi­zor!"
Jed­nom sam sa ne­ko­li­ci­nom se­sta­ra po­se­ti­la dru­gi ma­na­stir. Bu­
du­}i da se ra­di­lo o hit­nom i neo­d­lo­`nom po­slu, sta­rac mi se i tu
ja­vio, za­tra­`io da me po­zo­vu i re­kao:
"^e­do, do­pu­sti onoj pe­to­ri­ci qu­di, ko­ji ho­}e da se po­ja­ve kao sve­do­
ci po pi­ta­wu gra­ni­ca va­{e obi­te­qi, da idu na sud. Prav­da mo­ra da se
~u­je i mo­ra se za­{ti­ti­ti ono {to pri­pa­da obi­te­qi, jer }e do­}i te­{ka
vre­me­na i na­ro­du }e bi­ti neo­ph­ od­na bri­ga ma­na­sti­ra o we­mu."
I za­i­sta, pe­to­ri­ca sta­ri­jih qu­di, ko­ji su bi­li za­hval­ni ma­na­sti­
ru, upor­no su me mo­li­li da ka­`u isti­nu o jed­noj ne­prav­di ko­ja je op­te­
re­}i­va­la ma­na­stir. Ta­ko se i do­go­di­lo, i obi­teq je bi­la oprav­da­na.
Kad sam se na­kon iz­ve­snog vre­me­na na­{la u jed­noj atin­skoj bol­
ni­ci gde je tre­ba­lo da bu­dem ope­ri­sa­na, za­tra­`i­la sam do­pu­{te­we i
oti­{la kod star­ca. Tad sam ga pr­vi put za­pra­vo upo­zna­la. O~i su mu
bi­le sklo­pqe­ne, jer je bio ve­o­ma bo­le­stan. Kad smo u{li u so­bu, dao
mi je znak ru­kom, iako su we­go­ve o~i bi­le za­tvo­re­ne. Ni­je vi­{e mo­gao
484 GEORGIJE KRUSTALAKIS
da go­vo­ri. Klek­nu­la sam po­kraj we­go­ve po­ste­qe. Tri pu­ta je pre­kr­stio
mo­ju gla­vu. Ose­ti­la sam da me we­go­va ru­ka sna­`no pri­ti­ska. Za­tim
mi je dao dva kr­sti­}a sa Sve­te Go­re. Uze­la sam bla­go­slov i oti­{la,
ali on ni ta­da ni­je otvo­rio o~i. Vra­ti­la sam se u bol­ni­cu, ali mi
ope­ra­ci­ja vi­{e ni­je bi­la po­treb­na.
Na­kon ne­ko­li­ko da­na re­kao mi je te­le­fo­nom:
"Ho­}u da do­|em u tvoj ma­na­stir pre ne­go {to umrem. Ho­}e li pro­­
}i ne­ki ma­li, ni­zak auto­mo­bil? Po­{a­qi ne­kog od pri­ja­te­qa da me
su­sret­ne."
"O~e, da li zna­te ku­da }e­te po­}i", pi­tam ga ja.
"Znam, ne­sre}­ni­ce. Me­|u­tim, va{ put je iz­ro­van a auto­mo­bil je
ni­zak i za­to te pi­tam ho­}e li pro­}i", od­go­vo­rio je on.
Ve­ru­jem da nas i u ma­na­sti­ru "Pa­na­gi­ja Var­na­kov­ska" u Do­ri­di,
gde se sa­da na­la­zi­mo, ~u­va sta­rac ko­je­ga smo i pi­ta­le za taj ma­na­stir.
Za taj ma­na­stir ni­sam do ta­da ~ak ni ~u­la. Me­|u­tim, st. Por­fi­ri­je
ga je do­bro po­zna­vao, pa ga je ~ak i po­se­}i­vao.
Ose­}a­mo ve­li­ku bla­go­dar­nost pre­ma bla­`e­nom star­cu Por­fi­ri­ju.
Ne­ka nas uvek pra­ti we­go­va mo­li­tva i we­go­vo za­stup­ni­{tvo, kao {to
nam je i obe­}ao na dva da­na pre svog uz­la­ska na Ne­bo, u Kav­so­ka­li­vi­ji.
Ne­ka nas bla­gost i mi­lost sve­bla­gog Bo­ga na­{eg udo­sto­ji da ga, kad
se okon­~a­ju da­ni na­{eg zem­nog `i­vo­ta, ma­kar iz­da­le­ka su­sret­ne­mo u
na­{oj ne­be­skoj Otax­bi­ni.
Mo­na­hi­wa Te­o­do­si­ja (An­dri­ko­pu­lu)."
* * *
Dru­gi, ta­ko­|e za­di­vqu­ju­}i slu­~aj, o ko­jem nam je pro­sto­du­{no ka­
zi­vao sam sta­rac, do­go­dio se 1985. go­di­ne. Otac Por­fi­ri­je imao je
du­hov­nog si­na, o. Spi­ri­do­na, ko­ji je bio sve­{te­nik u Ame­ri­ci. Jed­
nom ga je po­zvao i re­kao; "Su­tra u 3 po­sle po­no­}i do­}i }u ti u po­se­tu,
ali ne­moj da spa­va{. ^e­kaj me." Na­red­ne no­}i, o. Spi­ri­don je u jed­nom
tre­nut­ku ose­tio sil­nu hlad­no­}u i pro­bu­dio se. Za­zvo­nio je te­le­fon.
Ja­vqao se sta­rac iz Oro­po­sa, ko­ji mu je re­kao: "O~e Spi­ri­do­ne, za­{to
si za­spao? Zar ti ni­sam re­kao da }u te po­se­ti­ti? Da bi mi po­ve­ro­vao,
po­gle­daj: osta­vio sam otvo­re­na vra­ta!" Otac Spi­ri­don je po­gle­dao i,
gle, vra­ta su uisti­nu bi­la {i­rom otvo­re­na, zbog ~e­ga je i ose­tio onu
sil­nu stu­den!
Sta­rac Por­fi­ri­je je uvek ko­ri­stio sa­mo naj­plo­do­no­sni­je pe­da­
go­{ke mo­ti­ve `e­le­}i da po­u­~i ili da psi­ho­lo­{ki po­dr­`i svo­ja
du­hov­na ~e­da. Kao {to smo re­kli, on je svo­ja du­hov­na ~e­da u sva­kom
tre­nut­ku ob­u­hva­tao svo­jom qu­ba­vqu i ne­pre­sta­nom mo­li­tvom. U slu­~a­
je­vi­ma gde je `e­leo da po­stig­ne ko­re­ni­ti­je re­zul­ta­te ili da iza­zo­ve
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 485
zna­~aj­ni­ju du­{ev­nu pro­me­nu u ne­ko­me u ko­me bi pri­me­}i­vao ne­mir,
ko­le­bqi­vost ili sla­bost, do­pu­{tao je da se we­go­vi da­ro­vi o~i­gled­
ni­je pro­ja­ve. O jed­nom ta­kvom slu­~a­ju pri­~a nam i na­{a pri­ja­te­qi­ca,
go­spo­|a Po­pi M.:
"Go­di­ne 1983. pu­to­va­la sam s pra­vo­slav­nom mi­si­jom u Ko­re­ju. Ži­
ve­la sam ta­mo tri me­se­ca i ra­di­la sam s jed­nom stu­dent­skom gru­pom.
Ta­ko sam u du­hov­nom po­slu po­ma­ga­la naj­bo­go­qu­bi­vi­jem epi­sko­pu zi­
lon­skom, ocu So­ti­ri­ju Tram­ba. Uglav­nom sam ra­di­la u stu­dent­skom
lo­go­ru, ko­ji se na­la­zi na dva sa­ta vo­`we od Se­u­la. Taj lo­gor se na­la­zi
u jed­noj plod­noj obla­sti, u do­li­ni. Sve je ta­mo pre­kri­ve­no ze­le­ni­lom.
Sa de­sne i le­ve stra­ne te­ku obil­ne vo­de i po­to­ci ko­ji na­vod­wa­va­ju
do­li­nu. Me­|u­tim, sa de­sne stra­ne ima vi­{e vo­de. Kad sam se vra­ti­la
u Gr~­ku, od­mah sam po­se­ti­la na­{eg du­hov­nog oca, star­ca Por­fi­ri­ja.
On me, kao i uvek, pri­mio s qu­ba­vqu. Bla­go­slo­vio me i za­tim, ne­`no
dr­`e­}i mo­je ru­ke, upi­tao:
"Da li si bi­la ta­mo gde }e o. So­ti­ri­je po­di­}i ma­na­stir?"
I za­i­sta, u obla­sti u ko­joj se na­la­zi lo­gor, epi­skop So­ti­ri­je je
1987. po­di­gao ma­na­stir!
Sta­rac je na­sta­vio:
"Da li si pi­la vo­du iz re­ke ko­ja te­~e le­vom stra­nom? Ka­kva pre­
kra­sna vo­da! Na­rav­no, na de­snoj stra­ni ima vi­{e vo­de, ali ona ni­je
ta­ko do­bra kao ova!"
Za­pre­pa­{}e­na onim {to mi je pri­~ao, od­go­vo­ri­la sam:
"O~e, Vi mi sve opi­su­je­te ta­ko ta~­no i od­re­|e­no kao da se ta­mo
na­la­zi­te, kao da vi­di­te taj pre­deo!"
On mi je na to ra­do­sno re­kao:
"Zar ne shva­ta{? Zar ne zna{? Ot­kad si ot­pu­to­va­la, stal­no sam
bio po­kraj te­be. Vi­deo sam {ta si ra­di­la dok si bi­la ta­mo, da­le­ko."
Na­kon ne­ko­li­ko go­di­na, 1985–1986, po­no­vo sam sa mi­si­jom oti­{la
u Ko­re­ju. Sta­rac mi je dao bla­go­slov da mi du­hov­nik u to vre­me bu­de
o. So­ti­ri­je. Kad sam se vra­ti­la, otr­~a­la sam kod na­{eg oca u ci­qu
op­{te is­po­ve­sti za sve vre­me ko­je sam pro­ve­la u Ko­re­ji. Kao i uvek,
bla­go me pri­mio i re­kao:
"Do­bro je, do­bro! Ne go­vo­ri mi..."
Po­~eo je da mi opi­su­je i ra­sve­tqu­je sve stra­ne mog `i­vo­ta u vre­me
od­su­stva. I pre ne­go {to sam us­pe­la da otvo­rim usta, po­je­di­no­sti su
su­sti­za­le jed­na dru­gu. Bi­la sam po­tre­se­na!
"Star­~e, pi­sa­la sam vam sa­mo dva pu­ta, ka­ko zna­te sve te po­je­di­
no­sti?"
486 GEORGIJE KRUSTALAKIS
"Eto, bla­go­slo­ve­na, ja sam te ta­mo stal­no gle­dao: i {ta si mi­sli­
la, i {ta si ~i­ni­la, i {ta si na­me­ra­va­la da u~i­ni{..."
Bi­lo je iz­ve­snih tre­nu­ta­ka u ko­ji­ma su po­stup­ci i re­~i sa­mog pre­
po­dob­nog star­ca ot­kri­va­li gra­ni­ce dej­stvo­va­wa we­go­ve bla­go­dat­ne
li~­no­sti. Je­dan od ta­kvih slu­~a­je­va je i sle­de­}i: na dan 20. ju­na 1987.
go­di­ne sta­rac je sa gru­pom qu­di iz svog naj­bli­`eg okru­`e­wa ot­pu­to­
vao na Eube­ju, u svo­ju qu­bqe­nu po­stoj­bi­nu. To­ga da­na sta­rac se ra­do­vao
ra­do­{}u ne­is­ka­za­nom i pro­sla­vqe­nom (1. Pe­tr. 1; 8).
Tek {to se be­{e pri­~e­stio. Po­di­gao je ru­ke ra­{i­riv­{i ih pre­ma
ne­bu i re­kao: "Da­nas sam ve­o­ma bla­go­da­ran. U ovom tre­nut­ku na­la­zim
se iz­nad va­se­qe­ne i da­qe od zve­zda. Na­la­zim se u bli­zi­ni Bo­`i­joj,
pri­bli­`a­vam se Bo­`an­stvu, na­la­zim se po­kraj Pre­sve­te Tro­ji­ce!" We­
go­ve re­~i po­ti­ca­le su od tre­zve­no­um­nog du­{ev­nog ras­po­lo­`e­wa, bi­le
su pro­mi­{qe­no is­ka­za­ne i upu­}e­ne qu­di­ma iz we­go­vog ne­po­sred­nog
okru­`e­wa (to je bi­la bla­go­dat i pro­mi­sao Bo­`i­ji). Me­|u­tim, sta­rac
ni­je uvek ta­ko go­vo­rio. Do­ga­|a­lo se ~ak i da ka­`e svo­jim du­hov­nim
~e­di­ma: "Ne mo­gu to da vam ob­ja­snim, shva­ta­te li?" Dru­gi put bi
re­kao: "Go­vo­rim vam sa­mo ono {to mi je do­pu­{te­no, ni­{ta dru­go...
po­sto­ji, me­|u­tim, i bez­u­mqe... Da, ko je bez­u­man, on i go­vo­ri!" Pre­po­
dob­nog star­ca, ko­ji je `i­veo u sfe­ri ~u­de­sa, ~e­sto je ob­u­zi­ma­lo to
sta­we us­hi­}e­wa, "bo­`an­stve­nog bez­u­mqa". Tad bi iz­go­va­rao i iz­no­sio
neo­bi~­ne re­~i, sli~­ne oni­ma ko­je smo ve} na­ve­li.
4. Rasu|ivawe, predvi|awe i prozorqivost
Otac Por­fi­ri­je je, da­kle, po­se­do­vao dar qu­ba­vi, po­slu­{a­wa, smi­
re­wa, bde­wa i ne­pre­sta­ne mo­li­tve. Sve te vr­li­ne i svoj­stva we­go­ve
li~­no­sti otvo­ri­li su put ka naj­ve­}oj od vr­li­na i naj­ve­}em da­ru Sve­
tog Du­ha – pre­ma ra­su­|i­va­wu. U svom po­zi­tiv­nom du­hov­nom na­pret­ku,
sta­rac je za­do­bio i po­ste­pe­no raz­vio dar ra­su­|i­va­wa. Po­~eo je da ra­
su­|u­je, da pro­zi­re i da pro­ni­~e. We­mu se do­go­di­lo upra­vo to, {to se
de­{a­va­lo i naj­smi­re­ni­jim pod­vi­`ni­ci­ma, du­hov­nim Oci­ma Cr­kve,
ko­ji su po­se­do­va­li ~i­sto­tu sr­ca: otvo­ri­li su mu se ho­ri­zon­ti pre­ma
ra­su­|i­va­wu ko­je je, sa­gla­sno sve­to­ot­ a~­kom u~e­wu, kru­na vr­li­na. Ava
Moj­sej tim po­vo­dom pri­me­}u­je: "Istin­sko ra­su­|i­va­we ne za­do­bi­ja se
dru­ga­~i­je ne­go istin­skim smi­re­wem." Ra­su­|i­va­we, jed­na od osnov­nih
vr­li­na du­hov­nog `i­vo­ta, pred­sta­vqa dar ko­ji se sti­~e mo­li­tvom i
pod­vi­gom.
Sve­ti Jo­van Si­naj­ski u svo­joj Le­stvi­ci ras­pra­vqa o ra­su­|i­va­wu
kao o umet­no­sti i naj­vi­{oj vr­li­ni: "Ra­su­|i­va­we je za po­~et­ni­ka ta~­
no po­zna­va­we sa­mo­ga se­be. Kod onih {to su do­spe­li do sre­di­ne, ra­su­
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 487
|i­va­we je du­hov­no ~u­lo ko­jim se ne­po­gre­{i­vo raz­li­ku­je pra­vo do­bro
od do­bra pri­rod­nog i od onog {to je do­bru su­prot­no. Kod sa­vr­{e­nih,
ra­su­|i­va­we je zna­we, ko­je u wih do­la­zi pu­tem bo­`an­skog oza­re­wa i
ko­je je spo­sob­no da svo­jim sve­til­ni­kom osve­tli i ono {to je u du­{a­ma
dru­gih qu­di tam­no. Uop­{te, sma­tra se da je ra­su­|i­va­we ta~­no shva­ta­
we bo­`an­ske vo­qe u sva­kom tre­nut­ku, me­stu i stva­ri, shva­ta­we ko­je
se na­la­zi sa­mo u qu­di­ma ~i­sta sr­ca, ~i­sta te­la i ~i­stih usa­na... Ra­su­
|i­va­we je ne­u­pr­qa­na sa­vest i ~i­sto ose­}a­we" – 26. po­u­ka.
U dru­goj po­u­ci sv. Jo­van is­tra­`u­je raz­li­~i­te ste­pe­ne raz­vo­ja, za
ko­ji­ma sle­di du­hov­ni dar ra­su­|i­va­wa: "Od po­slu­{no­sti – smi­re­we,
od smi­re­wa – ra­su­|i­va­we, od ra­su­|i­va­wa pro­zor­qi­vost, a od ovo­ga
pred­vi­|a­we" – 4. po­u­ka.
Kao i naj­ve­}i du­hov­ni Oci, i sta­rac Por­fi­ri­je je po­se­do­vao dar
ra­su­|i­va­wa, kao i dva sa­svim oso­bi­ta da­ra: dar pro­zor­qi­vo­sti i dar
pred­vi­|a­wa. Zbog we­go­vog pod­vi­`ni­{tva i du­hov­no­sti, Bog je tom
sve­tom star­cu omo­gu­}io da bu­de pri­~a­snik bo­`an­stve­nih oso­bi­na.
Dao mu je spo­sob­nost da do­`i­vi sta­wa o ko­ji­ma smo ra­ni­je go­vo­ri­li
i u ko­ji­ma su se uki­da­li fi­zi~­ki za­ko­ni, a pro­stor­no – vre­men­ske
di­men­zi­je bi­va­le pot­pu­no po­ni­{te­ne. Na taj na­~in i{­~e­za­va­la je
gra­ni­ca iz­me­|u tvar­nog i ne­tvar­nog.
Kad su ocu Paj­si­ju Sve­to­gor­cu, i sa­mom ob­da­re­nom ovim da­ro­vi­
ma, pri­po­ve­da­li o star­cu Por­fi­ru­ju, on je sa­svim od­re­|e­no re­kao: "Ja
imam sa­mo cr­no-be­li te­le­vi­zor, dok sta­rac Por­fi­ri­je ima te­le­vi­zor
u bo­ji."
Pre­po­dob­ni sta­rac je po pri­ro­di bio ne­mir­nog i ra­do­zna­log du­ha.
Zbog to­ga je uvek na­sto­jao da pro­{i­ri ho­ri­zon­te svo­jih zna­wa i is­ku­sta­
va. Pi­tao je spe­ci­ja­li­ste, pro­u­~a­vao je kwi­ge, stal­no je is­tra­`i­vao i
na­sto­jao da se pri­bli­`i taj­na­ma sve­ta `i­vo­ti­wa, ra­sti­wa i bi­qa­ka,
taj­na­ma dej­stvo­va­wa qud­skog or­ga­ni­zma. Me­|u­tim, po­red te uro­|e­ne
qu­bo­pi­tqi­vo­sti, glav­ne si­le ko­ja je upra­vqa­la we­go­vim du­hom, po­
sto­ja­li su i da­ro­vi Bo­`i­ji i "umet­nost nad umet­no­sti­ma – mu­drost"
Bo­`i­ja. Uz po­mo} tih si­la, uvek je, ka­ko je sam go­vo­rio, "pro­na­la­zio
ne­ko sna­`no i je­din­stve­no pra–zna­we, da bi ga po­znao i do­`i­veo u
na­preg­nu­tom opi­tu. Kao po­sle­di­ca sve­ga to­ga, mu­drost Bo­`i­ja okru­
`i­va­la je star­ca bla­go­na­klo­no­{}u i da­va­la mu mo­gu}­nost istin­skog
po­zna­wa po­sto­je­}eg, da bi po­zna ustroj­stvo sve­ta i de­lo­va­we sti­hi­
ja, po­~e­tak, sre­di­nu i kraj vre­me­na, sme­nu pre­o­kre­ta i pro­me­na vre­
me­na, kru­go­ve go­di­na i po­lo­`aj zve­zda, pri­ro­du `i­vo­ti­wa i oso­bi­ne
zve­ri, stre­mqe­we ve­tro­va i qud­ske mi­sli, raz­li­~i­ta ra­sti­wa i
si­lu ko­re­wa. Po­znao sam sve; i skri­ve­no i ot­kri­ve­no (Prem. Sol. 7; 17–21).
488 GEORGIJE KRUSTALAKIS
Sve­ti otac nam je pred­vi­|a­wem i pro­zor­qi­vo­{}u u jed­noj be­se­di
(27. 9. 1992) ob­zna­nio da je bla­`e­ni sta­rac Paj­si­je Sve­to­go­rac uisti­nu
po­mo­gao hi­qa­da­ma qu­di, a ne­ke je ~ak iz­ba­vio i od na­pa­da i dej­sta­va
ko­ji su se mo­gli ka­ta­stro­fal­no za­vr­{i­ti.
Tim svo­jim da­ro­vi­ma mo­gao je da po­sta­vi di­jag­no­zu od­re­|e­nih sta­
wa ve­za­nih za one qu­de ko­ji su ga po­se­}i­va­li ili bi­li da­le­ko, ~ak i
na dru­gim kon­ti­nen­ti­ma. On je ta­ko­|e imao spo­sob­nost da sa­gle­da i
da pred­vi­di sta­we te­le­snog i du­{ev­nog zdra­vqa, da raz­re­{i psi­ho­lo­
{ke pro­ble­me, da po­sta­vi di­jag­no­zu psi­hi~­kih bo­le­sti, da is­tra­`i
ge­net­sko pred­o­dre­|e­we qu­di i wi­ho­ve na­sled­ne po­ro­ke. Bio je u sta­wu
i da ra­za­bi­ra qud­ske mi­sli, ~o­ve­ko­vu li~­nu isto­ri­ju i we­gov ne­sve­sni
psi­hi~­ki svet. Kad bi do­bio oba­ve­{te­we "od­o­zgo" sta­rac je te mno­go­
stru­ke bo­`an­stve­ne da­ro­ve ko­ri­stio na raz­li­~i­te na­~i­ne: go­vo­rio
je ili }u­tao, sa­ve­to­vao, od­vra­}ao, ot­kri­vao i, u ne­kim slu­~a­je­vi­ma,
po­tre­sao. Kao {to se vi­di iz cr­kve­nog pre­da­wa, re~ je o te­meq­nom
dej­stvo­va­wu du­hov­nih ota­ca, ko­jim oni po­sta­ju no­si­o­ci bo­`an­stve­ne
bla­go­da­ti, ustro­ji­te­qa ~o­ve­ko­vog spa­se­wa.
Go­spo­|a P. M., star­~e­vo du­hov­no ~e­do, go­vo­ri o sle­de­}em slu­~a­ju:
"Zim­sko ve­~e 1978. go­di­ne. Bi­li smo u svom do­mu i o~e­ki­va­li smo
o. Por­fi­ri­ja. Kad je sti­gao i za­zvo­nio, si­{la sam da bih ga do­~e­ka­
la. Sta­rac je, kao i uvek, bio ra­do­stan. Me­|u­tim, pri­me­ti­la sam da
tak­si­sta ko­ji ga je do­ve­zao ni­je oti­{ao, da se za­dr­`a­va po­za­di i da
okle­va. Shva­ti­la sam da bi `e­leo da raz­go­va­ra sa mnom. Kad sam mu
pri­{la, po­~eo je da pri­~a:
"Go­spo­|o, zar mi ne­}e­te re­}i ko je taj sta­rac? Zna­te li {ta mi se
do­go­di­lo ovog tre­nut­ka? Otvo­ri­lo mi se ne­bo i pla­men je u{ao u mo­ju
du­{u! Ne­mam ni­ka­kve ve­ze s Cr­kvom i sa po­po­vi­ma i za­u­sta­vio sam se
da ga po­ve­zem. Sta­rac je us­put po­~eo da mi pri­~a o mom se­lu, o po­ro­di­
ci, o li~­nim pro­ble­mi­ma. Si­}i }u s pa­me­ti! Kao {to sam Vam re­kao,
upra­vo mi se otvo­ri­lo ne­bo i u mo­ju du­{u je u{ao pla­men. Ka­`i­te
mi ka­ko da po­no­vo na­|em ovog po­pa? Že­leo bih da ga opet sret­nem..."
Sta­rac Por­fi­ri­je je, na­rav­no, imao po­seb­nu bla­go­dat da pre­la­zi
gra­ni­ce qud­skog po­zna­wa, da za­la­zi u oblast van­vre­men­skog, u pro­
stran­stvo ve~­no­sti, da po­no­vo do­`i­vi sta­wa i do­ga­|a­je ko­ji su se
od­i­gra­li u pro­{lo­sti ili one ko­ji }e se tek od­i­gra­ti u bli­`oj ili
da­qoj bu­du}­no­sti.
Opis ne­ko­li­ci­ne slu­~a­je­va ko­ji su ne­po­sred­no po­ve­za­ni s da­ro­vi­
ma sve­tog star­ca i o ko­ji­ma smo ve} go­vo­ri­li, po­mo­gao bi nam da ja­
sni­je i raz­go­vet­ni­je stvo­ri­mo pred­sta­vu o wi­ho­vom dej­stvu. Po­~et­kom
leta 1964. go­di­ne "Hri­{}an­sko og­wi­{te" or­ga­ni­zo­va­lo je po­klo­ni~­
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 489
ko pu­to­va­we na sve­to ostr­vo Pat­mos. Sta­ri­ji bra~­ni par, Ka­ta­ri­na
i Ge­or­gi­je Pa­pa­ta­na­si­os ko­ji su bi­li du­hov­no i pri­ja­teq­ski ve­za­ni
za star­ca, za­mo­li­li su ga da u~e­stvu­je na tom pu­to­va­wu. Bu­du­}i da je
vo­leo pu­to­va­wa a da jo{ ni­je bio na tom ostr­vu, sta­rac je pri­hva­tio
po­ziv i kre­nuo za­jed­no sa wi­ma. Kad su sti­gli na ostr­vo, sa so­bom je
po­veo svo­ja dva du­hov­na ~e­da i, iz­dvo­jiv­{i se od osta­lih iz gru­pe, sa­
mi su kre­nu­li ka pe­}i­ni Ot­kro­ve­wa.
Bi­lo je mir­no. Svu­da je vla­da­la ti­{i­na. Sta­rac je po­zvao su­pru­
`ni­ke na stra­nu i re­kao im da ni­ko­me ne pri­~a­ju o ono­me {to bu­du
vi­de­li i ~u­li. Za­tim je uzeo ka­di­o­ni­cu i po­~eo da ka­di. Iza we­ga
je, kle­~e­}i na ko­le­ni­ma i mo­le­}i se, bi­lo dvo­je we­go­vih du­hov­nih
~e­da. Sta­rac je usred pe­}i­ne pao na ko­le­na. Iz­gle­da­lo je da se mo­li.
Pro­{lo je 15 mi­nu­ta u pot­pu­noj ti­{i­ni. Iz­ne­na­da se raz­le­gao ~u­dan
glas. We­go­vo li­ce se oza­ri­lo a spo­qa­{wost iz­me­ni­la. Sta­rac im je
ka­sni­je re­kao ka­ko je bla­go­da­}u Bo­`i­jom "ugle­dao" pri­zor "pi­sa­wa"
kwi­ge Ot­kro­ve­wa (93–96. god. po­sle Hri­sta). Iz jed­ne pu­ko­ti­ne u gor­
wem de­lu pe­}i­ne is­ho­dio je bo­`an­stve­ni glas upu­}en sve­tom Jo­va­nu
ko­ji se, opet, pri­qu­bio uz ne­{to sli~­no lo­`i i dik­ti­rao tekst Ot­
kro­ve­wa svom u~e­ni­ku Pro­ho­ru. Sta­rac je jed­nom re­kao da je "vi­deo"
dra­ma­ti~­ne sce­ne i do­`i­veo ve­li­~an­stvo Cr­kve i tri­jumf "`r­tvo­
va­nog Ag­ne­ca".
^i­ta­vog tog da­na bio je }u­tqiv i za­mi­{qen. We­go­vo li­ce iz­ra­
`a­va­lo je na­dah­nu­to us­hi­}e­we, dok su se o~i po­vre­me­no is­pu­wa­va­le
su­za­ma. Sta­rac se uvek s ve­li­kim uz­bu­|e­wem se­}ao tog slu­~a­ja. Ka­sni­
je je i sam go­vo­rio: "Ta­da sam, kao ni­kad, pre­`i­veo tre­nut­ke sil­nog
us­hi­}e­wa. Bi­lo je to naj­sna­`ni­je ose­}a­we ko­je sam do­`i­veo."
Sli­~an ovo­me je i sle­de­}i slu­~aj, ko­ji opi­su­je sam sta­rac Por­fi­
ri­je. U prat­wi svo­jih du­hov­nih ~e­da, na dan 18. ju­na 1986. g. po­se­tio je
isto­rij­sku sve­tu obi­teq Ili­je Am­fij­skog. Ovaj ma­na­stir na­la­zi se
u obla­sti iz­me­|u Am­fi­se, Ite­je i Hri­sa, ne­da­le­ko od gra­da Del­fi.
Po­klo­ni­ke je pri­mio igu­man i gra­di­teq ma­na­sti­ra, otac Si­ne­si­je,
po­bo­`ni sve­{te­nik ko­ji, ot­ka­ko je za­~uo star­ca Por­fi­ri­ja da be­se­
di, ni­je pre­sta­jao da pla­~e. Da­nas je to `en­ski ma­na­stir. Na­la­ze­}i
se u ma­na­sti­ru, sta­rac Por­fi­ri­je je u jed­nom tre­nut­ku i sam po­~eo da
pla­~e. "Bog mi je Svo­jom bla­go­da­}u do­pu­stio da pu­tu­jem u pro­{lost.
Bla­go­da­}u sam vi­deo da su se ov­de, u hra­mu, slu­`i­le ve­li­~an­stve­ne
Li­tur­gi­je. Vi­dim raz­ne do­ga­|a­je i za­to sam se vra­tio u pro­{lost.
Idu­}i kroz pro­{lost, ugle­dao sam neo­bi~­nu Li­tur­gi­ju, ta­ko iz­u­zet­
nu i ta­ko za­di­vqu­ju­}u! Ka­kva je bi­la ta Li­tur­gi­ja! Ona me pri­vu­kla,
i uvek me sna­`no pri­vla­~i!"
490 GEORGIJE KRUSTALAKIS
"Oko sv. Tr­pe­ze vi­dim je­re­je i je­rar­he, ko­ji slu­`e s po­to­ci­ma su­za.
Iz­gle­da kao da se ne­{to stra­{no do­go­di­lo. Slu­`i se mno­go Li­tur­
gi­ja, ali je sa­mo jed­na Li­tur­gi­ja s po­to­ci­ma su­za! Na me­ne je to osta­
vi­lo du­bok uti­sak, ja sam to ose­tio i vra­tio se. Ne znam zbog ~e­ga su
pla­ka­li. ^im se za­vr­{i­la Li­tur­gi­ja, ~i­ni­lo se da ih hva­ta­ju i da im
od­se­ca­ju gla­ve. Iz­gle­da da su ima­li ta­kvo pred­o­se­}a­we...
Vi­di­te li da su sve­ti qu­di, ta­mo gde su pro­{li i `i­ve­li, ta­mo i
ot­kri­li svo­je du­{e i pri­mi­li bla­go­dat Bo­`i­ju. Bla­go­dat Bo­`i­ja je
di­sa­we, aura ko­ja i ov­de sve ~i­ni ob­la­go­da­}e­nim. Ona je sli~­na mag­
ne­tu od ko­je­ga sve {to je gvo­zde­no, kad mu se pri­bli­`i, do­bi­ja we­go­va
svoj­stva. Vi­de­li ste ek­ser: ako wi­me do­dir­ne­te ~i­o­de, on ih ne pri­
vla­~i. Me­|u­tim, ako taj ek­ser pri­bli­`i­mo mag­ne­tu i za­tim u~i­ni­mo
isto, po­ku­pi­}e­mo ~i­o­de. On je po­stao kao taj mag­net. Ta­ko bi­va i sa
bla­go­da­}u Bo­`i­jom ko­ja po­vre­me­no po­se­}u­je sve­ti­te­qe. Oni su otva­
ra­li svo­je du­{e i op­{ti­li sa Go­spo­dom. Ta­ko je bla­go­dat Bo­`i­ja na
ne­ki na­~in oro­si­la ~i­ta­vu ovu sre­di­nu. Ako pak do­bro raz­mi­sli­mo,
ona na taj na­~in ne­pri­met­no dej­stvu­je i na nas, ko­ji se sad na­la­zi­mo
ov­de. Zbog to­ga i po­se­}u­je­mo sve­ta me­sta ko­ja je osve­ti­la bla­go­dat Bo­
`i­ja. Ako po­|e­te u me­sto u ko­je su do­{li lu­ka­vi qu­di zlog du­ha, i ako
ste ose­tqi­vi, mo­`e­te ose­ti­ti strah. Ne onaj strah ko­ji mi ose­}a­mo
u na­{oj ve­ri, ne­go ne­ko ste­za­we, ne­ku te­sko­bu ko­ja te pri­mo­ra­va da
ode{. Ne `e­li{ da osta­ne{. Ne­{to te is­ku­{a­va, ne­{to zlo... Ov­de
se do­ga­|a upra­vo su­prot­no. Ov­de se ~o­ve­ko­va du­{a pre­po­ra­|a, a ta­ko­|e
i pred iko­no­sta­som, tim pre­kra­snim, dr­ve­nim re­za­nim iko­no­sta­som
pro­ro­ka Ili­je. Kao da su to sve­te mo­{ti: i on je iz­ra­|en Bo­`i­jom
bla­go­da­}u. Ta­ko sam to ose­tio ru­ka­ma i ~i­ta­vim te­lom. Ne vi­dim to
ov­de, ali sam po ~vr­sti­ni si­gu­ran da je to dr­vo upra­vo ja­vor...
Da­nas sam se pro­bu­dio uz­ne­mi­ren. Ta­mo, u cr­kvi, bio sam ga­nut
i pla­kao sam, ali za­pa­`am jed­nu stvar: kad go­vo­rim o ne­~e­mu {to se
do­go­di­lo u mom `i­vo­tu, ja to po­no­vo do­`i­vqa­vam. Ose­}am ra­dost i
us­hi­}e­we kad o to­me go­vo­rim. Me­|u­tim, to ni­je ona ra­dost ka­kvu sam
ose­}ao ra­ni­je ne­go ne­{to ma­wa. Vi vi­di­te da sad du­go go­vo­rim, ali
ja ne mo­gu da ne go­vo­rim. Shva­ta­te li? To je upra­vo kao ta stvar. To
je ra­dost ko­ju ose­}am, od­no­sno do­`i­vqa­vam je i ra­du­jem se, jer me ta­
da po­se­ti­la bla­go­dat. "
U tom ~u­de­snom, du­gom ka­zi­va­wu, sta­rac Por­fi­ri­je ve­ro­vat­no
opi­su­je Li­tur­gi­ju od isto­rij­skog zna­~a­ja, ko­ja je slu­`e­na po­~et­kom
ustan­ka 1821. go­di­ne, u isto­rij­skoj obi­te­qi Sve­tog pro­ro­ka Ili­je. Tad
se ta­mo sa­bra­lo sve­{ten­stvo i voj­ne sta­re­{i­ne. Me­|u je­rar­si­ma je, ka­
ko sa­op­{ta­va sta­rac, naj­ve­ro­vat­ni­je bio i Isa­i­ja, epi­skop so­lunski,
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 491
ko­ji je bla­go­slo­vio rat­ni­ke, oru`­je i za­sta­ve za wi­ho­vu pred­sto­je­}u
osve­}e­nu bor­bu. Isa­ij­a je bio ~lan "Fi­li­ki Ete­ri­je"*, sa­rad­nik pa­
tri­jar­ha Gri­go­ri­ja Pe­tog i sa­bo­rac |a­ko­na Ata­na­si­ja.
Vra­}a­ju­}i se sa tog pu­to­va­wa u sve­tu obi­teq pro­ro­ka Ili­je, na
jed­nom de­lu pu­ta sta­rac je za­tra­`io da se za­u­sta­ve. Una­o­ko­lo su se
uz­di­za­le vi­so­ke pla­ni­ne. Sa wi­ho­ve le­ve stra­ne, ve­li­~an­stve­ni vrh
Par­na­sa gu­bio se u obla­ci­ma. "Evo ov­de, na ovom me­stu, u ovoj ja­ru­zi,
vi­dim ka­ko se vo­di smr­to­no­sna bit­ka, re­kao je sta­rac svo­jim du­hov­
nim ~e­di­ma. "Do te bit­ke je mo­ra­lo do­}i pre 35 ili 38 go­di­na, u vre­me
gra­|an­skog ra­ta"**, na­sta­vio je on. "Vi­deo sam du­{e ko­je su se bo­ri­le
jed­na pro­tiv dru­ge. Obe stra­ne po­sta­le su kao di­vqe zve­ri, od­no­sno,
to vi­{e ni­su bi­le qud­ske du­{e. Vi­deo sam qu­de ko­ji su se pre­tvo­ri­
li u zve­ri."
Kao {to smo ra­ni­je re­kli, sta­rac Por­fi­ri­je je ga­jio ve­li­ku
qu­bav pre­ma mo­na­{kim obi­te­qi­ma, po­seb­no `en­skim. Zbog to­ga je
~e­sto or­ga­ni­zo­vao pu­to­va­wa u ma­na­sti­re i to se de­{a­va­lo po­vre­me­no
i neo­~e­ki­va­no. Po bla­go­da­ti Bo­`i­joj, sta­rac bi "vi­deo" da su se u ne­
kom ma­na­sti­ru po­ja­vi­li pro­ble­mi, a on­da go­vo­rio: "U zo­ru po­la­zi­mo
u taj i taj ma­na­stir. Mo­ra­mo oti­}i da im po­mog­ne­mo." Ta­ko je mno­go
pu­ta pu­to­vao no­}u, iz­la­`u­}i opa­sno­sti svo­je krh­ko zdra­vqe, pa ~ak
i sam `i­vot. Uop­{te­no, pu­to­va­wa na ko­ja je po­la­zio sta­rac Por­fi­
ri­je, po­seb­no dok je bio mlad, obi~­no su ima­la ne­ki pe­da­go­{ki ciq.
Kao du­hov­ni otac i sa­vet­nik, uvek je imao mu­dro sa­sta­vqen pe­da­go­
{ki plan: `e­leo je da po­mog­ne i da po­dr­`i svo­ja du­hov­na ~e­da ko­ja
su ga pra­ti­la na tim pu­to­va­wi­ma. On je, da­kle, od­la­zio u me­sta ko­ja
je znao od ra­ni­je da bi we­go­va du­hov­na ~e­da ta­mo vi­de­la i ~u­la ne­{to
du­{e­ko­ri­sno. Za to ih je pri­pre­mao jo{ na sa­mom pu­tu. Go­vo­rio im je
o li~­no­sti­ma ko­je }e upo­zna­ti ili o ~u­de­snim do­ga­|a­ji­ma ko­ji su se
de­si­li u pro­{lo­sti i od­no­si­li se na me­sto pu­to­va­wa.
Go­di­ne 1984. sta­rac je, sa ne­ko­li­ci­nom svo­jih du­hov­nih ~e­da, or­
ga­ni­zo­vao po­klo­ni~­ko pu­to­va­we u sve­tu obi­teq Lef­kon, ma­na­stir
Sve­tog Ha­ra­lam­pi­ja. Ta­mo je, kao {to smo re­kli, to­kom ne­ko­li­ko
go­di­na slu­`io kao du­hov­nik. Do­go­di­lo se da je tu sta­rac po­sle 54 go­
di­ne su­sreo we­mu po­znat bra~­ni par o ko­jem je go­vo­rio to­kom pu­to­va­
wa. Tu `e­nu je po­zna­vao jo{ dok je bi­la de­voj­~i­ca i sil­no pa­ti­la od
te­{kih na­pa­da epi­lep­si­je. Le­ka­ri ni na ko­ji na­~in ni­su mo­gli da joj
po­mog­nu. Jed­nom se pre­po­dob­ni sta­rac s umi­le­wem mo­lio pred ikonom
* Na­ci­o­nal­no–oslo­bo­di­la~­ki po­kret ko­ji je pred­vo­dio ge­ne­ral Ip­si­lan­ti (1820).
** Mi­sli se na gra­|an­ski rat ko­ji je vo­|en sre­di­nom 20. ve­ka.
492 GEORGIJE KRUSTALAKIS
sve­tog Ha­ra­lam­pi­ja i pro­~i­tao nad wom mo­li­tvu: mla­da de­voj­ka bi­la
je is­ce­qe­na od epi­lep­si­je.
We­nog mu­`a je ta­ko­|e po­zna­vao jo{ dok je ovaj bio mom­~i}, u
vre­me kad je kao du­hov­nik is­po­ve­dao od ra­nog ju­tra do ka­sno u no},
a mo­`da i du­`e. Kad bi za­vr­{io is­po­vest, uzi­mao je je­di­ni po­kri­
va~ ko­ji je imao i od­la­zio da spa­va u ne­koj ja­ru­zi. Spa­vao bi na tom
me­stu kao "zmi­ja" ili kao "bes­ku}­nik", ka­ko je sam go­vo­rio. Jed­nom
je taj mla­di}, ko­ji je bio pa­stir, ukrao star­~ev po­kri­va~. Ka­da je u
3 ~a­sa uju­tro sta­rac po­{ao da spa­va i ni­je na­{ao svoj po­kri­va~, po
mr­kloj no­}i otr­~ao je u tor ovog pa­sti­ra i pro­bu­dio ga. Pa­stir je
bio za­pre­pa­{}en ali i pre­pla­{en, jer ga je sta­rac pro­na­{ao ta­ko
da­le­ko i usred no}­ne tmi­ne. Vra­tio je po­kri­va~ i pla­~u­}i i na ko­le­
ni­ma za­tra­`io opro­{taj. To je bio sta­ri­ji bra~­ni par ko­ji su sre­li
u ma­na­sti­ru.
Tog istog da­na sta­rac se po­zvao i na dru­gi slu­~aj, ko­ji se od­i­grao
pre par go­di­na. Go­vo­rio je ka­ko mu se u mla­do­sti ~e­sto de­{a­va­lo da
pu­tu­je "auto­sto­pom". Ta­ko je jed­nom za­u­sta­vio ka­mi­on ko­ji je pu­to­vao
iz Va­fi­ja u Ki­mi­ju, pu­tem niz mor­sku oba­lu. Na osno­vu svog da­ra,
sta­rac je znao da vo­za~ ima strast pre­ma ne­do­zvo­qe­noj tr­go­vi­ni an­
ti­kvi­te­ti­ma. Is­tra­`i­vao je, na­la­zio ar­he­o­lo­{ko bla­go i za­tim ga
pro­da­vao. U jed­nom tre­nut­ku sta­rac je, opet po svom da­ru, vi­deo da je s
de­sne stra­ne pu­ta, u bre­`uq­ku, du­bo­ko pod `bu­wem, ko­je je sad po­ka­zi­
vao svo­jim du­hov­nim ~e­di­ma, bi­la za­ko­pa­na sta­ra am­fo­ra. Za­tra­`io
je od vo­za­~a da se za­u­sta­vi i da ko­pa na tom me­stu. Ovaj se u po­~et­ku
opi­rao, ali je to­kom raz­go­vo­ra pri­stao i po­~eo da ko­pa na tom me­
stu. I za­i­sta, ot­ko­pao je an­ti~­ku am­fo­ru ve­li­ke vred­no­sti. Bi­la je
ne­dir­nu­ta vre­me­nom i, ka­ko je re­kao pre­po­dob­ni sta­rac, pi­ra­ti su je
pre vi­{e sto­ti­na go­di­na sa­kri­li pod to gr­mqe u pri­o­bal­nom po­ja­su.
Uve­riv­{i se ti­me {to je vi­deo, vo­za~ je bio za­pre­pa­{}en. Uz­ne­mi­ren
tim ~u­de­snim do­ga­|a­jem, mo­li­tve­no je pre­kli­wao star­ca da mu opro­
sti we­gov pro­te­kli `i­vot. Od tog do­ba, vo­za~ je po­stao ne­raz­dvoj­ni
pri­ja­teq i ver­no ~e­do star­ca, ko­ji ga je na taj po­tre­san na­~in po­u­~io
i pro­bu­dio. Na dru­gom pu­to­va­wu u Ka­me­ni Vur­lov­ski, otac Por­fi­ri­
je je svo­jim du­hov­nim ~e­di­ma ka­zi­vao o jo{ jed­nom, ta­ko­|e po­tre­snom
slu­~a­ju. Re­kao im je da se u to vre­me na­la­zio na po­li­kli­ni­ci, gde se
upo­znao sa jed­nom mla­dom `e­nom. Ona mu je po­ve­ri­la da joj le­ka­ri
ni­su osta­vqa­li ni­ka­kvu na­du da }e u bu­du}­no­sti po­sta­ti maj­ka. Sta­
rac je po­sta­vio svo­ju di­jag­no­zu, bla­go­slo­vio je i re­kao: "Idi, usko­ro
}e{ po­sta­ti maj­ka." Ta­ko se i do­go­di­lo. Po­sle dva me­se­ca, `e­na je
bi­la u dru­gom sta­wu. Kad su sti­gli u Ka­me­ni, po­se­ti­li su tu `e­nu u
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 493
we­nom do­mu i ona ih je tu ugo­sti­la. Fo­to­gra­fi­sa­li su se s wom i s
we­nom k}er­kom, ko­joj je ta­da bi­lo ve} oko 30 go­di­na.
Sta­rac je ret­ko go­vo­rio o svo­jim da­ro­vi­ma. Kad bi ta­ko po­stu­pio,
on­da je ti­me bez­u­slov­no hteo da ne­ko­ga ukre­pi ili po­u~ ­ i ili pak da
oni­ma ko­ji ga slu­{a­ju pru­`i mo­gu}­nost da se pri­bli­`e ne­po­zna­toj
sfe­ri i da sa­gle­da­ju we­nu du­bi­nu.
Pu­tu­ju­}i u le­to 1964. go­di­ne na ostr­vo Mi­los, sta­rac Por­fi­ri­je
u be­se­di go­vo­ri i o svom da­ru. Po­seb­no je zna­~a­jan raz­go­vor ko­ji je vo­
|en na pa­lu­bi la­|e dok se ova pri­bli­`a­va­la pri­sta­ni­{tu. Iz­no­si­mo
star­~e­vo ka­zi­va­we, za­be­le­`e­no na mag­ne­to­fon­skoj tra­ci:
"Iza­{ao sam na pa­lu­bu i po­sma­trao. Bi­lo je ve­o­ma ra­no, tek je svi­
ta­lo. Ta­mo, gde sam sta­jao, do­{ao je je­dan go­spo­din. Ja mu ka­`em:
– Ku­da ide{?
– Na Mi­los, od­go­va­ra on.
– Da li je ovo pr­vi put da ide{ ta­mo.
– Ni­je, ja sam sa ostr­va.
Na to sam ga upi­tao:
– Ima li vo­de na ostr­vu? Po­sto­ji li ne­ki iz­vor?
– Ne, ne po­sto­ji. Na ostr­vu ne­ma vo­de.
Po­ka­zu­jem mu na jed­no me­sto i ka­`em:
– Ta­mo, go­re, gde se vi­de cr­ven­ka­ste gran­~i­ce na pla­ni­na­ma, {ta
je ta­mo?
– ^e­kaj, ~e­kaj... ta­mo, na vr­hu pla­ni­ne, za­i­sta po­sto­ji je­dan iz­
vor!
Ja mu za­tim ka­`em:
– Za­{to si mi on­da re­kao da ne­ma vo­de?
– Je­si li ti sa Mi­lo­sa? Ot­kud to zna{ – go­vo­ri mi on.
– Ne, ni­sam sa Mi­lo­sa i pr­vi put idem na to ostr­vo.
Go­vo­rim da­qe:
– Zna{ li da na tom bre­gu, ta­mo na­su­prot, vi­dim ka­ko lu­ta­ju drev­
ni qu­di?
On za­pre­pa­{}e­no do­da­je:
– Vi­di{, a ja ni­{ta ne shva­tam!
– Po­zna­je{ li taj breg – pi­tam ga.
– Po­zna­jem, od­go­va­ra ~o­vek.
– Ta­mo, na tom bre­gu, ar­he­o­lo­zi su ot­kri­li na­se­qe ko­je pri­pa­da
naj­sta­ri­joj, pr­vo­bit­noj epo­hi.
Moj sa­go­vor­nik, ina­~e ofi­cir va­tro­ga­sne slu­`be na ostr­vu Mi­
los, ni­je mo­gao ni re~ da pro­go­vo­ri.
494 GEORGIJE KRUSTALAKIS
Pri­{ao je je­dan sta­ri­ji go­spo­din. Bio je to pro­f. Fi­li­pi­dis, ko­ji
je do tog tre­nut­ka se­deo u po­za­di­ni i }u­te­}i slu­{ao na{ raz­go­vor."
Na ovom me­stu tre­ba do­da­ti da je pro­fe­sor Uni­ver­si­te­ta, Le­o­
ni­das Fi­li­pi­dis (1898–1973) bio bo­go­slov od me­|u­na­rod­nog zna­~a­ja
i glav­ni ured­nik cr­kve­nih ~a­so­pi­sa "Pan­de­nos" i "Cr­kve­ni Fa­ros".
On je to­kom du­gog ni­za go­di­na ver­no slu­`io pra­vo­slav­nom cr­kve­nom
de­lu. Da­kle, kad im je pri­{ao, pro­fe­sor je sa­be­sed­ni­ka star­ca Por­
fi­ri­ja upi­tao sle­de­}e:
– [ta Vam go­vo­ri sta­rac?
– On mi pri­~a – od­go­va­ra on – da ni­je sa ostr­va Mi­lo­sa ali da
ostr­vo po­zna­je bo­qe od me­ne! Ne mo­gu da shva­tim, ko­li­ko je ~u­dan taj
sta­rac!
Fi­li­pi­dis je tad pri­{ao me­ni, po­veo me i se­li smo na jed­nu klu­
pu. Kad smo osta­li sa­mi, on je ka­zao:
– Ni­kad ni­si bio na Mi­lo­su?
– Ne, sad pr­vi put idem ta­mo.
– Mo­`da ti me­ne i zna{ – ka­`e Fi­li­pi­dis – ja sam pro­fe­sor
Uni­ver­si­te­ta.
– A da li ti zna{ me­ne – pi­tam ja.
– Ne, ne po­zna­jem, ali vi­dim da si pod­vi­`nik.
Ja ga na to upi­tam:
– Ka­ko zna{?
– Ka­ko si ti znao da se ta­mo na­la­zi drev­no na­se­qe – od­go­va­ra on
– Zar te­be ne pro­sve­tqu­je bla­go­dat Bo­`i­ja – ka­`em ja.
– Ne! Ja ni­sam pro­sve­tqen bla­go­da­}u! Me­|u­tim, shva­tio sam da
ono, {to si re­kao ti, mo­`e da ka­`e sa­mo pod­vi­`nik (aske­ta).
Za­tim je na­sta­vio:
– To, da si pod­vi­`nik, shva­tio sam na osno­vu mo­je na­u­ke.
– [ta to mo­`e da zna tvo­ja na­u­ka – re­kao sam ja.
– Zna{ – od­go­vo­rio mi je – ta­ko ka­ko ti go­vo­ri{ o to­me, mo­`e
da go­vo­ri sa­mo je­dan pod­vi­`nik. Ne mo­`e sva­ko da go­vo­ri o toj "pr­
vo­bit­noj epo­hi".
– Uisti­nu, to je bla­go­dat Bo­`i­ja!
Od tog do­ba, sta­rac Por­fi­ri­je i pro­fe­sor Fi­li­pi­dis bi­li su po­
ve­za­ni ja­kom du­hov­nom ve­zom. Le­o­nid Fi­li­pi­dis je po­stao star­~e­vo
du­hov­no ~e­do i taj­ne svog `i­vo­ta po­ve­ra­vao je du­hov­nom ocu. Jed­nom
se ~ak do­go­di­lo da je pro­fe­sor Fi­li­pi­dis po­zvao star­ca Por­fi­ri­ja
na pre­da­va­we u am­fi­te­a­tru Bo­go­slov­skog fa­kul­te­ta. Sta­rac je sra­
me­`qi­vo po­{ao na po­sled­we se­di­{te. Pro­fe­sor je to pri­me­tio i,
du­bo­ko tro­nut, pred­sta­vio ga je svo­jim stu­den­ti­ma.
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 495
Kao {to smo ve} go­vo­ri­li, sve­ti­te­qi do­`i­vqa­va­ju nat­pri­rod­na
sta­wa u ko­ji­ma pri­rod­ni za­ko­ni pre­sta­ju da dej­stvu­ju. Vi­de­li smo da
je ta­kva sta­wa do­`i­vqa­vao i sta­rac Por­fi­ri­je, i ta­da bi se uki­da­la
pro­stor­no – vre­men­ska ogra­ni­~e­wa. Do­ga­|a­je ve­za­ne za pro­{lost ili
bu­du}­nost obi~­no je do­`i­vqa­vao kao sa­da­{wost, od­no­sno, on je bio
pri­~a­snik bo­`an­ske ve~­no­sti. Sle­de­}e ka­zi­va­we po­tvr­|u­je upra­vo
taj we­gov dar.
"Jed­nom je do­{la ne­ka Ru­ski­wa po ime­nu Iri­na. Bi­la je to ve­o­ma
sve­ta `e­na, kwi­`ev­ni­ca, i we­na de­la pre­vo­|e­na su na gr~­ki. Do­pu­to­
va­la je i pro­na­{la me:
– Oda­kle do­la­zi{?
– Le­to­va­la sam na jed­nom ostr­vu, na Pat­mo­su.
– A, a – ka­`em joj ja – `i­ve­la si na jed­nom ve­o­ma usa­mqe­nom me­stu,
sa pre­kra­snim po­gle­dom na mo­re. Me­|u­tim, kad po­gle­da­mo pre­ma mo­ru,
s de­sne stra­ne se na­la­ze ne­ke ste­ne, i one su cr­ne kao pe­}i­ne.
– Da – od­go­va­ra ona, za­do­voq­na ti­me {to sam joj re­kao.
Ja joj po­no­vo ka­`em:
– Zna{ li da su to me­sto ne­kad na­sta­wi­va­li drev­ni qu­di, di­vo­
vi?
Za­di­vqe­no mi od­go­va­ra:
– [ta to go­vo­ri{? Ni­sam zna­la!
Na­kon iz­ve­snog vre­me­na, ona mi po­no­vo ka­`e:
"To, {to si mi re­kao, to je isti­na. Bi­lo je to ve­o­ma usa­mqe­no me­
sto i ja sam jed­nom, idu­}i u pla­ni­ne, vi­de­la bu­nar ko­ji je odav­no na­
~i­wen. Oko bu­na­ra se na­la­zi ogrom­no ka­me­we, iz­du­`e­no, po­sta­vqe­no
po ru­bo­vi­ma bu­na­ra. Tad sam se za­pi­ta­la: ka­ko je ta­da, kad ni­je bi­lo
teh­ni­ke, qu­di­ma bi­lo mo­gu­}e da po­lo­`e ovo ka­me­we, na ko­ji su na­~in
oni to u~i­ni­li? Sad, kad si mi re­kao te stva­ri, shva­ti­la sam da su
ta­mo, na tom de­lu ostr­va, u drev­na vre­me­na `i­ve­li qu­di ogrom­ne te­
le­sne sna­ge."
Dej­stvo­va­we star­~e­vog pred­vi­|a­wa i pro­zor­qi­vo­sti obi~­no je
na­i­la­zi­lo na po­u~­ an i is­ce­qu­ju­}i od­jek u du­{a­ma onih ko­ji su ih
pri­ma­li s pro­stom, pla­me­nom ve­rom.
Svi qu­di, bi­lo da su pro­sti ili pri­pad­ni­ci vi­{eg dru­{tve­nog
sta­le­`a, ne­pi­sme­ni, obra­zo­va­ni ili ~ak mu­dri, da­kle svi oni ko­ji
su do­la­zi­li kod star­ca Por­fi­ri­ja da bi mu po­ve­ri­li svo­je skri­ve­ne
stra­sti, ne­sre­}e i pat­we, u jed­nom tre­nut­ku svog `i­vo­ta, mo­`da ba{
onom naj­va­`ni­jem, `i­ve­li su u sfe­ri pri­su­stva Du­ha Sve­tog i u sfe­
ri ~u­da. Bu­du­}i da se ~u­do su­ko­bqa­va s qud­skom lo­gi­kom, wi­ho­va pr­va
re­ak­ci­ja je iz tog raz­lo­ga mo­gla bi­ti sa­mo za­pre­pa­{}e­we po­me­{a­no
496 GEORGIJE KRUSTALAKIS
sa di­vqe­wem. Za wim bi usle­di­lo sil­no us­hi­}e­we, ko­je bi na kra­ju
pre­{lo u bes­ko­na~­nu bla­go­dar­nost.
Na­vo­di­mo ne­ke od­lom­ke iz pi­sma sa da­tu­mom od 4. mar­ta 1993, a
ko­je nam je po­slao pred­u­zet­nik iz Pa­tre, go­spo­din Z. V. Iz tih od­lo­
ma­ka mo­gu se sa­gle­da­ti po­stup­ci ~o­ve­ka ko­ji je imao bla­go­slov da
ne­ko­li­ko iz­u­zet­nih tre­nu­ta­ka `i­vi u at­mos­fe­ri bo­`an­stve­ne bla­
go­da­ti. Da­kle, go­spo­din Z. V. pi­{e:
"U ok­to­bru 1991, kad sam pu­to­vao na Sve­tu Go­ru, me­ni i dvo­ji­ci
mo­jih pri­ja­te­qa us­pe­lo je da se, na­kon mno­gih te­{ko­}a, sret­ne­mo sa
star­cem Por­fi­ri­jem. Bi­lo je to sa­mo ne­ko­li­ko da­na pre we­go­vog od­
la­ska iz ovog pri­vre­me­nog `i­vo­ta. Mo­nah ko­ji se sta­rao o we­mu, otac
Pa­na­re­tos, bio je na{ su­gra­|a­nin, bu­du­}i da je ta­ko­|e ro­dom iz Pa­tre.
On nam je i do­zvo­lio da po­se­ti­mo star­ca.
Star­ca Por­fi­ri­ja sam vi­deo pr­vi put. Me­|u­tim, mno­go sam slu­
{ao o we­go­voj ve­li­koj pro­zor­qi­vo­sti. Za pro­ble­me ko­ji su nas mu­~i­
li zna­li smo sa­mo nas tro­ji­ca. Ula­ze­}i u ke­li­ju, spa­zi­li smo ~o­ve­ka
ko­jem je pre­kri­va~ bio pre­ba­~en pre­ko gla­ve a ru­ke na­po­qu. Na­pred
je i{ao moj pri­ja­teq, u sre­di­ni sam bio ja, a za na­ma je sle­dio na{
sa­put­nik. Pr­vi se pri­klo­nio da bi uzeo bla­go­slov, a sta­rac je pri­
hva­tio we­go­vu ru­ku: "Ka­ko se zo­ve{", upi­tao ga je. Ovaj mu je re­kao
svo­je ime. "Ko­li­ko de­ce ima{?" "Tro­je." "Kog su po­la?" "Dva de­~a­ka i
jed­na de­voj­~i­ca", od­go­va­ra on. Sve vre­me, dok ga je is­pi­ti­vao, sta­rac je
do­di­ri­vao we­go­vu ru­ku. Na­kon du­gog }u­ta­wa ko­je nam se u~i­ni­lo kao
~i­ta­va go­di­na, sta­rac mu je re­kao: "Ne `a­lo­sti se zbog svo­jih pro­ble­
ma. Tvo­ja de­voj­~i­ca }e za go­di­nu – dve bi­ti zdra­va." Po­~eo je ne­`no
da ga uda­ra po li­cu. I za­i­sta, taj ~o­vek je imao pro­ble­me sa zdra­vqem
de­voj­~i­ce. Znao sam za to i sil­no sam se po­tre­sao.
Mi smo uze­li bla­go­slov i iza­{li iz ke­li­je.
Kad sam do­{ao se­bi, za­mo­lio sam mo­na­ha Pa­na­re­to­sa za do­pu­{te­
we da sa star­cem po­pri­~am o tri li~­na pro­ble­ma, ko­ja su me mno­go
in­te­re­so­va­la. Po­sle mno­gih i va­tre­nih mol­bi, on mi je to do­pu­stio,
ob­ja­{wa­va­ju­}i ka­ko su ovo star­~e­vi po­sled­wi da­ni i da ne `e­li da
ga bi­lo ko uz­ne­mi­ra­va. Kad sam u{ao, sta­rac je pri­hva­tio mo­ju ru­ku
i za­dr­`ao je. Pi­tao je ka­ko se zo­vem i ja sam mu od­go­vo­rio. Ob­ja­snio
sam mu da me mu­~e ne­ki pro­ble­mi i da bih `e­leo we­gov sa­vet. On na
to ka­`e: "Is­pri­~aj mi jed­no po jed­no."
Pr­vi pro­blem bio je bol ko­ji sam ve} go­di­nu da­na ose­}ao s le­ve
stra­ne, u pre­de­lu sr­ca i u le­|i­ma. Le­ka­ri ni­{ta ni­su ot­kri­li. Upi­
tao sam ga ka­kav je to bol, a on mi je od­go­vo­rio: "Z., ne­ma{ ni­ka­kvih
pro­ble­ma sa zdra­vqem, ali si sla­vo­qu­biv i ego­i­sta."
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 497
Dru­gi pro­blem je bio {to sam `e­leo da do­bi­je­mo i dru­go de­te, ali
nam to i po­red svih na­{ih na­sto­ja­wa, za tri i po go­di­ne ni­je po­{lo
za ru­kom. Iz­lo­`io sam star­cu i taj pro­blem, ko­ji nas je mu­~io. On je
pre­kr­stio mo­je li­ce i re­kao: Z., de­te je na pu­tu, tvo­ja `e­na }e osta­ti
u dru­gom sta­wu." Uzeo sam bla­go­slov od star­ca Por­fi­ri­ja i oti­{ao.
Bio sam du­bo­ko po­tre­sen ovim ot­kro­ve­wem i us­hi­}en ti­me {to mi je
Bog do­pu­stio da upo­znam tog sve­tog ~o­ve­ka.
Da­nas, kad Vam pi­{em, 4. mar­ta 1993, sa­op­{ta­vam Vam da se "zdrav­
stve­ni" pro­blem, ko­ji me ta­da mu­~io, auto­mat­ski re­{io na­kon po­la
me­se­ca. Ta­ko­|e vas oba­ve­{ta­vam da smo do­bi­li de­voj­~i­cu ko­ja sa­da
ima 4, 5 me­se­ca. Ako bu­de­mo ana­li­zi­ra­li vre­me ko­je je pro­{lo od ta­da,
ot­kad sam uzeo star­~ev bla­go­slov, i ako ga raz­mo­tri­mo po da­tu­mi­ma,
shva­ti­}e­mo da se sve do­ga­|a­lo po star­~e­vim mo­li­tva­ma. Ka­`em Vam,
kad mi je `e­na sa­op­{ti­la da je bre­me­ni­ta, ni­smo mo­gli da po­ve­ru­je­mo
da je taj dar ta­ko br­zo do­{ao.
Bra­te, g–di­ne pro­fe­so­re, mo­lim Vas da ovo ma­lo, {to Vam pi­{em
o star­cu, upo­tre­bi­te, ka­ko to zna­te, na do­bro i ko­rist na­{e bra­}e.
Uve­ren sam u sve­tost star­ca Por­fi­ri­ja i qu­bav na­{eg Tro­je­di­
nog Bo­ga.
S qu­ba­vqu u Hri­stu,
Z. V., Pa­tra.
5. Dar iscelewa
Me­|u mno­gim da­ro­vi­ma ko­ji su kra­si­li li~­nost star­ca Por­fi­ri­ja,
go­vo­ri­}e­mo i o is­ce­le­wu mno­gih bo­le­sti. Kao du­hov­ni otac, sta­rac je
raz­vi­jao du­bo­ke li~­ne od­no­se sa svo­jim ~e­di­ma i na taj na­~in uti­cao
na wi­ho­vu psi­hu, na wi­ho­vo po­na­{a­we i na vas­ce­lo wi­ho­vo bi­}e. U
ne­kim slu­~a­je­vi­ma dej­stvo­vao je po bla­go­da­ti: po­sta­vqao je di­jag­no­zu,
od­re­|i­vao le­~e­we i is­ce­qi­vao. Iako je pa­tio od mno­gih bo­le­sti, ni­ka­
da ni­je mo­lio Go­spo­da da is­ce­li we­ga sa­mog. Ka­rak­te­ri­sti~­no je ono
{to je go­vo­rio: "Ustru­~a­vam se. Ka­ko da od Hri­sta za­tra­`im ne­{to
ta­kvo?" Ta­ko je do kra­ja `i­vo­ta tr­pe­qi­vo no­sio te­`ak krst i sa bla­
go­dar­no­{}u pod­no­sio bol. Ov­de je tr­pqe­we i ve­ra sve­tih (Otk. 13; 10).
Go­spod je, me­|u­tim, da­ro­vao toj bo­le­{qi­voj pri­ro­di spo­sob­nost is­ce­
le­wa raz­li­~i­tih bo­le­sti, te­{kih obo­qe­wa i psi­hi~­kog ra­stroj­stva.
O to­me sve­do­~e mno­gi, ko­ji su pa­ti­li od naj­ra­zli­~i­ti­jih bo­le­sti a
ko­ji­ma je svo­je­vre­me­no po­mo­gao pre­po­dob­ni sta­rac. Me­|u wi­ma su ~ak i
le­ka­ri – spe­ci­ja­li­sti, star­~e­va du­ho­va ~e­da, ko­ja su go­di­na­ma `i­ve­la u
we­go­voj bli­zi­ni. Svi oni tvr­de da je sta­rac bla­go­da­}u Bo­`i­jom raz­vio
spo­sob­nost le­kar­ske di­jag­no­sti­ke, usta­no­vqu­ju­}i po­za­di­nu bo­le­sti
498 GEORGIJE KRUSTALAKIS
ko­je su se te­{ko mo­gle usta­no­vi­ti ka­ko uobi­~a­je­nim, kli­ni~­kim le­
kar­skim opi­tom, ta­ko i sa­vr­{e­nim sred­stvi­ma sa­vre­me­ne me­di­cin­ske
teh­no­lo­gi­je. On je to po­sti­zao pro­sto, upe­riv­{i po­gled na obo­le­lo
me­sto ili do­di­ri­va­wem ru~­nog zglo­ba obo­le­log ili pak zglo­ba we­go­
ve maj­ke. Po­mo­}u pr­vog me­to­da sta­rac je mno­go pu­ta di­jag­no­sti­ci­rao
po­sto­ja­we ra­ka i we­gov sta­di­jum. Ta­ko­|e je pri­me­}i­vao i raz­voj be­
nig­nog tu­mo­ra na jaj­ni­ci­ma i pre­ci­zno utvr­|i­vao we­go­ve di­men­zi­je.
Zna­mo da je dru­gim di­jag­no­sti~­kim me­to­dom, od­no­sno pi­pa­wem ru~­
nog zglo­ba, imao spo­sob­nost da is­tra­`i ce­lo­kup­nu isto­ri­ju li~­no­sti,
da is­pi­ta we­no ge­ne­a­lo­{ko sta­blo i we­no ge­ne­ti~­ko pro­gra­mi­ra­we.
U ta­kvim slu­~a­je­vi­ma je ne­ko­li­ko pu­ta usta­no­vio po­sto­ja­we po­ro­ka
ge­net­ske pri­ro­de, za ~i­je po­sto­ja­we stra­dal­ni­ci ni­su zna­li sve do
tre­nut­ka po­sta­vqa­wa di­jag­no­ze. Neo­d­lo­`no ih je upu­}i­vao kod le­ka­ra
– spe­ci­ja­li­sta. Na­vo­di­mo je­dan ka­rak­te­ri­sti­~an pri­mer di­jag­no­sti~­
ke spo­sob­no­sti star­ca Por­fi­ri­ja. U pro­le­}e 1990. go­di­ne jed­na po­ro­
di­ca, ro­di­te­qi i de­ca, po­se­ti­la je star­ca da bi uze­la we­gov bla­go­slov.
Sta­rac je za­tra­`io da naj­pre pri­|e maj­ka. Dr­`ao ju je za ru~­ni zglob
i re­kao: "Ka­`i mi re­dom, po uz­ra­stu, ime­na svo­je de­ce." Ona je ta­ko i
u~i­ni­la. Me­|u­tim, kad je do­{la do ime­na svo­je sta­ri­je k}e­ri, sta­rac
je sna­`ni­je ste­gao wen ru~­ni zglob. Ne­ko vre­me je }u­tao a za­tim upor­
no po­~eo da se ras­pi­tu­je o uz­ra­stu ove de­voj­~i­ce. Sta­rac Por­fi­ri­je
je u tom tre­nut­ku di­jag­no­sti­ci­rao po­sto­ja­we obo­qe­wa imu­ni­te­ta
ko­je me­di­ci­na te­{ko mo­`e da usta­no­vi i ko­je se ni­je is­po­qi­lo sve
dok ni­je uti­ca­lo na su­bjek­tiv­no zdrav­stve­no ose­}a­we ove de­voj­~i­ce.
Od tog tre­nut­ka, kad se is­po­qi­la ova bo­lest, bi­la je po­treb­na
~i­ta­va go­di­na da bi mno­gi le­ka­ri–spe­ci­ja­li­sti, uz po­mo} broj­nih
la­bo­ra­to­rij­skih is­pi­ti­va­wa, do­{li do pra­vil­nog di­jag­no­sti~­kog
za­kqu~­ka, ko­ji se ni­ma­lo ni­je raz­li­ko­vao od di­jag­no­ze star­ca Por­
fi­ri­ja. I kao {to se uvek de­{a­va­lo u sli~­nim slu­~a­je­vi­ma, te­`ak
put na­u~­nog is­pi­ti­va­wa jo{ jed­nom se su­sreo sa pro­sve­}e­nim di­jag­
no­sti~­kim pu­tem bla­go­da­ti, smi­re­wa, pro­sto­te i, isto­vre­me­no, sa
to­li­ko mu­drim, ve­li­~an­stve­nim i na­dah­nu­tim "kli­ni~­kim" opi­tom
pre­po­dob­nog star­ca Por­fi­ri­ja. Po­zna­ti gr~­ki le­ka­ri uva­`a­va­li su
i po­{to­va­li we­go­vu pro­sve­tqe­nu "di­jag­no­sti­ku" ko­ja je mno­go pu­ta
spa­sa­va­la i pot­po­mo­gla iz­la­zak iz mno­gih bez­iz­la­znih slu­~a­je­va.
Tim svo­jim da­rom sta­rac Por­fi­ri­je je spre­~a­vao mu~­na sta­wa kao i
le­kar­ske gre­{ke ili pro­pu­ste, i obi~­no pred­la­gao od­go­va­ra­ju­}i far­
ma­ce­ut­ski po­stu­pak.
Sta­rac je po­seb­nu sa­o­se­}aj­nost is­po­qa­vao pre­ma qu­di­ma ko­ji su
pa­ti­li od ra­znih ob­li­ka ra­ka. Uz du­go­traj­nu he­mo­te­ra­pi­ju, obo­le­li od
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 499
ra­ka su se u pot­pu­no­sti is­ce­qi­va­li. Dru­ge, te­{ko iz­le­~i­ve bo­le­sti,
i{­~e­za­va­le su ve} od do­di­ra we­go­ve bla­go­slo­ve­ne ru­ke.
Slu­~aj ko­ji }e­mo u na­stav­ku iz­lo­`i­ti da­je nam mo­gu}­nost da,
uko­li­ko je to ~o­vek uop­{te u sta­wu, sa­gle­da­mo du­bi­nu i ra­di­jus dej­
stvo­va­wa di­jag­no­sti~­kog i te­ra­pe­ut­skog (is­ce­li­teq­skog) da­ra star­ca
Por­fi­ri­ja. Re~ je o ~u­de­snom do­ga­|a­ju ve­za­nom za zdra­vqe mo­na­hi­we
Te­o­sem­ne, igu­ma­ni­je obi­te­qi Zlat­nog iz­vo­ra Ha­ni­on­skog na Kri­tu.
Ka­zi­va­we ko­je sle­di za­sno­va­no je ka­ko na auto­ri­ta­tiv­nom sve­do­
~e­wu pred­stav­ni­ka ove sve­te obi­te­qi, ta­ko i na sa­op­{te­wi­ma li­ca
iz ne­po­sred­nog okru­`e­wa bla­`e­nog star­ca, ko­ja su za­jed­no s wim pre­
`i­ve­la ovaj ~u­de­sni do­ga­|aj.
Kao {to nam je po­zna­to, sta­rac Por­fi­ri­je je ga­jio oso­bi­tu qu­bav
i bla­go­na­klo­nost pre­ma ma­na­sti­ru Zlat­nog iz­vo­ra. Zbog to­ga se stal­
no mo­lio za igu­ma­ni­ju i se­strin­stvo ovog ma­na­sti­ra. Sva­ki put, kad
bi se u obi­te­qi po­ja­vio ne­ki pro­blem, one su se po­ve­zi­va­le sa sve­tim
star­cem, pri­ti­ca­le mu i tra­`i­le po­mo}.
Kad je igu­ma­ni­ja Te­o­sem­na po­~e­la da ose­}a po­sto­jan bol u pre­de­lu
sto­ma­ka, 30. ja­nu­a­ra 1980. go­di­ne, u prat­wi se­stre Te­ok­se­ni­je, po­se­ti­
la je pre­po­dob­nog star­ca u Oro­po­su, ka­ko bi se s wim po­sa­ve­to­va­la u
ve­zi svog zdrav­stve­nog sta­wa. On ih je, kao i obi~­no, pri­mio s ve­li­
kom qu­ba­vqu i mu­dro­qu­bqem. Sa­slu­{ao je opis sta­wa, upo­znao se sa
raz­vo­jem bo­le­sti i, na­kon {to je po­gle­dao bo­le­sno me­sto, usta­no­vio
di­jag­no­zu: "Ima{ ve­li­ku smet­wu, de­te mo­je. Bez okle­va­wa mo­ra{ da
po­se­ti{ le­ka­ra – spe­ci­ja­li­stu. Ne gu­bi vre­me. Pri­li­ke ti to ne do­
pu­{ta­ju."
Na­kon tih re­~i, sta­rac je od­mah te­le­fo­ni­rao le­ka­ru, svom du­hov­
nom ~e­du iz Ko­lo­na­ki­ja, ka­sni­je pro­fe­so­ru ga­stro­en­te­ro­lo­gi­je na
Krit­skom uni­ver­si­te­tu, go­spo­di­nu Eli­ja­su Ku­ru­ma­li­su. Po­seb­no je
za­mo­lio le­ka­ra da od­mah pri­mi igu­ma­ni­ju u svo­joj me­di­cin­skoj usta­no­
vi. Ovaj je u po­~et­ku od­bi­jao da je od­mah pri­mi zbog pre­bu­ki­ra­no­sti
bol­ni~­kog pro­sto­ra, ali je na­kon star­~e­vih upor­nih mol­bi pri­stao da
je pre­gle­da jo{ iste ve­~e­ri. Kao {to se i o~e­ki­va­lo, we­go­va di­jag­no­za
bi­la je isto­vet­na sa onom ko­ju je po­sta­vio sta­rac: pot­pu­na za­hva­}e­nost
tr­bu­{ne du­pqe ra­kom. Bu­du­}i da je sta­we bi­lo ve­o­ma opa­sno, od­mah je
do­ne­ta od­lu­ka o neo­ph­ od­no­sti le­kar­ske in­ter­ven­ci­je u ino­stran­stvu.
Na taj na­~in je igu­ma­ni­ja, za­jed­no sa se­strom Fi­lok­se­ni­jom, ot­pu­to­
va­la u Lon­don. Ta­mo su ih upu­ti­li kod svet­ski po­zna­tog on­ko­lo­ga.
Me­|u­tim, zbog ve­li­kog bro­ja bo­le­sni­ka ko­je je u to vre­me pri­mio na
le­~e­we, ni­je bio u mo­gu}­no­sti od­mah da ih pri­mi. Igu­ma­ni­ja se uz­ne­
mi­ri­la i od­mah te­le­fo­ni­ra­la star­cu Por­fi­ri­ju da bi je po­sa­ve­to­vao
500 GEORGIJE KRUSTALAKIS
{ta da­qe da ra­di. On joj je od­go­vo­rio: "^e­kaj­te, jer taj le­kar, po­red
to­ga {to je do­bar, ima i ve­li­ki dug ko­ji ne mo­`e da is­pla­ti." One su
ga po­slu­{a­le i od­lu­~i­le da i da­qe po­ku­{a­va­ju, iako u tom tre­nut­ku
ni­su ba{ u pot­pu­no­sti raz­u­me­le ono {to im je re­kao.
Su­tra­dan su po­no­vo po­se­ti­le le­ka­ra i po­no­vo za­tra­`i­le da ga
vi­de, ovog pu­ta uz po­mo} mla­dog le­ka­ra sa Kri­ta ko­ji je u to vre­me
sta­`i­rao kod we­ga. Ovo­ga pu­ta stva­ri su se iz­me­ni­le. Kad je ~uo da
je igu­ma­ni­ja sa Kri­ta, le­kar se uzru­jao i po­ka­zao po­seb­no in­te­re­so­
va­we. Od­mah je pri­stao da pre­u­zme slu­~aj, go­vo­re­}i da mu se na taj
na­~in da­je po­voq­na pri­li­ka da vra­ti je­dan "svoj sta­ri dug", mo­ral­ni
dug ko­ji je on, sa svo­je stra­ne, na­sle­dio od oca. Bu­du­}i bri­tan­ski
voj­nik we­gov otac je, ka­ko je sam pri­~ao, u~e­stvo­vao u voj­nom su­ko­bu
u "Bi­ci za Krit". U to vre­me on se pri po­vla­~e­wu na ~u­de­san na­~in
spa­sao, a krit­ski mo­na­si su pot­po­mo­gli we­go­vo bek­stvo. Od tog do­ba,
taj do­ga­|aj se ni­je iz­bri­sao iz we­go­vog se­}a­wa. Svom si­nu je osta­vio
bla­go­slov da u bu­du}­no­sti vra­ti taj mo­ral­ni dug ta­ko {to }e uka­za­
ti me­di­cin­sku po­mo} `i­te­qi­ma Kri­ta uko­li­ko ga ovi po­se­te. Bi­la
je to mo­ral­na oba­ve­za, i le­kar je pri­hva­tio da je is­pu­ni. Bi­lo je to
de­lo uza­jam­ne qu­ba­vi. Upra­vo je o tom ve­li­kom du­gu pret­hod­nog da­na
go­vo­rio sta­rac, pro­sve­tqen Du­hom Sve­tim.
Ta­ko je bri­tan­ski on­ko­log ubr­zo za­ka­zao ope­ra­ci­ju igu­ma­ni­je Te­o­
sem­ne za 13. fe­bru­ar 1986. go­di­ne. Tog da­na, u 8 sa­ti uve­~e, za­po­~e­lo je
sve­no}­no bde­we u ma­na­sti­ru Zlat­nog iz­vo­ra. U to isto vre­me iz­vr­{e­na
je i ozbiq­na ope­ra­ci­ja u Lon­do­nu. U 4 sa­ta uju­tro, u ma­na­sti­ru je za­zvo­
nio te­le­fon. Bio je to otac Por­fi­ri­je. Po­zvao je se­stre i oba­ve­stio
ih o ope­ra­ci­ji, du­{ev­no ih obo­driv­{i: "Vi­de­le ste {ta se do­go­di­lo!
Slu­`e­na je bo­`an­stve­na Li­tur­gi­ja, i svi smo bi­li ta­mo! Ko sve ta­
mo ni­je bio..!" Vo­|en unu­tra­{wim pro­sve­tqe­wem, pre­po­dob­ni sta­rac
opi­su­je: on ih sve vi­di sje­di­we­ne, one ko­ji su se mo­li­li u Zlat­nom
iz­vo­ru ili u Oro­po­su i one, ko­ji su se s du­{ev­nom to­pli­nom mo­li­li
u ino­stran­stvu, u hi­rur­{koj sa­li, u ~a­so­vi­ma ne­mir­nog i{­~e­ki­va­wa.
On ih sve vi­di, vi­di se­stre oko hi­rur­{kog sto­la, one ko­je u~e­stvu­ju
u sve­{te­nom i nad­ko­smi~­kom taj­no­dej­stvu! Ta­mo su se sje­di­ni­le sve
mo­li­tve i sta­rac ih bla­go­dat­no sle­di. On vi­di pla­me­ne mo­li­tve, ko­je
pre­se­ca­ju ne­be­sa i uz­di­`u se do pre­sto­la Bo­`i­jeg. U 4. 30 uju­tro sta­
rac te­le­fo­ni­ra pre­o­sve­}e­nom mi­tro­po­li­tu ha­ni­on­skom: "Va­{e pre­o­
sve­{ten­stvo, da li ste vi­de­li {ta se do­go­di­lo?" "Ne, ni­sam, star­~e,
ja ne mo­gu da vi­dim, ka­`i­te nam", od­go­va­ra on. Sve­ti sta­rac po­na­vqa
~u­de­sni opis: "Pre­o­sve­}e­ni, u tom tre­nut­ku smo svi mi bi­li ta­mo..."
Ne­po­sred­no na­kon ope­ra­ci­je, auto­ri­ta­tiv­ni, svet­ski po­znat hi­rurg
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 501
je usta­no­vio da je bo­le­sni­ca u kri­ti~­nom sta­wu. We­go­ve na­u~­ne prog­
no­ze bi­le su for­mal­no – hlad­no­krv­ne: "Ne­ma raz­lo­ga za op­ti­mi­zam.
Bo­le­sni­ca ovo ne­}e pre­`i­ve­ti". Da­nas, na­kon 11 go­di­na, ona ko­ja je u
to vre­me bi­la ozbiq­no bo­le­sna, sa­vr­{e­no je zdra­va. Za­hva­qu­ju­}i bo­
`an­stve­noj in­ter­ven­ci­ji, na­u~­na prog­no­za je u pot­pu­no­sti po­bi­je­na.
Le­kar se uvek sum­wi­~a­vo pi­ta: "[ta se za­i­sta do­go­di­lo u ovom
slu­~a­ju?" I ka­ko sam pri­me­}u­je, u tom kri­ti~­nom tre­nut­ku do­{lo
je do nat­pri­rod­nog dej­stva. De­si­lo se ~u­do! ^u­do, do­da­je­mo mi, ko­je
na­sta­vqa da se iz­vr­{a­va sve do da­na­{weg da­na. ^u­do ko­je se ostva­
ri­lo po­sred­stvom bla­`e­nog star­ca a u sla­vu Bo­ga, div­nog u sve­ti­ma
Svo­jim (Ps. 68; 35).
Re­kli smo da je pre­po­dob­ni sta­rac ose­}ao po­seb­nu qu­bav i bla­go­
na­klo­nost pre­ma obo­le­li­ma od ra­ka. Bri­`qi­vo je is­pi­ti­vao wi­ho­ve
slu­~a­je­ve, tru­dio se da usta­no­vi di­jag­no­zu i, uop­{te, is­tra­`i­vao je
tu stra­{nu bo­lest na­{eg vre­me­na. I sam je bo­lo­vao od ra­ka. I u we­mu
sa­mom raz­vi­ja­la se ova mu~­na bo­lest. Me­|u­tim, ka­ko je sam go­vo­rio,
we­mu je uspe­va­lo da ovu stra­{nu bo­lest de­ce­ni­ja­ma uspa­va ko­ri­ste­}i
je­din­stve­ni lek: ne­pre­sta­nu mo­li­tvu i pro­u­~a­va­we Sve­tog Pi­sma. U
raz­go­vo­ru star­ca Por­fi­ri­ja sa uni­ver­si­tet­skim dok­to­rom u bol­ni­ci
Sin­gro­sa, a na te­mu ra­ka i SI­DE, sta­rac je iz­re­kao zna­~aj­na gle­di­
{ta ko­jih se i ka­sni­je se­}ao, po­na­vqa­ju­}i: "I ja sam is­tra­`i­vao rak
i ot­krio sam mno­go po­da­ta­ka. Rak uglav­nom ula­zi u slo­`e­ne du­{e, u
po­ti­{te­nog ~o­ve­ka, iz­mu­~e­nog i pri­te­{we­nog raz­li­~i­tim okol­no­
sti­ma. Kad od ne­~e­ga bo­lu­je{ i kad ti ka­`u da je to rak, neo­ph­ od­no
je da se u pot­pu­no­sti pre­da{ qu­ba­vi Bo­`i­joj. Pri­mi­ri se i uspo­ko­ji,
za­vo­li svet, za­vo­li sva­ko­ga, sav po­sta­ni qu­bav i sla­vo­slo­vqe­we Bo­
ga, da bi se osve­{ta­la tvo­ja du­{a. Kad se osve­{ta tvo­ja du­{a, kad se
pri­ve­`e za Bo­ga i po­sta­ne spo­koj­na i ne­po­mu­}e­na, umi­ri­}e se i svi
si­ste­mi u tvom or­ga­ni­zmu. Ta­da }e rak, ako se ne is­ce­li, u naj­ma­wu
ru­ku osta­ti ta­mo gde je i bio..."
Re­kli su ti da bo­lu­je{ od SI­DE? Me­|u­tim, kad mi ta­ko go­vo­ri­
mo, ti bi mo­rao da bu­de{ pre­i­spu­wen ra­do­{}u a ne da ka­`e{: "Ako
imam tu bo­lest, to zna­~i da }u umre­ti!" Ni­{ta ta­kvo! Iz­u­~a­va­}e{
Sve­to Pi­smo. Vi­de­}e{ da smrt ne po­sto­ji i da oni, ko­ji ve­ru­ju re­~i
Bo­`i­joj, ni­ka­da ne umi­ru. Ne, ja ne uzi­mam le­ko­ve. Tru­dim se mo­li­
tvom i da­va­wem Bo­gu. Da li zna{ ka­ko sam ne­kad bio sna­`an? Mo­gao
si da me ope­ri­{e{ bez nar­ko­ze, po bla­go­da­ti Bo­`i­joj. Da­nas sam sve
to iz­gu­bio. Za­i­sta, to {to imam, to is­ku­{a­va."
Ne­ko­li­ko me­se­ci pre star­~e­vog ko­na~­nog pre­se­qe­wa na Sve­tu
Go­ru, na na­{u mol­bu pri­mio nas je i bla­go­slo­vio. Tih da­na smo iz
502 GEORGIJE KRUSTALAKIS
ino­stran­stva do­bi­li no­vi tip fo­to–apa­ra­ta i za­mo­li­li smo star­ca
za do­pu­{te­we da ga fo­to­gra­fi­{e­mo. On se na ne­ko vre­me za­mi­slio
a za­tim od­go­vo­rio: "Zna­te {ta? Ne ra­di se o to­me da ne­}u da me fo­
to­gra­fi­{e­te za­to da me po­sle ne bi­ste isme­va­li, ne­go za­to {to to
me­ne ne is­ku­{a­va. Fo­to­gra­fi­{i­te me sad, za­tre­ba­}e mi ta fo­to­gra­
fi­ja. Daj­te i me­ni ne­ko­li­ko fo­to­gra­fi­ja, da bih i ja imao ne­{to
da dam. Zna­te {ta? U po­sled­we vre­me, po bla­go­da­ti Bo­`i­joj mno­gi
obo­le­li od ra­ka bi­va­ju is­ce­qe­ni, u mno­gim ze­mqa­ma: ov­de u Gr~­koj, u
Ka­na­di, u Austra­li­ji, u Ame­ri­ci. Ti qu­di tra­`e da im dam ne­{to za
uspo­me­nu. Daj­te da i ja imam ne­{to {to }u mo­}i da im dam." Sve­ti je
s ta­kvom pro­sto­tom i, mo­glo bi se re­}i, de~­jom na­iv­no­{}u, go­vo­rio
o ve­li­kom ~u­du kao o ne­kom sva­ko­dnev­nom do­ga­|a­ju: "Zna­te {ta? U
po­sled­we vre­me, po bla­go­da­ti Bo­`i­joj, mno­gi obo­le­li od ra­ka bi­va­ju
is­ce­qe­ni..." Za­tim je po­krio gla­vu mo­na­{kom sku­fi­jom, a we­go­vo li­
ce je za­bli­sta­lo! Bla­go­si­qao je kr­stom ko­ji je dr­`ao u ru­ci. Od tog
vre­me­na, on sva­ko­dnev­no bla­go­si­qa one ko­ji gle­da­ju we­gov spo­koj­ni
lik i ko­ji ga pri­zi­va­ju.
Ve­ru­je­mo da }e ta fo­to­gra­fi­ja, pr­va i, da ta­ko ka­`e­mo, dev­stve­
na, ko­ju smo na­~i­ni­li no­vim fo­to–apa­ra­tom, po­sta­ti isto­rij­ska. To
je naj­ka­rak­te­ri­sti~­ni­ja fo­to­gra­fi­ja star­ca Por­fi­ri­ja i ona da­nas
hi­qa­da­ma qu­di pred­sta­vqa skri­ve­nu po­dr­{ku u ~a­so­vi­ma is­ku­{e­wa.
Ova fo­to­gra­fi­ja pre­po­dob­nog star­ca po­ve­za­na je s jed­nim ~u­de­snim
do­ga­|a­jem ko­ji se de­sio ot­pri­li­ke tri me­se­ca na­kon we­go­vog upo­ko­je­
wa, u ve­li­kom ma­ke­don­skom gra­du.
U no­}i iz­me­|u pet­ka i su­bo­te, 22. fe­bru­a­ra 1992. go­di­na, go­spo­|a
Ma­ri­ja I., slu­`be­ni­ca, do­`i­ve­la je in­farkt i bi­la pre­ba­~e­na na
ode­qe­we in­ten­ziv­ne ne­ge u grad­skoj bol­ni­ci. Ugled­na le­kar­ka, ko­ja je
pro­pi­sa­la le­~e­we bo­le­sni­ce, na­lo­`i­la je svo­jim sa­rad­ni­ci­ma da ne
da­ju trom­bo­li­ti~­ku in­jek­ci­ju ko­ja je uobi­~a­je­na u ta­kvim slu­~a­je­vi­
ma, bu­du­}i da je bo­le­sni­ca u to vre­me ima­la me­se~­ni ci­klus. Go­spo­|a
Ma­ri­ja je bli­ska pri­ja­te­qi­ca igu­ma­ni­je jed­nog po­zna­tog ma­na­sti­ra iz
tog kra­ja. Igu­ma­ni­ja je bi­la du­hov­no ~e­do star­ca Por­fi­ri­ja i ne­ko­li­
ko da­na pre to­ga i{la je u Oro­pos, gde su bla­`e­nom star­cu slu­`i­li
~e­tr­de­se­to­dnev­ni po­men. Sa so­bom je do­ne­la uqe iz kan­di­la ko­je je
go­re­lo u star­~e­voj ke­li­ji, a ta­ko­|e i fo­to­gra­fi­ju ko­ju su joj da­li u
ma­na­sti­ru. Da­kle, igu­ma­ni­ja je po mu­`u g–|e Ma­ri­je po­sla­la ovo uqe
i fo­to­gra­fi­ju. Ona je sve to po­bo­`no pri­hva­ti­la i sta­vi­la na or­ma­
ri}, iako ni­je zna­la ko je bio taj uva­`e­ni sta­rac.
Na­sta­la je sre­da, 26. fe­bru­ar, po­men sv. Por­fi­ri­ja Ga­skog, pra­
znik star­ca Por­fi­ri­ja. Igu­ma­ni­ja M. je na­lo­`i­la da se tog da­na,
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 503
ko­ji je star­cu bio po­seb­no drag, u we­nom ma­na­sti­ru slu­`i pa­ra­stos.
Oko 5. 30 uju­tro, pri­pre­ma­la je ko­qi­vo i to­plom du­{om mo­li­la se
Bo­gu za ozdra­vqe­we we­ne du­hov­ne se­stre Ma­ri­je, ko­ja je ta­da bi­la u
kri­ti~­nom sta­wu.
Upra­vo u tom ~a­su, na ode­qe­wu in­ten­ziv­ne ne­ge po­ja­vi­li su se
ne­ja­sni obri­si fi­gu­re ne­kog uva­`e­nog je­re­ja ko­ji se go­to­vo ne­~uj­no
pri­bli­`io po­ste­qi te­{ko bo­le­sne Ma­ri­je. Bo­le­sni­ca ga ne vi­di do­
bro i mi­sli da je to wen du­hov­nik, otac A. Sve­{te­nik se jo{ vi­{e
pri­bli­`a­va, sme­{i se i go­vo­ri: "Ja ni­sam onaj otac ko­jeg o~e­ku­je{,
ja sam..." Sve­{te­nik je pro­{ap­tao ne­ko ime, ali ga ona ni­je ~u­la. Me­
|u­tim, ob­u­ze­lo ju je sil­no uz­bu­|e­we i us­hi­}e­we zbog ono­ga {to joj je
re­kao ne­po­zna­ti sta­rac. Pra­ti ga i po­sma­tra. On se po­no­vo osme­hu­je,
la­ga­no do­ti­~e do­wi deo kre­ve­ta i uda­qu­je se. Pro­la­zi po­red osta­lih
bo­le­sni­ka (osmo­ro qu­di), bla­go­si­qa ih i od­la­zi. ^i­ni se da on ne ko­
ra­~a po ze­mqi ne­go da leb­di po va­zdu­hu, da ne iz­la­zi kroz vra­ta ne­go
da ide pre­ma pro­zo­ru i da i{­~e­za­va. U tom tre­nut­ku Ma­ri­ja ose­}a da
je ozdra­vi­la. Ose­}a da se oslo­bo­di­la ne­ke ne­la­god­no­sti, ne­kog unu­tra­
{weg pri­ti­ska. ose­}a se kao i ra­ni­je! Od­mah je usta­la iz kre­ve­ta.
Sre­da, 26. fe­bru­ar, dan sve­tog Por­fi­ri­ja. De­si­lo se ~u­do! U 11
sa­ti za­po­~e­la je neo­ph­ od­na la­bo­ra­to­rij­ska ana­li­za. Utvr­di­li su da
ona ne­ma za­~e­pqe­we krv­nih su­do­va. Ugled­na le­kar­ka se i{­~u­|a­va­la,
pi­ta­ju­}i se da li je, i po­red we­ne za­bra­ne, ne­ko od we­nih sa­rad­ni­ka
ipak dao trom­bo­li­ti~­ku in­jek­ci­ju. Svi su je uve­ra­va­li da se ni­{ta
sli~­no ni­je do­go­di­lo. Ona je za­tim do­{la do za­kqu~­ka da su ili po­
gre­{i­li u pr­vo­bit­noj di­jag­no­zi ili da se ona u tom ~a­su na­la­zi pred
istin­skim ~u­dom.
Is­ce­li­teq­sko de­lo­va­we ~u­de­snog do­la­ska osve­}e­nog Por­fi­ri­ja ni­
je se ogra­ni­~i­lo sa­mo na Ma­ri­ju ne­go je bi­lo bla­go­tvor­no i za osta­le
bo­le­sni­ke na in­ten­ziv­noj ne­zi ko­je je to­ga ju­tra po­se­tio i bla­go­slo­
vio. U wi­ho­vom zdrav­stve­nom sta­wu do­{lo je do br­zog po­boq­{a­wa.
Pre­ma oce­ni le­ka­ra, sve se de­{a­va­lo na "~u­dan i neo­bi­~an" na­~in.
Ovaj zna­~a­jan i neo­bi­~an slu­~aj ubr­zo je po­stao po­znat u me­di­cin­
skim kru­go­vi­ma, pa se o we­mu kao o kli­ni~­kom slu­~a­ju ras­pra­vqa­lo
na sku­pu kar­di­o­lo­ga ko­ji je ne­ko­li­ko me­se­ci ka­sni­je odr­`an u Ati­
ni. Taj slu­~aj je istin­ski do­ga­|aj, sve­do­~an­stvo ko­jem ne mo­`e da pri­
stu­pi sa­vre­me­na pro­gre­siv­na na­u­ka, da bi ga raz­re­{i­la i is­pi­ta­la
ne­po­sred­nim is­tra­`i­va~­kim me­to­da­ma.
Da bi se jo{ vi­{e uve­ri­li, Ma­ri­ji­ni uku­}a­ni su je po­sla­li na
te­meq­ni­je me­di­cin­sko is­pi­ti­va­we, u Lon­don. Oni su, sa svo­je stra­ne,
za­di­vqe­no kon­sta­to­va­li da je bo­le­sni­ca u pot­pu­no­sti is­ce­qe­na!
504 GEORGIJE KRUSTALAKIS
Pro­la­zi­li su me­se­ci, i gla­si­ne o tom ~u­de­snom slu­~a­ju po­~e­le su
sve vi­{e da se {i­re. Pr­vo sa­op­{te­we ko­je sam o we­mu do­bio bi­lo je
uop­{te­no i ne­ja­sno. Je­di­no {to sam u pr­vom tre­nut­ku shva­tio bi­lo je
me­sto na ko­jem je pri­me­}en ~u­de­sni do­la­zak pre­po­dob­nog star­ca. Od
tog tre­nut­ka, mo­ja qu­bav i po­{to­va­we pre­ma we­go­vom sve­tom li­ku
pod­sta­kli su me da si­ste­mat­ski is­pi­tam i opi­{em ovaj do­ga­|aj.
Na­kon ot­pri­li­ke osam me­se­ci, od 24. do 27. sep­tem­bra 1992. g, ostva­
rio sam pla­ni­ra­no po­klo­ni~­ko pu­to­va­we na Sve­tu Go­ru. Na­me­ra­vao
sam da se upu­tim ka sve­tom ma­na­sti­ru Si­mo­no­pe­tra. Me­|u­tim, Pre­
sve­ta Bo­go­ro­di­ca i pre­po­dob­ni sta­rac dru­ga­~i­je su ure­di­li stva­ri.
U ju­tro 24. sep­tem­bra u Ura­no­po­li­su sam su­sreo mi­tro­po­li­ta Si­di­o­
ka­stre, g. Jo­va­na. On je na­me­ra­vao da po­se­ti oca Mak­si­ma u Ke­ra­si­ji
i da iz­vr­{i ru­ko­po­lo­`e­we. Mi smo po­raz­go­va­ra­li, ja sam do­znao za
we­go­ve na­me­re i iz­me­nio sam plan svog pu­to­va­wa. Že­leo sam da i ja
po­|em u Ke­ra­si­ju, kod oca Mak­si­ma, ali da se naj­pre po­klo­nim gro­bu
star­ca Por­fi­ri­ja u Kav­so­ka­li­vi­ji.
Po­sle obe­da, la­|i­ca nas je do­ve­zla do pri­sta­ni­{ta Kav­so­ka­li­vi­je.
Po­~e­li smo da se us­pi­we­mo po str­moj sta­zi­ci. Bi­lo nas je sed­mo­ro i
me­|u­sob­no se ni­smo po­zna­va­li. Dok smo se us­pi­wa­li, pro­la­zi­li smo
kroz gu­stu sen­ku dr­ve­}a. Is­pod nas se bes­ko­na~­no, du­bo­ko mo­re gu­bi­lo
na ho­ri­zon­tu i sta­pa­lo sa ne­bom. Taj azur­ni bes­kraj bio je star­~e­va
ve­li­ka qu­bav. Bi­lo je tre­nu­ta­ka kad bi ta­mo upe­rio po­gled, kad bi
po­mi­sli i{­~e­zle a du­{a se uspo­ko­ji­la. Kad smo sti­gli do gro­ba bla­
`e­nog star­ca, za­u­sta­vi­lo se nas tro­je a wih ~e­tvo­ro je kre­nu­lo da­qe.
Na­kon {to smo se uz­bu­|e­no po­klo­ni­li gro­bu, za­po­~e­li smo raz­go­vor o
star­cu i na taj na­~in se me­|u­sob­no upo­zna­li. Je­dan od sa­go­vor­ni­ka bio
je g. K. K., bo­go­slov, a dru­gi g. K. M., isto­ri­~ar umet­no­sti. Obo­ji­ca su
bi­li iz istog gra­da i pri­ja­te­qi g–|e Ma­ri­je ko­joj se do­go­di­lo ~u­do o
ko­jem smo go­vo­ri­li. Go­spo­din K. M. je, po­red to­ga, bio i wen su­sed.
Ta­ko nas je te ve­~e­ri pre­po­dob­ni sta­rac na ~u­de­san na­~in oku­pio
oko svog gro­ba. Upo­znao me ta­mo sa dvo­ji­com qu­di za ka­kvi­ma sam
tra­gao i ko­ji su mi mo­gli da­ti od­go­vor na mo­je pi­ta­we. Oba ova iza­
bra­na bra­ta da­la su mi adre­su i broj te­le­fo­na g–|e Ma­ri­je. Ja sam ih,
iz­me­|u osta­log, za­mo­lio da joj pre­ne­su mo­ju mol­bu da se sret­ne­mo i
da po­raz­go­va­ra­mo o tom ~u­de­snom do­ga­|a­ju ko­ji joj se de­sio. Te ve­~e­ri
smo bi­li za­jed­no a uju­tro smo se ras­ta­li.
Kad sam sti­gao u Ati­nu, po­slao sam Ma­ri­ji pi­smo i u we­mu star­
~e­vu fo­to­gra­fi­ju. Ka­ko su me ka­sni­je oba­ve­sti­la oba mo­ja pri­ja­te­qa,
Ma­ri­ju je u to vre­me mu­~i­la u`a­sna ne­do­u­mi­ca: ko je bio taj sve­tac
ko­ji ju je onog ju­tra po­se­tio, is­ce­lio i spa­sao joj `i­vot? Ni­je po­zna­
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 505
va­la oca Por­fi­ri­ja. Hte­la ja da ve­ru­je u to, ali je glas sum­we bi­vao
sve ja­~i i ja­~i.
Ka­ko su mi ka­sni­je, iz­me­|u osta­log, sa­op­{ti­li, Ma­ri­ja se jed­ne
no­}i neo­~e­ki­va­no pro­bu­di­la i za­~u­la glas ko­ji joj je go­vo­rio: "Su­tra
}e{ do­bi­ti pi­smo i u ko­ver­ti }e{ na­}i fo­to­gra­fi­ju. Onaj, ko­ji je
na toj sli­ci, je­ste onaj ko­ji te onog ju­tra is­ce­lio. Ne­moj una­pred da
sum­wa{."
Su­tra uju­tro, Ma­ri­ja je za­i­sta do­bi­la pi­smo! Bi­lo je to ono pi­smo
ko­je sam pre­ko po­{te po­slao ne­po­sred­no pre to­ga. U tom pi­smu bi­la
je na­ma do­bro po­zna­ta fo­to­gra­fi­ja pre­po­dob­nog star­ca.
6. Dar "tuma~ewa jezika"
Kao {to smo ra­ni­je go­vo­ri­li, u mno­go­ve­kov­noj isto­ri­ji na­{e
Cr­kve bi­lo je ma­lo sve­ti­te­qa ko­ji su ima­li to­li­ko da­ro­va i da­ro­va
ta­kve pri­ro­de kao {to su oni ko­ji su kra­si­li li~­nost star­ca Por­
fi­ri­ja.
Je­dan od we­go­vih da­ro­va bi­lo je i raz­u­me­va­we raz­li­~i­tih je­zi­ka.
Kao {to zna­mo, ime pre­po­dob­nog star­ca, kao i ka­zi­va­wa o we­go­vom
pod­vi­`ni~­kom `i­vo­tu bi­li su po­zna­ti u ce­loj va­se­qe­ni. Ta­ko su iz
ra­znih ze­ma­qa do­la­zi­li Gr­ci, ali i qu­di dru­gih na­ci­o­nal­no­sti, po­
se­}i­va­li ga i tra­`i­li od­go­vo­re na te­{ka pi­ta­wa. Pri­li­kom wi­ho­vog
kon­tak­ta sa star­cem Por­fi­ri­jem po­sta­ja­li su u~e­sni­ci ta­jin­stva pri­
su­stva Sve­tog Du­ha Ko­ji je dej­stvo­vao kroz we­go­ve da­ro­ve.
Mo­gli bi­smo da po­sta­vi­mo pi­ta­we ka­ko se u tim slu­~a­je­vi­ma, kad
je po­se­ti­lac bio stra­nac, us­po­sta­vqao kon­takt iz­me­|u we­ga i star­ca
Por­fi­ri­ja? Uto­li­ko pre {to, ko­li­ko nam je po­zna­to, sta­rac Por­fi­
ri­je ni­je znao ni­je­dan stra­ni je­zik. Me­|u­tim, kao {to }e­mo vi­de­ti
iz tih slu­~a­je­va, wi­hov raz­go­vor je bio sr­da­~an, a kon­takt du­bok i
su­{tin­ski.
U svom pi­smu od 28. av­gu­sta 1996. sta­ri­ca Te­o­do­si­ja, igu­ma­ni­ja
sve­te obi­te­qi Pa­na­gi­je Var­na­kov­ske u Ev­pa­li­ji Do­rid­skoj, iz­no­si
nam slu­~aj ko­ji je ve­zan upra­vo za ovaj star­~ev dar. O tom slu­~a­ju je,
na­kon star­~e­vog upo­ko­je­wa, go­vo­ri­lo we­go­vo du­hov­no ~e­do, o~e­vi­dac i
sve­dok ono­ga {to se do­go­di­lo. On nam sa­op­{ta­va: "Star­ca je po­se­tio
je­dan ir­ski na­u~­nik u prat­wi svog pre­vo­di­o­ca, `e­le­}i da ga pi­ta za
sa­vet u jed­nom ozbiq­nom pi­ta­wu ko­je ga je uz­ne­mi­ra­va­lo. Me­|u­tim,
sta­rac Por­fi­ri­je ni­je `e­leo da pre­vo­di­lac slu­{a raz­go­vor i za­to
mu je re­kao:
– [ta ti od we­ga ho­}e{?
Pre­vo­di­lac se ume­{ao:
506 GEORGIJE KRUSTALAKIS
– Do­bro, star­~e, ali ka­ko }e­te raz­u­me­ti je­dan dru­go­ga?
Sta­rac je na to re­kao:
– Ti iza­|i, a mi }e­mo na­}i na­~in da se spo­ra­zu­me­mo.
Pre­vo­di­lac se tad uda­qio a wih dvo­ji­ca su sa­mi raz­go­va­ra­li u
ke­li­ji. Na­kon 20 mi­nu­ta, iza­{ao je i Irac.
– Ka­ko ste se spo­ra­zu­me­li?
Irac je od­go­vo­rio:
– Bez ika­kvih te­{ko­}a. Sta­rac sa­vr­{e­no go­vo­ri ir­ski.
Taj isti dar po­se­do­vao je i sta­rac Paj­si­je Sve­to­go­rac, ko­ji se u
sli~­nom slu­~a­ju, kad ga je po­se­tio fran­cu­ski pro­fe­sor sa Sor­bo­ne,
gost ma­na­sti­ra Si­mo­no­pe­tra, spo­ra­zu­me­vao s wim na isti na­~in.
Pre­ma mom skrom­nom mi­{qe­wu, u tim slu­~a­je­vi­ma pri­su­stvo Sve­
tog Du­ha dej­stvo­va­lo je na na­~in "tu­ma­~e­wa", od­no­sno da­ju­}i mo­gu}­nost
sa­be­sed­ni­ci­ma da se me­|u­sob­no spo­ra­zu­me­ju. Re~ je o po­na­vqa­wu, usu­
|u­jem se da ka­`em, je­di­nog u isto­ri­ji Cr­kve do­ga­|a­ja od op­{te­svet­
sko–kul­tur­nog zna­~a­ja, do ko­jeg je do­{lo na pra­znik Pe­de­set­ni­ce:
I kad se na­vr­{i pe­de­set da­na, bi­ja­hu svi apo­sto­li jed­no­du­{no na
oku­pu. I uje­dan­put na­sta­de {um sa ne­ba, kao hu­ja­we sil­no­ga ve­tra,
i na­pu­ni sav dom gde oni se­|a­hu; i po­ka­za­{e im se raz­de­qe­ni je­zi­ci
kao og­we­ni, i si­|e po je­dan na sva­ko­ga od wih; i is­pu­ni­{e se svi Du­
ha Sve­to­ga, i sta­do­{e go­vo­ri­ti dru­gim je­zi­ci­ma, kao {to im Duh
da­va­{e da ka­zu­ju; A u Je­ru­sa­li­mu bo­ra­vqa­hu Ju­dej­ci, qu­di po­bo­`ni
iz sva­kog na­ro­da ko­ji je pod ne­bom; pa kad na­sta­de ova hu­ka, sku­pi se
na­rod i sme­te se; jer sva­ki od wih slu­{a­{e gde oni go­vo­re we­go­vim
je­zi­kom, i di­vqa­hu se i ~u­|a­hu se svi... (De­la ap. 2; 1–7).
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 507
^etvrta glava
STARAC PORFIRIJE – DUHOVNI OTAC I U^ITEQ
Svag­da mo­lim du­hov­na ~e­da da qu­be Bo­ga Ko­ji je sve,
da bi nas On udo­sto­jio da stu­pi­mo u zem­nu, ne­stvo­re­nu
Cr­kvu We­go­vu, jer oda­tle tre­ba po­~e­ti.
– Je­ro­mo­nah Por­fi­ri­je, iz Du­hov­nog za­ve­{ta­wa
Iza­{ao sam vr­lo, vr­lo ra­no, da bih gle­dao Egej­sko mo­
re, i do me­ne je do­pi­rao mi­ris mo­ra...
– Sta­rac Por­fi­ri­je
Kad se pr­vi put na­|e{ na­su­prot star­cu Por­fi­ri­ju ko­ji se­di na
kre­ve­tu u svo­joj ke­li­ji­ci, ose­}a{ da `i­vi{ u dru­gom sve­tu. Du­hom se
pre­no­si{ u drev­ni svet sta­ro­za­vet­nih pro­ro­ka, `i­vi{ u at­mos­fe­ri
ti­{i­ne i bez­me­te­`no­sti. Za­mi­{qa{ sta­wa i li­ko­ve ko­ji su opi­sa­ni
u `i­ti­ju sve­tog An­to­ni­ja Ve­li­kog. Vi­di{ pred so­bom lik bi­blij­skog
sta­re­{i­ne, ne­kog "star­ca" mu­drog po svom opi­tu i bla­go­slo­ve­nog bla­
go­da­}u "du­hov­nog o~in­stva".
Sta­rac Por­fi­ri­je je bio je­dan od istin­skih du­hov­nih ota­ca, ko­ji
je do­sti­gao vi­so­ku me­ru du­hov­no­sti i zbog to­ga je mo­gao da dej­stvu­je
kao u~i­teq i sa­vet­nik.
We­go­va pe­da­go­gi­ka, ko­ju je kao du­hov­ni otac ostva­ri­vao na de­lu,
po­ja­vqu­je se kao pe­da­go­gi­ka Ota­ca Cr­kve, ko­ja se sve do da­nas sa­~u­va­
la u cr­kve­nom pre­da­wu isi­ha­zma i do­bro­to­qu­bqa.
Kao {to smo ra­ni­je re­kli, pre­ma sve­tom Si­me­o­nu No­vom Bo­go­slo­
vu du­hov­ni otac pred­sta­vqa `i­vo pri­su­stvo Hri­sto­vo, on je sa­vr­{e­ni
i u Hri­stu pre­po­ro­|e­ni ~o­vek, obi­ta­va­li­{te sve­tlo­sti u sve­tu, on je
lik u~i­te­qa. Ta­kav sa­vet­nik mla­dih, ali i qu­di svih uz­ra­sta, po­seb­no
ro­di­te­qa, bio je, a i da­nas na­sta­vqa da bu­de i sta­rac Por­fi­ri­je.
Kao du­hov­ni otac, sta­rac je bio je­dan od naj­va­`ni­jih li­ko­va u
du­hov­noj po­ro­di­ci Hri­sto­voj, u Cr­kvi, ko­je­ga je sa du­hov­nom de­com
po­ve­zi­va­la bo­`an­stve­na o~in­ska ve­za. Bio je to ~o­vek sa­vr­{e­ne, ce­
lo­vi­te qu­ba­vi, unu­tra­{weg du­hov­nog sa­vr­{en­stva i sve­to­sti. Svo­jim
du­hov­nim ru­ko­vo­|e­wem, od­no­sno taj­nim i du­hov­nim na­~i­nom, pot­po­ma­
gao je ra­|a­we i pre­po­ra­|a­we svo­je du­hov­ne de­ce kroz Evan­|e­qe. U we­
go­vom li­ku ostva­ri­le su se apo­stol­ske re­~i: Jer ako ima­te i hi­qa­de
u~i­te­qa u Hri­stu, ne­ma­te mno­go ota­ca. Jer vas u Hri­stu Isu­su ja
ro­dih Evan­|e­qem (1. Kor. 4; 15).
Po­u­~a­va­we du­hov­ni­ka pred­sta­vqa bla­go­dat­ni dar Sve­to­ga Du­ha
ko­ji ne­po­sred­no za­vi­si od ce­lo­kup­ne li~­no­sti du­hov­nog oca. On uglav­
508 GEORGIJE KRUSTALAKIS
nom za­vi­si od ni­voa du­hov­ne i emo­ci­o­nal­ne zre­lo­sti, od unu­tra­{we,
"du­ho­u­~i­teq­ske" mu­dro­sti, a ne sa­mo od we­go­vog `i­vot­nog i psi­ho­lo­
{kog is­ku­stva ili od na­u~­no – pe­da­go­{ke pri­pre­mqe­no­sti. Sta­rac
je uisti­nu bio obra­zac du­hov­nog oca i u~i­te­qa. We­go­vo vas­pi­ta~­ko
de­lo­va­we ima­lo je za svoj iz­vor ha­ri­zma­ti~­ki dar Du­ha Sve­to­ga. Zbog
to­ga je to dej­stvo bi­lo ta­jin­stve­no i ni­je pro­is­ho­di­lo od uobi­~a­je­ne
qud­ske obu­ke, ne­go je u svoj­stvu si­le ko­ja ga usme­ra­va ima­lo "unu­tra­
{wu du­hov­nu obu­ku" (sv. Gri­go­ri­je Dvo­je­slov).
Kao {to smo ve} re­kli, sta­rac Por­fi­ri­je je bio ce­lo­vi­ta li~­
nost, ukra­{e­na bez­broj­nim mo­ral­nim i du­hov­nim svoj­stvi­ma i vr­li­na­
ma. Me­|u­tim, we­go­va naj­ve­}a vr­li­na bi­lo je ra­su­|i­va­we. Pre­po­dob­ni
sta­rac bio je, u naj­ve­}oj me­ri, u~i­teq ra­su­|i­va­wa. Na vas­pi­ta~­koj
ume­{no­sti ra­su­|i­va­wa za­sni­va se ru­ko­vo­|e­we du­{a – pro­ces ko­ji
po­ne­kad mo­`e bi­ti pre­ven­ti­van, a po­ne­kad is­ce­qu­ju­}i. On u se­bi
sa­dr­`i neo­gra­ni­~e­nu si­lu ko­ja, ka­ko pri­me­}u­je sve­ti Jo­van Zla­to­
u­sti, mo­`e da ukro­ti i naj­ne­o­bu­zda­ni­ju pri­ro­du. Tim ta­jin­stve­nim
vas­pi­ta­wem sta­rac je po­u­~a­vao, usme­ra­vao i sa­ve­to­vao de­cu, mla­de
i ro­di­te­qe. Ni­je ih po­u~ ­ a­vao sa­mo svo­jom re~­ju ne­go i svo­jim }u­ta­
wem, a mno­go pu­ta – i sa­mim svo­jim pri­su­stvom. On ni­je na­me­tao
ap­strakt­na mo­ral­na pra­vi­la i uglav­nom je usme­ra­vao ka stva­ra­wu
du­bo­ke li~­ne ve­ze.
Sa­gla­sno onom {to je re­~e­no, mo­gli bi­smo ga oka­rak­te­ri­sa­ti kao
sa­vre­me­nog (du­hov­nog) pe­da­go­ga, ~i­ja pe­da­go­{ka te­o­ri­ja i prak­sa po­~i­
we od ka­pa­do­kij­skih Ota­ca a za­vr­{a­va se sa­vre­me­nim an­tro­po­lo­{kim
gle­di­{tem, "psi­ho­pe­da­go­gi­kom li­ca". I te­o­ret­ska po­la­zi­{ta i prak­
ti~­na pri­me­na bi­li su sa­vre­me­ni i re­zul­ta­tiv­ni. Oni ~ak ni­su ni
mo­gli da bu­du dru­ga­~i­ji, bu­du­}i da su bi­li pro­nik­nu­ti je­din­stve­nom
sve­tlo­{}u Sve­sve­tog Du­ha. Na­~e­la na ko­ji­ma se za­sni­va­lo we­go­vo de­lo
po­ka­za­la su se kao na­~e­la ko­ji­ma bi tre­ba­lo da ru­ko­vo­de i sa­vre­me­nog
pe­da­go­ga, sa­vet­ni­ka, psi­ho­lo­ga, psi­ho­te­ra­pe­ut­ a i uop­{te sva­ko­ga ko
se ba­vi "kli­ni~­kim" de­lom i te­`i da raz­u­me ~o­ve­ka.
Kao {to smo re­kli, bla­`e­ni sta­rac se bo­`an­stve­nom bla­go­da­}u
udo­sto­jio da jo{ u ra­noj mla­do­sti u sve­sti qu­di bu­de pri­hva­}en kao
tre­zve­no­um­ an du­hov­ni otac. Pa­`qi­vo je, sa str­pqe­wem i snis­ho­dqi­vo
slu­{ao wi­ho­ve pro­ble­me. On je mo­gao da im po­mog­ne ra­znim sred­stvi­
ma i na raz­ne na­~i­ne. Na ra­zna pi­ta­wa od­go­va­rao im je s do­bro­tom
i ne­`no­{}u. Po­u­~a­vao je, ube­|i­vao i po­dr­`a­vao ma­lo­du­{ne. Ni­je se
gne­vio na ne­ku uz­ne­mi­re­nu, ne­raz­bo­ri­tu i te­{ku du­hov­nu de­cu. We­go­
va re~ ni­je bi­la jed­no­stav­na, po­vr­{na re~ kon­tak­ti­ra­wa: bi­la je to
zre­la, su­{tin­ska, po­u~­na re~ naj­du­bqeg op­{te­wa du­{a.
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 509
Sta­rac je bio ~ist i imao je "du­{u prozorqivca" (Eva­gri­je), ko­ja
ga je vo­di­la ka pra­vil­nom sa­mo­po­zna­wu. Isto­vre­me­no je imao mo­gu}­
nost da pre­po­zna i ra­za­be­re mi­sli dru­go­ga, ono­ga ko je bio we­go­vo
du­hov­no ~e­do i ko mu je pri­ti­cao mo­le­}i za sa­vet i ru­ko­vo­|e­we. Ta­ko
"prozorqivac i raz­ma­tra ono {to je sr­da~­no" (Kli­ment Alek­san­drij­
ski). Sta­rac je du­{e ~i­tao kao kwi­ge.
Kad bi po­gle­dao u sa­go­vor­ni­ka, ~i­ni­lo se da we­gov po­gled pro­ni­
~e u du­bi­nu ~o­ve­ko­vog "ja", da do­se­`e do skri­ve­ne su­{ti­ne i da we­mu
ni­{ta ne mo­`e da osta­ne ne­po­zna­to. U tim tre­nu­ci­ma sa­be­sed­nik je
imao ose­}a­we la­ko­}e, unu­tra­{we ti­{i­ne i bez­gra­ni~­ne ra­do­sti.
Sa­go­vor­ni­ka ni­je pri­vla­~i­la sa­mo du­bi­na po­u~­ne i ute­{i­teq­ske
star­~e­ve re­~i: bi­la je to "bo­go­qu­ba­znost" obra­}a­wa i sla­dost we­go­vog
pri­su­stva, ko­ja je op­~i­wa­va­la. "Ne sa­mo na­uk, po­u­ka i sa­vet sve­tih,
ne­go i sam wi­hov iz­gled do­no­sio je ve­li­ku na­sla­du i ko­rist" (sv. Jo­
van Zla­to­u­sti, Aki­li i Pri­ski­li, 2. be­se­da).
Ve­o­ma je te­{ko ob­u­hva­ti­ti i raz­u­me­ti ve­li­~i­nu to­ga ~a­sa. U tom
ne­po­no­vqi­vom tre­nut­ku su­sre­ta i op­{te­wa sa du­hov­nim ~e­dom, sta­rac
je ko­ri­stio ve­o­ma re­zul­ta­tiv­no pe­da­go­{ko sred­stvo – evan­|el­sku qu­
bav. Ži­veo je je­din­stve­nom qu­ba­vqu, bez gra­ni­ca i uslo­va, qu­ba­vqu
ko­ja se po at­mos­fe­ri raz­li­va­la Du­hom Sve­tim, pri­sut­nim pri­li­kom
ovog su­sre­ta i ute­me­qi­va­~em ve­ze iz­me­|u du­hov­ni­ka i we­go­vog ~e­da.
Bu­du­}i da je st. Por­fi­ri­je po svo­joj su­{ti­ni bio ~o­vek qu­ba­vi i
pre­i­spu­wen qu­ba­vqu, on je tom qu­ba­vqu i zra­~io una­o­ko­lo. U tom
tre­nut­ku, sa­go­vor­nik bi ose­tio tu lu­~e­zar­nost i po­sta­jao pri­jem­nik
bez­gra­ni~­ne bo­`an­stve­ne qu­ba­vi. Kao da una­o­ko­lo ne po­sto­ji svet,
kao da ne po­sto­je qu­di. U tom tre­nut­ku, kad bi ~o­vek do­`i­vqa­vao do­
tle ne­po­zna­ta ose­}a­wa, kao da su se za­u­sta­vqa­li `i­vot i vre­me, da je
i{­~e­za­va­lo se­}a­we na stra­da­wa i smrt. Star­~ev sa­go­vor­nik je ov­de
i sa­da do­`i­vqa­vao je­din­stvo tog du­hov­nog su­sre­ta. Ose­}ao se kao da
na sva­ki na­~in mo­no­po­li­{e tom qu­ba­vqu ko­ju je sta­rac po­ka­zao pred
we­go­vim li­cem.
U toj bo­go­ug­ od­noj at­mos­fe­ri, bla­`e­ni otac je oba­vqao di­jag­no­
sti~­ku, te­ra­pe­ut­sku i ukre­pqu­ju­}u pro­ce­du­ru. Obi~­no je po­la­zio
od kon­kret­nog pro­ble­ma ko­ji je za­ni­mao we­go­vog sa­be­sed­ni­ka, tj. od
vi­dqi­vog po­la­zi­{ta te­me. I{ao bi da­qe i do­la­zio do sa­me osno­ve,
do uzro­ka ko­ji pod­sti­~u po­na­{a­we. Svo­jom di­jag­no­sti~­kom spo­sob­no­­
{}u i si­lom "psi­ho­lo­{kog ra­u­me­va­wa", ka­ko bi­smo mi da­nas re­kli,
sta­rac je na­sto­jao da ra­sve­tli po­za­di­nu svo­je­vr­snog po­na­{a­wa ili
gre­ha. Na­sto­jao je da ra­za­zna sprem­nost i ras­po­lo­`e­we svog du­hov­
nog ~e­da pre­ma po­ka­ja­wu, da raz­ot­kri­je di­na­mi­ku we­go­vog ne­sve­snog
510 GEORGIJE KRUSTALAKIS
du­{ev­nog sve­ta ili da, naj­zad, raz­ot­kri­je pa­to­lo­gi­ju we­go­ve li~­ne i
po­ro­di~­ne isto­ri­je.
Na­kon tog pr­vog pri­bli­`a­va­wa kon­kret­nom pro­ble­mu, sta­rac Por­
fi­ri­je, uvek pod­sti­can unu­tra­{wim bo­`an­stve­nim di­sa­wem Sve­to­ga
Du­ha "ko­ji je kroz we­ga go­vo­rio", is­tra­`i­vao je ce­lo­kup­no `i­vot­no
po­qe svog sa­go­vor­ni­ka. Ta­da bi du­hov­ni otac mno­go pu­ta go­vo­rio o
sa­vr­{e­no li~­nim pi­ta­wi­ma "svo­ga ~e­da", ot­kri­va­ju­}i skri­ve­ne o`iq­
ke ili ~ak i ne­po­zna­te po­je­di­no­sti we­go­vog `i­vo­ta. To­ga je bi­lo u
do­voq­noj ko­li­~i­ni! Od tog tre­nut­ka i na­kon to­ga, du­hov­no ~e­do je sa­
mo­ga se­be pre­da­va­lo Star­cu. Do­slov­no se bez­u­slov­no pre­da­va­lo svom
du­hov­nom ocu! We­go­va du­{a ve} je bi­la otvo­re­na.
Ta­kvo raz­ot­kri­va­we du­{a bi­lo je re­zul­tat star­~e­ve ne­pre­sta­ne
mo­li­tve. Ot­kri­va­we je ob­u­hva­ta­lo mo­li­tvu, mo­li­tva je ob­u­hva­ta­la
ot­kri­va­we. Ta­kve du­{e ~e­sto su se pre­tva­ra­le u `ed­nu ze­mqu, u ze­mqu
na­vla­`e­nu, sprem­nu da u svo­ja ne­dra pri­mi se­me i da do­ne­se plod. Ta­da
bi sta­rac oda­bi­rao pra­vi­lan me­tod sa­ve­ta i ru­ko­vo­|e­wa, neo­p­ho­dan
za kon­kret­nu li~­nost. Tad smo pri­me­}i­va­li da tre­zve­no­um­ni du­hov­ni
otac po bla­go­da­ti Bo­`i­joj dej­stvu­je kao u~i­teq i sa­vet­nik, sa­gla­sno
osnov­nim na­~e­li­ma sa­vre­me­ne pa­stir­ske sim­vu­lev­ti­ke i pe­da­go­gi­
je. Sta­rac je u svom pa­stir­skom ra­du ostva­rio prin­cip po­seb­no­sti
[li~­no­sno­sti]. Sva­kog ~o­ve­ka je sma­trao za ap­so­lut­nu vred­nost, kao
je­din­stve­nu i ne­po­no­vqi­vu li~­nost. Raz­u­me­vao je i uva­`a­vao oso­bi­ti
ka­rak­ter sva­ko­ga, pod­jed­na­ko kao i we­go­vu li~­nu slo­bo­du. Ta­ko je bo­
`an­stve­ni u~i­teq sva­kom pro­ble­mu pri­stu­pao po­je­di­na~­no i sa­gla­sno
we­go­voj po­seb­no­sti. Ni­ka­da dvo­ji­ci qu­di ni­je sa­ve­to­vao jed­no isto.
Bio je u sta­wu da de­se­to­ri­ci qu­di, ko­ji su ga pi­ta­li za istu stvar,
po­nu­di de­set raz­li­~i­tih sa­ve­ta.
Otac Por­fi­ri­je je bli­`weg svog pri­hva­tao ona­kvog ka­kav je i
bio, sa sla­bo­sti­ma i oso­bi­to­sti­ma u po­na­{a­wu. Ni­kad ni­je po­ku­{a­
vao da ga uka­lu­pi. Spo­qa­{wi iz­gled qu­di, a po­seb­no mla­dih, ni­je ga
in­te­re­so­vao, kao {to se ni­je ni ne­pro­mi­{qe­no i ne­ga­tiv­no su­prot­
sta­vqao wi­ho­vim spo­qa­{woj eks­cen­tri~­no­sti i pro­vo­ka­tiv­no­sti. On
je sa­gle­da­vao naj­du­bqe na­sla­ge du­{e, we­ne po­kre­ta~­ke sna­ge i osno­vu
wi­ho­vog po­na­{a­wa jer je znao da }e se, ~im bu­de ustro­je­na ~o­ve­ko­va
unu­tra­{wost, od­mah ustro­ji­ti i spo­qa­{wost. Tu istu tak­ti­ku ko­ri­
sti­li su svi ve­li­ki Oci Cr­kve. Oni vo­le ~o­ve­ka ona­kvog ka­kav je­ste, s
we­go­vim sla­bo­sti­ma i ne­do­sta­ci­ma, dej­stvu­ju­}i pe­da­go­{ki pro­mi­{qe­
no i psi­ho­lo­{ki opre­zno i ko­ri­ste­}i ela­sti~­ne pe­da­go­{ke me­to­de.
Uva­`e­ni u~i­teq uvek je u svom po­u­~a­va­wu iz­be­ga­vao kraj­no­sti i
pre­te­ri­va­wa, bu­du­}i da ni­je ve­ro­vao da one po­go­du­ju du­hov­nom vas­pi­
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 511
ta­wu i emo­ci­o­nal­noj zre­lo­sti mla­dog ~o­ve­ka. Na­pro­tiv, ko­ri­stio je
me­to­de i sred­stva kao {to su ume­re­nost, bez­gra­ni~­na qu­bav, ra­zum­no
snis­ho­|e­we (tj. ra­zum­na po­pu­stqi­vost) i mol­~a­ni­je [be­zmol­vi­je, ti­ho­
va­we] ko­ja su ~o­ve­ka pri­vla­~i­la ka "is­ce­le­wu i tre­zve­no­um
­ qu".
* * *
Na­ve­{}e­mo ne­ko­li­ko pri­me­ra we­go­vih po­u~ ­ a­va­wa.
Ra­ni­je, dok je sta­rac slu­`io na Atin­skoj po­li­kli­ni­ci, do­go­di­lo
se da je sa dve de­voj­ke, svo­jim du­hov­nim ~e­di­ma, pro­la­zio re­jo­nom tr­ga
Omo­ni­ja. Ugle­da­li su jed­nu de­voj­ku iza­zov­ne spo­qa­{wo­sti. No­si­la
je do­bro po­zna­tu "su­per–mi­ni" ode­}u, ve­o­ma mo­der­nu u to vre­me. ^im
su je su­sre­li, sta­rac ih je upi­tao:
"[ta ka­`e­te? [ta ste po­mi­sli­le? Osu­|u­je­te li tu de­voj­ku?"
"Ne, o~e", od­go­vo­ri­le su one, zna­ju­}i we­go­va gle­di­{ta.
"Do­bro ~i­ni­te, ne­moj­te ni da je osu­|u­je­te", re­kao je sta­rac. "Ne osu­
|uj­te qu­de pre­ma spo­qa­{wem iz­gle­du! U toj de­voj­ci, ko­ju vi­di­te, na­la­
zi se sil­na du­{a! To {to ona sad ra­di, od­no­sno {to iza­zi­va, od­no­si
se na si­lu we­ne du­{e. Za­mi­sli­te {ta }e se do­go­di­ti ako ta de­voj­ka
upo­zna Hri­sta, ako na­u~ ­ i to {to vi zna­te! Ne­sum­wi­vo je da }e se ona
u tom slu­~a­ju vi­so­ko uz­di­}i!"
Bio je to na­~in po­u~ ­ a­va­wa i vas­pi­ta­va­wa ko­ji je ko­ri­stio otac
Por­fi­ri­je. Po­u­~a­vao je bra­}u `i­vot­nim i o~i­gled­nim pri­me­ri­ma.
* * *
Dru­gi put, star­ca su po­se­ti­li ro­di­te­qi – otac in­`e­wer i maj­ka
vas­pi­ta­~i­ca. Že­le­li su da se po­sa­ve­tu­ju o vas­pi­ta­wu svog de­te­ta ko­je
je pro­la­zi­lo kroz bu­ran mla­da­la~­ki pe­ri­od.
"Star­~e", re­kli su ro­di­te­qi, "de­~ak je ve} po­ras­tao. Ima­mo u`a­
sne pro­ble­me. No­}u do­la­zi ka­sno... ne slu­{a nas... za­la­zi u lo­{e dru­
{tvo."
Mu­dri du­hov­ni otac je od­go­vo­rio:
"U ovom pe­ri­o­du }u­ti­te. Pri­krij­te svo­ju "po­bo­`nost". Ne raz­ja­ruj­
te ga. To je tre­nu­tak kad mu se ~i­ni da ste vi "do­bro ode­ve­ni" i da no­
si­te sve {to je le­po, dok je on "pr­qav" i "u drow­ci­ma". We­ga raz­ja­ru­je
i od­bi­ja va­{e "smer­no" po­na­{a­we."
* * *
Sle­de­}i pri­mer je ka­rak­te­ri­sti­~an za star­~ev vas­pi­ta~­ki me­tod.
Pre ne­ko­li­ko go­di­na, jed­na po­bo­`na de­voj­ka, ma­tu­rant­ki­wa, po­se­ti­
la je star­ca da bi je on po­sa­ve­to­vao i po­u­~io u po­gle­du od­lu­ke ko­ja je
za wu bi­la od `i­vot­ne va­`no­sti i ko­ju je u tom pe­ri­o­du tre­ba­lo da
do­ne­se. Bez ob­zi­ra na to {to ni­kad ni­je bio u we­noj ku­}i i {to ni­je
po­zna­vao we­ne ro­di­te­qe, sta­rac joj je re­kao sle­de­}e:
512 GEORGIJE KRUSTALAKIS
"^e­do, ne­moj gne­vi­ti maj­ku mno­{tvom iko­na ko­je se na­la­ze u tvo­joj
so­bi. Ski­ni ne­ke sa zi­da, ne is­ku­{a­vaj."
* * *
Dru­gi put, u pred­iz­bor­nom pe­ri­o­du 1989. g, sta­rac je u 4 uju­tro
te­le­fo­ni­rao svo­joj du­hov­noj k}e­ri, go­spo­|i M. Bla­go­da­}u Bo­`i­jom
sta­rac je vi­deo da je ovoj `e­ni u tom ~a­su bi­la po­treb­na psi­ho­lo­{ka
i du­hov­na po­dr­{ka. Ta­ko je po­~eo da joj go­vo­ri:
"Zna{ li da je da­nas do­la­zi­la jed­na `e­na ko­ja je tra­`i­la da joj ob­
ja­snim Sim­vol ve­re? Po­~eo sam da joj ob­ja­{wa­vam Sim­vol...", go­vo­rio
je oko po­la sa­ta. We­gov glas je bio iz­me­wen. Kao da go­vo­ri ne­ko dru­gi.
Ta­ko se do­ga­|a­lo uvek kad bi ~i­tao sve­{te­ne tek­sto­ve.
Go­spo­|a M. je tad po­sta­la sve­sna da ovaj raz­go­vor pred­sta­vqa po­
go­dan tre­nu­tak za du­hov­ni kon­takt i za­jed­ni~­ku mo­li­tvu sa du­hov­nim
ocem.
* * *
Pre­po­dob­ni sta­rac je ve­ro­vao da se naj­zna­~aj­ni­ja po­dr­{ka i po­mo},
ko­ja se mo­`e da­ti sva­kom ~o­ve­ku, sa­sto­ji u sle­de­}em: da ga sa­slu­{a{
kad `e­li da ti go­vo­ri o svo­jim po­tre­ba­ma i pro­ble­mi­ma, kad ho­}e da
ti go­vo­ri o svom bo­lu, kad `e­li da kon­tak­ti­ra s to­bom da ne bi ose­­
}ao mu~­nu usa­mqe­nost i dru­{tve­nu od­ba­~e­nost ko­je ru­{e li~­nost.
Ne­`no o~in­sko na­ru~­je pre­po­dob­nog star­ca bi­lo je uvek otvo­re­no
za sva­kog stra­dal­ni­ka, za sva­kog du­hov­no slo­mqe­nog ~o­ve­ka ko­ji je
u opa­sno­sti da pad­ne. Na taj na­~in su du­hov­ni otac i we­go­vo ~e­do
bi­li dva sje­di­we­na bi­}a, dva sr­ca ko­ja ku­ca­ju u jed­nom istom rit­mu,
ko­ja su se za­jed­no raz­bo­le­la i za­jed­no bo­lu­ju, ko­ja za­jed­no pa­te, ali se
za­jed­no i na­da­ju.
Sta­rac Por­fi­ri­je ni­je bio sa­vet­nik i u~i­teq sa­mo mla­dim qu­di­
ma. On je isto­vre­me­no bio i op­{te­na­rod­ni du­hov­ni otac i u~i­teq.
Pu­to­vao je i obi­la­zio za­ba­~e­na se­la, jer je bla­go­da­}u Bo­`i­jom vi­deo
da ima­ju po­tre­bu za ot­kro­ve­wem i sve­{}u o Bo­`i­jem pri­su­stvu u wi­
ho­vim `i­vo­ti­ma. Ta­ko je na li­~an, we­mu svoj­stven na­~in, `i­vot­nim
po­u­ka­ma pod­sti­cao du­{e pro­stih qu­di u se­o­skim sre­di­na­ma, si­ro­ma­
{nim du­hov­nim opi­tom.
Svo­jom re~­ju, a pre­vas­hod­no do­bro­~i­ni­teq­skim pri­no­{e­wem svo­
jih bla­go­dat­nih da­ro­va, on ih je ~i­nio pri­~a­sni­ci­ma ta­jin­sta­va Bo­
`i­je bla­go­da­ti, ot­kri­vao im je Bo­ga u wi­ho­vim skrom­nim, ubo­gim
`i­vo­ti­ma. Kao dru­gi "Pa­pu­la­kos" na Pe­lo­po­ne­zu, obi­la­zio je se­la i
pod­sti­cao se­qa­ke ko­ji su bi­li ob­u­ze­ti du­hov­nom le­tar­gi­jom.
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 513
* * *
Jun 1986. go­di­ne. Na po­uc ­ i ko­ja je za­be­le­`e­na na mag­ne­to­fon­skoj
tra­ci, sta­rac Por­fi­ri­je sa we­mu svoj­stve­nom `i­vo­{}u ka­zu­je o ne­
kim mi­si­o­nar­skim slu­~a­je­vi­ma i o po­tre­snim do­ga­|a­ji­ma ko­ji su se
od­i­gra­li pre ne­kih 40 go­di­na, da­kle 1946. go­di­ne.
We­gov po­u~­ni i pri­po­ve­da~­ki go­vor po­bu­|u­je ose­}a­wa ko­ja raz­
bla­`u­ju raz­je­da­ju­}e dej­stvo `i­vot­nih bri­ga i te­{ko­}a i pot­po­ma­`u
mo­li­tve­no ras­po­lo­`e­we, ta­ko da na taj na­~in me­wa­ju i pre­o­bra­`a­
va­ju sva­ko­dnev­nu apa­ti­ju u slat­ko, hva­le vred­no za­ni­ma­we i na­sla­du
na­{ih na­pa­}e­nih du­{a.
Pre­po­dob­ni sta­rac pri­po­ve­da: "Jed­nom pri­li­kom, bi­lo je ve­o­ma
ra­no, si­{ao sam s na­me­rom da odem u svo­ju cr­kvu. Me­|u­tim, cr­kva je
bi­la za­tvo­re­na. ^u­var jo{ ne be­{e otvo­rio. U bli­zi­ni se na­la­zi­la
mle­ka­ra. Oti­{ao sam ta­mo i seo dok ne do­|e ~u­var. Mle­ka­ra je jo{
uvek bi­la pra­zna. Ta­ko sam se­deo za istim sto­lom sa pro­dav­cem, ko­ji
se zvao Ata­na­si­je Bra­ci­os.
U jed­nom tre­nut­ku, u mle­ka­ru je u{ao ku­pac i za­tra­`io mle­ko.
Dok je Ta­na­si­je pri­pre­mao mle­ko, pri­me­tio sam da je ve­o­ma uz­ne­mi­ren.
Od­neo je mle­ko, pri­{ao za sto i seo, a ja sam re­kao:
"Ta­na­si­je, vi­dim da si ve­o­ma za­bri­nut."
"Stvar­no sam za­bri­nut", od­go­vo­rio je on. "Mo­ja `e­na se raz­bo­le­la."
"Tvo­ja `e­na", ka­`em ja, "ima ka­men u de­snom bu­bre­gu. To­kom ~i­ta­ve
no­}i ima­la je po­tre­bu za mo­kre­wem i pra­`we­wem. Usta­ja­la je, le­`a­
la, pa on­da opet usta­ja­la. Od u`a­snog bo­la ni­je mo­gla ni da le­`i ni
da sto­ji."
"Ta­ko je za­pra­vo i bi­lo", ka­`e on. "Opro­sti mi. Ni­sam ve­ro­vao
u te stva­ri. Ja sam ube­|e­ni ra­ci­o­na­li­sta. Sad se, me­|u­tim, di­vim
ono­me {to go­vo­ri{! Di­vim se bla­go­da­ti Bo­`i­joj! Jed­nom je iz ne­kog
se­la ova­mo do­{lo tro­je Ar­ba­na­sa. ^e­ka­li su ov­de da do­|e{ u cr­kvu
jer su hte­li da te vi­de i da te po­ve­du sa so­bom, da bi im ti po­ka­zao
gde da na­|u vo­du u se­lu. Ja sam se sme­jao {to su ~i­tav dan se­de­li i
~e­ka­li, za­pit­ku­ju­}i ~u­va­ra ho­}e{ li do­}i. Ja sam, me­|u­tim, go­vo­rio:
"Glu­pi Ar­ba­na­si, ~e­ka­te po­pa da vam on na­|e vo­du?" Sad te, o~e, i ja
mo­lim: haj­de­mo u na­{e se­lo, mi ne­ma­mo vo­de. Mo­`e{ li da do­|e{?
Pla­ti­}e­mo."
"Ne­}u no­vac, Ta­na­si­je", ka­`em mu ja. "Te­{ko mi je da do­|em. Ja imam
cr­kvu. Na­rod me tra­`i i ja ne mo­gu da od­su­stvu­jem."
"Mi }e­mo do­}i ova­mo i od­ve­{}e­mo te."
"Ne mo­gu", ka­`em.
Na­kon to­ga, on je oti­{ao.
514 GEORGIJE KRUSTALAKIS
Po­sle tri da­na do­la­zi se­o­ski sta­re­{i­na i ka­`e: "O~e, ~uo sam od
Ta­na­si­ja to i to. Na­da­mo se da }e{ u~i­ni­ti ve­o­ma do­bro de­lo za se­lo
ako nam ka­`e{ gde da tra­`i­mo vo­du."
Kad mi je to re­kao, od­go­vo­rio sam ovom sta­re­{i­ni:
"Evo, is­pod se­la po­sto­ji je­dan iz­vor."
"Da", ka­`e on, "ta­ko je, ali mo­ra­mo da si­la­zi­mo do­le da bi­smo uze­li
vo­du, a na­{e `e­ne se mno­go za­ma­ra­ju no­se­}i do­le kr­~a­ge s vo­dom."
Ta­ko su me po­ve­li da tra­`im vo­du. Pro­{li smo kroz sva fo­kid­
ska se­la i sti­gli u Ma­lan­dri­no, ko­je se na­la­zi u okru­gu Li­do­ri­ki­ja.
Oni mi ka­`u:
"Evo, to je na­{e se­lo", i po­ka­zu­ju mi ga.
"Vi­di­te li onu be­lu ku­}u", upi­tao sam. "Iz­nad te be­le ku­}e pro­
ti­~e vo­da."
Sta­re­{i­na na to ka­`e:
"Ta­na­si­je, zna{ li ka­ko na­zi­va­ju to me­sto go­re, na ko­je otac po­
ka­zu­je?"
"Ka­ko", pi­ta on.
"Zo­vu ga Bu~­na vo­da".
Ja ga on­da upi­tam:
"Za­{to ga ta­ko zo­ve­te?"
"Za­to {to je, ka­ko ka­`u, jed­nog pro­le­}a ta­mo spa­vao pa­stir i ta­
mo, gde je spa­vao, ose­tio da do­le pro­ti­~e vo­da. On je to ja­sno ose­tio
i re­kao da is­pod pro­ti­~e vo­da. Zbog to­ga su to me­sto i na­zva­li 'Na
bu~­noj vo­di'."
"E", ka­`em ja, "tu­da pro­ti­~e vo­da. To na­se­qe su na­zi­va­li 'Bra­i­
la'."
Svi su se ob­ra­do­va­li. Na­ro­~i­to se ob­ra­do­vao sta­re­{i­na.
Ja im ka­`em:
"Gle­daj­te, de­co! Ne­}u da po~­ne­te da pri­~a­te ka­ko ste do­vo­di­li
star­ca a on vam re­kao gde je vo­da. Ne­}u da se to pro­~u­je. Ka­`em vam
da to ne bi bi­lo do­bro. Ni­ko ne tre­ba da zna da sam ova­mo do­{ao zbog
vo­de. To mi mno­go zna­~i. Ne­}u da ne­ko za to sa­zna!"
Kad smo do­{li u se­lo, oti­{li smo u dom ta­mo­{weg sve­{te­ni­ka.
Ta­na­si­je Bra­ci­os je oti­{ao i do­veo jed­nog go­spo­di­na. Ne se­}am se ka­
ko se zvao. Ro­|en je u Pa­tri i ta­mo je ra­dio kao va­tro­ga­sac, a uzeo je
`e­nu iz Bra­i­le. Bi­lo je le­to i do­{li su na od­mor u Bra­i­lu. Da­kle,
we­ga su mi do­ve­li i ka­`u: "On }e te od­ve­sti go­re, gde smo ti po­ka­za­
li, i ti }e{ nam on­da re­}i." Do­{ao je po me­ne i po­{li smo go­re. Ja
sam po­lo­`io ka­men na ono me­sto na ko­jem je bi­lo vo­de.
Kad smo se vra­}a­li, on je se­deo na­pred a ja iza we­ga.
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 515
U jed­nom tre­nut­ku on ka­`e: "O~e, Ta­na­si­je mi je pri­~ao da ti zna{
i o bo­le­sti­ma."
"Ne znam", od­go­va­ram ja, "sad sam umo­ran."
Ta­ko sam mu re­kao. Za­}u­tao je i na­sta­vio da vo­zi. Ja sam se ne­pri­
met­no pre­kr­stio i po­gle­dao ga. Vi­deo sam da na le­voj stra­ni gru­di
ima tu­ber­ku­lo­zu. Za­u­sta­vio sam ga. Ne se­}am se we­go­vog ime­na: da li
se zvao Sta­vros? Ili mo­`da Ta­na­si­je? Ili Ge­or­gi­je? Ne se­}am se.
Ne­{to mi go­vo­ri ne­gde u mom se­}a­wu. Da­kle, za­u­sta­vio sam ga i uda­
rio po de­snom ra­me­nu. Ka­`em: "Ov­de sam ti pro­na­{ao bo­lest." Bio je
za­do­vo­qan! Vi­deo sam da mu je li­ce za­bli­sta­lo.
"O", ka­`e on, "{ta vi­di{?"
"[ta da ti ka­`em, ~e­do? Vi­dim ~u­do!"
"Pri­~aj mi", re­~e on.
"Ti ve} odav­no ima{ tu­ber­ku­lo­zu. Sad je do­{lo do is­ce­le­wa i pot­
pu­no se za­tvo­ri­la ta tu­ber­ku­lo­za. Mo­gu ti re­}i da je de­sno plu}­no
kri­lo zdra­vi­je od le­vog."
"Ka­ko", upi­ta me on.
Ka­`em: "Ta­mo gde je bi­la bo­lest, od­oz­ go se sa­ku­pio kal­ci­jum i
za­tvo­rio bo­lest."
Mno­go se ob­ra­do­vao i upi­tao:
"Da li je isti­na da se ono is­ce­li­lo?"
"Is­ce­li­lo se. De­sno plu}­no kri­lo je zdra­vi­je od le­vog."
"Daj da te ce­li­vam, o~e. Gri­ze me ta stvar i ta mi­sao. Ja sam tu­
ber­ku­lo­zan."
Na to sam mu re­kao:
"Ti si is­ce­qen! Da li to shva­ta{?"
"Shva­tam, ali jo{ ne mo­gu da za­mi­slim!"
Po­{li smo i vra­ti­li se na­zad. Ve} se smr­ka­va­lo, ~i­tav dan smo
pro­ve­li na pu­tu. Zna{ li ka­kav je bio taj put? O, ni as­fal­ta, ni­~e­ga!
Sa­mo ru­pe i ka­me­we. Oh, oh! Ve} se smra­~i­lo. Bu­bre­zi, `e­lu­dac, utro­
ba... sve me bo­le­lo od tog auto­mo­bi­la. Ni­je imao gu­me is­pu­we­ne va­zdu­
hom. Shva­ta­te li? Po­za­di je bio ugaq. Po­za­di se na­la­zi­la jed­na ba­~va
(plin­ski ge­ne­ra­tor), i auto­mo­bil je ra­dio na gas dr­ve­nog ugqa!
Kad smo uve­~e na­po­kon sti­gli, oti­{li smo u dom onog sve­{te­ni­
ka. Otac ni­je bio ta­mo, ali je usko­ro do­{ao. Po­zdra­vio me i po­~eo
da pri­~a:
"O~e Por­fi­ri­je, Bog te do­veo u na­{e se­lo. Ni­ko od `i­te­qa ne ide
u cr­kvu. Sam slu­`im ju­tre­we i ve­~er­wu, sam slu­`im bo­`an­stve­nu Li­
tur­gi­ju! Sam, kao da sam u pu­sti­wi! ^ak i pra­zni­kom! Sa­mo kad ne­ko
umre ili kad se slu­`i pa­ra­stos, on­da svi do­|u.
516 GEORGIJE KRUSTALAKIS STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 517

Zna{ li {ta se do­go­di­lo. O te­bi u ka­fa­ni pri­~a u~i­teq!"
"[ta to go­vo­ri{?"
"Da." ka­`e on.
"A {ta je sa­znao u~i­teq?"
"Ta­na­si­je mu je pri­~ao ka­kav si ti i evo, on im sa­da go­vo­ri: 'De­co,
ova­mo je do­{ao je­dan ~o­vek! Vi pri­~a­te da ne­ma Bo­ga i sli~­no... A on
je ura­dio to i to... Ata­na­si­ju je sve is­pri­~ao o we­go­voj `e­ni. A za­tim,
tek {to smo sti­gli ov­de u Ma­lan­dri­ju, re­kao je da ta­mo ima vo­de i
po­ka­zao pre­ma vr­hu Bu~­nih vo­da iako uop­{te ne po­zna­je ovaj kraj'."
Ta­ko je na­rod ubr­zo pri­sti­gao na trg pred sve­{te­ni­ko­vom ku­}om.
Trg se is­pu­nio na­ro­dom. Vi­ka­li su, vi­ka­li.
Sve­{te­nik me pi­ta:
"Star­~e, {ta da ra­di­mo?"
Od­go­va­ram:
"Re­ci im, ~e­do, da je Sta­rac umo­ran i da }e do­}i su­tra. Usta­ni­te
i po­|i­te, jer taj ~o­vek ni­je zdrav. Za­mo­rio se od auto­mo­bi­la ko­jim
je do­{ao."
Oti­{ao je i ube­dio ih.
Te ve­~e­ri sam jeo u sve­{te­ni­ko­vom do­mu.
Sve­{te­nik je imao pe­to­ro – {e­sto­ro de­ce, pa me upi­tao:
"[ta vi­di{ u ovoj de­ci?"
Po­gle­dao sam de­cu i re­kao:
"[ta da ti ka­`em?"
"Znam li ja? [ta }e{ ti re­}i?"
"Ne­}u da go­vo­rim", re­kao sam.
"Do­bro", ka­`e on, "ne­moj mi ni­{ta re­}i."
Kad smo ve­~e­ra­li, pop me opet pod­sta­kao i upi­tao:
"[ta vi­di{, bla­go­slo­ve­ni, u ovom de­te­tu?"
"On je ta­kav od maj­~i­ne utro­be. Na­stra­dao je", od­go­va­ram ja.
Is­pri­~ao sam mu ~i­ta­vu isto­ri­ju.
On se na­do­ve­zao:
"U stva­ri, po­se­ti­li smo sve le­ka­re, a on ne pro­go­va­ra. I oni su
mi re­kli da je ta­kav od za­~e­}a."
Za­tim su mi pri­pre­mi­li po­ste­qu i ja sam za­spao.
Ra­no, i pre ne­go {to je sva­nu­lo, ~u­jem ne­ku lar­mu. Na tr­gu se oku­
pio na­rod, mno­go na­ro­da. Do­la­zi sve­{te­nik i ka­`e mi:
"O~e, ima­mo mno­go po­sla!"
"Ka­kvog po­sla", pi­tam.
"Do­{ao je na­rod iz Amig­do­li­je."
"[ta je to Amig­do­li­ja?"
"Se­lo ko­je se na­la­zi pre­ko pu­ta, na dru­gom bre­gu!"
Iza­{ao sam pred vra­ta. Na­rod je bio us­hi­}en. Pri­zor je bio ve­
li­~an­stven! ^im sam stao pred vra­ta, svi su po­di­gli ru­ke. Mo­`e­te
li da za­mi­sli­te? Svi su kli­ca­li. Tu je do­{ao i va­tro­ga­sac. Zvao se
Ko­stas. Se­tio sam se. On mi ka­`e:
"O~e, pu­tuj, i ta­mo }e{ na­}i!"
Ta­ko sam po­{ao. Sad si­la­zi­mo niz pa­di­nu. S na­ma je bi­la i Ko­sta­
so­va `e­na. U jed­nom tre­nut­ku ona mi ka­`e:
"Re­ci mi ne­{to, star­~e."
"Za­mo­rio sam se i ni­{ta ne mo­gu da ka­`em", od­go­vo­rio sam.
Ni­su vi­{e raz­go­va­ra­li sa mnom. Ja sam, me­|u­tim, is­pi­ti­vao we­
go­vu `e­nu i po­sma­trao je, alo oni to ni­su zna­li. Ne­{to ni­`e sa­ku­
pqa­li su vi­no­vu lo­zu.
Kir – Ko­stas ka­`e:
"Idem da do­ne­sem gro­`|a."
"Idi", od­go­va­ram ja, a kad je oti­{ao obra­tio sam se we­go­voj
`e­ni:
"Haj­de, re­}i }u ti. Ti si ve­o­ma te­{ka `e­na i u te­bi se kri­je strah.
Sva­ko zlo po­la­`e{ u svoj um, a pre­vas­hod­no ti se na­me­}e mi­sao da }e
se tvo­ja ku­}a za­pa­li­ti."
"Da", ka­`e ona, "oku­pi­ra me i mu­~i ta te­{ka mi­sao. Kad iz­la­zim
i kad se vra­}am, iz­da­le­ka osma­tram ima li di­ma u ku­}i."
Ne­}u vam mno­go go­vo­ri­ti. Po­sa­ve­to­vao sam je i ob­ja­snio joj. Kad
je do­{ao Ko­stas, `e­na mu je re­kla:
"Ko­sta, sve mi je ka­zao!"
Uobra­zi­qa! Raz­u­me­te li?
Ta­ko smo po­la­ko si­la­zi­li, si­la­zi­li smo do­le. ^im smo do­{li u
Ha­ni­ju, ugle­dao sam dve – tri ku­}i­ce. U da­qi­ni vi­dim na­rod! Ka­ko
je bi­lo u Bra­il­ i, bi­lo je sad i ov­de do­le. Pi­tam Ko­stu:
"Ko su oni?"
"O, bla­go­slo­ve­ni", od­go­va­ra on, "to­kom no­}i su ra­zna se­la do­zna­la
da }e{ pro­la­zi­ti ovu­da pa su se oku­pi­li da bi te vi­de­li."
"Oh, {ta sad da se ra­di?"
Tek {to sam si­{ao a svi su na­gr­nu­li pre­ma me­ni. Je­dan mi ka­`e:
"Ho­}u da se is­po­ve­dim."
Pi­ta­ju da li bi­smo mo­gli da po­|e­mo ta­mo do vo­de­ni­ce, gde bih
mo­gao po­je­di­na~­no da ih is­po­ve­dim?
"Ne mo­gu", ka­`em, "do­}i }u dru­gi put."
Ta­mo, gde smo ~e­ka­li auto­bus iz Li­do­ri­ki­ja, je­dan od wih me
{~e­pao za ra­su:
518 GEORGIJE KRUSTALAKIS
"Star­~e, po­|i­mo", ka­`e on, i da­qe dr­`e­}i ra­su.
"Ne mo­gu, ~e­kam auto­bus."
Tad se obra­tio dru­gom:
"Dr­`i­te ga. Ne `e­lim da sta­rac ot­pu­tu­je. Haj­de", ka­`e on i gu­ra
me. "Haj­de, ja ne­mam vo­de. Ho­}u da mi po­ka­`e{ gde ima vo­de."
Ta­ko sam i po­{ao. Ka­`em mu:
"Eno, ta­mo!"
"Ne znam", od­go­va­ra on. "Po­}i }e­mo za­jed­no."
Po­veo sam ga ta­mo i po­ka­zao:
"Evo, ov­de ima vo­de."
Ka­ko sam ka­sni­je sa­znao, ko­pa­li su i pro­na­{li mno­go vo­de na
tom me­s tu ko­je su na­zva­li "Star­~ev bu­nar". Da, mo­`da i da­nas na
tom me­s tu po­s to­ji se­lo. Me­|u­tim, pi­tam se da li jo{ po­s to­ji ne­ki
bu­nar ko­ji se zo­ve "Star­~ev bu­nar?" Ne znam, ne znam. Sad je pro­
{lo ve} ~e­tr­de­se­tak go­di­na ot­kad se do­go­di­lo sve ovo o ~e­mu vam
pri­~am. Ako ne ~e­tr­de­set, on­da si­gur­no tri­de­set de­vet. Da li ste
raz­u­me­li?
U me­|u­vre­me­nu je do­{ao auto­bus iz Li­do­ri­ki­ja. U{li smo. Ubr­zo
se po­~e­lo pri­~a­ti: "Ov­de je onaj mo­nah {to na­la­zi vo­du!" Kon­duk­ter
je po­~eo da mi se iz­ru­gu­je. Ne mo­gu ni da vam opi­{em {ta mi je go­vo­
rio to­kom ~i­ta­vog pu­to­va­wa. Stal­no mi se pod­sme­vao.
"Ima li ov­de vo­de? Ka­`i nam!"
Mo­lio sam se u se­bi. Ni naj­ma­we se ni­sam zbu­nio. Stal­no mi je
do­sa­|i­vao...
"Ej, ka­lu­|e­ru", do­ba­cu­je, "{ta sad vi­di{?"
Na­rod se sme­jao. Sme­jao se... Ka­ko su mo­gli i da zna­ju {ta se do­
go­di­lo u se­lu? Ovi su se sme­ja­li. Ka­ko su mo­gli da zna­ju da su dru­gi
pla­ka­li i da su me po­~a­stvo­va­li ta­ko ve­li­kim stra­ho­po­{to­va­wem?
Iz Li­do­ri­ki­je su do­la­zi­li qu­di iz ra­znih me­sta. Ni­su zna­li i sme­ja­
li su se. Onaj kon­duk­ter je se­deo iza vo­za­~a i stal­no me is­ku­{a­vao.
Na­rod se sme­jao. Pre­zri­vo mi se obra­}ao:
"Ej, ka­lu­|e­ru, {ta sad ta­mo vi­di{? Ima li vo­de ta­mo do­le? Vi­
di{ li je?"
Ni­sam od­go­va­rao. Ta­ko, da­kle. Do­pu­to­va­li smo u Sve­tu Eufi­mi­ju.
Ma­{i­na se za­u­sta­vi­la pred ka­fa­nom da bi se qu­di na­pi­li vo­de. Ja
sam oti­{ao u stra­nu, ni­sam ula­zio u ka­fa­nu. I{ao sam ta­ko, kao da
ko­ra­~am po Ati­ni, le­vom stra­nom. I da ti ka­`em isti­nu, sa na­ma je
bi­la i jed­na `e­na iz Sve­te Eufi­mi­je, ko­ja je go­vo­ri­la da ta­mo ne­ma
vo­de. Ja sam si­{ao i po­{ao da­qe da bih vi­deo da li ta­mo ima vo­de.
Pri­bli­`a­va mi se onaj kon­duk­ter i ka­`e:
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 519
"Haj­de, ka­lu­|e­ru. [ta gle­da{? Vo­du?"
Tad sam mu re­kao:
"Do­|i ova­mo. Do­|i, re­}i }u ti."
Pi­tam ga:
"Ho­}e{ li me po­slu­{a­ti?"
"Da." od­go­va­ra on, "po­slu­{a­}u te."
Po­ka­zu­jem mu na do­wi deo we­go­vog te­la i ka­`em:
"Mi­sli{ li da je sad ozdra­vi­lo ono do­le {to te bo­li?"
Po­cr­ve­neo je... Ka­`e:
"[ta vi­di{, star­~e? Opro­sti mi za ono ra­ni­je. Raz­bo­leo sam se
od si­fi­li­sa", pri­~a on, "i le­kar mi ka­`e da }e to usko­ro pro­}i. [ta
ti ka­`e{", pi­ta me.
"Ne znam ho­}e li pro­}i", od­go­va­ram mu ja.
"Ja, me­|u­tim", ka­`e on, "sad ni­{ta ne ose­}am. Sa­mo se pla­{im
bo­le­sti."
Osta­vio me i otr­~ao da po­zo­ve vo­za­~a. Ka­`e mu:
"Do­|i ova­mo!"
"Slu­{aj, on je sve­tac, a ja sam ga ~i­ta­vim pu­tem vre­|ao. Sad sam
se sa­svim zbu­nio. Vi­di, on mi je re­kao od ~e­ga bo­lu­jem!"
Pri­la­zi vo­za~ i mo­li:
"Ka­`i i me­ni ne­{to."
"Ne mo­gu", od­go­va­ram, "ne mo­gu da vam pri­~am."
"A gde ti `i­vi{", upi­ta­li si me oni. Re­kao sam im i oni su na­kon
iz­ve­snog vre­me­na do­{li, i sre­li smo se.
Sve sam re­kao. [ta jo{ da ka­`em? Ne se­}am se.
Ja sam, me­|u­tim, ka­ko vi to ka­`e­te, vi­deo strep­wu, vi­deo sam strah.
Go­vo­ri{ dru­gom o we­go­voj bo­le­sti, o we­go­vom sta­wu, ka­`e{ ~o­ve­ku to
i to, a we­ga po­di­la­zi je­za. Ta­kvih do­ga­|a­ja, sli~­nih ovo­me o ko­jem sam
vam ka­zi­vao, bi­lo je mno­go u mom `i­vo­tu. ^i­tav moj `i­vot is­pu­wen je
ta­kvim do­ga­|a­ji­ma. To­li­ko ih je mno­go da ne mo­gu ni da se se­tim.
Sve vam ovo go­vo­rim za­to da bi­smo pro­sla­vqa­li Bo­ga..."
* * *
Vi­{e ne­go sve osta­le pro­ja­ve qud­skog `i­vo­ta, sta­rac Por­fi­ri­je
je vo­leo one ko­je su se ti­ca­le po­ro­di~­nih od­no­sa. Ve­ro­vao je da se je­
zgro ~o­ve­ko­ve li~­no­sti – bi­lo da je is­prav­no ili po­gre­{no – obra­zu­
je unu­tar po­ro­di­ce. Iz tog raz­lo­ga, on se to­kom ~i­ta­vog svog `i­vo­ta
sa po­seb­nom pre­da­no­{}u ba­vio pa­stir­skim ra­dom i da­va­wem po­u­ka
ve­za­nih za po­ro­di~­ni `i­vot.
Uglav­nom se in­te­re­so­vao za unu­tra­{we – po­ro­di~­ne i du­bo­ko li~­
ne od­no­se bra~­nog pa­ra. Ve­ro­vao je u po­seb­nu ulo­gu "bla­go­na­klo­nog
520 GEORGIJE KRUSTALAKIS
raz­go­vo­ra" me­|u ro­di­te­qi­ma, u ne­`nost u od­no­si­ma i u iz­ra­`a­va­we
su­pru­`ni~­kih ose­}a­wa.
S po­seb­nim in­te­re­so­va­wem od­no­sio se pre­ma slu­~a­je­vi­ma "kom­pli­
ko­va­ne" de­ce, ka­ko ih je on ka­rak­te­ri­sti~­no na­zi­vao. Bi­la su to de­ca
s raz­li­~i­tim psi­ho­lo­{kim pro­ble­mi­ma, ko­ji se obi~­no po­ja­vqu­ju u
ne­mir­noj at­mos­fe­ri i zbog agre­siv­nog po­na­{a­wa ro­di­te­qa. Osim to­
ga, go­vo­rio je da ra­zni de~­ji pro­ble­mi ima­ju svoj po­~e­tak u pe­ri­o­du
bre­me­ni­to­sti, pe­ri­o­du kad se maj­ka ne po­sta­ra da `i­vi spo­koj­ne i
mol­~a­qi­ve du­{e. Obi~­no bi go­vo­rio: "Ma­ti jo{ od utro­be po­~i­we da
vas­pi­ta­va de­te du­{ev­nim opi­ti­ma li~­no­sti."
U ta­kvim slu­~a­je­vi­ma, kad bi kod de­te­ta po­sto­ja­li pro­ble­mi or­
gan­skog ili psi­ho­lo­{kog po­re­kla, sta­rac Por­fi­ri­je je po­ku­{a­vao da
bes­ko­na~­nom qu­ba­vqu, ko­ja mu je bi­la svoj­stve­na, po­dr­`i po­ro­di­cu.
Obi~­no bi po­la­zio od ana­li­ze pro­ble­ma. Pret­po­sta­vqam da }e vam
slu­~aj, ko­ji }u vam opi­sa­ti, po­mo­}i da raz­u­me­te star­~e­vo in­te­re­so­va­
we i we­gov po­ku­{aj da se su­prot­sta­vi ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma.
* * *
To­kom 1988. go­di­ne imao sam jed­nog stu­den­ta na Bo­go­slov­skom fa­
kul­te­tu, bla­go­dat­nog i qu­ba­vi do­stoj­nog mla­di­}a, Ge­or­gi­ja R. iz Mi­
so­lon­gi­ja. Taj stu­dent je jed­nom po­ka­zao ne­si­gur­nost u ho­da­wu i ta­da
se is­po­qi­la bo­lest od ko­je je pa­tio, mi­{i}­na dis­tro­fi­ja. Evo­lu­ci­o­
ni­ra­ju­}a i obi~­no na­sled­na bo­lest mi­{i}­nog si­ste­ma, ko­ja po­ste­pe­no
do­vo­di do ra­za­ra­wa mi­{i}­nog tki­va. Ta­~an uzro~­nik bo­le­sti ni do
da­nas ni­je po­znat. Bo­lest je po­~e­la da se is­po­qa­va uve­~e i Ge­or­gi­je se
na­{ao u in­va­lid­skim ko­li­ci­ma. Na fa­kul­tet su ga do­vo­zi­li otac i
maj­ka, g–|a Iri­na. Iz­ne­na­da, Ge­or­gi­jev otac se raz­bo­leo od tu­mo­ra na
mo­zgu i pre­mi­nuo. Ta­ko je g–|a Iri­na u pot­pu­no­sti pre­u­ze­la na se­be
po­ro­di~­ne pro­ble­me ko­jih je, ka­ko sam se za­tim uve­rio, bi­lo mno­go.
U po­ro­di­ci je bio jo{ je­dan sin, Nek­ta­ri­je, ko­ji je ta­ko­|e bio u ko­
li­ci­ma jer je bo­lo­vao od iste bo­le­sti. Kad smo po­se­ti­li po­ro­di­cu,
ose­}a­we ti­{i­ne pre­pla­vi­lo nam je du­{u. Spo­koj­no okru­`e­we, li­ko­vi
sve­ti­te­qa na zi­do­vi­ma, tr­pe­qi­vi osmeh ovih qu­di. Sve je odi­sa­lo pri­
su­stvom Sve­to­ga Du­ha. Ta bla­go­slo­ve­na ku­}i­ca uisti­nu se na­la­zi­la
u na­ru~­ju Bo­`i­jem!
Otac Por­fi­ri­je je po­zna­vao i vo­leo ovu po­ro­di­cu, po­seb­no g–|u
Iri­nu i de­cu. Stra­dao je za­jed­no sa wi­ma i tru­dio se na sve na­~i­ne
da ubla­`i wi­hov bol. To­kom no­}i, oko 2–3 sa­ta, od­no­sno u vre­me ne­
pod­no­{qi­ve usa­mqe­no­sti, kad bol ra­za­ra qud­sko bi­}e, kad bi g–|a
Iri­na ose­ti­la da je na­pu­{te­na, za­zvo­nio bi bla­go­slo­ve­ni te­le­fon:
bio je to sta­rac Por­fi­ri­je. Pre­ma re­~i­ma g–|e Iri­ne, ona je u tim
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 521
tre­nu­ci­ma o~a­ja­wa u ute­{nim re­~i­ma pre­po­dob­nog star­ca ose­}a­la to­
pli­nu Sve­tog Du­ha. Sta­rac je ve­o­ma do­bro po­zna­vao si­tu­a­ci­ju u ovoj
po­ro­di­ci. ^ak se do­go­di­lo da je, pri­li­kom pr­ve po­se­te g–|e Iri­ne,
go­vo­rio o bo­le­sti de­ce i o we­nim uzro­ci­ma. Na svoj po­zna­ti, di­jag­
no­sti~­ki na­~in, ko­ji smo pret­hod­no ve} opi­sa­li, tj. do­di­ri­va­wem
~lan­ka ru­ke, on joj je re­kao: "U pe­ri­o­du tvo­je bre­me­ni­to­sti u va­{oj
po­ro­di­ci je pre­o­vla­da­va­la na­pe­tost. Tad se u tvom or­ga­ni­zmu po­ja­vi­
la ne­ka pre­o­se­tqi­vost. Ne­{to se iz­me­ni­lo u za­met­ku."
Kad su po­se­ti­li le­ka­ra spe­ci­ja­li­stu u [vaj­car­skoj, on im je go­vo­
rio o "mu­ta­ci­ji" em­bri­o­na.
* * *
Te­ma pra­vil­nog po­na­{a­wa i vas­pi­ta­va­wa de­ce ~i­ni­la je glav­ni
deo po­u­ka star­ca Por­fi­ri­ja. Kad bi ga ro­di­te­qi upi­ta­li: "Star­~e,
{ta da u~i­ni­mo s de­te­tom, pun je ne­mi­ra i stra­ha", on bi im od­go­vo­
rio: "Vi ste u pot­pu­no­sti od­go­vor­ni za we­ga. Vi ste ga jo{ u maj­~i­
noj utro­bi ob­li­ko­va­li va­{im lo­{im me­|u­sob­nim od­no­si­ma i svim
tim tra­u­ma­ma i psi­ho­lo­{kim pro­ble­mi­ma ko­je }e on no­si­ti ~i­ta­vog
`i­vo­ta." Ta­ko­|e je go­vo­rio: "De­te ni­kad ne sme da vi­di da se sva­|a­te
ili da ~u­je da ste po­vi­si­li ton jed­no na dru­go." Za­kqu­~io bi re­~i­ma:
"Sve­tost ro­di­te­qa spa­sa­va wi­ho­vu de­cu. Po­sto­ji sa­mo je­dan na­~in da
ne­ma­te pro­ble­ma s de­com: sve­tost. Po­sta­ni­te sve­ti, i ne­}e­te ima­ti
ni­ka­kvih pro­ble­ma sa de­com... Pri­rod­no, to je ve­o­ma jed­no­stav­no kad
do­|e Bo­`i­ja bla­go­dat. A ka­ko do­la­zi Bo­`i­ja bla­go­dat? Smi­re­wem i
mo­li­tvom. Me­|u­tim, na­{a mo­li­tva mo­ra bi­ti sna­`na i `i­va. Kad se
mo­li­mo s ve­rom i tr­pqe­wem, uvek do­bi­ja­mo re­zul­ta­te."
Kad bi se mu­dri u~i­teq do­ta­kao te­me pe­da­go­{kih me­to­da i sred­
sta­va ko­je bi ro­di­te­qi tre­ba­lo da ko­ri­ste u vas­pi­ta­wu de­ce, on bi
re­kao:
"Ne raz­ja­ruj­te svo­ju de­cu. De~­je sla­bo­sti obi~­no po­ti­~u od ro­di­
te­qa, ko­ji de­cu ugwe­ta­va­ju – svo­jom qu­ba­vqu, na­rav­no – ali qu­ba­vqu
pro­stom, ~o­ve­~i­jom..."
"Ono {to `e­li­te da ka­`e­te de­ci, go­vo­ri­te s mo­li­tvom. De­ca
ne slu­{a­ju u{i­ma: tek ka­da do­|e Bo­`i­ja bla­go­dat ko­ja pro­sve­tqu­je,
slu­{a­ju sve {to ho­}e­mo da im ka­`e­mo. Kad `e­li­te da ne­{to ka­`e­te
de­ci, re­ci­te Pre­sve­toj Bo­go­ro­di­ci, i Ona }e sve ure­di­ti. Ta va­{a
mo­li­tva po­sta­}e `i­vo ro­di­teq­sko di­sa­we i du­hov­no ce­li­va­we ko­je
mi­lu­je, gr­li i pri­vla­~i de­cu."
Sve­{te­ni Por­fi­ri­je je ve­ro­vao u vred­nost ko­ju mo­li­tva ima za
~o­ve­kov du­hov­ni `i­vot i svo­jim du­hov­nim ~e­di­ma sa­ve­to­vao je ka­ko
da se mo­le:
522 GEORGIJE KRUSTALAKIS
"Mo­li se ova­ko: jed­no­stav­no, jed­no­stav­no i smi­re­no, s pro­stom ve­
rom i ne o~e­ku­ju­}i od­go­vor Bo­`i­ji. Bez o~e­ki­va­wa da vi­di{ We­go­vu
ru­ku ili We­go­vo li­ce! Ni­{ta! Ve­ruj! Uko­li­ko go­vo­ri{ sa Bo­gom,
on­da stvar­no go­vo­ri{ sa Bo­gom!"
Iz­lo­`e­ni sta­vo­vi i gle­di­{ta pre­po­dob­nog star­ca is­ko­ri­{}e­ni
su u sa­vre­me­nim psi­ho­pe­da­go­{kim te­o­ri­ja­ma o de­lo­va­wu po­ro­di­ce kao
psi­ho–dru­{tve­nog si­ste­ma. U tom si­ste­mu od­no­si me­|u ro­di­te­qi­ma,
di­na­mi­ka i sta­bil­nost po­ro­di~­nog na­~i­na `i­vo­ta, uspe­{ni ili ne­
u­spe­{ni ro­di­teq­ski fak­to­ri, uti­~u na psi­hu sva­kog ~la­na po­ro­di­
ce. Oni, me­|u­tim, po­seb­no de­lu­ju na du­{ev­ni mir de­ce i omla­di­ne,
na ~i­ju li~­nost oni ja­sno sta­vqa­ju pe­~at, ili pe­~at "da­ra" `i­vo­ta i
na­de ili pak, u ve­}i­ni slu­~a­je­va, du­bok i tra­jan pe­~at o~a­ja­wa, du­hov­
ne pro­pa­sti i smr­ti. Ta­ko se po­ro­di­ca od pla­zme `i­vo­ta pre­tva­ra u
`a­ri­{te smr­ti.
Da­na­{wi za­go­vor­ni­ci "po­ro­di~­ne te­ra­pi­je" ve­ru­ju da je za pro­
me­nu li~­no­sti nu­`no iz­me­ni­ti od­no­se i po­zi­ci­je me­|u ~la­no­vi­ma
po­ro­di­ce, upra­vo ka­ko je sa­ve­to­vao i bla­`e­ni sta­rac. Osim to­ga, "da
bi se iz­me­nio svet, nu­`no je iz­me­ni­ti po­ro­di­cu" (V. Sa­tir).
Bla­`e­ni sta­rac ni­je bio sa­mo evan­|el­ski u~i­teq, na­stav­nik mla­
dih i po­ro­di~­ni sa­vet­nik pro­sve­tqen Bo­`i­jom bla­go­da­}u. On je, osim
to­ga, bio i de­li­kat­na, is­tan­~a­na, po­et­ska pri­ro­da. Vo­leo je pti­ce,
vo­leo je cve­}e, odu­{e­vqa­vao se pri­ro­dom. Vo­leo je da se pro­bu­di u
zo­ru i da po­sma­tra sun­ce ko­je se iz­di­`e iz mo­ra. I le­ti i zi­mi je, to­
kom du­`eg vre­men­skog pe­ri­o­da, bo­ra­vio u obla­sti Ahla­de­ri­je, po­red
ka­pe­le Sv. An­to­ni­ja, na Eube­ji. Oda­tle je po­sma­trao mo­re, mo­lio se
i uz­di­sao. ^e­sto smo ga ~u­li ka­ko ka­`e: "Iza­{ao sam ve­o­ma ra­no da
bih gle­dao Egej­sko mo­re i do me­ne je do­pi­rao mi­ris mo­ra..." Istu ta­
kvu {et­wu upra­`wa­va­la je jo{ jed­na pre­po­dob­na li~­nost, bla­`e­ni
sta­rac Fi­lo­tej Zer­va­kos, u Fap­sa­ni na ostr­vu Pa­ros.
Sta­rac je mno­go pu­ta go­vo­rio: "Hri­stos ne `e­li da se oko We­ga
na­la­ze de­be­lo­ko­{ci, ne­go ose­tqi­vi i is­tan­~a­ni qu­di... Sve­ti­te­qi
su pe­sni­ci... Uisti­nu, ko­li­ko je po­e­ti~­no­sti u po­ja­vi, u u~e­wu, i de­lu
Go­spod­wem, u Ti­ve­ri­jad­skom mo­ru!"
"^i­taj­te Psal­tir", sa­ve­to­vao je on, "to na­sla­|u­je du­{u".
"Qu­bi­te pri­ro­du. Usta­ni­te ra­no", pod­sti­cao je svo­ja du­hov­na ~e­da,
"da bi­ste vi­de­li ka­ko se pur­pur­no sun­ce iz­di­`e iz mo­ra." Ta­ko­|e ih
je pod­sti­cao da se­de po­red mo­ra i da raz­mi­{qa­ju, da se mo­le, da oslu­
{ku­ju ta­jin­stve­ni glas pri­ro­de, da se usa­me, da pu­tu­ju, da se pe­wu u
pla­ni­ne, da se di­ve zve­zda­nom ne­bu, da se ra­du­ju `i­vo­ti­wa­ma, cve­}u,
dr­ve­}u, pro­le­}i, zi­mi, sne­gu. Ve­ro­vao je da ta­kva ose­}aj­nost pot­po­ma­`e
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 523
du­hov­noj i psi­hi~­koj zre­lo­sti ~o­ve­ka, da uti­re put du­bqem op­{te­wu sa
Bo­gom, da je to po­~e­tak sla­vo­slo­vqa bes­ko­na~­ne ve­li­~i­ne We­go­ve.
* * *
Ce­lo­ku­pan ovaj plo­do­no­sni pe­da­go­{ki pro­ces ko­ji smo pret­hod­no
opi­sa­li pred­sta­vqa jed­no ~u­do, ne­pojm­qi­vo qud­skoj lo­gi­ci. To je Li­
tur­gi­ja `i­vo­ta, ko­ja je spa­sla i o`i­vo­tvo­ri­la hi­qa­de uglav­nom mla­
dih qu­di na ~i­ta­voj pla­ne­ti. Sta­rac Por­fi­ri­je je `i­veo okru­`en tim
~u­dom. Ce­lo­kup­no we­go­vo de­lo bi­lo je smi­re­no po­sve­}i­va­we sa­mo­ga
se­be Bo­gu i bli­`wem. To­kom svog `i­vo­ta, sta­rac Por­fi­ri­je se vas­ce­
lo pre­dao Bo­gu s ap­so­lut­nim smi­re­wem, po­slu­{a­wem i bez­gra­ni~­nom
qu­ba­vqu. On je bio sta­rac Qu­ba­vi ko­ji je svo­jim po­na­{a­wem pri­zvao
bla­go­dat Bo­`i­ju, bu­du­}i da je `i­veo bla­go­da­re­}i za pat­we i sla­vo­slo­
ve­}i Go­spo­da svo­jim bo­le­sti­ma. Zbog to­ga ga je Go­spod udo­sto­jio da
jo{ u ovom `i­vo­tu do­`i­vi bes­ko­na~­no ~u­do: da bu­de u~e­snik "pro­ce­sa
iz­me­ne" du­{a `i­vo­tvor­nim di­sa­wem Du­ha Sve­to­ga: "si­lom Du­ha Sve­to­
ga, ~i­jim dej­stvom oni ko­ji su do­stoj­ni sa­zer­ca­va­ju Car­stvo Bo­`i­je"
(sv. Gri­go­ri­je Pa­la­ma, "Be­se­da na Pre­o­bra­`e­we Go­spod­we").
Okon­~a­va­ju­}i na­{a raz­mi­{qa­wa, i mi bi­smo mo­gli, sa­gla­sno pe­
da­go­{koj an­tro­po­lo­gi­ji sve­tog Zla­to­u­sta, do­}i do sle­de­}eg za­kqu~­ka:
"Ova du­{a pre­po­dob­nog star­ca Por­fi­ri­ja, ne­`no qu­be­}a, bri­`na,
ko­ja je o~in­sku bla­go­na­klo­nost oba­vi­la qu­ba­vqu, i ne­`nu qu­bav pri­
ro­de po­be­di­la i we­ne uro­|e­ne bo­le­sti nad­vla­da­la, od Du­ha be­{e i
od bo­`an­stve­ne bla­go­da­ti" (sv. Jo­van Zla­to­u­sti, "Ovo znaj­te, da }e u
po­sled­we da­ne...").
Peta glava
ME\U NAMA NE POSTOJI RASTOJAWE
starac Porfirije
Iz­ne­soh su­ze mo­je pre­da Te. (Ps. 55; 9)
Go­vo­re da smo da­nas, kad su ot­po­~i­nu­li i iz na­{eg `i­vo­ta oti­
{li sa­vre­me­ni pre­po­dob­ni du­hov­ni oci – Por­fi­ri­je, Paj­si­je, Ja­kov
Ca­li­kis, Am­fi­lo­hi­je sa Pat­mo­sa, Si­mon Ar­va­ni­tis, So­fro­ni­je i
Epi­fa­ni­je – mi osta­li si­ro­ti.
Na­pro­tiv. Ve­ru­jem da smo po­sta­li bo­ga­ti­ji i sre}­ni­ji jer se ovi
sve­ti­te­qi, oslo­bo­|e­ni te­le­snih ogra­ni­~e­wa i bi­o­lo­{kih za­vi­sno­sti,
uvek na­la­ze me­|u na­ma, oni su na­{i `i­vot­ni sa­put­ni­ci. Mi, me­|u­
tim, sa­svim pri­rod­no, ni­smo u mo­gu}­no­sti da ose­ti­mo i do­`i­vi­mo
wi­ho­vo du­hov­no pri­su­stvo.
524 GEORGIJE KRUSTALAKIS
To­kom jed­ne od na­{ih po­se­ta, re­kao sam star­cu Por­fi­ri­ju: "Star­
~e, mi­sli­te ~e­{}e o na­ma i mo­li­te se za nas. Na­ma je to neo­p­hod­no.
[to je naj­va­`ni­je, mi­sli­te o na­ma to­kom no}­nih ~a­so­va, on­da, kad
`i­vot­ni `a­mor utih­ne, i kad se tru­di­mo da be­se­di­mo sa­mi sa so­bom i
sa Bo­gom." On mi je na to od­go­vo­rio: "Me­|u na­ma ne po­sto­ji ra­sto­ja­we."
Za­tim je do­dao: "Kad odem iz ovog `i­vo­ta, bi­}e mno­go bo­qe. Bi­}u vam
bli­`i ne­go kad sa mnom raz­go­va­ra­te." I za­i­sta, kao da u sva­kom tre­nut­
ku ose­}am pri­su­stvo pre­po­dob­nog star­ca! Ose­}am da je st. Por­fi­ri­je
pri­su­tan. Da je `iv, i da se na­la­zi me­|u na­{im sva­ko­dnev­nim pro­ble­
mi­ma. S na­ma raz­go­va­ra re­~i­ma i de­li­ma na­{ih bli­`wih, us­pe­si­ma
i te­{ko­}a­ma na­{eg `i­vo­ta. Go­vo­ri s na­ma svo­jim }u­ta­wem.
"Me­|u na­ma ne po­sto­ji ra­sto­ja­we." To su ute­{ne re­~i ko­je ple­ja­da
sa­vre­me­nih sve­ti­te­qa upu­}u­je svi­ma na­ma, "op­te­re­}e­ni­ma i obre­me­we­
ni­ma", usa­mqe­nim qu­di­ma, qu­di­ma pat­we i pla­~a, ko­ji im pri­no­si­mo
svo­je su­ze.
Sve­ti­te­qi `i­ve! Oni su po­red nas, oni su na­{i pri­ja­te­qi, pru­
`a­ju nam ru­ku. Ho­}e­mo li od­go­vo­ri­ti?
Jed­ne ve­~e­ri, apri­la 1996, na­kon be­se­de na ra­dio–sta­ni­ci Pi­
rej­ske cr­kve na te­mu "Ži­vot i de­lo star­ca Por­fi­ri­ja", do­bio sam
te­le­gram. Ja­vi­la mi se mla­da de­voj­ka iz No­ve Smir­ne, ko­ja se ve}
ne­ko­li­ko go­di­na na­la­zi u in­va­lid­skim ko­li­ci­ma. To je Su­la. Ona
neo­bi~­no vo­li star­ca Por­fi­ri­ja. Na wu su po­se­ban uti­sak osta­vi­le
re­~i: "Sve­ti­te­qi `i­ve. Oni su me­|u na­ma". Od te ve­~e­ri, Su­la jed­nu
sto­li­cu po­red kre­ve­ta osta­vqa pra­znu i ku­di svo­ju maj­ku uvek, ka­da
tu osta­vi po­ste­qi­nu.
Su­la ~e­ka. "Mo­`da }e jed­ne ve­~e­ri na tu pra­znu sto­li­cu do­}i sta­
rac Por­fi­ri­je!"
"Ta­kva je si­la sve­tih – i `i­vih i upo­ko­je­nih" (sv. J. Zla­to­u­sti
– "Va­vi­li").
"Jer svim qu­di­ma uisti­nu naj­ve­}a ute­ha i ra­dost bi­va od gro­bo­va
ovih sve­ti­te­qa" (J. Zla­to­u­sti, "Mu­~e­ni­ci­ma").
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 525
DODATAK
BESEDA JEROMONAHA DAMASKINA SVETOGORCA
iz­go­v o­re­na na dan po­me­na star­ca Por­fi­ri­ja
1994. u Mi­le­si Ati~­koj
Uvodna primedba
Da bi go­vo­rio o sve­tom, po­treb­no je da ~o­vek i sam bu­de svet. Mi
ni naj­ma­we ni­smo po­god­ni da go­vo­ri­mo o bla­`e­no­po­~iv­{em star­cu
Por­fi­ri­ju, ko­ji je ne­sum­wi­vo svet. To {to se usu­|u­je­mo da go­vo­ri­mo
~i­ni­mo usled du­`no­sti i bla­go­dar­no­sti, kao i zbog qu­ba­vi pre­ma
na­{oj bra­}i.
Od Bo­ga mi je dat bla­go­slov da se sa star­cem upo­znam 1969. go­di­
ne, u osve­{ta­nom hra­mu Sve­tog Ge­ra­si­ma na Atin­skoj po­li­kli­ni­ci,
ne­da­le­ko od tr­ga Omo­ni­ja, u vre­me kad tek be­jah do­bio bo­go­slov­sku
di­plo­mu.
Ne­sum­wi­vo da je su­sret pi­sca ovih re­do­va sa star­cem, u sve­tom
ol­ta­ru, na­kon bo­`an­stve­ne Li­tur­gi­je, na dan Bla­go­ve­sti pre­sve­te
Bo­go­ro­di­ce, 25. mar­ta te go­di­ne, bio naj­ve­}i bla­go­slov u we­go­vom
`i­vo­tu, jer je upo­znao sve­ti­te­qa, pro­ro­ka, istin­skog bo­go­slo­va, istin­
skog ~o­ve­ka.
Na­kon vi­{e­~a­sov­ne mo­li­tve, pri­pre­mio sam se za op­{tu is­po­vest,
da bi mi on, uko­li­ko je to mo­gu­}e, dao ne­po­gre­{iv sa­vet o mom `i­vot­
nom pu­tu. I pre ne­go {to je otvo­rio usta, on je u Du­hu Sve­tom vi­deo
ceo moj `i­vot. Bla­go­dat Bo­`i­ja me ta­da pr­vi put to­li­ko iz­me­ni­la
da sam sta­jao "kao bez­um­nik". Pro­{lost je bi­la sa­da­{wost, bu­du}­nost
– ovaj tre­nu­tak, da­le­ko je iz­gle­da­lo bli­sko, i u mom du­{ev­nom sve­tu
ro­di­lo se du­bo­ko ube­|e­we da je `i­vot bez Hri­sta pra­zan.
Ta­ko mi je bi­la da­ta vi­{wa si­la da sa­da­{we pre­zrem kao efe­
mer­no, i ja sam od­lu­~io da se upu­tim ka pla­ni­na­ma Ato­sa, "oda­kle
do­|e po­mo}", da bih za­vo­leo Hri­sta i pre­va­zi­{ao smrt. Za me­ne je sve
ve} bi­lo ni­{tav­no, i sta­rac je bio ga­nut, ta­ko da mi je dao ~ak i dve
kar­te za pu­to­va­we na Sve­tu Go­ru: "Sa­~e­kaj", ka­`e, "do­}i }u i ja. Dok
bu­dem bio ov­de, mi­sa­o­no }u bi­ti s to­bom, jer za hri­{}a­ne ne po­sto­ji
ra­sto­ja­we."
Od tog vre­me­na, u svim te­{kim tre­nu­ci­ma du­hov­ne bor­be, u ve­li­
kim is­ku­{e­wi­ma, sta­rac Por­fi­ri­je je bio u mom umu. Sva­ki put kad
bih imao po­voq­nu pri­li­ku i bla­go­slov, od­la­zio sam da se su­sret­nem s
wim i da do­bi­jem po­mo}. Ni­kad me ni­je po­hva­lio. Uvek mi je go­vo­rio:
"Do­{ao si. Mo­li se za svo­ju bra­}u. Mo­li se Bo­gu da ti po­da­ri sve­to
526 GEORGIJE KRUSTALAKIS
smi­re­we i da Ga za­vo­li{." Ne se­}am se da sam mu pro­ti­vu­re­~io. Po­ne­
kad bih u se­bi po­mi­slio da me sta­rac ne oprav­da­va u ne­kom po­stup­ku
o ko­jem sam mu go­vo­rio, jer mi je go­vo­rio: "Ni­si u pra­vu". On­da, kad
sam pret­po­sta­vqao da sam u pra­vu, on je od­go­va­rao: "U pra­vu si, ali
ni­si u pra­vu. Hri­{}a­nin ni­kad ni­je u pra­vu. Neo­p­hod­no je da stal­no
osu­|u­je sa­mo­ga se­be. Bi­ti u pra­vu – to je za si­no­ve ovog ve­ka." Pre­ma
to­me, ne­ma raz­lo­ga da bi­lo ko­ga osu­|u­je­mo.
Sad, kad je sta­rac oti­{ao iz ov­da­{weg `i­vo­ta, mno­go pu­ta u ~a­so­
vi­ma te­{kih is­ku­{e­wa, no­se­}i te­`ak krst ko­ji je on usled ve­li­ke
qu­ba­vi i smi­re­wa po­lo­`io na mo­ja ple­}a, od­no­sno krst du­hov­nog
o~in­stva u we­go­vom ma­na­sti­ru, ja ga pri­zi­vam i pi­tam. Mo­lim ga da
mi da tr­pqe­we u is­ku­{e­wi­ma, smi­re­we i qu­bav. Be­se­da ko­ja sle­di
ni­je re­to­ri~­ko slo­vo ne­go be­se­da o `i­vot­nom bo­lu, o ve­li­koj pat­wi.
Zbog to­ga se u woj iz­dva­ja­ju ona me­sta iz star­~e­vog `i­vo­ta ko­ja, u su­
{ti­ni, go­vo­re i o mom `i­vo­tu.
Star­~ev `i­vot bio je pro­to­tip i obra­zac `i­vo­ta ~o­ve­ka ko­ji `i­vi
u Hri­stu. Na­~in od­ri­ca­wa na Sve­toj Go­ri i we­gov pre­po­rod u Hri­stu,
we­go­vo po­slu­{a­we, na­~in od­la­ska sa Sve­te Go­re, sve­ti `i­vot u sve­tu,
pa­stir­sko slu­`e­we, od­nos pre­ma Cr­kvi i epi­sko­pu, pre­ma je­re­ji­ma,
pre­ma dru­gim du­hov­ni­ci­ma, pre­ma du­hov­nim ~e­di­ma, gre­{ni­ci­ma i
gre­{ni­ca­ma, pre­ma na­ro­du i ~o­ve­~an­stvu, pre­ma upo­ko­je­noj bra­}i na­
{oj, pre­ma za­blu­de­li­ma i, uop­{te, pre­ma ne­ve­ru­ju­}i­ma, uisti­nu su
bi­li pri­mer­ni.
Sta­rac je bio pro­to­tip pra­vo­slav­nog star­ca. Go­vo­re­}i kao onaj
ko­ji vlast ima a ne kao kwi­`ev­ni­ci. We­go­va re~ bi­la je "o{tri­ja od
sva­kog dvo­se­klog ma­~a i pro­di­ra­la je do udo­va i uma", "pri­pre­mqe­na
sa so­qu", "sla­|a od me­da i sa­}a", o~in­ska, o sve­mu je su­di­la dok o woj
ni­ko ni­je su­dio...
Ova be­se­da se ob­ja­vqu­je jer je slu­~aj­no pro­na­|en wen ton­ski za­pis,
ko­ji je na­~i­ni­la ne­ka ne­po­zna­ta oso­ba i od­lu­~e­no je da bi ona mo­gla
bi­ti ko­ri­sna i dru­gi­ma.
Bi­}e­mo sre}­ni uko­li­ko bu­de po­mo­gla ~i­ta­o­cu i uko­li­ko i on u
svom `i­vo­tu pri­zo­ve u po­mo} star­ca Por­fi­ri­ja ra­di spa­se­wa se­be
sa­mo­ga i ~i­ta­vog sve­ta, bla­go­da­}u i ~o­ve­ko­qu­bqem Go­spo­da na­{eg
Isu­sa Hri­sta, Ko­jem do­li­ku­je sva­ka sla­va, ~ast i po­klo­we­we u ve­ko­
ve. Amin.
U ke­li­ji Fi­la­del­fo­sa
sve­tog ma­na­sti­ra Ku­tlu­mu­{a
20. 1. 1995.
Je­ro­mo­nah Da­ma­skin
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 527
"Onom, ko­ji je pre­mi­nuo, oni {to su bi­li uz we­ga sva­ke go­di­ne slu­
`e po­men i na taj na­~in po­ka­zu­ju da je on `iv i be­smr­tan du­{om, i da
}e se jed­nog da­na ob­no­vi­ti, kad Go­spod bu­de bla­go­vo­leo da vas­kr­sne i
te­la. O to­me sve­do­~e `i­ta ko­ja da­ju se­me­na. Kao {to je Hri­stos, Ko­ji
je umro te­lom, vas­kr­sao i `i­vi, ta­ko }e­mo i mi u We­mu `i­ve­ti.
Mno­gim sve­ti­te­qi­ma ot­kri­la se du­{ev­na ko­rist ko­ju po­koj­ni­ci
ima­ju od po­me­na. Zbog to­ga su svi du­`ni da sa po­seb­nom bri­`qi­vo­{}u
vr­{e ove po­me­ne, po­seb­no na bo­`an­stve­noj Li­tur­gi­ji, jer nam je ona
da­ta sa tim ci­qem. Pro­zba­ma i mo­li­tva­ma, ko­je se pri­no­se pri­li­kom
sve­te Žr­tve, kao i mi­lo­sti­wom si­ro­ma­si­ma, ne da­je se sa­mo ot­pu­{ta­
we gre­ho­va, upo­ko­je­we i iz­ba­vqe­we od ka­`wa­va­wa gre­{ni­ci­ma ko­ji
su iz te­la oti­{li ne­po­ka­ja­ni, ne­go i oni­ma ko­ji su `i­ve­li pra­ved­no
i do­sti­gli do­bar i bo­go­u­go­dan kraj.
Iz­nad sve­ga to­ga, mo­ra­mo se po­bri­nu­ti da za upo­ko­je­ne pri­no­si­mo
bes­krv­nu Žr­tvu. ^e­sti­ca pri­li­kom "stra­{ne Žr­tve" i spo­mi­wa­we
upo­ko­je­no­ga uz Wu sje­di­wu­je ga sa Bo­gom i, ne­sum­wi­vo, ~i­ni We­go­vim
u~e­sni­kom i pri­~a­sni­kom. Po­sred­stvom tog do­ga­|a­ja, na­{a bra­}a,
ko­ja su s po­ka­ja­wem u Hri­stu oti­{la u dru­gi `i­vot, do­bi­ja­ju ve­li­ku
ko­rist i spa­sa­va­ju se.
Me­|u­tim, i osve­{ta­ne i bo­`an­stve­ne du­{e sve­tih ra­du­ju se i
tre­pe­re od ve­se­qa kad se zbog wih vr­{e (po­me­ni na Li­tur­gi­ji), jer
se sje­di­wu­ju s Hri­stom, i pri­~e­{}u­ju naj­sve­ti­jom Žr­tvom, i od pri­
~a­sno­sti We­mu po­sta­ju jo{ ~i­sti­ji, bli­sta­vi­ji i usrd­ni­ji, i na taj
na­~in mo­le se i za nas.
Hri­stos je ra­di to­ga ostva­rio i pre­dao ovu Žr­tvu, da bi­smo se
osve­ti­li i pro­sve­ti­li i da Bi­smo po­sta­li jed­no s Wim, kao {to se
On i mo­lio.
Zbog to­ga sve­ti to­plo i po­sto­ja­no pre­kli­wu i mo­le se za one ko­ji
ih po­mi­wu i ko­ji u wi­ho­vu ~ast i po­men slu­`e bo­`an­stve­ne Li­tur­
gi­je. Oni bi­va­ju po­sred­ni­ci i wi­ho­vi mo­li­tve­ni­ci pred Bo­gom, i
upor­no pro­se da i oni ko­ji ih na taj na­~in po­{tu­ju i sa­mi po­sta­nu
pri­~a­sni Hri­stu.
Pre­ma to­me, du­`ni smo da ~i­ni­mo po­me­ne i na­{oj bra­}i ko­ja su
oti­{la od nas (da bi se i dru­gi opo­mi­wa­li nas), i du­`ni smo, ko­li­
ko god mo­`e­mo, da i zbog Sve­tih slu­`i­mo bo­`an­stve­ne Li­tur­gi­je, da
bi­smo se za­jed­no s wi­ma ra­do­va­li u Hri­stu, i da bi oni bi­li na­{i
bla­go­dar­ni po­sred­ni­ci pred Wim, i da bi­smo se spa­sli wi­ho­vim mo­
li­tva­ma."
Sve ovo, pre­o­sve­}e­ni vla­di­ko i qu­bqe­na u Hri­stu bra­}o, go­vo­ri
sve­ti Si­me­on So­lun­ski. Da­kle, ra­di to­ga smo i mi da­nas do­{li ov­de:
528 GEORGIJE KRUSTALAKIS
da bi­smo slu­`i­li go­di­{wi po­men u ~ast i se­}a­we na na­{eg ne­za­bo­rav­
nog oca, je­ro­mo­na­ha Por­fi­ri­ja. Bi­lo bi su­vi­{no da bi­lo {ta da­nas
go­vo­ri­mo o we­go­vom li­ku ko­ji svi do­bro zna­mo i o ko­jem ima­mo svo­ju
pred­sta­vu. Mno­gi qu­di, we­go­va du­hov­na ~e­da, pi­sa­li su, go­vo­ri­li i
be­se­di­li o we­go­vom sve­tom `i­vo­tu. Me­|u­tim, ovaj dan nas po­zi­va da
ipak ka­`e­mo ne­ko­li­ko re­~i.
Apo­stol Pa­vle u jed­noj od svo­jih po­sla­ni­ca ka­`e: [to je lu­do
pred sve­tom ono iza­bra Bog da po­sra­mi mu­dre; i {to je sla­bo pred
sve­tom ono iza­bra Bog da po­sra­mi ja­ke. I {to je ne­ple­me­ni­to pred
sve­tom i po­ni­`e­no iza­bra Bog, i ono {to je ni­{tav­no, da uni­{ti
ono {to je­ste (1. Kor. 1; 25), dok na dru­gom me­stu ka­`e: A `i­vim ne vi­{e
ja ne­go `i­vi u me­ni Hri­stos (Gal. 2; 20). Je­dan mo­nah je o ovom star­cu
re­kao da Bog sva­kih sto go­di­na ot­kri­je ta­kvog ~o­ve­ka. Da­kle, sta­rac
ni­je bio obi­~an ~o­vek, ta­ko da mu ni­su po­treb­ne na­{e po­hva­le a mo­
`da ni na­{e mo­li­tve; po­treb­na mu je sa­mo `r­tva Hri­sto­va. Bu­du­}i
da se na bo­`an­stve­noj Li­tur­gi­ji us­po­sta­vqa "sa­vez Ne­ba i ze­mqe", i
on se ne­vi­dqi­vo na­la­zi ov­de sa na­ma, i za­jed­no se s na­ma ra­du­je i, ka­ko
ka­`e sv. Si­me­on So­lun­ski, u~e­{}em u We­go­vim (Hri­sto­vim) da­ro­vi­
ma po­sta­je jo{ ~i­sti­ji, {to za we­ga zna­~i "naj­ve­}e us­ho­|e­we", ta­ko da
on po­sre­du­je pred Bo­gom i mo­li se za na­{e spa­se­we.
Raz­mo­tri­}e­mo, da­kle, ka­ko je star­cu us­pe­lo da to do­stig­ne, da po­
sta­ne istin­ski ~lan Cr­kve i da `i­vi `i­vo­tom Hri­sto­vim. Da jo{
u ovom `i­vo­tu po­be­di smrt, pro­pa­dqi­vost i greh i da se sje­di­ni s
Hri­stom, isti­ni­tim Bo­gom na­{im, Ko­ji je ras­pet zbog nas i na­{eg
spa­se­wa.
Sta­rac, ko­jeg je Bog pri­zvao od naj­ra­ni­jeg uz­ra­sta, oti­{ao je od
svo­je ne­`ne maj­ke, iz ro­di­teq­skog do­ma, i za­pu­tio se u pu­sti­wu da pri­
gr­li Hri­sta. Sta­rac je ve} ta­da raz­u­meo da sva­ki dar do­bri i sva­ki
po­klon sa­vr­{e­ni od­o­zgo je, si­la­zi od Oca sve­tlo­sti (Jak. 1; 17).
On je ve} ta­da imao ap­so­lut­nu svest o to­me da se sa­mo unu­tar Cr­
kve mo­`e po­sta­ti svet i po­be­di­ti pro­pa­dqi­vost i smrt. Da­kle, po­{ao
je u Kav­so­ka­li­vi­ju, u sve­to­gor­sku pu­sti­wu, gde je na ~u­de­san na­~in
na pu­tu su­sreo svog star­ca i pot­~i­nio mu se. We­mu je bio po­slu­{an
svim svo­jim sr­cem. Is­pu­wa­vao je, pre­ma we­go­vim sop­stve­nim re­~i­ma,
"ra­do­sno po­slu­{a­we", i to ne sa­mo u ono­me {to su mu go­vo­ri­li ne­go
i u aske­zi ko­ju je iz­vr­{a­vao, u po­stu, u ra­du, u bde­wi­ma u cr­kvi u ko­ji­
ma je ~e­sto u~e­stvo­vao. Ma {ta da su mu re­kli iz­vr­{a­vao je ra­do­sno,
od­no­sno svim sr­cem, ili, ka­ko bi­smo dru­ga­~i­je re­kli, Hri­sta ra­di.
Osim tog ve­li­kog po­slu­{a­wa i ve­li­ke qu­ba­vi – jer po­slu­{a­we ni­je
ni­{ta dru­go ne­go qu­bav – po­stao je i do­bro­voq­ni mu­~e­nik jer je, kad
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 529
mu je je­dan sta­rac re­kao: "idi i sa­ku­pqaj pu­`e­ve", oti­{ao i ta­mo se
raz­bo­leo, i iz­gu­bio zdra­vqe. Do­go­di­lo se to u ono vre­me vre­me kad
ni­po­{to ni­je na­me­ra­vao da ode u svet i kad je `e­leo da `i­vot okon­~a
ta­mo, u pu­sti­wi, ta­mo gde je, ka­ko je sam go­vo­rio, iz­u­~a­vao Pi­smo, iz­u­
~a­vao bo­go­slu­`be­ne kwi­ge, ta­mo gde se mo­lio usred pu­sti­we, ta­mo gde
je slu­{ao sla­vu­ja ka­ko pe­va usred {u­me i pi­tao se "ko­me li on sa­da
pe­va, i ko ga slu­{a" – "sa­mo za svog Tvor­ca, sa­mo za svog Stvo­ri­te­qa
pe­va". "Ta­da", ka­`e, "kad sam vi­deo tog sla­vu­ja, u mo­joj du­{i ro­di­lo se
ose­}a­we da sam i{­~e­zao, da ne po­sto­jim." Za­to je po­~eo da pre­kli­we
star­ce da mu do­pu­ste da ode u unu­tra­{wu pu­sti­wu, ka­ko ni­ko ne bi
znao za we­ga... Me­|u­tim, kad je po­~eo da mu go­vo­ri o to­me, we­gov sta­rac
je re­kao: "Zar si pre­le­{}en, de­te mo­je? Se­di ov­de, ina­~e }e{ iz­gu­bi­ti
mo­li­tvu, iz­gu­bi­}e{ bla­go­dat Bo­`i­ju. "Sta­rac je bio po­slu­{an i ni­je
oti­{ao u pu­sti­wu. Na jed­nom me­stu, on go­vo­ri o to­me da su mu star­ci,
kad su ne­ku­da od­la­zi­li, re­kli da ne ~i­ta kwi­gu ko­ja se ta­mo na­la­zi­la
– kwi­gu sv. Si­me­o­na No­vog Bo­go­slo­va. Oni su mu re­kli: "De­te mo­je, toj
kwi­zi se ne pri­bli­`a­vaj!" To su mu po­sta­vi­li kao uslov po­slu­{a­wa.
Kad su oni oti­{li, na­{eg star­ca je, kao ~o­ve­ka, po­~e­lo da ob­uz­ i­ma
is­ku­{e­we da iz ra­do­zna­lo­sti po­gle­da ka­kva je to kwi­ga. Me­|u­tim,
~im je otvo­rio kwi­gu, shva­tio je da je bla­go­dat oti­{la, jer on bla­go­
dat ni­je po­se­do­vao te­o­ret­ski ne­go "zna­no i oset­no", ka­ko je go­vo­rio
ovaj sve­ti­teq. Bla­go­dat se da­je po­sred­stvom smi­re­wa i po­sred­stvom
po­slu­{a­wa, i on je istog tre­nut­ka iz­gu­bio bla­go­dat. Kad se vra­tio
we­gov sta­rac, on mu se is­po­ve­dio i bla­go­dat se vra­ti­la.
Sta­rac je imao ne­pre­sta­nu mo­li­tvu jer je is­pu­wa­vao za­po­ve­sti
Hri­sto­ve. Kad bi be­se­dio o um­noj mo­li­tvi, sam je go­vo­rio da se um­na
mo­li­tva ne na­sta­wu­je u ono­me ko se­di na klu­pi, za­dr­`a­va di­sa­we i
to­me sli~­no, ne­go da se na­sta­wu­je u ono­me o ko­me Go­spod ka­`e u Evan­
|e­qu Jo­va­no­vom: Ko ima za­po­ve­sti mo­je i dr­`i ih, to je onaj ko­ji me
qu­bi; a ko­ji me­ne qu­bi, to­ga }e qu­bi­ti Otac moj; i ja }u ga qu­bi­ti
i ja­vi­}u mu se sam (Jn. 14; 21). To i je­ste um­na mo­li­tva. Sta­rac je imao
um­no ti­ho­va­we i um­nu mo­li­tvu jer je ~u­vao za­po­ve­sti. Sve te da­ro­ve
sta­rac je za­do­bio po­slu­{a­wem, i ni­kad ni­je ni po­mi­{qao da ode u
svet. Me­|u­tim, on se raz­bo­leo i po­ka­zao po­slu­{a­we kad su mu star­ci
re­kli: idi u svet. On od­la­zi i do­la­zi u svet, na­kon to­li­ko go­di­na.
We­go­vi ro­di­te­qi ve} su vr­{i­li po­me­ne jer su mi­sli­li da je umro.
On do­la­zi i pre­po­zna­je svo­je, i ob­na­vqa se we­go­va sna­ga, a za­tim po­
no­vo od­la­zi na Sve­tu Go­ru. Po­no­vo se raz­bo­leo i ni­je mo­gao da osta­
ne ta­mo, i star­ci mu da­ju bla­go­slov da se vra­ti na­trag. On do­la­zi
ova­mo, da bi `i­veo i slu­`io Cr­kvi Hri­sto­voj, da bi slu­`io obra­zu
530 GEORGIJE KRUSTALAKIS
We­go­vom, da bi slu­`io qu­di­ma. Do­la­zi sa ve­li­kim smi­re­wem. On to
ni­je tra­`io, on je imao bla­go­slov za to. Ni­kad ni­je pla­ni­rao da ode
u svet, on je hteo da `i­vi ta­mo u pu­sti­wi i da ta­mo slu­`i Bo­gu. Dok
se na­la­zio na la­|i ko­jom je plo­vio u svet, ja­sno je vi­deo (jer taj dar
ve} be­{e za­do­bio u pu­sti­wi Sve­te Go­re) svo­ga star­ca ka­ko se­di na
sta­si­di­ji u Cr­kvi Sve­tog Ge­or­gi­ja i mo­li se za we­ga. "Pla­kao sam",
ka­`e, "ja na la­|i, za­jed­no sa mo­jim bra­tom Jo­a­ni­ki­jem, i mo­li­li smo
se, i pre­kli­wa­li sve­te Kav­so­ka­li­vi­te: Sve­ti kav­so­ka­li­vit­ski oci,
to­li­ko ste me go­di­na ov­de ~u­va­li, sa­~u­vaj­te me i ta­mo gde }u bi­ti u
sve­tu, me­|u zam­ka­ma sve­ta i lu­ka­vo­ga. Ta­mo gde }u bi­ti ne­ka bu­dem kao
i ov­de, ne­po­ro­~an i ~ist od svih stra­sti, od sva­kog zla ovo­ga sve­ta.
Ne­ka bu­dem i ta­mo isto ona­ko ne­po­ro­~an i ~ist, da bih i usred sve­
ta slu­`io Bo­gu." Sta­rac je do­{ao ova­mo i ni­je od­mah ru­ko­po­lo­`en za
sve­{te­ni­ka. Zbog to­ga na jed­nom me­stu, kao {to sam vi­deo u we­go­vim
be­le­{ka­ma, ka­`e da je hteo da u~i­ni jed­nu, re­ci­mo ne­pro­mi­{qe­nost,
kao da je hteo da se na­{a­li, ne bi li osta­vio uti­sak da je bo­le­stan i
da ga vla­di­ka ne ru­ko­po­lo­`i za sve­{te­ni­ka.
Ka­sni­je je pro­me­nio mi­{qe­we i ni­je to u~i­nio. Bio je po­slu­{an
ar­hi­je­re­ju si­naj­skom Por­fi­ri­ju, ko­ji ga je ru­ko­po­lo­`io za sve­{te­
ni­ka. U vre­me kad je be­se­dio s wim, ot­krio mu je ne­{to skri­ve­no o
we­go­vom ma­na­sti­ru, {to ni­ko ni­je znao. Ar­hi­je­rej si­naj­ski je tad
shva­tio da pred wim ni­je obi­~an mla­di} ko­jem je ta­da, pret­po­sta­
vqam, bi­lo 20–21 go­di­na, ne­go mla­di mo­nah ko­ji ni­je kao osta­li ne­go
ne­{to sa­svim ret­ko, sve­ti mla­di mo­nah s da­rom pro­zor­qi­vo­sti. On,
da­kle, od­lu­~u­je da ga ru­ko­po­lo­`i za sve­{te­ni­ka i ubr­zo mu lo­kal­ni
epi­skop da­je pra­vo na du­hov­ni­{tvo, ta­ko da je sta­rac ve} u do­bi od
21. go­di­ne po­stao du­hov­nik. ^i­ni se da to pro­ti­vu­re­~i ka­no­ni­ma,
ali to ni­je ta­ko, jer ka­no­ni ne­ma­ju za ciq da je­rej i sve­{te­nik po­sta­
ne ne­ko ne­zreo. Oni, jed­no­stav­no, ima­ju za ciq da Cr­kvu sa­~u­va­ju od
gre­{a­ka. Me­|u­tim, ka­da je sta­rac, bez ob­zi­ra na mla­dost, po­se­do­vao
sva su­{tin­ska svoj­stva ko­ja zah­te­va­ju ka­no­ni, pa ~ak i vi­{e od to­ga,
kad je bio iz­nad ono­ga {to zah­te­va­ju ka­no­ni, kad je pre­vas­ho­dio sve,
kad je imao bla­go­dat Hri­sto­vu, kad je imao bla­go­dat Sve­to­ga Du­ha,
mo­gao je da po­sta­ne du­hov­nik i sve­{te­nik, i po­stao je, po do­mo­stro­ju
ono­ga {to se od­no­si na ustav, a upra­vo u ve­zi sa uz­ra­stom. Cr­kva zna
ka­ko da pra­vil­no is­ko­ri­sti ka­no­ne i da iz­vr­{i do­mo­stroj spa­se­wa,
da pre­zre mr­tvo slo­vo, da sle­di duh ka­no­na i da u~i­ni je­re­jem (sve­
{te­ni­kom) i du­hov­ni­kom ono­ga ko je zre­log du­ha, bez ob­zi­ra na mlad
uz­rast, kao {to go­vo­ri mu­dri So­lo­mon: Se­di­na je uz­rast ~o­ve­kov, a
do­ba sta­ro­sti `i­ti­je neo­skr­na­vqe­no.
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 531
Do­zvo­li­te mi, da­kle, da ka­`em ne­{to o to­me ka­ko je slu­`io u
sve­tu. Sta­rac je slu­`io uz ap­so­lut­no po­slu­{a­we Cr­kvi. On sam je
go­vo­rio: "Kad ni­sam u slo­zi s epi­sko­pom, mo­ja mo­li­tva ne do­pi­re do
Bo­ga." "Zbog to­ga mo­ra­mo po­ka­za­ti po­slu­{a­we i po­{to­va­we u od­no­su
na epi­sko­pa, kao {to i epi­skop mo­ra bi­ti po­slu­{an Sve­tom Si­no­
du. Cr­kva pri­zi­va epi­sko­pa, Cr­kva pri­zi­va i je­re­ja da slu­`i na­ro­du
Bo­`i­jem. Ni­ko od nas ni­je neo­p­ho­dan za spa­se­we sve­ta, Hri­stos je
spa­si­teq. Bla­go­dat Bo­`i­ja je spa­so­no­sna, bla­go­dat ko­ja se da­je kroz
ru­ko­po­lo­`e­we i spa­se­we. Kad nam Cr­kva ka­`e – idi­te me­|u na­rod,
du­`ni smo da po­slu­{a­mo, jer mi ne­}e­mo spa­sti svet." Sta­rac je, da­kle,
imao cr­kve­nu mu­drost. Za­to je on­da, kad je ka­sni­je oti­{ao, kad su se
stvo­ri­le okol­no­sti da slu­`i na po­li­kli­ni­ci, u sr­cu Ati­ne, do­bio
bla­go­slov lo­kal­nog ar­hi­je­re­ja i ta­mo slu­`io ti­ho i ne­pri­met­no
– po bla­go­slo­vu ar­hi­je­re­ja, po bla­go­slo­vu Cr­kve, pod­vi­za­va­ju­}i se u
de­lat­no­sti du­hov­ni­ka. Bu­du­}i da je hteo da bu­de kao onaj sla­vuj ko­ji
je pe­vao u {u­mi, usred pu­sti­we, i za ko­je­ga ni­ko ni­je znao, i on je sla­
vo­slo­vio i po­jao na po­li­kli­ni­ci, ne­da­le­ko od tr­ga Omo­ni­ja, i ni­ko
za we­ga ni­je znao osim ne­ko­li­ci­ne qu­di.
Bog je, me­|u­tim, po­ste­pe­no po­~eo da ga ot­kri­va sve­tu. On to­me ni­
je te­`io, jer ni­je imao ni­ka­kvo mi­{qe­we o se­bi, ne­go je ne­pri­met­no
iz­vr­{a­vao sve­tu taj­nu is­po­ve­sti. Do­zvo­li­te mi da go­vo­rim o to­me
ka­kvo je bi­lo we­go­vo osnov­no na­~e­lo ko­je ste po­zna­va­li svi vi ko­ji
ste li~­no kon­tak­ti­ra­li s wim: sta­rac je uvek na­sto­jao da po­mog­ne
~o­ve­ku ta­ko {to }e ovaj po­sta­ti sve­stan da se zlo na­la­zi unu­tar nas.
Zbog to­ga nas je od­ga­jao: "Svag­da osu­|uj­te sa­me se­be." Ko­li­ko se pu­ta
do­ga­|a­lo da mno­gi obi~­ni qu­di, pa ~ak i mo­na­si do­|u da se is­po­ve­
de, da, mo­`da, go­vo­re o svo­jim r|a­vim po­mi­sli­ma ve­za­nim za wi­ho­ve
star­ce ili du­hov­ni­ke! We­ga ni­je in­te­re­so­va­lo {ta ~i­ni sta­rac ili
du­hov­nik ne­go im je, na­pro­tiv, go­vo­rio: "A {ta ti ~i­ni{ da bi se po­
pra­vio? U te­bi je uzrok zla." Zbog to­ga je go­vo­rio da is­po­ved­nik mo­ra
po­se­do­va­ti smi­re­we i sa­mo­pre­ko­re­va­we, da uvek mo­ra ~u­va­ti do­bre
mi­sli i na­sto­ja­ti da du­{u o~i­sti od svih stra­sti, te­le­snih i du­{ev­
nih, od za­vi­sti, zla, zlo­pam­}e­wa, qu­bo­mo­re, ego­iz­ ma i od sve­ga {to
nas raz­dva­ja od Hri­sta. Zbog to­ga je go­vo­rio: "^ak i kad vi­di{ dru­go­ga
da gre­{i, ne do­li­ku­je ti da ga op­tu­`u­je{ jer je on tvoj brat i tre­ba­
lo bi da se mo­li{ i za we­ga i za se­be." Po­se­du­ju­}i svest o je­din­stvu
qud­skog ro­da, svest o to­me da smo svi mi u Cr­kvi jed­no, sta­rac ju je
no­sio u ~uv­stvu sr­ca, i u bla­go­da­ti je po­se­do­vao to ~uv­stvo. On usled
to­ga, tvo­re­}i um­nu mo­li­tvu za ne­ko­ga dru­gog, ni­je go­vo­rio: Go­spo­de
Isu­se Hri­ste, po­mi­luj slu­gu Tvo­ga... ne­go Go­spo­de Isu­se Hri­ste,
532 GEORGIJE KRUSTALAKIS
pomiluj me i do­da­vao: "U me­ni si i ti. Svi smo mi jed­no." On je to imao
u "~uv­stvu sr­ca", od­no­sno u bla­go­da­ti, {to mi ap­so­lut­no ne mo­`e­mo da
shva­ti­mo. Sta­rac je to po­se­do­vao, kao {to je u du­{i po­se­do­vao i si­lu
da se ra­du­je sa ra­do­sni­ma i da pla­~e sa upla­ka­ni­ma. Vi­di­te s ka­kvom
se qu­ba­vqu on od­no­sio pre­ma oni­ma ko­ji se is­po­ve­da­ju!
Ni­ka­da ni­je op­tu­`io ni­jed­nog sve­{te­ni­ka, ni­ti je du­hov­na ~e­da
odva­jao od wi­ho­vih du­hov­nih o~e­va. Do­vo­dio je u red wi­ho­ve po­mi­sli
i slao ih kod du­hov­ni­ka, jer je po bla­go­da­ti sve­{ten­stva opra­{tao
Hri­stos. Sta­rac ni­kad ni­je mi­slio da opra­{ta on sam, ni­je imao mne­
we o sa­mo­me se­bi.
Po­sto­ji jo{ ne­{to: po­gle­daj­te s ka­kvom se qu­ba­vqu op­ho­dio s gre­
{ni­ci­ma. Mo­`da su mno­gi od vas slu­{a­li ka­se­tu na ko­joj on pri­po­
ve­da ka­ko se, pro­tiv­no svo­joj vo­qi a pre­ma sve­{te­ni~­koj du­`no­sti,
na­la­zio u bli­zi­ni ne­kih gre­{nih `e­na. I po­gle­daj­te {ta ~i­ni ovaj
~o­vek ko­ji je po­dra­`a­vao Hri­sta, {ta ~i­ni ovaj sve­ti ~o­vek! Ono {to
je u~i­nio Hri­stos kad su mu fa­ri­se­ji do­ve­li `e­nu za­te­~e­nu u pre­qu­bi
i zlob­no go­vo­ri­li: uzmi ka­men i ubij je, jer ta­ko ka­`e Za­kon. Go­spod
im je na to re­kao: "Ko je bez­gre­{an, ne­ka naj­pre ba­ci ka­men na wu!"
Svi su usta­li i oti­{li. Pod ovim ni­je pod­ra­zu­me­vao "bez­gre­{ne" u
ovom gre­hu (ko­jim je pa­la ova `e­na) jer mno­gi taj greh ni­su po­~i­ni­li,
zbog ~e­ga su bi­li ta­ko rev­no­sni i osu­|i­va­li je, ne­go na "bez­gre­{ne"
uop­{te. Svi su ima­li to ose­}a­we, bu­du­}i da ih je u tom ~a­su do­dir­
nu­la bla­go­dat Hri­sto­va: svi su shva­ti­li da smo svi mi gre­{ni i da
smo po­tom­ci gre­{nog Ada­ma, da no­si­mo ce­lo­kup­no na­sle­|e, svoj­stva
i po­sle­di­ce ~o­ve­ka ko­ji je po­stao ne­do­sto­jan Bo­ga i po­ku­{ao da svoj
`i­vot ustro­ji ne­za­vi­sno od Bo­ga. Da­kle, kad je sta­rac u{ao u dom
gre­{nih `e­na da bi ga osve­{tao na dan sve­tog Bo­go­ja­vqe­wa, kad je
pri­{la vla­sni­ca i sa­op­{ti­la da oni ne `e­le da ce­li­va­ju krst, on joj
je re­kao: "Da vi­di­mo ko to ne­}e... ti ili oni", a za­tim do­dao: "Do­zvo­
li da oni ce­li­va­ju krst." ^im su ce­li­va­li krst, sta­rac im je ka­zao:
"Da­nas se ra­du­jem, ~e­da mo­ja, jer je da­nas ov­de do­{ao Hri­stos i {to
vi­dim, da vi ima­te do­bre du­{e i da mo­`e­te svim sr­cem da za­vo­li­te
Hri­sta, vi­{e ne­go {to Ga qu­bim ja. Eto, `e­lim vam mno­ga le­ta... Že­
leo bih da Ga po­zna­te i da Ga za­vo­li­te..." Oti­{ao je pla­~u­}i. Vi­di­te
s ka­kvom je bla­go­{}u na­sto­jao da po­mog­ne qu­di­ma ko­ji su da­le­ko od
Bo­ga, i usred gre­ha! Zbog to­ga {to zna i {to po­se­du­je ~uv­stvo du­{e,
o ko­jem sve­ti Jo­van Da­ma­skin go­vo­ri u tre­}oj pe­smi pr­vog gla­sa: Je­
di­ni ko­ji zna{ sla­bost qud­skog bi­}a... opa­{i me vi­{wom si­lom.
Sta­rac je bio opa­san si­lom Hri­sto­vom i imao je ap­so­lut­no ose­}a­we
da, uko­li­ko Hri­stos ne da tu si­lu, ~o­vek ne mo­`e po­be­di­ti zlo i greh
STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 533
is­kqu­~i­vo qud­skim na­po­ri­ma. On ne mo­`e po­ni­{ti­ti svo­je "ja", ne
mo­`e po­ra­zi­ti gor­dost, i zbog to­ga je bio iz­u­zet­no snis­ho­dqiv pre­ma
gre­{ni­ci­ma. "Osu­|uj greh, ali ni­ka­da gre­{ni­ka." On je na taj na­~in
po­ma­gao qu­di­ma da po­sta­nu sve­ti i da se pri­bli­`e Hri­stu.
Bu­du­}i da vre­me pro­la­zi i da ne `e­lim da se pre­te­ra­no za­ma­ra­te,
do­pu­sti­te mi da ka­`em jo{ ne­{to o we­go­vom `i­vo­tu. Ne­}u vam go­vo­ri­
ti o we­go­vom da­ru pro­zor­qi­vo­sti o ko­jem sve zna­te. Mno­gi su o to­me
pi­sa­li, a go­spo­din Pa­pa­za­hos je mno­go pu­ta go­vo­rio o tom star­~e­vom
da­ru. Re­}i }u vam sa­mo ono {to se ka­`e u Do­bro­to­qu­bqu: "Od smi­re­wa
se ra­|a ra­su­|i­va­we, od ra­su­|i­va­wa se ra­|a pro­ni­ca­we, od pro­ni­ca­wa
se ra­|a pro­zor­qi­vost, a od pro­zor­qi­vo­sti se ra­|a qu­bav. I na­kon sve­
ga to­ga, ~o­vek spo­zna­je da je da­le­ko od Bo­ga."
Ta­kav je bio sta­rac i za­to je go­vo­rio: "Go­spod mi je dao tu bla­go­
dat da bih po­stao do­bar." ^ak i ako ni­je imao svest o to­me da mu je
On dao te da­ro­ve da bi po­ma­gao qu­di­ma, Bog mu je uisti­nu to dao
da bi po­ma­gao na­ma, da bi po­ma­gao Cr­kvi, na slu­`e­we Cr­kvi. Pred
kraj `i­vo­ta, jed­nom od svo­jih du­hov­nih ~e­da ot­krio je da, o~e­ku­ju­}i
smrt­ni ~as, ~e­sto iz­go­va­ra ono {to mi iz­go­va­ra­mo pri­li­kom Bo­`an­
stve­nog Pri­~e­{}a, da go­vo­ri i da po­na­vqa, i da ne pre­sta­je da go­vo­
ri: "Znam, Go­spo­de, da ti ni­ko ne sa­gre­{i kao ja, ni­ti po­~i­ni de­la
ka­kva sam ja po­~i­nio, ali i ovo znam da ni ve­li­~i­na pre­gre­{e­wa ni
mno­{tvo gre­ho­va ne mo­gu pre­va­zi­}i naj­ve­}e du­go­tr­pqe­we i ~o­ve­ko­
qu­bqe Bo­ga mo­je­ga." On je to stal­no iz­go­va­rao i ni­je se za­si­tio jer
~o­vek, pri­bli­`iv­{i se Bo­gu, po­~i­we da ose­}a svo­ju gre­{nost. On
ta­da po­i­ma ko je Bog a ko ~o­vek. To je ono o ~e­mu go­vo­ri apo­stol Pa­
vle, ka­da je do­se­gao tre­}e ne­bo, gde mu se ot­kri­la taj­na: Hri­stos je
do­{ao u svet da spa­se gre­{ni­ke od ko­jih sam pr­vi ja. Vi­di­te da je sta­
rac imao ona­kvu bla­go­dat ka­kvu su po­se­do­va­li apo­sto­li i pro­ro­ci!
Mno­go pu­ta ste vi­de­li da je on da­le­ko vi­deo kao bli­sko, pro­{lo kao
stvar­no, bu­du­}e kao sa­da­{we. Vi­de­li ste da on vi­di {ta je u ze­mqi,
{ta je u mo­ru, a {ta na dru­gom kra­ju ze­mqe... Vi­di­te da on pro­ni­~e
~o­ve­ko­vu du­{u, da vi­di bu­du}­nost, da vi­di {ta }e on ra­di­ti kroz 10,
kroz 20 go­di­na, da vi­di {ta je u ra­ju, da vi­di du­{e u adu. Bez ob­zi­ra
na to, on ni­je imao mne­we o se­bi ne­go je bio smi­ren. Upra­vo zbog to­
ga, pred kraj `i­vo­ta ni­je ni `e­leo da osta­ne ov­de ka­ko ga qu­di ne
bi po­{to­va­li ne­go je, kad mu se ot­kri­lo na go­di­nu da­na una­pred,
tra­`io da se uda­qi u pu­sti­wu, u Sve­tu Go­ru (ka­ko je ot­krio jed­nom
du­hov­nom ~e­du). Ka­`e: Pri­bli­`i­lo se... Tru­dio se da ode ta­mo, gde
je od­la­zio i vra­}ao se, jer je po­mi­{qao da se opet vra­ti u ma­na­stir
da ta­mo umre, i ta­mo se mo­lio Bo­gu u smi­re­wu, i pot­pu­no ne­po­znat.
534 GEORGIJE KRUSTALAKIS STA­RAC POR­F I­R I­J E – DU­HOV­N I OTAC I U^I­T EQ 535

I za­i­sta, umro je i za­povedio oni­ma kraj se­be da ni­ko­ga od Sve­to­go­ ka­ko je ve­li­ki zna­~aj pri­da­vao po­{to­va­wu epi­sko­pa – da je jed­nom po­
ra­ca (u vre­me kad je imao mno­go du­hov­nih ~e­da, mo­na­ha i igu­ma­na) se­tio ar­hi­e­pi­sko­pa i da zbog lo­{eg zdra­vqa ni­je mo­gao da iza­|e da se
ne po­zi­va­ju. Sta­rac ni­ko­ga ni­je po­zvao usled smi­re­wa, usled qu­ba­vi. vi­di s wim. Me­|u­tim, ar­hi­e­pi­skop je do­{ao u auto­mo­bil i be­se­di­li
U to vre­me na mo­ru se po­di­gla bu­ra ta­ko da, ~ak i da smo zna­li, ne su o ra­znim stva­ri­ma, ta­ko da je on za sve tra­`io bla­go­slov ar­hi­je­re­
bi­smo mo­gli da do­|e­mo to­ga da­na. Na­kon po­gre­ba, umi­ri­lo se mo­re ja, bu­du­}i da je ar­hi­e­pi­skop sta­re­{i­na po­me­sne cr­kve. Zbog to­ga nam
i na­sta­lo je ap­so­lut­no za­ti{­je. Po­gle­daj­te ka­ko se okon­~ao star­~ev je i sa­ve­to­vao da po­{tu­je­mo Cr­kvu, po­sto­je­}i zva­ni~­ni Sve­ti Si­nod,
`i­vot. Ka­da je na ne­ko­li­ko da­na ose­tio da }e we­go­va du­{a usko­ro oti­­ nad­le­`nog ar­hi­e­pi­sko­pa, da bu­de­mo po­slu­{ni Cr­kvi.
}i, po­zvao je svo­je po­slu­{ni­ke i oni su ~i­ta­li mo­li­tve oko we­go­ve Da­kle, u sva­kom slu­~a­ju pre­daj­mo se Cr­kvi i ono­me {to Cr­kva
sa­mrt­ni~­ke po­ste­qe. Ta­da go­vo­ri o~e­vi­ma: "Pa­zi­te na me­ne, de­co mo­ja, ho­}e, ka­da ho­}e i ka­ko ho­}e... I ka­ko ho­}e Bog. Pri­zi­va­}e­mo star­ca u
da se spa­sem...", od­no­sno, svo­jim mo­li­tva­ma pa­zi­te na me­ne, po~­ni­te da svo­jim mo­li­tva­ma i ve­ro­va­ti da nas on slu­{a, da se na­la­zi me­|u na­
se mo­li­te. I oni su za­po­~e­li da se mo­le za we­ga... ma i da se mo­li za na­{e spa­se­we. Ta­ko­|e }e­mo se sta­ra­ti da ga u svom
"Da se spa­sem..." Ko? Onaj ko je bio ~u­do­to­vrac. Jed­nom mi je ka­ `i­vo­tu smi­re­no po­dra­`a­va­mo.
zi­vao da je is­ce­lio ~o­ve­ka ko­ji je 30 go­di­na bio pa­ra­li­zo­van. Bio je Bo­gu na­{em do­li­ku­je sla­va i si­la i ~ast i po­klo­we­we u ve­ko­ve
bo­le­stan i on je, da bi me ohra­brio, re­kao da je we­go­vom mo­li­tvom ve­ko­va. Amin."
ne­ki ne­po­kre­tan i od­u­zet ~o­vek ustao, da su we­go­ve no­ge po­~e­le da se Sa gr~­kog pre­ve­la: An­to­ni­na Pan­te­li}
po­kre­}u, da ga je on u~io da ho­da. Da­kle, onaj ko­ji je to­li­ko dao sve­tu,
ko­ji je ~ak i le­ka­re za­pre­pa­{}i­vao kad bi go­vo­rio o gra­|i qud­skog
te­la i vi­deo u du­hu raz­li­~i­te bo­le­sti, ni­je imao po­ve­re­wa u svo­je vr­
li­ne ni­ti u svo­ju sve­tost ne­go je svo­jim ~e­di­ma go­vo­rio: mo­li­te se za
me­ne, da se spa­sem. I za­i­sta, oni su po­ka­za­li po­slu­{nost, i on je svo­ju
sve­tu du­{u pre­dao Bo­gu, dok je we­go­vo te­lo jo{ istog ~a­sa po­ka­za­lo
zna­ke po­sve­}e­wa, ~im je du­{a iza­{la, jer se sta­rac "pre­ob ­ ra­zio". Mo­
`da }e ga Cr­kva pro­gla­si­ti za sve­ca: mi ne zna­mo ka­da }e to bi­ti jer
se to do­ga­|a on­da, kad to ho­}e Bog, a ne on­da kad to ho­}e­mo mi, iako se
to­me na­da­mo. Mi ne sum­wa­mo da je on sve­tac. Me­|u­tim, ka­da to bu­de
hte­la Cr­kva i kad Cr­kva pro­su­di, a ne on­da kad to bu­dem hteo ja ili
taj i taj... Sta­rac je u ru­ka­ma Bo­`i­jim. Da­kle, Bog }e re­}i i on }e bi­ti
pro­gla­{en za sve­ti­te­qa, a mo­`da zbog smi­re­wa ne­}e ni `e­le­ti da ga
u ovom `i­vo­tu po­{tu­ju ona­ko ka­ko po­{tu­ju dru­ge sve­ti­te­qe na Sve­toj
Go­ri... Je­dan ve­li­ki, ne­za­bo­rav­ni pod­vi­`nik ko­ji je po­se­do­vao da­ro­ve
sli~­ne oni­ma ka­kve je po­se­do­vao sta­rac, re­kao je: "Ne is­ko­pa­vaj­te me
iz ze­mqe, da na­kon to­ga ne bi­ste ovog gre­{ni­ka na­zi­va­li sve­ti­te­qem.
To }e", re­kao je on, "ka­za­ti Hri­stos pri­li­kom Dru­gog do­la­ska." U tom
slu­~a­ju, mi ne zna­mo da li i sta­rac `e­li da to Hri­stos ka­`e pri­li­
kom Dru­gog do­la­ska. Da­kle, pre­daj­mo se u ru­ke Hri­sto­ve, i ne­ka ~i­ni
ono {to ho­}e, i to {to On ho­}e ne­ka de­la i Cr­kva.
Te za­ve­te nam je osta­vio. Smi­re­we, qu­bav, sa­mo­o­su­|i­va­we, po­slu­{a­
we, qu­bav pre­ma Hri­stu, is­pu­wa­va­we We­go­vih za­po­ve­sti, po­slu­{nost
Cr­kvi. Zbog to­ga je on i po­{to­vao Cr­kvu, zva­ni~­nu Cr­kvu, uva­`a­vao
je ar­hi­e­pi­sko­pa, i kao ~in, i li~­no. ^ak je i sam go­vo­rio – gle­daj­te
536
ИЗАШЛО ИЗ ШТАМПЕ
(по редним бројевима у библиотеци)
4. ПОСТ: чи­сто­та ду­ше – здра­вље те­ла (Пос е­ле­сни и у­хов­ни у жи­во­у ра­
восл. хри­шћа­ни­на) – (св. Те­о­дор Сту­дит, св. Иг­ња­ти­је Бр­јан­ча­ни­нов, св. Те­о­фан
За­твор­ник, св. Јо­ван Крон­штат­ски...); 2004, IV до­пу­ње­но из­да­ње, стр. 448.
9. Св. Макари­је Оптински: РЕЧНИК СПАСЕЊА, II доп., целовито из­д. 570 стр.
11. АПОКАЛИПСА – Тумачење Откривења Јовановог (дод. Св. Оци о 2. доласку
Христовом), II до­п. из­да­ње, 2008, стр. 620, тврд по­вез.
12. СВЕТИ ИСАК СИРИЈСКИ – По­виж­ни­чка слова (сва слова), II до­п. из­да­ње, са
исп­ра­вље­ним преводом, 2006, стр. 520, тврд по­вез.
14. ГО­СПОД НИ­ЈЕ СТВО­РИО СМРТ – Има ли жи­во­та по­сле смр­ти? Збор­ник
тек­сто­ва, II доп., из­ме­ње­но и ис­пра­вље­но из­да­ње, 2006, стр. 600, тврд по­вез.
16. Су­зе за свет – Са­рац Ти­хон, с. Пај­си­је, с. Пор­фи­ри­је; IV из­да­ње, 2005, стр.
484, тврд по­вез.
17. Св. Јо­ван Зла­то­у­сти – Сла­ва Го­со­у за све (Иза­бра­не бе­се­де и по­у­ке), II по­но­
во пре­ве­де­но, са грч­ког, и до­п. из­да­ње, 2006, стр. 560, тврд по­вез.
19. Митрополит Јеротеј Влахос: ПРАВОСЛАВНА ПСИХОТЕРАПИЈА
(Светоотачка наука), , II до­п. из­да­ње, 2007, стр. 504, тврд по­вез.
20. СВЕ­ТИ ЈО­ВАН ШАН­ГАЈ­СКИ (О­ши­ран жи­во­о­ис, бе­се­е, о­у­ке, чу­а); IV
из­да­ње, твр­ди по­вез са 8 стр. у бо­ји, 2007, стр. 520.
24. Све­ти Гри­го­ри­је Па­ла­ма: Го­со­е, ро­све­ли а­му мо­ју (СА­БРА­НЕ БЕ­СЕ­ДЕ,
са рч­ко је­зи­ка), 2005, стр. 584, тврд по­вез.
26. Ста­рац Кле­о­па: Ве­ли­ки је Бо (Разовори, о­у­ке и раз­о­во­ри) 2007, стр. 640, (III
доп. изд.)
27. Све­ти Нек­та­ри­је Егин­ски – Не­бе­ски чо­век – зе­маљ­ски ан­ђео (Жи­и­је, чу­а,
се­ћа­ња); ис­пра­вље­но и до­пу­ње­но из­да­ње, 502 стр. тврд по­вез.
30. Чу­да Бо­жи­ја у ХХ ве­ку (чу­а у Грч­кој, Ру­си­ји, Ср­би­ји и све­у), 2006, стр. 510,
(III до­пу­ње­но из­да­ње), твр­ди по­вез.
32. Ака­ти­сти Пре­све­тој Бо­го­ро­ди­ци (Ње­ним чу­о­вор­ним ико­на­ма, са ико­на­ма у
бо­ји), 2006, стр. 510 (IV доп. издање у твр­дом по­ве­зу са 40 стра­на ико­на у бо­ји)
33. Ста­рац Пај­си­је Све­то­го­рац – По­у­ке Бо­жан­све­не Љу­ба­ви, 2006, IV допу­ње­но
из­да­ње, стр. 512, тврд по­вез.
34. Из­ба­ви нас од лу­ка­во­га – Пра­во­сла­вље и ма­и­ја, 2007, стр. 632. (II допуњено
издање, твр­д по­ве­з, са шест акатиста)
36. Вре­ме по­ка­ја­ња и вре­ме от­па­ди­је (раз­о­во­ри са са­вре­ме­ним све­о­ор­ским
сар­ци­ма); 2003, стр. 446. (II из­ме­ње­но из­да­ње)
37. Ду­ше Хри­сто­ве (с. Ја­ков Ца­ли­кис; ре. Да­ви Са­рац), 2002, стр. 408.
41. Ста­рац Са­ва Пско­во-Пе­чер­ски: Го­со­е, Ти си жи­во мој, 2002, стр. 408.
42. Све­ти Јо­ван Крон­штат­ски: Мој жи­во у Хри­су, II том (пр­ви пут на срб­ском
је­зи­ку), 2004, стр. 416; II до­пу­ње­но издање у твр­дом по­ве­зу; о­а­ак: И. Сур­
скиј, Чу­а све­о Јо­ва­на Крон­ша­ско.
43. Уте­ши­те­љи – стар­ци као уте­ха све­т у – (Св. са­рац Те­о­ о­си­је Кав­ка­ски; са­
рац Га­ври­ло Кав­ка­ски), 2002, стр. 408.
45. ГО­СПОД ГО­ВО­РИ – Све­и Оци у­ма­че Је­ван­ђе­ље (св. Је­фрем Си­риј­ски, св.
Јо­ван Зла­о­у­си, св. Аа­на­си­је Ве­ли­ки, св. Гри­о­ри­је из Ни­се...), 2004, II из­да­ње,
твр­д по­вез, стр. 436.
46. КЊИ­ГА СТРА­ДА­ЊА И УТЕ­ХЕ (Је­ро­мо­нах ДА­МА­СКИН Ор­лов­ски: Жи­и­ја
ру­ских но­во­му­че­ни­ка), 2003, стр. 432.
537
49. Све­ти Јо­ван Ја­ков Хо­зе­вит – У ра­ју ср­ца (Жи­и­је, о­у­ке, чу­а); 2003, стр. 408.
50. Бла­го­сло­ви, ду­шо мо­ја, Го­спо­да – Све­и Оци у­ма­че Псал­ир (св. Аа­на­си­је
Ве­ли­ки, св. Ва­си­ли­је Ве­ли­ки); 2008, стр. 522.
51. Чу­вај­те ду­шу – Са­рац Пај­си­је Све­о­о­рац (Раз­о­во­ри са сар­цем Пај­си­јем
о са­се­њу у са­вре­ме­ном све­у); III ис­пра­вље­но, из­ме­ње­но и до­п. из­да­ње, 2007,
стр. 532, тврд по­вез.
52. Св. Те­о­фан За­твор­ник: Жи­ве­и за веч­нос (Ша је у­хов­ни жи­во и ка­ко а
се­ћи); 2007, II изд. (до­пу­на – Оп­ши­ран жи­во­то­пис св. Те­о­фа­на), стр. 600.
53. Мо­ли­тва не­бе­ски жи­вот: Збор­ник ек­со­ва о мо­ли­ви; 2003, стр. 424.
54. Жи­вот из гро­бо­ва – Св Ра­фа­и­ло, Ни­ко­лај и Ири­на (Фо­ти­је Кон­до­глу; ми­тро­
по­лит Игу­ме­ни­це Ди­ми­три­је); 2003, стр. 408.
57. Го­спо­де, ко је чо­век? – Св. Гри­о­ри­је из Ни­се, Не­ме­си­је Еме­ски, ми­ро. Је­ро­еј
Вла­хос, Ге­ор­и­је Ман­за­ри­ис, ар­хим. Ки­ри­јан Керн (Пра­во­слав­на ан­ро­о­ло­
и­ја и ај­на лич­но­си); 2003, стр. 446.
58. Све­ти Иг­ња­ти­је Бр­јан­ча­ни­нов – Глас из веч­но­си (Пи­сма мо­на­си­ма и мир­ја­
ни­ма о са­се­њу у­ше); 2003, стр. 432.
59. Ста­рац Та­деј Ви­тов­нич­ки – Мир и ра­ос у Ду­ху Све­ом (По­у­ке, бе­се­е, раз­
о­во­ри) са стар­че­вим фо­то­гра­фи­ја­ма у бо­ји; 2004, стр. 416; III издање, тврд по­вез
62. У сен­ци Ва­ви­лон­ске ку­ле (Жи­ве­и Хри­сом у ан­и­хри­шћан­ско о­ба); 2004,
стр. 446.
64. ГО­СПОД ЈЕ СА НА­МА (Чу­а Бо­жи­ја а­нас и ов­е) – 2. ео; II до­пуњено из­­да­
ње, 2006, стр. 510.
65. Ар­хим. Јо­ван Кре­стјан­кин – Ожи­ви­мо ср­ца за Бо­а (Пи­сма у­хов­но ру­ко­во­ђе­
ња за са­вре­ме­но чо­ве­ка); 2004, стр. 412.
66. Ми­тро­по­лит Ан­то­ни­је Блум – Пре Ли­цем Бо­а Жи­во­а; 2004, стр. 432.
67. Св. Јо­ван Крон­штат­ски – Бли­зу је Су Го­со­њи (сра­шне и оо­ми­њу­ће бе­се­е
о Дру­ом о­ла­ску Хри­со­вом и се­ћа­ња на св. Јо­ва­на); 2004, стр. 432.
69. Ста­рац Пај­си­је – Чо­век Љу­ба­ви Бо­жи­је (Це­ло­ви жи­во­о­ис и се­ћа­ња на
сар­ца Пај­си­ја – су­сре­и, о­моћ, о­у­ке); II из­ме­ње­но и допуњено из­да­ње, 2005,
стр. 540, тврд по­вез.
70. Је­ро­мо­нах Сер­ги­је Риб­ко: Да ли је мо­у­ће са­си­и се у 21. ве­ку (о. Ар­хим.
Ра­фа­ил Ка­ре­лин: Цр­ква и све на ра­у ао­ка­ли­се); 2004, стр. 400.
71. Др­жи ум свој у аду и не оча­ја­вај (Жи­во и чу­а, о­у­ке и бо­о­сло­вље Пре­о­об­
но Си­лу­а­на Све­о­ор­ца)
72. Књи­га ду­хов­них са­ве­та – О­о­во­ри у­хов­ни­ка на не­о­у­ми­це са­вре­ме­них хри­
шћа­на; 2007, II до­пу­ње­но из­да­ње, тврд по­вез, стр. 656.
73. Ср­цем и су­за­ма – Са­рац Пај­си­је (Ола­ру), са­рац Ар­се­ни­је (Па­а­чок), Ру­
мун­ски са­реч­ник ХХ ве­ка – I део
74. Све­ти Те­о­фи­лакт (Охрид­ски) – Ту­ма­че­ње Де­ла ао­сол­ских, По­сла­ни­це Ри­
мља­ни­ма и По­сла­ни­ца Ко­рин­ћа­ни­ма 1–2; 2004, стр. 480, тврд по­вез
75. Ар­хи­ман­дрит Ра­фа­ил (Ка­ре­лин) – Уме­ће уми­ра­ња или уме­нос жи­вље­ња;
Пу­о­ка­зи са­вре­ме­них у­хов­но­си
76. Све­ти Ла­врен­ти­је Чер­ни­гов­ски, ста­рац Је­ро­ним Са­нак­сар­ски – На ве­ри­ма
веч­но­си (Жи­и­ја, о­у­ке, ро­ро­чан­сва, чу­а)
77. Ста­рац Ни­ко­лај Гур­ја­нов, ста­рац Се­ра­фим Тја­поч­кин – Пра­во­сла­вље је во­
ле­и (По­у­ке и се­ћа­ња)
78. Вла­и­мир Ди­ми­ри­је­вић: Без Бо­га ни пре­ко пра­га – Срб­ски у­хов­ни­ци ХХ ве­
ка (Жи­и­ја и о­у­ке); 2005, II до­пу­ње­но из­да­ње, тврд по­вез, стр. 528.
79. Св. Јо­ван Крон­штат­ски: Мој жи­во у Хри­су I ео (ис­пра­вљен пре­вод); о­а­
ак: О­о­во­ри св. Јо­ва­на Крон­ша­ско на и­а­ња о су­ши­ни у­хов­но жи­во­а
538
80. Св. Јо­ван Зла­то­у­сти – Зла­не ре­чи о Бо­у и љу­и­ма (Из­бор из бе­се­а и и­са­ма,
сви тек­сто­ви у књи­зи пр­ви пут са је­лин­ског на на­шем је­зи­ку)
81. Ве­ли­ки Ста­реч­ник (По­у­ке у­сињ­ских Оа­ца) – те­мат­ска збир­ка – пр­ви пут
на на­шем је­зи­ку
82. Про­то­је­реј Ге­ор­ги­је Фло­ров­ски: ЦР­КВА ЈЕ ЖИ­ВОТ (Иза­бра­не бе­се­е, есе­ји и
су­и­је)
83. СВЕ­ТЛОСТ СА ЗА­ПА­ДА – Жи­во и уче­ње оца Се­ра­фи­ма Ро­у­за, 632 стр.
84. Св. Иг­ња­ти­је Бр­јан­ча­ни­нов: Ен­ци­кло­е­и­ја ра­во­слав­но у­хов­но жи­во­а,
588 стр. тврд по­вез.
85. Де­ца апо­ка­лип­се – ве­сни­ци по­бе­де Хри­­сто­ве над ан­ти­хри­стом (допуњено
издање са жи­и­­ји­ма, о­у­­ка­­ма и чу­и­ма но­во­му­че­ни­ка о­ин­ских 1993. и
дру­­гим тек­­сто­ви­ма о но­во­и­со­ве­ни­ци­ма Хри­­со­­вим у а­на­шњем све­у), 512
стр. тврд по­вез.
86. Ста­рац Ар­се­ни­је – све­ац у ло­о­ру, 520 стр. тврд по­вез.
87. Му­шка­рац и же­на пред тај­ном те­ла – Пра­во­сла­вље и ол­нос, 2006, II до­пу­
ње­но из­да­ње, 728 стр. тврд по­вез.
88. Ми­трополит Јо­ван (Сни­чев) – Бу­и ве­ран о смр­и (Чо­век и чо­ве­чан­сво у
вре­ме­ну о­а­и­је), 528 стр. тврд по­вез.
89. Св. Те­о­фан За­твор­ник: Реч­ник хри­шћан­ско ои­но жи­во­а, 618 стр. тврд по­в.
90. Игу­ман Ни­кон (Во­ро­бјов): Оса­ло нам је са­мо о­ка­ја­ње (и­сма у­хов­ним че­
и­ма), Схи­и­гу­ман Јо­ван Ва­ла­ам­ски: Сми­ре­ње – у ка са­се­њу (и­сма о у­
хов­ном жи­во­у), 592 стр. тврд по­в. /це­ло­ви­те вер­зи­је/.
91. Св. Си­ме­он Но­ви Бо­го­слов: СА­БРА­НЕ БЕ­СЕ­ДЕ, с грч­ког, 618 стр. тврд повез.
92. ВЕ­РУ­ЈЕМ, ГО­СПО­ДЕ, И ИС­ПО­ВЕ­ДАМ (Књи­а и­а­ња и о­о­во­ра о ра­во­
сла­вљу и ра­во­жи­вљу), 592 стр. тврд по­вез.
93. Хри­шћан­ство и пси­хо­ло­ги­ја у 21. ве­ку – Ду­хов­нич­ка и у­хов­на о­моћ обо­ле­
ли­ма у­шом (Иу­ман Ев­ме­ни­је, Пол Виц, Се Фар­бер...), 576 стр. тврд по­вез.
94. ПО­У­КЕ НА ПУ­ТУ СПА­СЕ­ЊА (Ша ре­ба а зна ра­во­слав­ни хри­шћа­нин
а­нас)
95. СА СВЕ­ТИМ ОЦИ­МА ИЗ ДА­НА У ДАН (Кра­ке о­у­ке о у­хов­ном жи­во­у)
96. ИЗ­МЕ­ЂУ ЉУ­БА­ВИ И СЕ­БИЧ­НО­С ТИ (Ка­ко вас­и­а­и е­е у са­вре­ме­ном
све­у – Збор­ник ек­со­ва), 592 стр. тврд по­вез.
97. БОГ И ДУ­ША У ХХI ВЕ­КУ (Раз­о­во­ри о са­вре­ме­ној ра­во­слав­ној у­хов­но­
си) (ар­хим. Ра­фа­ил Ка­ре­лин, ар­хим. Ла­зар Аба­ши­зе...), 554 стр. тврд по­вез.
98. Про­то­пр. Алек­сан­дар Шме­ман: Наш жи­во у Хри­су, жи­во Хри­сов у на­
ма (Иза­бра­не, о­са нео­бја­вље­не, бе­се­е, есе­ји и су­и­је), 720 стр. тврд повез.
99. Ста­рац Кле­о­па: Усон ка Вас­кре­њу (Нај­о­зна­и­ја књи­а сарца Кле­о­е), 480
стр. тврд по­вез.
100. Ака­ти­сти Све­ти­ма (са ико­на­ма у бо­ји), 464 стр. тврд по­вез.
101. СВЕ­ТО­ГОР­ЦИ ОБЕЗ­БО­ЖЕ­НОМ СВЕ­ТУ (Лек за не­мир сва­ки­а­шњи­це),
512 стр. тврд по­вез.
102. РА­ДО­С ТИ МО­ЈА, ХРИ­С ТОС ВОС­КРЕ­СЕ! – Све­и Се­ра­фим Са­ров­ски –
Про­рок љу­ба­ви Бо­жи­је (Но­ва књи­га о жи­во­т у, по­у­ка­ма, про­ро­чан­стви­ма и
чу­ди­ма св. Се­ра­фи­ма Са­ров­ског, ње­го­ве ду­хов­не де­це и са­по­дви­жни­ка) (са 16
ико­на у бо­ји), 664 стр. тврд по­вез.
103. Ар­хи­еп­ и­скоп Авер­ки­је (Та­у­шев) – Пра­во­слав­но у­ма­че­ње Но­во За­ве­а
(При­руч­ник за из­у­ча­ва­ње Св. Пи­сма Но­во За­ве­а), 712 стр. тврд по­вез.
104. ОД ГРЕ­ХА КА БО­ГУ – Прак­ич­ни ри­руч­ник о ис­о­ве­си за са­вре­ме­не
хри­шћа­не (Збор­ник о Све­ој Тај­ни Ис­о­ве­си), 624 стр. тврд по­вез.
539
105. ДА ДВО­ЈЕ ЈЕД­НО БУ­ДУ (Збор­ник о брач­ном жи­во­у у са­вре­ме­ном све­у),
стр. 656, тврд по­вез.
106. ГЛАС БО­ЖИ­ЈИ И СР­ЦЕ ЧО­ВЕ­КО­ВО – Три све­ил­ни­ка Све­е Тро­ји­це
(Све­ти ста­рац Јо­на Ки­јев­ски, Све­ти ста­рац Си­ме­он Жељ­њин, Све­ти Лу­ка
Крим­ски (Вој­но-Ја­се­нец­ки)), стр. 512, тврд по­вез.
107. Мо­нах Ага­пи­је Све­то­го­рац – СПА­СЕ­ЊЕ ГРЕ­ШНИ­КА – Све­о­ор­ска на­у­ка
о си­ца­њу у­ше (до­да­так: Све­ти Нил Ми­ро­то­чи­ви – ПО­У­КЕ И ПРЕД­СКА­
ЗА­ЊА), стр. 552, тврд по­вез.
108. НЕ­КА БУ­ДЕ СВЕ­ТЛОСТ – СТВА­РА­ЊЕ СВЕ­ТА И РА­НИ ЧО­ВЕК – Пра­во­
слав­но у­ма­че­ње Књи­е По­са­ња (Св. Јо­ван Зла­то­у­сти, је­ром. Се­ра­фим Ро­
уз, бл. Ав­гу­стин, св. Је­фрем Си­риј­ски...), стр. 632, тврд по­вез.
109. ДВА ДА­НА У КРОН­ШТА­ТУ – Оац Јо­ван Крон­ша­ски из­бли­за (Ка­ко је
из­гле­дао ње­гов под­виг, све­до­че­ња оче­ви­да­ца), стр. 536, тврд по­вез.
110. ЈА САМ ПУТ, ИСТИ­НА И ЖИ­ВОТ – КЊИ­ГА О ЖИ­ВО­ТУ И УЧЕ­ЊУ ЦР­КВЕ
(До­ма­и­ка, у­ма­че­ње Св. Пи­сма Са­ро и Но­во За­ве­а и у­ма­че­ње Ли­ур­
и­је), стр. 620, тврд по­вез.
111. КЊИ­ГА О ПРЕ­ЛЕ­С ТИ И ЛА­ЖНОМ ДУ­ХОВ­НИ­ШТВУ – Ка­ко се са­чу­ва­и
о у­хов­не об­ма­не, стр. 620, тврд по­вез.
112. ЉУБАВ ЈЕ ЈАЧА ОД СМРТИ – Свеи цар Ни­ко­лај II, Свеа царица Алек­
сан­ра, Све­а кнеиња Јелисавеа и Мученици ома Ро­ма­но­вих (житија,
поуке, стра­да­ња и чуда), стр. 824, тврд по­вез.
113. НЕБО И ЗЕМЉА ЋЕ ПРОЋИ али речи Моје неће проћи (Мт. 24, 25). Живимо
ли у ослењим временима?, стр. 632, тврд по­вез.
114. ЗЕМЉА БЛИЗУ НЕБА – Православна Гру­зија – 15 векова са Христом, стр.
552, тврд по­вез.
115. ЧУВАЈТЕ СЕ ДА ВАС КО НЕ ПРЕВАРИ – ПРА­ВО­СЛА­ВЉЕ НА МЕЂИ
ВЕКОВА, стр. 640, тврд по­вез.
116. Архиепископ Аверкије Таушев, Је­ро­мо­нах Григорије Светогорац – БЛА­ГО­­
СЛО­­­ВЕ­НО ЦАР­С ТВО ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА (Ту­ма­че­ње Свете
Литургије и свих бо­го­слу­жења Пра­во­слав­не Цркве), стр. 696, тврд по­вез.
117. ВЕЧНО ПОДНЕ – ОГЛЕДИ О СВЕТОЈ ЛИ­ТУР­ГИ­ЈИ И ТАЈНИ СПАСЕ­ЊА
(Збор­ник текстова од Све­тих Отаца до савремених богослова), стр. 752, тврд
по­вез.
118. ЛЕК БЕСМРТНОСТИ – Свеа Тајна При­че­шћа у равославном Пре­а­њу,
стр. 652, тврд по­вез.
119. ПОСЛЕДЊЕ УТОЧИШТЕ СВЕТЕ РУ­СИ­ЈЕ – ЧУДЕСНИ СВЕТОВИ ОПТИНЕ
ПУ­­­СТИ­­ЊЕ (Живооиси, исма и оуке о­ин­ских у­хов­ни­ка, исорија ма­
на­си­ра), стр. 644, тврд по­вез.
120. БОГ ТЕ НЕЋЕ ОСТАВИТИ – Сарци и са­рице ослењих времена
(Матушка Љу­бов, ста­ри­ца Гаврилија, старац Харалампије, ст. Сергије Па­ри­
ски и румунски стар­ци Илија, Арсеније и Со­фи­јан), стр. 656, тврд по­вез.
121. КЕЛТСКО ДОБРОТОЉУБЉЕ – Жи­во­и и о­уке келских Свеих Оаца
(књига излази у октобру 2008)
122. ПОМОЗИ НАМ, ВИШЊИ БОЖЕ – Са­вре­мени србски духовници
(Разовори, оуке, бесее), стр. 688, тврд по­вез.
540
Реч уредника о библиотеци „Образ светачки”
Би­бли­о­те­ка Образ све­тач­ки до­шла је,ми­ло­шћу Бож­јом,до сво­га кра­ја.
Све је по­че­ло у то­плом гне­зду ду­хов­ном Пра­во­слав­не ми­си­о­нар­
ске шко­ле при хра­му Све­тог Алек­сан­дра Нев­ског у Бе­о­гра­д у, са бла­го­
сло­вом про­то­је­ре­ја ста­вро­фо­ра ха­џи Љу­бо­дра­га Пе­тро­ви­ћа и про­то­
је­ре­ја Ва­је Јо­ви­ћа, ко­ји су, као вред­ни па­с ти­ри сло­ве­сног ста­да, зна­ли
ко­ли­ко је ду­хов­на књи­га на­с у­шна по­тре­ба на­ших да­на, и ко­ли­ко је
исти­ни­та реч Све­тог Иг­ња­ти­ја Бр­јан­ча­ни­но­ва да ће, у „по­то­ња вре­ме­
на”, чи­та­ње све­то­о­тач­ких де­ла и тр­пље­ње не­во­ља би­ти ва­жна сред­с тва
за спа­се­ње у све­т у у ко­ме „сре­ди­ште ви­ше не др­жи и / со­ко не чу­је
ви­ше со­ко­ла­ра” (Ви­љем Ба­тлер Јејтс). Пр­ва књи­га Обра­за све­тач­ког
би­ла је Свеи Јо­ван Шанај­ски – чу­ово­рац о­сле­њих вре­ме­на, око
чи­јег из­ла­ска се по­с та­рао пре­ра­но оти­шав­ши Не­бој­ша Кр­с тић. За­и­
ста, бла­го­слов Све­тог Јо­ва­на Шан­гај­ског, ко­ји је био, ка­ко би ре­као
отац Ју­с тин, „ста­ре ве­ре но­во оправ­да­ње”, пра­тио је Би­бли­о­те­ку, као
што је сво­је­вре­ме­но пра­тио и из­да­ва­штво Брат­с тва Све­тог Гер­ма­на
Аља­ског, на чи­јем че­лу је ста­јао ду­хов­ни син Све­тог Јо­ва­на, отац Се­
ра­фим Ро­уз.
Би­бли­о­те­ка је, од са­мог по­чет­ка, на­и­шла и на раз­у­ме­ва­ње бла­же­
но­по­чив­шег епи­ско­па бу­дим­ског Да­ни­ла, учи­те­ља мно­гих мла­дих ду­ша
хри­сто­че­жњи­вих Ср­ба. Мно­го нас је пу­та охра­брио кад смо по­с у­ста­ја­ли
и под­сти­цао нас да на­ста­ви­мо ка Све­тло­сти Ти­хој Све­те Сла­ве Бе­смрт­
но­га Оца Не­бе­ско­га, ка Го­спо­ду на­шем, Бо­гу и Чо­ве­ку.
Око Би­бли­о­те­ке се од­мах оку­пи­ла за­јед­ни­ца пре­во­ди­ла­ца, при­ре­
ђи­ва­ча, тех­нич­ких и ли­ков­них мај­сто­ра, ко­ји су сво­јим тру­дом и по­
жр­тво­ва­њем по­ка­за­ли да је пра­во­слав­на Ср­би­ја веч­на док су јој де­ца
вер­на. Не­у­мор­ни у ра­ду, уви­ђав­ни и ви­спре­ни, пу­ни хри­шћан­ске љу­
ба­ви и пра­шта­ња, са­рад­ни­ци Обра­за све­тач­ког ишли су пу­тем ино­ка
Иса­и­је и дру­гих вред­них пре­во­ди­ла­ца срб­ског Сред­њег ве­ка. Би­ло је,
кат­кад, и ма­лих не­спо­ра­зу­ма, као и увек кад љу­ди са­ра­ђу­ју и кад су
жи­ви. Али, пре­ко то­га се пре­ла­зи­ло и ишло се да­ље – зна­ли смо да
нам, ако не опро­сти­мо, не­ће би­ти ни опро­ште­но. Мно­ге не­про­спа­ва­
не но­ћи са­рад­ни­ка Обра­за све­тач­ког, труд да књи­ге што пре угле­да­ју
све­тлост да­на, да се по­ја­ве и за­гре­ју ср­ца чи­та­ла­ца, чи­не ову Би­бли­о­
те­ку ма­ле­ном прос­фо­ром при­не­том Оно­ме Ко­ји нам је све да­ро­вао, и
без Ко­га би­смо би­ли скит­ни­це у бес­пу­ћу са­вре­ме­ног Ва­ви­ло­на. Ве­ру­
је­мо да су чи­та­о­ци, ма­кар ма­ло и кат­кад, то мо­гли да осе­те. Ове књи­ге
никад нису „ота­ља­ване”: у њих се ула­гао жи­вот, ова­кав ка­кав је, гре­
шан и ма­ли, али жи­вот ко­ји нам је по­да­рио Жи­ви Бог.
541
Би­бли­о­те­ка Образ све­тач­ки је увек хте­ла да бу­де све­то­пре­дањ­
ска; а Пре­да­ње је жи­во, од апо­стол­ског до на­шег до­ба. тру­ди­ли смо
се да до срб­ског чи­та­ла­штва до­не­се­мо и Св. Јо­ва­на Зла­то­у­ста, ав­ву
Иса­ка Си­риј­ског, Св. Си­ме­о­на Но­вог Бо­го­сло­ва и Св. Гри­го­ри­ја Па­ла­
му; али и Св. Се­ра­фи­ма Са­ров­ског, Јо­ва­на Крон­штат­ског, Нек­та­ри­ја
Егин­ског. Па­жњу смо по­све­ти­ли и нео­па­три­стич­кој те­о­ло­ги­ји (Фло­
ров­ски, Шме­ман), али и прак­тич­ној апо­ло­ге­ти­ци (Пра­во­сла­вље о Њу
Еј­џу, астро­ло­ги­ји, ма­ги­ји). Ста­ра­ли смо се да упо­зна­мо Ср­бе са ру­
ском, грч­ком, ру­мун­ском, гру­зиј­ском ду­хов­но­шћу, али и са срб­ским
мо­на­штвом ХХ ве­ка. Ба­ви­ли смо се и зна­ци­ма по­след­њих вре­ме­на,
али и ну­ди­ли тре­зве­но­ум­не са­ве­те за из­ба­вље­ње у те да­не (ста­рац
Пај­си­је Све­то­го­рац нам је, у том сми­слу, увек био нај­дра­жи са­ве­то­да­
вац). И чу­да Бож­ја су нам би­ла дра­га, али смо нај­ви­ше сла­ви­ли Чу­до
над чу­ди­ма – Све­то При­че­шће, ко­је ни­кад ни­смо раз­два­ја­ли од по­кај­
не при­пре­ме за при­ма­ње Све­ти­ње. Штам­па­ли смо ака­ти­сте Го­спо­ду,
Мај­ци Бож­јој и Све­ти­ма; збор­ни­ке о бра­ку, по­ро­ди­ци и вас­пи­та­њу
де­це; о мо­на­штву, стар­че­ству и пре­ле­сти. Све пра­во­слав­но нам је би­
ло дра­го, и оста­ло нам је дра­го – и оно древ­но (Ста­реч­ник и Евер­ге­
ти­нос), и ово да­на­шње (Вла­хос, Ка­ре­лин): јер је од истог Ду­ха.
Али, ни­чег пре­ви­ше, зна­ли су и древ­ни Је­ли­ни. „За­сви­ри и за по­јас
за­де­ни”, ка­жу Ср­би. Због ма­те­ри­јал­не си­т у­а­ци­је и ду­хов­них окол­но­сти
до­ба у ко­ме смо се об­ре­ли (из­да­ва­ње ве­ли­ких књи­га је све ску­пље и те­
же, за­и­ста је чу­до да смо оп­ста­ли до са­да, с об­зи­ром на нај­ми­ни­мал­ни­
ју раз­ли­ку из­ме­ђу про­из­вод­не це­не књи­ге и ње­не це­не у про­да­ји; а до
при­ло­жни­ка ни­је ла­ко до­ћи; а, ко­ли­ко чу­је­мо, има и из­ве­сних по­гле­да
ис­ко­са на ово што ра­ди­мо, а зна­мо да ко­си по­гле­ди, уз ад­ми­ни­стра­тив­
ну моћ, мо­гу по­ста­ти ко­са се­чи­ва, ко­ја се­ку и не пи­та­ју) ре­ши­ли смо да
Образ све­тач­ки при­ве­де­мо кра­ју.
На­рав­но, ако не мо­же­мо но­ве књи­ге а оно ћемо већ иза­шле да об­на­
вља­мо по по­тре­би чи­та­ла­ца, чу­ва­ју­ћи аутор­ско пра­во Би­бли­о­те­ке, али,
још једном, но­вих из­да­ња не­ће би­ти.
По­чи­ња­ли смо сла­вље­њем Бо­га и ти­ме за­вр­ша­ва­мо:
Сла­ва Бо­гу у Тро­ји­ци, Твор­цу, Спа­си­те­љу и Уте­ши­те­љу на­шем,
Који је био наш По­спе­ши­тељ!
Хва­ла и сви­ма ко­ји су нам, би­ло кад, би­ло чи­ме и би­ло где, по­мо­
гли на овом са­бор­ном де­лу пле­те­ња ду­ше­ко­ри­сне бро­ја­ни­це од сто­ти­ну
књи­га Бо­гу при­не­тих. Не­ка опро­сте они ко­је не по­ме­ну­смо, а ми се, из­
ме­ђу оста­лих, мо­ли­тве­но се­ћа­мо и:
542
па­три­јар­ха срб­ског Го­спо­ди­на Па­вла, под чи­јим бла­го­дат­ним омо­
фо­ром се на­ла­зи Ми­тро­по­ли­ја бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ка, у ко­јој је на­ша
Би­бли­о­те­ка угле­да­ла све­тлост да­на;
про­то­је­ре­ја ста­вро­фо­ра ха­џи Љу­бо­дра­га Пе­тро­ви­ћа и про­то­је­ре­ја
Ва­је Јо­ви­ћа, ко­ји су ду­хов­но ру­ко­во­ди­ли наш рад и по­ма­га­ли нам сво­јим
са­ве­ти­ма и очин­ском бри­гом;
брат­ства срб­ске цар­ске Ла­вре Хи­лан­да­ра на Све­тој Го­ри, чи­ји је пр­
ви епи­троп је­рос­хи­мо­нах Ме­то­ди­је увек имао раз­у­ме­ва­ња за на­ше по­
ду­хва­те и без чи­је би по­мо­ћи ова Би­бли­о­те­ка пре­ста­ла са ра­дом још дав­
них да­на;
остро­шких чу­ва­ра ћи­во­та све­тог Ва­си­ли­ја Остро­шког, сла­ва му и
ми­лост, бла­же­но­по­чив­шег ар­хи­ман­дри­та Ла­за­ра и епи­ско­па ди­о­клиј­
ског Го­спо­ди­на Јо­ва­на са брат­ством све­те остро­шке оби­те­љи;
из­да­вач­ке уста­но­ве Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско-при­мор­ске и ње­ног
ди­рек­то­ра про­то­је­ре­ја Ра­до­ми­ра Ник­че­ви­ћа, као и сво­је­вре­ме­ног уред­
ни­ка г. Ма­те­ја Ар­се­ни­је­ви­ћа;
је­ро­мо­на­ха Си­ме­о­на из ма­на­сти­ра Ру­ку­ми­је;
је­ро­мо­на­ха Јо­ва­на Је­лен­ко­ва;
све­ште­ни­ка Кр­ста­на Кне­же­ви­ћа и Дра­га Ву­ји­ћа из Бе­ча и њи­хо­вих
до­брих па­ро­хи­ја­на;
из­да­вач­ке уста­но­ве БЕ­СЕ­ДЕ епар­хи­је Бач­ке и ње­них рев­но­сних и
вред­них са­рад­ни­ка;
Из­да­вач­ког фон­да СПЦ, по­себ­но све­ште­ни­ка Р. Зе­ле­но­ви­ћа и се­ста­
ра у Хри­сту Ане­те и Ми­ле;
ко­сов­ско-ме­то­хиј­ских мо­на­ха, чу­ва­ра Ла­за­ре­вог за­ве­та;
игу­ма­на Лу­ке, чу­ва­ра ћи­во­та све­тог Пе­тра Це­тињ­ског;
ар­хи­ман­дри­та Га­ври­ла из ма­на­сти­ра Ро­жде­ства Пре­све­те Бо­го­ро­
ди­це у Ин­ди­ја­ни САД;
оца Зла­ти­бо­ра, мај­ке Ве­ри­це и бра­та Са­ше Ср­буљ, ко­ји су нам по­мо­
гли у нај­те­жим тре­ну­ци­ма;
бра­ће у Хри­сту Ма­ти­је Кежмана и Го­ра­на Гавранчића и њи­хо­вих
бли­жњих, као и хри­шћан­ског го­спо­ди­на Дра­га­на Се­ла­ко­ви­ћа, ко­ји су
сво­јим при­ло­зи­ма, до­бро­том и раз­у­ме­ва­њем омо­гу­ћи­ли да би­бли­о­те­ка
Образ све­тач­ки ис­пу­ни сво­је ци­ље­ве;
Си­ни­ше Тр­бо­ви­ћа, ко­ји нас је ре­дов­но снаб­де­вао упут­ном ли­те­ра­
ту­ром;
Ан­то­ни­не Пан­те­лић, ко­ја је од по­чет­ка с на­ма;
Ма­ри­не То­дић, не­се­бич­не хри­шћан­ке спрем­не и да на -20° у Мо­скви
тра­жи књи­ге ко­је су нам по­треб­не;
543
Алек­сан­дра Јо­ви­чи­ћа, дра­го­це­ног са­рад­ни­ка у об­ли­ко­ва­њу књи­га
Би­бли­о­те­ке;
Ми­ре Бри­ше­вић, ко­ја је уку­ца­ла на хи­ља­де стра­на по­треб­них тек­
сто­ва;
Ми­ла­на Ри­сти­во­је­ви­ћа, ко­ји је увек имао вре­ме­на за све;
као и пре­во­ди­ла­ца и са­рад­ни­ка Би­бли­о­те­ке: Ла­де Акад, др Ксе­ни­
је Кон­ча­ре­вић, Ма­те­ја Ар­се­ни­је­ви­ћа, Мла­де­на Стан­ко­ви­ћа, Ми­ро­сла­
ва Го­лу­бо­ви­ћа, Ар­се­ни­ја Бу­гар­ског, Зо­ра­на Бу­љу­ги­ћа, Је­ле­не Пе­тро­вић,
На­та­ли­је Па­вло­вић, Би­ља­не Ви­ћен­тић, Ми­ла­на Ра­до­ва­но­ви­ћа, Је­ле­не
Фе­мић-Ка­са­пис, Ве­сне Пет­ко­вић, Вла­ди­ми­ра Сте­фа­но­ви­ћа, Го­ра­на Вељ­
ко­ви­ћа, све­ште­ни­ка Ср­ђа­на Ја­бла­но­ви­ћа, Ми­ла­на Пур­ко­ви­ћа, Љи­ља­не
Да­ви­до­вић, За­ха­ри­не Ко­ва­че­вић, Ми­о­дра­га Па­ри­по­ви­ћа, као и Алек­сан­
дра Ил­чи­ћа и ђа­ко­на Ми­ло­ра­да Ми­ло­са­вље­ви­ћа;
та­ко­ђе, бес­крај­но смо бла­го­дар­ни и сви­ма они­ма ко­ји су нас ли­т ур­
гиј­ски и у лич­ним мо­ли­тва­ма по­ми­ња­ли, мо­ле­ћи се да Го­спод бла­го­сло­
ви наш рад;
а, пре све­га, бла­го­да­рим Го­спо­ду Ко­ји нас је све­зао ни­ти­ма ср­ча­ним
и ум­ним за мо­га ку­ма Вла­ди­ми­ра Ди­ми­три­је­ви­ћа, он је бдио, бри­нуо и
пре­да­вао се­бе за Би­бли­о­те­ку и за ме­не са­мог.
Хва­ла, увек и сваг­да, на­шим чи­та­о­ци­ма!
Не­ка нам опро­сте гре­шке у пре­во­ду, гре­шке у штам­пи, гре­шке у из­
бо­ру тек­сто­ва, и не­ка се не са­бла­зне о нас, гре­шне и смрт­не, не­го не­ка се
мо­ле да нам Го­спод опро­сти!
Хва­ла на­шим по­ро­ди­ца­ма, ко­је су нас увек по­ма­га­ле и раз­у­ме­ле нас!
Ни­ка­да им се не­ће­мо мо­ћи оду­жи­ти за тр­пље­ње, па­жњу и љу­бав!
Го­спо­де, опро­сти нам гре­хе и гре­шке, и не­ка ова Би­бли­о­те­ка бу­де на
сла­ву Тво­ју, а на ко­рист на­ших бли­жњих, не на суд или на осу­ду!
У да­не рас­пе­ћа Ср­би­је и Срб­ства,
за­бли­стај нам вас­кр­се­њем Сво­јим!
Ко­нац би­бли­о­те­ке Образ све­тач­ки,
а Бо­гу на­шем сла­ва у ве­ко­ве!
 SADR@AJ

Otac Dionisije Tacis

KAD TU\I BOL POSTANE SVOJ
@IVOTOPIS I POUKE
SHIMONAHA PAJSIJA SVETOGORCA
PREDGOVOR PISCA  7
Prva glava
ODMALENA SAM @ELEO DA POSTANEM MONAH  7
1. Ro|ewe i detiwstvo  8
2. Stupawe u mona{tvo u svetoj obiteqi manastira Esfigmena  10
3. U svetoj obiteqi manastira Filoteja  13
4. U svetoj obiteqi Stomi u Konici  16
5. Odlazak u Sinajsku pustiwu  17
6. Povratak u gradinu Presvete Bogorodice  19
8. Upokojewe starca Pajsija  23
Druga glava
MOJI SUSRETI SA STARCEM  24
1. Uspomene  24
2. Arhondarik [gostoprimnica] pod vedrim nebom  25
3. Prvi zapis  26
4. "Slu{aj, blagoslovena du{o..."  28
5. Kelija Panaguda  30
6. I{~ekivawe kod ograde  30
7. Videli smo svetog ~oveka  31
8. Posetioci iz svih krajeva Gr~ke  32
Tre}a glava
POUKE  34
I. O DUHOVNOM @IVOTU  35
II. O MOLITVI  50
III. O BEZMOLVIJU  58
IV. SUD BO@IJI  59
V. O SMIREWU  60
VI. O PROSTOTI  61
VII. O POMISLIMA  62
 VIII. BORBA S TE[KO]AMA  65 // 45. Pona{awe prema jereticima // 46. Trebalo bi ispoqiti
IX. O VASPITAWU DECE  69 pozitivnu uznemirenost zbog jeretika // 47. Uticaj televizije //
X. O ANGELU – ^UVARU  72 48. O propasti Turske // 49. Preliven svetlo{}u  106
XI. O SLOBODI  72 Sedma glava
XII. \AVOLSKO DELO  73 IZ KRAT­KOG LE­TO­P I­SA SVE­T E OBI­T E­QI STO­M I  122
XIII. O SVE[TENSTVU  77
Epilog  124
XIV. O MONASIMA  81
XV. O@EWENI ILI NEO@EWENI?  82 DODATAK
XVI. O BOGOSLOVIMA  84
RUKOVO\EWE U MOLITVI MONAHA PAJSIJA  125
XVII. SAVREMENI ^OVEK  84
XVIII. O OGLA[AVAWU MORALNIH GREHOVA  86 RAZ­GO­VOR S AR­HI­MAN­DRI­TOM NI­KO­LA­JEM
XIX. KAKO SE PONA[ATI PREMA BOGOHULNICIMA  87 (GE­NE­RA­LO­VIM) O STAR­^E­S TVU  128
XX. RAZNE TEME  88 USRDNOST U DUHOVNOM @IVOTU  131
^etvrta glava
Sta­rac Je­frem
BESEDA STARCA PAJSIJA S MONAHIWAMA  94
O IS­PO­VE­STI I DU­HOV­NOM OB­RA­^U­NU  134
Peta glava
O BRAKU  99
1. Pismo starca Pajsija  100 Otac Dionisije Tacis
2. Pismo o`ewenom bratu  102 "GOSTOPRIMNICA POD VEDRIM NEBOM"
[esta glava PROLOG  139
POVESTI I DOGA\AJI  106
1. Du`nost dobrog trgovca // 2. ^udo vi{e nije potrebno // 3. Prva glava
Neverje se pokolebalo // 4. @eqa za drugim `ivotom // 5. Dobra UTISCI POSETILACA  140
zamisao // 6. Ta~ka privla~ewa // 7. Zadivquju}i primer // 8. PODVI@NIK  140
Istinska qubav // 9. O licemerju // 10. @eqa // 11. Zaga|ewe SVE­TLOST U TA­MI  141
// 12. Briga o svemu // 13. Vlast da staje na zmije // 14. Svetost SLADOST RE^I  142
daje sladost re~ima tvojim // 15. Borba sa srcem // 16. Duhovni GLAS POTAJNE ZAVISTI  142
kompjuter // 17. Svedo~anstvo // 18. Dva blagodatna starca // 19. DAO NAM JE DUHOVNA KRILA  143
O zakliwawu demona // 20. Bogonadahnuti opis // 21. Ja sam lew... BOGOSLOV OPITA  144
// 22. O molitvi // 23. Neizrecivi miomiris // 24. Ja sam limena PLODOTVORNI NEUSPEH  144
konzerva // 25. Rukovo|ewe molitve // 26. Duhovni opit // 27.
Postojawe Boga // 28. Starac i zmija // 29. Napoj otrovnicu // 30. Druga glava
Starac na krilima vetra // 31. Oskudna ishrana // 32. Za{titnik POUKE STARCA PAJSIJA  145
dece // 33. Iscelewe bolesne `ene // 34. Predvi|awe // 35. Znao je O QUBAVI  145
imena nepoznatih qudi // 36. "^itam te kao kwigu..." // 37. Breme VRLINSKI ^OVEK  147
qubavi // 38. Slika u gostoprimnici pod vedrim nebom // 39. ^itao PRIMER SVETIH  148
je misli // 40. Savet // 41. Znao je {ta uznemiruje // 42. I{~ekivawe O MOLITVI  149
kod ograde // 43. Nesebi~nost // 44. Poseta Presvete Bogorodice O POMISLIMA  151
 O POSLU[AWU I TRPQEWU  153 5. Du­hov­na ra­dost  424
PODVIG I DUHOVNI @IVOT  154 DO­BRI NE­SPO­KOJ  430
SAVREMENI HRI[]ANI  159
O ISKU[EWIMA  163 [AQIVE POUKE STARCA PAJSIJA
RAZNO  164 Pripremio Sotirije Lisikatos
RAZGOVOR O VASPITAWU DECE  168 Uvod // Vaspitavawe dece // Greh // Prostodu{nost // Samouni`ewe
starca // \avo – demoni – isku{ewa // O drugim veroispovestima
Tre}a glava // Rasu|ivawe // Crkva – klirici // Ispovest // Smrt // Blagodat
KWIGE STARCA PAJSIJA  170 Bo`ija // Nevoqe – isku{ewa // Svetovni duh // Problemi mladih //
Porodica // Duhovni oci // Duhovno borewe // Molitva // Smirewe
^etvrta glava // Razno  435
POVESTI I RAZNI DOGA\AJI  171
O cepawu atoma // Jedno predvi|awe // O odevawu sve{tenika
// Izme|u neba i zemqe // O postu // Jedna poseta // Oblaci nad Georgije Krustalakis,
Rusijom  171
STA­RAC POR­FI­RI­JE,
du­hov­ni otac i u~i­teq
Atanasije Rakovalis
Prva glava
STARAC PAJSIJE MI RE^E... KAKO PROTI^E NA[ VEK  463
Predgovor  179
I: PORODICA – VASPITAWE  180 Druga glava
II: O ZDRAVQU  190 EVAN\ELSKI BARJAKTAR PO SVETOVNOM IMENU  469
III: O PROBLEMIMA U SVETU  194 Tre}a glava
IV: RAZGOVORI O DUHOVNOSTI  204 DAROVI STARCA PORFIRIJA  477
V: RAZNO  218 1. Bezgrani~na qubav  477
2. Krajwe smirewe, poslu{awe i postojani podvig  478
3. Bdewe i neprestana molitva  479
Jeromonah Hristodul Svetogorac 4. Rasu|ivawe, predvi|awe i prozorqivost  486
NE BRINITE ^EDA MOJA, 5. Dar iscelewa  497
6. Dar "tuma~ewa jezika"  505
HRISTOS SUDI SVOJOM MILO[]U
Ka­zi­va­wa o star­cu Paj­si­ju, iza­bra­nom sa­su­du Du­ha Sve­to­ga  221 ^etvrta glava
SA MAGNETOFONSKOG ZAPISA  385 STARAC PORFIRIJE – DUHOVNI OTAC I U^ITEQ  507
Peta glava
Starac Pajsije Svetogorac ME\U NAMA NE POSTOJI RASTOJAWE  423
DU­HOV­N A QU­BAV DODATAK
1. Ne­is­crp­na qu­bav Bo­`i­ja i na­{a qu­bav pre­ma Bo­gu  395 BESEDA JEROMONAHA DAMASKINA SVETOGORCA
2. Qu­bav pre­ma bli­`we­mu  402 iz­go­vo­re­na na dan po­me­na star­ca Por­fi­ri­ja 1994.
3. Qu­bav pre­ma ce­lo­kup­noj tvo­re­vi­ni  414 u Mi­le­si Ati~­koj  525
4. Usrd­nost i qu­bav iz pre­ve­li­ke bla­go­dar­no­sti  420
 BIBLIOTEKA "OBRAZ SVETA^KI"
(distribucija tel. 063 / 328 003 / 09 –14 h)

Starac Pajsije Svetogorac

POUKE BO@ANSTVENE QUBAVI
^etvrto izdawe

Preveli s gr~kog
An­to­ni­na Pan­te­li}, Zoran Jelisav~i}, Lada Akad
Recenzenti
Protojerej stavrofor haxi Qubodrag Petrovi}
Protojerej Vajo Jovi}
Vladimir Dimitrijevi}
Urednik izdawa i kwigu priredio
Jovan Srbuq
Tehni~ki urednik
Jerej Velimir Birmanac
Dizajn korica
\akon Milorad Milosavqevi}
Tira`: 500
[tampa
Art print, Novi Sad