ISKAZNI I PREDIKATSKI RAČUN

Uvod u iskazni račun


Iskaz je rečenica koja može biti tačna ili netačna.

Jednostavan iskaz predstavlja iskazno slovo.

Složen iskaz predstavlja iskaznu formulu.

Iskazne formule se sastoje od:
 Iskaznih slova: p, q, r, …;
 Iskaznih veznika: ¬, ∧, ∨, ⇒, ⇔;
 Logičkih konstanti ⊤, ⊥;
 Zagrada.
 Iskazne formule

Iskazna slova i logičke konstante su iskazne formule.

Ako su A i B iskazne formule, onda su ¬A, A∧B, A∨B, A⇒B,
A⇔B, takođe, iskazne formule.

Iskazne formule se mogu dobiti samo konačnim brojem
primena prethodna dva koraka.

Iskazna slova i logičke konstante zovemo atomičkim
iskaznim formulama.

Literal je atomička iskazna formula ili negacija atomičke
iskazne formule.
 Semantika iskazne logike

Semantički aspekt iskazne logike govori o značenju formula.

Funkcije v iz skupa iskaznih slova P u {0, 1} zovemo
valuacijama.

Svaka valuacija v određuje funkciju Iv koju zovemo
interpretacijom za valuaciju v i koja preslikava skup iskaznih
formula u skup {0, 1}.

Interpretaciju Iv definišemo induktivno.

Ako je p iskazno slovo, tada je Iv(p) = v(p).
 Negacija

Unarna operacija
p ¬p

Logičko NE 0 1

1 0


Iv(¬A) = 1 ako i samo ako je Iv(A)=0.
 Konjunkcija

Binarna operacija p q p∧q


Logičko I 0 0 0

0 1 0

1 0 0

1 1 1


Iv(A∧B) = 1 ako i samo ako je Iv(A) = 1 i Iv(B) = 1.
 Disjunkcija
p q p∨q

Binarna operacija
0 0 0

Logičko ILI
0 1 1

1 0 1

1 1 1


Iv(A∨B) = 0 ako i samo ako je Iv(A) = 0 i Iv(B) = 0.
 Implikacija

Binarna operacija p q p⇒q

AKO ONDA 0 0 1

0 1 1

1 0 0

1 1 1


Iv(A⇒B) = 0 ako i samo ako je Iv(A) = 1 i Iv(B) = 0.
 Ekvivalencija
p q p⇔q

Binarna operacija
0 0 1

AKO I SAMO AKO
0 1 0

1 0 0

1 1 1


Iv(A⇔B) = 1 ako i samo ako je Iv(A) = Iv(B).

Iskazna formula A je zadovoljiva ako postoji valuacija v u kojoj
je formula A tačna, Iv(A) = 1.


Iskazna formula A je tautologija ako je tačna u svakoj
valuaciji.
 Normalne forme


Iskazna formula je u konjunktivnoj normalnoj formi (KNF) ako
je oblika A1∧A2∧…∧An pri čemu je svaka od formula Ai
(1 ≤ i ≤ n ) klauza (tj. disjunkcija literala).


Iskazna formula je u disjunktivnoj normalnoj formi (DNF) ako
je oblika A1∨A2∨…∨An pri čemu je svaka od formula Ai
(1 ≤ i ≤ n ) konjunkcija literala.
 Algoritam za KNF

Eliminisati veznik ⇔ koristeći logičku ekvivalenciju
A⇔B ≡ (A⇒B)∧(B⇒A).

Eliminisati veznik ⇒ koristeći logičku ekvivalenciju
A⇒B ≡ ¬A∨B.

Dok god je to moguće, primenjivati logičke ekvivalencije
¬(A∧B) ≡ ¬A∨¬B; ¬(A∨B) ≡ ¬A∧¬B.

Eliminisati višestruke veznike ¬ koristeći logičku ekvivalenciju
¬¬A ≡ A.

Dok god je to moguće, primenjivati logičke ekvivalencije
(A∨(B∧C)) ≡ ((A∨B) ∧ (A∨C)),
((B∧C)∨A) ≡ ((B∨A) ∧ (C∨A)).
 Uvod u predikatski račun

Logički deo jezika predikatske logike čine:


prebrojiv skup promenljivih V;

skup logičkih veznika {¬, ∧, ∨, ⇒, ⇔};

skup kvantifikatora {∀, ∃};

skup logičkih konstanti {⊤, ⊥};

zagrade.
Nelogički deo jezika prekidatske logike čine:

prebrojiv skup funkcijskih simbola ∑;

prebrojiv skup relacijskih simbola ∏.

Za funkciju ar koja preslikava skup ∑∪∏ u skup nenegativnih

celih brojeva i k∈∑∪∏, vrednost ar(k) se naziva stepen ili arnost
simbola k. Funkcijske simbole arnosti 0 zovemo simbolima
konstanti.
 Termi


Svaki simbol konstante je term.

Svaki simbol promenljive je term.

Ako je f funkcijski simbol za koji je ar(f) = n i t1,…, tn
su termovi, onda je i f(t1,…, tn) term.
 Atomičke formule


Logičke konstante ⊤ i ⊥ su atomičke formule.

Ako je p predikatski simbol za koji je ar(p) = n i
t1,…, tn su termovi, onda je p(t1,…, tn) atomička
formula.
 Predikatske formule


Atomičke formule su predikatske formule.

Ako su A i B predikatske formule, onda su i ¬A, A∧B,
A∨B, A⇒B i A⇔B predikatske formule.

Ako je A predikatska formula i x promenljiva, onda su i
(∀x)A i (∃x)A predikatske formule.
 Slobodne i vezane promenljive

Svako pojavljivanje promenljive u atomičkoj formuli je slobodno u toj
formuli.

Svako pojavljivanje promenljive koje je slobodno (vezano) u A je
slobodno (vezano) i u ¬A.

Svako pojavljivanje promenljive koje je slobodno (vezano) u A ili u B je
slobodno (vezano) i u A∧B, A∨B, A⇒B, A⇔B.

Svako slobodno pojavljivanje promenljive različite od x u formuli A je
takođe slobodno u formuli (∀x)A; svako slobodno pojavljivanje
promenljive x u A je vezano u formuli (∀x)A; analogno za egzistencijalni
kvantifikator.
 Semantika predikatske logike
L-struktura D je uređen par (D, I), gde je D skup, a I funkcija, pri čemu
važi sledeće:

D je neprazan skup i zovemo ga domen, nosač ili univerzum;

svakom simbolu konstante c (tj. svakom funkcijskom simbolu arnosti
0), funkcija I pridružuje jedan element cI iz D;

svakom funkcijskom simbolu f za koji je ar(f) = n i n > 0, funkcija I
pridružuje jednu totalnu funkciju fI iz Dn u D;

svakom predikatskom simbolu p za koji je ar(p) = n (n > 0) funkcija I
pridružuje jednu totalnu funkciju pI iz Dn u {0, 1}.

Valuacija v za skup promenljivih V u odnosu na domen D je
preslikavanje koje svakom elementu iz V dodeljuje jedan element iz
D.

Ako su v i w valuacije za isti skup promenljivih i u odnosu na isti
domen, onda sa v~xw označavamo da je v(y) = w(y) za svaku
promenljivu y različitu od x.

Ako je D = (D, I) L-struktura i v valuacija za skup promenljivih V i za
domen D, onda par (D, v) određuje interpretaciju, tj. funkciju Iv koja
preslikava skup termova nad skupom promenljivih V u skup D, a skup
predikatskih formula nad skupom promenljivih V u skup {0, 1}.
 Značenje terma

Vrednost (ili značenje) terma t u interpretaciji Iv, određenoj L-

strukturom D i valuacijom v, označavamo sa Iv(t) i definišemo na
sledeći način:

ako je t simbol promenljive x, onda je Iv(t) = v(x);
 ako je t simbol konstante c, onda je Iv(t) = cI;

ako je t jednako f(t1,t2,...,tn) (pri čemu je ar(f) = n) i ako je Iv(ti) =
di za i = 1, 2,… , n (pri čemu je di ∈ D), onda je
Iv(t) = fI (d1, d2,..., dn).
 Značenje formule
Vrednost (ili značenje) formule A u interpretaciji Iv, određenoj L-
strukturom D i valuacijom v, označavamo sa Iv(A) i definišemo na sledeći
način:

ako je A atomička formula ⊤ onda je Iv(A) =1;

ako je A atomička formula ⊥ onda je Iv(A) =0;

ako je A atomička formula p(t1,t2,… ,tn) (pri čemu je ar(p) = n) i ako je
Iv(ti) = di za i = 1, 2, … , n (pri čemu je di ∈ D), onda je
Iv(A) = pI (d1, d2, … , dn);

ako je A = ¬B, onda je Iv(¬B)=1 ako i samo ako je Iv(B)=0.

ako je A = B1∧B2, onda je Iv(B1∧B2)=1 ako i samo ako je Iv(B1) = 1 i
Iv(B2) =1.

ako je A = B1∨B2, onda je Iv(B1∨B2)=0 ako i samo ako je Iv(B1) = 0 i
Iv(B2) =0.

ako je A = B1⇒B2, onda je Iv(B1⇒B2)=0 ako i samo ako je Iv(B1) = 1 i
Iv(B2) =0.

ako je A = B1⇔B2, onda je Iv(B1⇔B2)=1 ako i samo ako Iv(B1)=Iv(B2).

ako je A = (∃x)B, onda je Iv((∃x)B) = 1 ako postoji valuacija w sa
domenom D takva da je w~x v i Iw(B) = 1; inače je Iv(A) = 0;

ako je A = (∀x)B, onda je Iv(A) = 0 ako postoji valuacija w sa
domenom D takva da je w~xv i Iw(B) = 0; inače je Iv(A) = 1.
 Normalne forme

Formula je u preneks formi ili preneks normalnoj formi ako

je oblika
Q1x1Q2x2...Qnxn A
pri čemu je Qi ili ∀ ili ∃ i formula A ne sadrži kvantifiatore,
kao ni slobodne promenljive osim (eventualno) promenljivih
x1, x2,…, xn.
 Algoritam PRENEKS

1) Dok god je to moguće, primenjivati logičke ekvivalencije:

A⇔B ≡ (A⇒B)∧(B⇒A)
A⇒B ≡ ¬A∨B
2) Dok god je to moguće, primenjivati sledeće logičke ekvivalencije
¬(A∧B) ≡ ¬A∨¬B; ¬(A∨B) ≡ ¬A∧¬B
¬(∀x)A ≡ (∃x)¬A; ¬(∃x)A ≡ (∀x)¬A
3) Eliminisati višestruke veznike ¬ koristeći zakon dvostruke negacije
¬¬A ≡ A
4) Dok god je to moguće, primenjivati sledeće logičke ekvivalencije
(∀x)A ∧ B ≡ (∀x)(A ∧ B),
(∀x)A ∨ B ≡ (∀x)(A ∨ B),
B ∧ (∀x)A ≡ (∀x)(B ∧ A),
B ∨ (∀x)A ≡ (∀x)(B ∨ A),
(∃x)A ∧ B ≡ (∃x)(A ∧ B),
(∃x)A ∨ B ≡ (∃x)(A ∨ B),
B ∧ (∃x)A ≡ (∃x)(B ∧ A),
B ∨ (∃x)A ≡ (∃x)(B ∨ A),

pri čemu x nema slobodna pojavljivanja u formuli B. Ako x ima slobodna

pojavljivanja u B, onda treba najpre preimenovati promenljivu x u formuli
(∀x)A (odnosno u formuli (∃x)A).
 Klauzalna forma

Formula je u klauzalnoj formi ako je oblika
(∀x1)(∀x2)...(∀xn)A
gde je A formula bez kvantifikatora koja je u konjunktivno normalnoj
formi i A nema slobodnih promenljivih osim, eventualno, promenljivih
x1,x2,…, xn.

Ne postoji za svaku rečenicu formula koja je u klauzalno normalnoj
formi i koja joj je ekvivalentna.

Za svaku rečenicu A postoji formula B u klauzalnoj formi takva da
je A zadovoljiva ako i samo ako je B zadovoljiva.
 Skolemizacija

Eliminacija egzistencijalnih kvantifiktora.

Skolemove konstante i Skolemove funkcije.

Ako rečenica počinje egzistencijalnim kvantifikatorom: (∃y)A. Treba
izabrati novi simbol konstante d koji se ne pojavljuje u formuli, obrisati
kvantifikator i zameniti promenljivu y simbolom d. Na taj način formula
(∃y)A transformiše se u formulu A[y → d].

Ako rečenica počinje nizom univerzalnih kvantifikatora:
∀x1∀x2...∀xn∃yA, onda uvodimo novi funkcijski simbol f arnosti n koji
do tada nije postojao u formuli. Polazna formula biće onda
transformisana u formulu ∀x1∀x2...∀xnA[y→f(x1,x2,..., xn)].
Proces transformisanja formule u klauzalno normalnu formu:

transformisanje formule u preneks normalnu formu;

transformisanje dela formule bez kvantifikatora u
konjunktivnu normalnu formu;

skolemizacija.