Nacionalna Ekonomija, ISPIT

CL
Dr Stevan Devetaković
Dr Biljana Jovanović Gavrilović
Dr Gojko Rikalović
NACIONALNA
EKONOMIJA
Izdavač
Univerzitet u Beogradu
Ekonomski fakultet
Centar za izdavačku delatnost
Kamenička 6, tel: 3021-045, faks 3021-065
E-mail: cid@ekof.bg.ac.rs
Dekan Ekonomskog fakulteta

Prof. dr Branislav Boričić
Direktor i odgovorni urednik

Dr Đorđe Kaličanin
Dizajn korice
MaxNova
Štampa
ČUGURA Print - Beograd
www.cugura.rs
Godina
2013.
Recenzenti
Prof. dr Zorka Zakić
Prof. dr Ilija Rosić
ISBN: 978-86-403-1302-2
©2013.
Sva prava su zadržana. Ni jedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan niti
smešten u sistem za pretraživanje ili transmitovanje u bilo kom obliku, elektronski,
mehanički, fotokopiranjem, snimanjem ili na drugi način, bez prethodne pismene
dozvole autora.
P R E D G O V O R
N a c i o n a l n a ekonomija j e primenjena m a k r o e k o n o m s k a disciplina, čiji j e

p r e d m e t izučavanja s v e u k u p n a e k o n o m s k a stvarnost j e d n e zemlje, p o s m a t r a n a kroz
j e d i n s t v o e k o n o m s k o g rasta, strukturnih p r o m e n a i n a č i n a funkcionisanja, o d n o s n o
dinamiziranje privrede po horizontali i vertikali, njeno menjanje, obnavljanje i
unapređivanje u funkciji u k u p n o g društvenog napretka, te j a č a n j a o d n o s a date
privrede sa u ž i m i širim okruženjem. Jedva da je p o t r e b n o n a p o m e n u t i da
N a c i o n a l n a e k o n o m i j a k a o svojevrstan makroskopski pogled na stanje i zbivanja u
privredi zemlje sopstveno opredeljenje zasniva na najznačajnijim
makroekonomskim, mikroekonomskim i matematičko-statističkim n a u č n i m
znanjima. Drugačije rečeno, ona se n a u č n o bavi k o n k r e t n o m n a c i o n a l n o m
p r i v r e d o m u celini k a o velikim e k o n o m s k i m sistemom (sistem institucionalno
u r e đ e n i h odnosa, e k o n o m s k i h entiteta - d o m a ć i n s t a v a i p r e d u z e ć a koji čine
privredu - m e đ u s o b n o , p r e m a državi i okruženju) koji daje o d g o v o r e na pitanja šta,
k a k o i za k o g a raditi, o d n o s n o k a k o se sve to odražava na u k u p n u privredu zemlje.
Na taj način, N a c i o n a l n a ekonomija za p r e d m e t svog proučavanja ima
ponašanje agregata (bruto d o m a ć i proizvod, bruto nacionalni d o h o d a k , potrošnja
stanovništva, akumulacija i investicija, državni prihodi i rashodi, (ne)zaposlenost,
obim, strukturu i dinamiku r a z m e n e sa inostranstvom...) te u p r o s e č e n e
m i k r o e k o n o m s k e pojave (kretanje cena, prosečne zarade u privredi, u p r o s e č e n e
profitne stope i si.) u privrednoj stvarnosti j e d n e zemlje. E k o n o m s k a istraživanja na
t o m nivou, po pravilu, n a u č n u i stručnu valjanost teorijskih d o m e t a i uopštavanja
potvrđuju kroz empirijsku građu koja se odnosi na privredna dešavanja u zemlji
gde žive.
T a k a v je slučaj i sa e k o n o m s k o m stvarnošću naše zemlje, to je bilo u
prošlosti, tako je d a n a s i biće u budućnosti. P o m e n u t a dimenzija celovitosti
e k o n o m s k o g stanja i dešavanja na geografsko-političkom prostoru Srbije spada u
oblast n a u č n o - n a s t a v n e discipline N a c i o n a l n a ekonomija koja se izučava na
E k o n o m s k o m fakultetu u B e o g r a d u . N e m a razloga da tako ne b u d e i u vreme koje
dolazi. P o m e n u t i pristup izučavanju privrede kao celine utemeljen je j o š od strane
a k a d e m i k a N i k o l e Čobeljića i prof. dr D r a g u t i n a M a r s e n i ć a k a o naših prethodnika
na p r e d m e t u N a c i o n a l n a ekonomija ( E k o n o m i k a Jugoslavije). Ovaj pristup ć e m o
slediti i dalje.
P r i v r e d n a kretanja u svetu krajem prošlog v e k a značajno su izmenjena.
Njihovi sadašnji pojavni oblici, sadržaj, trajanje i obuhvat su netipični u o d n o s u na
p r e t h o d n a iskustva, pa izazivaju vrlo živo interesovanje. Preispituju se postojeće
teorije, politike i m e h a n i z m i funkcionisanja, pod lupu stavljaju u k u p n a društvena
opredeljenja i sistemi vrednosti. Sve to čini v e o m a složen milje u k o m e svaka
zemlja treba da d o đ e do sopstvene razvojne koncepcije i odgovarajuće strategije,
III
NACIONALNA EKONOMIJA
zavisno od u celini raspoloživih socijalnih, a p o s e b n o naučnih i materijalnih

m o g u ć n o s t i , te pretpostavki koje joj se n a m e ć u iz okruženja, osobito ukoliko je
m a l a i ne m o ž e na njih bitnije uticati.
U t o m miljeu i opštim uslovima nalazila se i naša zemlja, uz to suočena sa
d r a m a t i č n o m k r i z o m čije se razrešenje tražilo kroz podele, politička osamostaljenja
pojedinih delova koja su izvršena, a da pri t o m nije n a đ e n o celovito rešenje za sve
države nastale iz S F R Jugoslavije.
U v r e m e pisanja prve verzije ovog u d ž b e n i k a odvijao se proces
preuređenja i konstituisanja D r ž a v n e zajednice Srbija i C r n a Gora, tražena su
rešenja za njihove m e đ u s o b n e odnose, u k u p n o funkcionisanje u n u t a r zemlje i
p r e m a okruženju. K a k o je p o z n a t o , taj se proces završio referendumskim
opredeljenjem ( 2 1 . maja 2006.) birača za nezavisnost C r n e G o r e . Geografsko-
politički prostor R e p u b l i k e Srbije ustavno je određen ( R e f e r e n d u m o m 2 8 . i 29.
oktobra, o d n o s n o donošenjem O d l u k e o proglašenju Ustava, 2. n o v e m b r a 2006.).
p a j e time opredeljen okvir p r e d m e t a N a c i o n a l n a ekonomija.
Uz sve to, d u b o k a društvena i privredna kriza i tranzicija j o š pojačavaju
interes istraživača za r a z n o v r s n a iskustva i e k o n o m s k e teorije, nalažu njihovu
spoznaju, kritičko preispitivanje, prilagođavanje p o t r e b a m a održivog rasta, opšteg
napretka e k o n o m i j e Srbije, te aktivan o d n o s sa n e p o s r e d n i m okruženjem i širim
svetskim t o k o v i m a . O t u d a je celovito i konzistentno sagledavanje stanja, p r o b l e m a
i perspektiva privrede Srbije značajno, pa s m o u t o m smislu i z m e n a m a izvršili
p o t r e b n a prilagođavanja u pravcu sagledavanja efekata aktuelne globalne
e k o n o m s k e i finansijske krize na našu nacionalnu ekonomiju.
Ovaj u d ž b e n i k rezultat je zajedničkog rada tri autora, inače r e d o v n a
profesora na p r e d m e t u N a c i o n a l n a ekonomija na E k o n o m s k o m fakultetu u
B e o g r a d u : dr Stevan D e v e t a k o v i ć napisao je glave I, III (tačka 3.), IV, V, VI, X,
XIII (tačke 5. i 6.), dr Biljana J o v a n o v i ć Gavrilović je autor glava II, III (tačke 1. i
2.), VII, IX (tačka 2.), XII, X I V i dr G o j k o Rikalović je p r i p r e m i o poglavlja VIII.
IX (tačke 1. i 3. - 12.), X I , XIII (tačka 1., 2„ 3. i 4.) i XV.
T o k o m rada na tekstu I izdanja u d ž b e n i k a d r a g o c e n e p r i m e d b e i predloge
dobili s m o od uvaženih r e c e n z e n a t a prof. dr Z o r k e Zakić i prof. dr Ilije Rosića| na
č e m u im se p o s e b n o i o v o m prilikom zahvaljujemo.
U t e h n i č k o m smislu udžbenik ima izvesnih n e d o s t a t a k a (proizašlih iz
nastojanja da se tekst aktuelizuje i b l a g o v r e m e n o preda u š t a m p u ) . Verujemo da
smo odgovarajućim p r i s t u p o m i primenjenim p o s t u p k o m u svim d e l o v i m a knjige
učinili izlaganje živim i interesantnim, kako bi podstakli studente kojima je
n a m e n j e n a na kritičko razmišljanje i usvajanje logičkog e k o n o m s k o g načina
rasuđivanja.
U Beogradu,
avgusta2011. A U T O R I
IV
S a d r ž aj
je
s a S A D R Ž A J
uja
i v e 1 PREDMET IZUČAVANJA NACIONALNE EKONOMIJE 1
1.1 Šta izučava N a c i o n a l n a (narodna) ekonomija 3
; e s 1.2 U l o g a spoljnog faktora u nacionalnoj privredi 5
su 1.3 O d n o s između m a k r o i m i k r o e k o n o m s k i h disciplina 7
: i 2 PRIVREDNI RAZVOJ 9
im 2.1 P o j a m p r i v r e d n o g razvoja 11
:o- 2.2 S a v r e m e n i koncepti ljudskog i održivog razvoja 12
¡9. 2.2.1 Istorijsko zaleđe 12
i.), 2.2.2 K o n c e p t ljudskog razvoja ( h u m a n d e v e l o p m e n t ) 14
2.2.3 K o n c e p t održivog razvoja (sustainable d e v e l o p m e n t ) 17
ju 2.2.4 O d n o s ljudskog i održivog razvoja 21
vu 2.3 Činioci p r i v r e d n o g razvoja 23
eg 2.4 Stepen p r i v r e d n o g razvoja 27
m 2.5 B r u t o d o m a ć i proizvod ( G D P ) i bruto nacionalni d o h o d a k ( G N I ) 32
ia 2.6 Kvantitativna analiza izvora privrednog rasta 35
ili 3 PRIVREDNI RAZVOJ JUGOSLAVIJE/SRBIJE 41
ie 3.1 Uvod 43
3.2 D i n a m i k a p r i v r e d n o g razvoja Jugoslavije /Srbije 43
ia 3.2.1 Razvojni tokovi privrede SFRJ 43
u 3.2.2 Razvojni tokovi privrede SRJ 46
i, 3.2.3 Razvojni tokovi privrede Srbije posle 2000. g o d i n e 48
i 3.3 P r o m e n é u strukt društvenog proizvoda 54
I, 3.3.1 Struktura privrede između dva svetska rata 54
3.3.2 P r o m e n é u strukturi društvenog p r o i z v o d a jugoslovenske
privrede posle D r u g o g svetskog rata 55
4 RAZVOJ POJEDINIH DELATNOSTI PRIVREDE SRBIJE 57
4.1 D u g o r o č n e karakteristike privrednog razvoja zemlje 59
4.2 Industrija - v o d e ć a delatnost 61
4.2.1 Industrijalizacija kao osnovni m e t o d privrednog razvoja 61
4.2.2 G r a n s k i i regionalni razmeštaj industrije 64
4.3 O s n o v n e karakteristike razvoja poljoprivrede 68
4.3.1 Protekli razvoj i aktuelno stanje poljoprivrede 68
4.3.2 Pojam i specifičnosti poljoprivrede 70
4.3.3 A g r a r n a politika 72
4.4 Karakteristike razvoja saobraćaja 74
4.5 Razvoj trgovine 77
4.6 Razvoj ostalih sektora privrede 79
5 D R U Š T V E N A INFRASTRUKTURA I RAZVOJ SRBIJE 83

5.1 O društvenoj infrastrukturi uopšte i njenom značaju za razvoj s a v r e m e n e
tržišne privrede/društva 85
5.2 Obrazovanje 89
5.2.1 Obrazovanje kao činilac razvoja 89
5.2.2 O b r a z o v a n j e u Srbiji 91
5.3 N a u č n a istraživanja i razvoj 98
5.3.1 F u n d a m e n t a l n a , primenjena i razvojna istraživanja 98
5.3.2 S a v r e m e n a N I R i potreba aktivne politike u t o m d o m e n u 103
5.3.3 P r o b l e m i i metodi merenja efektivnosti naučnoistraživačke
aktivnosti 105
5.3.4 Naučna-istraživanja i razvoj u Srbiji 107
6 REGIONALNI RAZVOJ 113
6.1 U o p š t e o r e g i o n a l n o m razvoju i fenomenu e k o n o m s k i h razlika 115
6.2 Sadržaj regionalnog razvoja i određenje regiona 118
6.2.1 Suština regionalnog razvoja 118
6.2.2 Pojam regiona 122
6.3 Kriteriji e k o n o m s k e razvijenosti regiona 125
6.3.1 Nacionalni dohodak percapita 126
6.3.2 N a c i o n a l n i d o h o d a k per capita sa j o š n e k i m indikatorima 128
6.3.3 Veći broj pokazatelja bez n a c i o n a l n o g d o h o t k a 129
6.3.4 Sintetizovanje izabranih obeležja 129
6.4 E k o n o m s k e razlike u razvijenosti na prostoru Srbije 132
6.4.1 Zaostajanje teritorije Srbije za ostalim regionima/celinom zemlje
u kojoj se razvijala 132
6.4.2 N a s l e đ e n e teritorijalne disproporcije razvijenosti i potreba
aktivnog delovanja na smanjivanja razlika 134
6.5 R e g i o n i u Srbiji 136
6.6 Politika regionalnog razvoja, tranzicija i ostala aktuelna ograničenja .142
7 INVESTICIJE I INVESTICIONA POLITIKA 149
7.1 Pojam, vrste i funkcije investicija 151
7.2 Struktura investicija 156
7.3 E k o n o m s k a efektivnost investicija 160
7.4 O s n o v n a obeležja investicione politike u Jugoslaviji/Srbiji 163
8 PRIVREDNI SISTEM 169
8.1 Pojam i karakteristike privrednog sistema 171
8.2 Područja i k o m p o n e n t e privrednog sistema 174
8.3 Razvoj p r i v r e d n o g sistema u socijalističkoj Jugoslaviji 175
8.4 Privredni sistem Savezne R e p u b l i k e Jugoslavije 177
8.5 Privredni sistem D r ž a v n e zajednice Srbija i C r n a G o r a 180
8.6 U s t a v n e o s n o v e privrednog sistema Srbije 182
VI
Sadržaj
9 P R E T P O S T A V K E RAZVOJA SRBIJE 185

9.1 Veličina i razvojne pretpostavke Srbije 187
9.2 Stanovništvo i radna snaga kao faktor privrednog razvoja Srbije 190
9.2.1 Teorijski pristup razmatranju stanovništva i r a d n e snage 190
9.2.2 O b i m , d i n a m i k a i struktura stanovništva Srbije 195
9.2.3 U v o đ e n j e tržišta rada 204
9.2.4 U l o g a politike tržišta rada u rešavanju p r o b l e m a nezaposlenosti
207
9.3 Privredni resursi i uslovi 209
9.4 Prirodni resursi i razvoj 213
9.5 Obnovljivi prirodni izvori i uslovi 222
9.6 M i n e r a l n i resursi k a o razvojna pretpostavka privrede 225
9.7 E n e r g e t s k i izvori 231
9.8 M e t a l i č n o i n e m e t a l i č n o m i n e r a l n o bogatstvo 234
9.9 Značaj i perspektive koncesija i B O T a r a n ž m a n a u našoj privredi 237
9.10 Kapital i tržište kapitala 244
9.11 P r o i z v o d n i fondovi privrede 246
9.12 Institucionalne pretpostavke razvoja Srbije 248
10 T E H N O L O Š K I PROGRES I RAZVOJ NACIONALNE EKONOMIJE
SRBIJE 251
10.1 O d r e đ e n j e t e h n i č k o g progresa sa stanovišta razvoja privrede 253
10.2 R e t r o s p e k t i v a t e h n i č k o g progresa 254
10.2.1 T e h n o l o š k i progres kao p r e d m e t interesovanja n a u k e 254
10.2.2 O s n o v n e istorijske etape tehničkog progresa 256
10.2.3 Industrijalizacija - p r o m o t o r t e h n o l o š k o g p r o g r e s a 263
10.3 Sadašnja faza - treća tehnološka revolucija 266
10.3.1 Pretpostavke treće tehnološke revolucije 266
10.3.2 Važniji pravci delovanja treće t e h n o l o š k e revolucije 270
10.4 T e h n o l o š k i progres kao najdinamičniji faktor razvoja 275
10.5 T e h n i č k i p r o g r e s i nacionalna ekonomija Srbije 278
10.5.1 Izbor tehnike u nacionalnoj privredi 278
10.5.2 T e h n o l o š k i progres i zaposlenost 280
10.5.3 T e h n i č k i progres i uključivanje u m e đ u n a r o d n u p o d e l u r a d a . . . 2 8 4
10.5.4 T e h n o l o š k i progres, produktivnost i e k o n o m s k a efikasnost 287
11 E K O N O M S K A P O L I T I K A 291
11.1 Pojam e k o n o m s k e politike 293
11.2 E l e m e n t i e k o n o m s k e politike 294
11.3 V r s t e e k o n o m s k e politike 295
11.4 E k o n o m s k a politika na n a š e m d r ž a v n o m prostoru 299
11.5 N e i z v e s n o s t i e k o n o m s k a politika 301
VII
12 S O C I J A L N I R A Z V O J I P O L I T I K A 307
12.1 P o j a m i značaj životnog standarda 309
12.2 F e n o m e n siromaštva 310
12.2.1 S a v r e m e n a shvatanja o siromaštvu 310
12.2.2 Pokazatelji siromaštva 313
12.3 E k o n o m s k a nejednakost 317
12.3.1 P o j a m e k o n o m s k e nejednakosti 317
12.3.2 Merenje e k o n o m s k e nejednakosti 319
12.4 Životni standard u Jugoslaviji/Srbiji 322
12.5 E k o n o m s k e reforme i problem siromaštva u Srbiji 328
12.6 Socijalna politika 331
13 A K T U E L N I P R O B L E M I I P R I O R I T E T I U N A C I O N A L N O J E K O N O M I J I
SRBIJE 335
13.1 Tranzicija privrede 337
13.2 Tranzicija i privatno preduzetništvo 340
13.3 Privatizacija i razvoj preduzetništva u agroprivredi 347
13.4 Saobraćajna politika i tranzicija 358
13.5 Prioriteti privrednog razvoja Srbije 370
14 S V E T S K A E K O N O M S K A K R I Z A I K V A L I T E T P R I V R E D N O G R A S T A U
SRBIJI 377
14.1 Karakteristike globalne krize i izgledi za e k o n o m s k i o p o r a v a k 379
14.2 Značaj kvaliteta privrednog rasta u traženju izlaza iz krize 384
14.3 Kvalitet p r i v r e d n o g rasta u Srbiji između tranzicije i krize 387
15 RIVREDA POSLE POLITIČKIH P R O M E N A 397
15.1 Kreativni kapital kao osnovni p o k r e t a č ekonomije z a s n o v a n e na znanju i
inovacijama 399
15.2 Ka o d r ž i v o m e k o n o m s k o m i d e m o k r a t s k o m razvoju 401
VIII
S a d r ž aj
SPISAK TABELA I GRAFIKONA
Tab. 1 Indeks ljudskog razvoja Irske i B o s n e i H e r c e g o v i n e 30

Tab. 2 O s n o v n i pokazatelji privrednih kretanja u SFRJ 45
Tab. 3 O s n o v n i indikatori m a k r o e k o n o m s k i h kretanja u Srbiji od 2001.-07 50
Tab. 4. Struktura društvenog proizvoda S F R Jugoslavije (u %) 56
Tab. 5 Rast i o d n o s i u industrijskoj proizvodnji Srbije 1955-2006 66
Tab. 6 P r e v o z p u t n i k a i tereta u j a v n o m saobraćaju Srbije 75
Tab. 7 O s n o v n i pokazatelji razvoja trgovine Srbije 78
Tab. 8 Indeksi rasta društvenog proizvoda po sektorima/delatnostima 80
Tab. 9 Pokazatelji razvoja obrazovanja u Srbiji 93
Tab. 10 Razvoj naučno-istraživačke i razvojne ( N I R ) delatnosti u Srbiji 108
Tab. 11 R e g i o n i ( N U T S 2 ) i subregioni ( N U T S 3 ) u Srbiji* 145
Tab. 12 Zbirni pregled disperzije pokazatelja ( z a N U T S 2 ) 146
Tab. 13 Zbirni pregled disperzije pokazatelja (za N U T S 3 ) 146
Tab. 14 U d e o fiksnih investicija u društvenom proizvodu SFRJ (%) 163
Tab. 15 Stanovništvo Srbije p r e m a popisima obavljenim u 20. veku 196
Tab. 16 Stanovništvo Srbije (bez K o s o v a i Metohije), 1991-2002 196
Tab. 17 P r o s e č n a godišnja stopa rasta stanovništva ( % ) , 1921-2001 198
Tab. 18 P r o m e n é d r u š t v e n o - e k o n o m s k e strukture stanovništva (%) 201
Tab. 19 P r o s e č n e godišnje stope rasta u društvenom sektoru privrede Srbije 287
Tab. 20 P r o s e č n a godišnja stopa rasta izdataka za ličnu potrošnju (%) 322
Tab. 21 Struktura lične potrošnje stanovništva u SFRJ 323
Tab. 22 U d e o zajedničke potrošnje u društvenom proizvodu S F R J 324
Tab. 23 Izdaci za ličnu potrošnju u SRJ 324
Tab. 24 Rezultati privatizacije 2002-2008. u Srbiji 339
Tab. 25 Struktura izvora d r u š t v e n o g proizvoda 373
Tab. 26 Struktura izvora društvenog proizvoda ( p o tekućim c e n a m a ) 373
Tab. 27 Struktura o s n o v n i h sredstava društvene privrede 374
Tab. 28 Struktura zaposlenih u Srbiji 375
Graf. 1 D r u š t v e n i proizvod SRJ u stalnim c e n a m a 1994. ( 1 9 8 9 = 1 0 0 ) 47

Graf. 2 PROMENE OBRAZOVNE STRUKTURE STANOVNIŠTVA 94
Graf. 3: E k o n o m s k i regioni ( N U T S 2 ) i subregioni ( N U T S 3 ) u Srbiji* 138
Graf. 4 U d e o fiksnih investicija u društvenom proizvodu SRJ ( % ) , cene 1994.
165
Graf. 5 Strane direktne investicije u Srbiji, 2000-2007., u mil. dolara 167
Graf. 6 E l e m e n t i privrednog sistema 174
Graf. 7 F u n k c i o n a l n a i p e r s o n a l n a raspodela d o h o t k a 317
Graf. 8 L o r e n z - o v a kriva raspodele d o h o t k a u j e d n o j zemlji 320
1 PREDMET IZUČAVANJA NACIONALNE
EKONOMIJE
P r e d m e t izučavanja N a c i o n a l n e ekonomije
1.1 Sta izučava Nacionalna (narodna) ekonomija

Privreda ma koje zemlje zaokuplja pažnju prvenstveno njenih n a u č n i k a i
stručnjaka uopšte koji je izučavaju sa najrazličitijih strana. To čine zato što
ekonomiju t a m o gde žive i rade najbolje poznaju, pa je uobičajeno d a j e uzimaju da
na njoj provere, potvrde ili ospore opšteprihvaćene zakonitosti ili nalaze do kojih
su i sami došli. U k o l i k o se tako uvere u valjanost saznanja, m o g u prihvatiti teoriju
ili vršiti dalju p r o v e r u na drugim nacionalnim ekonomijama, o d n o s n o uopštavati
sopstvena otkrića i uobličiti ih u zakonitosti. U t o m p o g l e d u privredna stvarnost
Srbije nije izuzetak, pa se njome bave iz različitih uglova brojne discipline
e k o n o m s k e n a u k e u zemlji. O n e je razmatraju svaka iz svog o s o b e n o g ugla, sa
sdgovarajućim teorijskim osloncem, ali obuhvataju o d r e đ e n u stranu e k o n o m s k e
problematike. Ipak, sve ih odlikuje da nijedna n e m a za p r e d m e t izučavanja celovitu
e k o n o m s k u stvarnost zemlje. U tom pogledu nastavna disciplina pod n a z i v o m
• : . i o n a l n a e k o n o m i j a unekoliko je izuzetak. O n a upravo na s v e o b u h v a t a n način,
celovito i svestrano proučava uslove, stanja i p r o m e n é u e k o n o m s k o j stvarnosti
Srbije.
Iz n a v e d e n o g određenja proizlazi da je N a c i o n a l n a ekonomija primenjena

m a k r o e k o n o m s k a disciplina pošto se p r e v a s h o d n o bavi izučavanjem celine
privrede na prostoru Srbije, istražuje stanja i p r o m e n é u m a k r o e k o n o m s k i m
i z r e g a t i m a , u s l o v i m a koji ih određuju, te m e đ u s o b n i m o d n o s i m a sektora i/ili
sna, o d n o s n o pojedinačno ili različito grupisanim p r e m a celini. K a k o j e d n a
privreda, ma koliko velika i razvijena bila, nije samodovoljna, to N a c i o n a l n a
ekonomija ima u vidu i brojne oblike m e đ u n a r o d n e r a z m e n e , o d n o s n o celinu
raznovrsnih e k o n o m s k i h o d n o s a sa inostranstvom.
U k a z i v a n j e d a j e N a c i o n a l n a ekonomija m a k r o e k o n o m s k a disciplina
ima za cilj da istakne razliku u prilazu, 1 o d n o s n o naglasi da se p o s m a t r a privreda
kao celina u zbirno iskazanim agregiranim pokazateljima koji je određuju.
N a r a v n o , u e k o n o m s k o j stvarnosti svake zemlje pojavljuje se veliki broj
pojedinačnih, mikroprivrednih jedinica, koje imaju svoju sopstvenu logiku
::":skog ponašanja i p r o m e n a koje slede. Pojedinačni rezultati njihove
aktivnosti o d r e đ e n i su ponašanjem svake od njih u korišćenju raspoloživih, a
ograničenih činilaca i d o b a r a koji se m o g u primeniti i k o m b i n o v a t i na različite
načine. U o b i č a j e n o je da se zatim pojedinačni privredni subjekti po raznim
ekonomsku teoriju tridesetih godina dvadesetog veka uvedeni su pojmovi mikroekonomija

da bi se istakao pristup sa stanovišta pojedinačnih privrednih jedinica (pojedinci i/ili porodice,
domaćinstva i preduzeća), odnosno makroekonomija kako bi se naglasio pristup razmatranju
privrede kao celine. Više o tome videti u knjizi D. Marsenić, EKONOMIKA JUGOSLAVIJE,
Beograd, 2003, str. 5-17.
3
o s n o v a m a grupišu, najčešće na osnovu sličnosti primenjenih procesa rada ili po

teritorijalnoj pripadnosti, da bi se k o n a č n o izvršio njihov p o t p u n obuhvat
m a k r o e k o n o m s k i m agregatima. Pre svega, to su agregati privredne aktivnosti -
proizvodnje, raspodele, r a z m e n e , upotrebe i potrošnje (društveni proizvod,
amortizacija, nacionalni dohodak, akumulacija, investicije, potrošnja stanovništva,
prihodi i rashodi države, o b i m i struktura spoljnotrgovinske r a z m e n e , k a o i celina
e k o n o m s k i h o d n o s a sa inostranstvom), zatim proizvodni fondovi u ulozi kapitala,
e k o n o m s k a i društvena infrastruktura, u k u p n a zaposlenost, o d n o s n o nezaposlenost,
broj i r a z n o v r s n e strukture stanovništva, prirodni izvori i uslovi, te niz drugih.
Osim agregatnim ( u k u p n i m ) veličinama, makroekonomski pristup

p o d r a z u m e v a da se N a c i o n a l n a ekonomija bavi celinom privrede i kroz brojne
u p r o s e č e n e izraze stvarnosti - kretanje cena (stabilnost ili inflacija), njihovi
relativni o d n o s i kao izraz uslova u kojima se formira u k u p n a p o n u d a i ukupna
tražnja; profitne stope; prosečne plate, njihovi odnosi p r e m a profitu i
produktivnosti rada; te per capita (po stanovniku) projekcijama svih agregata
kojima se m o g u preciznije iskazivati kretanja i upoređivati sa ostalim p r i v r e d a m a .
D r u g o određenje d a j e N a c i o n a l n a ekonomija primenjena disciplina

znači da je njen p r e d m e t posmatranja stvarnost o d r e đ e n e zemlje, o d n o s n o njena
privreda k a o celina, na kojoj se proveravaju važeća teorijska saznanja i zakonitosti
razvoja. O s i m toga, analiziraju se i uopštavaju tokovi e k o n o m s k e stvarnosti i
ocenjuje saglasnost/odstupanje razvoja. T a k o đ e se utvrđuju strategija, pravci
razvoja i m e r e e k o n o m s k e politike za ostvarenje m a k r o e k o n o m s k i h ciljeva.
Od ostalih e k o n o m s k i h disciplina, p o s e b n o onih koje za p r e d m e t
proučavanja imaju uže celine ili e k o n o m s k e subjekte pojedinačno, razlikuje se po
celovitosti pristupa, obuhvatu i primenjenim m e t o d a m a analize. Drugačije rečeno,
u n a s t a v n o m p r e d m e t u N a c i o n a l n a ekonomija izučava se privreda zemlje kao veliki
e k o n o m s k i sistem o d r e đ e n j e d i n s t v o m rasta, strukture i funkcionisanja, a sve to u
okviru celine društvenog sistema. S obzirom na to da se izučava u našoj zemlji, to
se po sebi r a z u m e d a j e u središtu pažnje N a c i o n a l n e ekonomije privredna stvarnost
Srbije, njeni značajniji odnosi sa okruženjem i osnovni sastavni činioci.
T a k o đ e je n e o p h o d n o da se ukratko ukaže na značenje dela kovanice

m a k r o e k o n o m s k a disciplina u određenju p r e d m e t a izučavanja N a c i o n a l n e
ekonomije. S m i s a o e k o n o m s k o g u ponašanju znači da se uspostavlja racionalna
veza između ciljeva i raspoloživih sredstava za njihovo ostvarenje. T i m e se ističe
n u ž n o s t izbora između v e ć e g broja raznorodnih ciljeva koji se m o g u dostići, na
j e d n o j strani, i uslova za to, određenih ograničenim izvorima (resursima),
postojećom proizvodnjom, o d n o s n o n o v o s t v o r e n o m v r e d n o š ć u , na drugoj. K a d a bi
prirodnih izvora bilo u izobilju, a p r o i z v e d e n o bogatstvo i raspoloživa sredstva
neograničeni, e k o n o m s k o (racionalno) ponašanje u korišćenju i izbor bili bi
nepotrebni. P o š t o to nije m o g u ć e , u ekonomskoj zbilji s r e ć e m o se sa retkošću
raspoloživih činilaca i ograničenim d o b r i m a za zadovoljenje ljudskih potreba. Z a t o
je m n o g o bliže stvarnosti reći da na drugoj strani postoji i više ciljeva koji treba da
4
se zadovolje alternativnom u p o t r e b o m e k o n o m s k o g potencijala, te da su oni

m e đ u s o b n o k o n k u r e n t n i i da se m o g u rangirati po stepenu prioritetnosti, tj. po
svojoj važnosti.
1.2 Uloga spoljnog faktora u nacionalnoj privredi
N a c i o n a l n a privreda je otvoren e k o n o m s k i sistem čije se funkcionisanje

o m o ž e zamisliti kao izolovano od okruženja. Č a k i u izuzetnim uslovima kada
međunarodna zajednica nastoji da privredu neke zemlje potpuno izopšti ili
e k o n o m s k i blokira, j e d a n d e o njenih odnosa sa inostranstvom opstaje i " b e ž i " u
z o n u t a k o z v a n e sive ekonomije. Z a t o nije preterano reći da e k o n o m s k i život svake
zemlje, bez obzira na nivo privredne razvijenosti i njenu veličinu, iziskuje
uspostavljanje brojnih, višestrukih povratnih veza, a one su utoliko j a č e i
ne granatije ukoliko je privreda otvorenija, tj. više uključena u svetske trgovinske i
s t a l e e k o n o m s k e tokove.
S a v r e m e n a privredna kretanja i e k o n o m s k a stvarnost većeg broja
jenijih zemalja pokazuju nesumnjivi pozitivan uticaj spoljnotrgovinske
razmene na kretanje privrednog rasta i njihov razvoj, osobito u drugoj polovini XX
To se uopšte uzev m o ž e pokazati već najužim p o s m a t r a n j e m , k a d a se
r a z m e n a svodi na n e o p h o d a n u v o z i izvoz, kojim se rast obezbeđuje. Pod
n e o p h o d n i m u v o z o m podrazumevaju se r e p r o d u k c i o n a d o b r a koja se ne proizvode,
ne m o g u se u o p š t e ili bar ne u dovoljnim količinama proizvesti u zemlji (neka
investiciona dobra, sirovine za koje n e m a prirodnih izvora ili d o b r a koja zahtevaju
posebne klimatske uslove). M e đ u n a r o d n a r a z m e n a se na taj način javlja k a o
n e o p h o d a n put u pribavljanju dobara do kojih se na drugi način ne m o ž e doći, a
potrebna su za funkcionisanje neke nacionalne privrede. I s t o v r e m e n o , o n a na taj
način širi granice zadovoljenja potreba - reprodukcionih ili finalnih.
U l o g a spoljnog faktora u nacionalnoj ekonomiji bila bi v e o m a sužena ako

se svede s a m o na p o m e n u t i n e o p h o d a n izvoz i uvoz. U k u p n i e k o n o m s k i odnosi sa
nostranstvom s v a k a k o deluju na rasprostiranje nove tehnike (investiciona o p r e m a i
drugi proizvodi u kojima je materijalizovano s a v r e m e n o znanje, zatim patenti,
T e h n i č k a dokumentacija i drugi oblici proizvodne saradnje), n o v i h ideja i
pj zvodnih znanja, zatim novih m e t o d a organizacije i upravljanja.
P o r e d toga, kao značajan vid delovanja spoljnog faktora, ostvaruje se i
m e đ u n a r o d n o kretanje kapitala. O v a uloga p o s e b n o dolazi do izražaja u
s a v r e m e n i m uslovima, p r v e n s t v e n o u vrlo intenzivnom kretanju kapitala između
najrazvijenijih zemalja, o d n o s n o privreda čiji su o b i m i intenzitet m e đ u n a r o d n i h
e k o n o m s k i h o d n o s a inače veći, pa je i kretanje kapitala j a č e u s m e r e n o p r e m a
njima. Ipak, i za zemlje u razvoju (nerazvijene) v e o m a je značajno m e đ u n a r o d n o
kretanje kapitala koje je pretežno potčinjeno izvozu robe, a pre svega m a š i n a i
o p r e m e do kojih o n e na taj način dolaze.
Najzad, spoljni činioci značajno deluju kao n e o p h o d a n m e h a n i z a m

m e đ u n a r o d n e p o d e l e rada i specijalizacije pojedinih savremenih privreda.
M e đ u n a r o d n a p o d e l a rada omogućuje da se zemlje p o j e d i n a č n o specijalizuju u
onim v r s t a m a proizvodnje koje im pružaju najveće k o m p a r a t i v n e prednosti, s j e d n e
strane, a da na osnovu toga finansiraju u v o z dobara u čijoj proizvodnji tih prednosti
n e m a . T a k o izvršenom m e đ u n a r o d n o m p o d e l o m rada postiže se racionalnija
upotreba raspoloživih privrednih izvora, čiji je krajnji rezultat podizanje nacionalne
produktivnosti rada i potpunije zadovoljenje ukupnih potreba.
Spoljni faktori ipak nemaju isti značaj za sve n a c i o n a l n e privrede. Razlike
u t o m p o g l e d u m o g u se j a s n o videti već i u grupi razvijenih, tržišnih ekonomija, a
proizlaze iz veličine zemlje, o d n o s n o veličine unutrašnjeg tržišta. N a č e l n o uzev, u
tom pogledu delovanju spoljnih faktora m n o g o su manje p o d l o ž n e veće zemlje, što
se o b i č n o ilustruje u e k o n o m s k o j literaturi na osnovu manjeg u d e l a spoljne
trgovine u njihovom d r u š t v e n o m proizvodu. 2 Na drugoj strani, m a d a razvijene,
manje zemlje su na osnovu tog pokazatelja podložnije uticaju spoljnog faktora. 3
U k o l i k o su nerazvijene (u razvoju), manje zemlje su pod j o š većim

uticajem spoljnih faktora. K a d a imaju resurse, njihov e k o n o m s k i razvoj teško je
ostvariv b e z u v o z a kapitalnih dobara, pre svega za razvoj industrije, ali i ostalih
sektora privrede. M e đ u t i m , ograničenje predstavlja njihovo u s k o unutrašnje tržište,
p o s e b n o za o n e industrije gde e k o n o m s k a isplativost i k o n k u r e n t n o s t zavise od
ekonomije o b i m a u r a z m e r a m a koje nadmašuju kapacitet d o m a ć e g tržišta. Da bi
koristile prednosti specijalizacije i ekonomije obima, ove zemlje moraju se daleko
više oslanjati na spoljnu trgovinu i m e đ u n a r o d n u podelu rada.
U pogledu delovanja spoljnih faktora, ekonomija Srbije z n a t n o je više pod

njihovim uticajem n e g o stoje bila kao deo celine S F R Jugoslavije. Pre svega, to je
zato što se deo o d n o s a koji su ranije bili unutar zemlje, sa Slovenijom, H r v a t s k o m ,
B o s n o m i H e r c e g o v i n o m , M a k e d o n i j o m , kao i C r n o m G o r o m (od 2006.) sada
tretira k a o m e đ u n a r o d n a saradnja. S a m o njihovim obnavljanjem, uspostavljanjem
prekinute r a z m e n e sa ostalim zemljama, te zasnivanjem n o v e značajno bi se m o g a o
uvećati u d e o spoljne trgovine u društvenom proizvodu Srbije.
M e đ u t i m , u p o g l e d u delovanja spoljnih faktora k a o pokretačke snage m o r a
se uzeti u obzir i ograničenje koje posebno pogađa nerazvijene zemlje ili zemlje u
razvoju. O n e se sve više suočavaju sa neekvivalentnom r a z m e n o m u svetskoj
trgovini zato što u njihovom izvozu značajno m e s t o zauzimaju poljoprivredni
proizvodi i sirovine, a uvoze pretežno gotove industrijske proizvode, osobito o n e u
Krajem devedesetih godina dvadesetog veka u grupi velikih, razvijenih zemalja (Velika
Britanija, Japan, Nemačka, SAD i Francuska) spoljna trgovine učestvovala je prosečno sa oko
4 0 % u društvenom proizvodu. Na osnovu SGJ 2002, str. 470.
Spoljna trgovina učestvovala je prosečno sa oko 8 8 % u društvenom proizvodu (prosta
aritmetička sredina za Austriju, Belgiju, Dansku, Norvešku, Holandiju, Švajcarsku i Švedsku).
Isti izvor kao i za napomenu broj 2.
6
koje je uloženo mnogo visokokvalifikovanog rada, pa su izložene uslovima

neekvivalentne r a z m e n e . Sve to se j o š više pojačavalo t o k o m o s a m d e s e t i h i
devedesetih g o d i n a prošlog veka zbog snažno ispoljenog smanjenja tražnje za
primarnim proizvodima i sirovinama, što je proizašlo k a o rezultat delovanja
en r e m e n o g t e h n o l o š k o g progresa kojim se štede sirovine, zatim vrši supstitucija
prirodnih sirovina sintetičkim materijalima, kao i zbog politike agrarnog
p r o t e k c i o n i z m a i samodovoljnosti razvijenih zemalja. Smanjenje tražnje izaziva
opadanje relativnih c e n a primarnih proizvoda i sirovina, č i m e je izvoz nerazvijenih
zemalja d o d a t n o u g r o ž e n .
S druge strane, u d e o ma koje pojedinačno uzete nerazvijene zemlje ili

zemlje u razvoju u svetskoj trgovini v e o m a je mali, pa stoga takva zemlja nije u
stanju da vrši bilo kakav uticaj i izazove značajniju p r o m e n u o d n o s a p o n u d e i
tražnje. Z a t o o v e zemlje pogađaju sva kolebanja iz okruženja budući da se njihov
z sastoji od o g r a n i č e n o g i o s k u d n o g asortimana primarnih proizvoda, pa su im
sužene m o g u ć n o s t i prilagođavanja, što u krajnjoj liniji n a r u š a v a njihovu privrednu
stabilnost. U razvijenim z e m l j a m a sa širim a s o r t i m a n o m izvoznih p r o i z v o d a i
aaogućnostima elastičnijeg reagovanja manji su poremećaji koje izazivaju
• .-.••ja iz okruženja, a snažne e k o n o m s k e podsticaje spolja u g l a v n o m p r e n o s e
i a n e đ u sebe, uz m a l o ili n i k a k v o sudelovanje nerazvijenih privreda.
1.3 Odnos između makro i mikro ekonomskih disciplina
Na makroekonomskom nivou celine privrede svi uslovi ekonomskog

ponašanja, kao što je r e č e n o u prvom delu ove glave, postoje - više ciljeva, koje
areba rangirati po prioritetnosti, ograničeni resursi, čija je alternativna upotreba
M e đ u t i m , ako se izuzmu centralizovani, netržišni sistemi, ne postoji
•dtoovarajući subjekt koji bi taj izbor vršio na nivou privrede kao celine. 4 U p r a v o
zarc u tržišnim privredama ekonomska aktivnost se ostvaruje u brojnim
•aBBakcijama između pojedinačnih, mikroprivrednih subjekata, pa se kao rezultat
taca uspostavljaju odnosi između raznovrsnih, nejednako važnih ciljeva i
a a n a n c e n i h sredstava u privredi o d r e đ e n e zemlje. Od tridesetih g o d i n a XX v e k a taj
-.xes ne odvija spontano, p o t p u n o stihijski, v e ć se u njega uključuje s a v r e m e n a
« ± a > a d a m e r a m a e k o n o m s k e politike deluje k a k o b i u s m e r a v a l a pojedinačne
SBJhjekie (preduzeća, domaćinstva ili pojedince) u pravcu takvog rasporeda
—i." . . " • resursa koji će voditi ostvarivanju izabranih m a k r o e k o n o m s k i h ciljeva.
M e đ u t i m , u osnovi tog sistema zadržava se sloboda izbora privrednih

fmhji i * * * p o j e d i n a č n o na bazi njihovih sopstvenih prioriteta, a to u krajnjoj liniji
H o j e p o k u š a j a u z e m l j a m a k o j e s u s e o d r e đ i v a l e k a o socijalističke d a s e c e n t r a l i z o v a n o vrši
a t a r od strane države ili njenih posebnih za to formiranih organa, ali se pokazalo kao
d h M o n s k i n e r a c i o n a l n o i n e o d g o v a r a j u ć e za z a d o v o l j e n j e p o t r e b a s a g l a s n o m o g u ć n o s t i m a i
•Mfactima s v i h d e l o v a d r u š t v a .
znači da se poštuju kao osnovni elementi od čijeg se manjeg ili većeg broja sastoji
svaka privreda kao celina. Stoga je za m a k r o e k o n o m s k i pristup uopšte, pa i za
Nacionalnu ekonomiju, veoma važno poznavanje ekonomskih prioriteta
5
pojedinačnih privrednih subjekata. Z a t o valja imati u vidu da se m a k r o e k o n o m s k i
pristup čvrsto oslanja na spoznaje m i k r o e k o n o m s k i h disciplina. Polazeći od
saznanja o e k o n o m s k o m ponašanju privrednih subjekata, uz p o m o ć odgovarajućih
instrumenata e k o n o m s k e politike (prvenstveno - m o n e t a r n o - k r e d i t n e , fiskalne,
devizne i spoljnotrgovinske), m o g u ć e je usmeravati ih u o d r e đ e n o m pravcu, tačnije
rečeno, u smeru ostvarivanja izabranih m a k r o e k o n o m s k i h ciljeva. D r u g i m recima,
polazeći od maksimiziranja ciljne funkcije mikroprivrednih subjekata, m e r a m a
e k o n o m s k e politike stvaraju se uslovi u kojima oni ostvarujući svoje ciljeve
j e d n o v r e m e n o vrše takav raspored i kombinovanje činilaca proizvodnje što
o m o g u ć a v a da se postignu postavljeni ekonomski cilj/ciljevi ( p u n a zaposlenost
r a d n e snage, željeni privredni rast, ravnoteža na unutrašnjem tržištu ili u razmeni sa
inostranstvom, k a o i brojni drugi). N a r a v n o , za svaku razvojnu etapu n u ž n o je
izvršiti izbor i k o m b i n o v a n j e ciljeva e k o n o m s k o g razvoja na takav način da se oni
m e đ u s o b n o ne isključuju, o d n o s n o valja ih rasporediti u v r e m e n u i tako omogućiti
o d g o v a r a j u ć o m k o m b i n a c i j o m e k o n o m s k o - p o l i t i č k i h m e r a delovanje u pravcu
njihovog ostvarenja.
K a k o bi se zato stvorili odgovarajući uslovi, p o s e b n o je važno postojanje

celovitog (integralnog) tržišta - tržišta robe/usluga, kapitala i rada. Z a t i m , od
važnosti je i institucionalno okruženje kojim se promoviše sloboda e k o n o m s k o g
izbora i obezbeđuje izvršenje mnogobrojnih ugovornih obaveza koje
m i k r o e k o n o m s k i subjekti preuzimaju u m e đ u s o b n o m poslovanju ili im se n a m e ć u
u o d n o s u na državu. S l o b o d a izbora na strani preduzeća znači m o g u ć n o s t da
maksimiziraju razliku i z m e đ u ostvarenog rezultata i troškova koje su imali - profit,
a za potrošače da maksimiziraju sopstvenu korist od kombinacije d o b a r a koja
kupuju za raspoloživi d o h o d a k . S obzirom na to da se n a c i o n a l n a privreda sastoji iz
velikog broja mikroprivrednih subjekata i njihovih prioriteta koji se j e d n o s t a v n o ne
m o g u integrisati, bar na nivou saznanja kojima danas raspolaže e k o n o m s k a nauka,
to se na privredu k a o celinu ne m o ž e primeniti načelo maksimizacije, a da
j e d n o v r e m e n o ne d o đ e do preteranog pojednostavljenja stvarnosti što osobito ne
odgovara razvijenijim ekonomijama.
U p r a v o zato, m a k r o e k o n o m s k i učinci n a c i o n a l n e privrede svoje ishodište

imaju u ponašanju mikroprivrednih subjekata. Iz t o g a se izvodi zadatak
m a k r o e k o n o m s k o g pristupa da odgovori na pitanje k a k o uspostaviti uslove u
kojima će e k o n o m s k i subjekti svoj izbor vršiti saglasno u n a p r e d postavljenim
ciljevima i i s t o v r e m e n o ostvarivati svoje prioritete. J e d n o s t a v n o rečeno, to znači da
su m i k r o e k o n o m s k a saznanja osnova na kojoj se baziraju m a k r o e k o n o m s k e
discipline, pa stoga i n a c i o n a l n a ekonomija.
Saznanja o tome dobijaju se izučavanjem ponašanja privrednih subjekata (preduzeća, porodica i

pojedinaca), a oni su predmet odgovarajućih mikroekonomskih disciplina.
8
Privredni razvoj
2.1 Pojam privrednog razvoja
Privredni razvoj je složen ekonomski (i društveni) proces, kojim se j e d n a

lja p o s t e p e n o o s l o b a đ a e k o n o m s k e nerazvijenosti i siromaštva, dostižući sve
iše razvojne nivoe. Č i n e ga dve o s n o v n e k o m p o n e n t e : privredni rast i p r o m e n é u
strukturi privrede.
Privredni rast označava povećanje nacionalne proizvodnje tokom
-;:nena. To povećanje se m o ž e izražavati u k u p n o za celu zemlju ili po glavi
stanovnika (per capita). Pošto se broj stanovnika t a k o đ e povećava, rast proizvodnje
po stanovniku predstavlja pravu meru e k o n o m s k o g napredovanja j e d n e zemlje.
3 se, na primer, proizvodnja u tekućoj u o d n o s u na p r e t h o d n u godinu, povećala
za 4 % , a broj stanovnika za 1%, onda povećanje proizvodnje po stanovniku iznosi
3%.)
N e k a d a se nije pravila oštra razlika između privrednog rasta i privrednog
razvoja. D a n a s se shvata d a j e privredni rast uži pojam od privrednog razvoja, j e r
obuhvata s a m o p r o m e n é u o b i m u nacionalne proizvodnje.
T o k o m p r i v r e d n o g razvoja dolazi i do raznosvrsnih p r o m e n a u strukturi
privrede. O n e se najupečatljivije izražavaju kroz p r o m e n é u proizvodnoj strukturi,
o d n o s n o učešću pojedinih delatnosti (kao što su poljoprivreda i industrija) u
•kupnoj proizvodnji. N j i m a se priključuju i p r o m e n é u raspodeli proizvodnih
činilaca po tim delatnostima, strukturi uvoza i izvoza, teritorijalnom razmeštaju
e k o n o m s k e aktivnosti itd.
Privredni rast i strukturne p r o m e n é u privredi definišu e k o n o m s k u sadržinu
privTednog razvoja. U novije v r e m e sve veći značaj dobijaju njegovi socijalni i
ekološki aspekti. Za savremeni pristup razvoju je karakteristično da se čovek
slavlja u centar pažnje. Privredni razvoj ima smisla s a m o a k o o m o g u ć a v a bolji
žh oi većini stanovništva. Taj cilj se ne m o ž e postići automatski. Proizvodnja u
jednoj zemlji m o ž e da raste uz raznovrsne p r o m e n é u strukturi privrede, a da koristi
od toga razvoja imaju s a m o bogatiji slojevi stanovništva. Isto tako, privredni razvoj
može da d o v e d e do iscrpljivanja nekih prirodnih resursa i zagađivanja životne
sredine, što ne doprinosi dobrobiti ljudi. T a k v a vrsta razvoja nije poželjna i ne
- rže se pozitivno vrednovati.
11
2.2 Savremeni koncepti ljudskog i održivog razvoja
2.2.1 Istorijsko zaleđe
Teorija p r i v r e d n o g razvoja, kada je reč o p r e d m e t u njenog istraživanja

spada u isto v r e m e m e đ u najstarije i najmlađe grane e k o n o m s k e n a u k e . P o č e v š i
A. Smith-a i njegovog dela "Istraživanje prirode i uzroka bogatstva n a r o d a "
klasični e k o n o m i s t i su nastojali da otkriju izvore e k o n o m s k o g n a p r e d o v a n j a i da i
d u g o r o č n o j perspektivi analiziraju proces e k o n o m s k i h p r o m e n a . K a k o je s pravor
primetio nobelovac A. Lewis, ono što j e svojevremeno A. Smith nazvac
" p r i r o d n i m u v e ć a v a n j e m bogatstva" nije ništa d r u g o do o n o što se d a n a s označava
t e r m i n o m "teorija p r i v r e d n o g razvoja" ili "razvojna e k o n o m i j a " 6
Vraćanje rastu i razvoju kao velikoj temi e k o n o m s k e n a u k e (za koju su
interes prvobitno iskazali klasični ekonomisti), usledilo je tek posle Drugog
svetskog rata. Kraj četrdesetih i pedesete godine predstavljaju, u t o m smislu,
pionirsko razdoblje "nove" razvojne ekonomije, koja je zaokupljena
p r o b l e m i m a e k o n o m s k o g n a p r e d o v a n j a azijskih, afričkih i latinoameričkih zemalja.
Teorija razvoja je nastala iz praktičnih razloga, iz preke potreba da se pruži p o m o ć
tzv. z e m l j a m a u razvoju, koje su se tek oslobodile kolonijalne uprave, da lakše
izađu iz h r o n i č n o g siromaštva. M n o g i pioniri razvojne ekonormje d i r e k t n o su
učestvovali u kreiranju strategije i politike razvoja u t o m delu sveta.
N o v e n a c i o n a l n e j e d i n i c e nastale posle razbijanja kolonijalnih imperija,
bile su pod velikim pritiskom da ostvare privredni razvoj. E k o n o m s k a ekspanzija je
za njih predstavljala put ka suzbijanju siromaštva, ali i sredstvo za učvršćivanje
političkog identiteta. P o p u t industrijalizovanog sveta, čiji je razvoj u prošlosti bio
u s r e d s r e đ e n na povećanje e k o n o m s k o g a u t p u t a i zemlje u razvoju su prihvatile
e k o n o m s k i rast kao glavno merilo razvoja. Podršku za takav pristup su imale u
teoriji p r i v r e d n o g razvoja, koja je t o k o m pionirskog razdoblja bila o p s e d n u t a
rastom proizvodnje.
Navedeno prema: G. M. Meier The Formative Period, u: G. M. Meier - D.Seers (ed.): Pioneers
in Development, Oxford University Press, New York 1984, str. 3.
Teorija razvoja, koja se u ranim danima vezivala za zemlje ù razvoju, postala je tokom vremena
relevantna i za razvijene privrede. Paralelno sa širenjem svesti o univerzalnoj prirodi mnogih
problema koji su originalno razmatrani u kontekstu zemalja u razvoju (nezaposlenost, neformalni
sektor, strukturna inflacija), došlo je i do rastuće diferencijacije među zemljama Trećeg sveta
(što je iziskivalo različit pristup njihovim problemima). Razvojna ekonomija se, na taj način,
transformisala od "ekonomije specijalnog slučaja" (koja se odnosila samo na zemlje u razvoju) u
"novu globalnu ekonomiju zajedničkih problema", za koju su, međutim, karakteristične veće
razlike u pristupu i analizi (imajući u vidu specifičnosti pojedinih zemalja).
12
Privredni razvoj
M a d a je e k o n o m s k i rast visoko v r e d n o v a n od strane kreatora razvojne

ekonomije, on se ipak nije smatrao ciljem privrednog razvoja, već pre glavnim
pokazateljem razvojnih performansi. Povećanje blagostanja stanovništva je bilo
krajnja preokupacija razvoja, ali se pretpostavljalo da privredni rast automatski
obezbeđuje realizaciju toga cilja, zbog čega se i našao u centru pažnje.
Tradicionalni pristup privrednom razvoju, koji je obeležen dominacijom
e k o n o m s k o g rasta, kao najreprezentativnijeg (ako ne j e d i n o g ) pokazatelja
razvojnih dostignuća, nije d a o očekivane rezultate. Činjenica je da su m n o g e
c u razvoju, t o k o m pedesetih i šezdesetih godina, uspele da zabeleže relativno
brzo povećanje u k u p n o g , kao i per capita društvenog proizvoda. D i n a m i č a n
privredni rast, m e đ u t i m , nije d o p r i n e o rešavanju p r o b l e m a m a s o v n o g siromaštva na
•om području. / pored impresivnih rezultata koji su postignuti u povećanju
proizvodnje, životni nivo većine stanovništva u pomenutim zemljama ostao je,
mgtavnom, nepromenjen ili se, čak, pogoršao.
Propust e k o n o m s k o g rasta da donese opipljiva poboljšanja u blagostanju
firokih slojeva stanovništva u većini zemalja u razvoju, uticao je na to da se
pa četkom sedamdesetih godina menja sama percepcija privrednog razvoja 8 .
e više ne vezuje isključivo za rast privrede. D o k rast nastavlja da meri
povećanje proizvodnje materijalnih dobara i usluga ( u k u p n o ili po stanovniku)
: se obogaćuje novim aspektima. Sa privrednog rasta pažnja teoretičara
rxrvoja se " s e l i " na p r o b l e m e zaposlenosti, s i r o m a š t v a i r a s p o d e l e dohotka.
Razvoj koji za rezultat ima ekspanziju u k u p n e proizvodnje i dohotka, ali ne dotiče
: • : e\e stanovništva, kvalifikuje se sada kao karikatura ideje razvoja.
Krajem šezdesetih i p o č e t k o m s e d a m d e s e t i h g o d i n a raste interesovanje
i za p r o b l e m e p r i r o d n o g okruženja, što daje novu dimenziju r a s p r a v a m a o
~lt - Na to je, u prvom redu, uticalo nepovoljno stanje životne sredine izazvano
iđnim rastom, ali i strahovanje od oskudice osnovnih prirodnih resursa na
4 ~2 počiva m o d e r n a proizvodnja. G o d i n e 1972. u S t o k h o l m u je održana
Koaferencija UN o čovekovoj okolini pod parolom " s a m o j e d n a Zemlja", što
saaaboiično izražava m e đ u z a v i s n o s t životnih procesa, o d n o s n o zajedništvo sudbine
aa ovoj planeti. Iste godine je publikovana i studija " G r a n i c e rasta", posle koje
•poč:n_ie živa debata u n a u č n o m svetu o m o g u ć n o s t i i poželjnosti kontinuelne
ekspanzije proizvodnje. 9 Jedni se zalažu za zaustavljanje rasta, d o k drugi traže da
• ede više računa o ekološkim aspektima povećanja proizvodnje. Preovladava
ii ii aji da privredni rast, sam po sebi, nije problem. Naprotiv, pravilno shvaćen,
••predstavlja rešenje.
Li :: — • :r .• novog pogleda na razvoj posebno su značajna tri rada. koja su imala širok odjek u
stručnoj javnosti. Videti: D. Seers: What We are Trying to Measure, Journal of
Drmdapment Studies, april 1972; Employment, Incomes and Equality - A Strategy for Increasing
tfr*dmctive Employment in Kenya, ILO, Geneva 1972. i H. Chenery et al: Redistribution with
. Oxford University Press, Oxford 1974.
\ H. Meadows et al: The Limits to Growth, Universe Books, New York 1972.
"I?
P o l o v i n o m s e d a m d e s e t i h g o d i n a u središte rasprava o razvoju dospeva

koncept osnovnih potreba (basic needs). Zagovornici ovog pristupa polaze cx
uverenja da se napori društva moraju direktno usmeriti na borbu protiv siromaštva
U politiku i p r o g r a m e razvoja kao prioritetan cilj treba ugraditi zadovoljavanje
osnovnih potreba najnižih slojeva stanovništva. Sam pojam o s n o v n i h potreba se
pri t o m , različito interpretira. Najčešće se imaju u vidu potrebe za h r a n o m , o d e ć o m ,
o b u ć o m , s t a m b e n i m prostorom, pitkom v o d o m , sanitarnim uređajima, p r e v o z o m ,
zdravstvenom zaštitom i obrazovanjem U široj verziji, pojam osnovnih potreba
uključuje i m o g u ć n o s t zaposlenja uz adekvatnu zaradu, zadovoljavajuće (zdravo
h u m a n o ) okruženje, kao i participaciju ljudi u kreiranju odluka koje utiču na njihov
život.
K o n c e p t osnovnih potreba je prvenstveno bio namenjen nerazvijenim

zemljama, m a d a j e , u načelu, univerzalno primenljiv. Zadovoljavanje elementarnih
potreba ljudi predstavlja m i n i m a l n u obavezu svakog društva, čije je ispunjenje
n u ž n o za dostojan život stanovništva širom sveta.
T o k o m o s a m d e s e t i h godina uticaj ove razvojne p a r a d i g m e slabi, da bi, u
novije v r e m e , pristup razvoju koji počiva na o s n o v n i m p o t r e b a m a bio sasvim
napušten. M a d a se termin " o s n o v n e p o t r e b e " danas retko sreće, s a m a ideja j o š uvek
živi. O t o m e s v e d o č e savremeni koncepti ljudskog i održivog razvoja.
2.2.2 Koncept ljudskog razvoja (human development)
" O s n o v n e p o t r e b e " su utrle put ideji "ljudskog razvoja", koja je obeležila

devedesete g o d i n e XX veka. Suština k o n c e p t a "osnovnih p o t r e b a " nije bila, kao
što su to neki autori pojednostavljeno tumačili, u prostom isporučivanju paketa
n e o p h o d n i h d o b a r a i usluga siromašnima, već u pružanju prilika svim ljudima, a
pre svega o n i m najugroženijim u nerazvijenim zemljama, da v o d e pun i dostojan
život. "Ljudski r a z v o j " ide korak dalje. Za razliku od "osnovnih potreba", ovaj
k o n c e p t je relevantan za c e l o k u p n o stanovništvo, u svim z e m l j a m a bez obzira na
nivo njihove razvijenosti. Osim toga on se ne ograničava s a m o na elementarne
potrebe, v e ć ima u vidu celu paletu ljudskih potreba.
Ljudski razvoj stavlja č o v e k a u centar pažnje. Ljudi su istinsko
bogatstvo svake zemlje, a osnovni cilj e k o n o m s k o g razvoja treba da bude stvaranje
takvog ambijenta za ljude koji će im omogućiti dug zdrav i kreativan život. Ovaj
zahtev deluje j e d n o s t a v n o i logično, ali se na njega često zaboravlja u neposrednoj
brizi da se akumuliraju materijalna dobra i stvori finansijsko bogatstvo.
Ljudski razvoj nije novi "pronalazak". Ta ideja je opsedala i rane lidere
političkog, filozofskog i e k o n o m s k o g mišljenja. Shvatanje da se društveni
a r a n ž m a n i moraju vrednovati p r e m a t o m e u kojoj meri doprinose dobrobiti ljudi
datira j o š od Aristotela. Ovaj autor je dokazivao da materijalno bogatstvo nije o n o
čemu u krajnjoj liniji težimo, j e r se stvara radi n e č e g drugog. On je razlikovao
dobar politički a r a n ž m a n od lošeg p r e m a t o m e u kojoj meri o m o g u ć a v a ljudima da
14
Privredni razvoj
de pun i sadržajan život. I K a n t je sledio tradiciju tretiranja ljudskih bića kao

prave svrhe svih aktivnosti, k a d a se zalagao da treba delovati t a k o da briga za
E veka uvek b u d e cilj, n i k a d a samo sredstvo. Na sličan način je razmišljao i A.
Smith, k o m e se priključuju i drugi osnivači m o d e r n o g e k o n o m s k o g mišljenja,
uključujući R. M a l t h u s a , K. M a r x a , J. S. Milla.
Posle II svetskog rata preterana zaokupljenost rastom proizvodnje i
- ^ u n a n j e m n a c i o n a l n o g d o h o t k a zamračila j e ovu m o ć n u , ljudsku perspektivu
razvoja. Bilo je v a ž n o s a m o o n o što se m o g l o meriti i s t o j e imalo cenu. Ljudi, kao
akteri p r o m e n a i korisnici razvoja često su zaboravljani i gurani u stranu. Pojavili
- . se brojni radovi o t o m e k a k o povećati proizvodnju, ali je m a l o pisano na temu
unapređivanja ljudskog života. Na delu je bilo razdvajanje ciljeva i sredstava, pri
Eemu je e k o n o m s k a n a u k a d a l e k o veću pažnju posvećivala sredstvima. Izvesni
p o m a c i u pravcu ljudskog razvoja vidljivi su od početka s e d a m d e s e t i h godina, ali
:ek k a s n e o s a m d e s e t e bile zrele za kontraofanzivu. Iskustvo m n o g i h zemalja je
pokazalo da b r z privredni rast automatski ne obezbeđuje ljudski progres i da visok
- ivo d o h o t k a nije sigurna b r a n a protiv ljudskih patnji. Pitanja v e z a n a za karakter.
: -:ribuciju i kvalitet p r i v r e d n o g rasta postavljala su se sve češće i sve glasnije.
Bavljenje ljudskim razvojem, kao krajnjim ciljem e k o n o m s k e aktivnosti,
intenzivirano je u d e v e d e s e t i m godinama, kada je ova p a r a d i g m a dobila čvršća
k o n c e p t u a l n a i m e t o d o l o š k a sidra.
Ljudski razvoj se deflniše kao širenje mogućnosti izbora, odnosno
povećanje broja opcija koje se nalaze pred ljudima}® Sreća se ne može
-roručivati" n i k o m e , ali prilike za izbor m o g u . D o h o d a k je s a m o j e d n a od
raspoloživih opcija (doduše, vrlo važna), koju bi ljudi voleli da imaju. Zdravije,
obrazovanje, n e z a g a đ e n a životna sredina, političke slobode, kulturni identitet,
predstavljaju tek neke od drugih značajnih opcija, koje se takođe smatraju
poželjnim. U principu, m o g u ć n o s t i izbora koje stoje na raspolaganju ljudima, m o g u
da budu vrlo brojne i da se menjaju t o k o m v r e m e n a . Ali, na svim nivoima
razvijenosti tri opcije zaslužuju posebnu pažnju. Reč je o mogućnosti da se vodi
dug i zdrav život, da se stiče znanje i da se raspolaže resursima dovoljnim za
pristojan životni standard. Ako ove ključne opcije nisu raspoložive mnoge druge
prilike ostaju nedostupne.
Najteža stvar u životu je da se spozna ono s t o j e očigledno. To se pokazalo
sa mnogim p r i m e r i m a i u različitim oblastima. T r e b a l o je da prođu decenije
pa da se p o n o v o otkrije o n o s t o j e e v i d e n t n o - da su l j u d i i s r e d s t v o i cilj
e k o n o m s k o g r a z v o j a . O v a prosta istina je u prošlosti često zamagljivana, j e r su
-12 .ači pokazivali preteranu sklonost ka apstrakciji, korišćenju agregata i
ei a. pri č e m u se na ljudska bića gotovo i zaboravljalo.
T r e t m a n čoveka u k o n c e p t u ljudskog razvoja razlikuje se od o n o g koji je
.-.erističan za n e k e druge, tradicionalne pristupe. Teorije razvoja ljudskih
Utb: Human Development Report 1990, Oxford University Press, Oxford 1990, str. 10.
.5
resursa i ulaganja u ljudski kapital, svode ćoveka na puki faktor proizvodnje,

sredstvo, ali ne i cilj e k o n o m s k e aktivnosti. O n e se bave s a m o stranom p o n u d e -
ljudskim b i ć i m a kao instrumentima za unapređivanje proizvodnje roba. D o d u š e
ljudi se tretiraju k a o aktivni učesnici toga procesa, što ih razlikuje od kapitalnih
dobara. Ali, oni su i krajnji cilj proizvodnje i korisnici njenih rezultata, a to se u
ovim razvojnim k o n c e p t i m a j e d n o s t a v n o previđa. Na drugoj strani, pristupi koji u
centru pažnje imaju blagostanje ljudi posmatraju ljudska bića k a o korisnike
razvoja, ali ne i učesnike u tom procesu. Za njih je p r i m a r n a raspodela dohotka, a
ne proizvodnja i njena struktura.
Ljudski razvoj, naprotiv, objedinjuje proizvodnju i raspodelu dobara, kao i

ekspanziju i korišćenje ljudskih sposobnosti. Osim toga on stavlja naglasak na
m o g u ć n o s t izbora, na o n o što bi ljudi trebalo da imaju, da b u d u i da čine kako bi
mogli da osiguraju svoju egzistenciju.
P o n e k a d se ističe da je d o h o d a k d o b a r zastupnik svih raspoloživih opcija,
koje stoje pred ljudima, j e r pristup dohotku d o p u š t a da se eksploatišu i sve druge
m o g u ć n o s t i . N e m a sumnje d a j e rast dohotka bitan za ljudski razvoj, ali d o h o d a k je
sredstvo, a ne cilj. Blagostanje društva zavisi od toga k a k o se d o h o d a k koristi, a ne
s a m o od njegovog nivoa. U p o t r e b a d o h o t k a je isto t a k o važna, kao i njegovo
generisanje. Da bi prilike za poboljšanje blagostanja, koje e k o n o m s k i rast sa sobom
nosi, bile u potpunosti iskorišćene, tim rastom se m o r a a d e k v a t n o upravljati. N e k e
zemlje su bile vrlo uspešne u prevođenju e k o n o m s k o g rasta u ljudski tazvoj, a
druge ne toliko. Prosta istina je da n e m a automatske veze izmeću povećanja
d o h o t k a i ljudskog progresa. Stoga glavna preokupacija u bavljenju razvojem treba
da b u d e k a k o da se ta veza obezbedi i pojača.
D a k l e , ako e k o n o m s k i rast treba da poboljša ljudski razvoj njime se m o r a

upravljati, ali isto tako, a k o ljudski tazvoj treba da traje on se m o r a k o n t i n u e l n o
"napajati" e k o n o m s k i m rastom. V e o m a je v a ž n o da se o b a p r o c e s a - i e k o n o m s k i
rast i ljudski razvoj, s podjednakom pažnjom prate i podržavaju, jer, u protivnom,
favorizovanje j e d n o g od njih dovodi do razvojnih neravnoža, koje t o k o m v r e m e n a
deluju kao k o č n i c a daljeg napretka.
Pojam ljudskog razvoja sadrži u sebi četiri ključne komponente:
pravičnost, održivost, produktivnost i osposobljenost.^ Pravičnost znači da ako
razvoj širi krug opcija koje stoje na raspolaganju ljudima, o n d a svaki č o v e k m o r a
da uživa j e d n a k pristup prilikama koje se n u d e . M o g u ć n o s t i izbora j e d n e grupe ne
smeju se povećavati na uštrb m o g u ć n o s t i izbora drugih. J e d n a k o s t u prilikama ne
znači n u ž n o j e d n a k o s t u rezultatima. Šta ljudi rade sa m o g u ć n o s t i m a koje im stoje
na raspolaganju to je njihova stvar. Bitno je da su te m o g u ć n o s t i svima d o s t u p n e .
Održivost izražava o d g o v o r a n odnos p r e m a b u d u ć i m naraštajima N a r e d n a
pokoljenja treba da imaju iste mogućnosti za razvoj k a o i sadašnja generacija.
Ove komponente se navode i detaljno razmatraju u: M. ul Haq: Reflections on Human

Development, Oxford University Press, Oxford 1995 , str. 16-20.
16
Privredni razvoj
Njima se ne srne uskratiti šansa da uživaju bar onaj nivo blagostanja koji mi d a n a s
imamo. Pravičnost u smislu j e d n a k i h m o g u ć n o s t i m o r a da se obezbedi ne s a m o
intrageneracijski, v e ć i intergeneracijski.
Produktivnost, k a o j e d n a od bitnih k o m p o n e n t i ljudskog razvoja, iziskuje
investicije u ljudske resurse i stvaranje podsticajnog m a k r o e k o n o m s k o g okruženja,
koje će omogućiti ljudima da m a k s i m a l n o iskoriste svoje potencijale.
Osposobljenost znači da su ljudi u poziciji da biraju po svojoj sopstvenoj
volji između v e ć e g broja m o g u ć n o s t i koje im se n u d e . To implicira političku
demokratiju u kojoj pojedinci mogu da utiču na o d l u k e koje se tiču njihovog
života, e k o n o m s k i liberalizam koji ih oslobađa p r e k o m e r n e e k o n o m s k e kontrole i
regulative, decentralizaciju m o ć i koja im o m o g u ć a v a da učestvuju u procesu
upravljanja. Osposobljenost traži da se deluje na više frontova: da se investira u
obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, k a k o bi ljudi mogli da iskoriste šanse koje im
tržište nudi; da se o m o g u ć i širi pristup finansijskim sredstvima i proizvodnim
fondovima, k a k o bi se ujednačili startni uslovi za sve; da se i ž e n a m a i m u š k a r c i m a
pruži ista šansa za osposobljavanje, k a k o bi mogli da se t a k m i č e na "ravnoj n o z i " .
O m n o g i m pitanjima ljudskog razvoja postignuta je široka saglasnost. ali

postoje i n e k e kontroverze u vezi sa ovim k o n c e p t o m , koje u g l a v n o m potiču od
-.erazumevanja njegove prave prirode. Prilično je rasprostranjena greška da je
ljudski razvoj u osnovi protiv rasta (antigrowth), kao i da o b u h v a t a s a m o socijalni
razvoj. U vezi sa e k o n o m s k i m rastom o d g o v o r je već n a p r e d dat. Rast je bitan za
ljudski razvoj. Ostvarivanje pozitivnih stopa rasta privrede je potreban, ali ne i
dovoljan uslov za ljudski progres. Kvalitet ekonomskog rasta je isto tako važan,
kao i njegov kvantitet. D r u g a greška u tumačenju ljudskog razvoja svodi se na to
da p o m e n u t i k o n c e p t ima s a m o socijalni sadržaj i da gubi iz vida e k o n o m s k e
aspekte razvoja. Činjenica j e , m e đ u t i m , da je ljudski razvoj s v e o b u h v a t n a razvojni
koncept, koji uključuje i ciljeve i sredstva, i produktivnost i pravičnost, i
e k o n o m s k i i socijalni razvoj, i materijalna d o b r a i ljudsko blagostanje. Razlika je
samo u t o m e što se s v a k o m pitanju, koje je inače prisutno u tradicionalnim
m o d e l i m a rasta, pristupa sa gledišta ljudi - da li oni učestvuju u e k o n o m s k o m rastu
i da li imaju koristi od njega, da li e k o n o m s k a ekspanzija vodi povećanju
zaposlenosti ili je u pitanju rast proizvodnje bez stvaranja novih radnih mesta, da li
se šire m o g u ć n o s t i izbora s a m o sadašnje generacije ili to isto važi i za b u d u ć e
naraštaje i si. Da bi se uspostavila suprematija ljudi u p r o c e s u razvoja (koju su, k a o
što smo ranije pokazali, zagovarali klasični ekonomisti, filozofi i drugi mislioci)
nije p o t r e b n o da se žrtvuje e k o n o m s k i rast, već s a m o da se p o n o v o otkrije njegova
prava svrha.
2.2.3 Koncept održivog razvoja (sustainable development)
M a d a j e v e ć i n a zemalja sveta izložena s n a ž n o m pritisku kratkoročnih

prioriteta - k o n t r o l a inflacije, smanjenje nezaposlenosti, podsticanje e k o n o m s k o g
17
rasta - t o k o m poslednjih desetak godina zabeležen je o g r o m a n porast interesovanja

za održivost e k o n o m s k o g razvoja na duži rok. Ideja održivog razvoja je ponikla iz
brige za p r o b l e m e p r i r o d n o g okruženja ( p r e k o m e r n u eksploataciju prirodnih
resursa i zagađivanje životne sredine), koja se sve j a č e manifestovala od kraja
šezdesetih g o d i n a
T e r m i n održiv razvoj je ušao u široku upotrebu zahvaljujući, u prvom redu,
Izveštaju B r u n d t l a n d komisije (Svetske komisije za okruženje i razvoj, na čelu sa
G r o H a r l e m B r u n d t l a n d ) , koji je publikovan 1987. godine pod n a z i v o m " N a š a
zajednička budućnost". U njemu se održiv razvoj deflniše kao "razvoj koji
zadovoljava potrebe sadašnjih, bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija
da podmire njihove vlastite potrebe ".
E v i d e n t n o je da n a v e d e n a definicija ima izrazito antropocentrični karakter.
U žiži interesovanja održivog razvoja su ljudi i njihovo blagostanje, sada i u
budućnosti.
Definicija Brundtland komisije je često citirana i široko uvažavana. O t k a k o
je obelodanjen p o m e n u t i Izveštaj, veliki broj zemalja sveta se z v a n i č n o saglasio da
postoji u r g e n t n a potreba za vođenjem politika koje će doprinositi postizanju
održivijih formi razvoja. Isto važi i za m n o g e m e đ u n a r o d n e organizacije, kao i
m u l t i n a c i o n a l n e korporacije i druge segmente privatnog sektora i civilnog društva.
Na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju, koja je
održana u Rio de Zaneiru juna 1992. godine, prihvaćena su d v a važna
d o k u m e n t a : Deklaracija o životnoj sredini i razvoju i A g e n d a 2 1 . Prvi d o k u m e n t
sadrži 27 principa, koji se o d n o s e na globalni održiv razvoj, d o k drugi obuhvata
više od 100 specifičnih p r o g r a m a za postizanje održivog razvoja u svetskim
r a z m e r a m a t o k o m X X I veka. M n o g i od tih p r o g r a m a predviđaju transfer resursa iz
razvijenih u zemlje u razvoju. Na p o m e n u t o j konferenciji je postignuta i
saglasnost o formiranju Komisije za održiv razvoj, koja je z v a n i č n o ustanovljena
d e c e m b r a 1992. Ta komisija je deset godina posle Konferencije u Rio de Žaneiru,
krajem a v g u s t a 2 0 0 2 , organizovala Svetski samit o o d r ž i v o m razvoju (Rio + 10)
u J o h a n e s b u r g u , na kojem je reafirmisan značaj održivog razvoja za pojedine
zemlje i svet u celini. K o n s t a t o v a n o je da se nije daleko o d m a k l o u realizaciji ovog
koncepta, pa j e , s h o d n o t o m e , p o t r e b n o preduzeti k o n k r e t n e akcije i m e r e kako bi
se suzbilo siromaštvo, promenili neodrživi modeli proizvodnje i potrošnje i
obezbedila zaštita i racionalno korišćenje prirodnih resursa. Plan implementacije,
koji j e , uz Deklaraciju o održivom razvoju, usvojen na p o m e n u t o m skupu,
World Commission on Environment and Development (WCED): Our Common Future, Oxford
University Press, Oxford 1987, str. 43, prema : G. Atkinson et al: Measuring Sustainable
Development - Macroeconomics and the Environment, Edward Elgar, Cheltenham, UK 1997,
str. 1.
R. Perman et al: Natural Resource and Environmental Economics, Pearson, Harlow, England,
str. 50.
18
Privredni razvoj
tteresovanja predstavlja, po oceni njegovih učesnika, precizniji i konkretniji ( m a d a z n a t n o manji

e ponikla iz po o b i m u ) d o k u m e n t od v e ć p o m e n u t e A g e n d e 2 1 , na koju se oslanja. 1 4
u prirodnih
M a d a je k o n c e p t održivog razvoja p o n i k a o iz n a u č n e literature u kojoj se
ila od kraja
održivost interpretira kao upravljanje prirodnim resursima na način koji obezbeđuje
očuvanje njihovog r e p r o d u k t i v n o g kapaciteta, definicija održivog razvoja koju daje
Drvom redu, Brundtland komisija dozvoljava i šire tumačenje toga pojma, koje zadire u
j , n a čelu s a ekonomsku i socijalnu sferu. Tako se pod održivim razvojem, u širem smislu,
vom "Naša podrazumeva razvoj koji je ekonomski i socijalno, a ne samo ekološki održiv. Ova
razvoj koji Bra interpretacija održivosti došla je do izražaja i na p o m e n u t o m samitu u
generacija Johanesburgu, koji je u k a z a o na m e đ u z a v i s n o s t tri ključna aspekta održivog
razvoja - e k o n o m s k o g , socijalnog i ekološkog. U s k l a đ e n progres u e k o n o m s k o j ,
socijalnoj i ekološkoj sferi je upravo o n o što čini esenciju s a v r e m e n o g pristupa
ni karakter,
održivom razvoju.
sada i u
Koncept održivog razvoja j e , shodno definiciji Brundtland komisije,
na. O t k a k o neposredno usmeren na zadovoljavanje potreba ljudi (uključujući ekonomske
saglasio da potrebe, ali i potrebe za čistim okruženjem, povoljnim prilikama za zaposlenje i
postizanju si.), a ne na postizanje e k o n o m s k o g rasta. To nikako ne znači da je ovaj pristup
ičije, kao i razvoju protiv rasta, k a k o se p o n e k a d pogrešno t u m a č i . Ključna vrednost održivog
g društva. razvoja je s a d r ž a n a u brizi za kvalitet e k o n o m s k o g rasta, baš k a o i za njegov
kvantitet. Rast je važan sa stanovišta održivog razvoja, ali ne svaki rast i ne rast po
ju, koja je
svaku cenu. Koncept održivosti pokreće pitanje karaktera ekonomskog rasta i
dva važna
raspodele njegovih rezultata, ali ne postavlja fizičke ili tehnološke barijere za
dokument
povećanje proizvodnje. Rešenje za p r o b l e m e prirodnog okuženja nije zaustavljanje
i obuhvata
rasta, v e ć oblikovanje novih, održivih m o d e l a privredne ekspanzije. Nulti rast
i svetskim
može da b u d e isto t a k o p o g u b a n za okruženje, kao i brzo povećanje proizvodnje. U
• resursa iz
odsustvu rasta, siromašne zemlje su prinuđene da prekomerno eksploatišu
»stignuta i raspoložive p r i r o d n e resurse i degradiraju prirodnu sredinu, d o k bogate zemlje
tanovljena imaju manje m o g u ć n o s t i da razvijaju ekološki sigurniju tehnologiju i obezbeđuju
e Žaneiru, dodatne resurse za p o m o ć siromašnima. Problem, dakle, nije rast sam po sebi, već
R i o + 10) njegov kvalitet, p o s m a t r a n s ekološkog, ali i socijalnog i e k o n o m s k o g stanovišta,
i pojedine koji se m o r a menjati i prilagođavati z a h t e v i m a održivosti.
aciji ovog
re k a k o bi K o n c e p t održivog razvoja, kako proističe iz n a v e d e n e definicije Svetske
otrošnje i komisije za okruženje i razvoj, pokreće pitanje međugeneracijske i
unutargeneracijske pravičnosti. Održiv razvoj j e , n e m a sumnje, zamišljen tako
mentacije,
da koristi i sadašnjim i b u d u ć i m generacijama. D o k međugeneracijska pravičnost
m skupu,
ima d u g o r o č n e efekte i zadire u interese b u d u ć i h naraštaja, unutargeneracijska
pravičnost se u celini realizuje ovde i sada, u okviru pojedinih zemalja, ali i između
njih.
ure, Oxford
Sustainable Održiv razvoj teži da ograniči sve vrste dugova koje sadašnja generacija
, UK 1997, ostavlja u nasleđe budućim pokoljenjima, uključujući finansijske dugove
v, England,
14
World Summit on Sustainable Development - Plan of Implementation, 2002, www.un.org.yu
19
(pokrivanje tekuće potrošnje zajmovima koje neko drugi treba da vrati u

budućnosti), socijalne dugove (zanemarivanje ljudskih resursa, odnosno
nedovoljno ulaganje u zdravstvo i obrazovanje) i, pre svega, ekološke dugove
(iscrpljivanje prirodnih resursa i zagađivanje životne sredine). Svi odloženi dugovi
- bilo da je reč o finansijskim, socijalnim ili ekološkim stavljaju hipoteku na
15
održivost. Ma koja zemlja, koja želi da sledi put održivog razvoja, m o r a da se
razvija na takav n a č i n da minimizira o n e aktivnosti čiji troškovi padaju na teret
budućih generacija. U k o l i k o su te aktivnosti neizbežne, n a r e d n a pokoljenja se
moraju obeštetiti za n a m e t n u t e troškove.
Održiv razvoj implicira o d g o v o r n o ponašanje p r e m a b u d u ć i m naraštajima,
bez obzira na činjenicu da oni nemaju pravo glasa i da ne m o g u uticati na kreiranje
tekuće politike. N a r e d n a pokoljenja zaslužuju priliku da uživaju bar isti nivo
blagostanja koji mi danas imamo. Ako se razvoj definiše kao povećanje
blagostanja, onda održiv razvoj znači ne-smanjivanje blagostanja tokom
vremena. .
Održivost j e , u suštini, pitanje distributivne pravde, shvaćene u širokom
smislu, tj. deljenja sposobnosti za kreiranje blagostanja između sadašnjih i budućih
generacija. N e l o g i č n o bi bilo da se iskazuje d u b o k a zabrinutost za dobrobit
narednih pokoljenja, a da se, u isto v r e m e , ignoriše teško stanje siromašnih danas.
M o r a l n a o b a v e z a da se b u d u ć i m generacijama obezbedi m o g u ć n o s t da žive, u
najmanju ruku, isto t a k o d o b r o kao sadašnje, zvuči prazno i neubedljivo, ako nije
p r a ć e n a m o r a l n o m o b a v e z o m da se zaštiti i unapredi životni standard onih koji
danas oskudevaju. A k o strepimo da će egzistencija ljudi koji tek treba da se rode
biti u g r o ž e n a , ukoliko ne p r o m e n i m o naše ponašanje, o n d a je n o r m a l n o i da se
z a b r i n e m o za sudbinu onih čiji je opstanak već d a n a s d o v e d e n u pitanje.
Intrageneracijska pravičnost je neodvojiva od intergeneracijske pravičnosti. Stoga
se k o n c e p t održivog razvoja usredsređuje ne s a m o na b u d u ć e , n e g o i na sadašnje
generacije.
Briga za intrageneracijsku pravičnost p o d r a z u m e v a preraspodelu u korist

siromašnih, koja, po nekima, ima nepovoljne efekte na održivost, j e r vodi
povećanju t e k u ć e potrošnje, a ne rastu investicija. M e đ u t i m , sve zavisi od toga u
k a k v o m se obliku preraspodela ostvaruje. Ublažavanje siromaštva kroz ulaganja u
"ljudski k a p i t a l " , b e z sumnje, doprinosi ostvarivanju održivosti
M o g u ć n o s t da se zadovolje potrebe sadašnjih i b u d u ć i h generacija zavisi, u
prvom redu, od raspoloživosti resursa, o d n o s n o različitih formi kapitala: prirodnog
(prirodni resursi i resursi okruženja, kao što su čist v a z d u h ili v o d a ) , p r o i z v e d e n o g
(fizički kapital i finansijski resursi) i ljudskog (zdravlje i obrazovanje). Koncept
održivosti se ponekad mesa sa obnavljanjem prirodnog kapitala, što je samo
ul Haq, M, Reflections on Human Development, Oxford University Press, Oxford 1995, str. 7.
Atkinson, G. et al: Measuring Sustainable Development - Macroeconomis and the Environment,

Edward Elgar, Cheltenham, UK 1997, str. 16.
20
Privredni razvoj
ia vrati u jedan aspekt održivog razvoja. Ovde se, zapravo, radi o održivosti prilika za
odnosno »čuvanje (ili povećanje) blagostanja, a to u suštini znači održavanje svih formi
ke d u g o v e kapitala (pod pretpostavkom da nema tehnološkog progresa, niti rasta
:eni dugovi stanovništva).
ipoteku na Očuvanje resursne baze, koje održiv razvoj iziskuje, ne znači da svi
n o r a da se iscrpivi resursi moraju da b u d u konzervirani, što v e r o v a t n o ne bi ni bilo m o g u ć e .
ju na teret Kiiueno pitanje je u kojoj su meri različite k o m p o n e n t e u k u p n i h zaliha kapitala
coljenja se m e đ u s o b n o zamenljive. S t i m u vezi se pravi razlika između " s l a b e " i "jake"
održivosti.
araštajima, P r e m a k o n c e p t u slabe održivosti, u k u p n e zalihe su bitne, a supstitucija
a kreiranje zmeđu pojedinih k o m p o n e n t i tih zaliha je m o g u ć a i poželjna. D r u š t v o se m o ž e
" isti nivo opredeliti da a k u m u l i r a fizički ili ljudski kapital u z a m e n u za korišćenje prirodnih
povećanje -esursa. Pri t o m je v a ž n o da akumulirani kapital u potpunosti k o m p e n z u j e gubitke
ja t o k o m od iscrpljivanja p r i r o d n o g kapitala.
N a s u p r o t slaboj stoji j a k a održivost, koja počiva na uverenju da su pojedine
u širokom k o m p o n e n t e p r i r o d n o g kapitala j e d i n s t v e n e i da bi njihov gubitak m o g a o da ima
i budućih neizvesne i potencijalno n e p o v r a t n e efekte na ljudsko blagostanje. Problem,
i dobrobit međutim, nastaje k a d a treba identifikovati taj "kritični" kapital. U nekim
nih danas, ilučajevima situacija nije sporna (kada se, na primer, radi o biološkoj
la žive, u raznovrsnosti), ali često odvajanje " k r i t i č n o g " kapitala prati neizvesnost i
>, ako nije n e d o u m i c a . Stoga je opreznost pri trošenju prirodnog kapitala p r e k o potrebna.
onih koji
U p r e t h o d n i m razmatranjima u centru pažnje su bile m o g u ć n o s t i
la se rode
supstitucije između različitih formi kapitala. Ne treba, m e đ u t i m , izgubiti iz vida ni
10 i da se
njihovu k o m p l e m e n t a r n o s t , koja dolazi do izražaja pri kreiranju blagostanja. Svaki
i pitanje,
tip kapitala je delotvorniji, ukoliko je praćen zadovoljavajućom p o n u d o m ostalih
sti. Stoga
tipova kapitala, sa kojima je t e s n o povezan.
i sadašnje
P o t r e b a za očuvanjem ukupnih zaliha kapitala, koju s m o apostrofirali u
prethodnoj analizi, uslovljena je delovanjem dva faktora. Prvi je tehnologija.
i u korist Prilike koje stoje na raspolaganju b u d u ć i m generacijama ne zavise s a m o od p o n u d e
j e r vodi kapitala, v e ć i od njegove produktivnosti. I u uslovima opadanja ukupnih zaliha
sd toga u kapitala, postojeći nivo per capita potrošnje se m o ž e održati (ili povećati), ukoliko
laganja u raste produktivnost kapitala, p o d uticajem t e h n o l o š k o g progresa. Drugi faktor je
stanovništvo. Održavanje k o n s t a n t n o g per capita blagostanja t o k o m v r e m e n a
i zavisi, u iziskuje da se e k o n o m s k a aktivnost širi u p o r e d o sa rastom stanovništva. Sa
prirodnog povećanjem populacije p o v e ć a v a se p o n u d a ljudskih resursa, ali i tražnja za drugim
svedenog tipovima kapitala.
Koncept
je samo
2.2.4 Odnos ljudskog i održivog razvoja
5, str. 7. T o k o m d e v e d e s e t i h godina koncepti ljudskog i o d r ž i v o g razvoja su

vironment, paralelno izgrađivani. U osnovi je reč o dva srodna, ako ne i identična pristupa
razvoju. K o n c e p t ljudskog razvoja nas podseća da su ljudi pravo bogatstvo svake
zemlje i da e k o n o m s k i razvoj treba da služi unapređivanju njihovog blagostanja

Ljudski razvoj j e , po zamisli njegovih kreatora, razvoj ljudi, za ljude i od strane
ljudi. Razvoj ljudi znači jačanje njihovih sposobnosti kroz ulaganja u obrazovanje,
zdravlje i si. R a z v o j za ljude sugeriše da se plodovi e k o n o m s k o g rasta i razvoja,
koji oni generišu, raspodeljuju široko i p r a v i č n o . Razvoj od strane ljudi
pretpostavlja da se svima p r u ž a šansa da participiraju u e k o n o m s k o m razvoju, pre
17
svega kroz otvaranje m o g u ć n o s t i za p r o d u k t i v n o i u n o s n o z a p o s l e n j e . Održivost
j e , kao što s m o ranije konstatovali, bitna karakteristika k o n c e p t a ljudskog razvoja.
To znači da bi b u d u ć i m generacijama trebalo ostaviti m o g u ć n o s t da dostignu bar
onaj nivo blagostanja koji mi danas uživamo. Pošto je održivost svojstvena
ljudskom razvoju, pomenuti koncept bi se slobodno mogla nazvati "održiv ljudski
razvoj", što sugerišu i neki zagovornici ovog pristupa.
Održiv razvoj se, na drugoj strani, m o ž e okarakterisati kao ljudski razvoj,

j e r j e , s h o d n o definiciji Brundtland komisije, okrenut čoveku i zadovoljavanju
njegovih potreba, sada i u b u d u ć e . Tu ljudsku dimenziju održivog razvoja bi,
m e đ u t i m , trebalo p o s e b n o naglasiti, pa i eksplicitno istaći u s a m o m nazivu ovog
k o n c e p t a (koji bi o n d a glasio "održiv ljudski razvoj"), kako bi se izbegla pogrešna
tumačenja održivosti, kojima su, primera radi, skloni ekološki fanatici. 1
Zaokupljeni b r i g o m za očuvanje c e l o k u p n o g prirodnog nasleđa, ovi opsesivni
zaštitnici prirode zaboravljaju na čoveka i potrebu da se, pre svega, održi ljudski
život.
" O d r ž i v ( i ) ljudski r a z v o j " obećava povećanje proizvodnje na zdravim
e k o n o m s k i m o s n o v a m a , uz o d g o v o r n o ponašanje p r e m a p r i r o d n o m okruženju i
zadovoljavanje kriterijuma socijalne pravde. N e m a sumnje d a j e reč o atraktivnom
konceptu, ali njegovo ostvarivanje predstavlja pravi izazov za svaku zemlju.
T a k a v tip razvoja iziskuje integrisani set politika, kojima će se zajednički
delovati u pravcu unapređivanja ljudskog blagostanja. D r u g i m recima, interakcije
između ključnih dimenzija " o d r ž i v o g (i) ljudskog razvoja" ( e k o n o m s k e , socijalne,
ekološke) treba da b u d u uzete u obzir već u fazi formulisanja različitih političkih
intervencija. M e r e koje se preduzimaju sa n a m e r o m da deluju na j e d n u od te tri
dimenzije, bez valjanog istraživanja njihovih efekata na druge dve, m o g u da
proizvedu n e p r e d v i đ e n e posledice i troškove.
O d g o v o r n o s t za ostvarivanje o d r ž i v o g ljudskog razvoja leži u velikoj

meri na državi. Ali, i druge institucije, iz d o m e n a privatnog sektora i civilnog
društva, treba da postanu aktivni partneri u tom procesu. D r ž a v a treba da stvori
p o g o d a n ambijent za postizanje takve vrste razvoja, o d n o s n o da ustanovi i održi
stabilan, efektivan i pravičan zakonodavno-regulativni okvir, unutar kojeg će se
Human Development Report 1993, Oxford University Press, Oxford 1993, rezime.
Videti, na primer: M. ul Haq: Reflections on Human Development, Oxford University Press,

Oxford 1995, str. 19.
Isto, str. 78.
22
Privredni razvoj
lagostanja. odvijati j a v n e i privatne aktivnosti. Privatni sektor generiše u najvećoj meri

i od strane poslove i d o h o d a k , što je i te kako značajno sa stanovišta o v o g pristupa razvoju.
»razovanje, Organizacije civilnog društva (sindikati, n e v l a d i n e organizacije, e k o l o š k e grupe,
i i razvoja, poslovne asocijacije, h u m a n i t a r n e organizacije), sa svoje strane, olakšavaju
•ane ljudi političku i socijalnu interakciju i mobilišu ljude da učestvuju u e k o n o m s k i m ,
izvoju, pre socijalnim i političkim aktivnostima. K a o takve one m o g u da zagovaraju i
Održivost nadgledaju sprovođenje reformi koje doprinose ostvarivanju održivog (i) ljudskog
>g razvoja, razvoja.
stignu bar
svojstvena
v
liv ljudski
2.3 Činioci privrednog razvoja
k i razvoj, Na privredni razvoj j e d n e zemlje deluju brojni i raznovrsni činioci. Oni

'oljavanju potiču iz same privrede, ali i iz drugih sfera društva sa kojima je privreda
zvoja bi, povezana. E k o n o m s k a n a u k a j e d u g o v r e m e n a zanemarivali n e e k o n o m s k e činioce
:ivu ovog razvoja privrede, koji deluju iz njenog društvenog okruženja. P o k a z a l o se.
pogrešna međutim, da su ti faktori (istorijsko i kulturno nasleđe, tradicija, građanske
• . 19 slobode, dopustive socijalne razlike, sistem obrazovanja i zdravstvene zaštite itd.)
anatici. isto tako značajni, a p o n e k a d i značajniji od čisto e k o n o m s k i h faktora (štednja,
opsesivni investicije, c e n e i si.).
ži ljudski
Č i n i o c i razvoja privrede potiču i iz njenog prirodnog okruženja, koje
predstavlja sveopšti uslov života i rada ljudi i riznicu prirodnih resursa. P r i r o d n o
zdravim
okruženje obavlja m n o g e funkcije koje direktno ili indirektno utiču na privredni
•uženju i
razvoj i blagostanje ljudi. E k o n o m i s t i nisu daleko o d m a k l i u nastojanju da istraže i
iktivnom
o d m e r e sve te r a z n o v r s n e efekte, uprkos činjenici da su načinili značajan progres u
zemlju,
-.Jnovanju p r i r o d n o g kapitala uvođenjem k o n c e p t a " u k u p n e e k o n o m s k e
ijednički
rednosti". Taj k o n c e p t olakšava da se e k o n o m s k a analiza p o v e ž e s ekološkim
terakcije
razmatranjima.
ocijalne,
olitičkih U k u p n a e k o n o m s k a vrednost p r i r o d n o g kapitala j e k o m p o n o v a n a i z dva
od te tri dela: u p o t r e b n e vrednosti i vrednosti koja nije p o v e z a n a sa njegovim korišćenjem.
logu da rrebna v r e d n o s t se dalje razlaže na tri tipa: (1) direktnu u p o t r e b n u vrednost.
koja je o d r e đ e n a d o p r i n o s o m prirodnih resursa proizvodnji ili potrošnji (npr. hrana,
rekreacija); (2) indirektnu u p o t r e b n u vrednost, koja uključuje funkcionalne usluge
velikoj
kojima okruženje p o d r ž a v a tekuću proizvodnju i potrošnju (npr. ekološke funkcije,
civilnog
zaštita od p o p l a v a ili oluja); i (3) opcionu vrednost, koja za osnovu ima očekivane
a stvori
b u d u ć e koristi od postojećih resursa (primera radi, o č u v a n a biološka raznovrsnost u
i održi
datom periodu m o ž e , u n e k o m b u d u ć e m v r e m e n u da obezbedi proizvodnju novih
g će se
lekova). Što se tiče vrednosti prirodnog kapitala koja nije uslovljena njegovim
. - šćenjem, p o s e b n u pažnju zaslužuje tzv. pasivna u p o t r e b n a vrednost ili vrednost
postojanja. S a m naziv sugeriše d a j e reč o vrednosti koja proističe iz zadovoljstva
ty Press,
izazvanog p r o s t o m činjenicom da resursi prirode postoje kao takvi (npr. retke

20
vrste).
Istraživanja pokazuju da glavni razlog za brigu, k a d a je reč o prirodnom
kapitalu, predstavlja apsorpcioni kapacitet okruženja i stanje biološke
raznovrsnosti. Po oceni m n o g i h ekologa, reč je o p r i m a r n i m karakteristikama
p r i r o d n o g sveta za koje ne postoje stvarni supstituti. N e k i ekološki resursi su, kako
je napred p o k a z a n o , važni za blagostanje stanovništva, čak iako nisu bitni za
njegov opstanak. Pojedine k o m p o n e n t e prirodnog kapitala pružaju ljudima usluge u
formi prijatnosti i na taj način n e p o s r e d n o utiču na njihovo blagostanje, pa bi i o
t o m e t r e b a l o voditi r a č u n a kada se razmišlja o p r i v r e d n o m razvoju.
P o r e d d o m a ć i h , pažnju zaslužuju i m e đ u n a r o d n i činioci razvoja privrede

j e d n e zemlje, čiji se značaj povećava u u s l o v i m a s a v r e m e n o g p r o c e s a globalizacije.
Za taj proces je karakteristično sve čvršće povezivanje država, n a c i o n a l n i h privreda
i ljudi. Stanovnici različitih zemalja intenziviraju m e đ u s o b n e kontakte u
e k o n o m s k o j sferi, ali i u d o m e n u tehnologije, kulture, upravljanja.
Mnogi autori skreću pažnju da globalizacija nije novi fenomen. Oc
n a s t a n k a m o d e r n e n a c i o n a l n e države, zemlje su se kretale " n a p r e d " i " n a z a d " -
tražeći tešnju saradnju sa ostatkom sveta (globalizacija) i povlačeći se u
izolacionizam i p r o t e k c i o n i z a m . 2 1 U p r k o s dugoj istoriji globalizacije, njen uticaj je
bio slab i prolazan sve d o n e d a v n o . D r a m a t i č n o ubrzanje o v o g p r o c e s a i postojane
p r o m e n é koje ga prate, odvajaju poslednje decenije starog ( p o s e b n o devedesete
g o d i n e ) i p o č e t a k n o v o g veka od ranijih perioda.
Za sadašnju eru globalizacije je karakteristično da su interakcije između
zemalja i ljudi dublje, intenzivnije i neposrednije n e g o ikada pre. Globalizacija je
p o v e ć a l a t o k o v e trgovine i kapitala. Putovanja, Internet i mediji su podstakli
eksponencijalni rast u r a z m e n i ideja i informacija. Ljudi su danas, više n e g o ikada
pre, uključeni u različite asocijacije - od neformalnih m r e ž a do formalnih
organizacija, koje prelaze n a c i o n a l n e granice.
Iza s a v r e m e n o g p r o c e s a globalizacije stoje inovacije u informacionoj i
k o m u n i k a c i o n o j tehnologiji, kao i p r o m e n é u e k o n o m s k o j politici, koje su
sračunate na to da u n a p r e d e efikasnost privređivanja kroz liberalizaciju i
deregulaciju n a c i o n a l n i h tržišta. D r ž a v a se povlači iz m n o g i h e k o n o m s k i h
aktivnosti, a p o d lupu se stavljaju i njeni socijalni rashodi. Na globalnu integraciju
podsticajno deluju i radikalne p r o m e n é u stavovima i uverenjima, koje nastaju
n a k o n rušenja berlinskog zida 1989. godine, kada m n o g e zemlje menjaju svoj
e k o n o m s k i i politički kurs okrećući se ka tržišnoj privredi i d e m o k r a t s k i m f o r m a m a
Serageldin, I., Making Development Sustainable, Finance & Development, december 1993, str.
8. Videti, takode: G. Atkinson et al: Measuring Sustainable Development - Macroeconomics
and the Environment, Edward Elgar, Cheltenham, UK, 1997, str. 13.
Yusuf, S., The Changing Development Landscape, Finance & Development, december 1999,
str. 15.
24
Privredni razvoj
upravljanja. Sa širenjem političke participacije, jačaju centrifugalne sile unutar

nacionalnih država, koje stoga trpe dvostruki pritisak - spolja (globalizacija) i
iznutra (lokalizacija).
P r o m e n é , koje stoje iza globalizacije, utiču na njen t o k i opredeljuju
karakter globalne integracije. Sadašnju eru globalizacije odlikuju: n o v a t r ž i š t a
razvoj globalnih tržišta u sferi usluga - bankarstvo, osiguranje, transport; :
finansijska tržišta - deregulisana, globalno p o v e z a n a i o t v o r e n a 24 časa dne\
aovi a k t e r i ( m u l t i n a c i o n a l n e korporacije koje imaju veću e k o n o m s k u snagu od
•mogih država; Svetska trgovinska organizacija ( W T O ) sa n a d n a c i o n a l n i m
ašćenjima, nevladine organizacije i druge grupe koje " p l e t u " globalne m r e ž e :
regionalni blokovi, čiji se broj i značaj povećava), n o v a p r a v i l a (multilateralni
sporazumi o trgovini, u s l u g a m a i intelektualnoj svojini, koji više obavezuju vlade
odgovarajućih zemalja, čime se sužava prostor za vođenje n a c i o n a l n e politike:
konvencije o g l o b a l n o m okruženju - biodiverzitetu, o z o n s k o m omotaču,
klimatskim p r o m e n a m a ) , n o v a sredstva komunikacije (Internet veze, mobilni
22
t e l e f o n i , m r e ž e medija).
Uz globalizaciju se vezuju fenomeni: skupljanja prostora, skupljanja
.ena i iščezavanja granica. Životi ljudi - njihovo zaposlenje, d o h o d a k , zdravlje
- izloženi su d a n a s uticaju događaja koji se odvijaju na sasvim d r u g o m kraju
planete. D i s t a n c e se u u s l o v i m a globalizacije skraćuju, a geografska izolacija
smanjuje (skupljanje prostora). Tržišta i tehnologije su d a n a s podložni v e o m a
brzim p r o m e n a m a , b e z p r e s e d a n a u istoriji (skupljanje v r e m e n a ) . N a c i o n a l n e
granice se ruše, ne s a m o za trgovinu, kapital i informacije, već i za ideje, norme,
kumire i vrednosti, ali i za e k o n o m s k u politiku, pošto multilateralni sporazumi i
: r : : s c i da se o č u v a k o n k u r e n t n o s t na g l o b a l n o m tržištu ograničavaju raspoložive
revije za nacionalnu politiku i pošto multinacionalne korporacije integrišu svoje
poslovanje na g l o b a l n o m nivou (iščezavanje granica).
Globalizacija se, kao što je napred istaknuto, odvija paralelno sa

lokalizacijom, pod kojom se p o d r a z u m e v a tražnja za a u t o n o m i j o m , o d n o s n o
politički glas koji dižu regioni i zajednice unutar n a c i o n a l n i h država. D o k
globalizacija tera vlade pojedinih zemalja da usredsrede svoju pažnju na
s a p r a n a c i o n a l n a pitanja - događaje, snage i ideje van državnih granica - i u sve
većoj meri sužava m o g u ć n o s t i izbora koje im stoje na raspolaganju, lokalizacija ih
primorava da v o d e r a č u n a o subnacionalnim interesima i aspiracijama, o d n o s n o da
Î \ aju lokalne zahteve.
Uzroci lokalizacije su brojni - od nezadovoljstva s p o s o b n o š ć u države da
ispuni obećanja v e z a n a za e k o n o m s k i razvoj, p r e k o snage l o k a l n o g i etničkog
identiteta koja raste pod uticajem obrazovanja, napretka u sferi komunikacija (čime
se olakšava p r o t o k ideja) i sve veće koncentracije ljudi u u r b a n i m područjima, do
i t r a v a n j a konkurencije između subnacionalnih j e d i n i c a u o t v o r e n o m okruženju,
Human Development Report 1999, Oxford University Press, Oxford 1999, str. 30.
25
pri č e m u bogatije zajednice odbijaju da dele resurse sa svojim siromašr

susedima. Lokalizacija generiše politički pluralizam i težnju ka samoopredelje
(uključujući otcepljenje). Forsiranje lokalnog identiteta dovodi do politici
funkcionalne decentralizacije, koja je danas prisutna u m n o g i m zemljama sveta
k a k o velikim, t a k o i m a l i m - ali i do razbijanja nacionalnih država o č e m u svedo
činjenica da se broj zemalja poslednjih decenija značajno p o v e ć a o . Ovaj p r o c e s ,
p o d s t a k n u t geopolitičkim p r o m e n a m a , koje su nastupile po okončanju "hladne
rata".
I n t e r e s a n t n o je uočiti da decentralizacija nacionalnih država i razbijanj
j e d i n s t v e n o g n a c i o n a l n o g prostora nisu praćeni sličnim tendencijama na globalno«
planu. Naprotiv, globalna scena se odlikuje drugim krajnostima - postojanjem p
prvi put j e d n e j e d i n e supersile, koja n a m e ć e politiku diktata u m e đ u n a r o d n u
o d n o s i m a , širenjem tržišne globalizacije, koja ne priznaje granice i jačanjeri
poslovnih integracija u kojima pojedne korporacije postaju moćnije od mnogil
država. N e s k l a d i kao da j e d n i drugima pogoduju. Lokalizacija slabi nacionalni
državu i p r i p r e m a teren za globalizaciju. Globalizacija ruši spoljne granice i tak<
olakšava lokalizaciju.
Globalizacija je fenomen koji ni j e d n a zemlja (uključujući našu) ne bi

smela da ignoriše u svojoj razvojnoj agendi. Kretanje ka g l o b a l i z o v a n o m svet;
m n o g o više igrača i glasova iznad nivoa n a c i o n a l n e države, traži od vlada
pojedinih zemalja da uspostavljaju dinamičku ravnotežu na m e đ u n a r o d n o m planu,
k a k o bi se obezbedili stabilni uslovi za p r i m e n u razvojnih p r o g r a m a .
N a c i o n a l n a akcija treba da bude osmišljena tako da se " u h v a t e " raspoložive
globalne prilike u d o m e n u trgovine, finansija i zaposlenosti i da se prevedu u
održiv razvoj, da se stanovništvo zaštiti od neizvesnosti i ranjivosti, koja raste u
u s l o v i m a globalizacije, da se nadomesti gubitak finansijskih resursa prouzrokovan
smanjivanjem fiskalne autonomije države. M a d a globalizacija, često, iziskuju
o d g o v o r e koji su izvan kontrole j e d n e zemlje, nacionalne vlade ostaju stožer pri
oblikovanju razvojne strategije i politike u okruženju koje ograničava i redefiniše
njihovu ulogu.
Lista faktora privrednog razvoja j e , očigledno, vrlo dugačka. U prvi plan

se, ipak, stavljaju osnovni proizvodni činioci, čije je prisustvo n e o p h o d n o u
procesu proizvodnje. N j i m a se priključuje i tehnološki progres, kao najdinamičniji
faktor privrednog razvoja.
O s n o v n i proizvodni činioci se, na nivou ukupne privrede, pojavljuju kao:
stanovništvo ( r a d n a snaga), prirodni resursi (predmeti rada) i osnovni proizvodni
fondovi (sredstva za rad). Stanovništvo je svojim o b i m o m , d i n a m i k o m i strukturom
izvor r a d n e snage, tj. ljudskog rada. Prirodni resursi predstavljaju materijalnu
o s n o v u p r e d m e t a rada, za koje je karakteristično da podležu daljoj preradi. Osnovni
proizvodni fondovi, u r a z m e r a m a nacionalne ekonomije, izražavaju sredstva za rad,
k a o e l e m e n a t p r o i z v o d n o g procesa (mašine, fabričke zgrade itd.). Za razliku od
p r e t h o d n a dva faktora, pod čijim se dejstvom odvijaju proizvodnja i privredni
26
Privredni razvoj
oj, o s n o v n i proizvodni fondovi su strogo e k o n o m s k i o d r e đ e n i . Oni

predstavljaju delo čoveka, o d n o s n o rezultat njegove dotadašnje privredne
aktivnosti.
T e h n o l o š k i progres je p o s e b n o važan činilac privrednog razvoja. Njegov
značaj se p o v e ć a v a t o k o m v r e m e n a . Na nižim n i v o i m a razvijenosti, r a d n a snaga je
obilan faktor, koji, u najvećoj meri, utiče na privredni rast. Sa o d m i c a n j e m procesa
razvoja, rezerve r a d n e snage se postepeno iscrpljuju, a nestašica t o g a faktora
nadoknađuje širom u p o t r e b o m osnovnih proizvodnih fondova (fiksnog kapitala). U
-izvijenim zemljama, privredni rast gotovo isključivo zavisi od t e h n o l o š k o g
progresa.
T e h n o l o š k i progres p o v e ć a v a kvalitet proizvodnih činilaca i podiže

efikasnost njihove u p o t r e b e , što povoljno utiče na privredni rast. Uz to, on širi krug
ljudskih p o t r e b a i o m o g u ć a v a da se te potrebe sve potpunije zadovoljavaju. Pod
uticajem t e h n o l o š k o g progresa dolazi i do pozitivnih p r o m e n a u strukturi privrede.
Zahvaljujući t e h n o l o š k o m napretku razgranava se proizvodnja i pojavljuju nove,
d i n a m i č n e grane, koje daju snažne impulse razvoju privrede i društva u celini.
2.4 Stepen privrednog razvoja
Dostignuti n i v o razvoja nacionalne privrede je teško p r e c i z n o izraziti. On

predstavlja u k u p a n rezultat razvojnih n a p o r a koji su ostvareni u ranijim periodima.
Na osnovu stepena privredne razvijenosti m o ž e se suditi o t o m e dokle je j e d n a
zemlja stigla u procesu razvoja, ali i kakvi su njeni izgledi za dalje e k o n o m s k o
napredovanje.
K a d a ž e l i m o da p r e d s t a v i m o nivo razvijenosti nacionalne privrede služimo
se različitim, u prvom redu, e k o n o m s k i m pokazateljima. M e đ u njima primat
pripada d r u š t v e n o m proizvodu (Gross D o m e s t i c P r o d u c t - G D P ili G r o s s National
Income - G N I ) po stanovniku. To je najopštiji e k o n o m s k i indikator stepena
privrednog razvoja j e d n e zemlje, koji je p o g o d a n i za m e đ u n a r o d n a poređenja.
Svetska b a n k a svake godine objavljuje p o d a t k e o veličini društvenog
proizvoda ( G N I ) po s t a n o v n i k u za gotovo sve zemlje sveta, koje se svrstavaju u
tri grupe: zemlje sa niskim d o h o t k o m , zemlje sa srednjim d o h o t k o m (u okviru
kojih se pravi razlika između onih koje imaju niži srednji nivo d o h o t k a i viši
srednji n i v o d o h o t k a ) i zemlje sa visokim d o h o t k o m . P r e m a p o d a c i m a Svetske
banke iz s e p t e m b r a 2 0 0 8 . godine (koji se o d n o s e na 2007.) granica koja odvaja
nizak i srednji nivo d o h o t k a iznosi 935 američkih dolara, a srednji i visok nivo
11.455 a m e r i č k i h dolara. Sto se tiče zemalja sa srednjim d o h o t k o m , linija podele
između nižeg i višeg srednjeg dohotka, p o v u č e n a je na nivou od 3.706 američkih
d o l a r a . 2 3 Najviši nivo G N I po stanovniku u 2 0 0 7 . godini imala je N o r v e š k a
Videti: World Development Indicators database, World Bank, revised 10 September 2008.
27
(76.450 $), a zatim slede: L u k s e m b u r g (75.880 $), Švajcarska (59.880 $) i Danska

(59.910 $). Na dnu liste su našli m e s t o : Burundi (110 $), DR K o n g o ( 1 4 0 $) i
Liberija (150 $). Prošek za zemlje sa visokim d o h o t k o m (razvijene) iznosio je
gotovo 38.000 $, a za zemlje sa niskim i srednjim n i v o o m d o h o t k a (zemlje u
24
razvoju) blizu 2.400 $ .
V e l i č i n a društvenog proizvoda ( G N I ) po stanovniku m o ž e se izražavati u
američkim dolarima, polazeći od zvaničnog deviznog kursa (kao što je napred bio
slučaj), ili u tzv. međunarodnim dolarima, tj. p r e m a kupovnoj snazi nacionalne
valute ( P u r c h a s i n g P o w e r Parity, ili, skraćeno, P P P ) . Podaci Svetske banke
pokazuju da su vrednosti G N I , izražene u S A D dolarima, potcenjene u manje
razvijenim zemljama. T a k o j e , na primer, 2007. g o d i n e društveni proizvod po
stanovniku u Burundiju, iskazan u m e đ u n a r o d n i m dolarima, bio 3 puta veći od
o n o g koji je m e r e n u američkim dolarima, a u Makedoniji oko 2,5 puta. U
Norveškoj j e , n a s u p r o t t o m e , društveni proizvod po stanovniku u m e đ u n a r o d n i m
dolarima bio za g o t o v o j e d n u trećinu manji nego u a m e r i č k i m dolarima, a u
L u k s e m b u r g u za skoro j e d n u šestinu.
Da bi se dobila detaljnija slika o d o s t i g n u t o m nivou razvijenosti n e k e

zemlje treba uzeti u obzir i druge e k o n o m s k e pokazatelje, kao što su: struktura
izvora d r u š t v e n o g p r o i z v o d a (učešće pojedinih delatnosti u njegovom formiranju),
e k o n o m s k i sastav stanovništva ( o d n o s poljoprivrednog i nepoljoprivrednog
stanovništva), o b i m i struktura robne r a z m e n e s inostranstvom, veličina osnovnih
proizvodnih fondova po stanovniku, stepen zaposlenosti (procenat zaposlenih u
o d n o s u na u k u p n o stanovništvo) itd.
Privredni razvoj ima za cilj što potpunije zadovoljavanje potreba ljudi,
o d n o s n o povećanje njihovog životnog standarda. Z a t o se i dostignuti nivo
razvijenosti j e d n e privrede, u krajnjoj liniji, potvrđuje kroz rezultate koji se postižu
na t o m planu. Društveni proizvod per capita (uz druge e k o n o m s k e pokazatelje koji
ga prate) signalizira kakve su materijalne mogućnosti za podmirivanje potreba
stanovnika j e d n e zemlje. Stvarna slika stanja se, m e đ u t i m , dobija tek na osnovu
socijalnih pokazatelja. M e đ u socijalne indikatore stepena razvijenosti privrede
svrstavaju se: o č e k i v a n o trajanje života, stopa pismenosti (procenat p i s m e n o g
stanovništva starijeg od 15 godina), broj lekara na 1.000 stanovnika, stopa
smrtnosti odojčadi (broj u m r l e dece u prvoj godini života na 1.000 živorođene),
potrošnja kalorija po stanovniku itd.
Poslednjih godina sve veći značaj dobijaju ekološki pokazatelji

privrednog razvoja, koji, takođe, svedoče o t o m e u kojoj meri se zadovoljavaju
potrebe ljudi, o d n o s n o kakvi su uslovi njihovog života i rada. U ovu grupu spadaju
indikatori, k a o što j e : u d e o ekološki čistih grana u ukupnoj industrijskoj
proizvodnji, nivo degradacije zemljišta, emisija ugljendioksida po stanovniku, u d e o
zdrave h r a n e u ukupnoj količini utrošenih n a m i r n i c a itd.
24
Isto.
28
Privredni razvoj
Bilo je pokušaja da se pokazatelji iz različitih grupa ( e k o n o m s k i , socijalni,

ekološki) povezu u j e d n u širu meru dostignutog nivoa razvijenosti j e d n e zemlje.
Tako su stručnjaci P r o g r a m a Ujedinjenih nacija za razvoj (United N a t i o n s
D e v e l o p m e n t P r o g r a m - U N D P ) konstruisali Indeks ljudskog razvoja ( H u m a n
D e v e l o p m e n t I n d e x - H D I ) , čije se vrednosti za različite zemlje obračunavaju
Ice godine, p o č e v od 1990. i publikuju u odgovarajućem Izveštaju U N D P
jman Development Report").
I n d e k s ljudskog razvoja je agregatni pokazatelj koji izražava p r o s e č n a
dostignuća zemlje u tri o s n o v n e dimenzije ljudskog razvoja: d u g i zdrav život,
znanje i pristojan životni standard.
• Životni vek se meri očekivanom d u ž i n o m života ž i v o r o đ e n e dece.
• Znanje se meri pokazateljima rezultata u sferi obrazovanja (stopa
p i s m e n o s t i odraslih, ponderisana sa 2/3, i k o m b i n o v a n a stopa
upisanih u škole i na fakultete, ponderisana sa 1/3).
• Životni standard se meri društvenim p r o i z v o d o m (GDP) po
stanovniku, izraženim u m e đ u n a r o d n i m dolarima.
Da bi se izračunao H D I utvrđene su fiksne m i n i m a l n e i m a k s i m a l n e
\Tednosti za svaki od navedenih parcijalnih indikatora.
T
... Maksimalna Minimalna
Indikator , ,
vrednost vrednost
Očekivana d u ž i n a života 85 25
Stopa pismenosti odraslih (%) 100 0
Stopa upisanih u škole i na fakultete 100 0
G D P per capita ( P P P U S $ ) 40.000 100
Za o č e k i v a n u dužinu života donja granica je 25 godina, a gornja 85.

Vrednosti o b a pokazatelja obrazovanja smeštene su unutar zatvorenog intervala od
0% do 100%, dok je za društveni proizvod per capita određen m i n i m u m od 100
dolara i m a k s i m u m od 40.000 dolara j e d n a k e k u p o v n e snage ( P P P U S $ ) . T i m e su
[tvoreni uslovi da se različiti individualni pokazatelji svedu na zajedničku meru.
Ako ma koji od tih pokazatelja o z n a č i m o sa Xt, o n d a se odgovarajući individualni
indeks za j - tu zemlju računa po formuli:
1
a = (xu ~m i n x
u )7 ( m a xx
v ~m i n x
ij ) • (1)
Konstrukcija indeksa društvenog proizvoda ( G D P ) p o stanovniku, j e nešto

složenija i zahteva d o d a t n a objašnjenja. T r e t m a n d r u š t v e n o g p r o i z v o d a pri
formulisanju I n d e k s a ljudskog razvoja proističe iz činjenice da postizanje
zadovoljavajućeg nivoa životnog standarda ne iziskuje n e o g r a n i č e n iznos novčanih
sredstava. Stoga se veličina društvenog proizvoda u okviru H D I o b a v e z n o
diskontuje. N a v e d e n i efekat se postiže korišćenjem logaritma per capita društvenog
proizvoda. A k o u formuli (1) u m e s t o originalnih vrednosti d r u š t v e n o g proizvoda
29
po stanovniku, figurišu njihovi logaritmi, dobija se indeks prilagođenog društveno

proizvoda ( G D P - a ) po stanovniku. Uz p r e t h o d n a dva indeksa - indeks očekivan
dužine života i indeks obrazovanja, ovaj pokazatelj ulazi u obračun H D I , koji se
definiše k a o njihov prost prošek.
V r e d n o s t H D I se prostire u intervalu od 0 do 1 i u s v a k o m konkretnom
slučaju pokazuje koje je rastojanje neka zemlja već prešla na svom putu ka
m a k s i m a l n o m o g u ć o j vrednosti o v o g indeksa, tj. jedinici.
P r e m a visini H D I zemlje se svrstavaju u tri grupe:
• visok nivo ljudskog razvoja - H D I > 0,800
• srednji nivo ljudskog razvoja - 0,500 < H D I < 0,800
• nizak nivo ljudskog razvoja - < 0,500.
Metodologiju izračunavanja Indeksa ljudskog razvoja ilustrovaćemo na primeru

dve zemlje - Irske i Bosne i Hercegovine. Prva spada u grupu industrijalizovanih, dok se
druga svrstava u zemlje u razvoju. U tabeli koja sledi dati su neophodni podaci koji se
odnose na 2005. godinu:
Tab. 1 I n d e k s ljudskog razvoja Irske i B o s n e i H e r c e g o v i n e
Očekivana Stopa upisanih Realni GDP

Stopa pismenosti
Zemlja dužina života u škole i na per capita
odraslih (%)
(god.) fakultete (%) (PPP S)
Irska 78,4 99,0 99, 9 38.505
Bosna i
74,5 96,7 69,0 7.032
Hercegovina
Izvor: Human Development Report 2007/2008, str. 229-230.
Na o s n o v u raspoloživih podataka izračunavaju se odgovarajući indeksi:

I n d e k s o č e k i v a n e dužine života
Irska = (78,4 - 25) / (85 - 25) = 0,890
Bosna i Hercegovina =(74,5 - 25) / (85 - 2 5 ) = 0,825
Indeks obrazovanja
Irska = 0,667 (99,0 - 0) /(100 - 0) + 0,333 (99,9 - 0) / (100 - 0) = 0,993
Bosna i Hercegovina = 0,667 (96,7 - 0) / (100 - 0) + 0,333 (69,0 - 0) / (100 - 0) = 0,874
Indeks d r u š t v e n o g proizvoda ( G D P ) p o stanovniku
Irska = (log 38.505 - log 100) / (log 40.000 - log 100) = 0,994
Bosna i Hercegovina = (log 7.032 - log 100) / (log 40.000 - log 100) = 0,710
Indeks ljudskog razvoja ( H D I )
Irska = (0,890 + 0,993 + 0,994) / 3 = 0,959
Bosna i Hercegovina = (0,825 + 0,874 + 0,710) / 3 = 0,803
30
Privredni razvoj
P r e m a Izveštaju o ljudskom razvoju iz 2 0 0 7 . godine (koji sadrži p o d a t k e

L
2005.) najveću vrednost H D 1 su imali Island i N o r v e š k a (0,968); Australija je
-i trećem m e s t u (0,962), dok je K a n a d a zauzela četvrtu poziciju (0,961). Najniži
25
H D I je zabeležen u Siera L e o n e u ( 0 , 3 3 6 ) .
Rang lista zemalja, koja je sastavljena p r e m a visini Indeksa ljudskog
razvoja, razlikuje se osetno od rang liste koja počiva na vrednosti društvenog
proizvoda po stanovniku. M a d a stepen e k o n o m s k e razvijenosti utiče na nivo
ljudskog razvoja, odnosno blagostanja stanovništva (industrijalizovane zemlje
imaju prosečnu vrednost H D I od 0,936, a zemlje u razvoju od 0,691, s tim što
.ogovarajući podatak za najmanje razvijene zemlje, koje se svrstavaju u tu grupu,
iznosi svega 0,488), veza između njih nije ni automatska ni o č i g l e d n a . " 6 D \ e
zemlje sa sličnim n i v o o m G D P per capita m o g u da imaju vrlo različite HDI
urednosti i o b r n u t o .
A k o j e d n a zemlja zauzima bolje m e s t o po visini H D I , nego p r e m a
• rednosti G D P per capita, to navodi na zaključak da je bila delotvorna pri
prevođenju d o h o t k a u ljudsko blagostanje. N e g a t i v n a razlika između G D P per
capita ranga i H D I ranga implicira, međutim, d a j e ova zemlja bila manje uspešna u
korišćenju e k o n o m s k i h dostignuća za poboljšanje života ljudi i da, s h o d n o t o m e . u
njoj postoji potreba i m o g u ć n o s t da se p r e u s m e r e resursi u pravcu povećanja
blagostanja stanovništva.
Interesantno je p o m e n u t i da su u razvijenim zemljama razlike između G D P
per capita r a n g a i H D I ranga uglavom u m e r e n e i retko prelaze 10 mesta.
Ekstreman p r i m e r predstavlja Australija u kojoj postoji pozitivan gep od 13 mesta
- rije se tretira po visini H D I ) , kao i L u k s e m b u r g u k o m e je z a b e l e ž e n a negativna
razlika od 17 m e s t a (bolje rezultate pokazuje po G D P per capita). N a j \ c . r
pozitivno odstupanje je registrovano na Kubi i iznosi 43 mesta, a najveće negativno
u Bocvani - čak 70 mesta.
Bivše socijalističke zemlje, uglavnom, zauzimaju bolju poziciju na listi
koja je sastavljena p r e m a visini H D I (izuzetak predstavlja, na primer, Slovačka), s
tim što je pozitivna razlika između G D P per capita ranga i H D I ranga u nekim
slučajevima u m e r e n a - Č e š k a (2), M a đ a r s k a (2), Rumunija (3), Slovenija (4), dok u
nekima prelazi 10 m e s t a - B o s n a i Hercegovina, Makedonija, Poljska, Bugarska.
Inače, sudeći po visini p r o s e č n o g H D I , koji iznosi 0.808, zemlje Centralne i Istočne
Evrope i Zajednica N e z a v i s n i h Država ( Z N D ) , p o s m a t r a n e k a o celina, imaju visok
nivo ljudskog r a z v o j a . 2 7
Indeks ljudskog razvoja je nastao objedinjavanjem d r u š t v e n o g proizvoda
(GDP) po stanovniku, k a o najopštijeg e k o n o m s k o g indikatora, i izabranih
23
Human Development Report 2007/2008, str. 229-232. .
26
Isto, str. 232.
27 ,
Isto.
31
socijalnih pokazatelja. M a d a je H D I obuhvatnija mera od G D P - a , ne može s(

pobeći od činjenice d a j e i taj pokazatelj grub i manjkav i da ni izdaleka ne pokriva
sve aspekte ljudskog blagostanja. Bilo je pokušaja da se u H D I uključi i ekološki
k o m p o n e n t a , k a k o bi se u n a p r e d i o njegov kvalitet. K a o najozbiljniji kandidati zz
" z e l e n i " H D I pominjani su pokazatelji emisije ugljen dioksida (reč je o gasu koj;
učestvuje u stvaranju efekta " s t a k l e n e b a š t e " , o d n o s n o g l o b a l n o m zagrevanju).
indikatori biološke raznovrsnosti, pokazatelji veličine zaštićenih prostora. N a ž a l o s t
i ove indikatore prate ozbiljni problemi i dileme, koji otežavaju i odlažu njihovo
uključivanje u H D I . Ipak, čak i o v a k o nesavršen, H D I ispunjava j e d n u važnu
misiju - predstavlja n e k u vrstu m e d i k a m e n t a , koji n a s leci od opsesije m e r a m a
proizvodnje i dohotka, kao što su G D P i G N I . Za razliku od n a v e d e n i h pokazatelja,
on nije t a k o slep na socijalne aspekte ljudskog života.
2.5 Bruto domaći proizvod (GDP) i bruto nacionalni dohodak

(GNI)
Rezultati e k o n o m s k e aktivnosti u j e d n o j zemlji izražavaju se zbirno preko

odgovarajućih m a k r o e k o n o m s k i h agregata Njih čine dobra i usluge, koji su
p r o i z v e d e n i u o d r e đ e n o m v r e m e n s k o m intervalu (obično j e d n o j godini).
N a š a statistika se t o k o m celog p e r i o d a socijalističkog razvoja posle D r u g o g
svetskog rata oslanjala na uže shvatanje proizvodnje (tzv. koncepciju materijalne
proizvodnje). M a k r o e k o n o m s k i agregati su definisani t a k o da obuhvataju s a m o
materijalna dobra i p r o i z v o d n e usluge, koje su direktno v e z a n e za proizvodnju tih
d o b a r a ( k a o što su usluge saobraćaja i trgovine). Ostale usluge (školstva, zdravstva,
državne administracije, bankarskih i osiguravajućih organizacija itd.) nisu ulazile u
o b r a č u n u k u p n e proizvodnje, već su smatrane n e p r o i z v o d n i m .
Z b o g o v a k v o g pristupa, m a k r o e k o n o m s k i agregati u našoj ( k a o i u drugim

socijalističkim z e m l j a m a ) nisu bili uporedivi sa o n i m a u tržišnim p r i v r e d a m a . Za
tržišne e k o n o m i j e je karakteristično da se proizvodnja šire shvata, t a k o da uključuje
i " n e p r o i z v o d n e " usluge.
P o š t o je n a š a zemlja (poput drugih bivših socijalističkih zemalja) krenula
putem tržišnih reformi, dolazi i do promena u načinu obračuna njenih
m a k r o e k o n o m s k i h agregata. P o s t e p e n o se prihvata metodologija Ujedinjenih nacija
( U N ) , koju primenjuju tržišne privrede sa d u g o m tradicijom. D o k se taj proces
p o t p u n o ne završi, na snazi je i stari način obračuna m a k r o e k o n o m s k i h agregata,
t a k o da o b a p r i s t u p a zaslužuju pažnju.
U našoj statističkoj praksi se već d u g o godina primenjuju tri agregata

materijalne proizvodnje, koji zbirno izražavaju rezultate e k o n o m s k e aktivnosti na
nivou zemlje. To su: društveni bruto proizvod ( D B P ) , društveni proizvod ( D P ) i
nacionalni d o h o d a k ( N D ) .
32
Privredni razvoj
D r u š t v e n i bruto proizvod je najširi m a k r o e k o n o m s k i agregat koji

predstavlja v r e d n o s t u k u p n e materijalne proizvodnje u zemlji za određeni
vremenski period (obično, godinu dana). Sastoji se iz prenete i n o v o s t v o r e n e
vrednosti. Prenetu vrednost čine troškovi sredstava za rad (amortizacija - A m ) i
predmeta rada (materijalni troškovi - M t ) . N o v o s t v o r e n a vrednost je j e d n a k a
nacionalnom d o h o t k u . Društveni bruto proizvod, p r e m a t o m e , m o ž e m o definisati
na sledeći način:
D B P = Mt + Am + N D
Ovaj agregat nije p o g o d a n za izražavanje ostvarene proizvodnje zbog
êstrukog uračunavanja vrednosti predmeta rada koji prolaze kroz brojne
uzastopne faze prerade. M o ž e se, međutim, koristiti u analizama m e đ u g r a n s k i h
ut-output an aliza) veza i p r o m e n a koje nastaju u strukturi materijalne
proizvodnje.
D r u š t v e n i proizvod je manji od društvenog bruto p r o i z v o d a za iznos
materijalnih troškova ( M t ) , tj.:
D P = DBP - Mt.
On se, dakle, sastoji iz amortizacije i n a c i o n a l n o g dohotka, o d n o s n o :
DP = Am + ND.
Ovaj agregat izražava vrednost finalne proizvodnje, koja je osposobljena
da zadovolji o d r e đ e n e društvene potrebe. U njemu je izbegnuto višestruko
cimanje vrednosti p r e d m e t a rada, pa j e , kao takav, p o g o d a n za merenje ostvarene
proizvodnje.
N a c i o n a l n i d o h o d a k je društveni proizvod umanjen za amortizaciju:
N D = D P - Am.
To je čista n o v o s t v o r e n a vrednost proizvodnje, bez prenetih vrednosti (koje
nisu stvorene u datoj godini) i bilo kakvih višestrukih računanja. Z b o g ovih
svojstava n a c i o n a l n i d o h o d a k bi m o g a o da b u d e najadekvatniji izraz ostvarene
proizvodnje. P r o b l e m je u t o m e što ovaj agregat predstavlja s a m o računsku
t ičinu. Ne postoji skupina dobara koja, svojom zbirnom v r e d n o š ć u , čini
nacionalni d o h o d a k . Ipak, p o m e n u t i agregat je bitan, j e r pokazuje m a k s i m a l n u
rednost koju j e d n a zemlja srne da potroši, a da ne umanji svoje ranije stvoreno
bogatstvo. N a r a v n o , nacionalni d o h o d a k se, po pravilu, ne troši u celini, već j e d a n
njegov d e o (akumulacija) služi za proširenu reprodukciju.
U statistici UN ne postoji agregat društveni bruto proizvod. N a š e m
društvenom p r o i z v o d u j e najbliži tzv. b r u t o d o m a ć i p r o i z v o d ( G r o s s D o m e s t i c
Product - G D P ) . Ovaj agregat predstavlja vrednost finalnih dobara i usluga
proizvedenih tokom nekog vremenskog perioda (obično godinu dana) na teritoriji
jedne zemlje. B r u t o d o m a ć i proizvod se kvantitativno razlikuje od društvenog
proizvoda, j e r o b u h v a t a i " n e p r o i z v o d n e " usluge.
33
K a d a se od bruto d o m a ć e g proizvoda ( G D P ) o d u z m e amortizacija

(potrošnja fiksnog kapitala) dobija se neto d o m a ć i proizvod (Net D o m e s t i c
Product - N D P ) . On o d g o v a r a n a š e m n a c i o n a l n o m d o h o t k u (razlika j e , opet, u
"neproizvodnim" uslugama).
U statistici UN postoji j o š j e d a n važan m a k r o e k o n o m s k i agregat, koji se
zove bruto nacionalni d o h o d a k (Gross N a t i o n a l I n c o m e - G N I ) . Ranije je ovaj
agregat bio p o z n a t k a o bruto nacionalni proizvod (Gross N a t i o n a l P r o d u c t - G N P ) .
Reč je o vrednosti finalnih dobara i usluga proizvedenih unutar ili van
granica jedne zemlje, čijom prodajom stanovnici te zemlje stiču dohotke.
B r u t o nacionalni dohodak, zapravo, predstavlja bruto domaći proizvod
uvećan za d o h o t k e koje su stanovnici date zemlje ostvarili u inostranstvu i umanjen
za d o h o t k e , koje su stranci ostvarili u datoj zemlji. A k o je j e d n a zemlja izolovana
od sveta, pa se njeni stanovnici ne m o g u zapošljavati u inostranstvu ili plasirati
t a m o svoj kapital u cilju ostvarivanja dohotka, a ni stranci ne m o g u da ulažu u tu
zemlju svoj rad i kapital, o n d a je bruto d o m a ć i proizvod j e d n a k bruto nacionalnom
dohotku.
U bivšim socijalističkim zemljama bruto nacionalni d o h o d a k se nije
statistički pratio z b o g njihove relativno velike e k o n o m s k e zatvorenosti prema
m e đ u n a r o d n o m okruženju. Za obračun ovog m a k r o e k o n o m s k o g agregata treba da
budu ispunjeni određeni uslovi. Tu, pre svega, m i s l i m o na m o g u ć n o s t vrednovanja
faktora proizvodnje na tržištu, ali i na slobodu vlasnika tih faktora da odlučuju o
njihovoj e k o n o m s k o j upotrebi ( m o g u ć n o s t p r o i z v o d n o g korišćenja rada i kapitala u
drugoj zemlji, za koju se procenjuje da obezbeđuje veće prinose na te faktore).
P o d r a z u m e v a se privatna svojina nad kapitalom, kao v a ž n i m č i n i o c e m proizvodnje.
Svi ti m o m e n t i nisu bili zastupljeni u bivšim socijalističkim zemljama, što

" o p r a v d a v a " odsustvo bruto nacionalnog d o h o t k a u njihovoj statističkoj praksi.
O s n o v n i m a k r o e k o n o m s k i agregati, o kojima je bilo reči, izračunavaju se
po t e k u ć i m tržišnim c e n a m a proizvoda i usluga koji ulaze u njihov sastav. T a k o se
dobijaju n o m i n a l n e vrednosti tih agregata. Da bi se pratila d i n a m i k a proizvodnje,
o d n o s n o p r o m e n é u njenom fizičkom obimu, treba isključiti p r o m e n é u c e n a m a do
kojih dolazi t o k o m v r e m e n a . To se postiže utvrđivanjem realne vrednosti
m a k r o e k o n o m s k i h agregata, tj. vrednovanjem d o b a r a i usluga, koji ulaze u
njihov sastav po stalnim c e n a m a iz neke ranije godine.
P o m e n i m o , na kraju, da je u ekonomskoj literaturi već d u g o v r e m e n a (od
p o č e t k a s e d a m d e s e t i h godina) prisutna ideja o potrebi širenja nacionalnih računa,
tako da se pokrije i problematika prirodnog okruženja, o d n o s n o životne sredine i
prirodnih resursa. R a d n a " z e l e n o m " n a c i o n a l n o m računovodstvu j e d o v e o d o
razvoja alternativnih m a k r o e k o n o m s k i h agregata, k a o stoje, na primer, " z e l e n i "
neto d o m a ć i proizvod ( N D P ) . On se dobija tako što se, najpre, od k o n v e n c i o n a l n o
definisanog bruto d o m a ć e g proizvoda ( G D P ) o d u z i m a depresijacija proizvedenog
kapitala (amortizacija) da bi se dobio konvencionalni n e t o domaći proizvod ( N D P ) .
P o t o m se pristupa izvođenju " p r i l a g o đ e n o g " ili " z e l e n o g " N D P i to t a k o što se
34
Privredni razvoj
•dgovarajući k o n v e n c i o n a l n i agregat, dobijen pri prvom koraku, umanji za

procenjeni iznos iscrpljivanja prirodnih resursa (pre svega mineralnih depozita,
a r m i j e i š u m s k o g fonda) i degradacije životne sredine.
Ne ulazeći detaljnije u m e t o d o l o š k a objašnjena, k o n s t a t o v a ć e m o samo da
je na planu vrednovanja iscrpljivanja prirodnih resursa i degradacije životne
a e đ i n e do sada postignut značajan napredak, ali da j o š uvek postoje m n o g a
rena k o n c e p t u a l n a i praktična pitanja.
Lti Kvantitativna analiza izvora privrednog rasta.
Rast društvenog proizvoda (bruto d o m a ć e g proizvoda) j e d n e zemlje

aslovljen je delovanjem vrlo velikog broja faktora. To su, zapravo, svi oni faktori
koji deluju i na privredni razvoj, j e r je rast društvenog proizvoda (privredni rast)
sastavni deo p r i v r e d n o g razvoja.
Kvantitativna analiza izvora privrednog rasta pruža uvid u faktore rasta i
mjihov doprinos povećanju obima proizvodnje. Iz m n o š t v a faktora koji deluju na
privredni rast, različitom snagom i sa različitim posledicama, izdvojili su se
jsnovni proizvodni činioci. Za to ima više razloga. R e č je o faktorima bez kojih
proces proizvodnje i privrednog rasta ne bi m o g a o uopšte da se odvija, ali i o
faktorima koji su lako merljivi i čije su p r o m e n e d i n a m i č n e i očigledne.
Društveni proizvod se m o ž e posmatrati iz ugla r a d n e s n a g e i njene
p r o d u k t i v n o s t i ili sa stanovišta osnovnih proizvodnih fondova i njihove
.tivnosti. R a z m o t r i m o , najpre, prvi pristup.
R a d n a snaga se, na nivou u k u p n e privrede, označava kao zaposlenost (L).
Produktivnost rada (p), u r a z m e r a m a nacionalne ekonomije, izražava veličinu
društvenog p r o i z v o d a (Y) po zaposlenom, tj.:
Y
P = (2)
Sledi d a j e :
y = L - P
. 0 )
D r u š t v e n i proizvod se, dakle, javlja kao u m n o ž a k zaposlenosti i
produktivnosti rada. Zaposlenost pruža informaciju o broju radnih mesta.
Produktivnost rada sažima u sebi sve uslove pod kojima radna snaga obavlja
proizvodnu aktivnost. Na kretanje produktivnosti rada utiče veliki broj faktora,
među kojima se p o s e b n o izdvaja tehnička opremljenost rada (q). O n a pokazuje
veličinu osnovnih proizvodnih fondova, tj. fiksnog kapitala (K) po z a p o s l e n o m (Z):
K
q = (4)
L
35
P r e m a t o m e , k a d a se društveni proizvod p o s m a t r a iz ugla r a d n e snage i

njene produktivnosti, ne gubi se iz vida fiksni kapital, j e r opremljenost radne snage
tim kapitalom (tehnička opremljenost rada) utiče na produktivnost rada.
A k o j e veličina društvenog proizvoda u m n o ž a k broja zaposlenih radnika
njihove produktivnosti (^ = ^'P), o n d a rast društvenog proizvoda zavisi oc
p r o m e n a u nivou zaposlenosti i produktivnosti rada, tj.:
fr = n + rp, (5)
gde su rY, r L i r p stope rasta odgovarajućih promenljivih. U striktnom
smislu, ova j e d n a č i n a važi samo za kontinuelne stope rasta. Ona se m o ž e
primenjivati i u slučaju diskretnih stopa rasta, pod uslovom da te stope rasta nisu
suviše visoke.
Relacija (5) o m o g u ć a v a da se odredi procentualni doprinos pojedinih
faktora p r i v r e d n o m rastu. T a k o se u slučaju zaposlenosti koristi obrazac:
i.100, (6)
a u slučaju produktivnosti rada
¿.100 (7)
'Y
N a r a v n o , ova dva doprinosa u zbiru daju 100%, pa se taj m o m e n a t m o ž e

iskoristiti pri njihovom o b r a č u n u .
F o r m u l e (6) i (7) se često upotrebljavaju za razgraničavanje ekstenzivnog
od intenzivnog tipa privrednog rasta. Pri tom se smatra da je rast proizvodnje
ekstenzivan ukoliko je p r e v a s h o d n o uslovljen povećanjem zaposlenosti,
intenzivan ako je pretežno zasnovan na rastu produktivnosti rada. Na nižim
stepenicama e k o n o m s k o g razvoja j e d n e zemlje, kada postoje značajne rezerve
radne snage, rast zaposlenosti je glavni izvor rasta društvenog proizvoda, dok
povećanje produktivnosti ima mali značaj. U razvijenim e k o n o m i j a m a rast
društvenog proizvoda se pretežno zasniva na povećanju produktivnosti rada, kao
n e p o s r e d n o m rezultatu tehnološkog progresa, dok povećanje zaposlenosti ima
s k r o m n u ulogu.
P r e m a d r u g o m pristupu, kao što je napred istaknuto, društveni proizvod se

p o s m a t r a sa stanovišta osnovnih proizvodnih fondova i njihove efektivnosti.
Prosečni koeficijent efektivnosti osnovnih proizvodnih fondova (e) predstavlja
količnik d r u š t v e n o g proizvoda (Y) i osnovnih proizvodnih fondova (K), o d n o s n o :
Y
- 7 - (8)
36
Privredni razvoj
On pokazuje koliko se j e d i n i c a društvenog p r o i z v o d a ostvaruje po j e d i n i c i

" . - - : z kapitala. R e c i p r o č a n izraz ovog pokazatelja j e p r o s e č a n kapitalni
koeficijent, tj.:
k =
1 -e=Y> (9)
koji izražava koliko je j e d i n i c a fiksnog kapitala a n g a ž o v a n o za proizvodnju

jedinice društvenog proizvoda.
Dakle, društveni proizvod (Y) se m o ž e predstaviti kao u m n o ž a k osnovnih
r r n z v o d n i h fondova (K) i njihove efektivnosti (e)
Y = K-e (10)
• ao količnik osnovnih proizvodnih fondova (K) i prosečnog kapitalnog

efkijenta (k)
K
v
U č e š ć e r a d n e snage, kao n e i z b e ž n o g faktora procesa proizvodnje, se

pretpostavlja, m a d a zaposlenost nije prisutna u ovim formulama.
Transformisanjem relacija (10) i (11) u dinamički oblik dobijamo:
rY=rk + reirY = rK-rk (12)
N a v e d e n e j e d n a č i n e važe za kontinuelne stope rasta (ali i za diskretne,
ukoliko nisu suviše visoke).
Na rast d r u š t v e n o g p r o i z v o d a pozitivno deluje povećanje osnovnih
proizvodnih fondova i poboljšanje njihove p r o s e č n e efektivnosti, o d n o s n o pad
p r o s e č n o g k a p i t a l n o g koeficijenta. U početnoj etapi p r i v r e d n o g razvoja kapitalni
koeficijent se, o b i č n o , povećava. P o č e t n a etapa pretpostavlja prelazak sa r u č n o g na
mašinski rad, što znači i veću upotrebu fiksnog kapitala po j e d i n i c i proizvodnje.
Z b o g toga je rast osnovnih proizvodnih fondova, na bazi investicija, od p r e s u d n e
važnosti za rast društvenog p r o i z v o d a nedovoljno razvijenih zemalja.
Polazeći od formula (3) i (10), koje izražavaju dva različita pristupa

proizvodnji i p r i v r e d n o m rastu, m o ž e m o napisati:
K e = Lp_
Sledi d a j e :
L-p p
e e
= ^ r > t j . = - , 03)
što je drugi izraz za prosečni koeficijent efektivnosti osnovnih proizvodnih
fondova.
37
Koristeći vezu između k i e dobijamo d a j e :
q
k = (14)
P
Iz formule (14) se vidi da je prosečni kapitalni koeficijent zavisan
m e đ u s o b n i h o d n o s a tehničke opremljenosti i produktivnosti rada, u čijim s
p r o m e n a m a najizrazitije manifestuje delovanje tehnološkog progresa
Za analizu izvora privrednog rasta v e o m a m n o g o se koristi p r o i z v o d n a
f u n k c i j a . O n a predstavlja dragocen instrument, kojim se kvantitativno izražavaju
relacije između proizvodnje i njenih činilaca.
U opštem slučaju proizvodnja se javlja kao rezultat delovanja n
neidentifikovanih faktora, o d n o s n o :
Y = F(x,,x2, ...,Xn). (15)
A k o u z m e m o da je n = 2, a xj = Ki x 2 = L, relacija (15) postaje:
Y = F(K, L), (16)
pri č e m u simboli K i L označavaju respektivno kapital i rad.
U eksplicitnom obliku proizvodna funkcija (15) glasi:
Y = AKaLp, (17)
gde j e : A - p a r a m e t a r efikasnosti,
a - koeficijent elastičnosti proizvodnje u odnosu na faktor K,
¡3- koeficijent elastičnosti proizvodnje u odnosu na faktor L.
J e d n a č i n a (17) je poznata u literature pod n a z i v o m C o b b - D o u g l a s o v a
p r o i z v o d n a funkcija. A m e r i č k i m a t e m a t i č a r C. C o b b i e k o n o m i s t a P. D o u g l a s prvi
su primenili ovu j e d n a č i n u , polazeći od pretpostavke da je zbir koeficijenata
elastičnosti j e d n a k j e d i n i c i (a + (3 = 7 ) . 2 8 Uz navedeni uslov, p r o i z v o d n a funkcija
postaje linearno h o m o g e n a i pokazuje konstantne prinose na o b i m p r o i z v o d n j e . 2 9
I z v o r n a C o b b - D o u g l a s o v a p r o i z v o d n a funkcija objašnjava privredni rast na
vrlo pojednostavljen način. P r o m e n é u o b i m u proizvodnje isključivo se d o v o d e u
vezu sa kvantitativnim uvećanjem rada i kapitala. V a n d o m e n a analize ostaju svi
oni faktori koji d o p r i n o s e porastu efektivnosti korišćenja proizvodnih činilaca, a
koji se o b i č n o označavaju t e r m i n o m tehnički progres.
V e o m a p o g o d a n način za obuhvatanje efekata t e h n i č k o g progresa
predstavlja uvođenje v r e m e n a kao nove varijable u proizvodnu funkciju. Prvi korak
Cobb, C, P. Douglas: A Theory of Production, American Economic Review, Supplement, 1928.

Zbir eksponenata cc+p predstavlja stepen homogenosti funkcije (17), jer je: A (XK)X (A.L)B =
A. A+P AK a LA Prema tome, ako se faktori K i L povećaju X puta, obim proizvodnje se povećava za
X a+|3 puta. Zbir ct+P , istovremeno, odražava karakter prinosa na obim proizvodnje. U zavisnosti
od toga da li je suma koeficijenata elasičnosti veća, manja ili jednaka jedinici, funkcija redom
ispoljava rastuće, konstantne ili opadajuće prinose.
38
Privredni razvoj
30
• som pravcu načinio je J. Tinbergen. On je u C o b b - D o u g l a s o v u proizvodnu
frakciju linearno homogenog oblika uključio tehnički progres preko
ronencijalnog v r e m e n s k o g trenda. T a k o j e dobijena p r o i z v o d n a funkcija:
a p Tt
Y = AK L e (18)
£Ce e ! - vreme, T- p a r a m e t a r koji označava t e m p o tehničkog progresa.
Polazeći od formule (18) rast proizvodnje m o ž e m o izraziti a sledeći način:
rY = a r K + P r L + Y . (19)
Svaki sabirak na desnoj strani ove j e d n a č i n e izražava doprinos
M g o v a r a j u ć e g faktora privrednom rastu. Uticaj tehničkog p r o g r e s a se ispoljava
fcao povećanje proizvodnje, koje je nezavisno od p r o m e n é o b i m a faktora
proizvodnje (kapitala i rada).
P r o i z v o d n a funkcija oblika (19), koja počiva na pretpostavci d a j e c&fi=l,

o m o g u ć a v a da se na vrlo j e d n o s t a v a n način ("golim o k o m " ) odvoji privredni rast
koji se duguje t e h n i č k o m progresu, o d n o s n o efikasnijem korišćenju proizvodnih
činilaca - Y, od rasta koji je rezultat kvantitativnog uvećanja faktora proizvodnje, tj.
STV - f3rL. Situacija se komplikuje ako pretpostavimo da a+/3 * 1. R a z l o g leži u
činjenici da tehnički progres više nije vezan s a m o za p a r a m e t a r Y, već se ispoljava
i preko koeficijenata a i /?. U zavisnosti od t o g a da li je zbir koeficijenata
elastičnosti veći ili manji od j e d i n i c e , on pokazuje pozitivan ili negativan uticaj na
rast proizvodnje. T e h n i č k i progres koji se vezuje uz koeficijente a i P ( o d n o s n o , za
kapital i rad) kvalifikuje se kao materijalizovani,a onaj koji predstavlja
Yt
eksponencijalnu funkciju v r e m e n a (e ), kao a u t o n o m n i ili nematerijalizovani.
30
Imamo u vidu njegov rad: Zur Theorie der Langfristigen Wirtschaftsentwicklung,
Weltwirtschaftliches Archiv 1/1942.
39
3 PRIVREDNI RAZVOJ JUGOSLAVIJE/SRBIJE
Privredni razvoj Jugoslavije/Srbije
3.1 Uvod
Privredni razvoj je e k o n o m s k i proces koji se ne m o ž e u s p e š n o analizirati

aa osnovu i z o l o v a n o g posmatranja kraćih vremenskih intervala. Pri njegovom
i m č a v a n j u treba imati u vidu duži vremenski period i čitav lanac uzročno-
pcsledičnih veza koje dolaze do izražaja t o k o m toga perioda. M n o g i razvojni
problemi sa kojima se danas suočava Srbija vuku svoje k o r e n e iz prošlosti, iz
» r e m e n a k a d a je o v a republika, zajedno sa j o š pet (Slovenija, Hrvatska, BiH,
Makedonija i C r n a G o r a ) , bile u sastavu nekadašnje Jugoslavije.
U svetlu tih problema, kao i neophodnosti napuštanja socijalizma koji se
p o k a z a o e k o n o m s k i neefikasnim, i sam protekli razvoj se m o r a preispitati i p o n o v o
i r e d n o v a t i . K a o važan kriterijum za o c e n u valjanosti ostvarenog razvoja u
pojedinim p e r i o d i m a treba uzeti m o g u ć n o s t njegovog samoodržavanja, o d n o s n o
aastavljanja u g o d i n a m a koje slede. Privredni razvoj koji iziskuje velike troškove i
aaćuna na k r a t k o r o č n e efekte, koji ne otvara perspektive za dalje e k o n o m s k o
aapredovanje, već podiže barijere b u d u ć e m povećanju proizvodnje, ne m o ž e se
smatrati uspešnim. To je razvoj u sadašnjosti na račun bućnosti i, kao takav, ne
zaslužuje pozitivnu o c e n u .
Privredni razvoj Jugoslavije, o d n o s n o Srbije (i C r n e G o r e ) posle D r u g o g

s a e t s k o g rata r a z m a t r a ć e m o imajući u vidu d i n a m i k u toga razvoja i p r o m e n é u
aamkturi društvenog proizvoda.
:
2 Dinamika privrednog razvoja Jugoslavije /Srbije
Razvojni tokovi privrede SFRJ

i 31
U prvim decenijama svog posleratnog razvoja SFR Jugoslavija je
a doista impresivan privredni rast. Po ostvarenim stopama rasta u
pojedinim p e r i o d i m a naša zemlja se nalazila u s a m o m vrhu svetske lestvice.
Zabvaljujući brzom povećanju proizvodnje Jugoslavija je za relativno kratko v r e m e
parvladala e k o n o m s k u zaostalost i ušla u krug srednje razvijenih zemalja. (Njen
aVaštveni proizvod po stanovniku je dostigao svetski prošek u p e r o d u 1960 -1970.)
Problem, m e đ u t i m , leži u činjenici da taj privredni rast nije bio održiv na
3sž-. rok. Posle početnih uspeha u povećanju proizvodnje, koje je j u g o s l o v e n s k a
Jugoslavija, pod ovim nazivom, tj. kao Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ),
zarravo, postoji tek od aprila 1963. godine, dok se, pre toga, zvala Federativna Narodna
Republika Jugoslavija (FNRJ).
43
privreda zabcležila u 50-tim i d e l o m 60-tim godinama, t e m p o e k o n o m s k o g rasta s

osetno usporio, da bi na pragu o s m e decenije prošlog veka SFRJ zapala ;
svojevrsnu krizu e k o n o m s k o g rasta.
Posleratni period, očigledno, nije bio h o m o g e n sa gledišta dinamiki
privrednog razvoja. U prvim posleratnim g o d i n a m a ( p o okončanju kratkotrajn<
o b n o v e zemlje) od 1947. do 1952. društveni proizvod se p r o s e č n o godišnj«
p o v e ć a v a o po stopi od 1.9%. Njegov rast po stanovniku je bio j o š skromniji (svega
0 . 6 % p r o s e č n o godišnje).
N a v e d e n a stopa rasta u k u p n e (i per capita) proizvodnje ni približno n«
odražava razvojne n a p o r e društva u ovom periodu. Ti napori su bili usmereni m
izgradnju teške industrije i energetike, kako bi se zemlja osposobila za proizvodnji
sredstava za rad i energije. R e č je o velikim ulaganjima u objekte koji imaju dug
period gradnje, pa su efekti tih ulaganja dobrim delom registrovani tek u narednom
periodu.
Interval od 1952. do 1964. ostaće zapamćen po izuzetno brzom
p r i v r e d n o m rastu od 8 . 3 % ( 8 . 7 % u Srbiji) p r o s e č n o godišnje. Bilo je to, po
m n o g i m a , " z l a t n o razdoblje" našeg posleratnog razvoja, obeleženo d i n a m i č n i m
povećanjem zaposlenosti i osnovnih proizvodnih fondova, uz poboljšanje
produktivnosti rada i efektivnosti fiksnog kapitala.
Iza visokih stopa rasta, karakterističnih za ovaj period, nazirali su se.
m e đ u t i m , i neki p r o b l e m i , koji bacaju senku na kvalitet ostvarenog povećanja
proizvodnje. P o s e b n u pažnju zaslužuju strukturne disproporcije u industriji, koje
će, kasnije, dovesti do usporavanja industrijskog i u k u p n o g privrednog rasta.
I m a m o u vidu nesklad u razvoju bazičnih i prerađivačkih grana, o d n o s n o
zaostajanje proizvodnje materijala za reprodukciju za proizvodnjom finalnih
dobara. V a ž n o je naglasiti da orijentacija na bržu ekspanziju prerađivačkog
s e g m e n t a industrije, s a m a po sebi, nije loša. T e š k o ć e nastaju tek o n d a kada
industrijski sektori, koji uživaju prioritet, nisu u stanju da svoje proizvode uspešno
plasiraju na inostrano tržište i tako o b e z b e d e devize za u v o z nedostajućih
proizvoda.
Od s r e d i n e š e z d e s e t i h g o d i n a s t o p a rasta d r u š t v e n o g p r o i z v o d a se
o s e t n o smanjuje. U p e r i o d u 1965-1979. (gde je 1964. b a z n a g o d i n a ) o n a iznosi
5.6% ( 5 . 5 % u Srbiji) p r o s e č n o godišnje. M a d a je u pitanju skromniji rast od o n o g
koji je zabeležen u p r e t h o d n o m razdoblju, proizvodnja i dalje brzo napreduje.
Kvalitet p r i v r e d n o g rasta se, m e đ u t i m , bitno pogoršava. T o k o m
p o s m a t r a n o g perioda o p a d a efektivnost osnovnih proizvodnih fondova, usporava se
rast zaposlenosti u u s l o v i m a velikog priliva radne snage, produbljuju strukturne
neusklađenosti u industriji, širi deficit u robnoj razmeni s inostranstvom (što j e , u
velikoj meri, uslovljeno povećanjem uvoza materijala za reprodukciju). Jugoslavija
u s e d a m d e s e t i m g o d i n a m a obilato koristi inostrane kredite. Z a d u ž e n o s t zemlje se
povećava, a unutrašnji problemi, koji su na to p r e s u d n o uticali ostaju i dalje
44
c n e r e n i . K a d a je došlo v r e m e za vraćanje ranije uzetih kredita u inostranstvu i

kada su m o g u ć n o s t i daljeg zaduživanja osetno smanjene privreda je zapala u krizu.
P e r i o d 1980-1989. (gde j e 1979. b a z n a godina) obeležen j e drastičnim
osporavanjem privredne dinamike. Prosečna godišnja stopa rasta društvenog
proizvoda u t o m v r e m e n s k o m intervalu iznosila je svega 0 . 7 % ( 0 . 9 % u Srbiji).
Pošto se u istoj meri p o v e ć a v a l o i stanovništvo (u Srbiji nešto sporije od
društvenog proizvoda, tj. za 0.8%) društveni proizvod po stanovniku je ostao
oepromenjen ( n e z n a t n o je porastao u Srbiji), što ukazuje na e k o n o m s k u
stagnaciju.
Z a p o s l e n o s t i osnovni proizvodni fondovi nastavljaju da rastu i u o v o m
periodu, ali o s e t n o sporije n e g o u ranijim g o d i n a m a . P r o d u k t i v n o s t rada se snižava,
r a š kao i efektivnost fiksnog kapitala, čiji je pad sada izrazitiji. N e p o v o l j n a
kretanja su vidljiva i u drugim d o m e n i m a : investiciona aktivnost zamire, inflacija
se zahuktava, n e z a p o s l e n o s t p o p r i m a zabrinjavajuće r a z m e r e . Pozitivan p o m a k je
načinjen u s p o l j n o e k o n o m s k i m odnosima, ali je za to plaćena visoka cena. Deficit
u trgovinskom bilansu je smanjen ekspanzijom izvoza, ali j o š više ograničavanjem
i ?za, što se nepovoljno odrazilo na proizvodnju, a preko nje i na druge agregatne
veličine (zaposlenost, potrošnja, investicije i si.).
Tab. 2 Osnovni pokazatelji privrednih kretanja u S F R J

- prosečne godišnje (kontinuelne) stope rasta, u % -
1953-64. 1965-79. 1980-89. 1953-89.
1952 =100 1964=100 1979=100 1952 =100
Društveni proizvod
Ukupno 8,3 5,6 0,7 5,1
Društveni sektor 9,4 6,1 0,7 5,7
Industrija 11,6 6,7 2,2 7,1
Poljoprivreda 5,7 2,3 1,1 3,1
Zaposlenost u društv. privredi 6,3 2,9 1,6 3,7
Produktivnost rada u društv. privredi 3,1 3,2 -0,9 2,0
Osnovni fondovi društv.privrede 8,0 7,7 3,3 6,6
Efektivnost osn.fond.društv.privrede 1,3 -1,5 -2,6 -0,9
Izvor: Izračunato na osnovu podataka SGJ - 1991.
K r i z a e k o n o m s k o g rasta 1980-1989. predstavlja završnu fazu d u g o r o č n o g
procesa usporavanja t e m p a rasta proizvodnje. Koreni te krize su duboki i sežu u
godine k a d a je S F R Jugoslavija beležila visoke stope rasta d r u š t v e n o g proizvoda,
koje, očigledno, nisu počivale na zdravim e k o n o m s k i m o s n o v a m a .
Krajem o s a m d e s e t i h godina pristupa se radikalnim p r o m e n a m a u
privrednom (i d r u š t v e n o m ) sistemu, kako bi se prevazišlo teško e k o n o m s k o
stanje. Te promené su sračunate na afirmaciju tržišta i napuštanje
socijalističkog n a č i n a privređivanja z a s n o v a n o g na društvenoj svojini nad
sredstvima za proizvodnju. Očekivani rezultati su izostali. T o k o m 1990.
godine dolazi do zaoštravanja m e đ u r e p u b l i č k i h o d n o s a u okviru SFRJ.
45
Ubrzano se raspada jugoslovensko tržište i kidaju gotovo svi obli«

e k o n o m s k e saradnje m e đ u republikama. U t a k v i m o k o l n o s t i m a društver
proizvod zemlje značajno opada - za 7,6%, a Srbije j o š brže - 3a 8.3%. D
kraja 1991. četiri j u g o s l o v e n s k e republike se otcepljuju od SFRJ, a Srbija
Crna Gora 27. aprila 1992. godine proglašavaju Saveznu Republiki
Jugoslaviju ( S R J ) . O n a je trajala do 4. februata 2 0 0 3 . godine, kada j<
formirana d r ž a v n a zajednica Srbija i C r n a G o r a ( S C G ) . Bilo je predviđene
da ova zajednica traje m i n i m u m tri godine, posle čega dve republike stići
pravo da se r e f e r e n d u m o m izjašnjavaju o njenoj budućnosti. G r a đ a n i Crne
G o r e su 2 1 . maja 2 0 0 6 . godine na referendumu izglasali nezavisnost, koja je
i z v a n i č n o p r o g l a š e n a od strane Skupštine R e p u b l i k e C r n e G o r e 3. j u n a iste
godine. Od t a d a S C G više ne postoji. T a k o je, posle 88 godina Srbija, kao
naslednica S C G , p o s r e d n o obnovila svoju samostalnost.
3.2.2 Razvojni tokovi privrede SRJ
1. Posle e k o n o m s k e stagnacije u koju je Srbija (zajedno sa drugim

r e p u b l i k a m a nekadašnje S F R J ) zapala u 80-tim g o d i n a m a usledio je ekonomski
sunovrat p o č e t k o m devedesetih. U 1990. društveni proizvod ove republike o p a d a
za 8 , 3 % u o d n o s u na p r e t h o d n u godinu, a u 1991. za 1 1 , 1 % . Sve se to dešava u
u s l o v i m a u b r z a n e dezintegracije SFRJ i p o č e t k a građanskog rata.
U najtežu situaciju Srbija (sada već u okviru SRJ) d o s p e v a 1992. i 1993.
godine. Svi e k o n o m s k i tokovi sa bivšim j u g o s l o v e n s k i m r e p u b l i k a m a su prekinuti,
a p o l o v i n o m 1992. godine (tačnije, 30. maja te g o d i n e ) Savet bezbednosti
Ujedinjenih nacija zavodi stroge sankcije p r e m a SRJ. Zemlja se e k o n o m s k i izoluje
od sveta, što j o j nanosi o g r o m n u štetu, budući da je njena privreda bila v e o m a
zavisna od saradnje s inostranstvom. E k o n o m s k a politika, koju je država u to
v r e m e vodila, nije uspela da neutrališe negativne efekte sankcija, j e r se polazilo od
pretpostavke da o n e n e ć e d u g o trajati, što se pokazalo pogrešnim. Nepovoljnoj
e k o n o m s k o j situaciji u zemlji doprineo je i n e d o g r a đ e n privredni sistem. Proces
tranzicije ka tržišno privredi, koji je započet u bivšoj SFRJ, sporo se ostvarivao u
novim o k o l n o s t i m a .
C e h koji je SRJ platila kroz smanjivanje proizvodnje, bio j e , zaista,

o g r o m a n U 1992. godini društveni proizvod zemlje je o p a o za 2 7 . 9 % , a u 1993. za
30.8%.
P r o s e č n a godišnja stopa rasta društvenog proizvoda u periodu 1990-1993.
(gde je 1989. bazna godina) ima negativan predznak i iznosi - 2 2 . 5 % . K a o rezultat
toga, o b i m d r u š t v e n o g proizvoda u 1993. godini čini tek dve petine ( 4 1 % )
njegovog nivoa iz 1989..
46
Graf. 1 D r u š t v e n i proizvod S R J u stalnim c e n a m a 1994. ( 1 9 8 9 = 1 0 0 )
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99
Smanjivanje društvenog proizvoda SRJ p r a ć e n o je opadanjem zaposlenosti,

r.vesticija, ličnih primanja i životnog standarda stanovništva. Spoljnotrgovinska
r a z m e n a zemlje se, t a k o đ e , o s e t n o snižava. N a s u p r o t t o m e c e n e rastu i to vrlo brzo,
t a k o da se krajem 1992. i u 1993. razbuktava hiperinflacija, koja p o p r i m a gotovo
nezamislive r a z m e r e . (U celoj 1993. cene su porale za 116.5 hiljada milijardi
procenata, a s a m o u prve tri nedelje 1994. za 313 miliona p r o c e n a t a ) . Bilo je to
vreme k a d a je d o b r o poznata šala o visokoj inflaciji postala n a š a zbilja, pa smo
•ovac nosili u korpi, a pazar u džepu, u m e s t o obrnuto.
P o š t o j e sprovođenjem tzv. A v r a m o v i ć e v o g p r o g r a m a ( " M o n e t a r n a

rekonstrukcija i strategija e k o n o m s k o g oporavka Jugoslavije") p o č e t k o m 1994.
godine suzbijena hiperinflacija, došlo j e d o u m e r e n o g p o v e ć a n j a društvenog
proizvoda od 2 . 5 % , č i m e je prelomljen dotadašnji strmo opadajući trend u kretanju
proizvodnje. T a k a v rezultat je postignut bez ikakve p o m o ć i ili kredita iz
iiK>stranstva. U periodu 1994 - 1998. (gde je 1993. b a z n a g o d i n a ) zabeležen je rast
društvenog p r o i z v o d a od 4 . 7 % p r o s e č n o godišnje.
Ostvarenu stopu rasta obezvređuju, m e đ u t i m , visoki gubici u privredi
kojima se osipa društvena svojina, veliki spoljnotrgovinski deficit i visoka godišnja
inflacija. O s i m toga, obnavljanje privrednog rasta u SRJ nije uspelo da zaustavi pad
zaposlenosti ( m a d a je usporilo njegov t e m p o ) , dok se n e z a p o s l e n o s t i dalje
povećavala.
Savet b e z b e d n o s t i UN je krajem 1995. godine obustavio sankcije koje su
s a m e t n u t e našoj zemlji 1992, a p o t o m ih i formalno u k i n u o 1. o k t o b r a 1996. Ostao
j e . m e đ u t i m , tzv. spoljni zid sankcija, koji je sprečavao regulisanje o d n o s a SRJ sa
aaeđunarodnim finansijskim organizacijama, bez čega se nije m o g a o očekivati
ozbiljniji priliv inostranog kapitala u zemlju. T o k o m 1998. godine sankcije se
p o n o v o u v o d e SR Jugoslaviji od strane dela m e đ u n a r o d n e zajednice (Evropske
anije i S A D ) z b o g pogoršanja situacije na K o s o v u i Metohiji. To je nepovoljno
47
uticalo na razvojne rezultete naše privrede, m a d a je društveni proizvod i

navedenoj godini zabeležio skroman rast.
U u s l o v i m a blokade, kako se pokazalo, slabi interes za tržišne reforme,
sužavaju se i objektivne m o g u ć n o s t i za njihovo sprovođenje. Socijalni ciljevi,
takvim okolnostima, dominiraju nad e k o n o m s k i m .
Do d r a s t i č n o g pogoršanja e k o n o m s k e situacije u zemlji d o š l o je 1999
pod uticajem N A T O bombardovanja. Posle pet godina u z a s t o p n o g rasta društven
proizvod je p o n o v o o p a o i to značajno - za 17.7%, ( 1 8 , 3 % u Srbiji). U k u p n a šteta
koju je SRJ pretrpela od bombardovanja je o g r o m n a i meri se d e s e t i n a m a milijard
dolara.
G l e d a n o u celini, privreda naše zemlje je ozbiljno n a z a d o v a l a u
devedesetim g o d i n a m a . U n u t a r tog intervala smenjivali su se periodi e k o n o m s k o g
sunovrata i rasta proizvodnje, ali je k o n a č a n rezultat bio vrlo nepovoljan. N i v o
društvenog p r o i z v o d a u 1999. iznosio je tek 4 2 . 4 % nivoa iz 1989.
Privredni rast u našoj zemlji je obnovljen već 2 0 0 0 . godine, k a d a je
ostvarena stopa rasta bruto d o m a ć e g proizvoda od 5.2%. Posle događaja od 5.
oktobra stekli su se uslovi za ukidanje sankcija p r e m a SRJ i za njeno uključivanje u
sve m e đ u n a r o d n e političke, e k o n o m s k e i finansijske organizacije.
N o v e okolnosti su pogodovale bržoj izgradnji tržišne privrede u našoj
zemlji i stvaranju uslova za njen d i n a m i č a n razvoj na zdravim e k o n o m s k i m
osnovama.
S o b z i r o m na činjenicu da se SRJ, najpre, transformisala u državnu
zajednicu Srbija i C r n a Gora, da bi ubrzo potom dve republike postale samostalne
države, posle 2 0 0 0 . godine pratićemo samo razvojne tokove privrede Srbije.
3.2.3 Razvojni tokovi privrede Srbije posle 2000. godine
T o k o m tranzicije u Srbiji koja je tekla od kraja 2 0 0 0 . godine, izbegnuta je

" t r a n z i c i o n a recesija" koju su neki ekonomisti (poučeni p r i m e r i m a drugih bivših
socijalističkih zemalja) najavljivali, ali je izostao i nagli uspon, kojem su se mnogi
n a d a l i . 3 2 P o d a c i za našu zemlju pokazuju d a j e od 2000. do 2 0 0 7 . godine ostvaren
33
prosečan godišnji rast bruto d o m a ć e g proizvoda od 5,6%. Detaljnija analiza
otkriva da su u prve tri godine tranzicije zabeležene u m e r e n e i, uz to, opadajuće
Prelazak na tržišni sistem privređivanja i izlaganje svetskoj konkurenciji, posle

kraha socijalizma, doneli su velike nevolje privredama I. E v r o p e i bivšeg
S S S R . Na startu tranzicije, ove zemlje su prošle kroz tzv. tranzicionu (ili
t r a n s f o r m a c i o n u ) recesiju, izgubivši u prošeku za četiri godine (od 1989. do
1993.) više od četvrtine realne vrednosti društvenog proizvoda. (Videti o tome u
: Economic Survey of Europe in 1996 - 1997, str. 225; www.unece.org)
Republički zavod za razvoj: Izveštaj o razvoju Srbije 2007, Beograd, 2008, str. 21.
48
stope rasta G D P - a . Do ubrzanja privrednog rasta je došlo u 2 0 0 4 . godini, posle

:ega privredna d i n a m i k a p o n o v o slabi, da bi u 2007. godini Srbija postigla
relativno visoku stopu rasta bruto d o m a ć e g proizvoda od 7,5%. Za 2 0 0 8 . godinu
34
projektovan je realni rast G D P - a od 6 % .
Konfiguracija ostvarenih stopa rasta pokazuje da je kretanje proizvodnje
dosta neujednačeno. U dve uzastopne godine ( 2 0 0 3 . i 2 0 0 4 ) zabeležene su
ekstremne ( m i n i m a l n a - 2 , 5 % i m a k s i m a l n a - 8,4%) vrednosti ovog indikatora u
•osmatranom periodu.
K a o rezultat e k o n o m s k o g rasta, koji je postignut u Srbiji od 2000. do 2007.
godine, nivo bruto d o m a ć e g proizvoda per capita se osetno p o v e ć a o i dostigao
pptovo 4.000 evra u 2 0 0 7 . (videti tabelu 2). Za m e đ u n a r o d n a poređenja stepena
» o n o m s k e razvijenosti zemlje m o g u se koristiti podaci Svetske b a n k e o visini
bruto n a c i o n a l n o g d o h o t k a per capita. Oni otkrivaju da je G N I po stanovniku u
Srbiji 2007. godine iznosio 4.730 dolara, što nas je svrstalo m e đ u zemlje sa višim
srednjim n i v o o m dohotka. Od bivših j u g o s l o v e n s k i h republika u istoj grupi se
salaze H r v a t s k a (10.460), C r n a Gora (5.180) i B o s n a i H e r c e g o v i n a (3.790);
akedonija i dalje ima niži srednji nivo d o h o t k a (3.460), d o k se Slovenija o d a v n o
priključila industrijalizovanim zemljama sa visokim nivoom dohotka (20.960
d o l a r a ) . 3 5 Za 2 0 0 7 . godinu raspoloživi su i podaci o visini bruto nacionalnog
dohotka po stanovniku u m e đ u n a r o d n i m dolarima. S h o d n o očekivanjima, taj iznos
je veći u našoj zemlji (10.220 dolara), k a o i u drugim d r ž a v a m a nastalim na
prostoru bivše Jugoslavije.
P r e m a p r o c e n a m a Evropske b a n k e za obnovu i razvoj, nivo G D P - a u
zemljama u tranziciji 2 0 0 7 . godine prevazilazi u prošeku za 1 3 % odgovarajući nivo
iz 1989, k a d a je z a p o č e o proces tržišnih reformi u o v o m delu sveta. Srbija j e ,
međutim, dostigla tek 6 8 % svog bruto d o m a ć e g p r o i z v o d a iz startne 1989. godine i
na relativno najlošiju poziciju od svih bivših j u g o s l o v e n s k i h r e p u b l i k a . 3 6
Inflacija je o g r o m a n izazov za Srbiju od p o č e t k a tranzicije. Za period
2 J1-2007. karakteristična je relativna c e n o v n a stabilnost u našoj zemlji. Inflacija,
merena c e n a m a na m a l o , smanjena je sa 4 0 , 7 % u 2 0 0 1 . na 1 0 , 1 % u 2007. godini
. ideti tabelu 2). O v o je značajan rezultat, p o s e b n o ako se u z m e u obzir činjenica
d a j e ostvaren u u s l o v i m a rasta cena sirove nafte i ispravljanja cenovnih dispariteta.
Evidentno je da su poslednjih godina zabeležene ciklične fluktuacije u kretanju
inflacije u Srbiji, s tim s t o j e 2 0 0 6 . registrovan njen najniži godišnji nivo od 6,6%.
Mini starstvo finansija: Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009.

godinu sa projekcijama za 2010. i 2011. godinu, str. 11.
^ World Bank, World Development Indicators database, September 2008.

36
EBRD: Transition Report 2007 - People in transition.
49
Tab. 3 O s n o v n i indikatori m a k r o e k o n o m s k i h kretanja u Srbiji od 2 0 0 1 . do

2 0 0 7 . god.
2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

GDP, tekuće cene, mlrd. din. 769 984 1.138 1.388 1.692 1.988 2.321
1
GDP, per capita, u EUR 1.713 2.162 2.338 2.563 2.742 3.187 3.941
1
GDP, realni rast, u % 4,8 4,2 2,5 8,4 6,2 5,7

2
7,5'
Ind. proizvodnja, stopa
0,1 1,8 -3,0 7,1 0,8 4,7 3,7
rasta, u %
Polj. proizvodnja, stopa
18,6 -3,4 -7,2 19,5 -5,3 -0,3 2 -8,1 2
rasta, u %
Cene na malo, kraj
40,7 14,8 7,8 13,7 17,7 6,6 10,1
perioda, %
Deficit robne razmene,
-2.837 -3.755 -4.147 -5.792 -4.831 -5.360 -7.074
mil. EUR
Spoljni dug, kraj perioda,
12.359 10.766 10.858 10.355 13.064 14.885 17.789
mil. EUR
Fiksne investicije, % GDP 10,4 11,8 16,1 17,7 17,3 19,7 18,0
Zaposlenost, stopa rasta, u % 0,2 -1,7 -1,2 0,5 0,9 -2,1 -1,2
2
'Procena MFIN. Prethodni rezultati RZS.
Izvor: Ministarstvo finansija, Bilten javnih finansija, br. 46, jun 2008, str. 16.
Deficit t e k u ć e g platnog bilansa predstavlja osnovnu m a k r o e k o n o m s k u
neravnotežu u našoj zemlji. On je, uglavnom, rezultat visokog spoljnotrgovinskog
deficita, koji je p r o u z r o k o v a n z n a t n o većim u v o z o m od izvoza robe.
Spoljni dug zemlje se održava na o k o 6 0 % bruto d o m a ć e g proizvoda, m a d a
je u a p s o l u t n o m smislu značajno porastao (za više od 5 milijardi evra u o d n o s u na
2001. godinu).
Podaci Svetskog ekonomskog foruma za 2008. pokazuju da je
k o n k u r e n t n o s t privrede Srbije j o š uvek niska, m a d a n e š t o bolja n e g o u prethodnoj
godini, kada se Srbija prvi put pojavila kao samostalna država. Od 134 zemlje
sveta, naša privreda je zauzela 85. m e s t o po visini indeksa globalne konkurentnosti
7
(global c o m p e t i t i v e n e s s index - G C I ) . Ovaj pokazatelj počiva na dvanaest
stubova: institucije, infrastruktura, m a k r o e k o n o m s k a stabilnost, zdravlje i o s n o v n o
obrazovanje, viši nivoi obrazovanja (srednje i visoko) i obuka, efikasnost tržišta
robe, efikasnost tržišta rada, sofisticiranost finansijskog tržišta, tehnološka
opremljenost, veličina tržišta, poslovna sofisticiranost i inovacije. Srbija se
najlošije kotira po efikasnosti tržišta robe ( 1 1 5 . mesto), a najbolje kada je reč o
zdravlju i osnovnom obrazovanju (46. mesto). U poređenju sa bivšim
jugoslovenskim r e p u b l i k a m a naša zemlja zauzima bolju poziciju od Bosne i
World Economic Forum: The Global Competitiveness Report 2008-2009, 2008.
50
ine (107. m e s t o ) i Makedonije (89. mesto), ali lošiju od Slovenije (45.

I •. Hrvatske ( 6 1 . m e s t o ) i C r n e G o r e (65. mesto).
Konkurentnost zemlje, p r e m a shvatanjima Svetskog e k o n o m s k o g foruma,
:uie skup faktora, politika i institucija koji određuju nivo njene
m o s t i . Rast produktivnosti, tj. bolje korišćenje raspoloživih faktora i
utiče na stopu prinosa na investicije, koja opet određuje agregatnu stopu
i privrede. S h o d n o t o m e , treba očekivati da konkurentnija privreda na srednji i
rok ostvaruje brži rast. Konkurentnost se, k o n a č n o , i manifestuje kroz
ostvarivanja d i n a m i č n o g i održivog privrednog rasta i razvoja tokom
Za sintetičko sagledavanje e k o n o m s k i h i socijalnih rezultata koje je Srbija

u novijem periodu m o ž e se koristiti i Indeks ljudskog razvoja ( H D I ) .
hinjenih nacija za razvoj ( U N D P ) ne objavljuje p o d a t k e o veličini
:oara za našu zemlju. Svojevremeno su, na inicijativu Savezne vlade i
iteljstvom R e g i o n a l n o g biroa U N D P za Evropu i Z N D , pripremljeni
eštaji za 1996. i 1997. godinu. P r e m a Izveštaju iz 1997. vrednost
Srbiju i C r n u Goru (SR Jugoslaviju) iznosila je 0,701, što znači d a j e naša
= inji nivo ljudskog razvoja.
Republički zavod za razvoj je izračunao Indeks h u m a n o g (ljudskog)
Srbije za period od 2000. do 2005. g o d i n e . Podaci pokazuju da se veličina
- sa 0,762 na 0,810. Sudeći po vrednosti H D I u 2 0 0 5 . godini, Srbija
riju zemalja sa visokim n i v o o m ljudskog razvoja. V a ž n o je istaći
a r m i j a z a u z i m a bolju poziciju p r e m a visini H D I , n e g o p r e m a veličini G D P
^zlika između G D P per capita ranga i H D I ranga u Srbiji iznosi 6
či d a j e bila relativno uspešna pri prevođenju dohotka u blagostanje
fen.
[) ekološkom aspektu razvoja u Srbiji m o ž e se suditi na osnovu brojnih
~\edoče o stanju vazduha, vodnih resursa, zemljišta, upravljanju
39
-vanju biološke raznovrsnosti i si. Ne ulazeći u detaljniju analizu
š t o v a t i da je Srbija iz p r e t h o d n o g perioda nasledila loš kvalitet
•afine ( p o s e b n o na nekim lokacijama), k a o i neadekvatan okvir politike
ccnc-si na ekološku zaštitu. Iz bruto d o m a ć e g p r o i z v o d a za te svrhe
. _ a 0 , 3 % u 2 0 0 5 . godini. U isto v r e m e degradacija životne sredine,
prouzrokuje godišnje troškove za privredu Srbije, koji se kreću
vativni scenario) do 1 3 , 1 % (maksimalni scenario) BDP-a iz 2005.
a d e o j e izazvan zagađenjem v a z d u h a ( 5 3 % ukupnih troškova).
i za\od za razvoj: Analiza humanog razvoja Srbije, Beograd , novembar 2007.

i zavod za razvoj: Izveštaj o razvoju Srbije 2007, Beograd, april 2008, str. 71-
zaštiti životne sredine, Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji

yyy>
51
zatim zagađenjem v o d e ( 2 2 % ukupnih troškova) i upravljanjem o t p a d o m ( 1 1 %

40
ukupnih t r o š k o v a ) .
S o b z i r o m na e k o n o m s k u i socijalnu situaciju u Srbiji privredni razvoj
predstavlja imperativ za našu zemlju. Postavlja se, m e đ u t i m pitanje kakav treba
da b u d e taj razvoj i k a k v i m ciljevima treba da služi.
K o n c e p t održivog razvoja, čiju s m o suštinu ranije izložili, ima univerzalan
karakter, pa j e , kao takav, primenljiv na sve zemlje sveta. On je relevantan i za
našu zemlju, koja iza sebe ima višedecenijsko iskustvo n e o d r ž i v o g razvoja
z a s n o v a n o g na " t e m p o r a l n o m o p o r t u n i z m u " , tj. sklonosti da se što veći proizvodni
rezultati postižu u kraćem periodu, m a k a r i po cenu drastičnog usporavanja
privredne d i n a m i k e na duži rok. U prilog o v o m konceptu govori i činjenica da je
održiv razvoj p r i h v a ć e n kao cilj E v r o p s k e unije U g o v o r o m iz A m s t e r d a m a , koji
je potpisan 1997. godine. M a r t a 2000. godine, na sednici E v r o p s k o g saveta u
Lisabonu, šefovi država 15 članica EU usvojili su desetogodišnju razvojnu
strategiju ("Lisabonska strategija"), sa j a s n i m ciljem da EU postane
najkonkurentnija i najdinamičnija ekonomija z a s n o v a n a na znanju u svetu,
s p o s o b n a za održivi e k o n o m s k i rast sa većim brojem boljih poslova i većom
socijalnom k o h e z i j o m . 4 1
T o k o m 2 0 0 1 . i 2 0 0 2 . godine EU je donela Strategiju održivog razvoja, koja

predstavlja j e d a n od njenih najvažnijih dokumenata. Tri godine kasnije Strategija
održivog razvoja E v r o p s k e unije se preispituje u svetlu novih okolnosti - opasnost
od terorizma, prirodne katastrofe, n o v e pretnje zdravlju stanovništva, proširenje
E U , usvajanje nacionalnih strategija održivog razvoja u većini zemalja članica.
J u n a 2 0 0 6 . godine usvaja se inovirana Strategija održivog razvoja E U . Reč
je o v e o m a v a ž n o m d o k u m e n t u za proširenu E U , koji pruža o d g o v o r na pitanje
k a k o će se E v r o p s k a unija najdelotvornije suočiti sa izazovima održivog razvoja.
Inovirana Strategija reafirmiše značaj globalne solidarnosti i prepoznaje važnost
tešnje saradnje sa p a r t n e r i m a izvan E U , uključujući d i n a m i č n e ekonomije koje će
bitno uticati na ostvarivanje održivog razvoja na svetskom nivou.
T o k o m p r i p r e m a za samit u Johanesburgu 2002, većina članica EU
formulisala je sopstvene, nacionalne strategije održivog razvoja. U inoviranoj
Strategiji održivog razvoja E U , zatraženo je i od ostalih država-članica da definišu
odgovarajuća d o k u m e n t a d o j u n a 2007. godine.
V r e d n o je p o m e n u t i da je marta 2 0 0 5 . godine usvojena i inovirana
Lisabonska strategija, koja je kompatibilna sa Strategijom održivog razvoja E U .
Novi Lisabonski proces koncentriše se na tri ključna područja: znanje i inovacije
Isto, s. 12-13.
Videti: European Commission, A European Union Strategy for Sustainable Development,

Luxembourg, 2002, s. 12.
52
k a c pokretače održivog razvoja; Evropu kao atraktivno m e s t o za investicije i rad; i

tr: e novih i boljih poslova.
Ideja održivog razvoja j e , od početka, prisutna i na n a š i m prostorima. O
adrzrvom razvoja se raspravlja j o š od kraja osamdesetih godina. Prvi pokušaji
n e x : - : g zakonskog regulisanja u Srbiji datiraju s početka devedesetih.
davajući preporuke Rio Konferencije naša zemlja je j o š 1993. godine donela
fcaohiciju o politici zaštite životne sredine i Rezoluciju o politici očuvanja
- ; .erzi teta, koje su bile na liniji ostvarivanja održivog razvoja. Srbija j e , pored
a s a k r g . aktivno učestvovala na Samitu u Johanesburgu 2002. godine, gde se ]a<~:
ajredelila za sprovođenje Agende 21 i održivog razvoja. Kasni se, međutim u
a o k r i č n o j primeni ovog koncepta.
S obzirom na opredeljenje naše zemlje za ulazak u E U , principe
a d i T i i n li bi t r e b a l o ugrađivati u strategiju i politiku p r i v r e d n o g razvoja
Šamije. Opšti je utisak da se u proces tranzicije kod nas ušlo stihijski, bez j a s n o
•rnnisanog redosleda poteza i dinamike p r o m e n a , bez nove razvojne filozofije i na
BBC* z a s n o v a n e strategije razvoja, koja bi predstavljala okvir za donošenje
:entne makroekonomske i razvojne politike. N e d o s t a t a k j a s n i h i
npsjeprihvaćenih strateških orijentira u ostvarivanju razvojnog procesa može se
u vezu sa neoliberalnim pristupom, koji je bio karakterističan i za druge
i u tranziciji p o č e t k o m devedesetih godina, ali je sada u velikoj meri
prevaziđen.
Interesovanje za definisanje razvojnih strategija oživelo je u Srbiji

p o s k d n j i h godina, ali na t o m planu ima dosta neracionalnosti i preklapanja, koja su
•nagla da b u d u izbegnuta. Krajem 2 0 0 6 . usvojena je " N a c i o n a l n a strategija
-ednog razvoja R e p u b l i k e Srbije od 2006. do 2012. g o d i n e " , kojoj je prethodila
izrada brojnih sektorskih strategija. K a o osnovni razvojni prioriteti istaknuti su:
održivi privredni razvoj, podizanje konkurentnosti privrede, izgradnja društva
zasnovanog na znanju, uravnotežen regionalni razvoj i priključenje Evropskoj
aniji. N a c i o n a l n a strategija privrednog razvoja Srbije nudi dva scenarija za
budućnost: konzervativni i osnovni. Prvi predviđa prosečnu godišnju stopu rasta
bruto d o m a ć e g p r o i z v o d a u periodu 2006-2012. od 5%, koja približno odgovara
ostvarenom p r i v r e d n o m rastu posle 2000. i u skladu je sa projekcijama Svetske
banke i M e đ u n a r o d n o g m o n e t a r n o g fonda. Drugi postavlja nešto ambiciozniji cilj
od 7%. U k o n z e r v a t i v n o m scenariju nivo G D P - a po stanovniku u našoj zemlji bi se
p o v e ć a o na o k o 7.000 dolara do 2012, dok osnovni scenario predviđa povećanje na
blizu 8.000 dolara.
U s k o r o se očekuje donošenje " N a c i o n a l n e strategije održivog razvoia

Srbije", koja treba da b u d e o s n o v a za usklađivanje e k o n o m s k e , socijalne i ekološke
k o m p o n e n t e razvoja, kao i za rešavanje p r o b l e m a u n a v e d e n i m d o m e n i m a .
53
iclatnost, čija niska produktivnost rada, opterećenost nedovoljno z a p o s l e n o m

radnom snagom, o g r a n i č e n a tehnička opremljenost rada, m a l a a k u m u l a t i v n a
soosobnost i druga obeležja u m n o g o m e opredeljuju svojstva u k u p n e j u g o s l o v e n s k e
ekonomije. Objedinjeni pokazatelj c e l o k u p n e situacije je nizak društveni proizvod
per capita (po stanovniku), pa se p r e m a tom pokazatelju Jugoslavija nalazila na
44
j e d n o m od poslednjih m e s t a u evropskoj listi razvijenosti pred Drugi svetski rat.
zemalja po
)gena. T o j e 3.2 Promené u strukturi društvenog proizvoda jugoslovenske privrede posle
nacionalna Drugog svetskog rata
>a, Hrvata i T o k o m p r o t e k l o g razdoblja od D r u g o g svetskog rata, u periodu od p r e k o
/ima zemlje četiri decenije, tj. od 1947. do 1989. godine, .društveni proizvod j u g o s l o v e n s k e
i kapaciteta privrede rastao je po prosečnoj stopi od 4 , 9 % godišnje ili u k u p n o uzev više je n e g o
spostavljeni n s e d m o s t r u č e n (indeks 748) p r e m a baznoj vrednosti. U istom p e r i o d u društveni
mije forme proizvod per capita je upetostručen (indeks 500), a t o m e o d g o v a r a prosečna
zemlje bilo godišnja stopa rasta od 3,9%. Osim toga, p r e m a m e đ u n a r o d n o u p o r e d i v o m iskazu
im udelom krajem o s a m d e s e t i h godina društveni proizvod ( G D P , proizvodni pristup) per
lovima više :apita iznosio je po z v a n i č n o m kursu za celu S F R Jugoslaviju 2 5 2 0 dolara, a po
Makedoniji, kupovnoj snazi dinara gotovo 5550 dolara. 4 5
anja bi l o j e
O s t v a r e n a d i n a m i k a navedenih agregata u k u p n e privrede proizašla j e kao
e koji su je
rezultat različitih stopa rasta u njenim pojedinim d e l o v i m a - e l e m e n t i m a njene
strukture. T a k o se ističe po brzom rastu društveni sektor, čija se proizvodnja
u postojale uvećala za p r e k o deset puta, d o k je j e d n o v r e m e n o u individualnom sektoru
se radilo o privrede društveni proizvod porastao za oko 2,6 puta. P o s m a t r a n o po sektorima
ga, u k u p n o privrede, najbrži rast proizvodnje ostvarila je industrija, te je njen društveni
lostajala j e proizvod 1989. godine bio skoro o s a m n a e s t puta veći od stvorenog 1947. godine u
ljoprivreda Jugoslaviji. Poljoprivredna proizvodnja od 1952. do 1989. godine rasla je po stopi
oizvoda ili od 3 , 1 % p r o s e č n o godišnje u zemlji, tako d a j e u osamdesetim bila o k o tri puta
anovništva : ; a od o n e na početku pedesetih godina.
S o b z i r o m na n a v e d e n e razlike, kao i na ostale različitosti u dinamici, došlo

usporene je i do značajnih p r o m e n a u e k o n o m s k o j strukturi. 4 6 Tu, pre svega, valja ukazati na
stvarene u neprekidan i u k u p n o uzev brz rast učešća industrije, m a d a uz ne m a l e razlike po
anatstva u pojedinim srednjoročnim p e r i o d i m a t o k o m p o s m a t r a n o g razdoblja. Industrija je
ro u 1939. krajem o s a m d e s e t i h godina učestvovala u stvaranju društvenog p r o i z v o d a više od
e i ostalih bilo koje druge delatnosti uzete pojedinačno ili s a m o nešto manje od primarnih i
moraju se
>romene u
privredna U osnovi takve ocene na temelju podrobnijih analiza strukturnih promena i dostignutog razvitka
daju brojni autori.
Statistički godišnjak Jugoslavije 1992, SZS, Beograd, str. 424-425.
Za ovo razdoblje strukturu izvora društvenog proizvoda i promené u njoj razmatrali smo i
X 1989, str. prikazali na osnovu podataka u stalnim cenama 1972. godine, pa su međusobno saglasna
kretanja u dinamici proizvodnje i strukturne promené.
55
tercijarnih delatnosti zajedno iskazanih. Najveće, pak, smanjenje udela u stvarar

društvenog proizvoda imale su primarne delatnosti, koje su na početku učestvovj
skoro sa 4 5 % , a krajem osamdesetih njihov doprinos sveo se na oko 15%. U tome
relativno najveće smanjenje doživelo šumarstvo, sa 4,9% na oko 0,8%, a apsoluti
najveći pad udela imala je poljoprivreda, od 3 9 % na 14% u strukturi izvora društveni
proizvoda.
Tab. 4. Struktura društvenog proizvoda S F R Jugoslavije (u %)

Grupe/Sektori 1947. 1965. 1980. 1989.
P r i m a r n i sektori 44,6 21,7 14,5 15,4
Poljoprivreda 39,2 20,2 13,4 14,3
Vodoprivreda 0,5 0,3 0,3 0,3
Šumarstvo 4,9 1,2 0,8 0,8
S e k u n d a r n i sektori 37,6 47,6 53,2 54,6
Industrija 18,3 34,2 39,1 44,7
Građevinarstvo 13,3 10,3 11,0 6,7
Zanatstvo 6,0 3,1 3,1 3,2
Tercijarni sektori 17,8 30,7 32,3 29,9
Saobraćaj 5,0 8,0 8,4 9,4
Trgovina i ugostiteljstvo 12,8 10,9 20,4 16,8
Ostale delatnosti - 3,7 3,5 3,7
Ukupan društveni proizvod % 100 100 100 100
hiljada dinara, cene 1972. 5.420 16.466 38.086 39.856
Izvori: SGJ 1991, SZS, Beograd, str. 103.; Jugoslavija 1945-1985, Statistički prikaz, SZS, Beograd,
1986, str. 75.
Prema podacima navedenim u T a b . 4 proizlazi da su najbrže promené i

strukturi privrede izvršene u razdoblju do polovine šezdesetih godina, tj. u periodu koj
se odlikuje ubrzanim napretkom privrede i celog društva u čijem se središtu nalazila
industrija. Početkom šezdesetih godina izjednačili su se doprinosi industrije
poljoprivrede u stvaranju društvenog proizvoda, da bi se potom, uz apsolutni porast
proizvodnje u oba sektora, razlika u dinamici i dalje ispoljavala u korist industrije. Na
taj n a č i n j e udeo industrije sve više rastao, a smanjivalo se učešće poljoprivrede sve do
početka osamdesetih godina, da bi krajem te decenije neznatno poraslo. Pored
primarnog sektora, smanjenje udela u strukturi izvora društvenog proizvoda
karakterisalo je, izuzev industrije, i sekundarne sektore pojedinačno posmatrane, i to:
građevinarstva (sa 13,3% na 6,7%) i zanatstva (sa 6% na nešto više od 3%). Tercijarni
sektori posmatrani kao celina ostvarili su rast učešća u strukturi društvenog proizvoda
sa oko 1 8 % na oko 3 2 % početkom osamdesetih, da bi na kraju decenije imali manji
udeo. Rast učešća zabeležile su i pojedinačno posmatrane tercijarne delatnosti, ali ne
ravnomerno, već uz snažnije uzlete i manje padove tokom posmatranog razdoblja.
Navedene promené u globalnoj strukturi izvora društvenog proizvoda u
Jugoslaviji omogućile su i podstakle značajna pomeranja u ekonomskoj strukturi
stanovništva, tj. izvršena je njegova dezagrarizacija. Istovremeno, odvijale su se i
odgovarajuće promené u ostalim strukturama stanovništva, zatim u rasporedu aktivnog
stanovništva i zaposlenih po sektorima.
4 RAZVOJ POJEDINIH DELATNOSTI
PRIVREDE SRBIJE
Razvoj pojedinih delatnosti privrede Srbije
4.1 Dugoročne karakteristike privrednog razvoja zemlje
Na teritoriji Srbije razvoj industrije započet je j o š pre Prvog svetskog rata.

U to v r e m e se m o ž e govoriti samo o začecima industrije, u g l a v n o m nastalim na
osnovu privatnih d o m a ć i h ili inostranih investicija, a samo j e d n i m v e o m a malim
;elom a n g a ž o v a n j e m sredstava nacionalne države. T a k o je došlo do prodora
kapitala, uvođenja novih industrijskih postrojenja, organizacije i postupaka, stoje
ive zajedno značilo tehnološki napredak, o d n o s n o p r o d o r u to v r e m e s a v r e m e n o g
obrasca m e h a n i z o v a n e proizvodnje znatno većeg o b i m a n e g o stoje to m o g l o biti u
r r e t h o d n o postojećoj zanatskoj ili manufakturnoj proizvodnji.
Industrija je sektor privrede u okviru kojeg se radom, p o m o ć u mašina,
sirovine prerađuju u poluproizvode i gotove proizvode. Odlikuje se
m e h a n i z o v a n i m p o s t u p c i m a , ujednačenom serijskom ili m a s o v n o m proizvodnjom
robe za tržište.
U savremenoj fazi razvoja procesi u industriji m o g u biti visoko
mehanizovani, automatizovani, pa i robotizovani, čime se značajno menja o d n o s
neposrednih proizvođača prema sredstvima i predmetu rada, uvećava
produktivnost, podiže nivo kvalifikacija, a čovek se oslobađa opasnih i štetnih po
zdravlje, m o n o t o n i h operacija, zadržavajući za sebe programiranje i druge
kreativne poslove.
Posle P r v o g svetskog rata formirana je j e d i n s t v e n a država Kraljevina Srba,
Hrvata i Slovenaca, kasnije p r e i m e n o v a n a u Kraljevinu Jugoslaviju. Stvorena je
zemlja sa z n a t n o v e ć o m teritorijom i unutrašnjim tržištem n e g o stoje to p r e t h o d n o
imala Srbija. U k u p n o p o s m a t r a n o , država je bila nerazvijena i odlikovala se
relativnim obiljem radne snage. Osim toga, na ovoj većoj teritoriji koju je zahvatala
postojala je i veća raznovrsnost prirodnih bogatstava. Sve je to delovalo
rvđsticajno na d o m a ć i i strani kapital da se nastavi investiranje prvenstveno u
odustriju. U istom pravcu uticala je i carinska zaštita, naročito " m l a d e " industrije,
kao i p r i m e n a m e r a p o s r e d n e podrške u vidu olakšica k a d a je reč o železničkoj
tarifi, poreskim opterećenjima i državnim n a b a v k a m a . 4 7 Osim toga, od završetka
Prvog svetskog rata pa do druge polovine dvadesetih godina prošlog veka d o s t a j e
soka konjunktura poljoprivrednih proizvoda na e v r o p s k o m tržištu, s t o j e široko
otvorilo vrata izvozu viškova proizvoda iz ove delatnosti i unapređenju njene
akumulativnosti. Ipak je taj period kratko trajao da bi se bitnije odrazio na
značajnije ubrzanje industrijskog razvoja u celoj nacionalnoj ekonomiji.
P o s m a t r a li se čitavo m e đ u r a t n o razdoblje k a o cei ina, n a p r e d a k u industriji

3Žc se oceniti kao skroman, pošto se nije značajnije povećalo njeno učešće u
>t
Mirković, M., Ekonomska historija Jugoslavije, Zagreb, 1968, str. 351.
59
stvaranju d r u š t v e n o g proizvoda, a istovremeno su se povećavale regionalne razlil

i vršila dalja koncentracija industrijskih preduzeća u razvijenijim d e l o v i m a zemlj
Osim toga, rast industrijske proizvodnje nije bio r a v n o m e r a n , tj. bio je znati
sporiji t o k o m velike svetske e k o n o m s k e krize ( 1 9 2 9 - 1 9 3 3 . godine) i sve do prt
kraj tridesetih godina do preorijentacije industrije i cele privrede na pripreme ;
predstojeći Drugi svetski rat.
P r o m e n é u p o g l e d u politike i pravaca industrijalizacije u zemlji izvršene
o d m a h posle završetka D r u g o g svetskog rata i socijalne revolucije kojom
d r u š t v e n o - e k o n o m s k o uređenje određuje kao socijalističko. T o j e , u z ostali
p o d r a z u m e v a l o p o s e b a n interes za ubrzani razvoj industrije j e r se očekivalo da ć
se tako unaprediti u k u p n a e k o n o m s k a i društvena struktura. Drugačije rečeni
pošlo se od industrijalizacije kao o s n o v n o g m e t o d a razvoja, što je značilo da s
o d m a h po izvršenoj obnovi ratom oštećenih kapaciteta učini snažan zaokret
strukturi investicija. A k c e n a t je stavljen na razvoj industrije, a p o s e b n o njeno
prvog odeljka - proizvodnje sredstava za proizvodnju. U n u t a r toga vršen je izbe
prioriteta, pa se poseban naglasak stavlja na energetiku, mašinsku industriju
bazične kapacitete za preradu d o m a ć i h sirovina već t o k o m prvog srednjoročno;
p l a n s k o g razdoblja. Na taj način o m o g u ć e n o je da se i pored ograničene ukupn
akumulacije obezbedi potrebna masa investicija za prioritetne grane industrije, tj
za o n e aktivnosti od kojih se očekivalo da će potom s n a ž n o delovati k a o osnovi
razvoja ostatka industrije. P o s e b n o se to m o ž e reći za grane čiji se proizvodi koristi
kao materijalni sadržaj naspram n o v č a n e akumulacije u samoj industriji i/ili drugin
sektorima. S druge strane, upravo je ova grupacija industrijskih grana bila veomi
m a l o zastupljena u m e đ u r a t n o j strukturi industrije zemlje u celini, pa i na prostori
Srbije.
U t o m pravcu u s m e r e n a industrijalizacija ostvarivana je u v o z o m najpre i

celosti, a zatim velikog delà sredstava za rad. T a k o su postignuti brzi rezultati i
širenju proizvodnih kapaciteta, a izabrane grane su u kratkom roku p o d i z a n e na viši
tehnološki nivo. Otpočinjanjem proizvodnje, osvajanjem p o s t u p a k a i proizvoda
otvara se proces difuzije savremenijih sredstava za rad i/ili p r e d m e t a rada.
potencijalno značajnih za podizanje tehnološkog nivoa industrije, tj. ukupne
privrede. N a r a v n o , to je bio potreban uslov, ali ne uvek i dovoljan uslov da se u
svim k a p a c i t e t i m a gde su primenjeni to i postigne.
P o š t o su izgrađeni i aktivirani kapaciteti u prioritetnim industrijskim g r a n a m a
i grupacijama, t o k o m druge polovine pedesetih godina prošlog veka izvršeno je
preusmeravanje industrijskih investicija na grane i grupacije kojima će se
uspostaviti tržišna ravnoteža potpunijim aktiviranjem ranije izgrađenih kapaciteta
na opštem, višem nivou proizvodnje. Istovremeno, valja naglasiti da je to i
razdoblje najbržeg rasta proizvodnje u industriji i ukupnoj privredi zemlje.
Posmatrajući u celini razdoblje od D r u g o g svetskog rata do p o č e t k a
devedesetih g o d i n a prošlog veka, ostvareni su brz rast i razvoj u k u p n e privrede, u
k o m e p o s e b n o m e s t o p r i p a d a industriji. U njoj su najbrže rasli proizvodnja,
60
i i c o s l e n o s t , o s n o v n a sredstva i brojne druge agregatne veličine, a značajno je

._an fizički obim proizvodnje svih grupacija i grana uzetih pojedinačno, iako su
medu njima postojale velike razlike u dinamici rasta i strukturnih p r o m e n a . Drugim
:. ma, bez m n o g o o g r a d a m o ž e se reći d a j e naš industrijski razvoj posle D r u g o g
r.skog rata bio v e o m a značajan i brz p r e m a svim pokazateljima koi
i • eajeno koriste za o c e n u proteklog razvitka ove delatnosti u n a s . 4 M e đ u t i m ,
jilo bi veliko pojednostavljenje stvarnosti i samo p o v r š n o posmatranje reći da su
—im što je ostvareno iskorišćene sve mogućnosti, aktivirani svi raspoloživi
potencijali razvoja i na osnovu toga ostvaren skladan, svestran napredak i brz rast
- :_-:riiske proizvodnje kao osnove u k u p n o g privrednog napretka, o d n o s n o celine
d n š r v e n o g napretka.
12 Industrija - vodeća delatnost
Industrijalizacija kao osnovni metodprivrednog razvoja
Industrijalizacija u našoj zemlji primenjena je kao osnovni metod ubrzanog

privrednog razvoja posle D r u g o g svetskog rata. Ona, u stvari, predstavlja o d g o v o r
•a pitanje izbora ili v r e m e n s k o g prioriteta koji treba dati različitim
s r i c e r i m a aktivnostima u privredi. Krajnje pojednostavljeno uzev, ono se a
us : : m a nerazvijene zemlje svodi na to da li v r e m e n s k i prioritet treba dati
poljoprivredi ili industriji. N a č e l n o , odgovor se n a m e ć e po sebi, pošto su bitna
ofeeležja nerazvijenosti agrarna struktura nacionalne ekonomije, tj. visoka
jastupljenost poljoprivrede u svim m a k r o e k o n o m s k i m agregatima, s j e d n e , i t o m e
odgovarajuća, nedovoljna društvena podela rada, s druge strane. Stoga je za
- -ovo prevazilaženje v e o m a značajno unapređenje prvenstveno industrije, a
z»trm i drugih delova privrede koji se s njom dopunjuju.
U e k o n o m s k o j literaturi nastaloj posle D r u g o g svetskog rata ipak se
postavlja n a v e d e n o pitanje prioriteta, pa se manji broj autora zalaže prvo za razvoj
priv rede k a o uslova i pretpostavke industrijalizacije, koja bi p o t o m trebalo da
•sledi. Oni smatraju da porastu industrijske proizvodnje treba da prethodi uvećana
zvodnja hrane za zadovoljenje potreba radne snage koja će se uposliti u
ndustriji. Obezbeđenje ovih viškova ne m o ž e se resiti u v o z o m j e r uvećani
iadustrijski izvoz nerazvijenih zemalja nailazi na konkurenciju razvijenih zemalja
Detaljnije videti o ovom procesu za celinu SFRJ u: Jugoslavija u svetskoj privredi na pragu XXI
veka. strategija, Beograd-Z.agreb, 1986, str. 109-128; Yugoslavia: Development vrith
Decentralization, World Bank Country Economic Report, Baltimor and London, 1975., str. 113—
151: Yugoslavia Self Management Socialism and the Challenges of Development, M. Schreng. C.
Ardalan and N. A. El Tatawy coordinating autórs,' Baltimor and London. 1979. str. 136-202.
6!
49
na već z a p o s e d n u t i m t r ž i š t i m a . O s i m toga, p r e t h o d n o povećanje proizvodnje i
50
produktivnosti rada u poljoprivredi, k u p o v n e snage poljoprivrednog stanovništva
predstavljaju uslov za širenje unutrašnjeg tržišta u celini, pa i za masovne
industrijske p r o i z v o d e , a suprotna stanovišta neretko ovi autori nazivaju " d o g m o m
industrijalizacije".
Argumentaciju zagovornika prioritetnog razvoja poljoprivrede kao
o s n o v n o g m e t o d a p r i v r e d n o g razvoja nerazvijenih zemalja ipak nije teško osporiti,
pa ć e m o izneti n e k o l i k o najvažnijih argumenata.
Razvoj poljoprivrede i podizanje njene produktivnosti r a d a p o d r a z u m e v a
p r i m e n u savremenijih sredstava rada i veću primenu tehnike uopšte. K a k o to zbog
nerazvijenosti nije m o g u ć e nije m o g u ć e učiniti sa d o m a ć e g tržišta, nerazvijena
zemlja je p r i n u đ e n a da takva sredstva uvozi, ali bi za to p o t r e b n a sredstva trebalo
da ostvari izvozom. Tu se suočava s ograničenjima i sve nepovoljnijim uslovima
r a z m e n e za izvoz sopstvenih primarnih proizvoda, pa stoga n e m a p o g o d n e uslove
za obezbeđenje uvoza sredstava rada i drugih elemenata neophodnih za
unapređenje poljoprivrede.
S druge strane, nerazvijene zemlje odlikuju se velikom agrarnom

prenaseljenošću, nedovoljno zaposlenim aktivnim stanovništvom kome je
poljoprivreda izvor sredstava za život. N j e n a modernizacija imala bi za posledicu
"istiskivanje" delà dotle zaposlenih u ovoj oblasti za koje se na izloženi način ne
stvaraju r a d n a m e s t a izvan poljoprivrede.
T r o š k o v i za unapređenje poljoprivrede deluju na obim proizvodnje, ali bar
za o d r e đ e n o v r e m e i na rast cena proizvoda ove delatnosti. Prodaja v e ć e g o b i m a
proizvodnje po višim c e n a m a nailazi na ograničenja u s k o g unutrašnjeg tržišta,
o d n o s n o raspoložive platežno sposobne tražnje.
K o n a č n o , strukturne p r o m e n é u finalnoj potrošnji koje prate e k o n o m s k i
n a p r e d a k i rast s t a n d a r d a stanovništva ne bi se podudarale sa razvojem u k o m e bi
prioritet imala poljoprivreda, pošto se brže povećavaju izdaci za kupovinu
industrijskih proizvoda. O s i m toga, sa rastom n a c i o n a l n o g d o h o t k a u v e ć a v a se i
njegov deo namenjen akumulaciji, a ona se pretežno koristi za nabavku
investicionih d o b a r a što ih opet najvećim d e l o m proizvodi industrija.
P r e m a izloženoj argumentaciji stvarni n a p r e d a k poljoprivrede i čitave
n a c i o n a l n e e k o n o m i j e zavisi prvenstveno od industrije, osini u m o ž d a n e k i m
izuzetnim slučajevima. Stoga se ubrzanje razvoja privrede nerazvijenih zemalja
m o r a p r v e n s t v e n o oslanjati na industrijalizaciju kao osnovni p r a v a c za njihovo
stvarno udaljavanje od nerazvijenosti.
Papi, G. U., Les facteurs déterminants du développement économique, Congrès international

d'étude sur le problème de zones cous-développées, Milan, 1954, str. 4.
Kaldor, N., Caracteritiques du développement économique, str. 52. i 54; u istom izvoru kao u
fusnoti 3.
62
ćanje proizvodnje i Pored navedenih načelnih argumenata, za razrešenje d i l e m e o prioritetu

"ednog stanovništva anjoprivrede ili industrije u našoj zemlji značajni su i sledeći razlozi:
pa i za m a s o v n e Proces industrijalizacije započet je j o š pre Prvog svetskog rata na svim
nazivaju " d o g m o m Itritorijama koje su p o t o m ušle u j e d i n s t v e n u državu, nastavljen je u m e đ u r a t n o m
sazdoblju, č e m u se posle D r u g o g svetskog rata m o ž e pridodati i određenje zemlje
poljoprivrede kao kao socijalističke, što je s a m o po sebi p o d r a z u m e v a l o da se naglasak stavi na
nije teško osporiti, i r . o\ industrije, o d n o s n o najpre njenog prvog odeljka.
Afirmacija o v o g sistema značajno je zavisila od masovnosti radničke klase,
rada p o d r a z u m e v a i opravo to se postizalo ubrzanjem razvoja industrije i ubrzanim zapošljavanjem u
pšte. K a k o t o zbog *oj oblasti.
ržišta, nerazvijena P r e m a t o m e , vrlo je izražena potreba da se izvrši p r o m e n a u ukupnoj
na sredstva trebalo \rednoj strukturi, a p o s e b n o preobražaj u nasleđenoj strukturi industrije najpre u
voljnijim uslovima pravcu razvoja proizvodnje prvog odeljka, o d n o s n o unutar njega proizvodnje
aa p o g o d n e uslove stava za rad. Na taj način j a č a l i bi podsticaji za njeno sopstveno brže
i n e o p h o d n i h za iovanje i razgranavanje, te sekundarno podsticajno delovanje industrije na
ile privredne oblasti, pa i samu poljoprivredu.
elikom agrarnom T e h n o l o š k e i tržišne veze industrije su najrazgranatije, 5 1 pa njen brzi
ištvom kome je napredak unapređuje m e đ u g r a n s k u razmenu, s jedne, i deluje na podizanje
tla bi za posledicu r.tegrisanosti e k o n o m s k i h procesa u nacionalnoj ekonomiji kao celini, s druge
izloženi način ne strane.
U b r z a n razvoj industrije o m o g u ć a v a snažnije uključivanje privrede u
roizvodnje, ali bar m e đ u n a r o d n u r a z m e n u , zatim poboljšanje strukture i o d n o s a r a z m e n e sa
daja većeg o b i m a mostranstvom. To znači p o s t e p e n o menjanje inače nepovoljnog položaja
nutrašnjeg tržišta, nacionalne e k o n o m i j e kao pretežnog izvoznika hrane i sirovina, o d n o s n o uvoznika
industrijskih p r o i z v o d a namenjenih finalnoj potrošnji.
prate e k o n o m s k i K a d a se u z m u u obzir svi pomenuti razlozi, m o r a se zaključiti d a j e davanje
rvojem u k o m e bi prioriteta industriji n u ž n o s t da bi se j e d n a nacionalna ekonomija udaljila od stanja
aci za kupovinu nerazvijenosti. Sem toga, na taj način se donekle m o ž e nadoknaditi zakašnjenje u
Dtka u v e ć a v a se i industrijskom razvoju, ili njegov izostanak u m n o g i m područjima, stvaraju uslovi
isti za nabavku za d u g o r o č n o povećanje proizvodnje i dohotka, a na taj način i uslovi za
ija. unapređenje životnog standarda.
rivrede i čitave N a r a v n o , davanje prioriteta industriji nikako ne bi smelo da znači
u m o ž d a nekim potpuno zanemarivanje razvoja prvenstveno poljoprivrede, ali i ostalih
izvijenih zemalja sektora. Poljoprivredna proizvodnja treba da obezbedi dovoljne količine sirovina
ravac za njihovo „ r a r n o g p o r e k l a za prerađivačku industriju i održavanje dostignutog standarda
kada se radi o ishrani stanovništva u porastu, o d n o s n o u v e ć a n u tražnju čiji su
nosioci n o v o z a p o s l e n i u industriji i ostalim nepoljoprivrednim aktivnostima. Ostale
privredne aktivnosti treba da prate industriju i poljoprivredu k a k o bi se o m o g u ć i l o
ongres international skladno napredovanje, uz što je m o g u ć e manje neiskorišćene kapacitete zbog
istom izvoru kao u

51
H i r s c h m a n , A . O . , T h e s t r a t e g y o f e c o n o m i c d e v e l o p m e n t , N e w H a v e n , 1 9 5 8 . , str. 1 0 6 .
63
strukturnih neusklađenosti kojima se usporavaju tokovi u procesu reprodukcij

uvećavaju troškovi.
4.2.2 Granski i regionalni razmeštaj industrije
Izloženi k o n c e p t industrijalizacije u nacionalnoj ekonomiji, čiji je d

t o k o m p r o c e s a u b r z a n e industrijalizacije od Drugog svetskog rata bila i privre
Srbije, primenjivan je u n e k o l i k o drugačije.
U o s t v a r e n o m brzom rastu i razvoju u k u p n e privrede p o s e b n o mes
pripalo je industriji. To se vidi iz ostvarenih p r o m e n a strukture izvora društvene
proizvoda, strukture osnovnih sredstava i čak 5 7 % udela industrije u stvarnoi
porastu kapitala društvene privrede u ćelom razdoblju, zatim iz struktui
zaposlenosti, o d n o s n o njenog najvećeg apsolutnog porasta u p r a v o u toj grupacij
kao i iz drugih brojnih agregatnih veličina.
Pored u k u p n o g obima, značajno je istaći da je uvećan fizički obir
proizvodnje svih oblasti u industriji, pa čak i pojedinačnih grana. Ipak, m e đ u njim
su postojale značajne razlike u brzini rasta p o s m a t r a n o po grupacijama (sredstva zx
rad, materijali za reprodukciju i potrošna dobra), a svakako j o š i veće pc
pojedinačnim oblastima/granama industrije. Po grupacijama najbrže se uvećavak
proizvodnja sredstava za rad. S j e d n e strane, to je rezultat v e o m a skromnih
nasleđenih kapaciteta, pa je projekcija koja uzima stanje n e p o s r e d n o posle Drugog
svetskog rata za poređenje zbog toga unekoliko iskrivljena. To se m o ž e videti ako
se skrati period posmatranja i za osnovu u z m u podaci za neku od kasnijih godina
(na primer, za 1955. godine). Na taj način njima bi se o b u h v a t i o najveći deo
razdoblja od D r u g o g svetskog rata. O v a k v i m posmatranjem dolazi se do o c e n e o
znatno ujednačenijem rastu posmatranih grupa industrijskih proizvoda, m a d a ipak
prednjači proizvodnja sredstava za rad koja beleži porast udela u strukturi, dok je
rast ispod p r o š e k a imala proizvodnja materijala za reprodukciju, izuzev u
s e d a m d e s e t i m i o s a m d e s e t i m godinama. T o k o m tih dveju decenija ona je
zabeležila n a t p r o s e č n u dinamiku i neveliki rast učešća u strukturi. Proizvodnja
potrošne robe uvećavala se brže od prošeka industrije, uz tendenciju usporavanja
rasta, sve do p o č e t k a osamdesetih, a od tada i u devedesetim g o d i n a m a pokazuje
smanjenje udela.
Pored značajnih p r o m e n a u strukturi, razlike u dinamici posmatranih

skupova industrije prouzrokovale su često isticani nesklad između prerađivačkih
kapaciteta, s j e d n e , p r e m a bazičnim kapacitetima, koji su se u celini sporije
uvećavali, a p o s e b n o oni koji proizvode materijale za reprodukciju, na drugoj
strani. Ovaj nesklad p o k a z a o se u nacionalnoj ekonomiji S F R Jugoslavije već
p o č e t k o m šezdesetih godina, a potom se j o š uvećavao zbog stihijnosti rasta sve dok
j e postojala.
N a v e d e n i u k u p a n rast proizvodnje i t o m e odgovarajuće uvećanje
zaposlenosti u industriji ostvareni su zahvaljujući d i n a m i č n o m investiranju,
64
o c e s u reprodukcije i : ^ k o m udelu industrijskih investicija u u k u p n i m fiksnim investicijama,

n o . m o ž e se zapaziti d a j e na teritoriji Srbije ova j e d n o s t r a n o s t bila nešto
prošeka za celinu SFRJ t o k o m čitavog razdoblja, te da u d e o industrijskih
i pokazuje tendenciju postepenog opadanja sve do p o č e t k a devedesetih
; X X veka.
Kada se p o s m a t r a kretanje u industriji po oblastima/granama, uočavaju se
nsći rasponi u brzini rasta, s j e d n e strane, te snažan nepovoljan zaokret u
pokazateljima p o č e t k o m devedesetih godina. R e č e n i zaokret izazvan je
njem većeg broja n e e k o n o m s k i h činilaca u zemlji i njenom okruženju, a
je i u potpunoj p r o m e n i pravca kretanja svih sektora privrede, a ne s a m o
j e . od dotadašnjeg rasta u duboki pad.
T o k o m razdoblja od 1955. do 1990. godine ostvareni su b r z rast i razvoj, o
.doči porast industrijske proizvodnje za više od j e d a n a e s t i po puta (indeks
Kao oblast s najbržim uvećanjem izrazito se izdvaja proizvodnja hemijskih
da i v l a k a n a ( u v e ć a n a je b e z m a l o za 48 puta), a najsporiji rast imala je
inja ostalih saobraćajnih sredstava (uvećana s a m o 4 0 % , d o d u š e t o k o m dve
x decenije). Od industrija koje se prate za celo razdoblje najsporije se
icčavala proizvodnja u oblasti prerada drveta i proizvoda od drveta i plute, osim
aja, gde je proizvodnja više n e g o utrostručena t o k o m tri i po decenije.
M e đ u t i m , u cilju što preglednijeg praćenja kretanja svih dvadeset pet
svrstane su u tri grupacije: / grupacija - dinamične oblasti, II - umereno
lične i III - spororastuće oblasti K a o kriterijum razvrstavanja uzeli s m o
Tiku d r u š t v e n o g proizvoda u odnosu na prošek industrije. U grupaciju
ličnih oblasti uključene su one čiji je bazni indeks proizvodnje p r e k o j e d a n i
i put veći od p r o s e č n o g . U skup u m e r e n o dinamičnih oblasti uključene su one čiji
i bazni indeks u intervalu od p r o s e č n o g do j e d a n i po put većeg. Sve ostale oblasti
le su u skup spororastućih, pošto im je indeks rasta bio ispod prošeka
rije, pa su u p o s m a t r a n o m intervalu zbog zaostajanja beležile smanjenje
u strukturi izvora društvenog proizvoda (detaljnije videti u T a b . 5).
65
Tab. 5 R a s t i odnosi u industrijskoj proizvodnji Srbije 1955-2006.
2001-06.
1956-
Udeo
1991-
2006/2000.
1990/1955.
2000/1990.
Stopa rasta
Stopa rasta
Stopa rasta
Indeks
Indeks
Indeks
2000.
90.
1955.
1990.
(kont.)
o
(kont.)
o o
(kont.)
o o
Proizvodnja hemijskih proizvoda i vlakana 4 775 1 1 48 -7,3 166,4 8.5 2,2 9,2 5,9 10.1
P r o i z v o d n j a saobraćajnih sredstava 3 931 10,5 7 -26.6 90,1 -1.7 3 10,1 2,6 2f
P r o i z v o d n j a celuloze, papira i prerada papira 3 000 9,7 38 -9,7 85,9 -2,5 0,4 1 4,6 4,(
P r o i z v o d i o d g u m e i plastike 2 500 9,2 41 -8,9 131,2 4,5 0.7 1,6 2,7 3,(
P r o i z v o d n j a električne energije, g a s a i v o d e 2 310 9 83 -1,9 105,6 0,9 5,6 11,2 13,4 14,:
Proizvodnja o d e v n i h predmeta i krzna 2 148 8,8 24 -14.3 29,7 -20,2 3,9 7,3 2.6 0.1
D i n a m i č n e oblasti 2 94S 9,7 43 -8,5 108,6 M 15,8 40,4 32,7 35.1
P r o i z v o d n j a električnih i optičkih uređaja 1 663 8 25 -13.9 27,5 -21,5 3 4,3 9,8 2,:
P r o i z v o d n j a o s n o v n i h metala 1 444 7,6 36 -10,2 199,1 11,5 3 3,7 2,0 3,!
P r o i z v o d n j a ostalih m a š i n a i uređaja 1 439 7,6 15 -19 67,2 -6,6 5,2 6,5 3,4 2,3
U m e r e n o d i n a m i č n e oblasti 1 500 V 23 -14,5 58,7 -8,9 11,2 14,5 15,1 8,<
Industrija i r u d a r s t v o u k u p n o 1 154 7 44 1 -8,2 99,2 | -0,1 | 100 | 100 | 100 I0(
P r o i z v o d n j a p r e h r a m b e n i h p r o i z v o d a i pića 1 005 6,6 61 -4,9 113,9 2,2 11 9,6 19,1 21,!

Proizvodnja k o ž e i predmeta od kože, o b u ć a 980 6,5 20 -16,1 49,1 -11,8 2,8 2,4 1,3 0,(
Izdavanje, štampanje, reprodukcija 91 1 6,3 30 -12 88,4 -2,0 1,7 1,3 3,2 2,i
P r o i z v o d n j a p r o i z v o d a o d ostalih minerala 878 6,2 57 -5,6 93,4 -1,1 7.6 5.8 5,1 4,i
P r o i z v o d n j a nameštaja i r a z n o v r s n i h p r o i z v o d a 853 6,1 33 -11,1 135,0 5,0 3,5 2.6 2,3 3,1
V a đ e n j e uglja 716 5,6 67 -4 1 10.4 1,7 7.1 4,4 4,9 5/
P r o i z v o d n j a metalnih p r o i z v o d a o s i m m a š i n a 712 5,6 28 -12,7 100,3 0,0 12,5 7.7 4,6 4,<
V a đ e n j e ostalih r u d a i k a m e n a 633 5,3 42 -8,7 149.2 6.7 1,7 0,9 0,5 0,i
V a đ e n j e r u d a metala 453 1,3 37 -9,9 39,5 -15,5 7.4 2,9 0,1 o,(
P r o i z v o d n j a tekstilnog p r e d i v a i t k a n i n a 413 4,1 32 -11,4 54,5 -10,1 8.4 3 2,0 U
Prerada drveta i p r o i z v o d a od drveta 314 3,3 43 -8,4 34,0 -18,0 2.6 0,7 1,9 0,f
P r o i z v o d n j a k o k s a i derivata nafte* * 268 6,6 22 -15.1 261,9 16,0 0 1,7 1,4 3,!
V a đ e n j e nafte i g a s a * * * 227 3.3 89 -1,2 60,5 -8,4 0 0,5 1,4 0,8
Proizvodnja duvanskih proizvoda 181 1.7 84 -1,7 127,3 4,0 6.9 1,1 1,7 2,2
P r o i z v o d n j a ostalih saobraćajnih s r e d s t a v a * * 140 1,3 33 -11,1 90,1 -1,7 0 0,5 2,6 2,'
Reciklaža 13 -20,4 100,2 0,0 0 0 1 0,2 o,:
S n o r o r a s t u ć e oblasti 599 5.1 96 -7,8 105.1 0,8 73 45,1 52.2 55j
* Udeo na osnovu GDP u stalnim cenama 2002. godine; Bez podataka za Kosovo i Metohiju nakon 1999, godine
** Prati se i iskazuje u SGJ od 1975. godine
*** Prati se i iskazuje u SGJ od 1965. godine
Izvori: SGJ 1992, str. 87, SGJ 2002, str. 244-245., SGRS 2005. str. 126-127, SGRS 2007., str, 126-127.
Zahvaljujući velikim razlikama u dinamici pojedinih grupa od sredine
pedesetih do početka devedesetih godina, šest dinamičnih oblasti značajno je
povećalo svoje udele, o d n o s n o učešće skupa poraslo je sa 1 5 , 8 % na -10,4%. Takva
tendencija nastavljena je i t o k o m devedesetih, uprkos smanjivanju proizvodnje, ali
uz z n a t n o sporiji rast udela. Do posle polovine tekuće decenije, dogodilo se
smanjenje udela ove skupone oblasti ispod nivoa s početka devedesetih.
Drugi skup oblasti odlikuje se umerenijim rastom, pa su manja povećanja
što su ih ostvarile pojedinačno ili k a o grupa u strukturi do početka devedesetih.
Posle zaokreta sve su imale visoke negativne stope, a kao grupa zabeležile najveći
pad proizvodnje i smanjenje udela u strukturi. Taj u d e o je čak ispod ostvarenog
p o l o v i n o m pedesetih, m a d a je apsolutni obim proizvodnje povećan. U tekućoj
deceniji ova skupina imala je negativnu dinamiku, ali je unekoliko povećala svoj
udeo u strukturi.
Spororastuće oblasti, treća grupa, učestvovale su sredinom pedesetih
godina n e z n a t n o manje od tri četvrtine u stvaranju društvenog p r o i z v o d a industrije,
ali je zahvaljujući ispod prosečnoj dinamici t o k o m tri i po decenije učešće je
smanjeno na s a m o n e š t o preko 4 5 % . O v a grupa oblasti zatim je imala nešto sporije
smanjenje od prošeka, pa je zato povećan udeo na kraju p o s m a t r a n o g perioda.
R a s t i o d n o s e u industriji t o k o m poslednje decenije prošlog veka p o s e b n o
p o s m a t r a m o j e r nijedna od grupa ili pojedinačnih oblasti u o v o m sektoru nije
zabeležila uvećanje proizvodnje, naprotiv. Najdramatičniji pad imala je
proizvodnja saobraćajnih sredstava, a najmanji vađenje nafte i gasa. O v a poslednja
oblast je čak do sredine decenije beležila neznatan rast, ali je p o t o m imala i nešto
jači pad, pa je p r o s e č n a stopa za dekadu ipak negativna. M e đ u t i m , dogodile su se
o d r e đ e n e p r o m e n é i u strukturi industrije p o s m a t r a n o po grupacijama ili po
oblastima.
Na teritoriji Srbije industrijalizacija je započeta pre formiranja j e d i n s t v e n e

države u kojoj su se našle posle Prvog svetskog rata. M e đ u t i m , taj proces po
m n o g o č e m u bio je na s a m o m početku i odlikovao se n e r a v n o m e r n o s t i m a u
teritorijalnom razmeštaju industrije. Nasleđeni kapaciteti u prerađivačkoj
52
industriji bili su relativno skromni po broju fabrika, a njihov najveći deo lociran
izvan teritorije Srbije. S k r o m n o uvećanje ostvareno je u m e đ u r a t n o m razdoblju, ali
se t o k o m t o g razdoblja važeći institucionalni m e h a n i z m i nisu orijentisali p o s e b n o u
pravcu teritorijalnog ujednačavanja, pa su se nasleđene razlike j o š i produbile.
T o k o m razdoblja u b r z a n e industrijalizacije, a p o t o m i sve d o k je postojala
SFR Jugoslavija, proizvodnja u o v o m sektoru (industriji) uvećavala se dosta brzo u
zemlji kao celini i svakom njenom regionu p o s m a t r a n o m pojedinačno. Na teritoriji
Srbije p o v e ć a n a je industrijska proizvodnja t o k o m celog razdoblja preko dvadeset i
j e d a n put krajem o s a m d e s e t i h u odnosu na p o č e t n o stanje ( 1 9 4 7 . godinu).
Zahvaljujući t o m e o n a je po udelu gotovo dostigla prošek zemlje u kojoj se
razvijala, iako je na početku zaostajala na njim. Izloženom d i n a m i k o m industrije i
ostalih privrednih sektora došlo je do značajnih p r o m e n a u strukturi izvora
društvenog proizvoda, pa je ona postala vodeći sektor u Srbiji. O s i m toga, kao
rezultat u k u p n o žive investicione aktivnosti t o k o m celog razdoblja, brzo su
uvećavana o s n o v n a sredstva industrije opet u svim regionima, ali se pokazuje
njihov brži rast u grupi nerazvijenih (tako se postupalo i p r e m a delu Srbije, Kosovu
i Metohiji). Zahvaljujući svemu tome, u svim regionima, pa i onim
najnerazvijenijim stvoren je snažan proizvodni, i p o s e b n o industrijski, potencijal,
o d n o s n o materijalne pretpostavke za njihov dalji rast, kao i za razvoj u k u p n e
privrede.
Prema S. M. Kukoleča, Industrija Jugoslavije 1918-1938, Beograd, 1941.
67
Z b o g dosta značajnih razlika u \ei:čini r e s i c e * n a ž a o je u ocenjivanje

ostvarenih rezultata uključiti i stanovništvo k a o j e d a n od izraza veličine, i to ne
samo u k u p n o v e ć i uzimajući u obzir i njegovo kretanje. D m s r t e n i proizvod po
stanovniku na prostoru Srbije uvećavao se sporije od prošeka nacionalne
ekonomije čiji je deo bila. Stoga, uprkos ostvarenih d o s t a visokih stopa rasta,
dolazi do zaostajanja za celinom SFRJ, o d n o s n o povećavala se razlika p r e m a
razvijenijim d e l o v i m a zemlje. S druge strane, nešto je b i l o povoljnije kretanje
osnovnih sredstava u k u p n e društvene privrede po stanovnika na teritoriji Srbije,
osim na K o s o v u i Metohiji, gde je z b o g izrazito b r z o g r a s t a stanovništva
neutralisan efekat n a t p r o s e č n o g uvećavanja osnovnih sredstava dru sr. er.e privrede,
te je o n o i u o v o m p o g l e d u zaostajalo za prošekom S F R J . a tim p r e i za prosečnim
porastom na ć e l o m prostoru Srbije.
4.3 Osnovne karakteristike razvoja poljoprivrede
4.3.1 Protekli razvoj i aktuelno stanje poljoprivrede
O c e n a proteklog razvoja i sadašnjeg stanja poljoprivrede u Srbiji m o ž e se

dati dvojako:
u poređenju sa nasleđenim stanjem u samoj poljoprivredi posle D r u g o g svetskog
rata, k a d a je z a p o č e t a ubrzana industrijalizacija (A),
sa stanovišta razvoja ukupne privrede, njenog mesta i uloge u celini nacionalne
ekonomije (B).
K a d a se p o s m a t r a razdoblje od D r u g o g svetskog rata do danas u celini,
o s t v a r e n o j e udvostručenje proizvedene količine hrane p o stanovniku, što j e
značajno a k o se z n a d a j e u m e đ u v r e m e n u i stanovništvo k u m u l a t i v n o postalo veće
za j e d a n i po put. T a k a v razvojni rezultat postignut je p r i m e n o m mehanizacije,
mineralnih đubriva i hemijskih sredstava zaštite; u proizvodnju su uvedene nove
selekcije biljaka i kvalitetnije p a s m i n e u stočarstvu, a o s l o n c e m na d o m a ć u
naučnoistraživačku i razvojnu osnovu i njene rezultate proizveden j e , delom i za
izvoz, kvalitetan semenski i priplodni materijal. Uprkos t o m e , k a d a su u pitanju
neki proizvodi, z b o g sporog rasta/pada u k u p n o proizvedenih količina, t o k o m
poslednje decenije, ili na s a m o m njenom kraju, smanjene su proizvedene količine
po stanovniku, s t o j e najvidljivije kod šljiva, zatim u proizvodnji grožđa i duvana.
Z n a č a j n a karakteristika u razvoju poljoprivrede bilo je stvaranje i

paralelan razvoj dvaju delova - privatnog i društvenog sektora. D r u g i navedeni,
društveni sektor u poljoprivredi s t v o r e n j e tokom svojinskih p r o m e n a izvršenih u
celoj nacionalnoj ekonomiji da bi se ona uskladila sa o b r a s c e m "socijalističkog
načina privređivanja". O s o b e n o s t tog postupka u poljoprivredi je da relativno veliki
deo u k u p n i h poljoprivrednih, a posebno obradivih površina (više od četiri petine)
opstaje kao privatna svojina i uslov postojanja privatnog sektora u o v o m d o m e n u .
68
Razvoj ovih dvaju sektora svojine u poljoprivredi bitno se razlikovao

tokom celog razdoblja, pa se čak m o ž e govoriti o d u a l n o m karakteru ove
delatnosti. Na j e d n o j strani formirao se moderan, društveni sektor poljoprivrede, a
na drugoj se ostvarivao z n a t n o sporiji rast i razvoj privatnog sektora. Za dobar deo
takvog kretanja najznačajnija je razlika u obimu i stopi investicija, što se potom
odrazilo i na različitu tehničku opremljenost u društvenoj i privatnoj poljoprivredi.
U d r u š t v e n o m sektoru vrednost osnovnih sredstava po z a p o s l e n o m t o k o m
sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bila je gotovo izjednačena sa
odgovarajućom opremljenošću u industriji, dok je u privatnom značajno zaostajala.
O s i m toga, z n a t n o je povoljnija i kvalifikaciona struktura zaposlenih u

društvenom sektoru od one u privatnom sektoru, pa se i to odražava na dosta velike
razlike u produktivnosti rada. Sve se to ispoljava i u v e ć e m udelu društvenog
>ektora u d r u š t v e n o m p r o i z v o d u poljoprivrede (oko j e d n e trećine), a u prodaji taj
udeo iznosi čak p r e k o polovine (na osnovu sopstvene proizvodnje i otkupa).
2) U k o l i k o se ostvareni rezultati u razvoju poljoprivrede u Srbiji
ocenjuju sa stanovišta razvoja u k u p n e n a c i o n a l n e ekonomije, m o r a se
konstatovati da je o v a delatnost bila i unekoliko zapostavljena. E k o n o m s k i
pokazatelj toga su dispariteti cena na štetu poljoprivrede, koji su i pored nekoliko
pokušaja da se smanje ostali karakteristika p r i m a r n e raspodele sve do danas.
Razvojni rezultati nisu ostvareni r a v n o m e r n o u svim fazama, niti u skladu sa
rastom i strukturom potreba stanovništva i prerađivačke industrije, a pre svega
onog njenog dela koji koristi poljoprivredne proizvode kao p r e d m e t e rada. T o k o m
sedamdesetih godina u o č a v a se usporavanje u razvoju poljoprivrede kao celine, a s
obzirom na njenu p o v e z a n o s t sa industrijom i drugim privrednim delatnostima, to
znači njeno zaostajanje za njima, kao i njen uticaj na usporavanje rasta standarda
stanovništva.
U t o m smislu usporena poljoprivredna proizvodnja utiče manjom

p o n u d o m od tražnje na d o m a ć e m tržištu, pa se t a k o pojačava pritisak na u v o z
poljoprivrednih proizvoda. O v a mogućnost, kao kratkoročni način rešavanja
nesklada na d o m a ć e m tržištu nailazi i na snažno ograničenje u već postojećoj
platnobilansnoj neravnoteži, deficitu razmene koji je p r o u z r o k o v a n p o t r e b a m a
uvoza sirovina i polufabrikata za tekuću reprodukciju, o d n o s n o investicionih
dobara koja se kod nas ne proizvode. N a v e d e n a ograničenja snažno deluju na
celinu n a c i o n a l n e e k o n o m i j e SFRJ, pa i na privredu Srbije, v e ć u o s a m d e s e t i m
godinama. U l a s k o m u devedesete, dekompozicijom j e d i n s t v e n o g privrednog
prostora Jugoslavije i uvođenjem sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija,
praktično se privredni prostor Savezne Republike Jugoslavije izolovao od
okruženja, što je izazvalo smanjenje proizvodnje, njeno zatvaranje u sopstvene
okvire i opšte ograničavanje r e p r o d u k c i o n e sposobnosti.
Koji su uzroci sporijeg razvoja poljoprivrede? Od brojnih u z r o k a

sadašnjeg stanja i kretanja koja su dovela do toga treba izdvojiti kao najznačajnije:
trajno nepovoljne uslove privređivanja, a pre svega sve v r e m e p r i s u t n e disparitete
69
NACIONALNA EKONOMUA
cena na štetu poljoprivrede (što p o s e b n o pogađa privami sektori: nepostojanje i/ili

n e d o s l e d n o s t u formulisanju i sprovođenju koncepta razvoja ove delatnosti; d u g o
v r e m e n a primenjivana ograničenja prvenstveno prema p r i v a t n o m gazdinstvu;
zanemarivanje ove delatnosti (naročito privatnog sektora, i t o njegovog pretežnog
delà) u e k o n o m s k o j politici, a kada j e i vođena, vrscac p r o m e n é i nagli
zaokreti u agrarnoj politici; nedostatak d o s l e d n e zemljišne politike; usitnjavanje
ionako malih individualnih poseda i iscepkanost parcela obradivih poljoprivrednih
površina, te njihovo v e o m a ograničeno s p o r o obutnatanje navodnjavanjem i
melioracijom.
U k o l i k o se želi da se obezbedi trajan razvoj poljoprivrede, osim p r o m e n é
e k o n o m s k o g položaja ove delatnosti. p o t r e b n o je a k t i v n o delovati u pravcu
uspostavljanja paritetnih o d n o s a cene. zatim koristiti pođsticajne m e h a n i z m e
poreske, kreditne i drugih politika, kao d e o d u g o r o č n e p o d r š k e za njen napredak,
uz istovremenu p r o m e n u društvenog položaja, uslova života i rada poljoprivrednika
njihovim ujednačavanjem sa onima kod nepoljoprivrednog i gradskog
stanovništva. D r u g i m recima, stalan raz\ oj poljoprivrede p o d r a z u m e v a da se, osim
p r o m e n a u dosadašnjim tokovima e k o n o m s k i h uslova. radikalno izmene i društveni
uslovi života poljoprivrednika, njihov socijalni status, i otvori proces bržeg
smanjivanja razlika između stanovnika koji su trajno vezani za ovu delatnost i onih
u nepoljoprivrednim sektorima. Sve je to s a m o drugačiji izraz neophodnosti
utvrđivanja i sprovođenja strategije razvoja poljoprivrede, a koja bi opet bila deo
j e d i n s t v e n e strategije razvoja u k u p n e nacionalne ekonomije i čitavog društva. Na
taj način došlo bi se do dobre osnove za vođenje d u g o r o č n e , usaglašene e k o n o m s k e
politike sa ostalim politikama razvoja i stvorila baza za njihovo usklađeno
delovanje, pa i p r e m a poljoprivredi.
4.3.2 Pojam i specifičnosti poljoprivrede
U o v o m sektoru privrede proizvođač deluje na životne funkcije biljaka i

životinja da bi ih iskoristio na način koji odgovara ćoveku. D r u g i m recima, tc znači
d a j e proces dobijanja upotrebnih dobara u poljoprivredi, u stvari, biološki proces u
k o m e čovek svojim r a d o m svesno deluje na tok reprodukcije - selekcijom sorti i
pasmina, p l o d o r e d o m , p r i m e n o m agrotehničkih i organizacionih mera. Na taj način
on, zapravo, priprema, stvara preduslove i'ili podstiče proizvodnju u toku.
Poljoprivreda se određuje kao privredna delatnost u kojoj se korišćenjem
zemljišta, gajenjem korisnih biljaka i životinja dobijaju primarni proizvodi
odgovarajućeg, biljnog, o d n o s n o životinjskog porekla. Osim toga. o b i č n o uključuje
i njihovu preradu kako bi se ovi proizvodi doveli u stanje.da m o g u zadovoljiti neku
potrebu (ličnu ili r e p r o d u k c i o n u ) .
Poljoprivreda ispunjava brojne zadatke:
o obezbeđuje hranu;
70
o obezbeđuje sirovine za mnoge oblasti prerađivačke industrije (proizvodnju

p r e h r a m b e n i h proizvoda i pića, proizvodnju d u v a n s k i h proizvoda,
proizvodnju tekstila, industriju kože i obuće i si.) i za zanatstvo;
o uslovljava razvoj industrije - koristi d o b a r deo industrijskih proizvoda,
obezbeđuje potrebnu radnu snagu i deo akumulacije za njen početni razvoj;
o deluje na bilans spoljnotrgovinske razmene - stvara znatan d e o proizvoda
za izvoz, prvenstveno u početnoj fazi industrijalizacije, mada
poljoprivredne sirovine i h r a n a m o g u biti z a m a š n e stavke i u uvozu.
Specifičnosti poljoprivredne proizvodnje su: visoka zavisnost od prirodnih
uslova (zemljišta, reljefa, konfiguracije tla, klime i si.), što vodi većim ili manjim
skokovima/padovima u proizvodnji, većim poslovnim rizicima i nestabilnosti d o h o t k a
poljoprivrednika; proces proizvodnje pretežno je vezan za zemljište, što stvara
određene organizaciono-tehnološke i društeveno-ekonomske probleme
(usitnjavanje ili ukrupnjavanje poljoprivrednih gazdinstava, a to je uslovljeno
svojinom nad zemljom); u osnovi poljoprivrede je organska proizvodnja čiji su
proizvodi, po pravilu, živi svet zbog čega su postupci, organizacija i ekonomija
prilagođeni biološkim u s l o v i m a i o s o b i n a m a biljaka i životinja, a to o m o g u ć a v a da
se od p o č e t n o g živog materijala dobije m n o g o v e ć a m a s a poljoprivrednih
proizvoda. Osim toga, v r e m e p r o c e s a proizvodnje' o b i č n o se ne p o d u d a r a sa
prirodom ljudskog rada, pa se u proizvodnji kombinuje više raznih p r o i z v o d a čije
su v r e m e proizvodnje i radni period različiti, te se tako sprovodi specifična podela
rada i m e đ u s o b n o dopunjavanje u ovoj delatnosti.
K a o sektor privrede, poljoprivreda je prešla dug put razvoja od primitivnog

načina proizvodnje do savremene, m o d e r n e faze u razvijenim zemljama. T o k o m
v e o m a d u g o g istorijskog razdoblja razvoj ove aktivnosti bio je izuzetno spor, iako
je za sve to v r e m e predstavljala osnovnu privrednu delatnost u kojoj se stvarao
najveći deo p r o i z v o d a sve do industrijske revolucije. N a r a v n o , napredak
poljoprivrede uslovljen je prirodnim, ali j o š i više d r u š t v e n o - e k o n o m s k i m
faktorima. K a o potvrda tog stava u z i m a se p r o m e n a o d n o s a p r e m a poljoprivredi sa
ubrzanim razvojem industrije.
N a s t a l a u različito v r e m e i na m n o g i m mestima, pripitomljavanjem
raznovrsnih životinja i kultivisanjem bilja, njeni počeci sežu j o š u preistoriju. O
t o m e se d a n a s m a l o zna, pa se ne m o ž e sa sigurnošću reći č i m e u t o m procesu
započinje, niti k a k o se on odvijao t o k o m v e o m a d u g o g v r e m e n a u istoriji
civilizacije. O razvoju poljoprivrede na prostoru E v r o p e nešto se više zna od
v r e m e n a Z a p a d n o g r i m s k o g carstva, o d n o s n o Istočnog, tj. starogrčkog/vizantijskog
perioda, iz koga su ostali pisani izvori.
M a d a se na osnovu arheoloških istraživanja m o ž e zaključiti da je prelaz iz
lovno-sakupljačke faze na proizvodnu bio i u o v o m đelu sveta m n o g o pre v r e m e n a
pisanih izvora.
Isprva je razvoj industrije, u nacionalnim e k o n o m i j a m a koje su krenule u
tom pravcu, bio na štetu poljoprivrede. Bolje reći, poljoprivreda je potiskivana u
71
korist industrije koja se širila. To je posebno vidljivo u razvijenim, tržišnim

e k o n o m i j a m a sve do D r u g o g svetskog rata, tj. v r e m e n a kada takva kretanja počinju
da se javljaju k a o ograničenje za dalji razvoj prerađivačke industrije.
Preorijentacija u tim uslovima značila je usmeravanje na razvoj poljoprivrede koja
je m n o g o bolje opremljena kapitalom i po tom osnovu postiže visoku
produktivnost rada, značajan porast prinosa po jedinici, a često i samodovoljnost u
o s n o v n i m agrarnim proizvodima. S druge strane, zemlje u razvoju suočavaju se sa
p r o b l e m o m o d n o s a krajnosti - zaostalog tradicionalnog delà, pretežno naturalne
poljoprivrede naspram m o d e r n o g , tržišno i pretežno prema izvozu u razvijene
zemlje orijentisanog delà.
4.3.3 Agrarna politika
A g r a r n a politika je onaj deo e k o n o m s k e politike j e d n e nacionalne

ekonomije ili širih integracija koji je usredsređen na usmeravanje razvoja
poljoprivrede i sa njom n e p o s r e d n o povezanih aktivnosti po različitim o s n o v a m a .
N j e n a bitna obeležja i osnovni principi određeni su k a r a k t e r o m društveno-
e k o n o m s k i h odnosa, s j e d n e , i dostignutim nivoom razvijenosti proizvodnih snaga
u nacionalnoj ekonomiji ili njenim pojedinim delovima, s druge strane.
A g r a r n u politiku čini nekoliko m e đ u s o b n o povezanih elemenata - cilj
agrarnopolitičke aktivnosti, sredstva, mere i m e t o d e delovanja, te nosioci agrarne
politike. Svi oni, n a r a v n o , deluju u o d r e đ e n o m prostoru i v r e m e n u , a k a o njihov
zajednički rezultat postižu se p r o m e n é u oblasti poljoprivrede ili sa njom
n e p o s r e d n o povezanih aktivnosti.
S a s t a n o v i š t a v r e m e n a n a k o j e s e p r o j e k t u j u ciljevi a g r a r n e p o l i t i k e
uobičajeno se razlikuju osnovni, dugoročni ili strateški ciljevi za datu nacionalnu
ekonomiju i ciljevi koji se utvrđuju za kraća razdoblja, o d n o s n o tekući period. Dok
su osnovni, strateški ciljevi agrarne politike v e o m a stabilni i/ili se vrlo sporo
menjaju, na t e k u ć e deluje veliki broj činilaca i m o g u se značajno razlikovati t o k o m
vremena, o d n o s n o za različita područja unutar date nacionalne ekonomije. U p r k o s
tome, najčešći ciljevi agrarne politike su: povećanje poljoprivredne proizvodnje
i/ili menjanje njene strukture, porast produktivnosti rada i prinosa po jedinici,
efikasnije korišćenje uloženih sredstava u ovu delatnost, porast i stabilizacija
d o h o t k a poljoprivrednog stanovništva, kao i u m e r e n e i stabilne cene
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
Efikasnost agrarne politike u celini u velikoj meri o d r e đ e n a je
međusobnom vremenskom i sadržajnom usklađenošću ciljeva, odnosno
primenjenih m e r a o kojima ć e m o nešto više govoriti u nastavku.
M e r e a g r a r n e politike, s obzirom na karakter delovanja, dele se u četiri
o s n o v n e grupe. To su:
- ekonomske mere (cene, investicije, porezi, politika izvoza i uvoza);
72
- tehničke i tehnološke mere (mehanizacija, hemizacija, zootehničke mere,

komasacija i arondacija);
- organizacione mere (oblici organizacije proizvodnih j e d i n i c a , njihovo
povezivanje i udruživanje proizvođača, zadrugarstvo, poljoprivredne službe,
tržište i njegova kontrola);
- pravne mere (uređenje p o s e d o v n i h o d n o s a na zemlji k a o o s n o v n o m uslovu
proizvodnje u agraru, kao i sprovođenje određenih m e r a i akcija u
proizvodnji i p r o m e t u ) .
U nastavku z a d r ž a ć e m o se u najkraćem na e k o n o m s k i m m e r a m a agrarne
politike.
U politici cena poljoprivrednih proizvoda polazi se od dveju osnovnih
proporcija. N a i m e , p o t r e b n o j e uspostaviti odgovarajući, s k l a d a n 5 3 o d n o s cena p o
kojima se agrarni proizvodi prodaju na tržištu i cena po kojima poljoprivrednici
kupuju proizvode/usluge ostalih delatnosti i, s druge strane, uspostaviti
odgovarajući, skladan odnos cena između otkupnih i maloprodajnih cena
poljoprivrednih proizvoda. Narušavanjem bilo kog od ovih o d n o s a stvara se
nesklad (disparitet), što znači da se na tržištu, u primarnoj raspodeli, ne dobija puna
protivvrednost za p r o i z v o d e koji su potcenjeni, o d n o s n o da se prodajom dobija više
za precenjenu robu.
Investicije, pre svega onaj njihov deo koji se finansira iz akumulacije,
predstavljaju materijalnu osnovu proširene reprodukcije pošto se njima uvećavaju
o s n o v n a i obrtna sredstva u delatnosti gde su uložena. S o b z i r o m na to, rast
poljoprivredne proizvodnje predstavlja funkciju investicija u ovu delatnost i
njihove efektivnosti.
Porezi su v e o m a važan instrument regulisanja o d n o s a robnih i k u p o v n i h
fondova, politike na selu, zatim politike raspodele i usmeravanja razvoja pojedinih
delova poljoprivrede.
Politikom izvoza i uvoza poljoprivrednih proizvoda v e o m a se b i t n o utiče na
o d n o s e p o n u d e i tražnje na tržištu unutar j e d n e nacionalne ekonomije, o d n o s n o
omogućava/sprečava da se postojeći viškovi izvezu ili manjak o d r e đ e n i h proizvoda
p o p u n i u v o z o m . U kombinaciji sa ostalim m e r a m a agrarne politike politika izvoza i
uvoza m o ž e delovati podsticajno ili ograničavajuće na razvoj o v e delatnosti,
o d n o s n o čitave privrede zemlje.
P r e m a načinu sprovođenja, mere agrarne politike m o g u biti direktne i
indirektne, o d n o s n o prisilne ili dobrovoljne. U formulisanju i sprovođenju agrarne
politike na različite načine i u različitim u l o g a m a učestvuju organi izvršne,
z a k o n o d a v n e i sudske vlasti; poljoprivredni proizvođači pojedinačno, udruženi ili
organizovani po r a z n i m o s n o v a m a ; udruženja građana; stručne, o b r a z o v n e i n a u č n e
institucije.
Često se u stručnoj literaturi koristi naziv paritetan odnos cena ili, jednostavnije, paritetne cene.
73
N a s t a l a u različito v r e m e i na m n o g i m mestima, pripitomljavanjem

raznovrsnih životinja i kultivisanjem bilja, njeni počeci sežu j o š u preistoriju. O
t o m e se d a n a s m a l o zna, pa se ne m o ž e sa sigurnošću reći č i m e u tom procesu
započinje, niti k a k o se on odvijao t o k o m v e o m a d u g o g v r e m e n a u istoriji
civilizacije. O razvoju poljoprivrede na prostoru E v r o p e nešto se više zna od
v r e m e n a Z a p a d n o g r i m s k o g carstva, o d n o s n o Istočnog, tj. starogrčkog/vizantijskog
perioda, iz koga su ostali pisani izvori.
M a d a se na osnovu arheoloških istraživanja m o ž e zaključiti da je prelaz iz
lovno-sakupljačke faze na proizvodnu bio i u ovom delu sveta m n o g o pre v r e m e n a
pisanih izvora.
Rezultat svake pojedinačne m e r e i primenjenog m e h a n i z m a , kao, uostalom,
i c e l o k u p n e agrarne politike predstavljaju p r o m e n é u samoj poljoprivredi ili
aktivnostima n e p o s r e d n o p o v e z a n i m sa njom koje su manje-više ili p o t p u n o
saglasne sa postavljenim ciljevima. O c e n a uspešnosti agrarne politike proizlazi iz
stepena p o d u d a r n o s t i ili odstupanja ostvarenih rezultata sa postavljenim ciljevima.
4.4 Karakteristike razvoja saobraćaja
Saobraćaj je sektor privrede koji se bavi p r e n o s o m materijalnih dobara,

ljudi i vesti sa j e d n o g m e s t a na drugo. O m o g u ć a v a p r o m e t robe, o d n o s n o
zadovoljenje ostalih potreba za p r e v o z o m i tako čini d e o infrastrukture koji je bitan
za razvoj svih drugih sektora.
Opšti n a p r e d a k privrede, p o s e b n o onaj ostvaren od p o č e t k a procesa
ubrzane industrijalizacije zemlje, i na t o m e z a s n o v a n rast standarda predstavlja
okvir u k o m e se razvijao saobraćaj u celini S F R Jugoslavije, pa i na prostoru
Srbije. U o p š t e uzev, m o ž e se oceniti d a j e t o k o m tog razdoblja ostvaren brz rast i
razvitak ove delatnosti k a o celine. To se vidi u povećanju njenog udela u
stvaranju d r u š t v e n o g proizvoda, zatim u p o v e ć a n o m obimu p r e v o z a (detaljnije
videti u tabeli T a b . 6) r o b e p o č e t k o m devedesetih za gotovo 21,5 puta p r e m a
polovini pedesetih godina, o d n o s n o ukupnom prevozu putnika za više od 5,7 puta.
U p e r i o d u koji sledi takve su tendencije prekinute, pa je došlo i do osetnog
smanjenja o b i m a prevoza u odnosu na početak decenije, a vidne su i oscilacije u
t o m kretanju t o k o m devedesetih godina.
74
Tab. 6 P r e v o z p u t n i k a i tereta u j a v n o m saobraćaju Srbije

Indeksi
1955. 1965. 1975. 1985. 1990. 1995. 2000. 2006.
90/55. 2000/90. 2006/00.
Prevoz putnika (putnički km,
miliona) 3.172 8.113 16.549 19.590 17.661 5.982 9.747 12.792 557 55 131
Zeleznički saobraćaj 2.844 5.141 3.136 3.900 4.452 2.326 1.236 684 157 28 55
Drumski saobraćaj 260 2.625 10.243 10.572 6.107 2.893 3.056 5.480 2.349 50 179
Gradski saobraćaj 1.184 2.463 3.118 6.485 7.514 7.870 4.590 5.376 635 61 117
Vazdušni saobraćaj 47 337 3.153 5.088 7.102 763 865 1.252 15.111 12 145
Rečni i jezerski saobr. 21 10 17 20 0,2 - - - -
Prevoz tereta
4.524 10.440 15.004 18.585 16.774 2.735 3.947 7.787 371 24 197
(tonski km, miliona)
Zeleznički saobraćaj 3.690 5.750 7.133 9.092 7.221 1.365 1.917 4.232 196 27 221
Drumski saobraćaj 52 1.114 3.279 5.973 6.186 1.033 582 798 11.896 9 137
Vazdušni saobraćaj 1 4 30 90 135 1 7,2 5,5 13.500 5 76
Rečni i jezerski saobr. 781 3.276 4.562 3.430 3.232 336 980 1.640 414 30 167
Cevovodni (tonski km,
naftovoda/gasovoda) • 112 469 895 378 461 1.112 799
a
52 243
a
Indeks 1990. sa bazom 1975. godine
Izvori: SGRS '98., str. 251.; SGRS '01., str. 233.; SGRS '07., str. 331.
U j a v n o m saobraćaju najveći skok izvršenog prevoza do p o č e t k a

devedesetih ostvaren je u p o m o r s k o m prevozu tereta. To je postignuto
zahvaljujući m a l o m p o č e t n o m o b i m u prevezene robe p o l o v i n o m pedesetih, ali i
d o p r i n o s o m n o v o i z g r a đ e n i h lučkih kapaciteta za p o m o r s k i saobraćaj (luka Bar),
kao i povezivanjem sa zaleđem. Pri t o m e se zapaža da je u drugoj polovini
o s a m d e s e t i h g o d i n a čak ubrzan rast prevoza robe p o m o r s k i m saobraćajem, što je
proisteklo iz preorijentacije privrede na teritoriji Srbije da posluje sa inostranstvom
preko luka na svom i prostoru C r n e Gore. M e đ u n a r o d n a b l o k a d a izazvala je
drastičan pad količine p r e v e z e n e robe već u 1992. godini, a p o t o m i p o t p u n i prekid
p o m o r s k o g p r e v o z a tereta.
K a o druga krajnost, vidljiv je nepromenjeni obim p r e v e z e n i h putnika na

železnici i najsporiji rast p r e v e z e n o g tereta u ovoj grani saobraćaja. Zahvaljujući
t o m e , o v a g r a n a doživela je drastičan pad u strukturi k a k o p u t n i č k o g , tako i
teretnog saobraćaja.
Po o b i m u izvršenog p r e v o z a i o s t v a r e n o m rastu izdvaja se d r u m s k i
saobraćaj, p o s e b n o u prevezenoj robi do p o č e t k a devedesetih. U t o m d o m e n u
ostvareno je b e z m a l o ustostručenje broja tonskih kilometara, te više od
udvadesetostručenja broja putničkih kilometara. T o k o m devedesetih i u ovoj grani
došlo je do smanjenja o b i m a prevezenih putnika na oko polovinu od o n o g na
početku ove decenije. S druge strane, j o š je više smanjen obim p r e v e z e n o g tereta
( s a m o 16 indeksnih p o e n a ako se u z m e za b a z n u 1991. g o d i n a ) . I s t o v r e m e n o ,
veliki je skok o s t v a r e n i u prevozu putnika v a z d u š n i m saobraćajem, nešto
manje od s e d a m d e s e t puta. Zahvaljujući t o m e , u strukturi p u t n i č k o g saobraćaja
u d e o ove grane p o p e o se na preko 18%. Još je brži rast r o b n o g v a z d u š n o g
75
saobraćaja, ali z b o g m a l o g u k u p n o g o b i m a (ispod l%o u 1991. godini) nije od

velikog značaja za oblast saobraćaja u celini. Sa stanovišta p r o m e n a strukture valja
primetiti da je g o t o v o p o t p u n o z a m r o rečni i jezerski putnički saobraćaj, a do
početka devedesetih se više n e g o učetvorostručio obim p r e v e z e n o g tereta, pa je i
pored toga smanjeno učešće u strukturi u odnosu na polovinu pedesetih. Krajem
p o s m a t r a n o g razdoblja ovaj vid saobraćaja gotovo je p o t p u n o z a m r o u teretnom, ali
i u p u t n i č k o m r e č n o m i j e z e r s k o m saobraćaju.
O c e n a u k u p n o o s t v a r e n o g razvoja saobraćaja na teritoriji Srbije m o ž e
se početi konstatacijom da su izvršene velike i nagle strukturne promene, ali se
za njih m o r a reći da su velikim d e l o m rezultat spontanosti u razvitku, o d n o s n o da
nije postojala strategija, j e d i n s t v e n pristup i razvitak u p r a v c u formiranja
r a c i o n a l n o g s a o b r a ć a j n o g s i s t e m a zemlje kao celine ( S F R J ) ili ma kog njenog
dela. K a d a to k a ž e m o , s m a t r a m o da je valjalo utvrditi o s n o v n e pravce razvoja,
m e s t o i ulogu svake grane saobraćaja u prevozu putnika i tereta u skladu s njenim
tehničkim, t e h n o l o š k i m i e k o n o m s k i m karakteristikama, organizaciju ove oblasti i
obezbediti povezivanje pojedinih grana u j e d i n s t v e n saobraćajni sistem. U m e s t o
toga, razvoj je bio u m n o g o m e o d r e đ e n o d n o s i m a u primarnoj raspodeli,
o d n o s i m a cena, a oni su za sve grane saobraćaja, izuzev d r u m s k o g , bili uglavnom
nepovoljni, što se n a r o č i t o odnosi na železničke cene. Takvi, u osnovi neusklađeni
(disparitetni) o d n o s i na štetu saobraćaja, p o s e b n o železničkog, uz ostale uslove
privređivanja otvarali su brojne p r o b l e m e u razvoju saobraćaja, finansiranju
p r o š i r e n e reprodukcije, o d n o s n o modernizaciji i prilagođavanju p o t r e b a m a
privrede i društva.
S druge strane, o c e n a razvoja saobraćaja m o ž e se izvršiti polazeći od

n a s l e đ e n o g stanja u ovoj aktivnosti ili, bolje reći, od o n o g a s t o j e uzeto kao p o č e t n o
zbog raspoloživosti odgovarajućih podataka. Prema tom stanju, t o k o m razdoblja od
gotovo četiri decenije, u saobraćaju je ostvaren dosta veliki napredak. U prilog
takve o c e n e g o v o r e podaci o povećanju prevoza robe i putnika, osobito do sredine
osamdesetih g o d i n a prošlog veka. V e o m a je izmenjena struktura saobraćaja na
teritoriji Srbije, p r v e n s t v e n o u korist d r u m s k o g prevoza. A k o se p o r e d j a v n o g
saobraćaja u z m e u obzir i p r e v o z za sopstvene potrebe, o n d a se izrečena ocena o
izrazito velikom rastu d r u m s k o g saobraćaja j o š više pojačava, što ukazuje na j o š
izraženiju j e d n o s t r a n o s t u izgradnji odgovarajuće infrastrukture u korist ove grane.
Pored toga, izvršena p r o m e n a strukture u saobraćaju, kao i uvođenje savremenih
p r e v o z n i h sredstava v e o m a su s n a ž n o uticali na pomeranje u strukturi utrošene
energije u ovoj oblasti u korist derivata nafte. U t o m p r a v c u p r v e n s t v e n o su
delovali brz rast i razvoj d r u m s k o g saobraćaja, ali su na veće oslanjanje na naftu
uticale i sve ostale grane, pa i železnica izvesno v r e m e (orijentacijom na dizel-
električnu vuču).'
K a o treći pristup oceni razvoja saobraćaja, m o ž e se uzeti učešće

transportnih t r o š k o v a u ceni robe, o d n o s n o izdataka za p r e v o z u strukturi lične
potrošnje. U d e o transportnih troškova u vrednosti robe privrede Srbije ocenjujemo
76
Razvoj pojedinih đela'mosti privrede Srbije
da je i a p s o l u t n o i relativno v e o m a visok, pošto je iznosio 1 5 - 1 7 % krajem

osamdesetih, d o k je p o č e t k o m šezdesetih godina bio o k o 10%. S druge strane, u
jenim zemljama, gde je i saobraćaj razvijeniji i racionalnije organizovan n e g o
kod nas, to učešće kreće se od 6% do 10%. Proizlazi d a j e u Srbiji z n a t n o veće, te
da je razvitak saobraćaja neadekvatan s tog stanovišta, o d n o s n o da nije
nizovan i razvijen kao integralni transport čija je svrha minimiziranje ukupnih
troškova za te n a m e n e i ubrzanje tokova robe. Slične se o c e n e razvoja saobraćaja
m o g u dati i na o s n o v u udela izdataka za saobraćaj i veze u strukturi lične potrošnje.
Oni su sa n e p u n i h 2% u pedesetim godinama, porasli na o k o 8% sredinom
»samdesetih, a u devedesetim pali na oko 5%, ali od z n a t n o manjih iznosa
upotrebljavanih za ličnu potrošnju. Njihov u d e o u strukturi lične potrošnje
polovinom o s a m d e s e t i h približan je odgovarajućoj stavci u razvijenim zemljama,
ali kad se zna da obim usluga po stanovniku zaostaje, o n d a to znači raskorak i
samo na drugi način pokazuje neadekvatan razvoj saobraćaja.
R a z v o j p o š t a n s k o g , telefonskog i telegrafskog saobraćaja t a k o đ e je

ostvaren značajnim p o v e ć a n j e m o b i m a usluga i širenjem kapaciteta. Izvršena je
p r o m e n a u strukturi u korist z n a t n o većeg udela telefonskog saobraćaja, kao
savremenijeg sredstva brze komunikacije. V e o m a je bio brz i rast broja impulsa
t o k o m devedesetih godina prošlog veka, a p o č e t k o m ovog takva se tendencija
nastavlja. Ipak, d a n a s se dosta često čuju o c e n e da u p r k o s t o m e P T T saobraćaj
znatno zaostaje u pogledu prilagođenosti p o t r e b a m a s a v r e m e n e elektronske
komunikacije, o d n o s n o rasprostranjenih mogućnosti pristupa Internetu, globalnoj
računarskoj mreži v e o m a značajnoj za savremeni prenos informacija, pa i za
s a v r e m e n o e k o n o m s k o poslovanje.
4.5 Razvoj trgovine
T r g o v i n a je sektor privrede koji se bavi posredovanjem u prometu,

omogućuje r a z m e n u između proizvodnje i potrošnje. Deluje t a k o da obezbedi
p o n u d u robe u količini i po v r s t a m a koje se traže na tržištu, u odgovarajuće vreme,
po c e n a m a i d r u g i m uslovima što kupci m o g u da prihvate.
Razvoj trgovine određen je dostignutim n i v o o m razvijenosti proizvodnih
snaga i k a r a k t e r o m društvenih o d n o s a , 5 4 pa se to odnosi i na našu zemlju. Ima li se
to u vidu, kao i v e ć izrečene ocene, proizlazi da je dosta s k r o m a n dostignuti
razvitak proizvodnih snaga u najvažnijim delatnostima privrede od Drugog
svetskog rata, pa se m o ž e reći da su m e s t o i uloga trgovine u procesu reprodukcije
v e o m a ograničeni. Uz to, opredeljenje za socijalizam kao društveno-ekonomski
sistem, a pre svega kako je on primenjen U Jugoslaviji tokom perioda
O dostignutom nivou razvijenosti proizvodnih snaga i karakteru društvenih odnosa kao

činiocima razvoja trgovine videti detaljnije u dr Stipe Lovreta (red.), Trgovina, teorija i praksa,
Seograd, 2000, str. 13-54.
77
administrativno-centralističkog upravljanja, delovalo je da se uloga trgovine svede

na preuzimanje i raspodelu ograničenih količina robe. To znači da je trgovina
obavljala u g l a v n o m i prvenstveno tehničke funkcije povezivanja proizvodnje sa
potrošnjom, da je njena uloga bila v e o m a sužena, što je j o š više pojačavano
nedovoljnim k o l i č i n a m a raspoloživih dobara za d o m a ć e tržište. Stoga se veći deo
robe p o s r e d s t v o m trgovine, u stvari, raspodeljivao p u t e m t a k o z v a n i h karata za
snabdevanje i drugih instrumenata (bonovi, tačkice i dr.), što pokazuje da se radilo
o zatvorenom obliku robnog prometa, kako se uobičajeno naziva.
Z a o k r e t u o d n o s u p r e m a trgovini i drugim privrednim aktivnostima izvršen

je p r e l a s k o m na izgradnju s a m o u p r a v n o g e k o n o m s k o g sistema. Oslobađanjem
trgovine od administrativnih ograničenja ona se osamostaljuje i posluje po
privrednom računu.
I s t o v r e m e n o započinjao je i proces osavremenjavanja trgovine uvođenjem
s a v r e m e n e organizacije rada i o p r e m a n j e m s k l a d i š n o g p r o s t o r a i p o m o ć n i h
kapaciteta u ovoj oblasti. Trgovina od polovine pedesetih najvećim d e l o m svoj
rast i razvoj finansira iz sopstvene akumulacije, za razliku prvenstveno od
proizvodnih delatnosti koje će j o š gotovo j e d n u deceniju koristiti dobar deo
sredstava za reprodukciju iz investicionih fondova na svim n i v o i m a državnog
organizovanja.
Tab. 7 O s n o v n i pokazatelji razvoja trgovine Srbije

Indeks
1955. 1965. 1985. 1990. 1995. 2000. 2006
1990/55. 2000/90. 2006/00.
Prodavnice 14.407 19.840 35.321 52.943 77.375 82.987 105.061 367 157 127
Zaposleni (hilj.) 73 95 205 220 270 234 333 301 106 142
trgovina na malo 47 64 145 162 180 153 259 345 94 169
trgovina na veliko 26 31 60 58 90 81 74 223 140 91
Promet, mil. din. 6.917 22.890 58.532 39.797 22.315 24.834 55.581 575 62 224
trgovina na malo 2.911 8.867 13.600 11.70? 7.895 8.502 24.148 402 73 284
trgovina na veliko 4.0C6 14.023 44.932 28.095 14.420 16.332 31.433 701 58 192
Izvor: SGJ '98., str. 331.; SGRS '02., str. 263.; SGRS '07., str. 299.
P r e m a p o d a c i m a u tabeli Tab. 7 proizlazi da je rastao broj prodavnica, a

p o s e b n o d a j e bio ubrzan t o k o m druge polovina osamdesetih godina prošlog veka,
k a o i do sredine tekuće dekade (dvehiljaditih). G o t o v o sve v r e m e se p o v e ć a v a o i
broj radnika u trgovini, ali različitom d i n a m i k o m po periodima. Ipak je zabeležen
izuzetak t o k o m d r u g e polovine devedesetih, tako d a j e 2 0 0 0 . trgovina n a m a l o čak
zapošljavala manje radnika n e g o na početku te decenije.
P r o m e t u trgovini naročito se brzo uvećavao od sredine pedesetih do
polovine šezdesetih, da bi i t o k o m sledećih dveju decenija t a k o đ e beležio dosta
visoke stope rasta. Od sredine osamdesetih p r o m e t je o p a d a o , a p o s e b n o je naglo
smanjenje bilo je t o k o m prve polovine devedesetih godina. Iako t o k o m
dvehiljaditih raste p r o m e t u trgovini, on u trgovini na veliko 2 0 0 6 . godine nije
dostigao m a k s i m a l n u vrednost (polovina osamdesetih prošlog veka).
78
P o r e d n a v e d e n i h pokazatelja rasta i razvoja trgovine, valja istaći da su za

p o s m a t r a n o razdoblje od pet decenija u ovoj oblasti ostvarene i značajne p r o m e n e
u strukturi. O n e su najočitije u trgovini na malo, gde se p r e k o tri decenije
smanjivalo u č e š ć e ponajviše p r e h r a m b e n i h proizvoda, kao i tekstila, tekstilnih
proizvoda, kože i obuće, uz j e d n o v r e m e n o značajan porast udela elektrotehničkih i
metalnih produkata, građevinskog materijala, tečnih goriva i maziva. Drugačije
rečeno, to znači da se smanjivalo učešće dobara namenjenih egzistencijalnoj
potrošnji do ulaska privrede zemlje u duboku e k o n o m s k u krizu, d o k su u strukturi
p r o m e t a rasli udeli d o b a r a karakterističnih za viši nivo standarda. Posle t o g a dolazi
do značajnog z a o k r e t a u suprotnom pravcu z b o g d u b o k e i dugotrajne krize
izazvane r a s p a d o m zemlje, z a p o č e t e tranzicije koja nije n e p r e k i d n o sprovođena,
zatim zbog j e d n e od najdramatičnijih ikada zabeleženih hiperinflacija, rata najpre u
okruženju, da b i s m o kao v r h u n a c negativnih kretanja, doživeli bombardovanje. Sve
je to p r a ć e n o p o v r e m e n i m nestašicama pojedinih vrsta robe na tržištu, pa je logično
smanjenje p r o m e t a u trgovini i sužavanje asortimana p r o i z v o d a i značajno
povećanje zastupljenosti robe n e o p h o d n e za preživljavanje stanovništva, o d n o s n o
za zadovoljenje s a m o osnovnih potreba. U strukturi p r o m e t a roba zaokret se
d o g o d i o od 2 0 0 0 . g o d i n e .
Sve r e č e n o potvrđuje na početku iznet stav o međusobnoj uslovljenosti

delova društvene reprodukcije, odnosno određenosti razvoja trgovine
dostignutim razvitkom ostalih privrednih oblasti, te ističe potrebu za skladnim
n a p r e t k o m da bi se što bolje usaglasio razvoj proizvodnje, s j e d n e strane, sa
u k u p n i m p o t r e b a m a društva k a o celine, na drugoj strani. T r g o v i n a je ostvarila
t o k o m p r o t e k l o g p e r i o d a od D r u g o g svetskog rata vidan napredak, o č e m u svedoče
brojni izloženi pokazatelji. D o s t i g n u t i nivo razvoja trgovine j o š u v e k nije takav
da se o n a m o ž e uzeti kao činilac koji značajnije doprinosi ubrzanju t o k a
reprodukcije i efikasnoj realizaciji u k u p n e proizvodnje na d o m a ć e m i
i n o s t r a n o m tržištu.
4.6 Razvoj ostalih sektora privrede
K a o rezultat u k u p n o g razvitka nacionalne ekonomije, napred detaljnije

izloženih oblasti, k a o i onih koje su samo p o m e n u t e , došlo je do značajnih promena
u globalnoj strukturi privrede zemlje. Prirodno je da je najveći uticaj na to bio
upravo onih oblasti koje su p r e t h o d n o već izdvojene i o kojima je podrobnije bilo
reči, ali se ne m o ž e zaobići m a k a r i najkraći osvrt na razvoj ostalih sektora
privrede.
A k o se u z m e u razmatranje celo razdoblje od D r u g o g svetskog rata do
kraja o s a m d e s e t i h godina, v r e d n o je napomenuti da su svi sektori privrede ostvarili
porast (videti T a b . 8). Najsporiji rast bio je u sektoru šumarstva, čiji se proizvod
samo nešto više n e g o udvostručio (prošek za p r i v r e đ u j e usedmostručenje u odnosu
na stanje s' p o č e t k a pedesetih). Zanatstvo je sledeće po dinamici ovog agregata,
79
NACIONALNA EKCNOMIJA
p o t o m poljoprivreda, a građevinarstvo je ostvarilo b e z m a l o ućetvorostručenje.

Sledi vodoprivreda, da bi na vrhu ove liste sektora koji su imali dinamiku ispod
prošeka privrede bili objedinjeno iskazani trgovina i ugostiteljstvo. D i n a m i k u iznad
prošeka u t o m razdoblju ostvarili su: grupa ostalih delatnosti, saobraćaj, a
najdinamičnija je bila industrija.
Tab. 8 Indeksi rasta d r u š t v e n o g proizvoda po s e k t o r i m a đelatnostima

_ . . . 1989./ 2006./
Delatnost Sektor
2000.
Poljoprivreda 338 JJ„ A. Poljoprivreda, lov, šumarstvo,
Šumarstvo 214 vodoprivreda
Vodoprivreda 622 93 B. Ribarstvo
102 V. Vađenje ruda i kamena
Industrija 1785 99 G. Prerađivačka industrija
106 D. Proizvodnja el.energije, vode i gasa
Građevinarstvo 388 99 Đ. Građevinarstvo
220 E. Trgov.na veliko i malo, opr.vozila
Trgovina i ugostiteljstvo 641
85 Ž. Hoteli i restorani
Saobraćaj ... 985 237 Z. Saobraćaj, skladištenje i veze
Ostale privredne delatnosti 912 155 I. Finansijsko posredovanje
205 J. Poslovi sa nekretninama, iznajmljiv.
241 K. Državna upr., obav.socij.osiguranje
121 L. Obrazovanje
133 Lj. Zdravstveni i socijalni rad
Zanatstvo 285 115 M. Ostale komunalne i lične usluge
145 N. Priv. domaćinstva sa zaposlenima
Privreda u k u p n o 703 152 | Ukupan bruto domaći proizvod
T o k o m devedesetih godina, kao rezultat k u m u l a t i v n o g delovanja svih
negativnih kretanja, došlo je do e k o n o m s k o g nazadovanja - smanjenja društvenog
p r o i z v o d a po stanovniku, značajnog pada društvenog p r o i z v o d a i svih ostalih
m a k r o e k o n o m s k i h agregata. To je karakteristika privrede k a o celine, ali i svih
pojedinačno p o s m a t r a n i h sektora. Najmanji pad proizvodnje imala je poljoprivreda,
pa i sve ostale delatnosti koje se obično svrstavaju u primarni sektor. Preostala dva
sektora (sekundarni i tercijarni) doživela su iznadprosečno smanjenje društvenog
p r o i z v o d a s nevelikim odstupanjima kada se u z m u kao grupacije.
U dvehiljaditim, tačnije od 2 0 0 1 . do 2 0 0 6 . godine društveni proizvod

u k u p n e privrede p o v e ć a n j e za 1,52 puta, ali je to ostvareno uz značajne razlike u
dinamici po sektorima. M e đ u sektorima koji su imali natprosečnu dinamiku,
najbrže je rastao d o p r i n o s državne uprave i o b a v e z n o g socijalnog osiguranja, pa je
za odgovarajući p r o c e n a t p o v e ć a n njihov udeo u strukturi izvoda bruto d o m a ć e g
proizvoda, m a d a j e j o š uvek t o učešće neveliko. Sledeći j e sektor Saobraćaj,
skladištenje veze, a natprosečan su rast imali j o š Trgovina na veliko i m a l o ,
opravka vozila, Poslovi sa n e k r e t n i n a m a i iznajmljivanje, te Finansijsko
posredovanje. Zahvaljujući t o m e , svi su ovi sektori povećali udele u stvaranju
bruto d o m a ć e g proizvoda. Na drugoj strani, sa negativnim r a s t o m ( o p a d a n j e m )
proizvoda suočili su se najdrastičnije Hoteli i restorani, nešto manje Ribarstvo (uz
80
2 n a č a j n e godišnje oscilacije), a pad proizvodnje zabeležili su Prerađivačka

industrija i Građevinarstvo.
Na o s n o v u napred rečenog proizlazi da su sve oblasti, b e z izuzetka, u
nacionalnoj ekonomiji Srbije doživele značajno povećanje proizvodnje t o k o m
razdoblja e k o n o m s k o g napredovanja - sve do početka devedesetih godina. T a d a se
događa radikalan zaokret u suprotnom pravcu, e k o n o m s k o nazadovanje, koje se
proteže t o k o m čitave te decenije, a v r h u n a c doživljava s b o m b a r d o v a n j e m zemlje
tokom 1999. godine. Postepeni oporavak i rast u k u p n o g bruto d o m a ć e g proizvoda
zabeležen je t o k o m dvehiljaditih.
P o š t o je rast bio različit, to je izazvalo p r o m e n é u globalnoj strukturi
privrede, a k a k o se u n u t a r svih sektora takođe ostvaruju uvećanja opet uz različite
stope, to nije suvišno reći da je uopšte uzev ostvaren i značajan napredak.
Prvenstveno takav razvoj znači da je upotpunjena/obogaćena e k o n o m s k a struktura
nizom novih grana i grupacija, novonastalih ili tačnije osamostaljenih iz već
postojećih širih celina. S druge strane, u osnovi su se p r o m e n é u strukturi događale
tokom velikog delà p o s m a t r a n o g razdoblje u pravcu sektora, oblasti i grana koje se
odlikuju višim nivoom društvenog proizvoda po zaposlenom, o d n o s n o višom
produktivnošću rada, a takve tendencije u o č a v a m o i u tekućoj deceniji.
81
5 DRUŠTVENA INFRASTRUKTURA I RAZVOJ
SRBIJE
Društvena infrastruktura i razvoj Srbije
5.1 O društvenoj infrastrukturi uopšte i njenom značaju za

razvoj savremene tržišne privrede/društva
D r u š t v e n a infrastruktura k a k o je danas uobičajeno r a z m a t r a s a v r e m e n a

e k o n o m s k a n a u k a o b u h v a t a brojne i raznovrsne aktivnosti - obrazovanje, kulturu,
naučno-istraživanje i razvoj, zdravstvo, socijalno staranje, j a v n i sektor, zatim
državne organe, političke organizacije, te udruženja g r a đ a n a 5 5 . M a d a su vrlo
različite po karakteru, sve se odlikuju t i m e što su njihovi proizvodi i usluge
specifična d o b r a koja se u g l a v n o m , ne realizuju na tržištu, saglasno zakonitostima
r o b n e privrede, v e ć predstavljaju zajednička d o b r a za celinu društva ili pojedine
njegove delove. Stoga, razvoj ovih delatnosti nije p r e v a s h o d n o i p r i m a r n o određen
dejstvom e k o n o m s k i h zakonitosti, pa im upravo zato d o n e d a v n o e k o n o m s k a n a u k a
i nije posvećivala neku značajniju pažnju. Svodila se u g l a v n o m na aktivnosti
države (administracija, bezbednost, odbrana i slične kojima se omogućuje
nesmetan razvoj društva), te delatnosti koje doprinose poboljšavanju opštih uslova
i kvalitetu a n g a ž o v a n i h činilaca uopšte, ali su smatrane za " n u ž n o z l o " sa
stanovišta u k u p n i h e k o n o m s k i h tokova, kao f e n o m e n kolektivne potrošnje/čista
j a v n a d o b r a koje u celosti alimentira država, tj. njih niko ne m o ž e da poseduje i
privatna tražnja za o v i m a ne postoji.
Sa e k o n o m s k i m i društvenim razvitkom narasta uloga i značaj objekata
društvenog standarda, problemi zagušenosti, štetnih efekata i zagađenja, što u
izvesnim slučajevima dobij a razmere kojima se izazivaju poremećaji u t o k o v i m a
privredne aktivnosti. Oni se s a m o t o k o m ne sprečavaju niti se s p o n t a n i m kretanjem
eliminišu, pa se u t o m cilju sve šire angažuje država, u v o d e u n e k o l i k o izmenjeni
m e h a n i z m i finansiranja p r e m a o n i m a za čista j a v n a dobra, te sve određenije
postavljaju zahtevi za racionalnošću, vrednovanjem odnosa koristi od
proizvoda/usluga n a s p r a m troškova. Drugim recima, to znači da država postaje
značajan činilac u n e s m e t a n o m odvijanju u k u p n e e k o n o m s k e aktivnosti, pa se čak
javlja i široko je p r i h v a ć e n o uverenje da država, ako se z d u š n o i iskreno prihvati
zadatka, m o ž e da napravi sve sem o n o g a što je po sebi n e m o g u ć e . 5 6 T a k v o
verovanje imalo je za rezultat naglo širenje aktivnosti države ali, k a k o će se
Videti podrobnije:
Hall, R. E. and Charles I. Jones, 1999, Why Do Some Countries Produce So Much More Output
Per Worker Than Others? The Quarterly Journal of Economics, Vol. 114, No. 1 , pp. 83-116.
Chin, M. S. and Chou, Yuan K.,Modelling Social Infrastructure and Economic Growth.
Australian Economic Papers, Vol. 43, No. 2, pp. 136-157, June 2004; Available at SSRN:
http://ssrn.com/abstract=554929
Stigler, G. J., 1975., UPRAVLJANJE PRIVREDOM, u Samuelson, P. A., EKONOMSKA
ČITANKA, Zagreb, str. 102-108.
85
konstatovati v e ć p o l o v i n o m sedamdesetih godina, država ne zna gde treba stati. Na

nju i institucije koje o n a finansira ne primenjuje se stečajni postupak, kao veliki
izum p r i v a t n o g preduzetništva kojim se u privredi označava kraj skupih promašaja.
Naprotiv, državni činovnik i, tim pre, funkcioner ne dozvoljava sebi da prizna
neuspeh političke o d l u k e već svaku nastoji pretvoriti u uspeh i da se nastavi,
uveren da država m o r a biti s p o s o b n a da reši svaki društveni p r o b l e m . K a o drugi
razlog t a k v o m pristupu navodi se nepostojanje objektivnih merila neuspeha/uspeha
57
ako se p o t p u n o isključi tržišni m e h a n i z a m .
Z n a č a j n o narasla sredstva i njihova d u g o ispoljavana tendencija daljeg
uvećavanja, zatim širenje aktivnosti u kojima se država n e p o s r e d n o ili preko
j a v n o g sektora angažuje u brojnim oblastima, te uvođenje i nekih e l e m e n a t a robnog
privređivanja nesumnjivo su doprineli da čitava ova oblast postane m n o g o više
p r e d m e t interesovanja savremene e k o n o m s k e n a u k e . N a r a v n o , društvena
infrastruktura i dalje u biti ostaje daleko izvan p o t p u n e , apsolutne p r i m e n e tržišnog
m e h a n i z m a i na njemu zasnovanih e k o n o m s k i h zakonitosti. Pre bi se m o g l o
ustvrditi da čak i u slučajevima k a d a se na neku od ovih aktivnosti primenjuju
e k o n o m s k e zakonitosti, one ne m o g u imati ni isključiv, a u najvećem broju
slučajeva niti pretežan uticaj, j e r bi izazvale efekte p o t p u n o suprotne svrsi
postojanja o r g a n i z o v a n o g društva. Proizlazi kao o s n o v n a o s o b e n o s t o v o g d o m e n a
m o g u ć n o s t p r i m e n e , te iznalaženja srazmere tržišnih i vantržišnih rešenja u
njihovom funkcionisanju, kako bi se na j e d n o j strani zadovoljile odgovarajuće
društvene p o t r e b e , a da se istovremeno obezbedi i određeni nivo efikasnosti
upotrebe sredstava. Sa stanovišta e k o n o m s k e n a u k e n e m a nikakvih razloga da se
racionalnost u p o t r e b e sredstava zahteva samo od privrednih delatnosti, a da se to u
najvećoj meri ne traži i od društvene infrastrukture. Z a t o se u izučavanju ovog
d o m e n a , k a o o s n o v n e kategorije javljaju - potreba, korisnik, usluga/proizvod, cena,
korist čijim se ustanovljavanjem u osnovi vrši vrednovanje na osnovu e k o n o m s k i h
zakonitosti, ali bez posredstva, o d n o s n o sa većim ili manjim ograničenjem tržišnog
posredovanja.
Specifičnost e k o n o m s k o g istraživanja u društvenoj infrastrukturi n a m e ć e

se već u fazi utvrđivanja intenziteta potreba stoga stoje njihov veliki d e o u ovom
d o m e n u nematerijalnog karaktera, pa se ne m o g u meriti uobičajenim
kvantitativnim j e d i n i c a m a , te se n a m e ć e potreba za njihovo o s o b e n o vrednovanje.
S druge strane, k a k o s m o to i napred istakli, radi se o vrlo heterogenoj grupaciji
aktivnosti sa stanovišta zadovoljavanja različitih ljudskih potreba, što značajno
otežava, čak o n e m o g u ć u j e , j e d n o s t a v n o vrednovanje koristi. Ti efekti se m o g u
posmatrati sa stanovišta različitih sektora privrede, zatim sa
regionalnog/teritorijalnog aspekta. U njihovom određenju, ne mali uticaj imaju
lične preferencije ili prioriteti raznovrsnih društvenih grupa, da bi se u pojedinim
e l e m e n t i m a prioritet u vrednovanju n a m e t n u o objektivno, intenzitetom problema
Ibidem.
86
D r u š t v e n a infrastruktura i razvoj Srbije
zagušenosti, štetnih efekata i zagađenja koji d o v o d e do p o r e m e ć a j a u procesima

proizvodnje, raspodele i potrošnje, o d n o s n o ugrožavaju i samu egzistenciju ljudi na
određenim prostorima.
Sledeći aspekt izučavanja društvene infrastrukture tiče se korisnika. S tog
stanovišta t a k o đ e se m o r a konstatovati heterogenost grupacije ovih delatnosti. U
o v o m p o g l e d u najširi krug korisnika pokrivaju javna dobra u čijem se korišćenju
1) niko ne može isključiti. O n a su k a o takva 2) istovremeno na raspolaganju
velikom broju/svim potencijalnim korisnicima, o d n o s n o 3) jednaka u potrošnji za
sve. Sa aspekta korisnika usluga/proizvoda društvene infrastrukture, u teoriji se
p o t o m određuje čitav niz ovih gde se m o ž e uočiti manji/veći broj ograničenja
pristupu po različitim o s n o v a m a , da bi se kao p o t p u n a suprotnost j a v n i m dobrima
na d r u g o m kraju niza razmatrala lična potrošnja tj. upotreba određenog dobra od
strane jedinke kojom se iz korišćenja svi drugi isključuju.
C e n e usluga/proizvoda društvene infrastrukture, m o g u p o s r e d n o ili

n e p o s r e d n o određivati funkcionisanje celine skupa i/ili pojedinačno uzetih
aktivnosti. Prvenstveno, sredstva kojima se finansira obezbeđuju se tako što su u
cenu svakog proizvoda, sa manjim ili većim u d e l o m , za te svrhe u g r a đ e n e posebne
stavke (porezi, doprinosi i si.). N j i m a se kao instrumentima prikupljaju sredstva na
različitim n i v o i m a organizovanja da bi se p o t o m iz njih finansirali odgovarajući
delovi društvene infrastrukture. Sa druge strane, osobena kategorija cena javlja se u
onim d e l o v i m a gde se m o g u identifikovati usluge/proizvodi i korisnici, pa se teži
njihovom povezivanju, o d n o s n o opterećivanju subjekata p r o p o r c i o n a l n o količini
usluga/proizvoda koje koriste. Politika cena u d o m e n u društvene infrastrukture
o d r e đ e n a je i sledećim činiocima: 1) dostignutim n i v o o m p r i v r e d n o g razvitka, 2)
e k o n o m s k o m / t r ž i š n o m strukturom, 3) a k t u e l n o m situacijom u zemlji/njenim
teritorijalnim s e g m e n t i m a , 4) društveno-ekonomskim sistemom, te 5) političkim
odlukama.
Na kraju, valja primetiti da se koristi od usluga/proizvoda društvene

infrastrukture ispoljavaju k a o niz funkcionalno izvedenih i p r o s t o r n o razgranatih
e k o n o m s k i h ili e k o n o m s k i h zajedno sa brojnim ostalim socijalnim efektima. T a k o
shvaćena korist/vrednovanje efekata v e o m a je složeno i t e š k o rešivo pitanje, pa je
čak n e m o g u ć e objektivno objediniti vrlo raznorodne o c e n e bar na postojećem
nivou razvijenosti metodologije u tom d o m e n u . Stoga postoji značajna
zainteresovanost za m e t o d e merenja odnosa trošak-korist (cost-benefit analiza) u
društvenoj infrastrukturi i po tom osnovu rešavanje p r o b l e m a alokacije sredstava u
ovom domenu.
U nastavku ć e m o dati kreći osvrt na p o n u đ e n a teorijska razmatranja i
praktična rešenja u domenu društvene infrastrukture. Prema
5
Attali&Guillaume (Atali i Gijom-u), j e d a n od m o g u ć i h n a č i n a za to p o n u d i o je j o š
sredinom pedesetih godina (1954.) Samuelson (Samjuelson). On je napravio
Attali, J. & M. Guillaume, 1978., ANTI-EKONOMIKA, Beograd, str. 111-133.
87
analogiju između privatnih, s j e d n e , i j a v n i h dobara, sa druge strane. Po njemu,

slično privatnim d o b r i m a kod kojih se putem cena uspostavlja " r a v n o t e ž a " na
tržištu, za j a v n a d o b r a on smatra da se koristi p s e u d o cena i p s e u d o tržišna
ravnoteža, koja predstavlja Pareto o p t i m u m . Ostaje, m e đ u t i m , o t v o r e n o pitanje
pravih preferenci pojedinaca pošto ne postoji sistem koji bi bilo koga p r i m o r a o da
ih otkrije, a k a k o se n i k o m e ne m o ž e uskratiti pristup j a v n o j usluzi/dobru, to će
svako da je koristi, bez obzira da li je uplatio " p r a v i " d o p r i n o s ili nije. Originalan
d o p r i n o s u ovoj oblasti d a o je D. K. Foley (1968.) U č i n i o je pokušaj da u model
integriše alokativnu funkciju države na način koji bi bio bliži stvarnosti. U v o d i u
razmatranje fiskalne prihode i rashode, pa svaki potrošač procenjuje svoju situaciju
uzimajući u obzir j a v n a d o b r a koja bi mu bila stavljena na raspolaganje i privatna
dobra koja m o ž e da pribavi n a k o n plaćanja poreza; tačnije rečeno, on će, imajući u
vidu neki p r e t h o d n u situaciju, procenjivati novi " b u d ž e t " , tj. skup j a v n i h dobara
koja su mu tu p o n u đ e n a i odgovarajuće fiskalitete (kao njihovu " c e n u " ) . Pojedinac
će upoređivati stvorena j a v n a dobra, sa j e d n e , sa d o h o t k o m koji mu ostaje posle
plaćenih novih poreza, što mu o m o g u ć a v a pribavljanje o d r e đ e n o g skupa privatnih
dobara, sa druge, da bi se opredelio i svoj glas dao predlogu koji je za njega
najpovoljniji, o d n o s n o izabrao svoje predstavnike u državne organe koji se za
takvu kombinaciju zalažu.
S e m rečenih, daju se i znatno složenije m e t o d e u S A D z a s n o v a n e na analizi

ciljeva pojedinih potencijalnih nosilaca vlasti u zemlji, sredstava i p r o g r a m a koji bi
omogućili da se ti ciljevi najbolje ostvare, k a o i budžeta (obima sredstava) koji se
za realizaciju p o d r a z u m e v a . U Francuskoj je razvijena slična, ali z n a t n o razuđenija
metodologija b u d ž e t s k o g izbora. M e t o d polazi od svođenja na sadašnju vrednost
e l e m e n a t a za analizu t r o š k o v a i efikasnosti, o d n o s n o troškova i koristi, a uključuje
u sebe izvesne e l e m e n t e teorije odlučivanja, teorije igara, teorije internalizacije, te
sistemske analize.
K a o analitički okvir, o b a pomenuta m e t o d a imaju neosporan značaj, ali je

njihova p r i m e n a u praksi v e o m a zavisna od kvaliteta političke kontrole države i
kvaliteta analize koja je p r o v e d e n a prilikom izbora. Stoga se m o ž e ispostaviti da su
rezultati ostvareni njihovom p r i m e n o m ili v e o m a pozitivni ili e k s t r e m n o negativni
gledano sa različitih stanovišta, što je i prirodno kada se ima u vidu da su ciljevi
kojima pojedinačni subjekti ili njihove skupine teže, t a k o đ e v e o m a raznovrsni.
Proizlazi da za društvenu infrastrukturu ne postoji j e d n a široko ili opšteprihvaćena
p r o c e d u r a alokacije sredstava, o d n o s n o nije m o g u ć a čak ni parcijalna
objektivizirana analiza i ocena.
Stoga, k a o i z b o g pojave niza novih socijalnih vrednosti i ciljeva, čije je
postizanje o s n o v a daljeg napretka privrede i celine društva, u razvojnoj stvarnosti
brojnih zemalja m o g u se j a s n o uočiti dva u biti suprotna toka. Prvi, koji se u
literaturi vezuje za državu blagostanja, te uz ostalo i njeno nastojanje da
zadovoljenje različitih značajnih društvenih potreba prepusti pojedinim
delatnostima i/ili j a v n o m sektoru, o d n o s n o delimično ili p o t p u n o finansira iz
88
fondova zajedničke potrošnje. U težnji da ublaže već postojeće društvene

protivurečnosti i p r o b l e m e , o d n o s n o relativiziraju delovanje onih primenjenih
m e h a n i z a m a kojima se stvaraj u/uvećavaj u socijalne razlike, slično su se
opredeljivale i stoga imale nešto veće učešće kolektivne potrošnje u društvenom
proizvodu od o n o g a što bi o d g o v a r a o dostignutom nivou razvijenosti zemlje koje
su se deklarisale kao socijalističke. N a s u p r o t n a v e d e n o m , izdvojili s m o kao drugi
tok tendencijsko smanjivanje uloge društvene infrastrukture i j a v n o g sektora, te
t o m e odgovarajuće smanjenje izdvajanja za kolektivnu potrošnju, praćeno
reprivatizacijom i deregulacijom. On j a č a i postaje preovlađujući nakon drugog
talasa krize energije i sirovina, s kraja sedamdesetih i p o č e t k a o s a m d e s e t i h godina.
Javlja se u g o t o v o svim industrijski razvijenim zemljama, a p o t o m se širi p r e m a
novoindustrijalizovanim i o n i m a u razvoju. Proizašao je kao rezultat preispitivanja
koncepcije države blagostanja i osnovnih principa njene socijalne politike, uz
obrazloženje da su izazvali p r e k o m e r n i rast j a v n e potrošnje, prouzrokovali
birokratizaciju društvenih službi i ojačali neracionalnu državnu intervenciju u sferi
socijalne zaštite. Ovaj drugi tok je p o s e b n o ojačan zato što se j a v n i rashodi nisu
pokazali elastičnim na p r o m e n é u dinamici društvenog proizvoda. Recesija i njome
izazvan usporeni rast proizvodnje uz istovremeno n e p r o m e n j e n e ili čak rastuće
iznose za finansiranje društvenih delatnosti izazvali su osetnije uvećanje njihovog
udela. Sve je to bilo razlog da se država odrekne finansiranja delà društvene
infrastrukture i smanjuje svoj uticaj na j a v n i sektor, da bi se potom izvršila
reprivatizacija nekih delova dotada finansiranih od države i otvorio proces
deregulacije u cilju povećanja konkurentnosti, smanjenja gubitaka j a v n o g sektora i
subvencija iz budžeta, ograničavanja državnog m o n o p o l a na ključne sektore za
razvoj privrede, te uopšte redukovanja državnog intervencionizma.
5.2 Obrazovanje
5.2.1 Obrazovanje kao činilac razvoja
Razvoj privrede do ne tako daleko unazad zasnivao se na primeni

j e d n o s t a v n i h m e t o d a proizvodnje koje su se, uz to, i sporo menjale. Zahvaljujući
izloženom toku, znanja, pa i ona proizvodna, m o g l a su se sticati bez m n o g o
sistematičnosti ili p o s e b n e društvene pažnje. V r l o čest je bio slučaj da se
kvalifikacije stiču u s a m o m procesu proizvodnje gde su se zaposleni obučavali za
relativno j e d n o s t a v n e operacije do kojih je dovodila sve detaljnija p o d e l a rada pre
svega u industriji, k a o i u ostatku privrede. Zahvaljujući tomel, n a k o n industrijske
revolucije značajno se širi m o g u ć n o s t aktiviranja stanovništva u privredi, povećava
se obim proizvodnje i dostiže dotad neviđene razmere, ubrzava privredni rast i
razvoj, stvaraju se na taj način materijalne pretpostavke u k u p n o m društvenom
napretku.
89
Z a j e d n o sa izloženim kretanjem koje rezultira u p r i v r e d n o m i na njemu

z a s n o v a n o m u k u p n o m d r u š t v e n o m razvoju, stvaraju se pretpostavke za širi,
potpuniji o b u h v a t stanovništva organizovanim obrazovanjem u k o m e se stiču
znanja sistematično, uz sve veću društvenu pažnju, nastojanje da se pojedinačni
oblici standardizuju i usklade sa p o t r e b a m a privrede i ostalih d o m e n a društva. Sa
druge strane, takva tendencija nailazila je i na sve izraženiji interes pojedinih
kategorija stanovništva za obrazovanjem, pošto se pokazalo da obrazovaniji m o g u
lakše da se aktivno uključuje u proces proizvodnje, o d n o s n o bez većih prepreka
menjaju zaposlenje. T a k o đ e je obrazovanije stanovništvo sposobnije da se brže i uz
manji n a p o r prilagođava p r o m e n a m a koje se u raznim d o m e n i m a dešavaju,
o d n o s n o spremnije i adekvatnije reaguje na podsticaje. S e m toga, zaposleni sa
višim kvalifikacijama bolje m o g u da usavršavaju primenjene p r o i z v o d n e postupke,
o d n o s n o brže se prilagođavaju drugim raznovrsnim z a h t e v i m a u privrednim i
ostalim delatnostima. Privreda i ostale delatnosti u razvijenim ekonomijama, k a k o
zemlje razvojno napreduju, reaguju tako što se sve više traži o b r a z o v a n a i
kvalifikovana (stručno obrazovana) radna snaga, a to na svoj način potvrđuju
59
podaci o kretanju zarada.
P a r a l e l n o s' t i m usavršava se i samo obrazovanje kao delatnost, u pravcu da
se standardizuju pojedini nivoi sticanja znanja, a p o s e b n o stručnih kvalifikacija.
Celokupna oblast obrazovanja postaje predmet društvenog interesovanja i
n o r m a t i v n o g regulisanja, prvenstveno u delu koji finansira država na svim n i v o i m a
sticanja znanja.
Sve to v r e m e , obrazovanjem se nastoji što potpunije da obuhvati uglavnom
m l a đ e stanovništvo, k a k o bi o r g a n i z o v a n o savladalo utvrđena opšta znanja kao
o s n o v u na kojoj će se u nastavku stručno osposobljavati i ovladati znanjima
potrebnim/dovoljnim za c e o radni vek pojedinca. Takav tok obrazovanja često se u
literaturi naziva i tradicionalnim obrazovanjem. O n o je d u g o zadovoljavalo potrebe
privrede i celine društva, ali je obrazac d o v e d e n u pitanje ubrzanim p r o m e n a m a
koje izaziva sve snažnije dejstvo s a v r e m e n o g t e h n o l o š k o g napretka, pre svega u
industriji i ostalim privrednim oblastima, široko zahvatajući i društvenu
infrastrukturu.
Savremeni tehnološki napredak, treća tehnološka revolucija, donosi krupne

p r o m e n é u sve s e g m e n t e privrede i celokupnu socijalnu nadgradnju, pa time u
u k u p n e uslove rada i života svih društvenih segmenata. Na taj način se prvenstveno
značajno ubrzava procese rasta i u k u p n o g napretka, stvaraju povoljne materijalne i
Tokom prve polovine XX veka u SAD najveći je relativni porast zabeležila kategorija
industrijskih radnika, da bi u naredne tri decenije uzete zajedno najveći indeks ostvaren medu
posmatranim kategorijama za učitelje i vanredne profesore univerziteta. Schultz, T. W.,
ULAGANJA U LJUDE, Ekonomika kvalitete stanovništva, Zagreb, 1985., str. 60. Objašnjenje za
razmatranje vanrednih profesora univerziteta, autor nalazi u činjenici da na ovu skupinu aktivnije
deluje akademsko tržište, pa se stoga ona najbrže prilagođava odnosu normalnih nadnica i
troškova sticanja potrebnih profesorskih kvalifikacija, nego za ostala univerzitetska zvanja.
90
druge pretpostavke za p r o m e n é u korišćenju u k u p n o g fonda raspoloživog v r e m e n a

svih kategorija stanovnika, pa i aktivnih. Pred oblast obrazovanja i čitavo društvo
to postavlja obavezu da se t o k o m inicijalnog školovanja stanovništvo osposobi da
samostalno i/ili kroz p o v r e m e n e inovacije, te različite oblike usavršavanja,
sistematski i p r a v o v r e m e n o stiče n o v a z n a n j a . 6 0
Proizlazi da sa stanovišta ekonomskih n a u k a uopšte i p o s e b n o privrednog
razvitka pojedinačne zemlje, rastuća i sve značajnija uloga organizovanog,
sistematskog obrazovanja ispoljava se u sledećih pet najvažnijih pravaca: (1) rast
tražnje za k a d r o v i m a višeg nivoa obrazovanja; (2) brže uvećanje sredstava kojima
se finansira obrazovanje u najrazvijenijim zemljama (tokom prve polovine
dvadesetog v e k a u S A D po stopi od 4,1%) no što rastu investicije u sredstava za
rad (u istom razdoblju 2 , 7 % ) 6 1 ; (3) povećanje interesa sve v e ć e g delà stanovnika
gotovo svih starosnih grupa da se napusti tradicionalni obrazovni sistem z a s n o v a n
na j e d n o k r a t n o m učenju, u mladosti, i prilagodi novoj paradigmi kontinuelnog,
p e r m a n e n t n o g o b r a z o v a n j a 6 2 ; (4) menja se doskora široko prihvaćen stav o
isključivo n e p r o i z v o d n o m karakteru obrazovanja; odatle i (5) zahtev e k o n o m s k o j
politici za iznalaženje najboljih srazmera između ulaganja u materijalne elemente
proizvodnje i finansiranja razvoja obrazovanja koje treba da deluje kao j e d a n od
m o g u ć i h činilaca podizanja kvaliteta stanovništva, a prvenstveno kvaliteta aktivnog
stanovništva ili, k a k o ga T. Schultz naziva, ljudskog k a p i t a l a . 6 3
5.2.2 Obrazovanje u Srbiji
K a o uostalom i sama zemlja, razvoj sistema obrazovanja m o ž e se

posmatrati kroz tri etape. Prva, između dva svetska rata, kada je formirana
j e d i n s t v e n a država, nasleđeni nivo p o t p u n o o d g o v a r a o privrednoj, o d n o s n o
ukupnoj društvenoj razvijenosti, tj. odlikovao se značajnim razlikama između
pojedinih delova zemlje i u o v o m d o m e n u . D r u g a etapa, odnosi se na razdoblje od
drugog svetskog rata do p o č e t k a devedesetih godina, odlikuje se u b r z a n i m p r e t e ž n o
kvantitativnim razvojem obrazovanja i nastojanjem da se smanje nasleđene razlike.
Treća etapa započinje n a s t a n k o m SR Jugoslavije (1992.), koji je praćen
dramatičnim p r o m e n a m a u o d n o s i m a sa n e p o s r e d n i m okruženjem, ratom u n e k i m
delovima ranije zajedničke države, p a d o m privredne aktivnosti, gotovo p o t p u n o m
m e đ u n a r o d n o m izolacijom zemlje, s t o j e pogodila čak i oblast obrazovanja. Stoga
se t o k o m p r o t e k l o g razdoblja treće etape ne m o ž e ni govoriti o napretku
Pečujlić, M„ 1980., UNIVERZITET BUDUĆNOSTI, Beograd, 1980., str. 127-130.
Schultz, T. W., 1961., INVESTMENT IN HUMAN CAPITAL, American Economic Review 51,
str. 11.
Pečujlić, M, 1980., op. cit.
Schultz, 1985., ULAGANJA U LJUDE , op. cit., 34-36.
91
obrazovanja, naprotiv brojni već ostvareni rezultati su dovedeni u pitanje, a tek od

početka dvehiljaditih g o d i n a ima osnova za ocenu da je došlo do usporavanja, pa
čak i zaustavljanja negativnih kretanja. Ipak, po n e k i m pokazateljima m o ž e se
oceniti da je u toku prilagođavanje za uključivanje u j e d i n s t v e n evropski sistem
obrazovanja.
T o k o m prve od izdvojenih triju etapa razvoja školstva u Jugoslaviji, pa
time i na prostoru današnje Srbije, m o ž e m o reći d a j e ova oblast u celini beležila
v e o m a s k r o m n e r e z u l t a t e . 6 4 O b u h v a t odgovarajuće starosne grupe stanovništva
o s n o v n i m o b r a z o v a n j e m školske 1938/39. godine bio je oko 4 5 % u d e l o v i m a koji
čine teritoriju Srbije ( n e š t o ispod prošeka za celu zemlju u to v r e m e ) . Znači da ni
svako d r u g o dete staro između 7 i 14 godina nije bilo o b u h v a ć e n o o s n o v n o m
školom. Po t o m e se značajno zaostajalo za odgovarajućim o b u h v a t o m stanovništva
u razvijenijim e v r o p s k i m zemljama, pa je na taj način z n a t n o s u ž e n a o s n o v a za
nastavak školovanja kroz sticanje stručnih znanja, srednje, više i visoko
obrazovanje.
U prilog izrečenih o c e n a za obrazovanje t o k o m prve etape m o ž e se uzeti i
nepovoljna o b r a z o v n a struktura stanovnika u celini, a p o s e b n o visoko učešće od
preko 3 5 % n e p i s m e n i h u stanovništvu starom deset i više godina. Već s a m o to i
nezadovoljavajući o b u h v a t stanovnika školskog uzrasta o s n o v n i m obrazovanjem,
znači da su izostajali neki značajniji ekonomski efekti koje obrazovanje
potencijalno ima na privredni razvoj, ali i brojne druge m o g u ć n o s t i za njegovo
delovanje na u k u p a n socijalni napredak s obzirom da " o b r a z o v a n j e predstavlja
društveno d o b r o s a m o p o s e b i " 6 5 .
D r u g a etapa u razvoju obrazovanja, nakon D r u g o g svetskog rata,
p r v e n s t v e n o se odlikuje b r z o m ekspanzijom ove delatnosti. P r e svega, to se ogleda
u povećanju broja učenika/studenata, višestrukom porastu broja viših i visokih
škola, uvećanju raznovrsnosti usmerenja stručnog obrazovanja, srednjih, viših i
visokih škola, te raznovrsnih specijalnih, zatim škola za obrazovanje odraslih,
u m e t n i č k i h i drugih. D o b r i m d e l o m to potvrđuju i podaci iz T a b . 9.
Kako u postojećim statističkim izvorima nismo našli podrobnije podatke o obrazovanju u

međuratnoj Jugoslaviji, a posebno teritorijalno posmatrane za prostor koji bi odgovarao teritoriji
Srbije to ćemo izneti samo nekoliko sumarnih na osnovu kojih smo izrekli ocene, a tiču se
školske 1938/39. godine iz Statističkog pregleda Jugoslavija 1945-1964., SZS, Beograd, 1965.
str. 41-54, 309-315.
D r N . Čobeljić, dr I. Rosić, 1989., Privredni razvoj i privredni sistem Jugoslavije, Beograd, str.
504.
92
Tab. 9 Pokazatelji razvoja obrazovanja u Srbiji

1 1 1938/39. 55/56. 66/67. 76/77. 1995/96. 2003/04. 2005/06.
Broj učenika/studenata
Redov osnovno obr. 911.625 1.129.925 1.167.910 834.242 664.577 639.293
Redovno srednje obr. 108.861 263.180 350,885 326.096 303.596 287.397
Visoko i više obr. 9.210 35.296 94.517 197.858 152.709 203.909 229.355
Broj nastavnika/nastavnika i saradnika
Redov. osnovno obr. 27.238 43.514 54.296 46.878 45.072 87.333
Redovno srednje obr. 8.318 14.977 22.268 24.058 26.859 47.569
Visoko i više obr. 524 2.485 6.317 9.977 11.669 11.358 12.466
Broj škola
Visoko i vise obr. 1 « 31 97 127 140 201 243
podaci za školsku 1957/58. godinu podaci za školsku 1986/87. godinu
Izvor: SG RS '98., str. 411- 424.; SGRS '07., str. 345, 354.
Broj redovnih učenika osnovnih škola dostigao je svoju prvu m a k s i m a l n u

veličinu p o č e t k o m šezdesetih, s t o j e rezultat delovanja dvaju činilaca - p o v e ć a n o g
obuhvata odgovarajuće starosne grupe obaveznim osmogodišnjim osnovnim
obrazovanjem i relativno bržeg uvećanja stanovništva t o k o m prve decenije n a k o n
završetka Drugog svetskog rata. Visok i rastući procenat obuhvaćene dece
o s n o v n i m o b r a z o v a n j e m je postizan sve do sredine sedamdesetih godina, k a d a
obuhvat počinje opadati, iako se broj učenika apsolutno p o v e ć a v a o do druge
polovine o s a m d e s e t i h . Za devedesete godine u statistici ne n a l a z i m o podatke o
u č e n i c i m a o s n o v n i h i srednjih škola na albanskom j e z i k u u K o s o v u i M e t o h i j i 6 6 ,
stoga sa rezervom valja uzimati iskazane veličine, pa se ocenjuje da stoga nije
tačno iskazan ni obuhvat odgovarajuće starosne grupe. Sve do polovine
osamdesetih g o d i n a rastao je broj redovnih učenika srednjih škola (do preko 3 5 0
hiljada), da bi zatim oscilirao sa tendencijom opadanja, pa se od sredine
devedesetih smanjivao. Broj studenata visokih i viših škola se uglavnom
povećavali sve do druge polovine osamdesetih godina, kada se uočavaju oscilacije
sa tendencijom opadanja, da bi se u devedesetim p o č e o da menja trend u rastući. U
poslednjoj p o s m a t r a n o j godini (2005/06.) povećan je za nešto p r e k o 5 0 % tako da
dostiže b e z m a l o 2 3 0 hiljada, a to je i najveći ikada dostignut broj studenata.
J e d n o v r e m e n o , m n o g o s t r u k o je povećavan i broj nastavnika/nastavnika i
saradnika na svim n i v o i m a obrazovanja sve do p o č e t k a osamdesetih godina.
Izuzetak čini visoko i više obrazovanje gde je broj nastavnika i saradnika nastavio
da raste t a k o da se u odnosu na početnu vrednost ( p o l o v i n o m pedesetih godina XX
veka) nešto više n e g o upetostručen. Sredinom devedesetih smanjen je j e d i n o broj
nastavnika u redovitom o s n o v n o m obrazovanje (oko 14 indeksnih p o e n a p r e m a
podatku iz druge polovine sedamdesetih). T a k v a tendencija p r o m e n j e n a je od
p o č e t k a dvehiljaditih, a nagli skok je ostvaren sredinom tekuće d e k a d e u re'dovnim
o s n o v n i m školama, k a o i u srednjem obrazovanju. Broj nastavnika i saradnika u
v i s o k o m obrazovanju najbrže je rastao od polovine šezdesetih do sredine
sedamdesetih, zatim je rast v e o m a usporen, a u drugoj polovini devedesetih
Od 1990/91. školske godine za osnovne, a od 1991/92. školske godine za srednje škole u AP

Kosovo i Metihiji ne obuhvataju se škole sa nastavom na albanskom jeziku. SG SR '98., str. 411.
93
dvadesetog veka pa do 2003/04. prešao u blagi pad, da bi se n a k o n toga tendencija

promenila.
Za razliku od rečenih tendencija brzog uvećavanja broja učenika i
studenata, škole za r e d o v n o o s n o v n o obrazovanje bile su najbrojnije početkom
pedesetih. Najviše redovnih srednjih škola registrovano je sedamdesetih
(1976/77.), a zatim se on smanjuje već početkom osamdesetih, pa je ta tendencija
nastavljena sve do početka dvehiljaditih. Visokoškolske institucije se umnožavaju
od 11, pred Drugi svetski rat, na 97 nakon gotovo tri decenije. Statistika beleži 127
sredinom sedamdesetih, a već sredinom devedesetih za trinaest više, te u poslednjoj
posmatranoj godini čak 243 visoke i više škole u Srbiji.
Zahvaljujući svim p r o m e n a m a koje su se dogodile u obrazovanju Srbije, a
prvenstveno o g r o m n o m uvećanju broja učenika i studenata, te brzom porastu broja
nastavnika/nastavnika i saradnika u ovoj fazi ostvarene su značajne p r o m e n é u
obrazovnoj strukturi stanovništva.
67
Graf. 2 PROMENE OBRAZOVNE STRUKTURE STANOVNIŠTVA
100% • Nepoznato
6,6 57
1 8,9 1 11,0 *
4,4
80%
Ï 24,5 " B Sa visokom i višom
•32,2 i školom
44,5 41,
60% • Sa srednjom školom
24,5
25,0
• Sa osmogod.školom
40%
Ë26.2 I 23,9
43,2 D Sa nepotpunom osn

20% «23,5 I
Sk.
16,2
18,7
9,5 • Bez školske sprema
5,7
0%
¡953 1981. 1991. 2002.
Na G r a f . 2 vidljive su v e o m a velike p r o m e n é u obrazovnoj strukturi

stanovništva. O n o što za ovu fazu smatramo najznačajnijim svakako je drastičan
pad udela onih bez školske spreme u u k u p n o m broju stanovnika starosti petnaest i
više godina. Ipak, imajući u vidu da nije o b u h v a ć e n o svo stanovništvo 2002.
Udeo u stanovništvu starom deset i više godina za 1953. godinu, odnosno petnaest i više godina
u ostalim popisima stanovništva Srbije.
94
godine, o d n o s n o nisu izvršene bar procene u statističkoj službi zemlje, izložena

struktura predstavlja o d n o s e m e đ u p o p i s a n i m a (oko 7 miliona). Stoga valja imati
izvesne rezerve p r e m a n a v e d e n i m p o d a c i m a j e r njima nije o b u h v a ć e n a približno
petina u k u p n o g stanovništva odgovarajuće starosti, m a d a se i pored t o g a rezultati
moraju oceniti k a o v e o m a impresivni. P o s m a t r a n i apsolutno, od p r e k o 2,5 miliona
stanovnika bez školske spreme s početka pedesetih, 2002. godine, njih je bilo
b e z m a l o 358 hiljada.
U d e o sledeće dve kategorije - stanovništvo bez p o t p u n e o s n o v n e škole i
onog sa z a v r š e n o m o s n o v n o m , koje znače elementarnu p i s m e n o s t ili neko
m i n i m a l n o obrazovanje za aktiviranje u društvu ili kao o s n o v a za dalje sticanje
stručnih znanja, j o š uvek su v e o m a zastupljene. I z m e đ u dva poslednja popisa u d e o
im se smanjio za nešto više od 8 procentnih p o e n a (zbirno sa 48 na 4 0 % ) .
M e đ u t i m , m e đ u njima je značajno promenjen o d n o s tako da su v e ć početkom
devedesetih pretežan deo o v o g s e g m e n t a činili stanovnici sa osmogodišnjim
o s n o v n i m obrazovanjem, a brže smanjenje udela onih bez p o t p u n e o s n o v n e škole
nastavilo se i između poslednja dva popisa.
Najveći porast udela zabeležili su stanovnici sa srednjom školom i

kvalifikovani, d o k je značajan rast ostvaren kod onih sa visokim i višim
obrazovanjem. Zahvaljujući t o m e , u d e o stanovnika sa srednjom školom i
kvalifikovanih je više n e g o ušestostručen p r e m a o n o m e s p o č e t k a pedesetih, dok je
u d e o sa visokim i višim obrazovanjem udevetostručen, a apsolutno se ta kategorija
povećala sa n e p u n i h 41 hiljada na gotovo 622 hiljade.
U k u p n o uzev, iako su ostvareni značajni rezultati, sa stanovišta
o b r a z o v n o g nivoa, oni se u o v o m d o m e n u krajem druge faze ne m o g u se oceniti
kao zadovoljavajući. O v o stoga što j e j o š uvek j e d n a desetina stanovnika bez
ikakve školske s p r e m e , a uzeto zajedno sa stanovništvom bez p o t p u n e
osmogodišnje o s n o v n e škole taj u d e o se čak penje na j e d n u trećinu stanovništva
starog p e t n a e s t i više godina, o d n o s n o u apsolutnom broju p r e k o 2,3 m i l i o n a lica
od popisanih 1 9 9 1 . godine nije imalo ni osnovnu školu kao m i n i m a l n i obrazovni
nivo. Identičnu o c e n u nezadovoljavajućeg stanja u oblasti obrazovanja m o ž e m o
dati i na osnovu broja/relativnog udela n e p i s m e n i h u Srbiji (podaci za Centralnu
Srbiju i Vojvodinu, da bi bili uporedivi sa p o p i s o m s početka dvehiljaditih) po
poslednjom popisu stanovništva u prošlom veku ( 1 9 9 1 . g o d i n e ) o k o 4 1 8 hiljada
lica, o d n o s n o približno 6 , 3 % u stanovništvu starom deset i više godina. Po
poslednjem popisu, 2 0 0 2 . n e p i s m e n i h je na tom prostoru nešto ispod 230 hiljada,
ili 3,4%. Povoljna okolnost je što u starosnoj strukturi n e p i s m e n i h najveće učešće
ima grupa sa šezdeset i više godir.a, ali treba primetiti da se n e p i s m e n o s t javlja i u
svim s k u p o v i m a m l a đ e g stanovništva, što znači njeno reprodukovanje te se neće
brzo iskoreniti. S e m toga, nepovoljna je tendencija u poslednjoj deceniji druge faze
razvoja obrazovanja i u smanjenom obuhvatu dece odgovarajućih starosnih grupa
o s n o v n i m obrazovanjem koje je polovinom sedamdesetih bilo približno 9 8 % , nešto
više od 9 5 % p o č e t k o m osamdesetih, a već nakon pet godina ispod t o g nivoa. Od
95
početka devedesetih obuhvat se ne iskazivanje j e r nisu dostavljani podaci o

u č e n i c i m a o s n o v n i h škola sa a l b a n s k o m nastavnim j e z i k o m na K o s o v u i Metohiji.
K a o treću etapu u razvoju obrazovanja, označili s m o razdoblje što počinje
n a s t a n k o m SR Jugoslavije (1992.). Prethode joj ili se na s a m o m početku dešavaju
d r a m a t i č n e p r o m e n é u n e p o s r e d n o m okruženju, prekompozicija zemlje uz ratna
dejstva, o p a d a privredna aktivnosti i sprovodi gotovo p o t p u n a m e đ u n a r o d n a
izolacija SR Jugoslavije, pa time i Srbije koja je njen sastavni deo. Krajem
o s a m d e s e t i h g o d i n a započet je proces tranzicije privrede i čitavog društva j o š u
SFRJ, da bi spletom okolnosti bio usporen, u m n o g i m a s p e k t i m a p o t p u n o prekinut,
pa čak u pojedinim e l e m e n t i m a orijentisan u s u p r o t n o m pravcu. Stoga se sa m n o g o
osnova m o ž e govoriti o dubokoj e k o n o m s k o j i ukupnoj društvenoj krizi koja se j o š
zaoštrila i s t o v r e m e n o s p o č e t k o m treće etape.
Produbljivanje u k u p n e društvene krize m o r a l o naći svog o d r a z a i u oblasti

obrazovanja. Pre svega to se izražava u smanjenom interesu svih kategorija
stanovništva, a p o s e b n o o n o g u školskom uzrastu, za sticanje znanja. S druge
strane, u k u p n i m p a d o m standarda i oštrom polarizacijom, obrazovanje postaje
nejednako d o s t u p n o , pa se već ranije postojeće razlike j o š šire, a problemi
zaoštravaju.
U istom pravcu delovalo je i smanjenje sredstava koja su namenjena
j a v n o m obrazovanju, tako da se iz društvenog p r o i z v o d a za ove n a m e n e u
d e v e d e s e t i m g o d i n a m a izdvajalo 4 - 5 % , što u relativnom izrazu i nije tako m a l o
k a d a se uporedi sa p r o š e k o m namenjenim školstvu u drugim zemljama. Ipak, u
a p s o l u t n o m iznosu to je činilo između 40 i 65 U S D per capita, što je višestruko
ispod nivoa koje su izdvajale neke od zemalja u n e p o s r e d n o m okruženju ili onih
razvijenih istom intervalu. S druge strane, ograničenost ovih sredstava m o ž e se
konstatovati i u masi, a t a k o đ e u pogledu izdvojenih iznosa po j e d n o m
učeniku/studentu što je o k o deset puta manje od odgovarajućeg p r o s e č n o g
izdvajanja u grupi zemalja članica O E C D .
Imajući sve to u vidu, t o k o m proteklog v r e m e n a treće etape, k a k o s m o to i

napred već istakli, ne m o ž e se ni govoriti o razvoju obrazovanja. N a p r o t i v , rekli
bismo da se radi o nazadovanju u ovoj oblasti, pošto su neki v e ć ostvareni rezultati,
čak i pre ulaska u ovu fazu počeli da poprimaju suprotne tendencije od onih koje
implicira razvitak. N e g a t i v n e tendencije u društvenom okruženju s a m o su j o š
pojačale takva kretanja već u pogledu o b u h v a t a o s n o v n i m obrazovanjem, zatim je
osetno smanjen broj u č e n i k a koji su završavali osnovnu školu p r e m a o n o m s kraja
prethodne faze, t a k o đ e se povećava razlika između broja upisanih u srednje škole i
broja završenih srednjoškolaca (od upisanih 12-16% nije završavalo školu). Sve su
to kvantitativni pokazatelji čije se kretanje ne m o ž e oceniti k a o pozitivno.
M e đ u t i m , po brojnim pokazateljima koji se tiču kvaliteta, m o g u se uočiti elementi
višegodišnje stagnacije. To se prvenstveno odnosi na održavanje postojećeg
prostora i opremanje škola savremenim nastavnim sredstvima, a v e ć ranije
postojeće teritorijalne razlike nisu se smanjile, već su se j o š i produbile.
96
P o s t o j e u celini uzev prekinut/veoma usporen proces tranzicije u Srbiji, to

se odnosi i na oblast obrazovanja. V e o m a je ograničena i spora transformacija o v o g
sistema. Ipak, od ulaska u treću fazu obrazovni sistem je o b o g a ć e n izvesnim
68
brojem institucija formiranih privatnim sredstvima, od kojih je najviše
orijentisano u pravcu stručnog obrazovanja, d o k je svega desetak u d o m e n u
osnovnog, srednjeg u m e t n i č k o g , višeg i visokog školstva. Međutim, čini se
značajnijim kvalitativno menjanje sistema obrazovanja koje je postajalo sve
akutnije v e ć u toku druge faze. Tranzicionim p r o m e n a m a u privredi i društvu kao
celini taj je zahtev sve prisutniji, a duboka ekonomska i socijalna kriza,
dekompozicija zemlje i m e đ u n a r o d n a blokada, učinili su ga j o š daljim i teže
ostvarivim. Stoga je i za ovu oblast bilo n u ž n o usvojiti strategiju kojom bi se na
nivou zemlje odredio minimum ciljeva i osnovni pravci razvoja sistema
obrazovanja, kao o s n o v a za dugoročnu razvojnu politiku u tom domenu i
obezbeđenje da se u što k r a ć e m roku školstvo u celini (javno i privatno) usaglasi sa
potrebama privrede i ostalih delova društva, odnosno približi ponudu po
kvalifikacijama r a d n e snage tržišno izraženim p o t r e b a m a . 6 9
M e đ u t i m , brojne su specifičnosti ove delatnosti - velika v r e m e n s k a

n e p o d u d a r n o s t ulaganja i efekata koji se postižu višim o b r a z o v n i m n i v o o m ,
potreba da obrazovanje b u d e d o s t u p n o svim kategorijama bez obzira na pol, doba
starosti, n a c i o n a l n u pripadnost i verska ubeđenja, region u k o m e žive, i m o v i n s k o
stanje i socijalno poreklo, te brojne druge osnove po kojima se m o g u razlikovati. S
druge strane, infrastrukturni karakter obrazovanja i njegovo dejstvo na eksterne
efekte u privredi i inim delatnostima, zatim solidarnost i značaj o v e oblasti za
formiranje ličnosti, s m a t r a m o da su dovoljni za zalaganje da se najveći d e o
sredstava iz kojih se obrazovanje finansira i dalje budžetski obezbeđuje. N a r a v n o ,
time se ne isključuje m o g u ć n o s t delovanja procesa tranzicije i na ovaj d o m e n , tj. da
se j e d a n njegov deo privatizuje, komercijalno razvija i finansira na tržišnoj osnovi,
m a d a to krije o p a s n o s t da se i kroz ovu oblast pojačavaju već postojeće socijalne
razlike, a to drugačije r e č e n o znači napuštanje ideje o pravu na dostupnost i
najviših nivoa obrazovanja svim slojevima stanovništva. N o , s o b z i r o m na aktuelnu
e k o n o m s k u situaciju u Srbiji mogućnost tržišnog funkcionisanja obrazovanja ne bi
smela brzo da p o s t a n e d o m i n a n t a n oblik finansiranja i razvoja Školstva, naprotiv u
ovom d o m e n u bi valjalo što duže zadržati princip jednakosti/društvene solidarnosti,
te po tom o s n o v u podstaći podizanje kvaliteta i standarda obrazovanja, njegove
Osnovano je oko 1000 preduzeća u privatnoj svojini u oblasti obrazovanja, po procenama autora
knjige PROGRAM RADIKALNIH EKONOMSKIH REFORMI U SR JUGOSLAVIJI, Beograd,
1997., str. 153-162. U dvehiljaditim godinama, po našoj oceni, takva kretanja se nastavljaju.
0
U tekućoj deceniji otpočet proces društvenog verifikovanja obrazovnih institucija na svim
nivoima, kako bi se sistem u celini usaglasio sa evropskim, a to znači obezbedilo dostizanje
minimalnih standarda, a nakon usvajanja Zakona o visokom obrazovanju, ušlo se u proces
akreditacije kojom se čitav proces ubrzava, regulišu osnovni uslovi i predpostavke u svim
oblicima svojine, te daje pregled raspoloživog nastavnog kadra, razuđenosti programa, broja
profila, učenika i/ili studenata u sistemu.
97
materijalne baze. unapređivanje primenjenih metoda, o p r e m e i materijalnog

položaja zaposlenih, smanjenje postojećih regionalnih razlika i zavisnosti
o s n o v n o g školstva od e k o n o m s k e snage užih lokalnih zajednica.
5.3 Naučna istraživanja i razvoj
Razvoj naučno-istraživačke i istraživačko-razvoj ne delatnosti u SR

Jugoslaviji izložićemo sa stanovišta njene izuzetne uloge koja je omogućena
uspostavljanjem n e p o s r e d n e veze između nje i proizvodnje. K a k o s m o to već
istakli u delu o t e h n o l o š k o m progresu, ova veza d o n e d a v n o nije bila sistematska,
niti se m o g l o govoriti o n e p o s r e d n o m m e đ u s o b n o m uticaju n a u k e i proizvodnje,
o d n o s n o razvitka čitavog društva.
5.3.1 Fundamentalna, primenjena i razvojna istraživanja
Postoje savremeni tehnološki progres, kako je napred r e č e n o , proces koji

se realizuje kroz nekoliko sukcesivnih etapa, to se obično kao prva u nizu uzimaju
fundamentalna istraživanja, s obzirom da su najudaljenija od praktične p r i m e n e , te
najopštija po značaju. O v a istraživanja predstavljaju aktivnost čija je p r e v a s h o d n a
svrha proširenje fonda znanja vezanih za prirodu koja okružuje č o v e k a ili za
70
društvene o d n o s e zajednice u kojoj živi. P r e m a tome, f u n d a m e n t a l n a istraživanja
preduzimaju se sa ciljem da se uveća stepen razumevanja pojava i procesa u prirodi
i društvu, a da se istovremeno nemaju u vidu m o g u ć n o s t i n e k e n e p o s r e d n e
praktične p r i m e n e ovih saznanja. D r u g i m recima, n a u č n a istraživanja, k a k o se ona
j o š često nazivaju, imaju za cilj bilo da preispitaju postojeći pristup o d r e đ e n i m
pojavama ili procesima, ili pak da izdvoje, utvrde značaj i veličinu neke nove
pojave o d n o s n o procesa, kao i da stvore n o v e instrumente i m e t o d e za proveru
različitih teorija.
Sledeću fazu u istraživanjima na putu konkretizacije njihovih rezultata
predstavljaju primenjena istraživanja. Pod primenjenim istraživanjima se
podrazumeva takođe aktivnost kojoj je svrha unapređenje naučnih odnosno
tehničkih saznanja, ali se u o v o m slučaju napori usmeravaju u o d r e đ e n o m pravcu,
tj. imaju se u vidu određeni praktični ciljevi.
"'Pod fundamentalnim istraživanjima podrazumeva se rad koji se preduzima sa ciljem da se

unaprede naučna saznanja, a koji nema u vidu određenu praktičnu primenu." OECD, Direkcija
za naučne poslove, Utvrđivanje obima naučnih i tehničkih delatnosti, Standardni postupak za
izradu statističkih pregleda naučnoistraživačkog rada i razvoja, prevod, INTDI, Beograd, 1968..
str. 22.
"Primenjena istraživanja su rad koji se preduzima radi unapređenja naučnih saznanja, ali se
imaju u vidu određeni ciljevi - mogućnost primene u praksi ovih rezultata." Ibid., str. 22.
98
T r e ć a etapa u realizaciji tehničkog progresa su razvojna istraživanja ili

kako se, ne retko, skraćeno nazivaju razvoj, a predstavljaju korišćenje određenih,
često v e o m a brojnih rezultata fundamentalnog i primenjenog istraživanja kako bi
se ova dovela u stadij da se m o g u primeniti u proizvodnji, o d n o s n o u k o m e m o g u
dati neku e k o n o m s k u , o d n o s n o socijalnu korist. Razvojni rad u principu ne daje
neke nove n a u č n e rezultate, a najčešće se oslanja na m n o g o b r o j n a empirijska,
tehnička i n a u č n a saznanja iz raznih oblasti. 7 2
P o š t o s m o definisali pojedine faze naučno-tehničkog progresa, o d n o s n o
pojedine tipove istraživanja, z a d r ž a ć e m o se na njihovim n o s i o c i m a i, u vezi s tim,
p o t r e b n i m sredstvima za realizaciju ovih. Za svrhu ove analize p o s l u ž i ć e m o se
klasifikacijom Pierre Auger-a73 po kojoj se fundamentalna istraživanja
raščlanjavaju na: a) slobodna fundamentalna i b) usmerena fundamentalna
istraživanja, pored v e ć ranije navedenih primenjenih istraživanja i razvoja.
S l o b o d n a fundamentalna istraživanja orijentisana su na proširivanje
naučnih saznanja, ali im je istovremeno individualizam bitno obeležje. Po pravilu,
ova istraživanja vrši pojedinac, ali ukoliko je na njima a n g a ž o v a n a grupa
istraživača o n d a j e d n o lice igra vodeću ulogu u izvođenju eksperimenata, teorijskoj
razradi, određivanju p o s t u p a k a i n o r m i . To dalje znači da se čitav postupak vodi
potpuno s l o b o d n o u smislu da od s a m o g istraživača zavisi u k o m će pravcu i do
kog stepena vršini istraživanja, o d n o s n o on sam ocenjuje da li su ideje do kojih
dolazi interesantne i p l o d o n o s n e u smislu naučnih rezultata koje obećavaju. K a o
logična posledica ovakvog provođenja slobodnih fundamentalnih istraživanja i
sredstva za njih bi trebalo staviti na slobodno raspolaganje istraživaču.
U s m e r e n a fundamentalna istraživanja imaju t a k o đ e za cilj proširivanje

naučnih saznanja, ali se u o v o m tipu pažnja istraživača koncentriše na neki
problem tako da proširi znanja i čovekova shvatanja o njemu, a da i s t o v r e m e n o ne
ulazi u m o g u ć n o s t i njegove praktične primene. O v a se istraživanje m o g u sprovoditi
dvojako. Prvo, k a o deskriptivna, orijentisana na prikupljanje podataka, zapažanja i
merenja u vezi sa n e k o m pojavom (zemljina kora, okeani ili atmosfera zemlje).
Ova se istraživanja t a k o đ e m o g u odnositi na n e k e kategorije hemijskih jedinjenja,
ili elemenata, njihovu sistematsku sintezu i proučavanje fizičkih, hemijskih i
bioloških osobina. D r u g o , istraživanja sa o d r e đ e n o m t e m o m , koja su koncentrisana
oko n e k o g velikog p r i r o d n o g f e n o m e n a - kosmički zraci, n e k o stanje materije,
biološke pojave k a o što su nasleđe ili metabolizam i si. Ovu vrstu istraživanja, s
obzirom na u s m e r e n o s t u o d r e đ e n o m pravcu, te ograničenu slobodu izbora, vrše
pojedinci ili v e o m a često i kolektivi istraživača u specijalizovanim u s t a n o v a m a , pa
"Pod razvojem se podrazumeva korišćenje rezultata fundamentalnog i primenjenog istraživanja

usmereno na primenu odgovarajućih materijala, sredstava, proizvoda, sistema i postupaka - ili
usavršavanje onih koji već postoje." Ibiđ., str. 22.
Pjer Ože, Suvremene tendencije naučnog istraživanja, prevod, INTDI, Beograd, 1966., str. 18-
20.
99
se i sredstva u o v o m slučaju vezuju alternativno za instituciju koja ih vrši ili za

određeni p r o g r a m istraživanja, ukoliko ga realizuje više n a u č n i h organizacija.
U s m e r e n a fundamentalna istraživanja svojim rezultatima daju osnovu, s j e d n e
strane, za velika teorijska otkrića i, sa druge strane, za njihovu konkretnu p r i m e n u .
Sledeću etapu predstavljaju primenjena istraživanja. O s n o v n i cilj ove
istraživačke delatnosti je da, polazeći od spoznatih zakonitosti razvoja prirode i
društva - rezultata fundamentalnih istraživanja, reši p r o b l e m e praktične p r i m e n e
ovih u cilju zadovoljenja n e k e ljudske potrebe. U o v o m slučaju težište zadatka
prenosi se sa spoznaje i razumevanja određenih fenomena, na izučavanja
m o g u ć n o s t i njihove kontrole i korisne upotrebe za podmirenje date potrebe. U
rezultatu ove faze istraživanja dolazi do proširenja postojećih znanja o m e t o d a m a
proizvodnje i kontrole proizvodnih procesa, tj. iznalazi se potrebna aparatura za
primenu o d r e đ e n i h naučnih saznanja, za praktično testiranje hipoteza " č i s t e "
nauke, k a o i za kontrolu pojedinih grupa proizvodnih procesa. Ovi rezultati
primenjenih istraživanja mogli bi se nazvati i t e h n i č k i m o t k r i ć i m a . 7 4 Polje
istraživanja se o v d e dalje sužava i koncentriše na određeni problem, što znači da su
odstupanja (digresije) j o š manje dozvoljena bez obzira na rezultate koji sami za
sebe m o g u biti interesantni. O v a k a v pristup je utoliko nužniji što je dati problem
n e o p h o d n o svestrano istražiti polazeći od dostignuća različitih fundamentalnih
disciplina. O d a t l e se n a m e ć e i potreba da se ova istraživanja vrše u odgovarajućim
institucijama ili se čak angažuje veći broj ovih. U vezi primenjenih istraživanja
r a z m e n a informacija o p r a v c i m a i postignutim rezultatima m o ž e biti v e o m a korisna
j e r će se na taj način izbeći n e p o t r e b n o dupliranje poslova, a m e đ u s o b n o korišćenje
rezultata ubrzaće proces dobijanja zadovoljavajućih tehničkih otkrića - rešenja.
M e đ u t i m , granicu između fundamentalnih i primenjenih istraživanja nije

tako lako povući kako se na prvi pogled iz prednjeg razmatranja m o ž e učiniti. O v o
stoga što će istraživač, radeći na nekim problemima čiji je cilj o d r e đ e n o praktično
rešenja, u svom radu doći do neke zakonitosti i formulisati j e , a to je onda
f u n d a m e n t a l n o istraživanje. S druge strane, istraživač u oblasti fundamentalnih
istraživanja može, radeći na određenom naučnom problemu, konstruisati
instrumente i o p r e m u potrebnu za merenje i kontrolu ovog procesa,' ali se to
istovremeno m o ž e pokazati i kao praktično primenljivo rešenje u toj ili nekoj
drugoj oblasti istraživanja i/ili proizvodnje. Proizlazi da je dosta teško, uvek i
precizno utvrditi kojoj vrsti istraživanja pripadaju, 7 5 što nije s a m o b i t n o za njihovo
teorijsko razlikovanje već pre svega i za politiku neke zemlje u ovoj oblasti.
Mesarić, M., Uvod u anaiizu tehničkog..., str. 43.

O tome P. Auger kaže: "Takva oscilacija između primenjenih i čistih istraživanja skoro je opšte
pravilo. Polazeći od rešavanja konkretnog problema, istraživač dolazi do teorijskih uopštavanja,
a osnovna saznanja do kojih je došao odražavaju se na praktičnu primenu u drugim oblastima.
Neko novo dostignuće u tehnici omogućava otvaranje novog polja delatnosti u fundamentalnim
istraživanjima, a jedno "nezainteresovano" naučno otkriće stvara mogućnost plodne primene u
praksi". Ože, P., Suvremene tendencije..., str. 19.
100
N a i m e , da bi svaka od navedenih faza istraživanja dala puni efekat u razvoju, m o r a

se obezbediti i proporcionalan odnos među njima, što nije uvek slučaj u
pojedinačno p o s m a t r a n i m zemljama. N o , " s r e ć o m , raznim v r s t a m a istraživanja nije
se pridavala ista važnost u raznim zemljama, ili u raznim d e l o v i m a sveta, pošto su
se tzv. " n o v e " zemlje orijentisale skoro isključivo na istraživanja sa praktičnim
ciljevima, a zemlje sa starijom civilizacijom ostale su v e z a n e za istraživanje
intelektualnog karaktera (fundamentalna istraživanja - SD). Ostvariti najpogodniji
o d n o s između ove dve vrste istraživanja danas je društveni problem od najveće
važnosti".76
R a z v o j , razvojni rad, o d n o s n o razvojno istraživanja predstavlja narednu
etapu na putu od otkrića do njegove primene kao tehnološke inovacije u t o m smislu
što se na bazi v e ć dobijenih naučnih i tehničkih otkrića, zavisno od očekivanih
rezultata i potreba nastavlja rad kako bi se ona dalje usavršila i t i m e stvorila
m o g u ć n o s t njihovog uvođenja u proizvodnju ili neku drugu č o v e k o v u aktivnost.
Pored toga, razvojnim r a d o m se smatra i delatnost u s m e r e n a na prilagođavanje v e ć
postojećih i razrađenih m e t o d a u pojedinim zemljama na specifične uslove drugih.
Ovde m i s l i m o na prilagođavanje originalnog rešenja različitim klimatskim
uslovima, raspoloživim prirodnim resursima t a k o što se traži m o g u ć n o s t
supstitucije, za date uslove deficitarnih, obilnijim i lakše dostupnim izvorima, kao i
ive druge adaptacije originalnih rešenja proizašle iz specifičnosti uslova u kojima
ih treba primeniti.
Rezultati razvojnog rada valorizuju se iz dva aspekta. Prvo. ocenjuje se

m o g u ć n o s t ( t e h n i č k o rešenje) za primenu o d r e đ e n o g p o s t u p k a ili proizvodnju
n o v o g proizvoda, i drugo, ocenjuju se ekonomski parametri o v o g p o s t u p k a ili
proizvoda, t i m e što se ispituje m o g u ć n o s t realizacije ovoga na tržištu uz datu cenu i
njegovu s p o s o b n o s t zadovoljenja neke ljudske potrebe. Pored toga, u fazi
-.: Jnovanja rezultata razvojnog rada valja respektovati i socijalne i psihološke
faktore, pošto sa n i v o o m e k o n o m s k e razvijenosti vrlo s n a ž n o pozitivno korelira
j a č i n a njihovog dejstva.
U želji da bar približno prikažemo odnos troškova za pojedine od
•avedenih vrsta istraživanja poslužićemo se proporcijama koje se dobiju
raščlanjavanjem finalne tržišne cene jednog novog proizvoda na troškove
fundamentalnog, primenjenog istraživanja i razvojnog rada. Tako se dobijaju
sleđeći odnosi:
slobodno fundamentalno istraživanje 1 0,91%
u s m e r e n o f u n d a m e n t a l n o istraživanje 3 2,73%
primenjeno istraživanje 6 5,45%
razvojni rad 100 90,91%.
Ibid.. str. 18.
Ože, P., op. c i t , str. 238.
101
N a v e d e n a struktura predstavlja neku vrstu prošeka za uslove v a ž e ć e do

prvog udara energetske i sirovinske krize sedamdesetih godina, pa se ne m o ž e
smatrati n e k i m opšte važećim o d n o s o m , pošto ovaj značajno varira kada se
posmatraju razni novi proizvodi (inovacije) po pojedinim g r a n a m a i oblastima.
M e đ u t i m , ovi odnosi n e d v o s m i s l e n o ukazuju na vrlo veliki rast troškova po
pojedinim sukcesivnim fazama razvoja j e d n o g n o v o g proizvoda, što s m o i želeli da
istaknemo. S druge strane, relativno mali u d e o troškova fundamentalnih, pa i
primenjenih istraživanja ne m o ž e se uzeti kao izraz malih ukupnih troškova za ove
kategorije istraživanja. N o , ovakva situacija proizilazi iz šireg značaja rezultata
fundamentalnih istraživanja pa i primenjenih, s t o j e razlog da se relativno mali deo
troškova ovih istraživanja vezuje za o d r e đ e n u inovaciju, te relativno m a l o
učestvuju i u navedenoj strukturi cene. D r u g i m recima, to znači da o d n o s ukupnih
troškova istraživanja po pojedinim fazama u nekoj zemlji nije identičan prikazanim
relacijama. Odgovarajući o d n o s posmatran u ukupnoj privredi m o g a o bi se
78
prikazati kao:
f u n d a m e n t a l n a istraživanja 50 mil. U S D 16%
primenjena istraživanja 75 " 24%
razvoj 185 " " 60%.
P r e m a t o m e , iako je nešto drugačija i ova struktura troškova pojedinih faza
istraživanja pokazuje njihov nešto manje progresivan rast k a d a se ide od
fundamentalnih, preko primenjenih do razvojnih istraživanja.
N a v e d e n a klasifikacija etapa naučno-tehničkog progresa m o g l a bi se
dopuniti j o š d v e m a fazama: a) prvom p r i m e n o m t e h n i č k o g pronalaska i b)
difuzijom koja o z n a č a v a širenje i upotrebu n e k o g pronalaska sve do njegove opšte
79
p r i m e n e u nekoj grani ili čitavoj privredi j e d n e zemlje. O v e dve etape unekoliko
su specifične u o d n o s u na one koje s m o napred tretirali. Pre svega, o n e nisu v e z a n e
za bilo kakva dalja n a u č n a i tehnička istraživanja i razvojni rad, već n e p o s r e d n o za
investicionu aktivnost u materijalnoj proizvodnji, kada je neki novi proizvod,
postupak ili organizacija doveden u stadij na k o m e se m o ž e n e p o s r e d n o p r o i z v o d n o
primeniti. U o v o m procesu difuzije dolazi i do nekih manjih usavršavanja
originalnih rešenja, a na osnovu iskustva stečenih u njegovoj eksploataciji.
K a d a se sa stanovišta navedenih faza istraživanja posmatraju različite
zemlje, m o ž e se uočiti pretežna orijentacija onih koje su ranije stupile na put
e k o n o m s k o g i društvenog razvoja da imaju razvijeniju u strukturi fazu
fundamentalnih istraživanja ili istraživanja intelektualnog karaktera (srednje i male,
razvijene zemlje Z a p a d n e E v r o p e i uopšte evropske zemlje više od ostalih). S
Na osnovu priloga V iz napred citirane publikacije OECD, Utvrđivanje obima naučnih i

tehničkih delatnosti..., str. 75. Opredelili smo se za ovaj izvor pošto u napred citiranoj studiji
Pjera Ožea nisu navedeni i podaci o troškovima za pojedinačnu zemlji ili, pak, drugačije
definisanu celinu.
Prema M. Mesariću, UVOD UANALIZU..., str. 44.
102
druge strane, tzv. " n o v e " zemlje, tj. one koje su nešto kasnije stupile na put svog
razvoja pokazuju tendenciju izrazitije orijentacije na o n e faze istraživanja koje su
bliže proizvodnji o d n o s n o proizvodnoj primeni - primenjena i naročito razvojna
istraživanja. Na taj način iskazuje se težnja " n o v i h " zemalja da u s m e r e svoje
istraživačke n a p o r e tako da na osnovu njihovih rezultata što pre u n a p r e d e
proizvodnju. N o , ovakva orijentacija, s obzirom na p o v e z a n o s t svih faza unekoliko
im sužava razvojne m o g u ć n o s t i pošto se istraživački potencijal angažuje pretežno
na primeni već stečenih znanja, a o n d a do izvesnog stepena n a k o n n a u č n o g otkrića
imaju tendenciju porasta, da bi zatim poprimila opadajući trend - o p a d a broj
p r o b l e m a koji se m o g u resiti na o s n o v u postojećih naučnih principa. To je
prelomni trenutak kada se i ove zemlje počinju nešto više orijentisati ka
fundamentalnim istraživanjima, pošto ona pokazuju izvesna autokatalitička
svojstva u t o m smislu " d a rađaju probleme, potrebe i n o v e m o g u ć n o s t i koje
stimulišu dalje širenje fronta istraživanja i ubrzavanje opšteg t o k a n a u č n o -
80
tehničkog razvoja." M e đ u t i m , kako je s a v r e m e n a nauka vrlo izdiferencirana, to
se javlja k a o ozbiljan p r o b l e m da pojedina zemlja s a m a pokriva ovaj široki spektar.
Ovaj problem se još više pojačava potrebom razvoja svih triju faza -
fundamentalnih, primenjenih i razvojnih istraživanja, pa je stoga situacija sve
manje povoljna k a k o se od velikih ide prema srednjim, te p o s e b n o m a l i m zemljama
sa stanovišta broja stanovnika i u k u p n e e k o n o m s k e snage.
G o v o r e ć i o pojedinim fazama naučno-tehničkog progresa o d n o s n o dajući
elemente njihovog razgraničenja, ukazali smo na m o g u ć n o s t njihovog razlikovanja,
njihovu p o v e z a n o s t i m e đ u s o b n e odnose pre svega za potrebe analize i aktivne
politike zemalja u o v o m d o m e n u . Pored toga, n i s m o mogli, a da ne p o d s e t i m o
o v o m prilikom i na široko razgranavanje n a u k e , pa time i na njoj zasnovanih
tehničkih istraživanja i razvoja, što sve dovodi do takvog širenja u k u p n e
istraživačke i razvojne delatnosti da danas sve teže, čak i najveće razvijene zemlje
u svetu, m o g u da o b e z b e d e skladan razvoj svih ovih segmenata, te na toj osnovi
autarhiju u d o m e n u n a u k e . Stoga su sve prisutnija ograničenja koja pred njih
iskrsavaju iz raspoloživosti naučno-istraživačkog kadra i potrebnih sredstava za rad
u ovoj oblasti, pa ta pitanja nisu m o g l a da ne n a m e t n u ni u p r o t e k l o m razvitku
nauke, istraživanja i razvoja u zemlji j o š dok je postojala SFRJ, a ona se j o š znatno
j a č e n a m e ć i k a o ograničenje SR Jugoslaviji.
5.3.2 Savremena NIR i potreba aktivne politike u tom domenu
S' o b z i r o m na sve napred istaknuto, n a u k a postaje j e d a n od vodećih

činilaca daljeg p r i v r e d n o g i u k u p n o g društvenog razvitka, a na drugoj strani, i s a m a
tokom tekuće t e h n o l o š k e revolucije p o p r i m a tri o s n o v n e osobenosti p r e m a ranijim
razvojnim fazama:
G. M. Dobrov, NAUKA ONAUCI..., str. 51.
103
Brzo se uvećava obim naučno-istraživačkog i razvojnog rada. Po

p r o c e n a m a G. M. D o b r o v a broj naučnika i sredstva za n a u č n a istraživanja se
udvostručuju svakih deset godina, dok je dinamika naučnih radova s a m o n e z n a t n o
81
sporija. K a o j e d a n od osnovnih razloga za brzo uvećanje i n a p r e d a k n a u č n o -
istraživačke delatnosti v i d i m o u z n a t n o m skraćenju v r e m e n a koje protekne od
invencija do njene p r i m e n e u vidu tehnološke inovacije. Stoga se skraćuje i v r e m e
moralnog rabaćenja opreme, što determiniše njenu masovnu zamenu u
delatnostima gde je primenjena, a to predstavlja snažan impuls za razvijanje
naučno-istraživačkog rada, prvenstveno o n o g primenjenog i razvojnog karaktera,
ali i onog orijentisanog na fundamentalna naučna istraživanja, pre svega u
razvijenim zemljama, m a d a ih u potpunosti ne sme zanemarivati ni j e d n a zemlja
koja želi da stvori trajnu osnovu svog e k o n o m s k o g i u k u p n o g socijalnog razvoja.
Sve je značajnija uloga t/rfave/međudržavnih asocijacija/međunarodnih
organizacija u finansiranju i organizaciji naučnoistraživačkog rada. To prvenstveno
proizlazi iz opštedruštvenog karaktera naučnih istraživanja, što ih čini
inkopatibilnim sa uskim p o i m a n j e m individualne rentabilnosti i usklađivanja j e d i n o
sa ciljevima pojedinačnih privrednih subjekata. Sem toga, stalno povećanje uloge
države imalo je za cilj obezbeđenje stabilnosti prvenstveno u oblasti naučnih
istraživanja, o d n o s n o njenu zaštitu od kratkoročnih oscilacija i cikličnih kolebanja
pojedinačnih p r e d u z e ć a , g r a n a ili privrede u celini. Uz to, m o ž e se oceniti da
odlučujuća uloga države u finansiranju i organizaciji naučnoistraživačkog rada
proizlazi iz s a v r e m e n e težnje za prevlast, a ona se prenosi u n a u č n e institute i
laboratorije. Sve veća uloga države proizlazi i iz potrebe koordinacije p r e m a
d o m e n u obrazovanja tako da se njegov razvoj usaglasi i sa p o t r e b a m a naučnih
institucija za visokoobrazovanim/visokokvalifikovanim k a d r o v i m a k a o značajnim
inputom u svim s e g m e n t i m a nauke, istraživanja i razvoja.
Koncentracija u ovoj delatnosti paralelno ili brže od koncentracije u

privredi. Koncentracija naučno-istraživačke oblasti se sprovodi u tri o s n o v n a
pravca, tj. k a o koncentracija sredstava, koncentracija kadrova, te koncentracija
složene i skupe o p r e m e . Dostizanje kritične m a s e sredstava na nivou zemlje u
celini, k a o i za pojedine oblasti istraživanja, v e o m a je značajna za ostvarenje punih
e k o n o m s k i h i u k u p n i h socijalnih efekata ove. Proces koncentracije u nauci,
istraživanjima i razvoju v i d i m o t a k o đ e i kao j e d a n od značajnih razloga za
d o m i n a n t n o učešće države u njihovom finansiranju.
"Poseban oblik koncentracije nalazimo u velikoj usredsređenosti
n a u č n o i s t r a ž i v a č k o g rada na manji broj industrijskih sektora kojima se namenjuje i
najveći d e o raspoloživih izvora za n a u č n a istraživanja. Sredstva se uglavnom
koncentrišu na avionsku i raketnu industriju, elektroniku, n u k l e a r n u energiju i
hemijsku industriju. Vojni, nuklearni i kosmički programi angažuju u većini
G. M. Dobrov, NAUKA ONAUCI. Beograd, 1969., str. 51.
104
razvijenih zemalja od 78 do 8 9 % svih državnih rashoda za n a u č n a istraživanja."

S druge strane, koncentracija proizvodnje čini poželjan e k o n o m s k i ambijent za
ostvarivanje n a u č n o - t e h n i č k o g progresa pošto krupni n a u č n i projekti traže velika
sredstva i integrisanu privredu koja ih m o ž e pratiti, finansirati i primenjivati
ostvarene rezultate.
Ostvareni rast naučno-istraživačke i razvojne delatnosti, složenost novih
naučnih i t e h n o l o š k i h rešenja, te stalna potreba za novim istraživanjima i razvojem,
osnova su na kojoj m o ž e da se govori o ovoj oblasti kao o specifičnoj "industriji
istraživanja" ili čak strateškoj industriji. Takva se o c e n a potvrđuje i o d n o s i m a u
m e đ u g r a n s k o j tabeli gde naučno-istraživačka delatnost predstavlja k r u p n o g kupca
proizvoda brojnih industrija, na j e d n o j , i istovremeno isporučioca m n o g o s t r u k o
p o v e z a n o g sa brojnim sektorima.
Po tokovima finansijskih i materijalnih sredstava, rastućim
multiplikativnim efektima prvenstveno na industriju, o d n o s n o celinu privrede, pa i
ostalih aktivnosti u društvu, naučno-istraživačka i razvojna delatnost se m o ž e
smatrati n e k o m vrstom strateške industrije, produkcije p r o n a l a z a k a čije proizvode
čine izumi, n o v a tehnička sredstva za rad, novi postupci, te novi upravljački metodi
kao najvredniji inputi savremene privrede i čitavog društva. U p r a v o stoga,
savremena n a u k a je poprimila organizovan, sistematski karakter rada u cilju
obezbeđenja sopstvenog napretka, unapređenja privrede i društva u celini. To se po
prvi put desilo u aktuelnoj razvojnoj fazi, dok su pre toga n a u č n a , o d n o s n o
tehnička istraživanja bila u g l a v n o m spontana.
Iz sva četiri p r e t h o d n a obeležja s a v r e m e n e n a u k e proizlazi potreba za

"vođenje državne politike" u ovoj oblasti, a to znači o d r e đ e n e forme planiranja i
društvenog uticaja. U najrazvijenijim zemljama državnim p l a n o v i m a se utvrđuju
naučno-istraživački prioriteti, vrši se koordinacija osnovnih pravaca i sa d o z o m
verovatnoće predviđaju rezultati.
5.3.3 Problemi i metodi merenja efektivnosti naučnoistraživačke aktivnosti
Do pred kraj pedesetih godina ovog veka merenje efikasnosti

naučnoistraživačkog rada izmicalo je pažnji e k o n o m s k e n a u k e iz više razloga:
nedostatka zadovoljavajućih statističkih vremenskih serija o kretanju naučno-
straživačkog r a d a nešto duže u prošlost, zatim oskudnost i nerazvijenost m e t o d a
83
e k o n o m s k e analize koji bi se primenili na ovu oblast; do pred drugi svetski rat
nesistematičan karakter veza n a u k e i proizvodnje, teškoće u merenju e k o n o m s k i h
efekata t e h n i č k o g progresa, te uticaj tradicionalnog shvatanja da takva merenja ne
2
F. Perroux, "INDEPENDENCE" DE LA NA TION, Paris, 1969., str. 219.
'J Jewkes, J„ D. Sawers, R. Stelleman, THE SOURCES OF INVENTION, London, 1958., str. 3.
105
odgovaraju d u h u i prirodi naučno-istraživačkog rada kao forme čisto intelektualne

aktivnosti.
P r a k t i č n o se situacija u pogledu merenja efikasnosti počinje da menja
nakon d r u g o g svetskog rata, pa se sve veća pažnja e k o n o m s k i h istraživača pridaje
proučavanju prirode veze između nauke i proizvodnje, naučno-istraživačkog radu i
njegovim p r o i z v o d n i m učincima, o d n o s n o t e h n o l o š k o g progresa i e k o n o m s k o g
rasta/razvoja. Ogromno se uvećava literatura posvećena ovim pitanjima i
p r o b l e m i m a iz različitih aspekata, pa se tu otkrivaju i ističu sve teškoće , nerešena
teorijska/praktična pitanja sa kojima se suočava ova vrsta e k o n o m s k i h istraživača.
M e đ u njima je svakako najznačajnije da se teško m o g u utvrditi neka objektivna
e k o n o m s k a m e r i l a ili efekti iskazati n o v č a n o , da bi se p o t o m stavili u o d n o s sa
troškovima, k a k o se to inače čini u d o m e n u proizvodnje. Izrečena o c e n a se
prvenstveno odnosi na fundamentalna naučna istraživanja zbog njihove
stohastičnosti, s j e d n e , i m n o g o s t r a n i h efekata, sa druge strane, koji se ne m o g u
svestrano obuhvatati i meriti. Istovremeno, v e o m a je složeno davati kvantitativnu
o c e n u onih n a u č n i h rezultata koji su kvalitativnog karaktera, a doprinose m n o g i m
oblastima u privredi ili u njenom okruženju. Sve r e č e n o determiniše da se
e k o n o m s k e o c e n e rezultata nauke, pre svega fundamentalnih naučnih istraživanja,
ali i primenjenih i razvojnih, vrše na v e o m a širokom planu, kroz brojne sukcesivne
postupke ili njihovim k o m b i n o v a n j e m t o k o m valorizovanja. 8 5
K a o drugi pravac aktivnosti i razvoja e k o n o m s k e analize m o g u se navesti

istraživanja p o č e v od nivoa preduzeća, grupacije, grane, pa sve do celine privrede.
N j i m a se istražuju m o g u ć n o s t i kumuliranja efekata p o č e v od najnižeg nivoa u
organizaciji privrede, da bi se došlo do u k u p n e društvene produktivnosti, utvrdila
e k o n o m s k a i globalna društvena efikasnost naučno-istraživačkog rada. " Z a merenje
globalnih efekata koriste se više ili manje složeni postupci koji idu od proste
korelacije pa do vrlo složenih matematičkih m o d e l a Poznati su takođe
pokušaji da se društvena rentabilnost rashoda za nauku meri efektima do kojih ne
bi uopšte došlo da su ta istraživanja p o t p u n o izostala, tj. p o s r e d s t v o m t a k o z v a n o g
"alternativnog t r o š k a " , p u t e m upoređivanja sa onim efektima koji bi se dobili kada
bi se ulaganja za n a u č n a istraživanja upotrebila na drugi način i u druge svrhe, a od
kojih se društvo odriče radi izvođenja naučnih istraživanja. Razlika između j e d n i h i
drugih efekata predstavljala bi čistu društvenu korist od naučnih istraživanja." 8 6
U iskazivanju e k o n o m s k i h efekata oblasti istraživanja/razvoja koristi se i
tzv. tehnološki bilans plaćanja - pregled prihoda i rashoda zemlje od izvoza i uvoza
znanja, patenata, licenci, k n o w h o w i drugih produkata ove delatnosti. U k o l i k o je
F. Machlup, CAN THERE BE TOO MACH RESEARCH, Science, Nov., 1958., str. 14.
Detaljnije o tome videti u Gomulka, S., THE THEORY OF TECHNOLOGICAL CHANGE AND
ECONOMIC GROWTH, London and New York, 1990., str. 117-168.
Čobeljić, N., u zajedničkoj knjizi sa I. Rosićem, PRIVREDNI RAZVOJ I PRIVREDNI SISTEM
JUGOSLAVIJE, Beograd, 1989., str. 520.
106
ovaj bilans pozitivan, u z i m a se da je zemlja uspešna u stvaranju novih procesa i

proizvoda za koje je zainteresovano inostranstvo. N o , ovaj pokazatelj je ipak
parcijalni, pokazuje s a m o efekte u spoljnotrgovinskoj razmeni, a primenljiv je
p r e v a s h o d n o za naučno-tehnološki visoko razvijene zemlje. Pošto su o n e u razvoju
i nerazvijene d u g o r o č n o u p u ć e n e pretežno na uvoz ovih, j e r im je to brži, manje
rizičan i k r a t k o r o č n o uzev ekonomičniji način pribavljanja naučnih, o d n o s n o
tehničkih znanja i postupaka. S e m toga, ukoliko imaju sopstvenu N I R delatnost
ona je i s a m a ograničenih dimenzija, nedovoljno diverzifikovana da bi pokrila vrlo
širok krug njihovih potreba, o d n o s n o o m o g u ć i l a uspostavljanje ravnoteže u
t e h n o l o š k o m bilansu plaćanja.
Metod koji već dugo ima najširu empirijsku primenu su agregatne

proizvodne funkcije u kojima se efekti tehnološkog progresa utvrđuju kao
rezidualni faktor, tj. pripisuje mu se sav onaj rast društvenog p r o i z v o d a koji se ne
m o ž e n e p o s r e d n o vezati za rast a n g a ž o v a n e radne snage i/ili prirast kapitala. Ovaj
m e t o d t a k o đ e ima izvesnih nedostataka, m a d a nesumnjivo pokazuje da su n a u k a i
obrazovanje činioci koji na dugi rok p r e s u d n o određuju rast produktivnosti rada i
nacionalne proizvodnje, o d n o s n o pokazuju dosta visoku pozitivnu korelaciju
87
između troškova na nauku i njenih e k o n o m s k i h e f e k a t a .
U p r a v o zahvaljujući takvim o c e n a m a , m o ž e se reći da je b e z m a l o
o p š t e p r i h v a ć e n o mišljenje o velikom pozitivnom uticaju n a u k e na privredni rast.
M e đ u t i m , valja o v o m prilikom istaći da se u razvoju i primeni različitih m e t o d a
merenja e k o n o m s k e efikasnosti n a u č n o g , istraživačkog i razvojnog rada ipak nije
došlo do nivoa na k o m e bi se m o g l a da vrši ili bar p r e d l a ž e n e k a njihova
standardizacija. S v a k a k o da se time ne umanjuje vrednost dosad učinjenih napora,
niti dovodi u sumnju njihova opravdanost i potreba daljeg razvoja k a k o bi se i u
o v o m d o m e n u unapredila e k o n o m s k a nauka.
5.3.4 Naučna-istraživanja i razvoj u Srbiji
Razvoj o v e delatnosti p o s m a t r a ć e m o u nastavku na o s n o v u kretanja

kadrova, sredstava i organizacije shvaćene u širokom značenju te reči. Na osnovu
njih o c e n i ć e m o ostvareni n a p r e d a k i odnose izvršenih p r o m e n a p r e m a s a v r e m e n i m
tendencijama ove oblasti što s m o ih napred istakli.
R a s h o d i za naučno-istraživačku i razvojnu delatnost na teritoriji Srbije,
krajem šezdesetih g o d i n a učestvovali su sa o k o 1% u društvenom proizvodu, a
dinamika njihovog uvećanja u sedamdesetim g o d i n a m a bila je za o k o 4 0 % iznad
rasta proizvodnje. Na taj n a č i n su se rashodi povećavali približno kao i u
razvijenim zemljama, sa r o k o m udvostručenja apsolutnog iznosa na deset godina.
M e đ u t i m , krajem s e d a m d e s e t i h i u o s a m d e s e t i m g o d i n a m a u s p o r e n je rast, pa i
njihov u d e o u d r u š t v e n o m proizvodu o p a d a p r e m a o n o m e iz p r e t h o d n o g perioda, a
Gomulka, S., THE THEORY OF TECHNOLOGICAL , op. cit., str. 117-148.
107
sredstva koja ostvaruje o v a oblast per capita zaostaju za razvijenim zemljama za 4 i

više puta. V e o m a je mali rast ostvaren t o k o m prve polovine, da bi se u drugoj
polovini o s a m d e s e t i h vratila na iznos s p o č e t k a te decenije, što rezultira u
p o v e ć a n o m zaostajanju, čak i p r e m a n e k i m zemljama u razvoju. P o č e t k o m
devedesetih g o d i n a per capita prihodi od naučno-istraživačkog r a d a d r a m a t i č n o se
smanjuju, što drugačije r e č e n o znači da m n o g o s t r u k o zaostaju za razvijenim, pa i
d o b r i m d e l o m zemalja u razvoju.
K a k o za Srbiju j o š nisu preračunati brojni značajni pokazatelji dublje u
88
prošlost, to s m o se opredelili s a m o za n e k e raspoložive p o d a t k e iz šezdesetih i
sedamdestih. O n i za o s a m d e s e t e i devedesete godine dati na o s n o v u konzistentnih
serija dostupnih u godišnjacima i drugim statističkim izvorima R e p u b l i č k o g z a v o d a
za statistiku Srbije p o g o d n i m za analizu što s m o uvrstili u T a b . 10.
T a b . 10 R a z v o j naučno-istraživačke i razvojne ( N I R ) delatnosti u Srbiji
Udeo prihoda
Godina Naučnika- od NIR rada
NIR Ukupno Naučnika-
istraživača po u bruto
organizacije zaposlenih istraživača
organizaciji domaćem
proizvodu
1968. 2.731
1975. 169 16.410 3.857 23
1980. 390 25.004 9.522 24 0,94
1985. 364 30.861 12.102 33 1,01
1990. 297 30.267 11.870 40 1,11

1995. 221 27.841 12.113 55 1,11
2000. 189 23.117 11.969 63 0,65
2001. 150 19.415 10.071 67 0,54
2002. 156 21.291 10.855 70 0,51
2003. 165 22.054 11.353 69 0,54
2004. 163 22.485 11.637 71 0,56
2005. 163 22.641 11.551 71

2006. 163 22.707 12.079 74 0,48
Napomenimo ovde da za ranija razdoblja nisu postojale konsolidovane statističke serije ni za

ukupan prostor SFRJ, te se prema procenama koje su vršene može zaključiti da je naučno-
istraživački i razvojni kadar brzo rastao i od sredine pedesetih do polovine šezdesetih godina
tako da je u toj deceniji udvostručen. Prema dr V. Tričković (redaktor), NAUKA I
TEHNOLOGIJA U PRIVREDNOM RAZVOJU JUGOSLAVIJE, Beograd, 1971., str, 107.
108
Izvori: SGJ '92., str. 46, 86., 347.; SGJ '97., str. 58., 120., 373., 491.; SGJ '98., str. 62, 379.; SG SCG
'04., str. 235.; Izveštaj o razvoju Srbije 2007., Republika Srbija, Republički zavod za razvoj,
apr. 2008., str. 118.; Naučno istraživačka delanost, TI Broj i vrsta organizacija, zaposleni
naučni radnici i istraživači po polu, % od ukupno zaposlenih, Republika Srbija, Republički
zavod za statistiku http://webrzs.statserb.sr.bov.vu/axd/drugastrana.php7Sifra
=001 l&izbor=odel&tab=9; avgust 2008.
Pre svega valja uočiti da je broj naučno-istraživačkih i razvojnih
organizacija dostigao m a k s i m a l n u vrednost p o č e t k o m osamdesetih, da bi se p o t o m
n e p r e k i d n o smanjivao, sve do p o č e t k a dvehiljaditih godina. S druge strane, broj
n a u č n i k a i istraživača se p o v e ć a v a o po kontinuelnoj godišnjoj stopi 4 , 9 % u
razdoblju 1969-75., da bi u narednih pet g o d i n a bila čak nešto iznad 1 8 % . T o k o m
osamdesetih o v a je stopa z n a t n o manja ( 4 , 8 % t o k o m prve polovine i o k o -0,4% u
drugoj polovini dekade, tj. po prvi put je registrovan apsolutni pad zaposlenih
naučnika i istraživača). Tek p o l o v i n o m devedesetih godina, ovaj se broj p o v e ć a o za
nešto preko 2 4 0 i p r e m a š i o podatak s početka devedesetih, da bi p o t o m nastavio
apsolutno da se smanjuje sve do 2 0 0 1 . U tekućoj deceniji, broj n a u č n i k a i
istraživača blago se povećava, ali je 2006. j o š ispod nivoa dostignutog polovinom
osamdesetih/devedesetih. Zahvaljujući izloženoj dinamici zapošljavanja, uz
j e d n o v r e m e n o smanjivanje broja N I R organizacija, p r o s e č a n broj n a u č n i k a i
istraživača po j e d n o j organizaciji se p o v e ć a o na oko 55, o d n o s n o nešto p r e k o 125
u k u p n o zaposlenih sredinom devedesetih. Takav trend se nastavlja pošto se
stabilizovao broj N I R organizacija, a od 2 0 0 2 . se uvećava i broj u k u p n o zaposlenih
i broj naučnika-istraživača.
K a o j e d a n o d često korišćenih pokazatelja o b i m a naučno-istraživačke

delatnosti u z i m a se o d n o s naučnika/istraživača p r e m a u k u p n o m ili aktivnom
stanovništvu. Na teritoriji Srbije je sredinom o s a m d e s e t i h godina bilo 12 n a u č n i k a i
istraživača na 10.000 stanovnika, što znači nešto više od odgovarajućih p o d a t a k a
za F r a n c u s k u ili SR N e m a č k u s kraja šezdesetih, a značajnije zaostaje za S A D (25)
OQ ,
i S S S R (37) u to v r e m e . P r e m a poslednjem raspoloživom p o d a t k u (2006.) broj

naučnika i i straži vanjaivača u Srbiji na 10.000 stanovnika p r e m a š i o je 16, što
proizlazi iz uvećanja naučnika/istraživača j e d n o v r e m e n o sa smanjenjem broja
stanovnika zemlje. Valja primetiti da su izložene razlike m a n j e od zaostajanja u
nivou razvijenosti m e r e n o m per capita društvenom p r o i z v o d o m p r e m a razvijenim
tržišnim p r i v r e d a m a koje s m o p o m e n u l i , a veće zaostajanje se pokazuje p r e m a
bivšem SSSR-u i S A D , kao dve v o d e ć e zemlje u oblasti n a u k e , istraživanja i
razvoja.
Porast iznosa per capita ostvarenih delatnošću N I R d o polovine
osamdesetih godina, p r a ć e n j e povećanjem broja zaposlenih n a u č n i k a i istraživača.
Sve do sredine devedesetih g o d i n a to je imalo za rezultat rast broja n a u č n i h radova,
publikacija i časopisa, te d o m a ć i h i m e đ u n a r o d n i h naučnih skupova u nas.
J e d n o v r e m e n o , u v e ć a v a o se broj naučnih i stručnih skupova u inostranstvu na
S9
Prema UNESCO Yearbook, 1970., str. 588-593.
109
kojima naučnici iz Srbije učestvovali, te broj stranih naučnih časopisa i publikacija

u kojima su objavljivali priloge. P o s e b n o je zabrinjavajuće s t o j e u dvehiljaditim
g o d i n a m a smanjen u d e o p r i h o d a od N I R u bruto d o m a ć e m proizvodu, a uz to j o š
pokazuje i tendenciju blagog smanjenja. M e đ u t i m , kada su u pitanju publikovani
naučni i stručni radovi, te kvalitet dobijenih rezultata, osobito onih što su bliže fazi
p r i m e n e kroz t e h n o l o š k e inovacije, ne retko se ocenjuje da u m n o g i m oblastima
dobrim d e l o m predstavljaju radove rutinskog karaktera. Sem toga, nije došlo do
onog kvalitativno novog spoja nauke i tehnologije, na j e d n o j strani, sa
proizvodnjom, na drugoj, kojim bi se o m o g u ć i l o njihovo m e đ u s o b n o sistematsko i
trajno p o d s t i c a n j e 9 0 karakteristično sa savremeni tehnološki progres. Čak nije
ostvarena ni odgovarajuća unutrašnja povezanost organizacija u samoj N I R
delatnosti, što je vodilo brojnim paralelnim istraživanjima, o d n o s n o nije bilo
m e đ u s o b n e saradnje, koordinacije i podele rada m e đ u institucijama. Proizlazi da
se, s obzirom na kvalitativna obeležja, naučno-istraživačka i razvojna delatnost
m o ž e manje povoljno o c e n i t i 9 1 od njenog valorizovanja sa stanovišta izvršenih
kvantitativnih p r o m e n a .
P r e m a svemu napred rečenom o razvoju N I R delatnosti, moraju se
konstatovati značajni propusti u njenom kvalitativnom napretku, a kao
najznačajnije izdvajamo sledeće nedostatke: odsustvo d u g o r o č n o definisane
koncepcije, te na osnovu nje utvrđene strategije razvoja i odgovarajućim
sredstvima p r o v o đ e n e politike u toj oblasti, njena neodgovarajuća unutrašnja
koordinacija i p o v e z a n o s t sa privredom i ostalim oblastima društva, j o š uvek
usitnjene organizacije i neadekvatne m e t o d e finansiranja.
U p r k o s t o m e s t o j e p o č e t k o m dvehiljaditih usvojena d u g o r o č n a koncepcija
privrednog razvoja Srbije, iz nje nije proizašla d u g o r o č n a strategija u k u p n o g
razvoja i p o s e b n o k o n c e p t a za oblast N I R sve do danas. U takvim u s l o v i m a nije se
mogla formulisati ni odgovarajuća strategija u k u p n o g niti N I R razvitka, što znači
da nisu utvrđivani prioriteti za ovu oblasti niti su opredeljeni njeni dugoročni
ciljevi. Stoga se p r o g r a m i istraživanja utvrđuju pretežnim d e l o m bez koordinacije i
spontano, motivisani kratkoročnim ciljevima i tekućim p o t r e b a m a , te nezavisno od
d u g o r o č n i h zahteva razvitka privrede i/ili celine društva.
Stoga se, kao što je uostalom bilo i ranije, programi istraživanja utvrđuju
najvećim d e l o m bez koordinacije i spontano, osnovna motivacija se nalazi u
kratkoročnim ciljevima i potrebama, te nezavisno od dugoročnih potreba razvoja
društva u celini, a pre svega privrede zemlje. Sa druge strane, takav pristup
p o d r a z u m e v a da se efektivnost meri parcijalno - sa stanovišta pojedinih
segmenata/subjekata, da ne postoji odgovarajuća koordinacija između i unutar
pojedinih N I R oblasti i faza, k a k o bi se obezbedila celovitost i usaglašenost u
Kako bi se ostvarili efekti o kojima tako slikovito govori r. BOJIKOB, COUUOJIOZUH U mexHW<a,
KoMyHHCT, MocKBa, 1 9 6 5 . , crp. 5 3 . , navedeno prema prevodu I N T D I , Beograd, 1 9 7 0 .
Čobeljić, N . , u zajedničkoj knjizi sa I. Rosićem, PRIVREDNI RAZVOJ I..., op. cit., str. 5 2 4 .
110
istraživanjima, koncentracija kadrova i sredstava, te ostvarivali razvojni efekti.

Zahvaljujući r e č e n o m merenju efikasnosti, istraživanja se p r o v o d e na vrlo širokom
frontu, što opet nije p r i m e r e n o veličini i dostignutom nivou razvijenosti zemlje,
nije o m o g u ć a v a l o odgovarajuću koordinaciju i racionalnu koncentraciju na oblasti
značajne za razvoj privrede ili zemlje u celini. U t o m e v i d i m o i osnovni razlog što
je finansiranje N I R oblasti delovalo kao značajno opterećenje privrede t r o š k o v i m a
koji ili nisu u o p š t e ili su v e o m a o g r a n i č e n o delovali na " p r o i z v o d n j u " i primenu
e l e m e n a t a t e h n o l o š k o g progresa sa odgovarajućim efektima u e k o n o m s k o m i
socijalnom napredovanju.
Usitnjenost N I R organizacija sve do danas naveli s m o kao sledeći značajan
nedostatak, stoje p o s e b n o vidljivo kad se upoređuju sa odgovarajućim subjektima
u razvijenim p r i v r e d a m a koje karakteriše tendencija koncentracije i integracije što
se ne zaustavlja unutar pojedinih zemalja već je v e o m a izražena u daleko širim
razmerama. P r e m a p o d a c i m a n a v e d e n i m u T a b . 2 vidi se da sve do polovine
osamdesetih, na teritoriji Srbije prosečan broj n a u č n i k a i istraživača po jednoj
organizaciji nije dostizao ni 30, a tek je pod kraj prve p o l o v i n e devedesetih
n a d m a š i o 50, prvenstveno zahvaljujući činjenici da je t o k o m poslednjih dvaju
decenija (1975.-95.) broj ovih više n e g o utrostručen, a t o k o m devedesetih se (za
oko s e d m i n u ) smanjio i broj organizacija u toj oblasti. M e đ u t i m , iza rečenih
prosečnih veličina stoje vrlo različit broj n a u č n i k a i istraživača, s j e d n e strane, u
onim za n a š e prilike većim j e d i n i c a m a koje zapošljavaju više od stotine, a to je
tokom prve p o l o v i n e sedamdesetih godina s m a t r a n o za kadrovski dovoljno veliku
instituciju u većini oblasti da m o ž e izvršavati svoje funkcije. Na drugoj strani, to
znači da je m e đ u N I R organizacijama i relativno veliki broj onih koje su po broju
naučnika i istraživača m a l e da bi i sa stanovišta o d n o s a iz s e d a m d e s e t i h m o g l e da
racionalno ispunjavaju funkcije, a kako je u m e đ u v r e m e n u došlo i do daljeg
ukrupnjavanja, to su razlike/zaostajanje danas j o š i veće, sa tendencijom
produbljavanja j a z a ne više s a m o p r e m a tehnološki razvijenim zemljama.
K a d se analizom o b u h v a t e ostali zaposleni proizlazi d a j e nepovoljan o d n o s

naučnika i istraživača, s j e d n e , p r e m a ostalim zaposlenim, na drugoj strani, koji su
sredinom devedesetih bili u proporciji približno kao 1:1,3. Imajući u vidu d a j e u
prvoj polovini sedamdesetih g o d i n a odnos naučnika i istraživača p r e m a stručnom i
tehničkom kadru u N I R institucijama razvojenih bio u proporciji 1:3 do 1:4, opet je
vidljivo značajno zaostajanje za rečenim o d n o s o m , p o s e b n o što s m o stavili u odnos
broj n a u č n i k a i istraživača p r e m a svim ostalim kategorijama zaposlenih, a ne s a m o
^ r u č n o m i t e h n i č k o m kadru.
R e č e n a organizaciona i kadrovska usitnjenost, uz ostalo, imala je za
posledicu odgovarajuće usitnjavanje sredstava kojima se finansiraju. To
prvenstveno znači otežanu nabavku potrebne o p r e m e , zapošljavanje stručnog i
tehničkog kadra, te r a c i o n a l n o korišćenje svih e l e m e n a t a u N I R oblasti da bi se
dostizali i odgovarajući naučni, istraživački i razvojni rezultati.
111
REGIONALNI RAZVOJ
Regionalni razvoj Srbije
6.1 Uopšte o regionalnom razvoju i fenomenu ekonomskih

razlika
R a z v o j e m proizvodnje u uslovima privređivanja koji se odlikuju

slobodnom igrom tržišnih snaga spontano su stvorene značajne razlike u nivou
privredne razvijenosti p o s m a t r a n o po teritorijama unutar j e d i n s t v e n i h država. Što
znači da je razvoj n e r a v n o m e r a n sa stanovišta prostora i v r e m e n a . Nastajanju i
širenju razlika u toku razvitka u m n o g o m e su doprinosila i d u g o v r e m e vladajuća
teorijska shvatanja datog načina proizvodnje kojima se idealizovalo delovanje
objektivnih e k o n o m s k i h zakona. Inspirisana Sejovim " z a k o n o m tržišta", teorija je
isticala da se c e l o k u p n a društvena reprodukcija odvija s p o n t a n o i u k u p n o uzev
uravnotežuje sistem kao celinu, upravo zahvaljujući s l o b o d n o m i ničim
Heometanom delovanju m e h a n i z m a tržišta.
U drugoj polovini tridesetih godina dvadesetog veka, sa u s p o n o m i sve

širim prihvatanjem K e j n z o v o g učenja delimično se napuštaju (neo)klasična
shvatanja, pre svega o n a što se o d n o s e na idealizovano delovanje objektivnih
e k o n o m s k i h z a k o n a u pravcu uspostavljanja ravnoteže. T i m e se otvaraju
m o g u ć n o s t i teorijskog razmatranja raznovrsnih neravnoteža u privredi, pa i onih
inih za razvoj pojedinih delova teritorije države. Sa druge strane, izvestan broj
razvijenih zemalja dostigao je nivo razvijenosti na k o m e su teritorijalne
nejednakosti/razlike postale p r o b l e m što se očitovao kroz e k s t r e m e - centre sa
velikom k o n c e n t r a c i j o m stanovništva i privrede, te nerazvijena područja koja je
proces industrijalizacije u najvećoj meri ili gotovo p o t p u n o zaobišao. T a k o je i
arnost najrazvijenijih zemalja uticala je da se preispituju dotle v a ž e ć a teorijska
:tanja. U m e s t o u j e d n a č e n o razvijenih delova teritorije, unutar pojedinih država
formirala se čitava lepeza teritorija, po razvijenosti. S a m o njihovo postojanje
p o d r a z u m e v a brojne i vrlo raznovrsne posledice po dalji e k o n o m s k i i društveni
napredak zemlje. P r e v a s h o d n o to znači razlike u d r u š t v e n o - e k o n o m s k i m u s l o v i m a
stanovništva koje živi u raznim delovima, te brojne neracionalnosti po c e l o k u p n o
društvo, od kojih su sve vidljivije one što pogađaju celinu ili delove privrede.
S e m n a v e d e n i h razloga vezanih za spontani nastanak i širenje regionalnih
-izlika u razvijenim zemljama, izjašnjavanje za socijalističke društveno e k o n o m s k e
o d n o s e u j e d n o j zemlji, a zatim njihovo širenje i snažniji uticaj u svetu, i m a o je za
posledicu opšte j a č a n j e osetljivosti na svakovrsne razlike, pa i one teritorijalne. Na
laj način uspostavljeni odnosi su podsticajno delovali na afirmaciji regionalnog
aspekta razvoja u teoriji i praksi uopšte, a pre svega u razvojnim aktivnostima
zemalja koje su se deklarisale kao socijalističke.
Ubrzano priznavanje i širenje teritorijalnog pristupa razvoju, već
^ H r i n o m pedesetih godina prošlog veka imali s u z a rezultat formulisanje
115
regionalne n a u k e k a o p o s e b n e discipline i istraživačkog okvira za k o m p l e k s

prostornih razlika m e đ u raznovrsnim e k o n o m s k i m s e g m e n t i m a u n u t a r pojedinih
nacionalnih ekonomija, p o s e b n o u razvijenim i novoindustrijalizovanim zemljama.
Tako je problematika regionalnog razvoja predmet pažnje velikog broja
92
e k o n o m i s t a i drugih naučnika iz zemalja sa razvijenom tržišnom e k o n o m i j o m , pa
i nerazvijenih/u razvoju. To se tiče i zemalja što su se deklarisale kao
93
socijalističke, d o k su se tako izjašnjavale, te danas iz njih proizašlu posebnu
skupinu zemalja u tranziciji.
U stvari, m o ž e se reći da se koreni regionalne p r o b l e m a t i k e u ekonomskoj
teoriji vezuju za njeno zanimanje p r o b l e m i m a razvoja u prostoru, ali sa stanovišta
razmeštaja proizvodnje. T a k o je u prvoj polovini devetnaestog veka H a i n r i c h von
Thiinen razradio specifičnu teoriju razmeštaja poljoprivrede i šumarstva u j e d n o j
zemlji. On je u stvari izvršio uopštavanje iskustava i uslova iz svog n e p o s r e d n o g
okruženja, pretpostavljajući: da se radi o izolovanoj zemlji koja se nalazi u ravnici,
da n e m a plovnih puteva, da se sav p r o m e t obavlja zapregom, da postoji s a m o j e d a n
rudnik soli koji je n e p o s r e d n o uz grad, te d a j e kvalitet zemlje svugde j e d n a k i da
postoji samo jedan grad u središtu države. Polazeći od ovih pretpostavki,
proizvođači različitih poljoprivrednih proizvoda i produkata šumarstva će se
locirati o k o grada u obliku koncentričnih krugova.
Thiinen-ove polazne pretpostavke bile su i u ono v r e m e dosta veliko
pojednostavljenje stvarnosti. Izgradnja železnice ili puta izazvala bi modifikaciju
koncentričnih krugova, razmeštajem proizvodnih pojaseva paralelno uz
saobraćajnice. Stoga je i sam autor uveo u analizu izvesne e l e m e n t e kojima se
modifikuju k o n c e n t r i č n i krugovi razmeštaja r a z m a t r a n e proizvodnje. Sve to ipak ne
menja o c e n u po kojoj je osnovni nedostatak teorije H. von T h u n e n - a u t o m e što
izoluje predmet proučavanja od uticaja brojnih prirodnih, geografskih,
e k o n o m s k i h , društvenih i drugih činilaca. M e đ u t i m , njegova je zasluga što je
skrenuo pažnju na p r o b l e m e prostornog razmeštaja poljoprivredne proizvodnje i
šumarstva, a njegovu s m o teoriju ovde naveli k a o začetak e k o n o m s k e misli o
p r o b l e m i m a lokacije.
Pomenućemo ovde primerice samo najpoznatije među njima, F. Perroux, A. O. Hirschamn, W.

Isard, G. Myrdal, L. Klaassen, T. Hermansen, C. J. Paelinck, J. Boudeveille, J. Friedman, D.
North, N. Hansen, K. Peschel.
A. Aganbegjan, E. Alaev, P. M. Alampiev, G. Granik, N. Fedorenko, K. Ivanička, A. R.
Kuklinski, N. N. Nekrasov, V. S. Nemčinov, V. Pavlenda, A. E. Probst, Š. L. Rozenfeld, K.
Secomski, P. Turčan, a u nas: M. Bazler-Madžar, N. Čobeljić, B. Ivanović, B. Kubović, K.
Mihailović, K. Miljovski. H. Hadžiomerović, S. Obradović, I. Rosić, R. Stojanović, B. Srebrić.
D. Todorović, R. Uvalić i mnogi drugi.
Videti H. von Thiinen, DER ISOLIRTE STAAT IN BEZIEHUNG AUF LANDWIRTSHAFT UNE
NATIONALÖKONOMIE, (I) Hamburg, 1826. Navedeno prema R. Jochimsen, Regional Science
in Germany - From the Beginnings to the Present -, u zborniku K. Peschel (Ed.), Regional
Growth and Regional Policy Within the Framework of European Integration, Heidelbera.
1997., str. 3.
116
R a z v o j e m teorija lokacije napušta se razmeštaj poljoprivrede i šumarstva

kao jedini p r e d m e t interesovanja i prelazi na prostorna istraživanja sa stanovišta
prerađivačke industrije. Polazi se od pojedinačnog preduzeća i njegove
rentabilnosti k a o o s n o v n o g kriterija. U teoriji lokacije značajno m e s t o pripada A.
95
Weber-u. On je izvršio zaokružavanje teorije lokacije industrije i na tim
osnovama formulisao celovit računski i geometrijski metod određivanja
transportnih troškova, odnosno njihovog minimiziranja. Naime, on je za
uračunavanje transportnih troškova kao faktora koga smatra
odlučujućim u
96
određivanju najpovoljnije lokacije koristio takozvani lokacioni t r o u g a o . Ipak se
i za Weber-ova rešenja, kao uostalom i za njegove p r e t h o d n i k e ili sledbenike u
• • 97
oblasti lokacije, m o r a reći da su apstraktna i šematizovana, te da nastoji da
rešava p r o b l e m sa pozicija p o j e d i n a č n o g i izolovano p o s m a t r a n o g p r e d u z e ć a .
Palander, Hoover i Dennison otpočinju značajnije širenje pristupa
razmeštaju. O n i su prešli sa razmatranja lokacije pojedinačnog p r e d u z e ć a na nivo
grana ili većih p r o i z v o d n i h celina, što je adekvatno situacijama odgovarajućim
monopolu. A. L o s c h je zaokružio takav širi pristup razmeštaju, postavljajući
temelje analizi opšte prostorne ravnoteže. Na toj osnovi se utemeljuje v e ć i n a svih
daljih prostornih istraživanja e k o n o m i s t a koji se bave p r o b l e m i m a razmeštaja
98
proizvodnje u tržišnoj privredi. O s n o v n a pretpostavka teorije p r o s t o r n e ravnoteže
je da će se sve regionalne n e r a v n o m e r n o s t i automatski izjednačavati, o d n o s n o
eliminisati delovanjem tržišnih snaga, zahvaljujući potpunoj pokretljivosti
r-:izvodnih činilaca i njihovoj deljivosti. Naime, neravnomernosti koje se
nanifestuju kroz različitu snabdevenost regiona radnom snagom i ostalim
u t o r i m a proizvodnje delovaće da obilniji činioci postanu i jeftiniji. Zahvaljujući
jeftinijoj radnoj snazi, u nerazvijene regione će po toj teoriji biti privučen kapital,
o d n o s n o , s druge strane, veće zarade i bolji uslovi zapošljavanja privući će radnu
snagu u razvijene regione. Iz takvog shvatanja a u t o m a t s k o g delovanja tržišnog
• e h a n i z m a i pokretljivosti, o d n o s n o deljivosti faktora izvodi se zaključak da nije
potrebno bilo kakvo mešanje sa strane, svesna intervencija u privrednim
99 •
tokovima koji se uspostavljaju na j e d i n s t v e n o m tržištu, o d n o s n o u okviru
A. Weber, UBER DEN STANDORT DER INDUSTRIEN, Tubingen, 1909. Navedeno prema
izvoru kao i u prethodnoj fusnoti (119).
Ova se tehnika utvrđivanja minimalnih transportnih troškova još uvek koristi kao jedan od
metoda u slučajevima kada svi ostali činioci lokacije imaju za rezultat ujednačene troškove u
razmatranih varijanti. Videti detaljnije u K. Ivanička, ZÀKLADY TEORIE A METODOLOGIE
SOCIOEKONOMICKEJGEOGRAFIE, Bratislava, 1983., str. 213 - 214.
Dr T. Šuvakov, REGIONALNA EKONOMIJA, Novi Sad, 1987., str. 8.
Videti podrobnije dr B. Kubović, REGIONALNI ASPEKT PRIVREDNOG RAZVITKA
JUGOSLAVIJE, Zagreb, 1961., str. 39.
U oceni da nije potrebno ma kakvo mešanje u privredne tokove i da se oni bez većih zastoja
odvijaju, polazi se od mišljenja koje je formulisao još J. B. Say u svom "zakonu tržišta" po kome
117
pojedinih država. Na takav način idealizuje se liberalno tržište , pripisuje mu se

da svojim a u t o m a t i z m o m delovanja obezbeđuje: (1) punu zaposlenost svih faktora
proizvodnje, pa t i m e i r a d n e snage, (2) da osigurava najbolji razmeštaj r a d n e snage
i sredstava za proizvodnju, pa odatle proizlazi i (3) da m o ž e obezbediti r a v n o m e r a n
razvoj svih delova j e d n e zemlje saglasno raspoloživosti faktora i ostalih uslova
proizvodnje u njima.
M e đ u t i m , svi napori u teoriji vezani za lokaciju poljoprivrede, o d n o s n o

celinu p r i m a r n e delatnosti, prerađivačku industriju i ostale p r o i z v o d n e oblasti, te
sveru usluga, p r v e n s t v e n o razmatraju njihove m e đ u s o b n e transportne veze i odnose
p r e m a u r b a n i m centrima, o d n o s n o strukturama naselja. Najčešće zasnivaju svoja
istraživanja na o č e k i v a n o m kretanju cena, izolovano od prostora i v r e m e n a u k o m e
se primenjuje. U k o l i k o polaze sa stanovišta k a m a t n i h stopa i teorija cikličnih
kretanja tako uzimaju u obzir bar v r e m e . Ipak, to n a m je o s n o v a da ih sa teorijskog
stanovišta okvalifikujemo k a o parcijalne, pošto se u stvarnosti nastoji da objedini
čitav niz relevantnih pojedinačnih činilaca. T e k pred drugi svetski rat se čine
pokušaji svestranog uzimanja u obzir teritorijalnog aspekta u č e m u p o s e b n o m e s t o
pripada A. L6sch-u, koji se zalagao za objedinjavanje pojedinačnih efekata
relevantnih sa stanovišta razvoja u prostoru, iako sam nije u s p e o da ih integriše u
j e d i n s t v e n u teorijsku celinu.
6.2 Sadržaj regionalnog razvoja i određenje regiona
6.2.1 Suština regionalnog razvoja
Izlaganjem o f e n o m e n u teritorijalnih razlika u razvoju privrede pokazali

s m o da su stvarni tokovi demantovali pretpostavke tradicionalne e k o n o m s k e teorije
opšte ravnoteže, koje su se s a m o p o s r e d n o odnosile na regionalni razvoj, j e r se ona
nije p o s e b n o bavila ovim pitanjima već j e d i n o lokacijom pojedinačnih p r e d u z e ć a
ili pojedinih g r a n a privrede. U stvari, n e r a v n o m e r a n privredni rast i razvoj u
prostoru i v r e m e n u n a m e t n u o se p r o b l e m i m a ekstrema i učinio aktuelnim pitanja
razvoja regiona. S n a ž n o i sve brojnije zemlje suočavaju se sa p r o b l e m i m a
nerazvijenih teritorija, s j e d n e strane, kao i p r o b l e m i m a preterane koncentracije
stanovništva i privrednih aktivnosti u n e k i m delovima, sa druge. O b e krajnosti
predstavljaju p r o b l e m e pošto značajno odstupaju od ostalih regiona, o d n o s n o
razvijenosti celine.
se proizvodi međusobno razmenjuju, pa je svaki prodavač istovremeno i kupac i obrnuto, te ne

postoji problem realizacije proizvodnje.
Međutim, još je Marks dokazao da postoji razlika između trampe i tržišnog robnog prometa jer
se vremenski ne moraju poklapati akt prodaje jedne sa kupovinom neke druge robe, pa odatle
sledi da proces razmene ne sprečava mogućnosti tržišnih poremećaja ni vremenski, niti
prostorno.
118
T a k o je stvarnost delovala na afirmaciju ovog aspekta, ali bi u teoriji bilo

nedopustivo pojednostavljenje da se regionalni razvoj svede s a m o na o d n o s e
rečenih krajnosti, a j o š veće ukoliko bi se ograničio na razmatranje p r o b l e m a bilo
samo j e d n i h ili drugih " k r i t i č n i h " teritorija.
Regionalni razvoj p o d r a z u m e v a z n a t n o širu sadržinu i, posmatranje svih
regiona u zemlji, odnosi se prvenstveno na privredni razvoj svih teritorijalnih
delova koji imaju karakter regiona, pa i šire od toga, na razvoj ne samo
e k o n o m s k i h v e ć i ostalih e l e m e n a t a društvene strukture u njima.
Drugačije rečeno, pojam regionalnog razvoja obuhvata razmatranje
napretka privrede kao materijalne osnove ostalim d o m e n i m a društva u svim
područjima j e d n e z e m l j e . 1 0 1 Što p o d r a z u m e v a da se razmatraju svi aspekti razvoja,
njihovo m e đ u s o b n o dejstvo i uticaj specifičnih uslova svakog regiona na privredni
i ukupan socijalni napredak zemlje u celini. P r e m a t o m e , regionalnu dimenziju
valja svrstati u istu ravan sa granskom, o d n o s n o tretirati ih kao različite pristupe
102
ukupnoj privredi zemlje.
Iskustva zemalja koje su se deklarisale kao socijalističke pokazuju da se,
vrlo brzo n a k o n konstituisanja prve, između dva svetska rata i j e d i n e ovakve
zemlje, regionalni aspekt razvoja u njoj n a m e ć e svom t e ž i n o m , a u k l j u č e n j e već u
plan G O E L R O . M a d a su se i većini ostalih "socijalističkih z e m a l j a " nametnuli
svom t e ž i n o m i složenošću nasleđenih razlika, sadržaj r e g i o n a l n o g razvoja i m e r e
e k o n o m s k e politike svode se na nerazvijena područja. R a z l o g a za takav, sužen
pristup ima više, a kao j e d a n od značajnijih obično se ističe p o t r e b a da se
likvidiraju postojeće razlike. "Socijalistička zemlja mora u jednom istorijski
doglednom periodu da likvidira ove teške posledice deobe na razvijene i
nerazvijene rejone, i to ne s a m o zato što ne o d g o v a r a socijalizmu da postoji
eksploatacija između rejona, ne s a m o zato što ova p o d e l a na rejone ima i svoj
socijalni i svoj politički aspekt, v e ć i zato, što se najviša opšta stopa privrednog
rasta postiže pri približnoj e k o n o m s k o j razvijenosti svih delova j e d n e državne
teritorije."104 Proizlazi d a j e ujednačavanje nivoa razvijenosti regiona preduslov za
d u g o r o č a n brz razvoj privrede zemlje i svih regiona u njoj uzetih pojedinačno.
Detaljnije o nužnosti sveobuhvatne politike regionalnog razvoja videti u dr K. Mihailović,

EKONOMSKA STVARNOST JUGOSLAVIJE, Beograd, 1981., str." 163 - 168.
Prikazujući celu narodnu privredu kao vrlo složeni ekonomski sistem obično se navodi da ovu
čine tri podsistema: privredne oblasti, privredni regioni i sistem funkcionisanja, što znači da se
one stavljaju u istu ravan kao različiti pristupi, odnosno dimenzije privrede. Videti na primer dr
R. Stojanović, VELIKI EKONOMSKI SISTEMI, Beograd, 1970., str. 18 - 19.
Prilikom stvaranja prvog jedinstvenog plana razvoja privrede primenjena je "Lenjinova naučna
koncepcija racionalnog razmeštaja proizvodnih snaga, odnosno započinje se proces stvaranja
kompleksne privrede po ekonomskim oblastima Sovjetskog Saveza". Prema N. N. Nekrasov,
REGIONALNA EKONOMIKA TEORIA, PROBLEMY, METODY, Bratislava, 1980., str. 21 - 22.
Stojanović, dr R., TEORIJA PRIVREDNOG RAZVOJA U SOCIJALIZMU, Beograd, 1964., str.
296.
119
Stoga je to j e d a n od razloga zbog kojih se u e k o n o m s k o j politici zemalja

opredeljenih za socijalistički sistem, koje su nasledile značajne teritorijalne razlike,
politika r e g i o n a l n o g razvoja upravljena pre svega na podsticanje napretka u
• • 105
nerazvijenim r e g i o n i m a .
Sužavanje sadržaja i zanemarivanje teritorijalnog aspekta razvoja u korist
g r an s ko g o v e zemlje vrše u težnji da za što kraće v r e m e ostvare brz rast
proizvodnje. G r a n s k i pristup pri izboru prioriteta daje veće efekte, neposrednije i u
k r a ć e m roku. N a s u p r o t t o m e , regionalni prioriteti ili neusklađenosti zahtevaju duže
v r e m e da se p o t p u n o ispolje, za njihovo ublažavanje/uklanjanje po pravilu su
p o t r e b n a v e ć a sredstva i odgovarajući duži rokovi, a nisu ni lako uočljivi. Z a t o
centralni planski organi ovih zemalja često daju primat g r a n s k o m pristupu, da bi
tek p o t o m , u sledećoj fazi razrade planova, vršili teritorijalizaciju već utvrđenih
p r i o r i t e t a . 1 0 6 S druge strane, ovakvim o d n o s i m a u kojima d o m i n i r a granski prilaz
p r o b l e m i m a razvoja privrede u zemljama socijalističkog opredeljenja d o p r i n e o je i
107
centralizovani sistem upravljanja po što su regioni stavljeni u pasivan položaj,
kako s m o v e ć rekli. P r e m a t o m e , težnjom da se postignu brzi i k r a t k o r o č n o veći
efekti, te n a č i n o m upravljanja vrši se u praksi redukovanje sadržaja regionalnog
razvoja. To znači da svesne i unapred planirane koordinacije i z m e đ u sektora i
regionalnih uslova o b i č n o n e m a , već se o n a vrši r a s p o d e l o m pojedinačnih
investicionih objekata po regionima. U t o m postupku prave se i m n o g i
k o m p r o m i s i , k a k o bi se zadovoljilo nastojanje svakog regiona da " d o b i j e " neki od
prioritetnih kapaciteta.
Kao primere takvog odnosa navešćemo iskustva u nekadašnjim državama ove orijentacije
Cehoslovačkoj, Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji. U prvom periodu izgradnje Čehoslovačke
posle drugog svetskog rata, politika regionalnog razvoja svodila se na mere za ubrzanje napretka
i industrijalizaciju nerazvijene Slovačke. Tokom postojanja Sovjetskog Saveza, preduzimane su
mere za pomeranje industrije i ostalih privrednih aktivnosti prema istočnim, nerazvijenim
delovima zemlje, ali je vršeno i ograničavanje daljeg razvoja privrede i koncentracije
stanovništva u nekim regionima i gradovima evropskog dela SSSR-a. U SFR Jugoslaviji
preduzimane su mere za ubrzavanje razvoja nerazvijenih, a posebno dugo su se obezbeđivali
trajni izvori sredstava za podsticanje njihovog bržeg napretka kroz mehanizam posebnog fonda.
Ove primere naveli smo na osnovu: V. Pavlenda, EKONOMICKE ZAKLADY
SOCIALISTICKEHO RIEŠENIA NARODNOSTNEJ OTAZKY V ČSSR, Bratislava, 1968., str. 18
- 49.; zbornika 3AKOHOMEPHOCTM H 0AKTOPH PA3BHTMH 3K0H0MElJECKMX
PAHOHOB CCCP, MocKBa, 1965., str. 5 - 14,; N. N. Nekrasov, op. cit., str. 75 - 100, 149 -195.
Društveni planovi razvoja Jugoslavije i dr K. Mihailović, EKONOMSKA STVARNOST..., op. cit.,
str. 132 -146. O afirmaciji nerazvijenih područja u Jugoslaviji posle drugog svetskog rata i
ravnomernosti kao osnovnom cilju regionalnog razvoja videti detaljnije u K. Mihailović,
REGIONALNA STVARNOST JUGOSLAVIJE, Beograd, 1990., str. 19-25.
To je saglasno shvatanjima da "regionalni aspekt proizlazi automatski iz toga što se privredni

razvitak mora teritorijalizirati, odnosno što se može i mora sprovoditi u život na pojedinim
dijelovima nacionalnog prostora" što u stvari znači svođenje ovoga samo na pitanje lokacije, a to
je nedopustivo sužavanje i pojednostavljenje. Podrobnije o tome videti u dr B. Kubović,
REGIONALNI ASPEKT PRIVREDNOG RAZVITKA JUGOSLAVIJE, op. cit., str. 17.
Ibidem, str. 17.
120
R e g i o n a l n i razvoj Srbije
I z l o ž e n o m p r o c e d u r o m , sadržaj regionalnog aspekta se u stvari redukuje na

donošenje pojedinačnih investicionih odluka. Tu n a l a z i m o k o r e n e za p r i m e n u
kriterija lokacije investicija u čijoj je osnovi individualni rentabilitet pojedinačnih
preduzeća. K a o odlučujući kriteriji uzimaju se transportni troškovi i sirovinski
izvori, a društveni troškovi i efekti pojedinačnih investicija na čitavu regionalnu
108
strukturu najčešće se respektuju s a m o u p r i n c i p u .
U literaturi se predlažu brojni postupci za potpuniju o c e n u efekata koji se

postižu u celini za pojedine k o m p l e k s e (regione) ili u u k u p n o j privredi. Oni su
pretežno u s m e r e n i na pravljenje projekcija razvoja i razmeštaja proizvodnje za
višegodišnja razdoblja - srednjoročnih i d u g o r o č n i h u kojima se formulišu razne
varijante razmeštaja. N j i h o v a kvantifikacija i o c e n a vršila bi se sa stanovišta
pojedinačno uzetih grana, zatim sa aspekta pojedinih proizvodno-teritorijalnih
kompleksa, te s o b z i r o m na celinu privrede zemlje. Na ovoj osnovi bi se izvršila
specijalizacija i formiranje regionalnih k o m p l e k s a t a k o da o b e z b e d e m a k s i m a l n o
iskorišćenje svih prirodnih i e k o n o m s k i h potencijala svakog dela teritorije zemlje.
Efekti razmeštaja izražavali bi se p r i m e n o m odgovarajućih koeficijenata do kojih
se dolazi na osnovu direktnih troškova proizvodnje i transportnih troškova
n e o p h o d n i h da se ova distribuira do m e s t a p o t r o š n j e . 1 0 9
U zemlji socijalističkog opredeljenja, koju karakteriše snažniji uticaj tržišta
roba i usluga na razvoj i razmeštaj proizvodnje, smatralo se da će se akumulacija iz
razvijenih kretati p r e m a nerazvijenim r e g i o n i m a p o d s t a k n u t a obiljem r a d n e snage i
drugih neaktiviranih faktora proizvodnje, a ukoliko društvo obezbedi i neke
e l e m e n t e k r u p n e infrastrukture o n o bi p o t p o m o g l o ovaj proces. U s u p r o t n o m
pravcu, p r e m a razvijenim r e g i o n i m a pod dejstvom povoljnijih uslova i širih
m o g u ć n o s t i zapošljavanja kretala bi se radna snaga iz nerazvijenih delova. N o ,
a n a l o g n o o n o m e što je r e č e n o na račun stavova autora teorije prostorne ravnoteže,
pretpostavku da će tržište svojim slobodnim delovanjem a u t o m a t s k i dovesti do
izjednačavanja n i v o a razvoja pojedinih regiona stvarnost je d e m a n t o v a l a , čak i
kada je d e l o v a l o integralno tržište - roba/usluga, kapitala i rada, pa se tim pre u
slučaju da se radi o privredi u kojoj tržište o g r a n i č e n o deluje r e č e n a teorijska
predviđanja nisu pokazala održivim.110 Sem takvog tržišta, kao poseban
A. E. npo6cT, PA3MEIUEHME COUMAJIMCTHÊCKOM nPOMMLUJlEIIOCTM, MocKBa,

1962., str. 1 2 - 3 6 .
Prikaz ovih metoda dat je na osnovu zbornika 3KOHOMMTECKME UPOEJlEMVi

PA3MELU,EHHX fIPOM3BO/IHTEJlbHMX CMJ1CCCP, MocKBa, 1969., str. 32-33.
M a d a p r i m e n j u j e n e š t o složeniji m e h a n i z a m u s a g l a š a v a n j a , t e vrši r a z r a d u s l o ž e n i j e g s i s t e m a
m e r a i o d g o v a r a j u ć e m e t o d o l o g i j e , u o s n o v i isti p r i s t u p n a l a z i m o i k o d B. B. KncTaHOB,
TEPPMTOPHAJlbHAn OPFAHM3ALIMH L1POM3BOJJCTBA, MocKBa, 1981., p o s e b n o n a str. 8
-30.
Govoreći o iskustvu naše zemlje na o v o m planu dr K. Mihailović kaže: " K a o što je to praksa
p o k a z a l a , s p o n t a n i z v o z k a p i t a l a i z r a z v i j e n i h u n e r a z v i j e n a p o d r u č j a nije i s p u n i o o č e k i v a n j a . . .
N e k o l i k o s l u č a j e v a s i m b o l i č n o g k a r a k t e r a više j e m o t i v i s a n o p o l i t i č k i m n e g o e k o n o m s k i m
121
m e h a n i z a m u s m e r e n na teritorijalni razvoj o b e z b e đ i v a n a su d o p u n s k a sredstva za

podsticanje bržeg razvitka nerazvijenih. M e đ u t i m , p o s t u p a k prikupljanja korišćen
t o k o m relativno d u g o g razdoblja nije v o d i o t o m e da pojedinačni subjekti ili šire
celine, davaoci povećavaju mobilnost akumulacije iznad nivoa obaveza, niti
tešnjem međuregionalnom povezivanju na osnovu teritorijalne podele rada i
ekonomskih interesa. Stoga ocenjujemo da je sadržaj regionalnog razvoja
sistemskim rešenjima i vođenom politikom sveden na probleme nerazvijenih
područja. Pa ni za s a m e nerazvijene nije formulisan celovit k o n c e p t razvoja, već se
p o j e d i n a č n i m investicijama uvećavaju proizvodni fondovi, z a p o s l e n o s t i rezultati.
T a k o su u k u p n i razvojni efekti u r e g i o n i m a na rast proizvodnje i p r o m e n u strukture
manji od mogućih, kad bi bio stvoren celovit kompleks sinhronizovanim
investicijama sa već postojećim kapacitetima i konceptualno opredeljenim
p r a v c i m a b u d u ć e g razvoja.
6.2.2 Pojam regiona
Različite definicije regiona opredeljene su razlikama u pristupu široko

s h v a ć e n o m teritorijalnom aspektu, pa u literaturi srećemo brojne regionalizacije:
istorijske, administrativno-političke, geografske, ekonomsko-geografske,
e k o n o m s k e i niz drugih. Složenost i teškoće u definisanju o v o g p o j m a ističe ne
mali broj autora, i s t o v r e m e n o ukazujući na e l e m e n t e saglasnosti koji se u brojnim
o d r e d b a m a s v o d e n a t o d a j e region veći, zamašniji teritorijalni segment j e d n e
zemlje. N j e g o v o dalje opredeljenje, m e đ u t i m , zavisi od pristupa p r o b l e m u koji se
izučava, n a u č n o g interesa autora, n a m e n e regionalizacije, kao i niza drugih
okolnosti i činilaca.111 Ovom prilikom, međutim, ostavićemo po strani
m n o g o b r o j n e pristupe r e g i o n i m a što su proizašli iz različitih n a u č n i h oblasti i
razlozima. U uslovima snažno izraženih regionalnih interesa i čvrste simbioze između

regionalnih vlada i regionalne privrede nerealno je bilo očekivanje da može doći do značajnijeg
izvoza kapitala Ovo utoliko pre što su sredstva akumulacije u Jugoslaviji oskudan faktor i što ga
ni razvijena područja nemaju u izobilju. Prema tome, nije bez značaja činjenica da postojanje
niza regionalnih banaka objektivno sputava teritorijalnu mobilnost kapitala." dr K. Mihailović,
AKTUELNA PITANJA NERAZVIJENIH PODRUČJA JUGOSLAVIJE, Beograd, 1970., str. 12 -
13.
Za ilustraciju različitih pristupa regionima upućujemo na sledeće izvore: W. Isard, E. W.

Schooler, T. Vietorisz, INDUSTRIAL COMPLEX ANALYSIS AND REGIONAL
DEVELOPMENT, New York, 1959., str. 5.; H. H. HeicpacoB, PETHOHAJIbHA
3KOHOMHKA..., op. cit., str. 37.; dr N. Čobeljić, PRIVREDA JUGOSLAVIJE RAST
STRUKTURA I FUNKCIONISANJE, knjiga druga, Beograd, 1974., str. 238 - 239. Pre svega sa
ekonomsko-geografskog aspekta, u nas se ovim pitanjima šire bavio dr J. Dinić, EKONOMSKA
GEOGRAFIJA Principi, metodi, prostorne strukture, Beograd, 1981., str. 463 - 483., odnosno
ovaj autor u radu LES CONCEPTIONS ET LES PROBLÈMES DE LA RÉGIONALISATION DE
L'EXPACE GÉOGRAPHIQUE DE LA YOUGOSLAVIE, L'Expace Géographique, No 1, Paris,
1976., str. 49 - 57.
122
disciplina za koje su vršene regionalizacije, a zadržaćemo se na važnijim

t u m a č e n j i m a biti e k o n o m s k i h regiona u literaturi.
Prema širem, uopštenijem pristupu, region se odlikuje geografskom
zaokruženošću i ekonomskom homogenošću, teritorijalnom podelom rada i
112
p r o i z v o d n o m orijentacijom, a stvara se oko j e d n o g ili više industrijskih c e n t a r a .
Sem toga, o v a k o shvaćeni region je dovoljne veličine da raspoloživim p r i r o d n i m
resursima i ljudskim potencijalom, u datim d r u š t v e n o - e k o n o m s k i m uslovima,
omogući stvaranje žarišta privrednog razvoja, odnosno specijalizaciju uz
113
istovremeni k o m p l e k s a n razvoj proizvodnje na toj t e r i t o r i j i .
Sledeći pristup ekonomskom regionu posmatra ga sa stanovišta

konkurencije i h o m o g e n o s t i . 1 1 4 O v d e se uvodi teritorijalni aspekt pre svega
imajući u vidu pojedinačan privredni subjekt. N a i m e , najpre se opredeljuje prostor
delovanja subjekta, bolje reći pretežno njegovog delovanja, odnosno zona
njegovog uticaja koja pored toga obuhvata i teritorije gde se on javlja zajedno sa
k o n k u r e n t i m a . Sem toga, opredeljuje se teritorija na kojoj privredni subjekt ima
ujednačene uslove proizvodnje i prodaje, te institucionalne uslove. M e đ u s o b n i m
v e z a m a u n u t a r j e d n e grupacije i uzajamnim delovanjem sa subjektima iz ostalih
privrednih delatnosti i grana, a putem tržišnih o d n o s a na o d r e đ e n o j teritoriji
formiraju se centri i polovi razvoja iz kojih deluju snage u pravcu koncentracije, s
j e d n e , o d n o s n o u smeru disperzije, sa druge strane.
K a o p o s e b a n m o ž e se izdvojiti i posmatrati onaj pristup čiji predstavnici
uzimaju e k o n o m s k e regione kao delove celine n a r o d n e p r i v r e d e . 1 1 5 P r e m a t o m
shvatanju p o d s t a k n u t o m razvojem teorije sistema, region ima izvesna zajednička
obeležja sa u k u p n o m p r i v r e d o m odnosno ostalim regionima, uz istovremeno
prisustvo i nekih osobenosti koje proizlaze iz istorijskog nasleđa, prirodnih
karakteristika prostora, e k o n o m s k e strukture i demografskih obeležja. Z b o g toga
se, pored o d r e đ e n o g broja opštih zakonitosti važećih za u k u p n u privredu i sve
njene regione, ispoljavaju i brojne specifičnosti u razvoju svakog regiona, te se
1 ll. *L
Slično opredeljenje ekonomskih regiona daje i dr N. Cobeljić u napred citiranom radu

PRIVREDA JUGOSLAVIJE... ., str. 239.
113 x
Sire o tome videti u sledećim izvorima:

M AjiHMnneB. 3KOHOMHHECKHE PAMOHHPOBAHHE CCCP, MocKBa, ¡963.
Tlpo6cT, E. A., BOc&EKTHBHOCTt. TEPPMTOPMAJlbHOM OPrAHM3AU,MVl
ITPOH3BO/1CTBA, MocKBa, 1965.
HCMHHHOB, C , 3KOHOMMKA MMATEMATMTECKME METOJIM, H 3 a 6 p a ™ e n p o n s B e a e H H J i ,
U T O M . MocKBa, 1967.
H e s p a c o B . H. op. cit.
^Bljnije o ovome piše J. Boudeville, LES ESP A CES ECONOA fIQUE, Pariš, 1961.
Među autorima koji na ovaj način posmatraju region u nas je i dr R. Stojanović u radu VELIKI
tKOSOMSKI SISTEMI, Beograd, 1970., posebno na stranama 1 8 - 2 2 .
123
javlja n u ž n o s t usaglašavanja ciljeva i pravaca, zatim m e t o d a i m e r a da bi se dobila

j e d i n s t v e n a koncepcija razvoja.
Pošto s m o izložili važnije i šire prihvaćene definicije e k o n o m s k i h regiona,
s m a t r a m o da o v d e treba ukazati da se na osnovu njih vrši istraživanje razvojnih
karakteristika regiona, pa se u t o m e smislu daju različite tipologije. S o b z i r o m na
razmeštaj aktivnosti i stanovništva u prostoru regioni se m o g u posmatrati kao
homogeni - oni u kojima je ujednačen razmeštaj privrede i stanovništva na čitavoj
teritoriji, polarizovani - karakterišu se koncentracijom razmeštaja i planski116 - u
kojima se s v e s n o m p l a n s k o m akcijom društva vrši razmeštaj ili u s m e r a v a razvoj u
s a m o m regionu, vrši uklapanje i usaglašavanje sa ostalim regionima, o d n o s n o
razvojem celine privrede. Sledeća tipologija polazi od bilansa r a z m e n e pojedinih
regiona sa ostalima, na osnovu takozvane teorije izvozne orijentacije - Export
117
based T h e o r y , razlikujući aktivne - gde je veći " i z v o z " iz t o g regiona u ostale od
" u v o z a " , pasivne - koji u međuregionalnoj razmeni više " u v o z e " i uravnotežene
regione.
Ne pretendujući da ovde iscrpno prikažemo brojne postojeće tipologije
kojima se opredeljuju različiti regioni ili njihove razvojne karakteristike, želimo
istaći d a j e u nas široko prihvaćena ona što utvrđuje d i n a m i č k e o s o b i n e pojedinih
regiona na osnovu analize e l e m e n a t a strukture, integracionih veza i nosilaca
razvoja, p r e m a t o m shvatanju razlikuju se - razvijeni regioni, depresirani regioni,
118
regioni u zaostajanju i nerazvijeni regioni. Razvijeni regioni su j e d i n i tip koji se
ne smatra kritičnim p o š t o su dostigli industrijsku zrelost, sa razvijenim tercijarnim
d e l a t n o s t i m a i infrastrukturom, ali i p r i m a r n i m sektorom. U njihovoj strukturi
d o m i n i r a j e d n a ili više privrednih aktivnosti koje raspolažu d o v o l j n o m g e n e r i č k o m
s n a g o m da o b e z b e d e relativno brz razvoj i njemu odgovarajuće p r o m e n é u regionu.
Depresirani regioni k a o tip takođe su već industrijalizovani, sa razvijenim
tercijarnim d e l a t n o s t i m a i razvijenom infrastrukturom, o d n o s n o razvijenom
poljoprivredom. O s n o v n i problem regiona o v o g tipa je usporeni rast proizvodnje
j e r u njihovoj privrednoj strukturi ne postoje dovoljno j a k e generičke snage koje bi
p o k r e n u l e proces bržeg razvitka. Regioni u zaostajanju odlikuju se strukturom u
Prema H. W. Richardson, ELEMENTS OF REGIONAL ECONOMICS, Harmondsworth, 1969.,

posebno str. 17 - 18.
D. North, LOCATION THEORY AND REGIONAL ECONOMIC GROWTH, Journal of Political
Economy, Vol. 63, June 1955. str, 243 - 258. ili Ch. Tiebout, EXPORT AND REGIONAL
ECONOMIC GROWTH, Journal of Political Economy, Vol. 64, April 1956., str. 160 - 165.
U osnovi takvu tipologiju, uz nešto rasčlanjenije posmatranje nerazvijenih regiona u SAD
nalazimo i kod B. Chinitz, THE REGIONAL PROBLEM IN THE USA, u zborniku Backward
Areas in Advanced Countries, London, 1969., str. 52 - 62.
Kod nas pored ostalih za ovakvu se tipologiju zalaže i dr K. Mihailović u radu dr N. Čobeljić i
dr. K Mihailović, EKONOMIKA JUGOSLAVIJE, I deo, sveska druga, Beograd, 1968., str. 120
-123, dr N. Čobeljić, PRIVREDA JUGOSLAVIJE...., op. cit, str. 241 - 243.; dr I. Rosić,
REGIONALNA EKONOMIKA JUGOSLAVIJE, Beograd, 1979., str. 5 2 - 53.
124
kojoj je dosta značajno m e s t o industrije. M e đ u t i m , struktura industrije nije takva da

m o ž e obezbediti dovoljno brz i efikasan razvoj regionalne privrede. S druge strane,
značajan je u d e o poljoprivrede u stvaranju društvenog proizvoda, a relativno je
veliko u č e š ć e poljoprivrednog stanovništva u u k u p n o m . U strukturi kojom se
odlikuju nerazvijeni regioni po pravilu najznačajnije m e s t o p r i p a d a primarnoj
proizvodnji, nedovoljno je razvijen sekundarni sektor, a tercijarne delatnosti su
v e o m a slabo razvijene. N i z a k regionalni d o h o d a k po stanovniku koji proizlazi iz
ovakve strukture privrede pruža relativno m a l e m o g u ć n o s t i akumulacije i osnova je
niskog životnog standarda. Na nivo njihovog per capita d o h o t k a pored strukture
privrede utiče i relativno visok prirodni priraštaj stanovništva, koji je u ovim
regionima o b i č n o z n a t n o viši od prošeka zemlje. Sve to ukazuje da su male
m o g u ć n o s t i s a m o s t a l n o g razvoja ovih regiona bez podsticaja sa strane.
6.3 Kriteriji ekonomske razvijenosti regiona
P o s t u p a k utvrđivanja nivoa e k o n o m s k e razvijenosti pojedinih regiona u

zemlji m o ž e se uzeti kao o s n o v a za formulisanje mera e k o n o m s k e politike i
planiranje p r i v r e d n o g razvoja svih regiona kao podsistema, a t i m e i u k u p n e
privrede - velikog e k o n o m s k o g sistema.
U literaturi n a l a z i m o široku lepezu predloga pokazatelja razvijenosti,
o d n o s n o kriterija na osnovu kojih se određuje dostignuti nivo razvoja privreda
regiona. U nešto slobodnijoj interpretaciji brojne kriterije što se koriste za ocenu
regionalne e k o n o m s k e razvijenosti mogli bismo svrstati u četiri velike grupe, iako
gotovo kod s v a k o g autora nailazimo na poseban pristup prilagođen svrsi analize što
je v r š i . 1 1 9 Prvu grupu čine brojni autori koji su se opredelili za nacionalni
d o h o d a k per capita k a o reprezentativan i j e d i n i pokazatelj e k o n o m s k e razvijenosti
regiona. D r u g u grupu formirali s m o od onih što smatraju nacionalni d o h o d a k
reprezentativnim pokazateljem, ali naglašavaju da je nedovoljan, te ga valja
dopuniti j o š n e k i m indikatorima kojima će se bliže objasniti njegova veličina
o d n o s n o pružiti d o p u n s k e informacije o regionalnoj privredi. U treću grupu svrstali
s m o autore koji osporavaju n a c i o n a l n o m dohotku d a j e valjani izraz dostignutog
nivoa razvijenosti regiona, pa ga p o t p u n o isključuju iz analize, a uzimaju u obzir
manji ili veći broj inih pokazatelja pogodnijih, po njihovom uverenju, da izraze
dostignuti nivo razvijenosti. Najzad, četvrtom g r u p o m o b u h v a ć e n i su autori koji
e k o n o m s k u razvijenost r e g i o n a izražavaju j e d n i m sintetizovanim pokazateljem do
koga se dolazi m a t e m a t i č k i m objedinjavanjem svih izabranih obeležja, o d n o s n o
p o s t u p k o m kojim se parcijalni kriteriji svode na j e d i n s t v e n u m e r u , a da je
Podrobnije o kriterijima nivoa razvijenosti i njihovoj upotrebi videti u našim radovima

KRITERIJI NIVOA RAZVIJENOSTI I USLOVI RAZVOJA REGIONA, Beograd, 1972. i
KRITIČKA ANALIZA KRITERIJA TERITORIJALNE PRIVREDNE RAZVIJENOSTI, Finansije,
br. 11-12, Beograd, 1971., str. 678-690.
125
NACIONALNAEKONOMIJA
istovremeno moguće uključiti veliki broj obeležja u analizu i obezbediti

objektivnost o c e n e .
6.3.1 Nacionalni dohodakper capita
N a c i o n a l n i d o h o d a k se u z i m a kao najopštiji pokazatelj d o s t i g n u t o g nivoa

razvoja privrede pošto sintetizovano izražava rezultat ekonomske aktivnosti,
i s t o v r e m e n o predstavlja materijalnu osnovu proširene reprodukcije i opredeljuje
v • 120
životni n i v o stanovništva. On je najčešće upotrebljavani kriterij za utvrđivanje
121
nivoa razvijenosti u m e đ u n a r o d n i m i m e đ u r e g i o n a l n i m poređenjima, a da bi
bio uporediv za razne veličine teritorije uobičajeno se u z i m a u per capita izrazu.
Sem njega, kao pojedinačni indikatori ne retko se koriste podaci o proizvodnji
o d r e đ e n i h p r o d u k a t a ili grupa - gvožđe, čelik, električna energija, nafta, s u m p o r n a
kiselina, deterdženti ili neki drugi. Svaki takav pokazatelj m o ž e d o d u š e simbolično
izraziti nivo razvijenosti privrede, kad se ova r a z m a t r a po zemljama. U k o l i k o bi se
u p o t r e b i o j e d a n takav indikator kao kriterij nivoa razvijenosti r e g i o n a proizašlo bi
da su, z b o g prisustva o d r e đ e n e proizvodnje u n e k i m a od njih, oni razvijeniji od
regija u kojima je ostvarena k o m p l e k s n a razvijenost privrede, ukoliko nemaju
odgovarajuću produkciju što je uzeta za kriterij. Stoga p o m e n u t i i drugi slični
pojedinačni pokazatelji m o g u s a m o upotpunjavati predstavu o nivou razvijenosti
koju pruža neki opštiji pokazatelj, na primer nacionalni d o h o d a k po stanovniku.
N o , da ovi pojedinačni indikatori o proizvodnji ne ugrožavaju upotrebljivost
nacionalnog dohotka per capita kao izraza ekonomske razvijenosti u
međunarodnim relacijama svedoči i opredeljenje nekih specijalizovanih
organizacija ili institucija Ujedinjenih nacija za ovaj pokazatelj k a o kriterij, te
usvojena podela zemalja na ekonomije sa niskim dohotkom - nerazvijene,
ekonomije sa srednjim d o h o t k o m - srednje razvijene i industrijalizovane, tržišne
J. H. BeraeB, CEJIH)KEHHE YPOBHEJ 3K0H0MHHECK0T0 PA3BHTRH

CHI4HAJIHCTHHECKHX CTPAH, MocKBa, 1967., str. 52.
1
PRILOG PROUČAVANJU DRUŠTVENOG PLANA PRIVREDNOG RAZVOJA
JUGOSLAVIJE 1957 - 1961. godine, Beograd, 1957.
Dr G. Grđić, NEKI PROBLEMI TEORIJE RAZVOJA NERAZVIJENIH PODRUČJA, Ekonomist,
br. 2, Beograd, 1955., str. 288 - 289.
Fyot et J.Y. Calvez, POLITIQUE ÉCONOMIQUE RÉGIONALE EN GRANDE BRETAGNE,
Paris, 1956.
Ph. Lamour, LES PRINCIPES ET LES METHODES DE L'AMENAGEMENT RÉGIONAL EN
FRANCE, Stage d'études sur la contribution des sciences sociales au développement
économique, Athènes, Decembra 1959.
Pomenuti francuski izvori u ovoj tački navedeni su prema dr B. Kubović, REGIONALNI
ASPEKT PRIVREDNOG RAZVITKA JUGOSLA VIJE, op. cit., str. 56 - 57.
126
ekonomije - razvijene. P o d e l a unutar ovih grupa vrši se na o s n o v u dopunskih

indikatora, pa su u p o s e b n u skupinu izdvojene zemlje izvoznice nafte.
M a d a je nacionalni d o h o d a k rezultat u k u p n e privredne aktivnosti u
određenoj zemlji ili njenom delu, moraju se učiniti i neke ograde u vezi njegove
reprezentativnosti k a o pokazatelja. D e o ograničenja tiče se uporedivosti, što
proizlazi iz različite metodologije obračuna i obuhvatnosti ovoga, te p r o b l e m a
svođenja veličine n a c i o n a l n o g d o h o t k a na j e d i n s t v e n n o v č a n i izraz, to se kao
nedostatak gubi u m e đ u r e g i o n a l n i m poređenjima unutar zemlje.
U p o t r e b a n a c i o n a l n o g d o h o t k a p o stanovniku kao j e d i n o g pokazatelja
regionalne privredne razvijenosti u j e d n o j zemlji ograničena je d e l o m i t i m e što na
njegov o b i m značajno utiče granska struktura privrede po regionima, a p r e k o nje
razlike u o r g a n s k o m sastavu sredstava, nesklad u strukturi cena, ako postoji, i
različiti nivoi akumulacije koje disparitetne cene alimentiraju. Stoga, kao i zbog
razlika u stepenu korišćenja kapaciteta koje stoje iza približno istih per capita
nacionalnih d o h o d a k a , ovaj se ograničeno m o ž e koristiti k a o izraz razvojnih
mogućnosti pojedinih regiona. N a i m e , iza približno j e d n a k i h iznosa n a c i o n a l n o g
dohotka po stanovniku, zbog različitog stepena korišćenja kapaciteta u privredama
dvaju regiona, v e ć u sledećem periodu može se dogoditi da région koji je imao
neiskorišćene kapacitete ostvari značajniji porast dohotka. S druge strane, u
uslovima s a v r e m e n e visoko koncentrisane proizvodnje m o ž e se ostvariti i
značajniji skok r e g i o n a l n o g dohotka, a da istovremeno ne budu izvršene
odgovarajuće p r o m e n é u privrednoj strukturi, e k o n o m s k o j strukturi stanovništva
zbog angažovanja m a l o g broja radnika, i malih eksternih ekonomija. U k o l i k o se
imaju u vidu vrlo nerazvijeni regioni i p r i m e n a savremenih tehničkih i tehnoloških
rešenja u k a p a c i t e t i m a sa m a s o v n o m proizvodnjom, ne postoji kauzalni odnos
između rasta n a c i o n a l n o g d o h o t k a i p r o m e n é u strukturi ovih. Multiplikativni
efekti takvih kapaciteta odraziće se u razvijenijim r e g i o n i m a čija se struktura
nadovezuje na proizvodnju ili joj prethodi, a to znači daleko snažnije dejstvo u
regionima sa čijim su p r o i z v o d i m a k o m p l e m e n t a r n i , što o b i č n o nije slučaj sa
p r o i z v o đ a č i m a iz nerazvijenih.
Pored već pomenutih ograničenja upotrebe nacionalnog dohotka kao

j e d i n o g kriterija privredne razvijenosti regiona, m o g u se navesti j o š i sledeća:
m o g u ć n o s t i da se samo upoređenjem različitih nivoa d o h o t k a p r e n e b r e g n u ili svedu
na samo kvantitativne odnose različiti kvaliteti privrednih struktura; p r o c e n e broja
Ekonomsko-socijalni savet Ujedinjenih nacija i ostale specijalizovane agencije ove i drugih

međunarodnih organizacija koriste se per capita nacionalnim dohotkom za izražavanje
dostignutog nivoa razvoja pojedinih zemalja. Ovaj se pokazatelj koristi i u WORLD
DEVELOPMENT REPORT Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Videti na primer WORLD
DEVELOPMENT REPORT 1987, World Bank and Oxford University Press, str. 202 - 203.
Tako će izgradnja jedne veće hidro-elektrane, na primer, u nerazvijenom regionu imati za
rezultat značajan porast per capita nacionalnog dohotka, a neće bitnije uticati na promene u
strukturi zaposlenih i uvećanje ma koje druge proizvodnje u datom regionu.
127
stanovnika k a o o s n o v e za projekcije dohotka u m e đ u p o p i s n i m intervalima koje, uz

slobodnu migraciju u n u t a r cele zemlje i brojne činioce što je uslovljavaju, m o g u
124
rezultirati u značajnijim g r e š k a m a ; ukoliko bi se kao regioni posmatrali mali
teritorijalni segmenti, opštine na primer, m o g a o bi se bitno razlikovati d o h o d a k
koji se u n e k o m od njih proizvede od o n o g a što se tu troši; z b o g specifičnih
mehanizama preraspodele između regiona i različitih odnosa akumulacije i
potrošnje po r e g i o n i m a ne m o ž e se m e h a n i č k i uspostaviti o d n o s između veličine
per capita n a c i o n a l n o g d o h o t k a , njihovih razvojnih m o g u ć n o s t i i n i v o a životnog
standarda.
P r e m a t o m e , proizlazi da se per capita nacionalni d o h o d a k m o ž e upotrebiti
kao najopštiji pokazatelj nivoa razvijenosti regiona, ali je za dobijanje celovite
slike o dostignutom nivou i m o g u ć n o s t i m a daljeg razvitka pojedinih regiona
p o t r e b n o analizirati i čitav niz dodajnih pokazatelja. D r u g i m recima, nacionalni
d o h o d a k po stanovniku k a o kriterij e k o n o m s k e razvijenosti regiona ne m o ž e se
apsolutizovati.
6.3.2 Nacionalni dohodak per capita sa još nekim indikatorima
Upravo stoga, k a o reakcija na brojne p r i m e d b e što se m o g u uputiti

n a c i o n a l n o m d o h o t k u per capita kao j e d i n o m kriteriju privredne razvijenosti, ide
se u pravcu dopunjavanju o v o g a j o š nekim pokazateljima, s tim da i dalje p r i m a t
125
pripada n a c i o n a l n o m dohotku. Na taj način, širom ili u ž o m listom pokazatelja,
postiže se svakako širi metodološko-analitički prilaz ekonomskoj razvijenosti
regiona, te se dobijaju z n a t n o bolje ocene, osobito u slučajevima k a d a su u pitanju
Odnosi regionalnog dohotka i kretanja stanovništva vrlo su podrobno razmatrani u B. Hcapa,

METO/IM PErHOHAJlbHOrO AHAJ1M3A - BBEJTEHHE B HAVKV O PETHOHAX, MocKBa,
1966., skraćeni prevod sa engleskog, str. 27 - 967.
Dr R. Lang, D. Gorupić, NEKA PITANJA ANALIZE STEPENA I MOGUĆNOSTI
REGIONALNOG PRIVREDNOG RAZVOJA, Ekonomski pregled, br. 8 - 9. Zagreb, 1956., str.
553 - 572.
Anakioski, POKAZATELJI PER CAPITA, Ekonomski pregled, br. 6, Zagreb, 1957., str. 478.
Inž. B. Kubović, REGIONALNI RAZVOJ U DRUŠTVENOM PLANU PERSPEKTIVNOG
PRIVREDNOG RAZVOJA JUGOSLAVIJE, Ekonomski pregled, br. 12, Zagreb, 1957., str.
903.; kao i ovaj autor u radu REGIONALNI ASPEKT PRIVREDNOG RAZVITKA
JUGOSLAVIJE, op. cit., str. 70 - 106.
Marigot, SUR LA VOIE DE RECHERCHES NOUVELLES, Revue de science finansiére, No 1,
Bodeaux, 1959., str. 65. Navedeno prema citiranom radu dr B. Kubovića REGIONALNI
ASPEKT..., str. 61.
Pavlenda, EKONOMICKÉ ZÀKLADY SOCIALIST1CKÉHO RIEŠENIA NÂRODNOSTNEJ
OTÂZKY V ČSSR, op. cit., str. 55 - 86.
III. JI. PoseHdpejitfl, METO/JOJIOrHil BHPABHHBAHHil YPOBHEH PA3BHTRH
3KOHOMHHECKHX PAHOHOB CCCP, op. cit., str. 67 - 107.
128
teritorije sa nevelikim razlikama ili j e d n a k i m iznosima per capita n a c i o n a l n o g

dohotka.
Osnovna primedba koja se može staviti ovakvom načinu utvrđivanja
regionalne razvijenosti privrede je relativno veliki prostor za ispoljavanje
subjektivnih devijacija kod određivanja značaja pojedinih kriterija i u donošenju
ocene, p o š t o se o v a daje na osnovu više različitih merila koja se ne svode na j e d a n
j e d i n s t v e n izraz. O v a k a v pristup se ne retko naziva " s l o b o d n o m e k o n o m s k o m
o c e n o m " , na što j e d a n broj autora reaguje m e t o d o l o š k i m rešenjima kojima se svi
izabrani pokazatelji svode na j e d a n indikator, o č e m u ć e m o i sami u nastavku nešto
više reći.
6.3.3 Veći broj pokazatelja bez nacionalnog dohotka
Jedan od mogućih odgovora n a nedostatke nacionalnog dohotka po

stanovniku prilikom ocene nivoa razvijenosti regiona ili uopšte manjih
teritorijalnih celina u n u t a r privrede zemlje, ide u sasvim drugu krajnost. N a i m e ,
ovaj se m a k r o e k o n o m s k i agregat isključuje kao pokazatelj i odriče mu se ma kakva
reprezentativnost.
O c e n j u j e m o da je izloženi stav j e d n o s t r a n , o d n o s n o njegovi zagovornici
prave grešku a n a l o g n u onoj k a d a se nacionalni d o h o d a k per capita usvoji kao
jedini pokazatelj privredne razvijenosti. Pošto se inače opredeljuju za listu
pokazatelja iz koje isključuju nacionalni d o h o d a k po stanovniku, ovi a u t o r i 1 2 6
prenebregavaju da se analitički nedostaci ovoga u velikoj meri gube u sklopu više
merila. U o s t a l o m v e ć i n a prigovora na njegovu reprezentativnost odnosi se na one
regione kod kojih je nacionalni d o h o d a k po stanovniku približno isti, pa su za
realniju o c e n u p o t r e b n e i dodajne informacije.
6.3.4 Sintetizovanje izabranih obeležja
U težnji da se izbegnu nedostaci ocene nivoa razvoja r e g i o n a na osnovu

liste pokazatelja koja o b u h v a t a i nacionalni d o h o d a k per capita, i da se različite
n u m e r i č k e vrednosti više merila svedu na j e d i n s t v e n u meru, autori čija su rešenja
primenjivana u nas našli . su izlaz koristeći se rezultatima điskriminacione
UPOREDN1 PREGLED PRIVREDNOG RAZVOJA NARODNIH REPUBLIKA 1947 - 1955,

Studija SZPP, Beograd, 1957., str. 58 - 59. Grupa eksperata OUN u L'AMÉNAGEMENT DES
COLLECTIVITÉS ET LA PROTECTION DE LA FAMILLE DANS LES RÉGIONS
EUROPÉENNES DES PROBLÈMES DE DÉVELOPPMENT, Bearn près d'Hilversum, 2 - 8
octobre 1955., UN, Genève, 1957., str. 8.
129
analize. ' S o b z i r o m na predloženu m a t e m a t i č k u aparaturu i preciznost rešenja

metode Frechet-a i Mahalanobis-a nisu zadovoljile tražene uslove prilikom
svojevremene klasifikacije srezova u Jugoslaviji, pa je korišćeno I (Ivanovićevo)
odstojanje kao najsavršenija varijanta m e đ u raspoloživim m e t o d a m a u to v r e m e .
Sem p r i m e n e u nas, m e t o d I odstojanja autor je dalje razvijao i usavršavao, pa je
primenjivan i za potrebe O U N , njihovih regionalnih organizacija i agencija, pa je
razvijen i p r o g r a m za korišćenje na računarima.
S o b z i r o m na rečeno u o v o m delu i sami ć e m o se osvrnuti na m e t o d I
odstojanja. N j e g o v kvalitet je pre svega u t o m e da o m o g u ć u j e upotrebu velikog
broja, raznovrsnih merila i objektivnost analize. Povećanjem broja pokazatelja koji
su m e đ u s o b o m nezavisni postiže se povećanje diskriminacionog efekta koji
teži da dostigne p o t p u n i diskriminacioni efekt ili je njegova d o b r a aproksimacija. S
druge strane, s a m o se njegovom p r i m e n o m iz velikog broja obeležja dobija j e d n a
j e d i n s t v e n a m e r a i to objektivno, tj. eliminiše se m o g u ć n o s t subjektivnih, slobodnih
o c e n a . 1 2 9 M e đ u t i m , ostaje pitanje da li se m o ž e razvijenost n e k o g regiona prikazati
130
samo j e d n o m brojkom , koja uz to nije ni uporediva sa odgovarajućim
odstojanjem iz bilo kog d r u g o g vremena, s obzirom da se o n o izračunava u odnosu
na "najrazvijeniji" ili "najnerazvijeniji" region, fiktivan, dobijen tako što se u z m u
najniže ili najviše vrednosti pojedinih obeležja u d a t o m trenutku.
Iako v e o m a privlačna za potrebe rangiranja regiona, m e t o d a I odstojanja, s
obzirom na n a p r e d rečeno, ne o m o g u ć a v a da se bez p o s e b n e kvalitativne analize
strukture privrede regiona ocene uslovi za dalji razvoj, potencijalne e k o n o m s k e
m o g u ć n o s t i , spoljne i unutrašnje veze, te odaberu aktivnosti ili grupe ovih koje u
datim u s l o v i m a m o g u najpotpunije da pokrenu razvoj regionalne strukture,
o d n o s n o celovito utiču na u k u p a n napredak.
*
* *
Zajednička je karakteristika svih prikazanih razmatranja, sistematizovanih

u četiri grupe, da se nivo razvijenosti i to predlažu p r e v a s h o d n o polazeći od n a m e r e
Metoda M. Frechet-ova i P. C. Mehalanobis-ova, i "1 odstojanje" dr B. Ivanovića. Prema dr B.

Ivanović, DISKRIMINA CIONA ANALIZA SA PRIMENOM U EKONOMSKIM
ISTRAŽIVANJIMA, Beograd, 1963., str. 134.
Diskriminacioni efekat u klasifikaciji teritorija je mera udaljenosti (odstupanja) pojedinih
regiona kao višedimenzionalnih skupova od baze poredenja, koja može biti određena njihovim
najnepovoljnijim ili najpovoljnijim parametrima.
Podrobnije videti dr B. Ivanović, PROBLEMI KLASIFIKACIJE NERAZVIJENIH PODRUČJA
PREMA STEPENU EKONOMSKE RAZVIJENOSTI, Ekonomist, br. 2, Beograd, 1961., str.
182-205.
Slično mišljenje izneo je i dr D. Vogelnik u radu KA PITANJU KLASIFIKACIJE SREZOVA
FNRJ PREMA STEPENU EKONOMSKE RAZVIJENOSTI, Statistička revija, br. 2, Beograd,
1957., str. 167 - 173.
130
ili potrebe za razvrstavanjem regiona - utvrđivanjem njihove r a n g liste p r e m a

stepenu razvijenosti. To dalje u većini služi, što neki od p o m e n u t i h autora i sami
ističu, da se o d r e d e " k r i t i č n i " regioni, kako bi se u njima p r e d u z i m a l e odgovarajuće
mere. U g l a v n o m su to m e r e za oživljavanje privrede u nerazvijenim regionima.
Takvim p r i s t u p o m se regionalni aspekt privrednog razvoja v e o m a pojednostavljuje
i svodi na traženje rešenja za određivanje razvijenosti regiona, da bi se p o t o m u
žižu najčešće stavili nerazvijeni i p r e m a njima preduzimale podsticajne m e r e . S
druge strane, politika razvoja koja bi se odnosila na ostale bila bi prvenstveno
u s m e r e n a ka razvijenim r e g i o n i m a i svodila bi se na preduzimanje m e r a da se
spreči preterana koncentracija privrede i stanovništva u centrima, gde svako dalje
povećanje znači više n e g o proporcionalni porast neproizvodnih društvenih troškova
za njihovo održavanje i obezbeđenje n o r m a l n o g funkcionisanja.
P o đ e m o li od napred izloženog p o j m a i sadržaja r e g i o n a l n o g razvoja

p r i m e ć u j e m o da se predloženim kriterijima e k o n o m s k e razvijenosti regiona
o m o g u ć a v a o b u h v a t svih teritorija. M e đ u t i m , na osnovu njih dobijene, ocene
razvijenosti u praksi se zatim ne uzimaju kao osnova za dalje analize e k o n o m s k i h
potencijala da bi se p r e m a svima p r e d u z i m a l e m e r e e k o n o m s k e , o d n o s n o
regionalne politike. T a k v e m e r e i m e h a n i z m i koji bi bili usmereni na aktiviranje
svih raspoloživih faktora i potencijala svakog regiona, uz j e d n o v r e m e n o delovanje
da se uspostavi o p t i m a l a n o d n o s između teritorija, sektora i grana u privredi.
Drugim recima, ni u teorijskim razmatranjima kriterija e k o n o m s k e razvijenosti
regiona niti u praksi nije tražen izlaz da se za ocenu dostignutog nivoa privredne
razvijenosti ne daje s a m o statički nalaz rezultata privređivanja, v e ć da se oni
u p o t p u n e valorizovanjem u k u p n o g potencijala u svim regionima, isticanjem
specifičnosti svakog da bi iz t o g a proizlazila i odgovarajuća aktivna politika p r e m a
svima. U k o l i k o se ne polazi od takve k o m p l e k s n e o c e n e za sve regione, u nizu
slučajeva neće se ostvariti očekivani generički efekti ili će biti v e o m a mali, a kod
ponekih r e g i o n a m o g u postati čak i negativni. P r e m a t o m e , regionalni razvoj
p o d r a z u m e v a izučavanje e k o n o m s k i h , pa i socijalnih, struktura svih regiona,
integracionih v e z a unutar i između regiona, kao i iznalaženje onih aktivnih
e l e m e n a t a u strukturi koji su sposobni da u datim u s l o v i m a izvrše najveće p r o m e n é
u pravcu n a p r e t k a regiona, a da istovremeno ne b u d e narušen princip optimalne
granske strukture u k u p n e privrede. Stoga se n i s m o opredelili za prihvatanje bilo
kog p o j e d i n a č n o g kriterija za izražavanje dostignutog nivoa razvoja, već se
z a l a ž e m o za veći broj pokazatelja. U našim analizama s m o koristili društveni
proizvod u k u p n o i po stanovniku, zatim društveni proizvod industrije, dinamiku
proizvodnje po pojedinim oblastima, p r o m e n é u strukturi izvora društvenog
proizvoda, zaposlenost, u d e o poljoprivrednog stanovništva i izabrane pokazatelje
društvenog standarda. Uz to, valja vršiti i analizu e l e m e n a t a strukture, integracione
131
veze, u k u p a n e k o n o m s k i i širi društveni potencijal u svim regionima, da bi se na toj

osnovi vodila aktivna politika regionalnog razvoja z e m l j e . 1 3 1
6.4 Ekonomske razlike u razvijenosti na prostoru Srbije
6.4.1 Zaostajanje teritorije Srbije za ostalim regionima/celinom zemlje u kojoj

se razvijala
Pre stvaranja j e d i n s t v e n e države na prostoru koji se najduže postojao pod

i m e n o m Jugoslavija, sve oblasti koje su ušle u nju, pa i Srbija, nalazile su se u
četiri različita e k o n o m s k a prostora: srpskom, c r n o g o r s k o m , austrougarskom i
turskom. N j i h o v a o s n o v n a odlika je nizak opšti nivo razvijenosti, pa se m o g l o
verovati da će u p r a v o stoga relativno lako ići njihova integracija u jedinstvenu
privredu. Ipak su nasleđene razlike u razvijenosti p r e s u d n o uticale na njihovo
e k o n o m s k o napredovanje t o k o m kasnijeg razvitka.
D r u g i m recima, u periodu između dva svetska rata izostale su značajnije
p r o m e n é u teritorijalnom rasporedu industrijskog kapitala/zaposlenosti. K a k o je
industrija trebalo da p o n e s e ukapan e k o n o m s k i napredak, to je i učinila u g l a v n o m
p r o p o r c i o n a l n o v e ć postojećim razlikama. Sem toga, značajna zastupljenost
poljoprivrede u Srbiji, te njen nepovoljan e k o n o m s k i položaj (otvorene " m a k a z e
c e n a " na štetu poljoprivrednih proizvoda) t o k o m većeg delà m e đ u r a t n o g razdoblja i
njeno opterećenje prirastom r a d n e snage koja nije m o g l a da n a đ e zaposlenje van
ove delatnosti, delovali su da se u m n o g o m e umanje ostvareni privredni rezultati.
Sve je to p r o u z r o k o v a l o da u celini zemlje stopa rasta per capita društvenog
proizvoda b u d e relativno niska, a kako je dinamika rasta stanovništva na
prostorima Srbije bila natprosečna, to je u o v i m a brži prirodni priraštaj
• 132
stanovništva od uvećanja društvenog proizvoda, a to znači e k o n o m s k o
nazadovanje.
O c e n a razvoja Jugoslavije od završetka d r u g o g svetskog rata do početka
devedesetih g o d i n a m e đ u e k o n o m i s t i m a u nas nije ujednačena, m a d a se u g l a v n o m
slažu d a j e t o k o m razdoblja nešto dužeg od četiri i po decenije privreda od izrazito
agrarne postala z n a t n o razvijenija, izvršene su relativno velike p r o m e n é u ukupnoj
strukturi, o d n o s i m a između delatnosti i grana unutar njih. Privreda na teritoriji
Vrlo sličan prilaz, ali uz primenu druge terminologije, nalazimo kod 111. JI. Po3eH4>eju>,a-a u
METOROJlOrHH BMPABHMBAHMH VPOBHEM PA3BHTHfl..., op. cit, str. 6 - 37., kao i kod
H. H. HeKpacoB, PErilOHAJIbHA 3K0H0MMKA..., op. cit., posebno str. 288 - 329.
Kvantitativne dokaze produbljavanja jaza između razvijenog Severa i nerazvijenog Juga (u kome
se nalazio i najveći deo teritorije Srbije), te njihovo objašnjenje date su u M. Jelić i R. Cvetković,
Razvoj privrede između dva rata, u publikaciji Privredni razvoj FNRJ, Nolit, Beograd, 1956.,
str. 22-27.
132
Srbije doživljavala je takođe velike promené, ali je istovremeno relativno

133
zaostajala po svim relevantnim pokazateljima za p r o š e k o m SFRJ kao celine.
P o s m a t r a n j e m d i n a m i k e u k u p n o g društvenog p r o i z v o d a za celo razdoblje
koje ovde r a z m a t r a m o , očigledno je nešto sporije rastao na teritoriji Srbije n e g o za
celinu SFRJ. K a k o je istovremeno rast stanovništva u Srbije bio dinamičniji, to je
razlika u kretanju društvenog proizvoda per capita j o š veća, što znači i veće
ukupno zaostajanje sadašnje teritorije zemlje. O s n o v n i uzrok izloženom kretanju
u k u p n o g i per capita društvenog proizvoda nalazi se u t o m e što su bruto privredne
investicije u o s n o v n a sredstva per capita u Srbiji bile su, t o k o m gotovo četiri
decenije, z n a t n o ispod prosečnih u celoj privredi. K a d a se zna d a j e u t o m razdoblju
nešto povoljniji (od prošeka) marginalni koeficijent efektivnosti, proizlazi da on
ipak nije m o g a o dovoljno da neutralise ispod p r o s e č n e investicije, pa je za rezultat
imao sporiji rast od odgovarajućeg u celoj S F R J . 1 3 4 Od e k o n o m s k i h činilaca koji
su delovali na zaostajanje Srbije za celinom zemlje, svakako treba istaći
nepovoljnije uslove r a z m e n e za delatnosti i grane unutar njih koje su zastupljenije
u strukturi privrede na o v o m prostoru. U istom smeru, podržavajući
"makaze'Vdisparitete cena, delovala je i carinska zaštita. K a k o su u strukturi
privrede Srbije bile zastupljenije poljoprivreda, one grane industrije koje proizvode
sirovine, polufabrikate ili je uopšte veći u d e o p r i m a r n e proizvodnje na čiju su štetu
uspostavljeni odnosi u primarnoj raspodeli/carinska zaštita, to su oni prvenstveno
delovali da stopa rasta društvenog proizvoda per capita i apsolutni iznosi budu
ispod prosečnih u zemlji, pa tako opredeljivali i nižu m o g u ć n o s t od prošeka
formiranja k a k o akumulacije, tako i svih e l e m e n a t a finalne potrošnje.
P r e m a n a p r e d r e č e n o m u o v o m poglavlju, proizlazi d a j e Srbija sve v r e m e

od formiranja j e d i n s t v e n e države na ovom prostoru (Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca) pa do početka devedesetih godina - relativno zaostajala za p r o š e k o m
zemlje. Ne ulazeći o v o m prilikom u druge razloge takvog kretanja, m e đ u
značajnijim e k o n o m s k i m p o m e n u l i s m o neekvivalentnu r a z m e n u podržavanu
carinskom zaštitom, primenjivanu i između ratova i posle D r u g o g svetskog rata.
K a d a se ima u vidu da je o n a s p r o v o đ e n a zajedno sa teritorijalizacijom
akumulacije/ukupne realizovane novostvorene vrednosti, o n d a je za očekivati da
deluje p o d s t i č u ć e u onim p r o s t o r i m a koji su inače bili razvijeniji, brže se razvijali,
o d n o s n o na zaostajanje i sporiji razvoj teritorija na kojima je p r e t e ž n o bila locirana
privreda na čiju su štetu bili otvoreni dispariteti. U m e đ u r a t n o m p e r i o d u to se
događalo - s p o n t a n o , o d l u k a m a preduzetnika/vlasnika kapitala. Posle D r u g o g
svetskog rata, sve do polovine šezdesetih g o d i n a vršena je centralizacija
akumulacije i po t o m osnovu o n a je m o g l a biti teritorijalno m o b i l n a . M e đ u t i m , ta
Kao potvrdu ovih ocena, videti podatke iz našeg udžbenika EKONOMIKA JUGOSLAVIJE,
Tehnološki progres, ekonomska struktura, društvene delatnosti, regionalni razvoj, Beograd,
2001., posebno Tab. 4, Pregled indikatora privrednog razvoja (str. 180.), te ostalim delovima IV
glave.
JUGOSLAVIJA 1945-1985., statistički prikaz, Beograd, 1986., str. 203-204.
133
m o g u ć n o s t nije i šire iskorišćena, pre bi se m o g l o reći da su i u to vreme

a k u m u l i r a n a sredstva u g l a v n o m korišćena za investicije t a m o gde su i formirana.
Izuzetak se svodi na t a k o z v a n e garantovane investicije iz O p š t e g investicionog
fonda, k a o najvažniji m e h a n i z a m podsticanja razvoja nerazvijenih. P o t o m je
izvršena decentralizacija akumulacije i investicija, što je značilo da se ona
automatski teritorijalizuje, a s a m o se mali deo (ispod 2% d r u š t v e n o g proizvoda)
slivao u F o n d federacije za podsticanje razvoja nerazvijenih republika i pokrajine.
K r o z m e h a n i z a m F o n d a d e l o m su prelivana sredstva za investicije u K o s o v o i
Metohiju na teritoriji Srbije, d o k su istovremeno C e n t r a l n a Srbija i Vojvodina bili
obveznici čiji su doprinosi u drugoj polovini osamdesetih g o d i n a dostizali udeo
između 4 4 % i 6 4 % u neto akumulaciji ovih.
6.4.2 Nasleđene teritorijalne disproporcije razvijenosti i potreba aktivnog

delovanja na smanjivanja razlika
U v r e m e preuređenja u k u p n o g prostora Socijalističke Federativne

R e p u b l i k e Jugoslavije, s p r a v o m se postavlja niz pitanja u n a m e r i da se osvetli i
p o n o v o oceni proteklo razdoblje, rezultati u k u p n o g , pa u t o m sklopu i regionalnog
privrednog razvitka, baci n o v o svetio na brojne njegove d o m e n e , da bi se tako
p o n o v n o ocenili ostvareni rezultati. Mi ovde polazimo od n a p r e d izrečene ocene
rezultata regionalnog aspekta privrednog razvoja u celini, a istražićemo unutrašnje
o d n o s e teritorijalne razvijenosti na prostoru Srbije. Sve to da bi se istakli najvažniji
nedostaci/propusti u proteklom razvitku k a k o se ne bi ponovili, sa ciljem
unapređenja teritorijalnog aspekta razvitka i da d o p r i n e s e m o adekvatnoj
regionalizaciji u a k t u e l n i m prilikama - današnje veličine, e k o n o m s k e razvijenosti,
postojećem okruženju i izmenjenom ambijentu privrede u tranziciji.
U k u p a n razvitak republika i pokrajina, p o s m a t r a n i ocenjen k a o razvoj

e k o n o m s k i h regiona, m a d a je ostvaren vidan napredak svih, nije d a o rezultate koji
su mogli biti postignuti s o b z i r o m na raspoložive e k o n o m s k e potencijale, njihov
razmeštaj i već izvršeno angažovanje. S druge strane, postojeće regionalne razlike
m o g u se uzeti kao o s n o v a za ocenu da faktori proizvodnje, a pre svih radno
s p o s o b n o stanovništvo, ali i ostali elementi e k o n o m s k o g potencijala nisu aktivirani
saglasno njihovoj raspoloživosti, tako da se sa stanovišta cele zemlje i d u g o r o č n o
za sve delove teritorije o b e z b e d e što povoljniji razvojni rezultati. To znači da nisu
izbegnuti negativni efekti multiplikovanja kapaciteta za proizvodnju istih ili sličnih
proizvoda, s u b o p t i m a l n i h po veličini, o d n o s n o ograničenih m o g u ć n o s t i m a
realizacije na d o m a ć e m tržištu ili izvozom, te iz toga proizašlim višim j e d i n i č n i m
t r o š k o v i m a proizvodnje. S druge strane, vršena je s p o n t a n a teritorijalna
koncentracija privrednih aktivnosti i stanovništva u razvijenim područjima, većim
g r a d o v i m a ili lokalnim centrima, uz visoke društvene troškove i neracionalno
korišćenje dela d r u š t v e n o g bogatstva i postojećih e k o n o m s k i h potencijala.
134
N e g a t i v n e tendencije ispoljavale su se kroz sve j a č e zatvaranje regiona.

Postajale su utoliko očiglednije što se više o d m i c a l o u razvoju j e r se on nije
sprovodio kao proces m e đ u r e g i o n a l n e podele rada na osnovu različitih potencijala
svakog regiona, te na toj bazi integracije svih delova n a c i o n a l n e ekonomije u
jedinstvenu i m e đ u s o b n o p o v e z a n u privredu. Naprotiv, decentralizacija je vršena
na svim n i v o i m a političko-teritorijalnog organizovanja, njeni efekti se osećaju sve
do najnižeg stepena, ali su najvidljiviji u republikama i pokrajinama/regionima. U
njihovim privrednim strukturama vidi se da se svaka orijentisala na vrlo široku
lepezu proizvoda. S a m o letimičan pogled na spisak p r o i z v o d a u bilo k o m
j u g o s l o v e n s k o m regionu p o k a z a ć e da su retki primeri onih koji se u pojedinačnoj
republici/pokrajini u okvirima SFRJ nisu proizvodili, a ukoliko ih je i bilo to su oni
čija je proizvodnja uslovljena korišćenjem prirodnih resursa ili uslova koji na datoj
teritoriji ne postoje. Pa se čak ni to nije do kraja poštovalo, što je najočitije na
primeru elektro energetike - svaka republika i pokrajina razvijala je " s v o j u "
energetiku, b e z obzira na specifične troškove. To je vodilo podeli ovog velikog
proizvodno-tehničkog sistema zemlje, koji inače predstavlja d e o infrastrukture, na
osam celina sa nastojanjem da se optimizuju svaka za sebe. U pravcu jačanja
autarkije delovala je i višestruka izgradnja, umnožavanje istih/sličnih industrija čiji
kapaciteti su zbirno daleko premašivali potrebe d o m a ć e g tržišta i m o g u ć n o s t i
izvoza. O v o se s a m o delom m o g l o objasniti neobaveštenošću, a ne retko se u tom
pravcu išlo svesno, za to su bili vrlo ilustrativni primeri - proizvodnja saobraćajnih
s r e d s t a v a , 1 3 5 industrija " b e l e t e h n i k e " za domaćinstva i niz drugih.
R e g i o n a l n a p r o b l e m a t i k a u celini i njoj odgovarajuća regionalna politika

shvatana je suženo i praktično je izjednačavana sa p r o b l e m i m a nerazvijenih
područja. T a k a v je pristup i o b r a d a ovih pitanja u srednjoročnim i drugim planskim
d o k u m e n t i m a , gde je ukupan regionalni razvoj izjednačen sa p r o b l e m i m a razvoja
nerazvijenih republika i pokrajine. U novijim d o k u m e n t i m a usvojenim t o k o m
osamdesetih godina, pri razmatranju pitanja regionalnog razvoja S F R Jugoslavije
z a p a ž a m o izvestan zaokret. Opšti pristup je bio znatno bliži širem poimanju,
orijentisan na obuhvatanje razvoja svih regiona u zemlji, ali se ipak p o s e b n o
izdvajaju i razmatraju polazne osnove, ciljevi i sistem podsticaja bržeg razvoja
nerazvijenih republika i p o k r a j i n e . 1 3 6 M e đ u t i m , ni tada nije bio formulisan j e d a n
Proizvodnju automobila imale su gotovo sve republike i pokrajine i pored toga što je svaki
pojedinačno posmatran kapacitet daleko ispod ekonomski i tehnološki prihvatljivog. Čak i da svi
domaći proizvođači automobila sarađivali stvarajući zajednički proizvod, veličina serije bila bi
ispod minimalne s kojom se može opstati u međunarodnoj konkurenciji. To, sa svoje strane, vodi
zatvaranju tržišta zemlje, odnosno podeli unutrašnjeg tržišta na više lokalnih, mada se za niz
proizvoda usitnjavanja tržišta nastavljaju sve do nivoa osnovne društveno-političke zajednice
koja će nastojati da zaštiti "svoje" proizvođače.
6
Šire o tome videti u poglavlju IV.2.2 iz našeg udžbenika EKONOMIKA JUGOSLAVIJE,
Tehnološki progres, ekonomska struktura, društvene đelatnosti, regionalni razvoj, Beograd,
2001., str. 190-191.
135
celovit koncept razvoja ovih " k r i t i č n i h " teritorija, niti svih zajedno, a ni ma koje
pojedinačno uzete.
P r e m a t o m e , ocenjujemo da se u k u p n i m privrednim razvojem, sve v r e m e
od D r u g o g svetskog rata pa do početka devedesetih godina (dok je postojala S F R
Jugoslavija), u m n o g o m e prenebregavao niz važnih svojstava teritorijalnog aspekta
razvitka u k u p n e privrede zemlje i značajni potencijalni efekti. Sto znači, nije se
posvećivala pažnja p r i v r e d n o m razvitku svih regiona u zemlji, p r o m e n a m a unutar
njihovih struktura i odgovarajućim m e đ u r e g i o n a l n i m o d n o s i m a , te podsticanju
teritorijalne p o d e l e rada na osnovu raspoloživih činilaca i stvorenih uslova. Stoga
su t o k o m razvoja sve j a č e dolazile do izražaja autarkične tendencije republika i
pokrajina, pa i onih nerazvijenih. Ugrožavalo se j e d i n s t v o tržišta u zemlji sa
tendencijom stvaranja " n a c i o n a l n i h ekonomija", koje su izraz n a c i o n a l i z m a kao
ideologije.137
P o s m a t r a n o sa stanovišta razvoja Srbije u odnosu na celinu SFRJ, izrečene
ocene su p o t p u n o identične. N a i m e , sve v r e m e d o k je postojala SFRJ, o n a se ni po
k o m o s n o v u nije m o g l a izdvajati niti je imala uslova za to, pa ni za drugačiji
pristup teritorijalnom razvitku u celini.
6.5 Regioni u Srbiji
Polazeći od dosadašnjih malobrojnih regionalizacija i iskustava u

teritorijalnom razvoju Republike što ih nalazimo u r a z n i m i z v o r i m a , 1 3 8 opredelili
s m o se da u nastavku ukratko o c e n i m o p r e t h o d n a rešenja i prikažemo moguću
regionalizaciju usvojenu u postojećoj, usvojenoj Strategiji r e g i o n a l n o g razvoja
Srbije d o 2 0 1 2 . g o d i n e . 1 3 9
O s n o v u u nastavku prezentirane regionalizacije nalazimo u našim i ostalim
m a l o b r o j n i m p r e d l a g a n i m rešenjima nakon formiranja SR Jugoslavije, o d n o s n o
D r ž a v n e zajednice Srbija i C r n a Gora. D u g o pre toga, u S F R J bilo je uobičajeno se
Prema Mihailović, K., REGIONALNA STVARNOST JUGOSLAVIJE, op. cif, str. 65-69.
Od kako je formirana SR Jugoslavije, odnosno početka devedesetih godina dvadesetog veka,
zemlja se suočavala sa brojnim i raznovrsnim teškoćama, od blokade međunarodne zajednice sve
do rata u okruženju i bombardovanja 1999. godine. To je zahtevalo punu pažnju tekuće
ekonomske politike da bi se samo ublažile teškoće, ako se nije moglo sprečiti ekonomsko
nazadovanje i brojne negativne socijalne, političke i druge posledice. Sem toga, u pitanju je
znatno manja zemlja, koja od svog nastanka beleži negativno kretanje makroekonomskih
agregata. Gotovo sve vreme njenog postojanja, u SRJ su se smanjivali teritorijalni dispariteti, ali
na nižem nivou ekonomske razvijenosti. Sve nabrojano smatramo da čini razloge zašto se u
privredi nije poklanjala odgovarajuća pažnja dugoročnim razvojnim aspektima u celini, pa ni
regionalnom razvoju čija je osnovna karakteristika dugoročnost.
STRATEGIJA REGIONALNOG RAZVOJA REPUBLIKE SRBIJE 2007-2012., Vlada
Republike Srbije, Beograd, 2007.
136
prostor Srbije p o s m a t r a k a o celina ili je rasčlanjavan u tri regiona - dve pokrajine i

Centralna Srbija ("teritorija R e p u b l i k e Srbije van teritorija a u t o n o m n i h pokrajina").
U prilog takvog pristupa u z i m a n o je da je republika k a o celina bila članica
federacije, o d n o s n o da se za nju prvenstveno vezivalo sagledavanje teritorijalnog
aspekta razvoja, upoređivanje sa drugim članicama zajednice. Ta teritorijalna
podela nije bila konsekventna, j e r su kao regioni unutar R e p u b l i k e Srbije
razmatrana područja sa različitim političko teritorijalnim statusom, s j e d n e strane,
pokrajine i, sa druge, tzv. uže područje bez odgovarajućeg d r ž a v n o p r a v n o g
položaja. Ipak, za sve njih je prikupljana i obrađivana raznovrsna statistička građa,
pa je postojala m o g u ć n o s t praćenja i upoređivanja po brojnim kriterijima sa
celinom zemlje i ostalim republikama ili m e đ u s o b n o , a da to nije bio slučaj sa bilo
kako drugačije o d r e đ e n i m užim teritorijalnim celinama. K a o značajni nedostaci
regionalizacije u SFRJ isticani su: različitost po veličini-prostoru i broju
stanovnika, zatim n e h o m o g e n o s t po unutrašnjoj razvijenosti, a u njihovom
omeđavanju značajnu ulogu imali su politički, nacionalni, istorijski, ali i brojni
ostali n e e k o n o m s k i kriteriji.
P r i l i k o m formulisanja aktuelnog rešenja u Srbiji, uzeli s m o stanovništvo

kao osnovni kriterij za određenje statističkih regiona, uz i s t o v r e m e n o respektovanje
brojnih ostalih relevantnih merila, a sve u nastojanju da se što bolje izraze
raznovrsni aspekti prvenstveno privrednog, zatim celinu socijalnog i
m u l t i d i m e n z i o n a l n o s t u k u p n o g teritorijalnog razvoja. S obzirom na to, uvereni s m o
da je m o g u ć e podeliti čitavu teritoriju u devet prilično ujednačenih celina - grad
Beograd, Istona Vojvodina, Z a p a d n a Vojvodina, Istočni region, Južni region,
Zapadni region, Centralni region, Istočno K o s o v o i Metohija, Z a p a d n o K o s o v o i
Metohija. K a o značajnu novinu u poređenju sa ranijim p r e d l o z i m a ističemo
uvođenje nove karakteristike "statistički" u regionalizaciju ( N U T S 2 ) n a m e s t o
državnog obeležja (čija je politička implikacija da predstavljaju potencijalnu
>:epenicu u državnoj organizaciji, a to m o ž e da znači " n o v u d r ž a v u " ) , a zatim
unutar njih subregione-okruge ( N U T S 3 ) , ali ne u svim slučajevima na isti načiv
deti s l e d e ć i )
137
Graf. 3: E k o n o m s k i regioni ( N U T S 2 ) i subregioni ( N U T S 3 ) u Srbiji*
* Lista subregiona u Tab. 11 na kraju glave.

Opredelili s m o se za takvu regionalizaciju imajući u vidu difinicije regiona
u e k o n o m s k o j literaturi uopšte i p o s e b n o u našoj zemlji, k a k o s m o ih napred
izložili140. S a e k o n o m s k o g stanovišta uopšte, u z i m a m o subregione ( N U T S 3 ) kao
najmanje delove teritorije, tj. okruge budući da su teritorijalne celine koje
objedinjuju n e k o l i k o opština što su tesno p o v e z a n e sa j e d n i m c e n t r o m . Uvereni
s m o da za razmatranje teritorijalnog razvoja nacionalne ekonomije Srbije u celini
ne treba ići na manje teritorijalne delove stoga što oni nemaju odgovarajuće
prirodne, ljudske i proizvodne potencijale na raspolaganju, pa ih zato valja
objedinjavati da bi se došlo do potrebne m a s e e k o n o m s k i h potencijala, mogla
sprovoditi odgovarajuća diverzifikaciju ekonomskih aktivnosti i potrebna
društvena infrastruktura.
Drugačije rečeno, postojeće opštine u Srbiji, po pravilu, nemaju zahtevane
pretpostavke za donekle kompleksan razvoj na osnovu svojih raspoloživih
e k o n o m s k i h potencijala. U najvećem broju, opštine ne m o g u s a m o s t a l n o formirati
dovoljno velike e k o n o m s k e kapacitete, na osnovu njih ući u teritorijalnu podelu
Ekonomski regioni su: (a) teritorijalni segmenti nacionalne ekonomije (države), koji se odlikuju
izvesnom ekonomskom i geografskom zaokruženošću; (b) dovoljno prostrani da omoguće
stvaranje snažnih centara rasta i diverzifikaciju prooizvodnje svojim prirodnim i ljudskim
potencijalom; (c) u čijem nastajanju i razvoju značajnu ulogu ima teritorijalna podela rada i
specializacija proizvodnje; (d) stvara se oko jednog ili više razvojnih centara. Videti poglavlje
6.2.2 ove glave.
138
rada i formirati s a m o s t a l n o celovitu društvenu infrastrukturu - zdravstvenu zaštitu,

obrazovanje, n a u č n e i kulturne institucije - čije bi aktivnosti one m o g l e finansirati.
Bliže je stvarnosti reći da one mogu samo delom učestvovati u njihovom
finansiranju na višem nivou teritorijalnog organizovanja.
Iz t o g razloga, naše viđenje je u saglasnosti sa orijentacijom u EU p r e m a
kome se n a g l a š a v a " d a su N U T S 2 osnovni regioni koji čine opšteprihvaćen okvir
od zemalja članica za p r i m e n u njihovih regionalnih politika i stoga se u z i m a k a o
odgovarajući nivo za analizu o d n o s a regionalni-nacionalni p r o b l e m i " . 1 4 1
K o n a č n o , u sveobuhvatnoj analizi teritorijalnog aspekta razvoja, savakako
nije m o g u ć e p o t p u n o isključiti niže nivoe od regionalnog/subregionalnog j e r se
moraju zapaziti značajne razlike u privrednom i ostalim d i m e n z i j a m a razvitka
unutar svakog regiona. Svakako, u takvim slučajevima decentralizovani pristup,
kao i osposobljavanje opština da preduzimaju stimulativne aktivnosti čine se
m n o g o pogodnijim od n e p o s r e d n o g delovanja sa nivoa države. T a k o , u kobinaciji
sa n e p o s r e d n i m nadgledanjem, one m o g u ostvariti odgovarajuće rezultate.
Na n i ž e m nivou p o d e l a ( N U T S 3 ) Republike Srbije k a o celine, uključjući

Kosovo i Metohiju, opredelili smo se za podelu u dvadesetdevet okruga
(subregiona) - B e o g r a d bez okruga, tri okruga u Istočnoj Vojvodini ( B a n a t u ) , četiri
okruga u Z a p a d n o j Vojvodini (Bačka i Srem), pet okruga u I s t o č n o m regionu, pet
okruga u J u ž n o m regionu, tri okruga u Z a p a d n o m regionu, četiri okruga u
C e n t r a l n o m regionu, dva okruga u Z a p a d n o m K o s o v u i Metohiji i tri okruga u
Istočnom K o s o v u i Metohiji. U određivanju regiona, respektovali s m o istorijsku
regionalizaciju Vojvodine kao takvu, ali je Srem pripojen i tretiran kao
ekonomski/statistički region zajedno sa B a č k o m , j e r je Sremski okrug p r i m e t n o
manji po broju stanovnika, pa i po veličini teritorije, u o d n o s u na ostale okruge ili
prema donjoj granici za NUTS2 predviđenoj u Osnovni principi NUTSW.
Predloženi nazivi regiona uzeti su kolokvijalno, m a d a su takvi isti upotrebljeni u
143
Strategija r e g i o n a l n o g razvoja R e p u b l i k e Srbije 2007. - 2012. g o d i n e .
U T a b . 11 (na kraju ove glave), prikazali s m o o s n o v n e indikatore za ovu

predloženu regionalizaciju, izuzev za K o s o v o i Metohiju, s o b z i r o m da se od 1999.
godine do d a n a s oni ne prikupljaju u R e p u b l i č k o m zavodu za statistiku Srbije
(izuzev ukupne površine i naselja)144. P o r e d toga, testirali smo disperziju
korišćenih pokazatelja i izložili je u posebnoj tabeli (Tab. 12) sa ct|jem da
o d r e d i m o kvalitet ovih u izvršenoj regionalizaciji objektivnim m e t o d a m a za o b a
p o s m a t r a n a nivoa.
N a m e n a N U T S . http://ec.europa.eu/eurostat.ramon/nuts/application_regicns_en.html (jun 2007.)

Basic principles of the NUTS, na osnovu
http.//ec.europa.eu/eurostat.ramon/nuts/basicnuts_regions_en.html (16. 06. 2007.)
Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije 2007. - 2012., str. 187.
Videti detaljnije: Statistički godišnjak Srbije 2006., str. 412-416.
139
S e m toga, u nastavku ć e m o se osvrnuti s a m o na neke od indikatora pošto

o b i m u d ž b e n i k a ne dozvoljava da ih sve p o d r o b n o analiziramo. U s r e d s r e d i ć e m o se
na one najhitnije za ocenu naše regionalizaacije.
1. U k u p n o stanovništvo regiona kreće se u rasponu između 688 hiljada
Istočnoj Vojvodini i 1.576 hiljada u B e o g r a d u , a odgovarajujći koeficijent
varijacije j e s a m o 0,284. T o u z i m a m o kao značajan a r g u m e n t d a j e relativno
ujednačena veličina regiona p r e m a broju stanovnika po popisu iz 2 0 0 2 . godine.
U k o l i k o i z u z m e m o B e o g r a d iz analize, kao v e o m a gusto naseljen glavni grad
( m e t r o p o l u ) č i m e se z n a t n o razlikuje od ostalih regiona, razlike bi se smanjile, a
ekstremi bi se sveli na o d n o s kao 1,95:1 ( Z a p a d n a Vojvodina : Istočna Vojvodina),
pa bi t o m e odgovarajući koeficijennt varijacije (0,196) izražavao j o š manje razlike
između ostalih regiona.
K a k o bi se i očekivalo, razlike su nešto veće ako p o s m a t r a m o o d n o s e

između s u b r e g i o n a ( N U T S 3 ) Republike Srbije. U k o l i k o a n a l i z i r a m o sve
subregione u Srbiji kao celini, na o v o m nivou analize s m a t r a m o da bi morali da
e l i m i n i š e m o B e o g r a d , j e r je metropola, po nizu obeležja specifičan i bliži
statističkim r e g i o n i m a ( N U T S 2 ) . Stoga ć e m o analizom obuhvatiti 29 subregiona
(okruga) k a k o bi o n a bila što argumentovanija i bliža stvarnosti, tj. tačnije prikazala
njihove o d n o s e p r e m a m e đ u r e g i o n a n i m . U t o m slučaju, najbrojnije stanovništvo
z a b e l e ž e n o je u J u ž n o b a č k o m okrugu (593.666), dok je najmalobrojnije
stanovništvo i m a o Toplički okrug (102.075). Analiza disperzije broja stanovnika u
svim s u b r e g i o n i m a (okruzima) u k u p n o , p o d r a z u m e v a odgovarajući koeficijent
varijacije čak 0,428. U s v a k o m slučaju to ocenjujemo k a o visoku vrednost
koeficijenta varijacije.
2. P r e m a veličini teritorija, najveći je Istočni region (14.856 km2) a

najmanji je B e o g r a d (3.222), tj. o d n o s između njih je 4,61:1, a koeficijent varijacije
iznosi 0,424. S druge strane, ekstremi su ni što bliži u pogledu površine
subregiona/okruga, što se t a k o đ e odražava i u manjem koeficijentu varijacije
(0,165).
3. N i v o regionalne razvijenosti meren bruto d o m a ć i m p r o i z v o d o m
(materijalni k o n c e p t ) doseže od 92.358 (Južni region) to 2 2 7 . 9 2 6 dinara (Beograd).
D r u g i m recima, odstupanje od prošeka je bilo preko 7 6 % iznad i blizu 2 9 % ispod,
tj. ekstremi se nalaze u o d n o s u 2,5:1, a odgovarajući koeficijent varijacije je bio
0,399. To znači da je u o d n o s u na početak tekuće decenije (s p o č e t k a 2000.)
postojeće razlike su se proširile do o d r e đ e n o g mere, a to znači da takvo kretanje
zahteva o d r e đ e n i n a p o r u s m e r e n u pravcu izjednačavanja ili bar zaostavljanje
daljeg širenja postojećih nejednakosti. Svakako, ostvareni rezultati nisu dobra
o s n o v a za zaključivanje s o b z i r o m da nedostaju pokazatelji za K o s o v o i Metohiju,
b u d u ć i d a j e u p r a v o taj prostor bio ispod p r o s e č n e vrednosti za R e p u b l i k u Srbiju u
prošolosti.
4. Na takav način m e r e n e razlike u nivou e k o n o m s k e razvijenosti

subregiona ( N U T S 3 ) , uzetih u k u p n o za čitavu Srbiju, dosežu od 62.067 (Jablanički
140
okrug) do 180.460 (Južni Banat), naime ekstremi se nalazi u o d n o s u 2,9:1, tj.

devijacija od prošeka je bila 5 2 % na više i 4 8 % na niže za krajnosti, a koeficijent
varijacije za sve bio je 0,324.
1 4 5
U k o l i k o j e kriterij p r e m a k o m e s e regioni unutar E U kvalifikuju z a
korišćenje sredstava E v r o p s k o g fonda za regionalni razvoj ( E u r o p e a n F u n d for
Regional D e v e l o p m e n t ) i ostalih strukturnih fondova kada ispunjavaju ostale
uslove p r e d v i đ e n e politikom Unije, rečeni uslov ispunjava 15 subregiona, od 25
okruga o b u h v a ć e n i h analizom, tj. imali su bruto domaći proizvod per capita manji
od 7 5 % prošeka Republike Srbije (okruži: Sremski, Borski, Zaječarski,
Podunavski, P o m o r a v s k i , Jablanički, Pčinjski, Pirotski, Toplički, Zlatiborski,
Kolubarski, M a č v a n s k i , Rasinski, Raški, Šumadijski). To znači da, ukoliko bi se
poštovali kriteriji Unije i ako bi se primenili na subregione u Republici Srbiji,
napred p o m e n u t i h 15 okruga bi ispunjavali j e d a n od uslova koji ih kvalifikuju za
korišćenje m e h a n i z a m a predviđenih da stimulišu njihov razvoj. M o r a m o ovde
primetiti da se broj subregiona čiji je bruto d o m a ć i proizvod per capita bio manji
od 7 5 % p r o š e k a zemlje udvostručio p r e m a rezultatima od p o č e t k a tekuće dekade
(2001.), što nas navodi na zaključak da se razlike na s u b r e g i o n a l n o m nivou
( N U T S 3 ) povećavaju.
5. Razlike u nivou razvijenosti i ostalim korišćenim indikatorima unutar

pojedinih statističkih regiona ( N U T S 2 ) su u znatno užim intervalima. U osnovi
takve o c e n e nalaze se koeficijenti varijacije navedeni za sve regione p o n a o s o b , u
Tab. 3.
Iz svega p r e t h o d n o rečenog proizlazi da se m o ž e prihvatiti izvršena
regionalizacija na bazi stanovništva kao o s n o v n o g kriterijuma, a to je p o t v r đ e n o i
p r o v e d e n o m a n a l i z o m j o š nekih indikatora za pojedinačne regione, o d n o s n o
imajući u vidu subregione unutar njih, te njihovu h o m o g e n o s t . To n a s upućuje na
ocenu da su u pitanju veći delovi teritorije zemlje sa dovoljnim prirodnim i
ljudskim potencijalom. U p r a v o na osnovu radom stvorenih materijalnih uslova,
prirodnih potencijala, postojećih specifičnosti, te ostalih raspoloživih činilaca
trebalo bi da se opredeli koncepcija razvoja svakog od ovih delova teritorije
Republike, o d n o s n o izvrši usaglašavanje unutar ovih i sa ostalima/celinom privrede
Srbije. Izbor strategije razvoja i tekuće e k o n o m s k e politike zasnivao bi se na t o m e ,
a j e d n o v r e m e n o bi bio opredeljen raspoloživim sredstvima, o s n o v n i m p r a v c i m a
ukupnog napretka, unutar njega p o s e b n o regionalnog razvoja, te stanjem u
okruženju i njegovim uticajem.
European Commission, Structural Funds and their Coordination with the Cohesion Fund;
Guidelines for Programmers in the Period 2000-2006, Office for Official Publications, Brussels,
1999.; Inforegio 5/2000.
To je podrobnije rasmotreno i u našem radu Razvoj i perspektive regionalne politike u Evropskoj
uniji, objavljenom u Ekonomski anali, Br. 155, Beograd, 2002.
~ 141
6.6 Politika regionalnog razvoja, tranzicija i ostala aktuelna

ograničenja
P r o b l e m i kojima se teritorijalni aspekt razvitka aktuelizuje/nameće

posledica su značajnih razlika u nivou razvijenosti pojedinih delova Srbije, a
proizašli su iz c e l o k u p n o g p r e t h o d n o g razvitka. N o , iz toga se n i k a k o ne bi s m e l o
zaključiti da oni nisu aktuelni, te ne treba da budu p r e d m e t p o s e b n e pažnje, niti da
se na teritorijalnom planu ne čini bilo šta u smislu formulisanja politike
regionalnog razvoja, o d n o s n o stvaranja ili prilagođavanja institucionalne osnove
ovom aspektu razvitka privrede. Stoga se u današnjim institucionalnim i
materijalnim o k v i r i m a Srbije, bez obzira na brojna ograničenja i ostale probleme
razvoja, ova oblast ne bi smela p o t p u n o prepustiti s p o n t a n o m delovanju tržišnog
m e h a n i z m a j e r bi se t a k o teritorijalne razlike i dalje produbljivale sve dok ne
dostignu neprihvatljiv nivo, postanu kočnica daljem e k o n o m s k o m rastu/razvoju.
Na takav način, značajno bi i u b u d u ć e zaostajali nerazvijeni delovi zemlje, uz
j e d n o v r e m e n i brz rast i napredak onih najrazvijenijih, što bi predstavljalo opasnost
za j e d i n s t v o tržišta zemlje, koje je inače m a l o . S druge strane, k a o posledica
s p o n t a n o g produbljivanja teritorijalnih razlika preti i brz rast društvenih troškova -
za n o r m a l n o funkcionisanje privrede/život stanovništva na prostorima koji
značajno privredno zaostaju, pa ih iz sopstvenog proizvoda sve teže m o g u
finansirati. I s t o v r e m e n o , p o t r e b n o je delovati u centrima i područjima sa visokom
koncentracijom da bi se ublažile teškoće, te obezbedilo n e s m e t a n o funkcionisanje
privrede i društvenih delatnosti, da se uspori ili spreči dalji stihijski priliv
stanovništva i privrednih aktivnosti koji izaziva skokovito, pokatkad m n o g o s t r u k o
povećanje društvenih troškova. Sve to zahteva preduzimanje niza m e r a i aktivnosti,
k o o r d i n i r a n o za zemlju u celini, kojima bi se diferencirano delovalo u raznim
d e l o v i m a - r e g i o n i m a ili subregionima, s obzirom na ispoljene tendencije i
opredeljenje da se utiče na usporavanje ili p o t p u n o sprečavanje kretanja u pravcu
širenja teritorijalnih razlika, o d n o s n o podsticanje procesa koji su saglasni
koncepcijama razvitka. N e o p h o d n o s t delovanja u d o m e n u teritorijalnog razvitka na
prostoru Srbije, j o š se pojačava činjenicom da u nekim od delova živi pretežno
stanovništvo j e d n e nacionalnosti ili etničke grupe, što deluje na pojačano isticanje
zahtev za aktivnom politikom države kojom bi se sprečilo zaoštravanje p r o b l e m a
na o v o m planu ili otvaranje neželjenih procesa.
N a r a v n o , zalažući se aktivnu politiku u d o m e n u r e g i o n a l n o g razvoja,

i m a m o u vidu n a č e l n o opredeljenje da se razvoj cele privrede Srbije, te svakog
njenog regiona, subregiona i užih teritorijalnih celina p r v e n s t v e n o zasniva na
e k o n o m s k i m interesima privrednih subjekata, raspoloživim resursima, tržišnom
valorizovanju svih činilaca i rezultata proizvodnje. Ne dovodeći u pitanje n i j e d n o g
trenutka takvo o s n o v n o opredeljenje, želimo da u k a ž e m o da o n o za šta se ovde
142
zalažemo proizlazi i iz najvišeg pravnog akta zemlje, pored ostalih, tu se pominje i

obaveza države da utvrđuje politiku, te svojim m e h a n i z m i m a deluje u pitanjima
razvoja zemlje u celini, pa u tom kontekstu regionalnog razvoja i smanjivanje
razlika u stepenu razvijenosti pojedinih područja. P r e m a t o m e , zahtev za aktivnom
politikom r e g i o n a l n o g zavoja valja uklopiti u celinu e k o n o m s k e politike zemlje, a
ona se svakako sprovodi u saglasnosti sa o s n o v a m a sistema.
Polazeći od već postojećih razlika i načelnih opredeljenja, p r e t h o d n i m izlaganjem
smo istražili h o m o g e n o s t statističkih regiona ( N U T S 2 ) za koje s m o se opredelili.
Učinili s m o to j e r s m a t r a m o da su h o m o g e n o s t i ujednačena veličina regiona m e đ u
o s n o v n i m p r e d u s l o v i m a koje valja stvoriti da se izbegnu nedostaci ispoljeni t o k o m
regionalnog razvoja S F R Jugoslavije. Pri t o m e s m o pošli p r v e n s t v e n o od stava da
se ne prihvate za regione delovi republike koji su uzimani t o k o m razdoblja kada se
zemlja određivala k a o socijalistička 1 4 6 , imajući u vidu sledeće razloge: 1) značajnu
razliku u njihovoj veličini, te što je j o š bitnije 2) njihovu vrlo izraženu unutrašnju
n e h o m o g e n o s t , 3) značajno odstupanje razmatranih pokazatelja od prošeka zemlje
u celini, te 4) različit državno političkom status (pokrajine p r e m a Centralnoj
Srbiji). Stoga smo se opredelili za dvostepenu regionalizaciju. Kao regione
( N U T S 2 ) uzeli s m o devet teritorijalnih celina unutar R e p u b l i k e Srbije. Unutar
predloženih regiona, kao subregione ( N U T S 3 ) r a z m a t r a m o okruge, kao v e ć
postojeće teritorijalne celine p r e m a usvojenoj organizaciji države u Srbiji.
P r i k a z a n o istraživanje n e d v o s m i s l e n o pokazuje da su razlike između
regiona i njihovo odstupanje od prošeka zemlje z n a t n o manje n e g o kada su u
pitanju subregioni, što u z i m a m o kao indikaciju da su u pitanju h o m o g e n e celine.
Sličnu o c e n u da se radi o h o m o g e n i m c e l i n a m a potvrđuju varijacije razmatranih
indikatora po s u b r e g i o n i m a unutar pojedinih regija, što se ne m o ž e reći za
odstupanja po o k r u z i m a u Republici Srbiji kao celini.
Zahvaljujući t o m e što su u pitanju relativno h o m o g e n i , veći teritorijalni
segmenti, kao o s n o v a politike teritorijalnog razvitka trebalo bi da b u d e utvrđivana
koncepcija razvoja svakog od regiona, usaglašena sa ostalima, o d n o s n o celinom
privrede zemlje. I s t o v r e m e n o , njihova unutrašnja h o m o g e n o s t obezbeđuje da je
delovanje regionalne politike p r e d u z e t e prema pojedinačnim r e g i o n i m a uglavnom
saglasno i u s l o v i m a subregiona koji ulaze u njihov sastav.
R e g i o n a l n i aspekt razvoja j e d n e zemlje p o d r a z u m e v a ispoljavanje
o d r e đ e n e d o z e solidarnosti k a k o bi se stanovništvu svih delova zemlje o m o g u ć i l o
zadovoljenje kolektivnih potreba na nekom m i n i m a l n o m nivou kojim se
ujednačavaju m o g u ć n o s t i njegovog aktiviranja. Izbor strategije razvoja i tekuće
Mada sa različitih polazišta vrše regionalizaciju SR Jugoslavije ili njenih delova, takav stav
nalazimo i u sledećim dokumentima: POLITIKA REGIONALNOG RAZVOJA SAVEZNE
REPUBLIKE JUGOSLAVIJE DO 2005. GODINE, predlog, Savezno ministarstvo za razvoj,
nauku i životnu sredinu, Savezni zavod za razvoj i ekonomsku politiku, Beograd, februar 1998. i
PROSTORNI PLAN REPUBLIKE SRBIJE, radna verzija, Institut za arhitekturu i urbanizam
Srbije, Beograd, oktobar 1994.
143
e k o n o m s k e politike zasnivao bi se na t o m e , a j e d n o v r e m e n o bi bio opredeljivan

raspoloživim sredstvima, o s n o v n i m pravcima u k u p n o g i unutar njega p o s e b n o
m a k r o e k o n o m s k o g razvoja, te stanjem u okruženju i njegovim uticajem.
U sadašnjim uslovima, izuzev rečenih elemenata koji trajno deluju na izbor
strategije razvoja, tekuće e k o n o m s k e politike, pa i o n e u oblasti regiona, u
predstojećem p e r i o d u n e m i n o v n o će se osećati uticaji n a s l e đ e n o g stanja u
nacionalnoj privredi i društvu, j o š uvek nedovršenih procesa tranzicije i
m e đ u n a r o d n o g protektorata u delu zemlje, pa čak i nastojanje da se on u potpunosti
izdvoji k a o s a m o s t a l n a država, te brojna nepovoljna dejstva iz okruženja. Sve to uz
e k o n o m s k o i d r u g o nazadovanje t o k o m poslednje decenije XX veka, u z i m a m o kao
a r g u m e n t e da se u kratkom roku ne mogu očekivati neki značajniji pozitivni
p o m a c i u r e g i o n a l n o m razvoju, a to inače nije ni m o g u ć e sa stanovišta suštine
regionalnog pristupa napretku. Ipak, u p r a v o izrečena o c e n a nepovoljnih uticaja,
koji n u ž n o imaju i svoju teritorijalnu dimenziju, ne isključuje m o g u ć n o s t i potrebu
da se izvrši adekvatna regionalizacija Srbije, pa m a k a r i s a m o za potrebe
statističkog praćenja teritorijalnog razvoja, tako da korespondira sa rešenjima, te
o m o g u ć a v a i olakšava pristup dostupnim podsticajnim sredstvima EU za tekuće
razdoblje. S druge strane, valja formirati sopstvene m e h a n i z m e i sredstva kojima bi
se aktivno delovalo, a istovremeno bi bili baza n a c i o n a l n o g učešća u
kofinansiranju, s t o j e kao princip potvrđeno i u tekućem p l a n s k o m razdoblju u E U .
S e m toga, t o k o m predpristupnog statusa Srbije valja izvršiti potrebne

institucionalne p r i p r e m e kojima bi se olakšala spoznaja i savladavanje postojećih
p r o c e d u r a u svim fazama od traženja sredstava, preko njihovog korišćenja,
praćenja izvršenja, te izveštavanja u toku realizacije. P r o c e s kompletiranja
institucionalne infrastrukture i u d o m e n u regionalnog aspekta razvoja u Srbiji
z a p o č e o je formiranjem Saveta za r a v n o m e r a n regionalni razvoj, a u aktuelnoj
organizaciji izvršne vlasti formirano je i Ministarstvo za ekonomiju i regionalni
razvoj. P o č e t k o m 2 0 0 7 . godine, Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju
regionalnog razvoja 2 0 0 7 . - 2 0 1 2 . kako je to napred već r e č e n o . U toj Strategiji
predviđa se formiranje nove vladine institucije za koordinaciju u sprovođenju tog
d o k u m e n t a i regionalnih razvojnih p r o g r a m a na n a c i o n a l n o m nivou, kao i mreže
regionalnih institucija za razvoj - sprovođenje politike regionalnog razvoja i
podsticanje razvoja na r e g i o n a l n o m nivou. P o r e d toga, s o b z i r o m da se u b u d u ć e m
razvoju u o p š t e očekuje značajna zastupljenost malih i srednjih preduzeća, to bi u
mreži regionalnih institucija za razvoj valjalo formirati odeljenja čiji bi osnovni
zadatak bio da p o m o g n u preduzetnicima u procesu pribavljanja informacija o
potencijalnim izvorima podsticajnih sredstava na koja m o g u računati, zatim u
pripremi d o k u m e n t a c i j e p o t r e b n e pri konkurisanju za podsticaje, njihovoj
realizaciji, te stvaranju uslova da se ona što celishodnije i efikasnije upotrebe.
144
R e g i o n a l n i razvoj Srbije
T a b . 11 R E G I O N I ( N U T S 2 ) I S U B R E G I O N I ( N U T S 3 ) U SRBIJI*
Ukupna Broj BDP BDP Zaposlenih Stanov

Regioni Zaposle
površi stanovni 2004. per na 1000 nika po
Subregioni (okruži) ni 2005.
na km2 ka 2002. mil. din. capita stanovn. km2
Beograd 3 222 1 576 124 613 744 359 239 227 926 389 489
Istočna Vojvodina 9 830 688 274 158 103 109 261 158 747 230 70
Južno Banatski okr. 4 245 313 937 76 492 56 653 180 460 244 74
Severno Banatski okr. 2 329 165 881 37 536 23 865 143 869 226 71
Srednje Banatski okr. 3 256 208 456 44 075 28 743 137 886 211 64
Zapadna Vojvodina 11 706 1 343 718 386 662 197 828 147 224 288 115
Zapadno Bački okr. 2 420 214011 49 022 33 703 157 484 229 88
Južno Bački okr. 4016 593 666 209 525 102 297 172 314 353 148
Severno Bački okr. 1 784 200 140 57 039 29 422 147 009 285 112
Sremski okr. 3 486 335 901 71 076 32 405 96 472 212 96
Istočni region 14 856 922 340 217 131 87 335 94 689 235 62
Borski okr. 3 506 146 551 34 962 12 384 84 502 239 42
Branicevski okr. 3 865 200 503 39 129 23 452 116 963 195 52
Zaječarski okr. 3 623 137 561 30 525 10 826 78 700 222 38
Podunavski okr. 1 248 210 290 49 159 18 382 87 414 234 169
Pomoravski okr 2 614 227435 63 356 22 292 98 013 279 87
Južni region 14 010 1 058 099 248 184 97 724 92 358 235 76
Jablanički okr. 2 769 240 923 49 670 14 953 62 067 206 87
Nišavski okr. 2 729 381 757 101 085 49 281 129 089 265 140
Pčinjski okr. 3 520 227 690 49 666 16 536 72 626 218 65
Pirotski okr. 2 761 105 654 29 355 9 889 93 595 278 38
Toplički okr. 2 231 102 075 18 408 7 065 69 216 180 46
Zapadni region 11 883 835 225 182 038 78 377 93 840 218 70
Zlatiborski okr. 6 141 313 396 70 627 28 799 91 892 225 51
Kolubarski okr. 2 474 192 204 44 951 17 996 93 628 234 78
Mačvanski okr. 3 268 329 625 66 460 31 583 95 815 202 101
Centralni region 11989 1 074 221 263 101 99 658 92 772 245 90
Moravički okr. 3 016 224 772 57 51 1 26 898 119 666 256 75
Rasinski okr. 2 668 259 441 55 305 22 797 87 869 213 97
Raški okr. 3918 291 230 70 875 21 403 73 492 243 74
Šumadijski okr. 2 387 298 778 79410 28 561 95 591 266 125
Zap. Kosovo i Metohija 4 500
Pećki okr. 2 450
Kos. Mitrov. okr. 2 050
Ist. Kosovo i Metohija 6 439
Kosovski okr. 3 117
Prizrenski okr. 1 910
Kos. Pomorav. okr. 1 412
* Izvor: Stat. god Srb. '06., str. 412-416.
145
Koeficijent
0,345 0,543 0,784 0,713 0,230 0,236 0,237
varijacije
Disperzija subregionalnih indikatora - Istočni region
Podunav. Zaječarski Zaječarski Zaječarski Zaječarski Zaječarski Zaječarski
minimum 1 248 137 561 30 525 10 826 78 700 195 38
maksimum 3 865 227 435 63 356 23 452 116 963 279 169
Braničev Pomorav. Pomorav. Braničevski Braničevski Pomorav. Podunav.
Standardna
1 073 40 025 13 102 5 698 15 060 30 54
devijacija
Prošek 2 971 184 468 43 426 17 467 93 118 234 77
Koeficijent
0,361 0,217 0,302 0,326 0,162 0,130 0,703
varijacije
Disperzija subregionalnih indikatora - J u ž n i region
Toplički Toplički Toplički Toplički Jablanički Toplički Pirotski
minimum 2 231 102 075 18 408 7 065 62 067 180 38
maksimum 3 520 381 757 101 085 49 281 129 089 278 140
Pcinjski Nišavski Nišavski Nišavski Nišavski Pirotski Nišavski
Standardna
461 115 426 31 755 17 054 27 136 41 41
devijacija
Prošek 2 802 211 620 49 637 19 545 85 318 229 75
Koeficijent
0,164 0,545 0,640 0,873 0,318 0,178 0,543
varijacije
Disperzija subregionalnih indikatora - Z a p a d n i region
Kolubar Kolubarski Kolubar Kolubarski Zlatiborski Mačvanski Zlatiborski
minimum 2 474 192 204 44 951 17 996 91 892 202 51
maksimum 6 141 329 625 70 627 31 583 95 815 234 101
Zlatibor Mačvanski Zlatiborski Mačvanski Mačvanski Kolubarski Mačvanski
Standardna
1 929 75 095 13 780 7 177 1 966 17 25
:e\ nacija
Prošek 3 961 278 408 60 679 26 126 93 778 220 77
Koeficijent 0,487 0,270 0,227 0,275 0,021 0,076 0,326
varijacije
Disperzija subregionalnih indikatora - C e n t r a l n i region
Šumadij Moravički Rasinski Raški Raški Rasinski Raški
minimum 2 387 224 772 55 305 21 403 73 492 213 74
maksimum 3918 298 778 79410 28 561 119 666 266 125
Raški Šumadijski Šumadij Šumadijski Moravički Šumad. Šumadijski
Standardna
666 33 801 11 399 3 368 19316 23 24
devijacija
Prošek 2 997 268 555 65 775 24 915 94 155 245 93
Koeficijent
0,222 0,126 0,173 0,135 0,205 0,093 0,260
\arijacije
147
7 INVESTICIJE I INVESTICIONA POLITIKA
Investicije i investiciona politika
7.1 Pojam, vrste i funkcije investicija
Investicije su, bez sumnje, j e d n a od najčešće korišćenih reči od strane

ekonomista. Na m a k r o nivou one označavaju onaj deo bruto d o m a ć e g proizvoda
(društvenog p r o i z v o d a ) koji se troši za z a m e n u i proširenje osnovnih fondova
(fiksnog kapitala), k a o i za ulaganja u obrtne fondove (prirast zaliha). Investicijama
se p o v e ć a v a raspoloživi kapital j e d n e zemlje i podiže njen p r o i z v o d n i kapacitet.
O v a k o s h v a ć e n e investicije označavaju se kao realne investicije, tj. investicije u
fizički kapital.
Na nivou pojedinih privrednih subjekata ( p r e d u z e ć a , d o m a ć i n s t v a i
pojedinci) pojam investicija se šire određuje, tako da, pored realnih, uključuje i
finansijska ulaganja. U tom smislu, investicijama se smatra i k u p o v i n a akcija radi
ostvarivanja dividendi ili ulaganje novca u banku u cilju sticanja k a m a t e .
Finansijskim investicijama se, međutim, ne povećava proizvodni kapacitet privrede
(kapital u " f i z i č k o m " smislu) već s a m o vrši prenos finansijskih sredstava između
učesnika u e k o n o m s k o m životu.
Investicije se mogupodeliti na različite načine. Razgraničavanje pojedinih

vrsta investicija je bitno, j e r sve investicije nemaju isti značaj u procesu privrednog
razvoja. P o z n a t a je p o d e l a na privredne i neprivredne investicije. Prve služe
neposrednom povećanju proizvodnog potencijala privrede (investicije u
poljoprivredu, industriju, saobraćaj i si.). Za druge je karakteristično da p o s r e d n o
utiču na proizvodnju, njen obim, kvalitet i efikasnost (investicije u obrazovanje,
kulturu, zdravstvo itd.).
U p o č e t n i m fazama razvoja privredne investicije uživaju prioritet. M a d a se
neprivredne investicije, u celini, nalaze u njihovom zasenku, ulaganja u
obrazovanje ne m o g u biti izložena većim restrikcijama, bez nepovoljnih posledica
na uspešno odvijanje i same početne faze privrednog razvoja. N a i m e , paralelno sa
izgradnjom i puštanjem u rad privrednih objekata treba pripremati i ljude koji će
biti sposobni da prihvate te n o v e objekte i o b e z b e d e njihovo efikasno
funkcionisanje. Sa o d m i c a n j e m privrednog razvoja stiču se uslovi za uspostavljanje
skladnijih o d n o s a između privrednih i neprivrednih investicija.
P o d e l a na privredne i neprivredne investicije je bila karakteristična za našu,
kao i za d r u g e bivše socijalističke zemlje. Sa prihvatanjem n o v e klasifikacije
delatnosti u Srbiji i Crnoj Gori, koja je usklađena sa klasifikacijom Ujedinjenih
Nacija i E v r o p s k e unije, gotovo je n e m o g u ć e p r e c i z n o odvojiti privredne od
neprivrednih delatnosti (a, samim tim, i privredne od neprivrednih investicija).
Pošto n o v a klasifikacija polazi od šire koncepcije proizvodnje, p r e m a kojoj sve
delatnosti učestvuju u stvaranju bruto d o m a ć e g proizvoda, takva p o d e l a nije ni
nužna.
151
Pažnju zaslužuje i razlikovanje investicija u o s n o v n e fondove (fiksne

investicije) i investicija u obrtne fondove. Investicije u o s n o v n e fondove
predstavljaju ulaganja u zgrade, mašine, i si. Za osnovne fondove (fiksni kapital )
je karakteristično da se upotrebljavaju u više proizvodnih ciklusa i da, u svakom od
njih, d e o svoje vrednosti prenose na nove proizvode.
Investicije u o b r t n e fondove su, t a k o đ e , bitne za odvijanje p r o c e s a
proizvodnje. R e č je o ulaganjima u prirast zaliha sirovina, n e d o v r š e n e proizvodnje
i gotovih proizvoda. Investicije u obrtne fondove, često, ne nastaju voljom
privrednih subjekata. Prirast zaliha sirovina je p r i r o d n a posledica rastuće
proizvodnje. U slučaju poremećaja na tržištu, kada je tražnja za sirovinama veća od
p o n u d e , privredni subjekti nastoje da stvore rezerve sirovina koje će im omogućiti
proizvodnju u d u ž e m v r e m e n s k o m periodu. Gomilanje zaliha kod j e d n i h privrednih
subjekata p r a ć e n o je njihovom nestašicom kod drugih. P r e k o m e r n e zalihe izazivaju
d o d a t n e t r o š k o v e skladištenja, čuvanja i održavanja, a nedovoljne zastoje u
proizvodnji i n i s k o korišćenje kapaciteta. P o v r e m e n i poremećaji na tržištu m o g u se
sanirati formiranjem rezervi sirovina na nivou n a c i o n a l n e privrede, č i m e se
sprečava veliki rast investicija u obrtne fondove. '
Investicije se, t a k o đ e , dele na: neto investicije i bruto investicije. N e t o

investicije imaju svoj finansijski izvor u akumulaciji (štednji), koja potiče iz
raspodele n a c i o n a l n o g d o h o t k a (neto d o m a ć e g proizvoda). T a akumulacija
(štednja) se o z n a č a v a k a o n e t o akumulacija (neto štednja). N e t o investicije (NI) su
kvantitativno j e d n a k e akumulaciji iz n a c i o n a l n o g dohotka (A), tj.:
N I = A.
Ipak, između akumulacije i investicija postoje kvalitativne razlike.
Akumulacija je izvor sredstava za investicije, dok investicije znače upotrebu
akumulacije.
S t o p a neto investicija (//) pokazuje relativno (u % izraženo) učešće neto
investicija (Ni) u nacionalnoim dohotku (ND), o d n o s n o n e t o d o m a ć e m proizvodu:
N e t o investicijama se p o v e ć a v a raspoloživi kapital. Od o b i m a n e t o

investicija zavisi razvojni potencijal privrede, kao i m o g u ć n o s t otvaranja novih
radnih mesta.
A k o se akumulacija iz nacionalnom dohotku uveća za amortizaciju, koja
služi za z a m e n u izrabaćenih osnovnih sredstava, dobija se bruto d o m a ć a
akumulacija. U procesu u p o t r e b e ta akumulacija se transformiše u bruto
investicije iz d o m a ć i h izvora. Pri t o m e važi:
BI = A+ Am,
gde BI o z n a č a v a bruto investicije iz domaćih izvora, a A+Am bruto d o m a ć u
akumulaciju.
152
S t o p a bruto investicija (/V), koje se finansiraju iz d o m a ć i h izvora,

pokazuje relativno učešće bruto investicija (BI) u d r u š t v e n o m proizvodu (Y),
o d n o s n o bruto d o m a ć e m proizvodu, tj.:
BI
Imajući u vidu o n o što je napred rečeno, o d n o s između n e t o i bruto

investicija iz d o m a ć i h izvora se m o ž e predstaviti na sledeći način:
BI = N I + A m ,
ili
NI = BI-Am.
B r u t o investicije su, dakle, širi investicioni agregat, koji, pored n e t o
investicija, o b u h v a t a i amortizaciju. S h o d n o t o m e , n e t o investicije se dobijaju kada
se od bruto investicija odbije potrošnja fiksnog kapitala, tj. amortizacija.
B r u t o investicije obuhvataju ulaganja u o s n o v n e i obrtne fondove (prirast
zaliha), tj.:
BI = BIf + AZ
Isto važi i za n e t o investicije:
NI = NIf + AZ _
Razlika između bruto i neto investicija se, zapravo, svodi na razliku

između b r u t o i n e t o fiksnih investicija i j e d n a k a je amortizaciji:
BI-NI = BIf-NIf =Am
Na nižim n i v o i m a razvijenosti prioritet ima n o v a izgradnja, stvaranje novih

preduzeća i privrednih grana. Otuda, neto investicije sa v e o m a visokim p r o c e n t o m
učestvuju u b r u t o investicijama. K a k o se nivo razvijenosti povećava, u d e o nove
izgradnje se p o s t e p e n o smanjuje a, shodno t o m e , o p a d a i relativni značaj neto
investicija. Na drugoj strani, učešće amortizacije u bruto investicijama raste, j e r
uvećani osnovni fondovi privlače sve značajniji deo investicija u obliku z a m e n e .
T o m e doprinosi i u b r z a n o e k o n o m s k o ( m o r a l n o ) zastarevanje fiksnog kapitala
izazvano t e h n o l o š k i m progresom. O n o skraćuje vek trajanja o s n o v n i h fondova, te
se njihova z a m e n a i modernizacija vrši u sve manjim v r e m e n s k i m intervalima.
P o r e d d o m a ć i h izvora (akumulacija iz n a c i o n a l n o g d o h o t k a i amortizacija)
za finansiranje investicija koriste se i inostrana sredstva. N a i m e , društveni
proizvod (bruto d o m a ć i proizvod), koji je stvoren u j e d n o j zemlji, služi za tri vida
finalne potrošnje (za koju se formiraju tri vida finalne tražnje). R e č je o ličnoj
potrošnji d o m a ć i n s t a v a , državnoj ili javnoj potrošnji i investicijama. To važi pod
pretpostavkom zatvorene privrede, koja ne uspostavlja e k o n o m s k e veze s
inostranstvom. A k o u z m e m o u obzir izvoz i u v o z d o b a r a i usluga, o n d a proizvod
koji stoji na raspolaganju j e d n o j zemlji za potrošnju i investicije m o ž e da b u d e
153
manji ili veći od stvorenog d o m a ć e g proizvoda. Sve zavisi od t o g a kakav je bilans

r a z m e n e s inostranstvom, tj. da li izvoz premašuje uvoz ili je situacija obrnuta.
Za manje razvijene zemlje je, po pravilu, karakterističan deficit u razmeni s
inostranstvom, tj. višak u v o z a (M) nad izvozom (X). A k o p r e t p o s t a v i m o da se sav
taj višak upotrebljava za investicije, dobijamo treći, najpotpuniji oblik stope
investicija:
*/ + (M-X) 1 Q Q
3
Y
Ovako definisana stopa investicija predstavlja relativni udeo investicija iz

d o m a ć i h (BI) i inostranih (M - X) izvora u društvenom proizvodu.
Investicije, u krajnjoj liniji, služe povećanju potrošnje. N j i m a se širi
proizvodni potencijal privrede, obezbeđuje rast društvenog p r o i z v o d a i, samim tim,
stvaraju materijalne pretpostavke za rast potrošnje. U s v a k o m d a t o m m o m e n t u ,
m e đ u t i m , investicije i potrošnja su m e đ u s o b n o suprostavljene veličine. Povećanje
investicija m o ž e da se ostvaruje samo na račun potrošnje i obrnuto. Suština
investicija j e , zapravo, u žrtvovanju sadašnje potrošnje radi ostvarivanja veće
potrošnje u budućnosti.
Svaka zemlja treba da investira bar toliko da obezbedi rast društvenog
p r o i z v o d a ( n a c i o n a l n o g d o h o t k a ) j e d n a k rastu stanovništva, tj. nepromenjen nivo
društvenog p r o i z v o d a ( n a c i o n a l n o g dohotka) po stanovniku. To nas dovodi do
pojmova demografskih i e k o n o m s k i h investicija. 1 4 7
D e m o g r a f s k e investicije predstavljaju onaj deo ukupnih investicija, kojim
se, u u s l o v i m a rasta stanovništva, održava nepromenjen nivo d r u š t v e n o g proizvoda
( n a c i o n a l n o g d o h o t k a ) po stanovniku. Sve ostale investicije su e k o n o m s k e i služe
povećanju per capita društvenog proizvoda (nacionalnog d o h o t k a ) . T a m o gde n e m a
rasta stanovništva n e m a ni demografskih investicija, v e ć sve investicije imaju
e k o n o m s k i karakter.
Iz o v o g a ne treba zaključivati da su demografske investicije " n u ž n o zlo"'
koje n a m e ć e rast stanovništva, dok e k o n o m s k e investicije predstavljaju faktor
progresa. D e m o g r a f s k e investicije, takođe, m o g u biti stimulans privrednom
razvoju, j e r obezbeđuju rast proizvodnje kojim se p o d r ž a v a proširena reprodukcija
najvažnijeg razvojnog činioca - ljudskog faktora. N a r a v n o , u u s l o v i m a opšte
nerazvijenosti, visoke d e m o g r a f s k e investicije predstavljaju o g r o m a n ekonomski
teret, j e r nije r e d a k slučaj da godišnja stopa demografskih investicija apsorbuje
gotovo c e l o k u p a n fond d o m a ć e akumulacije u siromašnim zemljama.
Minimalne investicije, koje predstavljaju objektivnu ekonomsku
n e o p h o d n o s t za svaku zemlju, j e d n a k e su, zapravo, d e m o g r a f s k i m investicijama
Poželjno j e , bez sumnje, da proizvodnja na nivou nacionalne privrede raste brže od
Ove pojmove je uveo francuski ekonomista i demograf Alfred Sauvy još 1952. godine. Videti
njegov rad: Theorie generale de la population, Pariš 1952, str. 288-289.
154
stanovništva, k a k o bi se p o d i g a o nivo društvenog proizvoda ( n a c i o n a l n o g d o h o t k a )

po s t a n o v n i k u . T o se m o ž e postići povećanim izdvajanjima za investicije, kao i
njihovom efikasnijom u p o t r e b o m . Povećanje učešća investicija u društvenom
proizvodu ( n a c i o n a l n o m d o h o t k u ) iznad m i n i m a l n o g nivoa, ima, takođe, svoju
granicu. O n a j e o d r e đ e n a dostignutim n i v o o m životnog standarda stanovništva,
koji, u principu, ne bi trebalo ugrožavati, kako bi se izbegle negativne e k o n o m s k e
posledice koje o t u d a slede. Ipak, u o d r e đ e n i m istorijskim okolnostima, (primer
socijalističkih zemalja u p o č e t n i m fazama razvoja) restrikcija potrošnje m o ž e da
" p r o đ e " bez većih negativnih efekata na produktivnost rada i efikasnost
privređivanja uopšte. U k o l i k o j e , m e đ u t i m , pritisak na potrošnju suviše j a k i
dugotrajan, počinje da deluje d o b r o poznati m e h a n i z a m destimulacije, odsustva
inicijative, koji podriva razvojni potencijal privrede i obara stopu e k o n o m s k o g
rasta.
Stopa investicija u j e d n o j zemlji treba da se n a đ e negde između navedenih

ekstrema, tj. m i n i m a l n i h izdvajanja, koja su određena rastom stanovništva i
maksimalnih, koja vode računa o dostignutom nivou životnog standarda ljudi.
Pri određivanju o p t i m a l n e stope investicija valja uzeti u obzir efektivnost
investicija, o kojoj će, nešto kasnije, biti više reči. Za ovu priliku, definisaćemo
marginalni kapitalni koeficijent kao količnik stope bruto investicija i stope rasta
društvenog proizvoda, tj.:
Iz formule (1) dobijamo d a j e :
Sledi da povećanje udela bruto investicija u d r u š t v e n o m p r o i z v o d u (i)

doprinosi ubrzanju privrednog rasta, dok povećanje m a r g i n a l n o g kapitalnog
koeficijenta ( k m ) ima suprotan efekat.
U početku je rast stope investicija praćen opadanjem m a r g i n a l n o g
kapitalnog koeficijenta ili njegovom n e p r o m e n j e n o m vrednošću. Kasnije dolaze do
izražaja negativni efekti rastućeg udela investicija u društvenom proizvodu. Oni se,
pre svega, manifestuju kroz slabljenje motivacije radnika za , efikasnim
privređivanjem z b o g sporog rasta tekuće potrošnje, o d n o s n o životnog standarda,
kao i kroz t e š k o ć e sa kojima se suočavaju privreda i društvo u nastojanju da
savladaju sve veći obim investicija i da ih transformišu u proizvodni potencijal. To
" g u r a " kapitalni koeficijent na više do tačke kada, i pored povećanja stope
investicija, stopa privrednog rasta ostaje nepromenjena.
P o l a z e ć i od formule (2), p o m e n u t u situaciju m o ž e m o predstaviti na sledeći

način:
155
= U
'V, =R
> ~RK, - (3)
O d a t l e proizilazi d a j e :
R R
> = K, • (4)
D a k l e , k a d a se stope rasta investicija i marginalnog kapitalnog koeficijenta
izjednače, već je pređena e k o n o m s k i o p r a v d a n a gornja granica stope investicija.
Optimalni u d e o investicija u društvenom proizvodu postiže se u onoj tački
koja neposredno prethodi povećanju marginalnog kapitalnog koeficijenta. Sa
rastom vrednosti toga pokazatelja, svaki procenat povećanja društvenog proizvoda
košta više, m e r e n o investicijama kao " s r e d s t v o m plaćanja".
Za socijalističke zemlje (uključujući našu) nisu bili primarni troškovi, već
privredni rast. Z a t o se stopa investicija povećavala sve dotle dok je to doprinosilo
bržem rastu proizvodnje.
V r e d n o je p o m e n u t i da se u novije vreme, sa buđenjem interesovanja za
ekološke p r o b l e m e i afirmacijom održivog razvoja, preispituju tradicionalni
pojmovi štednje (akumulacije) i investicija. T a k o se konvencionalnoj n e t o štednji,
suprotstavlja tzv. p r a v a štednja (genuine savings), o d n o s n o p r i l a g o đ e n a neto
štednja. U odnosu na standardnu meru n e t o štednje (bruto štednja m i n u s
amortizacija) prava štednja je umanjena za vrednost iscrpljivanja prirodnih resursa
i zagađivanja životne sredine. Do prave štednje se m o ž e doći i tako što se iz
" z e l e n o g " N D P - a izdvaja potrošnja.
Prava štednja služi kao j e d a n od pokazatelja održivog razvoja. U k o l i k o je

njena vrednost stalno negativna, to je siguran znak da se privreda ne kreće stazom
održivog razvoja. Svetska banka od 2 0 0 1 . godine redovno objavljuje podatke o
stopi prave štednje (prilagođene neto štednje) u z e m l j a m a različitog nivoa
,• 148
razvijenosti.
7.2 Struktura investicija
U daljim r a z m a t r a n j i m a se k o n c e n t r i š e m o na strukturu investicija u

o s n o v n a sredstva. Ta struktura se m o ž e posmatrati sa različitih aspekata. Posebnu
pažnju zaslužuju: e k o n o m s k a , tehnička i reproduktivna struktura fiksnih investicija.
Ekonomska struktura investicija predstavlja raspored investicija po
pojedinim sektorima ekonomske aktivnosti. Pri t o m se pojam sektor m o ž e uže ili
šire definisati. N a š a z v a n i č n a statistika je pod sektorom u najširem smislu
p o d r a z u m e v a l a pojedine privredne (industrija i rudarstvo; poljoprivreda i ribarstvo;
šumarstvo itd.), o d n o s n o neprivredne (obrazovanje i kultura; zdravstvo i socijalna
zaštita i si.) oblasti. O n e su se dalje delile na uže sektore, tj. na grane, grupe i
Videti publikaciju Svetske banke: World Development Indicators, za 2001. i naredne godine.
156
podgrupe. T a k o je bilo sve do usvajanja nove klasifikacije delatnosti 1996. godine,

tačnije do njenog stupanja na snagu 1. j a n u a r a 2 0 0 1 . N o v a klasifikacija delatnosti
predviđa da se c e l o k u p n a e k o n o m s k a aktivnost deli na sektore (poljoprivreda, lov i
šumarstvo; ribarstvo; vađenje rude i k a m e n a ; prerađivačka industrija i dr.), a ovi
dalje na p o d s e k t o r e , oblasti, grane, grupe i podgrupe.
Pri posmatranju e k o n o m s k e strukture investicija sa stanovišta n a c i o n a l n e
privrede, najčešće se ima u vidu njihov raspored po pojedinim oblastima ( o d n o s n o ,
sektorima, k a d a je reč o novoj klasifikaciji delatnosti). P o n e k a d j e , m e đ u t i m , n u ž n o
da se ta struktura sagledava i na nižim nivoima, tj. unutar pojedinih oblasti
( o d n o s n o , sektora).
E k o n o m s k a struktura investicija j e značajna j e r predodređuje proizvodnu
strukturu n a c i o n a l n e privrede. Od t o g a u koje se sektore e k o n o m s k e aktivnosti
upućuje najveći d e o investicija zavisi razvoj tih sektora, ali i razvoj u k u p n e
privrede i društva. A k o prioritet u investiranju uživa industrija (kao što je kod nas
bio slučaj u p o s l e r a t n o m periodu) treba očekivati da se ona najbrže razvija i da
povećava svoje učešće u stvaranju društvenog proizvoda. Istovremeno, industrija
ima to svojstvo da podsticajno deluje na razvoj drugih sektora e k o n o m s k e
aktivnosti. Svojom p o n u d o m i tražnjom ona širi razvojne efekte na čitavu privredu
i društvo.
S m e n a prioriteta je važno pitanje pri posmatranju e k o n o m s k e strukture

investicija t o k o m v r e m e n a . Nije dobro da se u d u ž e m periodu preterano insistira na
razvoju j e d n i h sektora na račun drugih (na primer, industrije na račun
poljoprivrede). Ma koliko izabrani sektori bili značajni, valja stalno imati u vidu
srazmere u investicijama između njih i ostalih " n e p r i o r i t e t n i h " sektora, kako
zaostajanje ovih poslednjih ne bi ugrozilo ceo proces e k o n o m s k o g razvoja.
N a c i o n a l n a privreda je deo svetske privrede. Stoga, pri izboru e k o n o m s k e
strukture investicija treba voditi računa o d o m a ć i m p o t r e b a m a , ali i o zahtevima
m e đ u n a r o d n e p o d e l e rada. R a s p o d e l u investicija na pojedine sektore e k o n o m s k e
aktivnosti treba povezati sa traženjem što povoljnijeg m e s t a za nacionalnu privredu
u svetskoj r a z m e n i d o b a r a i usluga. E k o n o m s k o m strukturom investicija se rešava
pitanje šta proizvoditi, o d n o s n o izvoziti, a šta uvoziti. U k o l i k o je zemlja manja,
utoliko je taj aspekt e k o n o m s k e strukture investicija značajniji.
Tehnička struktura investicija pokazuje koji se deo sredstava za
investicije troši za građevinske radove, a koji za opremu, njenu nabavku i
montažu. O v o m e t r e b a dodati i stavku " o s t a l o " (kupovina licenci i n e o p h o d n e
dokumentacije u vezi sa p r e t h o d n i m investicionim izdacima, finansiranje
istraživanja prilikom realizacije konkretnih investicionih projekata), koja ima
relativno m a l i značaj.Tehnička struktura investicija opredeljuje tehničku strukturu
osnovnih fondova, u kojoj se kao glavne stavke pojavljuju: građevinski objekti,
o p r e m a i ostalo.
Za n a c i o n a l n e ekonomije, koje se nalaze na nižim n i v o i m a razvijenosti,
karakteristična su relativno velika ulaganja u g r a đ e v i n s k e objekte (fabričke
157
zgrade, p u t e v e , ž e l e z n i č k e pruge i si.). K a k o o d m i č e privredni razvoj, povećava

se učešće o p r e m e (mašina, uređaja i postrojenja, alata itd.) u tehničkoj strukturi
investicija, pošto građevinski objekti imaju duži rok upotrebe, pa se investiciona
aktivnost dobrim d e l o m svodi na to da se u već postojeće građevinske objekte
unosi nova, savremenija o p r e m a .
N a v e d e n e p r o m e n é u tehničkoj strukturi investicija t e s n o su p o v e z a n e
sa raspoloživošću proizvodnih činilaca na različitim n i v o i m a razvijenosti
n a c i o n a l n e privrede. U p o č e t n i m fazama razvoja, kada postoje značajne rezerve
radne snage, relativno velika ulaganja u građevinske objekte pogoduju smanjivanju
nezaposlenosti, i to na dvojak način: radna mesta se otvaraju u fazi gradnje novih
kapaciteta, ali i kasnije, k a d a se podignuti objekti puste u rad. V r e m e n o m , k a k o se
iscrpljuju rezerve radne snage, menja se i tehnička struktura investicija. Z a m e n a
dotrajale o p r e m e se kombinuje sa širenjem proizvodnih kapaciteta i prelaskom na
viši tehnički i tehnološki nivo proizvodnje. N o v i m ulaganjima povećava se
t e h n i č k a opremljenost rada i sužava prostor za otvaranje radnih mesta.
P r o b l e m , m e đ u t i m , nastaje kada se forsiraju p r o m e n é u tehničkoj strukturi

investicija n e z a v i s n o od raspoloživosti proizvodnih činilaca, tj. k a d a se povećanje
tehničke opremljenosti rada stavlja ispred otvaranja novih radnih mesta, u
uslovima j o š neiscrpljenih rezervi radne snage. To se, r e c i m o , dogodilo u našoj
zemlji t o k o m d r u g e polovine šezdesetih godina, u v r e m e sprovođenja privredne
reforme. Ovakvi i drugi primeri su pokazali da se tehnička struktura investicija ne
sme " k o m p o n o v a t i " izvan realnosti u kojoj se odvija investiciona aktivnost.
O s v r n u ć e m o se, na kraju, i na reproduktivnu strukturu investicija, koja se
m o ž e razmatrati sa dva aspekta. U prvom slučaju u centru pažnje je struktura
izvora iz kojih se finansiraju investicije u o s n o v n e fondove, o d n o s n o vrši
njihovo reprodukovanje, a u d r u g o m vrsta reprodukovanja osnovnih sredstava,
tačnije s r a z m e r a i z m e đ u investicija koje služe za z a m e n u i onih koje su
n a m e n j e n e proširenoj reprodukciji.
K a o izvori za finansiranje investicija u o s n o v n e fondove pojavljuju se:
akumulacija iz n a c i o n a l n o g d o h o t k a (neto akumulacija) u m a n j e n a za prirast zaliha,
amortizacija i inostrana sredstva. Akumulacija i inostrana sredstva su namenjeni
proširenoj reprodukciji, dok amortizacija j e d n i m delom služi za prostu, a drugim za
proširenu reprodukciju. (U daljim razmatranjima o g r a n i č i ć e m o se na d o m a ć e
izvore za finansiranje investicija.)
M o g u ć n o s t korišćenja amortizacije kao d o p u n s k o g izvora akumulacije
proističe iz činjenice da osnovni fondovi postepeno prenose svoju vrednost na nove
proizvode, sve do m o m e n t a k a d a se vrši njihova stvarna z a m e n a . D o k se ta z a m e n a
ne obavi, sredstva iz a m o r t i z a c i o n o g fonda, u koji se slivaju preneti delovi
vrednosti fiksnog kapitala, stoje na raspolaganju za proširenu reprodukciju. U
dinamičnoj privredi, za koju je karakteristična živa investiciona aktivnost,
amortizacija uvek prevazilazi z a m e n u , tako da važi:
158
Am = Rf+Nfi (5)
gde ^/ o z n a č a v a investicije u z a m e n u ( k o m p e n z a c i o n e investicije), a ^j deo

amortizacije koji služi za proširenu reprodukciju.
To n a m o m o g u ć a v a da definišemo n o v e investicije u o s n o v n a sredstva,
• to razliku između bruto fiksnih investicija i z a m e n e , tj.:
1 NoIf=BIf-Rf. ( 6 )
N o v e investicije su u celini namenjene proširenoj reprodukciji, o d n o s n o

. ećanju osnovnih fondova.
Iz j e d n a č i n e (6) sledi:
BIf=Rf+NoIf (7)
B r u t o investicije fiksne se, takođe, m o g u izraziti kao zbir n e t o investicija

fiksnih i amortizacije:
BIf = NI f +Am (g)
Postoje
NIf = A-AZ
j e d n a č i n a (8) postaje:
BI f = A-AZ + Am ^
Iz relacija (7) i (9) dobijamo:
A- AZ + Am = Rf + Nol f (10)
J e d n a č i n a (10), zapravo povezuje dva aspekta reproduktivne strukture

esticija. L e v a strana ukazuje na izvore reprodukovanja osnovnih fondova, a
uesna na vrstu reprodukovanja (prosta i proširena reprodukcija). Dakle,
akumulacija u m a n j e n a za prirast zaliha i uvećana za amortizaciju, određuje prostu i
r-oširenu reprodukciju osnovnih sredstava.
Na formiranje o d n o s a između amortizacije i z a m e n e utiču dva faktora:
stopa rasta bruto investicija u osnovne fondove (ri) i prosečan vek trajanja
osnovnih fondova ( m ) , tj.:
R
f
-r = f(r,M.
Am
Preciznije o v u zavisnost izražava f o r m u l a ^ :
Postupak izvođenja obrasca za izračunavanje udela zamene u amortizaciji, kao i druge formule
koje slede, mogu se naći u knjizi f). Marsenića (sa prilozima G. Rikalovića i B. Jovanović
Gavrilović): Ekonomika Jugoslavije, Ekonomski fakultet, Beograd 2003, str. 134-135. i str. 138.
— - ^59
m
~Am~~ (l + r , ) -1'
r
koja važi pod pretpostavkom da je , diskretna stopa rasta investicija. U k o l i k o je
r m r m
reč o kontinuelnoj stopi rasta, izraz 0 + ,) treba zameniti izrazom e ' .
r m
Iz relacije (11) sledi da udeo z a m e n e o p a d a sa rastom veličina t i , što
znači da će veći d e o amortizacije biti raspoloživ za proširenu reprodukciju.
Privreda koja se brzo razvija i ima visoku stopu rasta investicija u o s n o v n e fondove
m o ž e da r a č u n a na amortizaciju kao značajan izvor dodajne akumulacije.
r
Vrednosti i i m su bitne i za formiranje odnosa između z a m e n e i bruto
fiksnih investicija, koji se izražava formulom:
R
f _ 1
( 1 2 )
BIf (l + r , T '
k a o i o d n o s a između amortizacije i bruto fiksnih investicija za koji važi
obrazac:
Am 1 1
BIf rrm rrm(l + ri)m- ( 1 3 )
Do obrasca (13) se lako dolazi deljenem j e d n a č i n e (12) s a j e d n a č i n o m (11).

r
F o r m u l e (12) i (13) važe pod pretpostavkom da je , diskretna stopa rasta
investicija. Za prelazak na kontinuelnu stopu rasta dovoljno je uvesti smenu
(1 + ri) = e ' t
k a o što je ranije p o m e n u t o .
Iz relacija (12) i (13) sledi da se sa povećanjem r , i m, o d n o s n o njihovog

r m
proizvoda i ' , smanjuje udeo amortizacije i zamene u bruto fiksnim
investicijama i, s h o d n o t o m e , povećava u d e o njima k o m p l e m e n t a r n i h veličina, neto
i novih fiksnih investicija, u istom investicionom agregatu. Pri t o m se sve veći deo
amortizacije koristi za proširenu reprodukciju.
7.3 Ekonomska efektivnost investicija
Investicije, čija se efektivnost ocenjuje, m o g u da b u d u u k u p n e (investicije

u o s n o v n e i obrtne fondove) ili s a m o fiksne. Pošto su fiksne investicije d o m i n a n t n a
stavka u strukturi ukupnih investicija i pošto uvođenje investicija u obrtne fondove
stvara o d r e đ e n e statističke i analitičke teškoće, u nastavku ć e m o se usredsrediti na
ocenu efektivnosti investicija u osnovna sredstva.
160
F i k s n e investicije su toliko delotvorne koliko d o p r i n o s e povećanju

proizvodnje. Za izražavanje e k o n o m s k e efektivnosti investicija koriste se dva
pokazatelja. To su: marginalni kapitalni koeficijent i, njegova r e c i p r o č n a
vrednost, m a r g i n a l n i koeficijent efektivnosti investicija.
M a r g i n a l n i kapitalni koeficijent predstavlja o d n o s investicija i prirasta
proizvodnje. On pokazuje koliko je j e d i n i c a investicija p o t r e b n o da se ostvari
prirast proizvodnje za j e d n u j e d i n i c u . (Ako j e , na primer, marginalni kapitalni
koeficijent 3, to znači da se sa tri j e d i n i c e investicija obezbeđuje j e d n a d o d a t n a
j e d i n i c a proizvodnje.) S t o j e marginalni kapitalni koeficijent veći, to je efektivnost
investicija manja i obrnuto.
U zavisnosti od t o g a koji se agregati investicija i proizvodnje koriste,
razlikujemo m a r g i n a l n i kapitalni koeficijent u neto i bruto izrazu. K o d neto
kapitalnog koeficijenta upoređuju se neto investicije sa prirastom n a c i o n a l n o g
dohotka, d o k b r u t o kapitalni koeficijent izražava srazmeru između bruto investicija
i prirasta d r u š t v e n o g proizvoda:
.W„ BI,
2
(14)
AND, ' "' AF,
O d g o v a r a j u ć i obrasci za marginalni koeficijent efektivnosti investicija su:
e
1 _ ANDt ^ J_
(15)
NI, ' ^ k2 BIft
P u t e m m a r g i n a l n o g kapitalnog koeficijenta, efektivnost investicija se m o ž e

izraziti i k a o količnik stope investicija (učešća investicija u proizvodnji, merenoj
društvenim p r o i z v o d o m ili n a c i o n a l n i m d o h o t k o m ) i stope rasta proizvodnje.
O v a k o definisan marginalni kapitalni koeficijent pokazuje koliko p r o c e n a t a
proizvodnje ( d r u š t v e n o g proizvoda ili nacionalnog dohotka) treba investirati da bi
se ostvario 1% njenog rasta. ( T a k o , na primer, ako je stopa investicija 2 0 % , a stopa
rasta društvenog p r o i z v o d a 5%, marginalni kapitalni koeficijent iznosi 4, što znači
d a j e trebalo investirati 4% d r u š t v e n o g proizvoda da bi se o b e z b e d i o 1% njegovog
rasta.) Poželjno j e , n a r a v n o , da marginalni kapitalni koeficijent b u d e što niži.
P r e m a t o m e da li meri efektivnost neto ili bruto investicija marginalni

kapitalni koeficijent ima sledeći oblik:
(16)
r r
ND Y
gde je i] stopa n e t o investicija, a i 2 stopa bruto investicija, d o k r m i r Y označavaju

r e d o m stopu rasta n a c i o n a l n o g d o h o t k a i stopu rasta društvenog proizvoda.
Marginalni koeficijent efektivnosti je s a m o obrnuti izraz m a r g i n a l n o g
kapitalnog koeficijenta, tj.:
161
e
^ = - — , ^ = 7 " . (17)
1
2
Marginalni kapitalni koeficijent (isto važi i za marginalni koeficijent
efektivnosti investicija) m o ž e d a bude i s t o d o b n i ili s a v r e m e n s k i m r a z m a k o m .
Za ovaj drugi koristi se i naziv " k o n s e k u t i v n i " ili " t e h n o l o š k i " .
I s t o d o b n i marginalni kapitalni koeficijent upoređuje investicije iz j e d n o g
perioda sa prirastom proizvodnje iz istog t o g perioda. Z n a č i , da se marginalni
kapitalni koeficijenti, koje s m o definisali u relaciji (14), m o g u okarakterisati kao
istodobni. T o , n a r a v n o , važi i za marginalne koeficijente efektivnosti investicija iz
relacije (15).
M a r g i n a l n i kapitalni koeficijent sa v r e m e n s k i m r a z m a k o m u z i m a u obzir
aktivizacioni period investicija, tj. vremenski r a z m a k koji je potreban da se
investicije " p r e t v o r e " u aktivne proizvodne fondove. N j e g o v a formula u slučaju
neto i bruto investicija glasi:
(18)
AND, ' AF,
D a k l e , prirast proizvodnje u godini t je rezultat investicija koje su

preduzete m g o d i n a ranije, gde je m aktivizacioni period investicija.
Odgovarajuće formule za marginalni koeficijent efektivnosti sa
v r e m e n s k i m r a z m a k o m su:
_ 1 _ AND, AF,
mi
~ * ; " Nint_m) • - " Bini_m) • ^
E k o n o m s k a efektivnost investicija se menja t o k o m v r e m e n a . Na to utiče

vrlo veliki broj faktora. P o m e n u ć e r n o neke od njih koji su vezani za same
investicije.
Efektivnost investicija zavisi, u prvom redu, od njihove e k o n o m s k e
strukture. U k o l i k o je značajan deo investicija u s m e r e n u kapitalno intenzivne
sektore (teška industrija, energetika, saobraćaj itd.), to će za rezultat imati veću
vrednost m a r g i n a l n o g kapitalnog koeficijenta (tj. nižu efektivnost investicija) na
nivou u k u p n e privrede. O v a k v a struktura investicija se sreće na početku procesa
industrijalizacije. Sa p r o m e n o m e k o n o m s k e strukture investicija u pravcu većeg
udela prerađivačkih sektora, koji zahtevaju manja ulaganja po j e d i n i c i prirasta
proizvodnje, stiču se uslovi za snižavanje m a r g i n a l n o g k a p i t a l n o g koeficijenta
( o d n o s n o , za rast efektivnosti investicija).
T e h n i č k a struktura investicija t a k o đ e utiče na njihovu e k o n o m s k u

efektivnost. V e ć a relativna zastupljenost o p r e m e , u odnosu na građevinske radove,
doprinosi većoj efektivnosti investicija i obrnuto.
162
E k o n o m s k a efektivnost investicija zavisi i od toga koliko se u s p e š n o

izvode investicioni radovi. U bržoj i kvalitetnijoj gradnji leže značajne rezerve za
poboljšanje m a r g i n a l n o g kapitalnog koeficijenta. P o s e b n u važnost ima pravilan
redosled investicija i istovremeno puštanje u proizvodnju objekata koji su
m e đ u s o b n o p o v e z a n i . Propusti u ovom d o m e n u d o v o d e do toga da se neki
novosagrađeni kapaciteti ne m o g u u potpunosti koristiti, j e r nisu završeni objekti
od čije proizvodnje oni zavise.
7.4 Osnovna obeležja investicione politike u Jugoslaviji/Srbiji
Jugoslavija je posle D r u g o g svetskog rata ulagala o g r o m n e n a p o r e kako bi

savladala svoju e k o n o m s k u zaostalost. Investicije su bile glavni pokretač našeg
privrednog razvoja.
Za investicionu politiku u S F R J karakteristična je visoka stopa
investicija. V e ć na početku posleratnog perioda (1948-1952) investicije u osnovne
fondove čine više od j e d n e četvrtine (26,1%) društvenog proizvoda, a njihov
privredni d e o blizu j e d n e petine ( 1 9 , 5 % ) . U o d n o s u na vreme i z m e đ u dva svetska
rata, kada je stopa investicija iznosila 6-8%, ovo je bio krupan razvojni skok.
U d e o fiksnih investicija u društvenom proizvodu, uz sva kolebanja kojima
je bio izložen, ostaje vrlo visok sve do kraja sedamdesetih godina. P o d a c i pokazuju
da od 1953. do 1979. godine stopa fiksnih investicija iznosi čak 3 1 . 5 % ( 3 0 . 2 % na
prostoru Srbije i C. G o r e ) , od čega na privredne investicije o t p a d a 2/3, a na
neprivredne preostala 1/3.
Tab. 14 U d e o fiksnih investicija u d r u š t v e n o m p r o i z v o d u S F R J ( % )
1 9 5 3 - 1979. 1 9 8 0 - 1989. 1 9 5 3 - 1989.

U k u p n e investicije 31,5 23,0 27,8
P r i v r e d n e investicije 21,5 16,3 19,2
N e p r i v r e d n e investicije 10,0 6,7 8,6
Izvor: Izračunato na osnovu podataka S G J - 1991, str. 103. i 105.
T o k o m o s a m d e s e t i h g o d i n a naša privreda zapada u velike teškoće.

Investicije u o s n o v n e fondove se smanjuju z b o g usporavanja p r i v r e d n o g rasta,
dospelih obaveza za otplatu ranije uzetih kredita od drugih zemalja i otežanog
daljeg • zaduživanja u inostranstvu.Učešće fiksnih investicija u društvenom
proizvodu, koje je u p r e t h o d n o m periodu iznosilo gotovo j e d n u trećinu, sada pada
ispod j e d n e četvrtine, tj. svodi se na 2 3 % . (Odgovarajući podatak za Srbiju je
23,4%.)
K a o bitno obeležje investicione politike u S F P J ističemo njenu snažnu

usmerenost na razvoj industrije. U e k o n o m s k o j strukturi privrednih investicija u
osnovne fondove, koja najbolje odslikava izabranu razvojnu strategiju n a c i o n a l n e
ekonomije, dominiraju industrijske investicije. Od 1953. do 1989. godine one čine

o k o polovine (50,4%) u k u p n i h fiksnih investicija u privredi. (Slična je situacija u
Srbiji - 50,8%). Na početku posleratnog perioda (1947 - 1952) učešće industrijskih
investicija je bilo j o š značajnije (54,3%).
Saobraćaj j e , po zastupljenosti u strukturi privrednih fiksnih investicija, bio
druga privredna oblast, o d m a h iza industrije. On je privukao približno j e d n u petinu
(18,5%) privrednih investicija u o s n o v n e fondove od 1953. do 1989. godine.
(Odgovarajući podatak za Srbiju je 17%).
T a k o su industrija i saobraćaj, t o k o m posleratnog privrednog razvoja, sa
oko 7 0 % bili zastupljeni u strukturi privrednih fiksnih investicija. Sve druge
privredne oblasti učestvovale su sa preostalih 3 0 % . S k r e ć e m o pažnju na važan
propust u investicionoj politici. On se ogledao u dosta s k r o m n i m ulaganjima u
poljoprivredu, koja u čitavom razdoblju od 1953. do 1989. godine čine svega j e d n u
desetinu (11,4%) u k u p n i h investicija u osnovne fondove privrede. ( N a prostoru
Srbije ovaj u d e o je iznosio 13,2%.)
Za o c e n u investicione politike u SFRJ značajno je sagledati i e k o n o m s k u
efektivnost investicija. Podaci pokazuju d a j e u periodu 1953-1989. marginalni
kapitalni koeficijent iznosio 3,8 j e d i n i c a (3,7 u Srbiji). T o l i k o je postotaka
društvenog p r o i z v o d a investirano u prošeku godišnje da bi se ostvario 1%
njegovog p r o s e č n o g godišnjeg rasta. Vrednost p o m e n u t o g pokazatelja je z n a t n o
povoljnija (niža) u intervalu 1953-1979, n e g o u v r e m e krize o s a m d e s e t i h godina,
kada marginalni kapitalni koeficijent izlazi iz okvira koji se smatraju e k o n o m s k i
normalnim.
V i s o k a v r e d n o s t marginalnog kapitalnog koeficijenta zabeležena je i na

početku p o s l e r a t n o g razvoja, što je razumljivo k a d a se ima u vidu specifična
struktura investicija u t o m periodu (pojačani u d e o bazičnih grana, koje traže velika
ulaganja i duge r o k o v e gradnje). Na opadanje e k o n o m s k e efektivnosti investicija u
kasnijim g o d i n a m a uticao je veliki broj faktora, kako materijalnih (strukturne
disproporcije u privredi, nedostaci u izvođenju investicionih radova itd.) tako i
institucionalni (slabosti u p r i v r e d n o m sistemu i e k o n o m s k o j politici).
SR Jugoslavija se t o k o m devedesetih godina suočava sa vrlo n e p o v o l j n i m
kretanjima na planu investicija.
164
1990 1992 1994 1996 1998 2000
Investiciona aktivnost u p o s m a t r a n o m periodu drastično opada. U d e o

ftsnih investicija u društvenom proizvodu, koji je ¡ 9 9 0 . godine iznosio 2 0 , 2 % ,
. svodi na svega 9,6%. Investiciona ulaganja su v e o m a niska i nedovoljna.
stvari, period dezinvestiranja, kada se ne obezbeđuje ni z a m e n a utrošenog
H i s c c g kapitala (investicije su manje od amortizacije). Pošto se osnovni fondovi
I f c g o v r e m e n o ne obnavljaju, starenje proizvodnih kapaciteta dobija zabrinjavajuće
n u m e r e . Privreda gubi tehničko-tehnološki korak sa svetom i zaostaje u razvoju.
T a k o s m o se našli u z a č a r a n o m krugu. N i z a k društveni proizvod ostavljao
i l o prostora za štednju i investicije, a time i za b u d u ć e povećanje proizvodnje,
a je bila izolovana od sveta, bez pristupa m e đ u n a r o d n o m tržištu kapitala, pa
• o s t a o i priliv inostranih sredstava.
E k o n o m s k a efektivnost investicija, koja je i u S F R Jugoslaviji bila dosta
iilje se pogoršavala. Pošto je društveni proizvod Srbije i C r n e G o r e u
i i m bio niži n e g o deset godina pre, dobija se negativna vrednost
u J n e g kapitalnog koeficijenta (količnik stope investicija i stope rasta
c a o e p r o i z v o d a ) za taj period. Ispada d a j e deo društvenog p r o i z v o d a trebalo
k a k o bi se smanjio njegov već dostignuti nivo.
O č i g l e d n o je da u v a n r e d n i m e k o n o m s k i m prilikama, kakve su kod nas
• d e v e d e s e t i m g o d i n a m a , slabi veza između investicionih ulaganja i rasta
Otuda i korišćenje marginalnog kapitalnog koeficijenta za ocenu
efektiv nosti investicija, gubi ekonomski smisao.
I n v e s t i c i j e su n e o p h o d n e za ubrzani privredni rast n a š e zemlje. Z a t o
fcvanje investicionih sredstava, u cilju modernizacije postojećih i izgradnje
n a v o d n i h kapaciteta, treba d a ima prvorazredni značaj. T o pretpostavlja
trmr* povoljni uslovi za porast d o m a ć e štednje i investicija, kao i za
s t r a n o g kapitala (zaštita privatne svojine, obezbeđivanje tržišne
formiranje sigurnih finansijskih institucija, o m o g u ć a v a n j e slobodnog
protoka robe, rada i kapitala, vođenje odgovorne budžetske i m o n e t a r n e politike

itd.)
Investiciona klima u Srbiji j e , donekle, poboljšana, posle 2000. godine,
m a d a se na p o m e n u t o m planu m o r a j o š m n o g o toga uraditi. Podaci pokazuju da se
u d e o fiksnih investicija u bruto d o m a ć e m proizvodu p o v e ć a o sa 10,4% u 2 0 0 1 . na
1 8 % u 2 0 0 7 . godini, ali je i dalje relativno skroman. Procenjuje se da taj udeo ne
bi trebalo da b u d e manji od 20-25%, s obzirom na potrebu rešavanja p r o b l e m a
nezaposlenosti i tehnološke zaostalosti u našoj zemlji. Nacionalna strategija
privrednog razvoja Srbije 2006-2012. predviđa (u oba scenarija) da učešće fiksnih
investicija u G D P - u do 2 0 1 2 . dostigne nivo od 2 5 % .
U uslovima k a d a je d o m a ć a štednja niska, u o d n o s u na potrebe za
finansiranjem investicija, inostrana sredstva zaslužuju posebnu pažnju. Posle
političkih p r o m e n a u zemlji krajem 2000. godine, došlo je do značajnog priliva
inostranih sredstava u formi d o n a c i j a . 1 5 1 O d r ž a n e su tri d o n a t o r s k e konferencije (u
d e c e m b r u 2000, j u n u 2 0 0 1 . i novembru 2 0 0 3 . godine), sa o s n o v n o m orijentacijom
na pružanje humanitarne pomoći i obnovu privrede. Struktura realizovanih
sredstava iz donacija se menjala tokom vremena. Krajem 2000. godine
h u m a n i t a r n a p o m o ć je bila dominantna, da bi, već od druge polovine 2 0 0 1 ,
razvojna p o m o ć (krediti pod povoljnim uslovima) p r e m a š i l a h u m a n i t a r n u i ta
tendencija se nastavlja. Donacije su i dalje poželjne (dešava se, d o d u š e , da neke od
njih, kroz isplate za strane konsultante i druge usluge, koje n a m se n u d e "u
paketu", zapravo, više koštaju našu zemlju), ali će n e m i n o v n o biti sve manje.
Uz donacije, u Srbiju je ušao i strani kapital u obliku direktnih stranih
investicija. Najveći deo tog priliva je bio rezultat privatizacije, tj. prodaje domaćih
p r e d u z e ć a inostranim partnerima, dok se m a l o ulagalo u osnivanje novih firmi u
našoj zemlji. Strane direktne investicije u Srbiji pokazuju tendenciju rasta (videti
sliku 2). R e k o r d a n iznos u 2 0 0 6 . prvenstveno je posledica privatizacije Mobtela
koga je kupila norveška firma Telenor, za nešto manje od 1,9 milijardi dolara.
Ministarstvo finansija R. Srbije: Bilten javnih flnansija, br. 46, jun 2008, str. 16.
Počevši od 2001. godine, najavljena donatorska podrška Srbiji i Crnoj Gori (SR Jugoslaviji)
iznosila je preko 1 milijarde dolara godišnje. Kao rezultat obećane pomoći, registrovan je dotok
sredstava u 2000. godini od oko 210 miliona dolara, a u periodu 2001-2003 u prošeku 756
miliona dolara. (Program za ekonomski rast i zapošljavanje, Svetska banka, decembar 2004, str.
7; www.worldbank.org)
166
Graf- 5 S t r a n e d i r e k t n e investicije u Srbiji, 2000-2007., u mil. dolara
4.JR7
i III I *
, IM«. i -
2. I Ti
^ I
- > ooo - - . ——
1.360
Z .
-." I r-—i—« •
i — S f7~"• i
2tk& im. sm im 20U. :<).<>.,. i ••.<•' ?
Narodna banka Srbije, prema: B. Begović, B. Mijatovie, M. Paunović, D. Popović: Grinfild

direktne investicije u Srbiji, CLSD, Beograd, 2008, str 23.
Kumulativno, priliv stranih direktnih investicija u Srbiji tokom
atranog perioda iznosi 11.098 miliona dolara, o d n o s n o 1.585 m i l i o n a dolara
"no godišnje, što je relativno skromno u poređenju sa nekim drugim
\ a m a u regionu J u g o i s t o č n e E v r o p e (JIE), k a o što su R u m u n i j a i Bugarska.
Srbija je privukla z n a t n o više stranih direktnih investicija u p o s m a t r a n o m
'u od B o s n e i H e r c e g o v i n e , Albanije, M a k e d o n i j e i Crne G o r e .
Projektovani priliv stranih direktnih investicija u našoj zemlji tokom
2006-2012. iznosi od 2,5 do 3 milijarde dolara p r o s e č n o godišnje, uz
vku da se investicioni ambijent u Srbiji dalje unapređuje.
167
PRIVREDNI SISTEM
Privredni sistem
8.1 Pojam i karakteristike privrednog sistema
Privredne j e d i n k e (preduzeća i domaćinstva) deluju u odgovarajućem

institucionalnom okruženju koje opredeljuje institucionalne uslove pod kojima oni
ostvaruju svoje p o s l o v n e i potrošačke ciljeve. Institucionalno okruženje poslovanja
p r e d u z e ć a i d o m a ć i n s t a v a o d r e đ e n o je karakteristikama p r i v r e d n o g sistema date
nacionalne e k o n o m i j e . Privredni (ili e k o n o m s k i ) sistem je k o n k r e t a n izraz celine
društveno-ekonomskih odnosa, koji preovlađuju u j e d n o j zemlji u o d r e đ e n o m
v r e m e n s k o m razdoblju. U tom smislu, on o b u h v a t a ključne d r u š t v e n o - e k o n o m s k e
institucije i principe na kojima su zasnovani funkcionisanje i razvoj j e d n e privrede.
Čine ga sve one političke, e k o n o m s k e i socijalne institucije (na primer: država,
banke, ministarstva, privredne k o m o r e , tržište, preduzeća itd.), organizacioni
oblici, zakonski propisi i pravila, običajne n o r m e i shvatanja, tradicija i verovanja,
vrednosti i ponašanja, koji u interakciji direktno ili p o s r e d n o deluju na privrednu
aktivnost i njene rezultate. To j e , dakle, u skladu sa društvenim opredeljenjima
konstituisani institucionalni okvir ostvarivanja u k u p n e društvene reprodukcije
(proizvodnje, raspodele, r a z m e n e i potrošnje) u datom prostora i v r e m e n a . Tu su u
pitanju načini, m e t o d e i sredstva privređivanja, koordinacioni m e h a n i z m i ,
informacije i odlučivanje, koji odlučujuće determinišu konkretan oblik
organizovanja i funkcionisanja nacionalne ekonomije. T i m e se privredni sistem,
praktično, javlja kao društveno određeni obrazac (način i p o s t u p a k ) rešavanja
temeljnih e k o n o m s k i h z a d a t a k a - šta, kako, gde, kada, po kojoj ceni i koliko i za
koga proizvoditi.
P r e m a t o m e , pod privrednim sistemom se p o d r a z u m e v a celokupnost

e k o n o m s k i h o d n o s a s o s n o v n i m m e h a n i z m i m a , institucijama, organizacionim
oblicima, i n s t r u m e n t i m a i m e r a m a kojima se reguliše privredni život o d r e đ e n e
zemlje u izvesnom v r e m e n s k o m periodu (Marsenić, 1977.). On p r e k o svojih
društveno-ekonomskih osnova predstavlja društveni okvir e k o n o m s k o g razvoja
zemlje, a p o s r e d s t v o m svojih brojnih mehanizama i instrumenata treba da ga
pospešuje.
M e đ u t i m , realni privredni sistem (onaj koji funkcioniše u stvarnosti) n u ž n o
odgovara n o r m a t i v n o m ( s a d r ž a n o m u z a k o n s k i m p r o p i s i m a ) i idealnom
ženom u najvažnijim p r o g r a m s k i m d o k u m e n t i m a društva). Staviše, često je u
raskoraku sa njima, što je naročito bio slučaj u socijalističkim zemljama, pa i u
>j. Ovaj r a s k o r a k između n o r m a t i v n o g i stvarnog n e g a t i v n o se odrazio na
e k o n o m s k u efikasnost i razvojne rezultate socijalističkih privrednih sistema.
stajali su irn i m e h a n i z m i za racionalno vrednovanje proizvodnih faktora, pa
je zato izostalo i racionalno formiranje (relativnih) cena proizvoda. Neefikasan
privredni sistem zahteva m n o g o upravljanja, što znači i m n o g o administriranja,
NACIONALIMA E K O N O M I J A
koje koči prenošenje nadležnosti odlučivanja na niže nivoe u hijerarhijskoj

upravljačkoj strukturi, a to objektivno o m e t a magistralne pravce privredno-
sistemskih reformi (Madžar, 1990.). U zavisnosti od svojih e k o n o m s k i h i
n e e k o n o m s k i h efekata, privredni sistem j e p o d l o ž a n p r o m e n a m a t o k o m v r e m e n a :
menjaju se sistem e k o n o m s k e motivacije, karakter i zastupljenost različitih oblika
svojine i vlasničkih prava, raspodela m o ć i odlučivanja i struktura informacija;
obeležja privrednih subjekata, kao i način regulisanja e k o n o m s k i h o d n o s a s
inostranstvom, uloga države u privređivanju, pravna regulativa, n e f o r m a l n a pravila
poslovanja itd. O v i m i sličnim p r o m e n a m a n u ž n o se izazivaju raznovrsni društveni
konflikti, p o š t o se " d i r a " u o d n o s e moći, te izmenu karaktera i funkcionisanja
privrednog sistema uvek prati snažan uticaj političkog sistema. Pri t o m e , ni svaka
p r o m e n a p r i v r e d n o g sistema ne m o r a biti od " s u d b i n s k o g " značaja i m o ž e imati
m a r g i n a l n u ulogu. M e đ u t i m , suštinske p r o m e n é u privrednom sistemu vrše se onim
institucionalnim z a h v a t i m a koji znače radikalnu izmenu, a ne tek marginalno
prilagođavanje u n u t a r postojećeg sistema.
K a r a k t e r i funkcionisanje datog privrednog sistema određeni su njegovim

e l e m e n t i m a i interakcijama m e đ u njima, ali i obeležjima vladajućeg političkog
sistema. D e l o v i privrednog sistema su međuzavisni, te se ne m o g u , bez štetnih
posledica, arbitrarno i j e d n o s t r a n o menjati. N a i m e , privredni sistem, k a o svaka
celina, nije prosto zbir elemenata, on je nešto više i kvalitativno različito od sume
delova. Privredni sistemi razlikuju se p r e m a ulozi koju imaju birokratski i tržišni
tip koordinacije e k o n o m s k i h odluka u njihovom funkcionisanju (Kornai, 1971.).
K o n k r e t a n privredni sistem je reformisan s a m o ako se u njegovom funkcionisanju
p o v e ć a v a uloga tržišta, a smanjuju funkcije birokratske koordinacije. M o d e l u
reformisanog sistema se primiču tzv. postsocijalističke zemlje.
Privredni sistem određuje funkcije i uslove delovanja preduzeća. U

zavisnosti od t o g a k o j e stvarni subjekt delatnosti preduzeća i k a k o se uspostavljaju
odnosi m e đ u p r e d u z e ć i m a i između njih i državnih organa de finišu se različiti
privredni sistemi. Sa p r o m e n o m karaktera privrednog sistema menja se i pristup
strukturnoj e k o n o m s k o j politici:
- polazi se od položaja preduzeća kao temeljnog nosioca e k o n o m s k i h
odluka i tržišta kapitala;
- tržište r a d n e snage je konzistentan elemenat tržišnog rešenja i
odgovarajuće p r o m e n é prirode privrednog sistema.
U različitim p r i v r e d n i m sistemima, zavisno od strukturnih osobenosti
njihovih elemenata, e k o n o m s k i subjekti i privrede u celini imaju različite
" p r a g o v e " osetljivosti na p r o m e n é . Sa tog stanovišta se ističe važnost da privredni
sistem stimuliše i o m o g u ć i društveno-racionalnu privredu koja se n e p r e k i d n o
prilagođava unutrašnjim i spoljnim p r o m e n a m a . Sposobnost za prilagođavanje
privreda se razlikuje, te se m o g u diferencirati prilagodljivi i kruti privredni sistemi.
Imajući to u vidu, pozitivno delovanje privrednih sistema na prilagođavanje
privrede j e d a n je od bitnih kriteiijuma njegove uspešnosti ( K o r n a i , 1986.).
172
Privredni sistem
E k o n o m s k a efikasnost i socijalna pravičnost m o g u se označiti kao dva suštinska

cilja u funkcionisanju privrednih sistema. Ostvarivanje ravnoteže između potreba i
njihovog zadovoljenja se, k a k o u kvantitativnom, t a k o i kvalilativnom pogledu,
postiže u o p t i m a l n o m o d n o s u s a m o u tržišnoj privredi, o d n o s n o t a m o gde vlada
princip konkurencije (Ehard, 1955.). Sledi da se društvena svrsishodnost
privrednog sistema m o ž e ocenjivati j e d i n o po rezultatima ( i s h o d i m a ) koje on
generiše k a o celina. Suštinu privrednog sistema ne reprezentuje s a m o j e d n a
karakteristika ( b e z obzira na njen značaj) već je određuje niz elemenata.
U s v a k o d n e v n o m e k o n o m s k o m životu n e m a čistih sistema i modela,
štaviše, ni h o m o g e n i h sistema. Privredni sistemi su k o m b i n o v a n i i mešoviti:
kapitalističke privrede prihvataju m n o g e k o m p o n e n t e planiranja i upravljanja, dok
se centralno-planske okreću tržištu, tj. nalaze se na putu (u tranziciji) ka tržišnoj
ekonomiji. Ne postoje privredni sistemi koji su s a m o tržišni ili s a m o planski,
o d n o s n o s a m o centralizovani ili s a m o decentralizovani, te s a m o utemeljeni na
državnoj (društvenoj) ili privatnoj svojini. Za njihovo označavanje u t o m smislu
bitno je koji elementi preovlađuju, a koji su manje zastupljeni. Z b o g toga postoje
znatne razlike između privrednih sistema pojedinih zemalja i u razvijenom svetu, i
svetu u razvoju. T r e b a imati u vidu i uticaj sistema na opšte okruženje u kojem se
" o d i g r a v a " razvojni tok. Ne m o g u se ignorisati međuzavisnost i k o m p l e m e n t a r n o s t
privreda susednih zemalja, čak i ako imaju različite e k o n o m s k e sisteme.
Širi institucionalni ambijent i socijalni okvir privrednog sistema određeni

su datim d r u š t v e n o - e k o n o m s k i m sistemom. M a d a se oba sistema m o g u svesno
menjati, ipak su oni " d a t i " i istorijskim razvojem. Privredni sistemi nastaju i
razvijaju se k a k o bi regulisali međuljudske o d n o s e u čijoj se osnovi nalazi problem
oskudice. U početku su običaji mogli da regulišu čitav e k o n o m s k i život.
V r e m e n o m su v e r s k e i druge ideologije snažno počele da utiču na običaje, te ih sa
nastankom s a v r e m e n i h država uglavnom zamenjuju zakoni i regulativa. Efikasno
funkcionisanje pravne države, uz odgovarajuću deregulaciju, d a n a s je n e o p h o d a n
uslov za u s p e š n o funkcionisanje svakog privrednog i društvenog sistema u celini.
Privredni sistem opredeljuje okvire za vođenje e k o n o m s k e politike: m o ž e joj
nametati o d r e đ e n a ograničenja, ali je i provera njene e k o n o m s k e racionalnosti,
valjanosti i efikasnosti. E k o n o m s k o m politikom se menja sam privredni sistem i
utiče se na njega. To znači da e k o n o m s k a politika m o ž e da podrži ili k o m p r o m i t u j e
neka sistemska rešenja, a da su njeni organi najznačajniji faktori institucionalne
aktivnosti, te ona utiče na oblikovanje privrednosistemske regulative.
O d n o s vladajuće ideologije p r e m a sopstvenom p r i v r e d n o m sistemu obično

je apologetski - teži da ga o č u v a i kada iina velike nedostatke. O n a istovremeno
negira druge privredne sisteme smatrajući " s v o j " sistem j e d i n o pravilnim.
Preuveličavajući svoj privredni sistem vladajuće ideologije m o g u p o n e k a d toliko
da preteruju da ga idealizuju i mitologizuju ( m o ž e se govoriti o mitu tržišta, mitu
planiranja, mitu e k o n o m s k o g razvoja, mitu e k o n o m s k e politike, mitu blagostanja,
mitu samoupravljanja i si.).
173
8.2 Područja i komponente privrednog sistema
Elementi privrednog sistema su institucije i organizacije, sistemska

područja, kao i instrumenti i m e r e (videti Graf. 6).
M a d a institucije nisu j e d i n a k o m p o n e n t a privrednog sistema, on se često
definiše k a o institucionalni okvir u k o m e se odvijaju e k o n o m s k i procesi. To je
zbog toga što institucije imaju u savremenim društvima izuzetno važnu ulogu, j e r u
širem smislu obuhvataju sve oblike u kojima se privredna aktivnost ustanovljava,
konkretizuje, reguliše i trajnije stabilizuje, o d n o s n o u užem smislu put (način i
m e t o d ) kojim se e k o n o m s k i resursi privode korišćenju i stavljaju u funkciju
zadovoljenja ljudskih potreba. Stoga se institucije javljaju kao zakonski,
administrativni i običajni sporazumi za ustaljeno uzajamno delovanje između ljudi,
o d n o s n o kao relativno stabilni tipovi veza i o d n o s a koji povezuju aktere
e k o n o m s k i h procesa i njihove aktivnosti (Pejović, 1990, Kolesovsky 1977.).
Graf. 6 E l e m e n t i p r i v r e d n o g sistema
Privredni sistem
Institucije i organizacije Područja Instrumenti i m e r e

tržište
preduzeća sistem raspodele
država cene
kreditno-monetarni sistem
državni organi k a m a t n a stopa
banke fiskalni sistem
porezi
druge finansijske organizacije sistem o d n o s a sa
carine
budžet inostranstvom
fondovi
Na primer, tržište je institucija pošto predstavlja ustaljeni oblik kupoprodaje.
Privatna svojina j e , t a k o đ e , institucija j e r se radi o društveno verifikovanom načinu
korišćenja i raspolaganja stvarima od strane vlasnika.
Područja privrednog sistema predstavljaju njegove delove koji se o d n o s e
na pojedine sektorske, funkcionalne i teritorijalne segmente n a c i o n a l n e ekonomije.
N j i m a su o b u h v a ć e n e već dobro poznate faze reprodukovanja (proizvodnja,
raspodela, r a z m e n a i potrošnja), kao i realna i finansijska oblast privređivanja,
zatim poslovanje na unutrašnjem i spoljnom tržištu. Privredni sistem shvaćen kao
način organizovanja i institucionalizovanja u k u p n e e k o n o m s k e aktivnosti odnosi se
na uređivanje svih tokova i odnosa koji iz nje proizlaze. Najvažnija područja
privrednog sistema su sistem d o h o d a k a , m o n e t a r n i i bankarski sistem, fiskalni
sistem, spoljnotrgovinski i devizni sistem ( M a r s e n i ć , 1977.).
174
Privredni sistem
Instrumenti, m e r e i m e h a n i z m i p r i v r e d n o g sistema predstavljaju ključne

poluge i sredstva za ostvarivanje njegovih intencija i ciljeva. U njih spadaju cene,
kamatna stopa, poreska stopa, carine, devizni kurs i dr. Instrumenti privrednog
sistema o b i č n o se o d n o s e na pravila ponašanja kojih se prilikom donošenja svojih
o d l u k a moraju pridržavati svi e k o n o m s k i subjekti, pošto su to u g l a v n o m pravne
n o r m e kojima se određuje e k o n o m s k i poredak j e d n e zemlje. Privrednosistemske
m e r e predstavljaju korišćenje instrumenata kojima se utiče na p r o m e n e
institucionalnog ambijenta privređivanja. Sledi da privredni sistem u o n o m s v o m
delu u k o m e se javlja k a o skup funkcionalizovanih institucija, m e h a n i z a m a ,
instrumenata i mera, o d n o s n o kao režim odgovarajućih o d n o s a kojima se deluje na
ostvarivanje ranije postavljenih ciljeva, predstavlja sredstvo e k o n o m s k e politike.
M e đ u t i m , privredni sistem o n i m svojim d e l o m kojim se javlja k a o relativno trajniji
društveno-ekonomski fenomen predstavlja okvir delovanje e k o n o m s k e politike. U
o v o m slučaju cilj e k o n o m s k e politike postaje i usavršavanje i unapređivanje
privrednog sistema (Bajec, Joksimović, 2002.).
D a k l e , privredni sistem predstavlja skup elemenata povezanih o d r e đ e n i m

pravilima i p r i n c i p i m a u relativno samostalnu celinu. Privrednosistemski delovi su
podložni p r o m e n a m a , bilo postepenim, bilo onim i z n e n a d n i m i radikalnim. M e đ u
k o m p o n e n t a m a p r i v r e d n o g sistema posebno m e s t o pripada preovlađujećem obliku
vlasništva i m e h a n i z m u koordinacije (tržište, plan, e k o n o m s k a politika i dr.) pošto
oni uslovljavaju sistem motivacije i sistem donošenja odluka u ekonomiji svake
zemlje.
8.3 Razvoj privrednog sistema u socijalističkoj Jugoslaviji
Privredni sistem koji je funkcionisao na prostoru Kraljevine Jugoslavije

imao je sve karakteristike kapitalističkog privatnosvojinskog sistema. M e đ u t i m , u
Jugoslaviji je t o k o m prvih godina posle D r u g o g svetskog rata izgrađen privredni
sistem koji se kvalitativno razlikovao od o n o g iz m e đ u r a t n o g perioda (između
Prvog i D r u g o g svetskog rata). Radikalne p r o m e n e svojinske strukture, izvedene
eksproprijacijom proizvodnog kapitala putem konfiskacije, sekvestracije,
nacionalizacije i agrarne reforme, kao i sveopštim podržavljenjem, o m o g u ć i l e su
stvaranje državno-partijskog m o n o p o l a nad privrednim životom u celini.
U s p o s t a v l j e n j e državno-vlasnički centralistički administrativno-planski e k o n o m s k i
sistem, u kojem u m e s t o tržišta i konkurencije privredom i svešću kao o s n o v n i m
činiocem motivacije upravlja tandem država-partija. M o ž e se reći da je postojalo
m n o g o sličnosti u logici i načinu delovanja partijskog centralizma i centralističkog
vođenja e k o n o m s k i h poslova. U regulisanju sveukupne društvene reprodukcije
(proizvodnje, raspodele, r a z m e n e i potrošnje) d o m i n a n t n o je primenjena
nepogrešiva partijska hijerarhijska logika, koja se pokazala k a o relativno uspešan
način koordiniranja i usmeravanja u izuzetnim (vojnim, ilegalnim,
175
revolucionarnim) okolnostima prilikom uspostavljanja socijalističke vlasti. U

suštini, uz o d r e đ e n e modifikacije, u Jugoslaviji se e k o n o m s k o uređenje u periodu
od 1945. do 1950. godine zasnivalo na sovjetskom p r i v r e d n o m m o d e l u , budući da
j e K P J z a u z o r imala K P S S , o d n o s n o d a j e bila pod njenim idejnim uticajem.
Privredni sistem Jugoslavije od 1945. do 1990. godine razvijao se u
uslovima socijalističkih društvenih odnosa. K a o njegove o s n o v n e karakteristike
m o g u se navesti društvena svojina nad sredstvima za proizvodnju, samoupravljanje
i raspodela p r e m a radu. Ipak, j u g o s l o v e n s k i privredni sistem t o k o m četiri i po
decenije svog razvoja doživljava v e o m a česte p r o m e n e . N a i m e , u p o m e n u t o m
razdoblju p r e d u z e t o je čak petnaest reformi privrednog sistema, o d n o s n o privredni
sistem je reformisan u prošeku j e d n o m na svake tri godine. U t o m p o g l e d u t e š k o da
se m o ž e naći sličan primer u svetu. Ne bi se m o g l o utvrditi ni da su svi ti reformski
poduhvati bili na p r o g r e s i v n o m pravcu n e z a v i s n o od želja i htenja njihovih
inspiratora. tvoraca i aktera. Na razvojnoj putanji privrednog sistema Jugoslavije
može se uočiti mnoštvo različitih političkih, ekonomskih, socijalnih,
institucionalnih i organizacionih oblika transformisanja j e d n e relativno nerazvijene
privrede, p o č e v od p r i m e n e pretežno centralističkih, etatističkih, antitržišnih,
autarkičnih m e t o d a upravljanja u pravcu otvorene socijalističke privredne solucije
koja širi prostor delovanju r o b n e privrede i tržišnog m e h a n i z m a . V e ć pedesetih
godina Jugoslavija je bila prvi kreator i protagonista socijalističkih samoupravnih
tržišnih rešenja u svetu. P r i v r e d n o m reformom iz sredine 60-ih g o d i n a učinjen je
značajan p o m a k u pravcu većeg uvažavanja tržišta u p r i v r e d n o m sistemu.
M e đ u t i m , n e u s p e š a n privrednosistemski zahvat t o k o m 70-ih g o d i n a z a s n o v a n na
socijalističkoj kolektivističkoj i solidarističkoj soluciji z n a č i o je veliki korak
unazad i p o t p u n o odumiranje tržišta i robne privrede. P o č e t k o m 80-ih godina
donosi se D u g o r o č n i p r o g r a m e k o n o m s k e stabilizacije, kojim se privredni sistem iz
70-ih g o d i n a izlaže oštroj kritici i najavljuje se afirmacija r o b n o g privređivanja.
N e s p r o v o đ e n j e m o v o g p r o g r a m a i daljim zaoštravanjem e k o n o m s k e krize

i z n u đ e n a je radikalna privredna reforma, koja je z a p o č e t a krajem 80-ih godina i
nastavljena devedesetih godina. O v a poslednja privredna reforma zadire u same
o s n o v e socijalizma u o p š t e i samoupravnog, p o s e b n o , te se i privredni sistem koji
o n a uspostavlja ne m o ž e više smatrati socijalističkim u m a r k s i s t i č k o m poimanju.
N a i m e , uvođenjem svojinskog pluralizma i ravnopravnosti svih vlasničkih oblika,
te tzv. integralnog tržišta (koje obuhvata, pored tržišta robe, tržište kapitala i tržište
radne snage), kao i ukidanjem SKJ i p r i m e n o m višestranačkog političkog sistema
učinjene su d a l e k o s e ž n e i z m e n e u c e l o k u p n o m d r u š t v e n o - e k o n o m s k o m sistemu
Jugoslavije. T a k o đ e , sve je j a č e uverenje o neizbežnosti napuštanja društvenog
vlasništva i omogućavanja u b r z a n o g procesa privatizacije d r u š t v e n o g kapitala.
Ukidanjem SKJ ( n a njegovom X I V kongresu) kao državne partije u k i d a se i
partijska država i otvara se put višestranačkom političkom sistemu, vladavini prava
i pravnoj državi. M e đ u t i m , p o č e t k o m 90-ih godina k u l m i n i r a j u g o s l o v e n s k a kriza,
te se tadašnja radikalna reforma privrednog sistema odvija u o k o l n o s t i m a koje joj
n i m a l o nisu naklonjene.
176
Privredni sistem
P o m e n u t a privrednosistemska reforma predstavljala je prvu kompletniju

promociju tržišnih rešenja n a k o n njihovog gotovo p o l u v e k o v n o g izostajanja i
ignorisanja n a j u g o s l o v e n s k i m prostorima. O n a j e p o d r a z u m e v a l a uvođenje tržišta
faktora proizvodnje. Prelazak na tržišnu privredu j e , m e đ u t i m , pretpostavljao
otvaranje p r o c e s a privatizacije dotadašnjeg društvenog kapitala, j e r integralno
tržište ne m o ž e biti z a s n o v a n o na dominaciji društvenog (ili d r ž a v n o g ) vlasništva
nad kapitalom. U v o đ e n j e integralnog tržišta i početak privatizacije društvenog
kapitala označavaju istovremeno i izmenu organizacione strukture privrede. N a i m e ,
preduzeće postaje o s n o v n a organizaciona j e d i n k a privrede sa profitom k a o
motivacionim p o k r e t a č e m njegove poslovne aktivnosti. N a m e r a je bila da se
preduzeće oslobodi obaveze socijalnog zbrinjavanja ljudi, te da socijalnu brigu o
nezaposlenima p r e u z m e država, kao i da se napusti praksa pokrivanja gubitaka
preduzeća neuspešnih na tržištu. Bilo je predviđeno otvaranje širokog prostora za
nastajanje i razvoj malih i srednjih preduzeća sposobnih za brzo prilagođavanje
promenljivim z a h t e v i m a tržišta. Sistemska reforma s kraja 1989. godine i početka
90-ih g o d i n a prošlog veka u celini je bila prožeta liberalnim n a č e l i m a i
deregulacijom, o d n o s n o filozofijom privatne svojine i tržišnih odnosa. Takvim
rredeljenjima je trebalo da se primeri i ponašanje države. Intencija je bila da
N a r o d n a b a n k a p o s t a n e nezavisna i o d g o v o r n a za stabilnost d o m a ć e valute, kao i
da se sve b a n k e p r e v e d u na novi obrazac poslovanja. J e d n o od ključnih reformskih
opredeljenja bila je i liberalizacija spoljnotrgovinskih (izvozno-uvoznih) tokova.
N a v e d e n i privrednosistemski zahvat bio je pokušaj da se tadašnja

_;oslovenska federacija e k o n o m s k i i socijalno ojača. M e đ u t i m , razlozi za njen
>ad bili su sve veći. N a i m e , posle višestranačkih izbora u r e p u b l i k a m a i
konstituisanja novih vlasti ne postiže se politički dogovor o b u d u ć i m o d n o s i m a u
iugoslovenskoj zajednici. R e p u b l i č k e države su u nekim oblastima preuzele
_pravijačke ingerencije (carinski se zatvaraju, v o d e svoju m o n e t a r n u politiku,
prave svoje p o r e s k e sisteme itd.). T o k o m 1991. godine u SFRJ je izbio građanski
rat: čak četiri republike od šest jugoslovenskih republika postale su nezavisne, a u
m e đ u v r e m e n u su se Srbija i C r n a Gora dogovorile da očuvaju j u g o s l o v e n s k i
kontinuitet d o n o š e n j e m U s t a v a Savezne Republike Jugoslavije krajem aprila 1992.
godine. M a d a je svaka od novonastalih država radila na iznalaženju sopstvenih
puteva e k o n o m s k o g prelaska iz n a p u š t e n o g socijalizma u n o v o društvo, nije bilo
m n o g o odstupanja od g e n e r a l n o g pravca j u g o s l o v e n s k i h reformi trasiranih na
prelazu između 80-ih i 90-ih g o d i n a XX stoleća - to je izgradnja m o d e r n o g
inog p r i v r e d n o g sistema.
8.4 Privredni sistem Savezne Republike Jugoslavije
Savezna R e p u b l i k a Jugoslavija postojala je nepunih j e d a n a e s t g o d i n a - od

aprila 1992. do 4. februara 2 0 0 3 . godine. R a d i k a l n a reforma privrednog sistema
177
z a p o č e t a u p r e t h o d n o j , socijalističkoj Jugoslaviji zadržana je k a o opredeljenje i u

Saveznoj Republici Jugoslaviji, preko koje su Srbija i C r n a G o r a n a m e r a v a l e da
p r o d u ž e j u g o s l o v e n s k i kontinuitet. M e đ u t i m , novi privredni sistem se u novoj
j u g o s l o v e n s k o j državi iz brojnih i različitih razloga v e o m a sporo uspostavljao.
N a i m e , tek oformljena SRJ, pored raspada dotadašnjeg e k o n o m s k o g sistema i
j u g o s l o v e n s k o g tržišta, raspada prethodne države i građanskih ratnih sukoba u
okruženju, suočava se sa š o k a n t n i m dejstvom sankcija Saveta bezbednosti UN
kojima je ona izolovana od m e đ u n a r o d n o g e k o n o m s k o g okruženja i kojima joj se
zabranjuju r o b n e i finansijske transakcije sa svetom. O s i m toga, sam karakter
države bio je o d r e đ e n obeležjima političkih snaga (partija leve orijentacije) koje su
u njoj držale vlast, te su politički, pravni i e k o n o m s k i sistem zadržali n e k a bitna
socijalistička svojstva karakteristična za prethodnu SFRJ. Saveznu Republiku
Jugoslaviju u to v r e m e nisu priznavale m n o g e države. Privredni sistem SRJ počeo
je da se formira k a o svojevrsna mešavina socijalističkih e l e m e n a t a u nestajanju i
tržišnih o s n o v a privatnosvojinskog privređivanja u nastajanju. Stoga se m o ž e reći
da se pre radilo o privrednosistemskim p r a z n i n a m a n e g o o n e k o m utemeljenom
privrednom sistemu. Oblikovanje takvog privrednog sistema d e l i m i č n o je rezultat
n e p r e k i d n o g niza odluka koje su se odnosile samo na k o n k r e t n e slučajeve,
d e l i m i č n o tekućih potreba objektivnih okolnosti i uslova, a j e d n i m delom i
ideoloških uverenja tadašnje političke vlasti, kao i neodgovarajućeg e k o n o m s k o g
obrazovanja č i n o v n i č k o g i funkcionerskog aparata koji je p r i p r e m a o i predlagao
privrednosistemska rešenja. T o m e treba dodati i n e o d g o v o r n o s t i nehat u radu te
raširenu praksu pripadnika državne birokratije i funkcionera da koriste funkcije
kako bi došli do što većeg imetka.
O t u d a su posledice takvog privrednosistemskog kruženja bile izostajanje

najvažnijih razvojnih poluga, obavljanje plaćanja u stranim valutama, uvođenje
obavezne devizne d a ž b i n e za svaki izlazak građana iz zemlje, poslovanje banaka
van bilo kakvih pravila legalnog n o v č a n o g prometa, ukorenjivanje sive ekonomije
kao načina života i načina poslovanja, podređenost N a r o d n e b a n k e političkom vrhu
zemlje, administrativno blokiranje slobodnog formiranja cena, zadržavanje
k a m a t n i h stopa na nivou n i ž e m od stope inflacije, crni i šticovani devizni kurs,
zabrana otpuštanja radnika sa posla dok traju sankcije, istrajavanje na tzv. m e k o m
b u d ž e t s k o m ograničenju, tj. nedostatka finansijske discipline i nepreuzimanju bilo
kakvog rizika od strane preduzeća, i dr. Od p r e s u d n e važnosti u s v e m u t o m e bilo je
ponašanje države koja i s a m a nije poštovala pravila i n o r m e koje je ugradila u
privredni sistem, te nije ni mogla, a nije ni imala n a m e r u ) da sankcioniše
nepoštovanje tih propisa u privrednom životu. Stoga i ne čudi što je došlo do
snažnog hiperinfiatornog toka kojem je SRJ bila izložena od sredine 1992. do 24.
j a n u a r a 1994. godine. D u b o k i su bili sistemski koreni hiperinflacije. Kontrola
štampanja n o v c a i njegovog raspoređivanja, efikasan n a d z o r nad svim primanjima i
plaćanjima e k o n o m s k i h posrednika, adekvatan uvid u brzinu opticaja novca, stalno
praćenje k a m a t n i h stopa na sve pozajmice, efikasno i b l a g o v r e m e n o odmeravanje i
naplata poreskih obaveza predstavljaju e l e m e n t e kroz koje se ogleda valjanost
178
Privredni sistem
privrednog i p r a v n o g sistema. K a d a postoje praznine u p r i v r e d n o m i p r a v n o m

sistemu, k a d a i z m a k n u kontroli p o n u d a novca, kamate, plate, porezi, devizni kurs,
tada su stanovništvo i privreda okruženi institucionalnim h a o s o m i hiperinflacija je
neizbežna posledica.
M e đ u t i m , p o č e t k o m 1994. godine (24. j a n u a r a ) počinje da se ostvaruje
Program rekonstrukcije m o n e t a r n o g sistema i privrednog o p o r a v k a privrede ( S R )
Jugoslavije. On polazi od t o g a da nov privredni sistem p o d r a z u m e v a j a s n o
definisana pravila igre u regulisanju vlasništva i p r o m e t a robe i faktora
proizvodnje, otvorenu privredu s razvijenom d o m a ć o m i m e đ u n a r o d n o m
konkurencijom, stabilan i konvertibilan n o v a c k a o cilj i instrument uspešnog
privređivanja, p u n u pravnu odgovornost e k o n o m s k i h subjekata za izvršenje
preuzetih obaveza, k a o i e k o n o m s k e funkcije države u službi funkcionisanja
m o d e r n o g tržišta. Temeljne postavke ovog p r o g r a m a svode se na uvođenje nove
d o m a ć e valute ( n o v o g dinara) i fiksiranje njenog v r e d n o s n o g o d n o s a p r e m a
-emackoj m a r k i od 1:1, eliminisanje budžetskih deficita na s a v e z n o m i republičkim
nivoima, finansiranje j a v n e potrošnje iz realnih izvora (iz j a v n i h p r i h o d a koji se
ubiraju p u t e m p o r e z a i doprinosa), uspostavljanje stroge podvojenosti između
•vnih finansija i m o n e t a r n e politike (isključivanje m o g u ć n o s t i finansiranja j a v n e
potrošnje n o v č a n o m emisijom), oslobađanje preduzeća od obaveze isplaćivanja
plata radnicima koji se nalaze na p r i n u d n o m o d m o r u , ukidanje kreditiranja
:-îzvodnje koja n e m a tržišno pokriće, vođenje restriktivne politike p o n u d e novca,
r v a n j e v e ć e p o d r š k e malim i srednjim p r e d u z e ć i m a i strategiji razvoja na tržišnim
snovama. U P r o g r a m u se računalo i na privatizaciju i izgradnju privrednog
- ;:ema p r i m e r e n o g privatnosvojinskom i tržišnom obrascu privređivanja, pri č e m u
su p o s e b n o m e s t o dobili izgradnja tržišta faktora proizvodnje (kapitala i robe) i
tržišta novca. V a ž n o j e n a p o m e n u t i d a j e n a s a m o m početku p r i m e n e P r o g r a m a
^ o s t a v l j e n a o g r a n i č e n a konvertibilnost dinara.
Zahvaljujući p o m e n u t o m programu suzbijena je j e d n a od najvećih
-erinflacija u svetskoj istoriji i t o k o m 1994. i 1995. godine p o k r e n u t a je
privredna aktivnost u SR Jugoslaviji. Ipak, nije došlo do radikalnije p r o m e n é
privrednog sistema, zadržava se i dalje dominacija društvenog i d r ž a v n o g sektora u
asničkoj strukturi privrede. Radilo se više na ispravljanju grešaka učinjenih u
- • atizaciji t o k o m hiperinflatornog perioda n e g ô na njenom nastavljanju.
T a k o z v a n o tvrdo b u d ž e t s k o ograničenje (koje znači da svako p r e d u z e ć e m o r a svoje
edatke da drži u g r a n i c a m a svojih finansijskih m o g u ć n o s t i ) nije se n a m e t n u l o kao
cpšte pravilo e k o n o m s k o g ponašanja. Privredni sistem je n e d o g r a đ e n p o s e b n o u
"'• ansijskoj oblasti, što o n e m o g u ć a v a vraćanje poverenja stanovništva i privrede u
banke i državu, a time i o b n o v u d o m a ć e štednje i kreditnog potencijala poslovnih
banaka. Po s v e m u t o m e se vidi da SR Jugoslavija nije s p r e m n o d o č e k a l a suspenziju
sankcija Saveta bezbednosti UN krajem 1995. godine.
M a d a ustavni okviri SRJ nisu predstavljali prepreku za donošenje nekih

-i/značajnijih privrednosistemskih zakonskih propisa ( Z a k o n a o p r e d u z e ć i m a .
Z a k o n a o o s n o v a m a p r o m e n e vlasništva društvenog kapitala i pojedinih normi

kojima se reguliše funkcionisanje tržišta rada i tržišta kapitala), oni su doneti tek
sredinom 1996. godine. Uvid u stepen operacionalizovanja privrednog sistema do
kraja 1999. godine pokazuje da na pojedinim važnim privrednosistemskim
područjima - svojinska prava i obligacije, preduzeća, drugi subjekti i obračunski
sistem, fiskalni sistem, m o n e t a r n i sistem i platni promet, e k o n o m s k i odnosi s
inostranstvom, tržište rada, sistem regulacije, sistem i institucije regionalnog
razvoja, sistem socijalnog osiguranja, j o š uvek su postojale pravne i institucionalne
praznine i nedorečenosti, što ni u kom slučaju nije p o g o d o v a l o uspostavljanju
n o r m a l n o g i stabilnog tržišnog poslovanja. M e đ u t i m , problemi se ne o d n o s e samo
na nedostatak ili slabosti sistemskih rešenja nego i na njihovu primenu.
N e u s k l a đ e n o s t saveznih i republičkih zakonskih propisa ugrožava j e d i n s t v o tržišta i
privrednog prostora na teritoriji cele zemlje. Političkim konfrontacijama dveju
republika ovaj problem je t o k o m 1998. i 1999. godine zaoštren te je robni promet
između Srbije i C r n e G o r e faktički bio prekinut, s tim da je C r n a G o r a na svojim
prostorima imala i paralelnu valutu - n e m a č k u marku.
N a k o n političkih p r o m e n a i ukidanja sankcija m e đ u n a r o d n e zajednice

krajem 2 0 0 0 . godine bitno se preispituju dotadašnja privrednosistemska rešenja i
nastaje niz p r o m e n a postojećih zakona, a donose se novi zakoni kojima se reguliše
e k o n o m s k a oblast društvenog života. T o k o m 2 0 0 1 . godine SRJ je primljena u sve
m e đ u n a r o d n e finansijske organizacije i regulisala svoja dugovanja p r e m a njima.
8.5 Privredni sistem Državne zajednice Srbija i Crna Gora
P r o g l a š e n j e m U s t a v n e povelje d r ž a v n e zajednice Srbija i C r n a G o r a i

Z a k o n a o njenom sprovođenju 4. februara 2 0 0 3 . godine stvorena je državna zajed
nica dve d r ž a v n e članice, države Srbije i države C r n e G o r e . O s n o v a za njeno dono
šenje bio je d o k u m e n t Polazne osnove za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore.
potpisan 14. marta 2002.
U s t a v n o m poveljom, m e đ u t i m , federalna država ( S R J ) nije preuređena, već
je „ u g a š e n a " , dok su Srbija i Crna G o r a od republika članica u j e d n o j federaciji po
stale države članice u j e d n o j državnoj zajednici. Po isteku tri godine, po Ustavnoj
povolji, države članice m o g l e su da pokrenu postupak za p r o m e n u statusa i istupa
nje iz državne zajednice. U s t a v n a povelja je predviđala dva odvojena privredna si
stema i obavezu njihove harmonizacije, kao i zajedničko tržište. O v a dva privredna
sistema imala su različite n a c i o n a l n e valute, sopstvene centralne banke, svoja ca
rinska područja (i carinske prihode) i sopstvene fiskalne sisteme. Još t o k o m 90-ih
godina prošlog veka, na prostoru SRJ, kao i dok je funkcionisala S C G , usled
nepovoljnih spoljnih i unutrašnjih okolnosti nije bilo u r e đ e n o j e d i n s t v e n o
unutrašnje tržište.
180
Privredni sistem
Suština U s t a v n e povelje državne zajednice Srbija i Crna G o r a sa privredno-

sistemskog stanovišta m o ž e se svesti na sledeće ciljeve:
•uključivanje u evropske strukture (posebno u EU),
•usklađivanje i unapređenje ljudskog dostojanstva, ravnopravnosti i vladavine
prava,
•stvaranje tržišne ekonomije koja se zasniva na slobodi preduzetništva, konkurenciji
i socijalnoj pravdi,
•uspostavljanje i obezbeđivanje neometanog funkcionisanja zajedničkog tržišta na
celoj teritoriji kroz koordinaciju i harmonizaciju ekonomskih sistema država člani
ca u skladu sa principima i standardima Evropske unije.
P r o c e s usaglašavanja e k o n o m s k i h sistema Srbije i Crne G o r e bio je v e o m a
delikatno pitanje, j e r je trebalo valorizovati zajedničke interese na obostranu korist.
Donošenje A k c i o n o g plana za harmonizaciju e k o n o m s k i h sistema dveju članica dr
žavne zajednice, k a o i plana za njegovu primenu, bio je ključni uslov za p o č e t a k iz
rade studije izvodljivosti i s p o r a z u m a o stabilizaciji i asocijaciji sa E v r o p s k o m uni
jom.
M e đ u t i m , S C G se nije značajnije približila statusu z v a n i č n e kandidature za
članstvo u Evropskoj uniji. N a i m e , politički preduslovi za pridruživanje EU od
strane S C G nisu bili ispunjeni. Osim toga, p o k a z a l o se da obe članice D r ž a v n e
zajednice usled različitih e k o n o m s k i h sistema, razvojnih strategija i privrednih
struktura nisu bile u stanju da proces m e đ u s o b n e harmonizacije privedu kraju.
Stoga je sasvim razumljivo, što d u g o nije bilo Studije izvodljivosti, niti
S p o r a z u m a o stabilizaciji i pridruživanju S C G Evropskoj uniji. Ipak, EU je usvojila
specifičan pristup p r e m a S C G u pogledu njenog približavanja evropskoj integraciji,
o d n o s n o uvažila je o d r e đ e n a p o s e b n a rešenja za svaku članicu D r ž a v n e zajednice.
Odustalo se od zahteva za p o t p u n o m harmonizacijom p r i v r e d n o g sistema Srbije i
Crne G o r e u prilog takvog m o d e l a priključenja S C G Evropskoj uniji koji bi
uvažavao e k o n o m s k e specifičnosti država članica. Suština strategije tzv.
dvostrukog k o l o s e k a sastojala se u t o m e što će EU potpisati sa S C G j e d a n u g o v o r o
stabilizaciji i pridruživanju, ali sa dva protokola. Da li je ovaj pristup EU značio
strategiju očuvanja državne zajednice S C G ili, pak, strategiju njenog razlaza,
pokazalo je v r e m e koje je usledilo. Političko razdvajanje je p o n e k a d i d o b r a stvar,
j e r koristi m o g u biti veće od gubitaka uzimajući u obzir i troškove tranzicije zbog
p r o m e n é granica. C r n o g o r s k i m r e f e r e n d u m o m od 2 1 . maja 2 0 0 6 . godine,
proglašenjem Ustava R e p u b l i k e Srbije, n o v e m b r a iste godine, Srbija je ponovo
postala s a m o s t a l n a država.
Srbija i C r n a G o r a u periodu 2001-2006. g o d i n a prošle su j e d a n deo

m u k o t r p n o g p u t a u izvlačenju iz e k o n o m s k o g , socijalnog i političkog sunovrata.
O n e su t o k o m p o m e n u t o g razdoblja svoju saveznu državu ( S R J ) zamenile
D r ž a v n o m zajednicom S C G . N o v a zajednička državna solucija se m e đ u t i m , nije
pokazala baš kao funkcionalno rešenje, te su se njene članice stalno nalazile n e g d e
između razlaza i opstajanja zajedništva. Stoga i nije bilo m o g u ć e postići zajednički
181
politički i ekonomski k o n s e n z u s koji bi p o g o d o v a o dinamiziranju privrednog

razvoja i bržem pridruživanju evropskim integracijama.
Osim d r ž a v n e zajednice Srbije i Crne G o r e u današnjem svetu ima i drugih
sastavi-rastavi državnih saveza (kao, recimo, Z N D i si.). Z b o g toga bi se budući
svet m o g a o predočavati ne sa današnjih 2 0 0 velikih, v e o m a velikih, nešto manjih i
liliputanskih država, već sa stotinama i hiljadama mini-država, gradova-država.
regiona-država, različitih političkih entiteta i tek nekolicinom maksi-zemalja.
8.6 Ustavne osnove privrednog sistema Srbije
Institucionalne i pravne pretpostavke svake države definisane su njenim

najvišim p r a v n i m a k t o m , o d n o s n o Ustavom, koji utvrđuje načela i uređuje osnovne
političke, e k o n o m s k e i socijalne odnose u zemlji, obaveze, prava i slobode
građana, a p o s e b n o temeljno ustrojstvo države i način donošenja odluka u njenim
najvišim organima. Svoj prvi Ustav Srbija je dobila 15. februara 1835. godine. Tim
prvim (tzv. Sretenjskim) u s t a v o m započeto je trasiranje puta države Srbije, koja je
p r e k o brojnih stranputica stigla do svog poslednjeg (7) ustava usvojenog na
referendumski način 28 i 29. oktobra 2006. godine; K a o k n e ž e v i n a imala je 3
ustava ( 1 8 3 5 , 1838, 1869), isto toliko kao kraljevina (1888, 1901, 1903) i j e d a n kao
republika (2006). Od 1918 do 2006 godine ustavni razvoj Srbije je neodvojiv od
istorije ustavnosti j u g o s l o v e n s k e države koja je više puta menjala naziv
(Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.
Kraljevina Jugoslavija, D e m o k r a t s k a Federativan Jugoslavija, Federativna N a r o d n a
R e p u b l i k a Jugoslavija, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, Savezna
R e p u b l i k a Jugoslavija, D r ž a v n a zajednica Srbija i C r n a G o r a ) . M e đ u t i m , j o š prvim
ustavom Srbije (1835) bilo je p r o k l a m o v a n o da imovina svakog Srbina " b i l o kako
mu d r a g o j e s t e n e p r i k o s n o v e n a d o k je u njenom najnaprednijem ustavu (1888)
bilo zapisano d a j e svojina „ n e p o v r e d n a m a kakva j e ona prirode bila".
E v r o p s k a komisija za demokratizaciju p u t e m prava (poznatija kao

Venecijanska komisija) je t o k o m marta 2 0 0 7 godine usvojila d o k u m e n t „Mišljenje
0 Llstavu Srbije" i u njemu ocenila da naš novi ustav u m n o g i m aspektima
ispunjava e v r o p s k e standarde, ali da postoje i o d r e d b e koje j o š uvek nisu u skladu
sa njima. K a o pozitivne elemente, ova komisija ističe p o s e b n o m o g u ć n o s t
postojanja funkcionalnog p a r l a m e n t a r n o g sistema vlasti i ljudska i manjinska prava
1 slobode, d o k kad je reč o pravosuđu i sudstvu smatra da su n e o p h o d n e izmene
odgovarajućih ustavnih odredbi j e r postoji m o g u ć n o s t stranačkog uplitanja (i čak
kontrole) u tim v a ž n i m oblastima društvene regulacije. Venecijanska komisija je,
takode, skeptična u odnosu na pravila o teritorijalnoj organizaciji, pošto ih ocenjuje
kao k o m p l i k o v a n a i nejasna, ali ne i nepopravljiva.
Treći d e o Ustava Republike Srbije bavi se e k o n o m s k i m uređenjem i
j a v n i m finansijama n a š e zemlje. N a š e e k o n o m s k o uređenje počiva na tržišnoj
182
Privredni sistem
privredi, o t v o r e n o m i s l o b o d n o m tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti

privrednih subjekata i ravnopravnosti privatnog vlasništva i drugih svojinskih
oblika. E k o n o m s k o ustrojstvo Srbije polazi od jedinstvenosti p r i v r e d n o g prostora
sa j e d i n s t v e n i m tržištem roba, rada, kapitala i usluga i p o d r a z u m e v a usklađivanje
uticaja tržišne privrede na socijalni i e k o n o m s k i položaj zaposlenih p u t e m
socijalnog dijaloga između sindikata i poslodavaca. Izvesna ograničenja za
preduzetničke s l o b o d e m o g u nastupiti samo u slučaju ugroženosti zdravlja ljudi,
životne sredine, prirodnih bogatstava i bezbednosti. Ne m o g u se umanjivati prava
r e č e n a ulaganjem kapitala, niti se m o ž e ograničavati slobodna konkurencija
stvaranjem m o n o p o l s k e pozicije ili d o m i n a n t n o g položaja, d o k za strance važi
nacionalni t r e t m a n , tj. oni su na tržištu izjednačeni sa d o m a ć i m licima. Stranci
mogu biti vlasnici nepokretnosti, imaju pravo na koncesije na prirodnim
bogatstvima i d o b r i m a od opšteg interesa.
Postojeća društvena svojina pretvara se u privatno vlasništvo, d o k se

garantuje r a v n o p r a v n o s t z a d r u ž n e i j a v n e svojine. Javna svojina je o d r e đ e n a k a o
i r ž a v n o vlasništvo, svojina a u t o n o m n e pokrajne i svojina jedinice lokalne
samouprave. D r ž a v n a imovina o b u h v a t a prirodna bogatstva, d o b r a od opšteg
interesa i sredstva koja koriste državni organi. Pravnim i fizičkim licima se
o m o g u ć a v a sticanje pojedinih prava na određenim d o b r i m a u opštoj upotrebi, dok
• E orirodna bogatstva koriste pod odgovarajućim z a k o n s k i m u s l o v i m a . Korišćenje i
raspolaganje privatnim poljoprivrednim, šumskim i gradskim građevinskim
remljištem je s l o b o d n o , osim u slučaju da postoji opasnost od nanošenja štete
životnoj sredini ili ugrožavanja prava i legalnih interesa drugih lica. Prirodne
letkosti i n a u č n o , kulturno i istorijsko nasleđe su d o b r a od opšteg interesa i
posebnu o d g o v o r n o s t za njihovo očuvanje imaju republika, a u t o n o m n e pokrajine i
j e d i n i c e lokalne s a m o u p r a v e . U s t a v n i m o s n o v a m a e k o n o m s k o g ustrojstva Srbije
predviđena j e , t a k o đ e , zaštita zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrošača. P o s e b n o
se zabranjuju nečasni tržišni poslovi.
Finansiranje državnih nadležnosti se ostvaruje p u t e m poreza i drugih

j a v n i h prihoda. E k o n o m s k a m o ć obveznika je kriterijum za plaćanje p o r e z a i
drugih dažbina. Svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju nadležnosti države se
prikazuju u republičkom, pokrajnskim i lokalnim budžetima. D r ž a v n a revizorska
institucija kontroliše izvršavanje budžeta na svim nivoima. P o r e d toga, ona daje
mišljenje o predlogu završnog r a č u n a budžeta koje razmatra N a r o d n a skupština
Srbije. Republika, a u t o n o m n e pokrajne i j e d i n i c e lokalne s a m o u p r a v e m o g u se
zaduživati, ukoliko je to n e o p h o d n o za efikasno izvršavanje njihovih nadležnosti,
^dnačavanje razvoja, o d n o s n o ravnomerni i održivi regionalni razvoj je
blička nadležnost. N a r o d n a banka Srbije j e , kao centralna b a n k a naše zemlje,
^ m o s t a l n a u obavljanju svojih funkcija. Najviši državni organ revizije j a v n i h
sredstava u našoj zemlji je D r ž a v n a revizorska institucija koja je n e z a v i s n a u svom
delovanju.
K l a u z u l o m o zabrani sukoba interesa određuje se da niko ne m o ž e obavljati

j a v n e ili d r ž a v n e funkcije koje su u sukobu sa njegovim d r u g i m nadležnostima,
p o s l o v i m a i privatnim interesima.
K o r i š ć e n i i z v o r i :
1. Bajec, J., Lj. Joksimović, (2002.), Savremeni privredni sistemi, Ekonomski
fakultet
2. Ekonomika Jugoslavije - opći dio, kolektiv autora, (1988.), Z a g r e b , Informator
3. Erthard, L. (1955.), Wir fordern eine zeilklare Wirtchaft und Sozialpolitik,
L u n d n i g s b u r g (1990.)
4. Ferfila, B., (1989.), Ekonomija i politika društvenim svojine, Beograd,
Privredni pregled
5. G a m s , A., (1987.), Svojina, Beograd, C e n t a r za filozoviju i društvenu teoriju,
IDN
6. Holesovsky, V. (1977.), Economic System-Analysis and Comparfison, New
York,, Mc Graw-Hill Inc.
7. K o r n a i , J. (1971.), Anti-equilibrium, N o r t h Holland Publ. C o .
8. Kornai, J. (dec. 1986.), The Hungarian Reform Process Visions. Hopes and
Bality, Journal of E c o n o m i c Literature
9. K o r o š i ć , M., (1988.), Jugoslovenska kriza, Zagreb, Naprijed
10. L a n g , R. (1989.), Ekonomske reforme i privreda privrednog sistema, u
zborniku P r o b l e m i privrednog razvoja i privrednog sistema, Z a g r e b , G l o b u s
11. M a d ž a r , Lj., (1990.), Suton socijalističkih privreda, Beograd, E k o n o m i k a
12. M a r s e n i ć , D., (1977.), Privredni sistem Jugoslavije, Beograd, Savremena
administracije
13. M a r s e n i ć , D., (1990.), Ekonomska dostignuća i izlazi, B e o g r a d , E k o n o m i k a
14. Pejović. S. (1990.), Osnovi američkog kapitalizma, Beograd, N a u č n a knjiga
15. P o p o v i ć , S., (1984.), Ogled o privrednom sistemu Jugoslavije, Beograd, NIP
P o s l o v n a politika i MC O S K u Beogradu
16. R a d m i l o v i ć , S., (1991.), Promena sistema i Srbija, N o v i Sad, P r a v o D D O
17. SIV - Sekretarijat za informacije, (1990.), Ekonomska reforma i njeni zakoni,
B e o g r a d , J u g o s l o v e n s k i pregled, j a n u a r i avgust
18. Ustav R e p u b l i k e Srbije, Službeni glasnik br. , Beograd, 2 0 0 6 .
19. U z u n o v , N., (1988.). Savremeni ekonomski sistemi - ekonomska analiza
savremenog sveta, Beograd, Ekonomika
20. V u k m i r i c a , V., (1988.), Kapital i socijalizam - savremeni ekonomsko-
soscijalni sistemi, Beograd, N a u č n a knjiga
2 1 . Vuković, V., (1990.), Svojinsko prestrukturiranje preduzeća, u zborniku Zašto
je reforna ugrožena, Beograd, I D N - CEI, d e c e m b a r
184
9 PRETPOSTAVKE RAZVOJA SRBIJE
Pretpostavke razvoja Srbije
9.1 Veličina i razvojne pretpostavke Srbije
P r o b l e m veličine zemlje koji je izvesno v r e m e bio z a n e m a r e n , krajem pro

šlog i p o č e t k o m o v o g stoleća p o n o v o se nalazi u vidokrugu e k o n o m s k i h istraživa
ča. Na to pitanje pažnju su skrenuli raspad nekoliko nekadašnjih socijalističkih dr
žava ( S S S R , SFRJ i Č e h o s l o v a č k a ) , prijem u UN velikog broja m a l i h i novonasta
lih zemalja, jačanje procesa globalizacije, k a o i proširenje E v r o p s k e unije većim
brojem novih članica i povećanje stepena njene integrisanosti. S tim u vezi postale
su očiglednije i značajne razlike i z m e đ u pojedinih zemalja u pogledu veličine teri
torije, brojnosti stanovništva, o b i m a bruto d o m a ć e g ( o d n o s n o bruto nacionalnog)
proizvoda ili opsega o d b r a m b e n e moći. Postojeći svet je v e o m a raznolik sa stano
višta veličine zemalja koje ga čine.
U t o m smislu raspon se kreće od minijaturnih, malih zemalja sa samo ne

koliko hiljada ili nekoliko desetina hiljada stanovnika i p o v r š i n o m od nekoliko de
setina do nekoliko stotina kvadratnih kilometara (Andora, Lihtenštajn, San M a r i n o ,
Vatikan, M o n a k o , G r e n a d a , Sejšeli, Sao T o m e i Principe i dr.), do o g r o m n i h , dži
novskih država čije teritorijalno prostranstvo o b u h v a t a više m i l i o n a kvadratnih ki
lometara i čije stanovništvo broji više od sto miliona ( S A D , R u s k a Federacija, In
donezija, Brazil i dr.), pa čak i više od milijardu stanovnika ( K i n a i Indija). M e đ u
tim, zemlja je s e k o n o m s k o g gledišta velika toliko koliko iznosi njen bruto d o m a ć i
i ili bruto nacionalni) proizvod, a ne onoliko koliko ima stanovnika ili koliko joj je
teritorijalno prostranstvo. T a k o su Belgija i Svajcarska, ma koliko bile m a l e u od
nosu na S A D , e k o n o m s k i veće od m n o š t v a nerazvijenih zemalja, čiji su stanovni
štvo i površina više p u t a veći, ali im j e bruto d o m a ć i proizvod manji. Jedan drugi
primer, pak, govori o veličini o d b r a m b e n e snage zemlje. N a i m e , Izrael sa svojih
•epunih šest m i l i o n a stanovnika i površinom od 21.000 k m 2 raspolaže vojnom m o -
. xojom efikasno ostvaruje protivtežu svojim prostorno i p o p u l a c i o n o većim su-
tednim zemljama. Empirijske činjenice ne potvrđuju da postoji ni n e k a labava veza
između e k o n o m s k e veličine i opsega o d b r a m b e n e sposobnosti, s j e d n e strane, i
prostornih i p o p u l a c i o n i h r a z m e r a zemlje, s druge. Staviše, m a l e zemlje m o g u imati
dobre e k o n o m s k e rezultate i snažnu o d b r a m b e n u m o ć ukoliko su otvorene za spolj-
notrgovinsku i vojnu saradnju. To j e , čak, dalo p o v o d a razmišljanju o nekoj vrsti
optimalne veličine zemlje sa stanovišta njenih pogodnosti za e k o n o m s k i razvoj.
N a i m e , v e l i č i n a z e m l j e se višestruko odražava na razvojne m o g u ć n o s t i na-

. m a l n e e k o n o m i j e . Za m a l u zemlju u prostornom i p o p u l a c i o n o m p o g l e d u javlja
K Kao potencijalni hendikep ( o s k u d n o prirodno bogatstvo, nedovoljni ljudski radni
resursi, u s k o unutrašnje tržište i nedostatak konkurencije na njemu) o n o što je, po
pravilu, prednost velike zemlje (obilje i raznovrsnost prirodnih resursa, odgovara
juća raspoloživost r a d n e snage, širina d o m a ć e g tržišta i veća konkurencija na nje
m u ) . Zemlje s m a l o m n a c i o n a l n o m teritorijom i v e o m a o g r a n i č e n i m stanovništvom
p o m e n u t e nedostatke i slabosti m o g u ublažiti većom otvorenošću za m e đ u n a r o d n u
e k o n o m s k u saradnju i povećanjem k u p o v n e m o ć i svojih građana. O s i m toga, u sa-
187
v r e m e n o j visokotehnološkoj civilizaciji pod uticajem procesa globalizacije i inter

nacionalizacije proizvodnje n a c i o n a l n o tržište postaje manje važno od globalnog,
regionalnog i lokalnog. S k o r o da nije m o g u ć e utvrditi odakle dolazi određeni proiz
vod (npr. a u t o m o b i l ili kompjuter) pošto njegovi delovi i softver pristižu s raznih
strana. S tim u vezi nastaju zajednička preduzeća, strategijski savezi, konzorcijumi
i asocijacije koji prevazilaze državne granice. Ta visoka p o v e z a n o s t dovodi od iz
nenađujućeg ishoda: Evropskoj uniji, Japanu i Sjedinjenim A m e r i č k i m D r ž a v a m a
treba najviše relacija i o d n o s a međuzavisnosti sa spoljnim okruženjem kako bi odr
žali svoje m e g a p r i v r e d e . T a k o se stvara svet u k o m e su najveće zemlje i najviše
uslovljene spoljnim v e z a m a , a m a l e zemlje - manje zavisne od spoljnih relacija,
m o ž d a imaju manje resurse, ali ih često m o g u raspoređivati slobodnije, usled čega
neke m i k r o d r ž a v e m o g u da formiraju prsten o k o velikih država i da u nedogled
„grickajući" njihove potencijale obezbeđuju sopstveni e k o n o m s k i napredak. Iz toga
sledi da od prostorne veličine i brojnosti stanovništva zemlje ne zavisi njena eko
n o m s k a s p o s o b n o s t za opstajanje u uslovima informatičke privrede i intenzivne
globalizacije. Sve je manja korelacija između veličine inputa i veličine rezultata,
što znači da mali input m o ž e da prouzrokuje značajne efekte: na primer mali broj
glasova u nevelikoj državi (Danskoj) za prisajedinjenje EU bio je dovoljan da dosta
uspori ceo p r o c e s evropske integracije. Osim toga, mali problemi m a l e zemlje če
sto m o g u narasti poput kvasca i postati veliki izazov.
Optimalna veličina zemlje sa gledišta privrednog razvoja javlja se k a o ne

što što proizlazi iz m e đ u n a r o d n e trgovine, o d n o s n o kao nešto što dovodi u vezu ve
ličinu države s njenom e k o n o m s k o m sposobnošću za n e p r e k i d n o produkovanje
uslova sopstvenog održivog razvoja.
Postoji mišljenje da zemlja ne m o ž e da napreduje ako oskudeva u ključnim
prirodnim resursima, npr. u nafti i p l o d n o m zemljištu. M e đ u t i m , razvojno iskustvo
Japana, t a k o z v a n i h azijskih tigrova (Južne Koreja, Tajvana, Singapura, H o n g k o n -
ga) i velikog dela današnje EU svedoči o sasvim u s p e š n o m razvoju i bez domaćih
izvora nafte. N a i m e , zemlja m o ž e izlaskom na strana tržišta da se specijalizuje u
o n o m e što radi efikasno i kvalitetno, pa tako stečenim d e v i z a m a da obezbeđuje
proizvode ( p o p u t nafte i/ili poljoprivrednih dobara) deficitarne na d o m a ć e m tržištu.
Ključni faktor koji pospešuje privredni rast j e , p r e m a t o m e , d o b r o upravljanje u
oblasti, zaštite vlasničkih prava, izbegavanja trgovinskih barijera, kao i drugih trži
šnih ograničenja, uključujući previsoke poreske stope i preveliku regulativu. Velika
zemlja m o ž e da raspodeli troškove j a v n i h dobara (npr. definisanja odgovarajućeg
p r a v n o g i m o n e t a r n o g sistema i održavanja nacionalne bezbednosti) na veliki broj
poreskih obveznika, ali ona obično ima i v e o m a h e t e r o g e n o stanovništvo, kome
centralne vlasti teško m o g u da udovolje.
Razlozi za prilično dobre rezultate malih zemalja u praksi leže u t o m e što

a r g u m e n t o j a v n i m d o b r i m a uvek ne važi. Empirijski p o s m a t r a n o , izdaci za narod
nu o d b r a n u u b r u t o d o m a ć e m proizvodu nisu u korelaciji s veličinom zemlje. Za
188
samostalnu zemlju, p r e m a t o m e , nije p o g o d n o da bude isuviše mala, ali ni mini

m a l n a veličina koja joj je potrebna za opstajanje i razvoj nije nešto m n o g o velika.
2
Srbija sa svojih 88.361 k m površine z a u z i m a d v a d e s e t o m e s t o m e đ u 49
evropskih zemalja, dok j o j po broju stanovnika (oko 9,5 miliona) u istoj grupaciji
država p r i p a d a s e d a m n a e s t a pozicija. O n a učestvuje u e v r o p s k o m stanovništvu sa
oko 1,33% ( o d n o s n o u svetskom sa blizu 0,15%), a u evropskoj površini sa pribli
žno 1,81% ( o d n o s n o u svetskoj sa manje od 0,06%).
Po veličini svoje teritorije Srbija je manja od većine zemalja u svetu i nala
zi se na 110. mestu, dok u svetskim relacijama po brojnosti stanovništva zauzima
84. poziciju. Z n a č i Srbija u evropskim okvirima pripada grupi zemalja srednje veli
čine, o d n o s n o u svetskim r a z m e r a m a skupini malih zemalja. P r e m a prostranstvu i
broju stanovnika o n a je osetno veća od sve četiri ostale evropske države j u g o s l o -
v e n s k o g porekla (Slovenije, Hrvatske, B o s n e i Hercegovine, C r n e G o r e i M a k e d o
nije), a od 8 susednih zemalja od nje su veće, Mađarska, Bugarska, Rumunija i Ita
lija.
Sve to govori da Srbija ne predstavlja nikakvu p o s e b n o s t unutar svog užeg

i šireg geografskog okruženja, j e r nije u prostornom i populacionorn smislu ni suvi
še mala zemlja da bi iz tih razloga nailazila na razvojne prepreke, niti je toliko veli
ka da bi joj d o m a ć e tržište i vlastiti prirodni resursi mogli pružiti nešto drugo osim
nasušne p o t r e b e za v e ć o m otvorenošću p r e m a spoljnom e k o n o m s k o m okruženju i
m e đ u n a r o d n o m tržištu.
Važno je zapaziti da mnoge evropske zemlje, manje od Srbije po površini i
brojnosti stanovništva, ili samo po jednom od ta dva kriterijuma, imaju veoma visok ni
vo bruto domaćeg proizvoda po stanovniku, odnosno nalaze se na visokom stepenu
ekonomske razvijenosti. Tako Švajcarska ima manju teritoriju od Srbije 2,1 puta, Dan
ska - 2,0 i Slovenija - 4,4 puta, odnosno svaka od njih ponaosob je i populaciono ma
nja za 1,3, 1,8 i 4,7 puta od Srbije, ali im je bruto domaći proizvod po stanovniku veći
10,2, 11,8 i 7,7 puta, respektivno, u poređenju s našom zemljom. Stoga je Srbija u eko
nomskom smislu (po veličini agregatnog obima bruto domaćeg proizvoda) manja blizu
15 puta od Švajcarske, preko 10 puta od Danske i za 3 4 % od Slovenije. Poređenje
Srbije sa S A D pokazuje da njen bruto domaći proizvod dostiže tek 0,20% američkog
obima istog agregata. Navedene činjenice o ekonomskoj veličini Srbije možda i nisu
neko iznenađenje, jer je prostor na kome se ona nalazi tokom 90-ih godina prošlog sto-
leća bio izložen dejstvu niza nepovoljnih okolnosti, raspad SFRJ, građanski ratni suko
bi, hiperinflacija, razorno delovanje međunarodnih sankcija, tavorenje SRJ, kao i prela
zak u novi tržišni i privatnosvojinski privredni sistem, koje su doprinele da se bruto do
maći proizvod Srbije od 28,4 milijarde američkih dolara (odnosno 2696 dolara po sta
novniku), koliko je iznosio 1990. godine, svede na 15,0 milijardi (ili 1632 dolara po
stanovniku) u 2002. godini. To znači da obim bruto domaćeg proizvoda na prostoru da
našnje Srbije 2007. godine dostiže tek 6 4 % iznosa iz 1989. godine, odnosno d a j e nje
gova veličina po stanovniku iste godine 6 0 , 5 % nivoa iz 1990. Razlozi koji su prouzro
kovan neznatnu ekonomsku snagu i veoma nizak stepen ekonomske razvijenosti nisu
189
više prisutni na ovom prostoru, pa sa te strane nema nikakvih prepreka ubrzanju pri
vrednog razvoja Srbije.
K o n a č n o , sve to ukazuje da veličina prostranstva i broj stanovnika nisu i
neće biti ograničavajući faktor b u d u ć e g razvoja privrede Srbije ukoliko se o n a što
više usmeri na saradnju sa spoljnim e k o n o m s k i m okruženjem. U t o m smislu bitne
premise e k o n o m s k o g u s p e h a su ubrzavanja aktivnosti u pravcu prisajedinjenja naše
državne zajednice Evropskoj uniji i dalje kompletiranje i izgradnja tržišnog privat-
nosvojinskog p r i v r e d n o g sistema.
9.2 Stanovništvo i radna snaga kao faktor privrednog razvoja

Srbije
9.2.1 Teorijski pristup razmatranju stanovništva i radne snage
1. Stanovništvo, u procesu privrednog razvoja, ima p o s e b n o m e s t o i

izuzetno veliki značaj. S j e d n e strane, ono obezbeđuje najvažniji input u razvojnom
procesu (radnu snagu), a, s druge strane, se javlja kao krajnji korisnik razvojnih
rezultata. Stanovništvo j e , dakle, u isto v r e m e i proizvođač i p o t r o š a č .
U ulozi p o t r o š a č a pojavljuje se c e l o k u p n o stanovništvo. O n o svojim
o b i m o m , uz d r u g e značajne faktore ( k u p o v n a m o ć stanovništva, pre svega, koja
proističe iz dostignutog nivoa e k o n o m s k e razvijenosti zemlje) određuje veličinu
d o m a ć e g tržišta i tako, indirektno, utiče na proizvodnju.
Status p r o i z v o đ a č a j e , m e đ u t i m , rezervisan s a m o z a j e d a n deo
stanovništva. R e č je o z a p o s l e n i m licima, koja učestvuju u stvaranju materijalnih
dobara i usluga. U k u p a n broj stanovnika j e d n e zemlje ili, preciznije, njegov za rad
sposoban deo, određuje gornju granicu raspoloživog r a d n o g potencijala. Od
e k o n o m s k i h m o g u ć n o s t i države, kao i od karaktera privrednog sistema i načina
vođenja e k o n o m s k e politike zavisi u kojoj će se meri taj potencijal stvarno koristiti.
Svaka zemlja treba da teži postizanju p u n e z a p o s l e n o s t i , tj. stvaranju
n e o p h o d n i h uslova za p r o i z v o d n o aktiviranje raspoloživih radnih resursa u interesu
povećanja proizvodnje i unapređivanja blagostanja stanovništva. P u n a zaposlenost
je postala prioritetan cilj e k o n o m s k e politike posle D r u g o g svetskog rata, pošto je
svet p r o š a o kroz t r a u m u izazvanu m a s o v n o m nezaposlenošću t o k o m Velike
e k o n o m s k e krize.
Definicija p u n e zaposlenosti ne pretpostavlja nultu stopu nezaposlenosti.
K e y n e s pravi razliku između voljne i nevoljne nezaposlenosti, pri č e m u p u n a
zaposlenost implicira odsustvo nevoljne k o m p o n e n t e n e z a p o s l e n o s t i . 1 5 2 Slično
tome, Beveridge dozvoljava prisustvo frikcione nezaposlenosti. Izvestan nivo
World Employment Report 1996/1997, ILO, Geneva 1997, str. 13.
190
nezaposlenosti je neizbežan, j e r će uvek biti radnika koji prelaze sa posla na posao

ili po prvi put traže zaposlenje, što iziskuje o d r e đ e n o vreme. S h o d n o t o m e , radna
definicija p u n e zaposlenosti, koju je, svojevremeno, d a o Beveridge, uključuje stopu
nezaposlenosti o d 3 % .
Ideja pune zaposlenosti se afirmisala na n a c i o n a l n o m planu, ali je dobila i
odgovarajuću p o d r š k u na m e đ u n a r o d n o j sceni. O v a p o s v e ć e n o s t realizaciji pune
zaposlenosti nije ostala bez rezultata. U većini industrijalizovanih zemalja t o k o m
prvih decenija posleratnog razdoblja (tačnije do prvog naftnog šoka 1973. godine),
stopa nezaposlenosti je iznosila 2 - 3 % , što se uklapalo u Beveridge-ovu definiciju
pune zaposlenosti. ^
Od t a d a se situacija na planu nezaposlenosti u razvijenim, ali i drugim
z e m l j a m a sveta p o g o r š a l a do te m e r e d a j e d o v e d e n u pitanje i s a m k o n c e p t pune
zaposlenosti. Izražena je ozbiljna sumnja u m o g u ć n o s t da se p o n o v o dostigne puna
zaposlenost, s o b z i r o m na revolucionarne p r o m e n é u tehnologiji i e k o n o m s k o j
organizaciji koje su dovele do pojave "rasta bez novih radnih m e s t a " .
Ipak, n e m a dovoljno ubedljivih razloga da se odbaci s a m a ideja p u n e
zaposlenosti. Briga da će "bitovi" i "čipovi" postupno zameniti ljude nije
o p r a v d a n a . S a v r e m e n e informacione i k o m u n i k a c i o n e tehnologije daju o s n o v u za
o p t i m i z a m k a d a je reč o povećanju zaposlenosti.
M a d a k o n c e p t p u n e zaposlenosti n e treba odbaciti i m a d o s t a razloga
da se on inovira. Originalna definicija pune zaposlenosti dozvoljava postojanje
frikcione nezaposlenosti na nivou od oko 3 % . Taj procenat, m e đ u t i m , nije j e d n o m
za uvek dat. A k o se u m e đ u v r e m e n u nivo frikcione nezaposlenosti p o v e ć a o (ima
indicija da on sada iznosi 4-5%), sasvim je u skladu sa originalnom definicijom da
se stopa nezaposlenosti, koja o d g o v a r a stanju p u n e zaposlenosti, koriguje na više.
Bilo koja definicija p u n e zaposlenosti m o r a da sadrži o d r e d b e o t o m e šta se

smatra prihvatljivim zaposlenjem. Zadovoljavanje kvantitativnog kriterijuma, koji
p o d r a z u m e v a otvaranje o d r e đ e n o g broja radnih m e s t a kako bi se izašlo u susret
tražnji, nije dovoljno, j e r se m o ž e dogoditi da n e k a od tih radnih mesta ne
ispunjavaju kriterijume kvaliteta.
O s i m toga, t i p i č n o zaposlenje koje o d g o v a r a t r a d i c i o n a l n o m konceptu p u n e
zaposlenosti ima regularan karakter, pokriva p u n o r a d n o v r e m e i rezervisano je za
m u š k a r c a - branioca porodice. Ovakav pristup je zastareo i neodrživ. Stoga k o n c e p t
pune zaposlenosti treba osavremeniti uzimajući u obzir različite forme
zapošljavanja r a d n e snage, kao što je rad na o d r e đ e n o v r e m e , rad sa n e p u n i m
radnim v r e m e n o m , p o v r e m e n i rad, rad kod kuće i si.
V e ć a r a z n o v r s n o s t u statusu zaposlenih iziskuje da se i pitanje sigurnosti
zaposlenja postavi na drugačiji način u n o v o m k o n c e p t u p u n e zaposlenosti. Tu
W. Beveridge: Full Employment in a Free Society, Allen - Unvvin, London 1944, prema: World
Employment Report ¡996/1997,1LO, Geneva 1997, str. 13. ';
191
sigurnost ne treba više vezivati za konkretan p o s a o ili zanimanje. Č e š ć e p r o m e n e

r a d n o g m e s t a su n e m i n o v n o s t , ali je bitno da periodi traženja posla ne b u d u suviše
dugi i da se t o k o m t o g v r e m e n a očuva dostignuti nivo životnog standarda
P u n a z a p o s l e n o s t j e , n e m a sumnje, poželjna danas, kao s t o j e bila i m n o g e
g o d i n a pre. Atraktivnost o v o g k o n c e p t a proističe iz činjenice da on uvažava pravo
svakog p o j e d i n c a da sopstvenim r a d o m obezbedi svoju egzistenciju. Nepovoljna
situacija na planu zaposlenosti, koja je prisutna u s a v r e m e n o m svetu i defetizam u
pogledu m o g u ć n o s t i da se to stanje poboljša, predstavljaju j a k e a r g u m e n t e u prilog
reafirmacije cilja p u n e zaposlenosti na n a c i o n a l n o m i g l o b a l n o m nivou.
K o n c e p t p u n e zaposlenosti (bilo da je reč o originalnoj ili modifikovanoj
varijanti), koji s m o napred izložili, o d g o v a r a tržišnim u s l o v i m a privređivanja. Za
centralno-planske privrede, pre otpočinjanja p r o c e s a tranzicije, bila je
karakterisična socijalistička verzija pune zaposlenosti. U socijalizmu nije
priznavana o t v o r e n a nezaposlenost. Preduzeća su podsticana da primaju što je
m o g u ć e više radnika, t a k o da je do izražaja dolazila oskudica radne snage, a ne
nezaposlenost.
Socijalistička p u n a zaposlenost je naglo o k o n č a n a sa k o l a p s o m centralno-
planskog sistema. Ulazeći u proces tranzicije bivše centralno-planske privrede nisu
odustale od postizanja p u n e zaposlenosti. O d b a č e n a je s a m o socijalistička verzija
toga cilja, koji se sada interpretira na drugačiji način, karakterističan za ekonomije
tržišnog tipa.
U kontekstu opštih razmatranja o stanovništvu i radnoj snazi pažnju
zaslužuje j o š j e d a n m o m e n a t . N a i m e , rast stanovništva definiše donju granicu
rasta proizvodnje. Svaka zemlja je dužna da povećava u k u p n u proizvodnju bar
onim t e m p o m kojim raste broj stanovnika, k a k o bi se o č u v a o dostignuti nivo
proizvodnje (a t i m e i životnog standarda) po stanovniku. Privredni razvoj
pretpostavlja da proizvodnja raste brže od stanovništva, što za rezultat ima
povećanje nivoa proizvodnje po stanovniku.
P o z n a t o je da nerazvijene zemlje, po pravilu, imaju više stope rasta
stanovništva od razvijenih. Sledi da je za održavanje istog nivoa per capita
proizvodnje, njima potreban brži rast u k u p n e proizvodnje n e g o razvijenim
zemljama.
2. S o b z i r o m na značaj koji stanovništvo ima u procesu p r i v r e d n o g r a z v o j a

sasvim je razumljivo što p r o b l e m i stanovništva već d u g o v r e m e n a privlače pažnju
e k o n o m i s t a . To interesovanje je naročito izraženo posle D r u g o g svetskog rata kada
se broj stanovnika na Zemlji naglo povećao. P r e m a raspoloživim p r o c e n a m a u
prvoj godini naše ere svetsko stanovništvo nije prelazilo cifru od 3 0 0 miliona ljudi
(što otprilike o d g o v a r a broju stanovnika koji d a n a s živi u S A D ) . Do početka
industrijske revolucije (oko 1750. godine) svetska populacija je narasla na o k o 750
miliona. U n a r e d n i h dvesta godina (1750-1950) svet je dobio j o š o k o 1.7 milijardi
stanovnika. Za s a m o četiri decenije, tj. od 1950. do 1990. godine broj ljudi na
192
Zemlji je p o r a s t a o sa 2.5 na 5.3 milijarde. Podaci UN^pokazuju da danas (2007.

15
godine) svetsko stanovništvo dostiže oko 6,7 milijardi.
P o s l e D r u g o g svetskog rata stopa rasta u k u p n o g stanovništva na Zemlji se
znatno povećala, da bi u 70-tim g o d i n a m a ostvarila m a k s i m u m od 2 , 3 % godišnje.
U novije v r e m e t e m p o rasta svetske populacije p o s t e p e n o slabi, tako da d a n a s
iznosi o k o 1,2%. To znači da se godišnje broj ljudi na našoj planeti uvećava za
približno 80 miliona. P r e m a projekciji UN do 2050. godine svetsko stanovništvo će
dostići 9,2 milijarde, m a d a se ne isključuje ni m o g u ć n o s t da ta cifra b u d e z n a t n o
veća (11,9 milijardi). N a v e d e n i rast će se gotovo u celini ostvarivati u manje
razvijenim p o d r u č j i m a s v e t a . 1 5 5
Sa povećanjem broja stanovnika rasle su i m o g u ć n o s t i za njihovo

izdržavanje. Z e m l j e u razvoju, u kojima je ekspanzija stanovništva posle D r u g o g
svetskog rata bila najizraženija, postigle su vidan e k o n o m s k i n a p r e d a k . Ipak,
rezultati koje su ostvarile, nisu bili dovoljni da spreče širenje siromaštva u t o m delu
sveta. Najnoviji p o d a c i Svetske banke, zasnovani na revidiranoj m e đ u n a r o d n o j
liniji siromaštva od 1,25 dolara d n e v n o , pokazuju d a j e broj ljudi u zemljama u
razvoju koji žive u krajnjem siromaštvu dostigao 2 0 0 5 . godine 1,4 milijarde, što
čini j e d n u četvrtinu u k u p n o g stanovništva u manje razvijenim p o d r u č j i m a sveta.
Odgovarajući p o d a t a k za 1981. je 1,9 milijardi, što znači da je svaki drugi
stanovnik u z e m l j a m a u razvoju u toj godini bio s i r o m a š a n . 1 5 6 M a d a novi podaci
pokazuju da je e k s t r e m n o s i r o m a š n o rasprostranjenije n e g o što se ranije mislilo,
oni otkrivaju i d a j e u poslednjih četvrt veka ostvaren značajan p r o g r e s u njegovom
smanjivanju.
D e m o g r a f s k a ekspanzija i siromaštvo podstakli su n e k a e k s t r e m n a

shvatanja o kretanju stanovništva u kojima se oseća uticaj M a l t h u s - a . Ovaj autor je
pre više od dva veka z a s t u p a o stav da stanovništvo teži da se u v e ć a v a preko
granice raspoloživih m o g u ć n o s t i za ishranu. Ovaj nesklad u kretanju stanovništva,
na j e d n o j strani, i sredstava za njegovo izdržavanje, na drugoj, n e m i n o v n o dovodi
do nestašice hrane, koja n a m e ć e ograničenja prirodnom m n o ž e n j u ljudi.
Osim n e p o s r e d n e gladi na putu rasta stanovništva stoje i druge prepreke.
M a l t h u s ih je sve svrstao u dve grupe: preventivne, koje smanjuju natalitet
( m o r a l n o uzdržavanje i " z l a " , kao što su abortus, prevencija od z a č e ć a i si.) i
pozitivne, koje povećavaju smrtnost (siromaštvo, ratovi, epidemije i druge n e d a ć e ) .
Sva ova ograničenja deluju sa više ili manje snage svodeći broj stanovnika na nivo
sredstava za njihovo izdržavanje.
UN: World Population Prospects - The 2006 Revision, New Zork, 2007, str. VII.
World Population 2003 - Population, Education and Development, UN. New York 2004, str. 7-
8.
S. Chen - M. Ravallion: The Developing World Is Poorer Than We Thought, hut No Less
Successfu in the Fight Againt Poverty, The World Bank, August 2008.
193
M o d e r n i nastavljači Malthus-ovih ideja (neomaltuzijanci) smatraju da

brz porast stanovništva u manje razvijenim zemljama čini u z a l u d n i m svaki pokuša
privrednog razvoja. Previđaju se drugi važni faktori koji utiču na e k o n o m s k e
socijalne performanse zemalja u razvoju, kao što su: nepovoljno istorijsko nasleđe
(bivše kolonije), nerazvijen društveni poredak, n e r a v n o p r a v a n položaj u
m e đ u n a r o d n i m trgovinskim i ukupnim o d n o s i m a itd. Izlaz iz teškoća, koje
opterećuju nedovoljno razvijene zemlje sveta neomaltuzijanci vide u oštrom
ograničavanju daljeg rasta njihovog stanovništva, pa i u zanemarivanju siromašnih,
koje bi trebalo ostaviti da stradaju u borbi za preživljavanje.
Za razliku od neomaltuzijanaca, pobornici teorije d e m o g r a f s k e tranzicije

zauzimaju krajnje optimistički stav p r e m a krizi stanovništva u ekonomskirr
zaostalim d e l o v i m a sveta. Oni smatraju da će zemlje u razvoju slediti obrazac
kretanja stanovništva, koji je ustanovljen generalizacijom istorijskog iskusi
danas razvijenih zemalja. D r u g i m recima, i zemlje u razvoju će proći kroz proces
demografske tranzicije, t o k o m kojeg će se t e m p o povećanja njihovog stanovni-
osetno usporiti. Demografski razvoj, p r e m a zagovornicima ovog pristupa, o b u h \ a : i
nekoliko etapa, koje su u tesnoj vezi s društveno-ekoncmskim razvojem zemlje. Te
etape se karakterišu određenim o d n o s i m a između stopa nataliteta i mortaliteta,
specifičnim tendencijama u njihovom kretanju, kao i p r o m e n a m a u različiti—
strukturama stanovništva, koje otuda slede.
U literaturi se, najčešće sreće trihotornna podela procesa razvoja

stanovništva, kakvu su dali W. T h o m p s o n i F. Notestein, osnivači teorije
157
demografske tranzicije. Troetapni model se, ponekad, modifikuje daljon
razradom pojedinih etapa. Karakteristična j e , u tom smislu, podela koju daje D.
B o g u e . 1 5 8 On razlikuje: predtranzicionu etapu, etapu demografske tranzic: .
posttranzicionu etapu, pri č e m u se etapa demografske tranzicije razlaže na rani^
centralnu i kasnu tranzicionu podetapu.
U predtranzicionoj etapi razvoja stanovništva stope natalit
mortaliteta su visoke, a stopa p r i r o d n o g priraštaja vrlo niska ili j e d n a k a nuli.
E t a p a tranzicije sadrži d u b o k e p r o m e n é u kretanju nataliteta i mortaliteti,
koje se odražavaju na prirodni priraštaj stanovništva. U prvoj podetapi dolazi a:
osetnog snižavanja stope mortaliteta, dok je stopa nataliteta visoka i n e p r o m e n j e t a .
m a d a m o ž e i da raste. S h o d n o t o m e , stopa prirodnog priraštaja se značain:
povećava. Druga podetapa se odlikuje padom stope nataliteta, koji je praćen neša:
sporijim snižavanjem stope mortaliteta. To rezultira u blagom smanjenu stope
prirodnog priraštaja stanovništva. U trećoj podetapi stopa mortaliteta je niski.
W. Thompson: Population, American Journal of Sociology, vol. 34, str. 959-975; F. Not:
Population - The Long View, u: W. Schultz (ed.) Food for the Population, Univen
Chicago Press, Chicago, str. 31-58.
D. Bogue: Principles of Demography, J. Wiley and Sons, Chicago University Press, Chivaei
1969, str. 56.
194
relativno stabilna, d o k stopa nataliteta j o š lagano pada. Usled toga se stopa

prirodnog priraštaja i dalje smanjuje.
P o s t t r a n z i c i o n a etapa ima niske stope nataliteta i mortaliteta, koje daju
približno nulti prirodni prirasta stanovništva.
E v i d e n t n o je da zemlje u razvoju pokazuju o d r e đ e n e specifičnosti, kada
je reč o kretanju stanovništva, u odnosu na danas razvijene privrede. Stope
smrtnosti u z e m l j a m a u razvoju počele su da opadaju pri m n o g o n i ž e m nivou per
capita dohotka, a sam proces snižavanja mortaliteta t e k a o je z n a t n o brže nego s t o j e
to, svojevremeno, bio slučaj u razvijenim zemljama. Objašnjenje, pre svega, treba
tražiti u činjenici da je m e d i c i n s k a n a u k a v e o m a m n o g o n a p r e d o v a l a u prošlom
veku, a njeni rezultati su bili dostupni i manje razvijenim z e m l j a m a Sto se tiče
stopa nataliteta, one su i dalje ostale na v i s o k o m nivou (višem od o n o g koji su
ranije dostigle razvijene zemlje) ili su čak nešto porasle. U takvim o k o l n o s t i m a
demografska ekspanzija u zemljama u razvoju bila je osetno j a č a od o n e koja se,
svojevremeno, odvijala u sada razvijenim zemljama. Poslednjih decenija u o č e n a je
tendencija smanjivanja nataliteta u m n o g i m nedovoljno razvijenim zemljama, ali
ona nije dovoljno s n a ž n o izražena, pa je pitanje brzog rasta stanovništva u tom delu
sveta i dalje o t v o r e n o .
Teorija demografske tranzicije naglašava zavisnost demografskih kretanja

od društvenih i e k o n o m s k i h p r o m e n a u zemlji. Iz nje implicite sledi da rešenje za
p r o b l e m e rasta s t a n o v n i š t v a treba tražiti u p r i v r e d n o m razvoju. Sa njim se
povećava životni standard ljudi i više-manje automatski reguliše rast stanovništva.
Stoga bi a k c e n a t trebalo staviti na ubrzavanje e k o n o m s k o g razvoja u manje
razvijenim zemljama i stvaranje uslova za što potpunije korišćenje raspoložive
radne snage.
T o , m e đ u t i m , n e isključuje primenu o d r e đ e n i h m e r a populacione
politike, kojima se m o ž e uticati na smirivanje t e m p a rasta stanovništva. B r z o
povećavanje broja stanovnika nije primarni uzrok siromaštva u manje razvijenim
zemljama (kako smatraju neomaltuzijanci), ali j e s t e faktor koji otežava njihov
e k o n o m s k i razvoj.
9.2.2 Obim, dinamika i struktura stanovništva Srbije
Savremeni svet predstavlja mozaik velikog broja zemalja, koje se

m e đ u s o b n o razlikuju p r e m a obimu stanovništva, kao i drugim njegovim
karakteristikama ( d i n a m i k a , struktura). N a j e d n o m kraju se nalaze izrazito velike
zemlje, čija populacija broji p r e k o 100 miliona lica. P r e d v o d e ih K i n a (1.32
milijarde stanovnika u 2 0 0 8 . godini) i Indija (1,13 milijardi) kao najmnogoljudnije
države, koje zajedno obuhvataju više od j e d n e trećine čovečanstva. Na d r u g o m
kraju su vrlo m a l e - m i k r o države, čija populacija ne dostiže ni 1 milion.
195
Srbija, p r e m a popisu iz 1991. godine, ima oko 9,8 m i l i o n a stanovnika. Na

ovoj teritoriji u 20. veku sprovedeno je u k u p n o o s a m popisa - prvi 1921, a
poslednji 1991. Praksa je bila da se popisi vrše na početku svake decenije. Izuzetak
predstavlja prvi posleratni, vanredni popis stanovništva iz 1948, kao i naredni iz
1953.
Tab. 15 Stanovništvo Srbije prema popisima obavljenim u 20. veku

u hiljadama
1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991.
Srbija 4.819 5.726 6.528 6.978 7.642 8.447 9.314 9.779
Centralna Srbija 2.843 3.550 4.154 4.464 4.823 5.250 5.695 5.809
Vojvodina 1.537 1.624 1.641 1.699 1.855 1.953 2.035 2.014
.. Kosovo i Metohija 439 552 733 816 964 1.244 1.584 1.956
Izvor: Penev, G. : Popis stanovništva, 2002, Jugoslovenski pregled, br. 2, 2002, str. 4.
U svim p o p i s i m a t o k o m 20. veka obuhvat stanovništva je bio gotovo
potpun, osim u popisu 1991. koji je bojkotovao d e o albanskog stanovništva, pa su
podaci za Srbiju procenjeni.
U 2 0 0 2 . godini je sproveden popis stanovništva, ali s a m o na teritoriji
Centralne Srbije i Vojvodine. Na Kosovu i Metohiji on je trebalo da bude izvršen
kada se za to steknu svi n e o p h o d n i uslovi. Saglasno m e đ u n a r o d n i m preporukama,
u k u p n o stanovništvo je o v o g a puta nešto drugačije definisano, pa podaci popisa iz
2002. nisu sasvim uporedivi sa p o d a c i m a ranijih p o p i s a . 1 5 9
U periodu od 1991. do 2002. godine dešavale su se burne promené u svim
oblastima društvenog, privrednog i političkog života, koje su značajno uticale na
demografski razvitak stanovništva Srbije. Rezultati popisa iz 2002. godine pokazuju da
u Srbiji (bez Kosova i Metohije) živi oko 7,5 miliona stanovnika (5,5 miliona u
Centralnoj Srbiji i 2 miliona u Vojvodini). U poređenju sa odgovarajućim podacima iz
1991. godine broj stanovnika Srbije (bez Kosova i Metohije) se neznatno smanjio (pad
je zabeležen samo u Centralnoj Srbiji, dok je stanovništvo Vojvodine blago poraslo).
Tab. 16 S t a n o v n i š t v o Srbije (bez K o s o v a i Metohije), 1 9 9 1 - 2 0 0 2 .
1991. 2002.
Srbija (bez Kosova i Metohije) 7.576.837 7.498.001
Centralna Srbija 5.606.642 5.466.009
Vojvodina 1.970.195 2.031.992
159
U popisu iz 2002. godine, osim stanovništva u zemlji, u sastav ukupnog stanovništva ulaze i
naši građani čiji je rad, odnosno boravak u inostranstvu kraći od godinu dana, kao i stran:
državljani koji u našoj zemlji rade ili borave duže od godinu dana. Lica koja su izbegla sa
teritorija pojedinih republika bivše SFRJ popisana su kao i svi ostali građani SR Jugoslavije, što
znači da se računaju u ukupno stanovništvo. Poređenja radi, u ranijim popisima, u uku -
stanovništvo uključivana su sva lica na privremenom radu u inostranstvu bez obzira na dužinu
boravka van zemlje, ali su isključivane izbeglice (njih je, u to vreme, bilo zanemarljivo malo).
196
Izvor: Statistički godišnjak Srbije 2006, RZS, tfeograd, 2005, sir. 70.
Na o b a područja R e p u b l i k e Srbije zabeležen je negativan prirodni priraštaj,

s tim što je u Centralnoj Srbiji i migracioni saldo bio negativan (broj odseljenih
p r e m a š i v a o je broj doseljenih). U Srbiju je t o k o m 90-tih godina došlo nekoliko
stotina hiljada izbeglica, ali je veliki broj lica i napustio te prostore.
P r e m a broju stanovnika Srbija spada u relativno male zemlje. K a o takva,
trpi sva o n a ograničenja koja e k o n o m s k o m razvoju j e d n e zemlje n a m e ć e skroman
obim njenog stanovništva. R e č j e , pre svega, o nedovoljnoj snabdevenosti radnim
resursima (u prvom redu kvalitetnim kadrovima) n e o p h o d n i m za razvoj pojedinih
grana. T o m e treba dodati i usko d o m a ć e tržište, koje, često, nije dovoljno da podrži
izgradnju p r o i z v o d n i h kapaciteta optimalne veličine (što se nepovoljno odražava na
j e d i n i č n e troškove proizvodnje). Na širinu unutrašnjeg tržišta Srbije negativno
deluje i nizak n i v o društvenog proizvoda po stanovniku, te, njime uslovljena, niska
kupovna m o ć stanovništva. U takvim okolnostima, e k o n o m s k a saiadnja sa svetom
se javlja kao imperativ za našu zemlju.
V e l i č i n u stanovništva Srbije treba posmatrati i u o d n o s u na o b i m

nacionalne teritorije. Dati broj stanovnika n e m a isto e k o n o m s k o značenje u
prostorno velikoj i maloj zemlji. Srbija ima površinu 88.361 kin 2 (77.474 k m 2 b e z
Kosova i Metohije). Pošto popis iz 2 0 0 2 . godine ne pruža p o d a t k e o u k u p n o m
broju stanovnika n n n a š e zemlje,gustinu naseljenosti ć e m o posmatrati samo na
prostoru C e n t r a l n e Srbije i Vojvodine. Na 1 k m 2 u Srbiji (bez K o s o v a i Metohije)
živi u prošeku 97 stanovnika (98 u Centralnoj Srbiji i 95 u Vojvodini), što je
znatno iznad svetskog prošeka, koji, u istoj godini, iznosi svega 48 stanovnika, što
znači da n a š a zemlja spada m e đ u gušće naseljene zemlje sveta
Sudeći po raspoloživim podacima, o d n o s između veličine teritorije i broja

stanovnika u našoj zemlji nije opterećen velikim n e s r a z m e r a m a i, kao takav, ne
predstavlja ozbiljniju prepreku za njen privredni razvoj.
P o r e d veličine populacije pažnju zaslužuje i t e m p o rasta stanovništva. Na
njega utiču p r i r o d n e (natalitet i mortalitet) i m i g r a c i o n e (useljavanje i iseljavanje)
k o m p o n e n t e . U periodu posle D r u g o g svetskog rata ispoljila se tendencija
usporavanja t e m p a rasta stanovništva na teritoriji Srbije. P r e s u d a n uticaj na
kretanje broja stanovnika imale su prirodne k o m p o n e n t e , m a d a se ni efekat
migracija, naročito u pojedinim razdobljima, ne m o ž e zanemariti.
P o d a c i pokazuju da je u periodu između dva posleratna popisa (1948-
1953) p r o s e č n a godišnja stopa rasta stanovništva Srbije iznosila 1,32% prosečno
godišnje, a u poslednjem m e đ u p o p i s n o m intervalu (1981-1991) svega 0,49%.
Usporavanje t e m p a rasta stanovništva j e , kako se procenjuje, nastavljeno i u
n a r e d n i m g o d i n a m a , tako da prosečna godišnja stopa rasta naše populacije u
periodu 1991-2001. iznosi oko 0.22%.
197
Tab. 17 P r o s e č n a godišnja stopa rasta stanovništva ( % ) , 1 9 2 1 - 2 0 0 1 .
Srbija
Svega Centr. Srbija Vojvodina Kosovo i Metohija
1921-2001 0,87 0,85 0,29 1,70

1921-1931 1,70 2,19 0,54 2,26
1931-1948 0,77 0,52 0,06 1,61
1948-1953 1,32 1,39 0,69 2,27
1953-1961 . 1,14 0,99 1,10 2,06
1961-1971 1,01 0,86 0,52 2,54
1971-1981 0,99 0,82 0,42 2,42
1981-1991 0,49 0,21 -0,10 2,11
1991-2001* 0,22 -0,12 -0,37 1,71

Izvor: Stanovništvo i prirodno kretanje stanovništva SR Jugoslavije u 20. veku i na pragu 2 1 . veka (1921-2002).
Saopštenje SZS, br. 041, 2003, Beograd, str. 13.
* Stopa rasta stanovništva u periodu 1991-2001. izračunata je na bazi procenjenih podataka o broju stanovnika u
2001. godini.
U isto v r e m e (tačnije, od 1990. do 2 0 0 1 . godine) stanovništvo sveta se

p o v e ć a v a l o z n a t n o brže, o čemu svedoči stopa rasta od 1,4% p r o s e č n o godišnje.
Odgovarajući podatak za nerazvijene zemlje je 2 % , a za razvijene 0,7%.
Prirodni priraštaj stanovništva Srbije je osetno smanjen u posleratnom
periodu. T o m e su najviše doprinele C. Srbija i Vojvodina, u kojima broj umrlih
poslednjih desetak godina (u Vojvodini od 1989, a u C. Srbiji od 1992) premašuje
broj živorođenih. K o s o v o i Metohija je područje v e o m a visokog prirodnog
priraštaja i eksplozivnog rasta stanovništva. Prirodni priraštaj na K o s o v u i Metohiji
počinje ozbiljnije da p a d a tek u 80-tim godinama, prvenstveno p o d uticajem pada
nataliteta.
Za o c e n u r a d n e sposobnosti stanovništva značajna je njegova podela na tri
velike s t a r o s n e grupe. Prva o b u h v a t a stanovništvo do 14 godina, druga od 15 do
64 i treća od 65 i više godina. S a m o druga grupa, koju čini r a d n o sposobno
stanovništvo, predstavlja neposredni izvor radne snage. P r e m a popisu iz 1991.
učešće r a d n o s p o s o b n o g u ukupnom stanovništvu Srbije (bez K o s o v a i Metohije)
relativno je visoko i iznosi blizu 6 8 % . Podaci za 2002. godinu pokazuju da se taj
udeo n e z n a t n o smanjio tako da dostiže 6 7 % .
U periodu posle D r u g o g svetskog rata primelna je tendencija opadanja
p r o c e n t u a l n o g učešća m l a đ i h od 15 godina i povećanja udela starijih od 64 godine.
Sto se tiče r a d n o s p o s o b n o g stanovništva, njegov udeo u u k u p n o m stanovništvu
varira t o k o m p o s m a t r a n o g v r e m e n s k o g intervala.
Sudeći po rezultatima popisa iz 2 0 0 2 . godine, koji se o d n o s e na C. Srbiju i
Vojvodinu, broj starih (preko 64 godine) je premašio broj m l a d i h (ispod 15
godina). P r o s e č n a starost stanovništva na t o m području iznosi 40 godina.
Populacija C. Srbije i Vojvodine, k a k o pokazuju demografska istraživanja, spada
m e đ u najstarije u Evropi i svetu.
198
O s v r n u ć e m o se i na stepen aktivnosti stanovništva Srbije. A k t i v n o

stanovništvo izražava p o n u d u radne snage u j e d n o j zemlji. Č i n e ga lica koja su
sposobna, ali i voljna da rade. U d e o aktivnog u u k u p n o m stanovništvu Srbije (bez
Kosova i Metohije, p r e m a popisu iz 1991. godine, iznosi 4 8 % . Odgovarajući
podatak z a 2 0 0 2 . j e 4 5 % . V r e d n o s t n a v e d e n o g pokazatelja o p a d a posle D r u g o g
svetskog rata. U isto v r e m e raste učešće neaktivnog (lica sa ličnim p r i h o d o m i
izdržavana lica) u u k u p n o m stanovništvu
M o g u ć n o s t stvarnog korišćenja aktivnog stanovništva zavisi od m n o g i h
( e k o n o m s k i i n e e k o n o m s k i h ) faktora. Podaci pokazuju d a j e 2 0 0 7 . godine u našoj
zemlji bilo z a p o s l e n o 2 m i l i o n a lica. T o k o m posleratnog razvoja zabeležen je
d i n a m i č a n rast broja radnika na ovim prostorima. M e đ u t i m , 1989. godine
zaposlenost počinje da pada. Smanjivanje broja radnika se odnosi samo na
društveni sektor, d o k u privatnom sektoru zaposlenost raste. Tendencija
smanjivanja u k u p n o g broja zaposlenih prisutna je i posle 2 0 0 0 . godine, kada je
izgubljeno o k o 95.000 radnih mesta. Pad zaposlenosti u o v o m p e r i o d u je posledica
zatvaranja n e p r o d u k t i v n i h radnih m e s t a u procesu restrukturiranja i privatizacije
preduzeća. Procenjuje se da m e đ u zaposlenima j o š uvek postoje značajni viškovi
radnika, koji će u daljem toku tranzicije ostati bez posla.
N e z a p o s l e n o s t predstavlja najveći e k o n o m s k i , socijalni i razvojni problem

sa kojim se suočava Srbija. Broj lica koja traže zaposlenje, p r e m a evidenciji za
2007. godinu, iznosi 851 h i l j a d u . ' 6 0 Aktivno nezaposlenih lica ima n e š t o manje -
61
785 hiljada. Stopa registrovane nezaposlenosti (merena odnosom broja
nezaposlenih i u k u p n e radne snage, tj. zbira zaposlenih i n e z a p o s l e n i h ) povećala se
sa 2 6 , 8 % u 2 0 0 1 . na 2 8 , 2 % u 2007. godini. Ukoliko se pri o b r a č u n u stope
nezaposlenosti primeni metodologija M e đ u n a r o d n e organizacije rada, o d n o s n o
uzmu u obzir p o d a c i sadržani u Anketi o radnoj snazi, postotak nezaposlenih će biti
osetno niži - 12,2% u 2 0 0 1 , o d n o s n o 1 8 , 1 % u 2007. g o d i n i . 1 6 2 Srbija ima j e d n u od
najvećih stopa nezaposlenosti u poređenju sa EU i zemljama u okruženju. Ispred
nje je u 2 0 0 7 . bila s a m o M a k e d o n i j a sa stopom anketne nezaposlenosti od 34,2%,
Bosna i H e r c e g o v i n a - 2 9 % i C r n a G o r a - 2 6 , 4 % . 1 6 3
Problem nezaposlenosti u Srbiji ima h r o n i č a n karakter. Za razliku od
drugih bivših socijalističkih zemalja, mi s m o se i ranije (pre otpočinjanja procesa
tranzicije) suočavali sa v i s o k o m nezaposlenošću. P o d a c i g o v o r e da je u 1989.
Lica koja traže zaposlenje su nezaposlena lica i zaposleni koji traže promenu zaposlenja.
Pod aktivno nezaposlenim licima podrazumevaju se.lica od 15 do 65 godina života sposobna i
odmah spremna da rade, koja nisu zasnovala radni odnos ili na drugi način ostvarila pravo na
rad, a vode se na evidenciji nezaposlenih i aktivno traže posao.
Republički zavod za razvoj: Izveštaj o razvoju Srbije 2007, Beograd, april 2008, str. 15.
Videti: EBRD: Transition Report 2007 - People in transition i Agencija za statistiku Bosne i
Hercegovine.
199
:
godini stopa nezaposlenosti u našoj zemlji iznosila oko 1 8 % . A k o se u z m e u o b z
da gornja " d o z v o l j e n a " stopa nezaposlenosti u savremenim tržišnim privreda
iznosi 4 - 5 % , nije t e š k o sagledati svu težinu p r o b l e m a nedovoljne z a p o s l e n o
radne snage na o v i m prostorima.
N e z a p o s l e n o s t je e k o n o m s k i neracionalna i m o r a l n o neprihvatljiva,
proizvodi velike štete na individualnom i društvenom planu. K o l i k o su razgranati
dalekosežni efekti nezaposlenosti p o k a z a o je n o b e l o v a c A. Sen u j e d n o m c
164
svojih novijih r a d o v a . P o m e n u t i autor je sačinio dugačku listu " k a z n i " , koj
n e z a p o s l e n o s t sa s o b o m nosi. O n a uključuje:
(1) gubitak tekuće proizvodnje i potrebu da se iz tako smanjeno*
n a c i o n a l n o g p r o i z v o d a (u o d n o s u na onaj koji je m o g a o da b u d e ostvaren
u s l o v i m a p u n e zaposlenosti) izdvoje v e ć a sredstva na ime p o m o ć i nezaposlenima
njihovim p o r o d i c a m a ;
( 2 ) gubitak slobode i socijalno isključenje (nezaposlenima su uskraćej I
m n o g e povoljne prilike u e k o n o m s k o j i socijalnoj sferi, koje d r u g i m a stoje
raspolaganju;
(3) eroziju ljudskog kapitala, tj. propadanje znanja i radnih sposobnosti;
(4) psihološku štetu (nezaposlenost može da opustoši živote ljudi i
prouzrokuje intenzivnu patnju, praćenu osećanjem zavisnosti, bezvrednosti
neproduktivnosti;
(5) bolest i smrt (to m o ž e da b u d e posledica gubitka d o h o t k a i materijal
sigurnosti, ali i potištenosti i bezvoljnosti koja prati dugotrajnu nezaposlenost;
(6) slabljenje motivacije za rad (nezaposleni se mogu obeshrabri:
pasivizirati, što smanjuje njihove šanse da nađu zaposlenje);
( 7 ) narušavanje porodičnih odnosa i društvenog života;
( 8 ) povećavanje etničkih tenzija i polne neravnopravnosti (nezapos'e-
pothranjuje politiku netolerancije i rasizma i otežava ulazak ž e n a u radnu snagu i.
(9) gubitak poverenja u društvo, njegove vrednosti / institucije
(nezadovoljstvo z b o g činjenice da im se ne pruža prilika da p o š t e n o zarađuju za
život m o ž e navesti pojedince da izlaz potraže u kriminalu);
(10) organizacionu nefleksibilnost i tehnološki konzervativizam i
uslovima masovne nezaposlenosti, kada gubitak radnog mesta često znai
d u g o r o č n u besposlicu, otpor e k o n o m s k o j reorganizaciji i t e h n o l o š k i m promenarr.iL
na nivou preduzeća, m o ž e da b u d e vrlo snažan).
Efekti nezaposlenosti, očigledno, daleko sežu i ne mogu se svesti samo ra
gubitak dohotka, kako se to, najčešće, čini. Da je dohodak jedini trošit
nezaposlenosti, o n d a bi n o v č a n e n a k n a d e za nezaposlene m o g l e da reše pomer._r
A.Sen: Inequality, Unemployment and Contemporary Europe, International Labour Re\-^

vol. 136, No. 2, 1997.
200
problem (u o v o m trenutku z a n e m a r u j e m o stvarne m o g u ć n o s t i n e k e zemlje da

obezbedi adekvatnu materijalnu podršku nezaposlenima, k a o i nepoželjne
posledice koje ovakav vid p o m o ć i m o ž e da ostavi na motivaciju nezaposlenih da
traže posao). P o š t o nezaposlenost proizvodi i druge ozbiljne posledice, n o v č a n a
podrška n e z a p o s l e n i m licima ima ograničeno dejstvo.
Svaka od n a v e d e n i h " k a z n i " nezaposlenosti zaslužuje p o s e b n u pažnju, ali
su sve o n e i m e đ u s o b n o p o v e z a n e . K a o takve, deluju pojedinačno i zajedno,
potkopavajući i rušeći individualni i društveni život u zemlji.
Pitanje zaposlenosti (i nezaposlenosti) j e , očigledno, vrlo delikatno i
važno.To je j e d n a od centralnih t e m a u privredama postsocijalističkih zemalja
(uključujući Srbiju), koje prolaze kroz proces tržišne transformacije.
U periodu posle D r u g o g svetskog rata broj zaposlenih u Srbiji brzo se
povećavao, ali je i nezaposlenost osetno rasla. O v a neusklađenost u kretanju
zaposlenosti i nezaposlenosti tesno je p o v e z a n a sa p r o m e n a m a u e k o n o m s k o j
strukturi stanovništva. Smanjivanje udela poljoprivrednog u ukupnom
stanovništvu i, s h o d n o t o m e , povećanje udela onog stanovništva koje živi od
prihoda stečenih v a n poljoprivrede, predstavlja zakonitost e k o n o m s k o g razvoja.
Kod nas se, m e đ u t i m , taj proces odvijao vrlo brzo. (Videti tabelu 5.) Priliv
stanovništva iz poljoprivrede bio je dovoljno snažan da popunjava brojna radna
mesta u nepoljoprivrednim delatnostima, ali i redove nezaposlenih.
Tab. 1 8 P r o m e n é d r u š t v e n o - e k o n o m s k e strukture s t a n o v n i š t v a ( % )
1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002*

Učešće poljoprivrednog u
72,3 66,7 56,1 44,0 25,4 17,3 10,9
ukupnom stanovništvu
Učešće gradskog u ukupnom
- 22,5 29,8 40,6 46,6 50,7 56.4
stanovništvu
Izvor: SGS-2006, str. 75. i Saopštenje RZS: Stanovništvo prema polu i starosti, Popis 2002, str. 14.
•Podaci se odnose na Srbiju (bez Kosova i Metohije).
P a r a l e l n o sa p r o c e s o m deagrarizacije u Srbiji i Crnoj Gori se, t o k o m

posleratnog perioda, odvijala i intenzivna urbanizacija. Od j e d n e tipično seoske
sredine n a š a zemlja j e , za manje od pola veka, postala područje sa većinskim
gradskim s t a n o v n i š t v o m .
Pažnju zaslužuju i kvalitet ljudskih resursa u Srbiji. Ljudski kapital je
oduvek bio važan faktor razvoja nacionalne privrede. U s a v r e m e n i m uslovima,
međutim, on dobija ključni značaj. R a z l o g e za to treba tražiti u brzom
napredovanju i širenju informacionih i k o m u n i k a c i o n i h tehnologija ( I C T ) , pod
čijim uticajem se menjaju same osnove industrijskog društva. Stvara se novi
civilizacijski kontekst, koji se označava t e r m i n i m a : " n o v a e k o n o m i j a " , " e k o n o m i j a
znanja", "informacijsko d r u š t v o " .
201
N o v a e k o n o m i j a iziskuje viši nivo obrazovanja, ali i bitno drugačija znanja

i u m e ć a . Pored e l e m e n t a r n e pismenosti i solidnog poznavanja o d r e đ e n e oblasti, za
uspeh u novoj privredi traže se i dodatni kvaliteti, kao što je sposobnost kritičkog
razmišljanja, d o b r o g komuniciranja, efektivnog t i m s k o g rada. Kreativnost,
s p r e m n o s t za preuzimanje rizika, fleksibilnost u suočavanju sa p r o m e n a m a , sve
više dobijaju na značaju. Digitalna pismenost j e , takođe, nezaobilazni elemenat
k o m p e t e n t n o s t i u s a v r e m e n o m svetu. Obrazovanje danas treba da pripremi radnika
za učenje t o k o m celog života (lifelong learning), koje će, uglavnom, imati
neformalni karakter.
Na samitu u Lisabonu, koji je održan 2000. godine, Evropska unija j e , kao
što s m o n a p r e d istakli, postavila sebi ambiciozan cilj da do 2 0 1 0 . postane
najkonkurentnija i najdinamičnija privreda z a s n o v a n a na znanju. Da bi se to
postiglo u t v r đ e n a je odgovarajuća strategija, u kojoj investicije u ljudske resurse
zauzimaju prioritetno m e s t o .
Raspoloživi podaci j a s n o pokazuje da viši nivo obrazovanja prati veća
zarada, k a o i manji rizik od nezaposlenosti. Sudeći p r e m a rezultatima nekih novijih
istraživanja, koja se o d n o s e na evropske zemlje ( u g l a v n o m članice E U ) , svaka
d o d a t n a godina školovanja povećava zarade na individualnom nivou za oko 6.5%.
Taj efekat je j o š značajniji (oko 9%) kada je reč o z e m l j a m a E v r o p s k e unije sa
manje regulisanim tržištem rada, u kojima rasponi u zaradama, kako se
pretpostavlja, bolje odražavaju razlike u produktivnosti r a d a . 1 6 5
Obrazovanje utiče i na m o g u ć n o s t zapošljavanja radne snage. U zemljama
E v r o p s k e unije nezaposlenost se p r e v a s h o d n o koncentriše m e đ u stanovništvom
niskog o b r a z o v n o g nivoa. Tražnja za t o m kategorijom radnika je osetno smanjena
u poslednjih dvadesetak godina, pod uticajem savremenih tehnoloških p r o m e n a i
procesa globalizacije.
Istraživanja su p o k a z a l a da u globalnoj konkurentnoj privredi finansijski
kapital sledi raspoloživi ljudski kapital. S h o d n o t o m e , zemlja koja nedovoljno
ulaže u razvoj ljudskih resursa manje je atraktivna i za strana finansijska ulaganja.
Važi i o b r n u t o . Singapur j e , na primer, izgradio visokokvalifikovane kadrove u
okviru strategije privlačenja stranih direktnih investicija u sektore visoke
16
tehnologije.
E v i d e n t n o je da d a n a s na g l o b a l n o m planu postoji v e ć izražen "digitalni
j a z " i "jaz u znanju", koji razdvaja razvijene od zemalja u razvoju. Digitalna podela
se ispoljava kroz značajne razlike u raspoloživosti I C T p r o i z v o d a i pristupu
165
Videti, na primer: Harmon, C, I. Walker, N. Westergaard-Nielsen: Returns to Education in
Europe, In: Public Funding and Private Returns to Education. PURE Final Report, 2001, prema
de la Fuente, A. - A. Ciccone: Human Capital in a Global and Knowledge-Based Ecoi
European Commission, May 2002, str. 33.
166
Z h a n g , S.: H u m a n Capacity Building for the N e w E c o n o m y , D e v e l o p m e n t
Outreach, fall 2 0 0 1 , str. 5.
202
godini stopa nezaposlenosti u našoj zemlji iznosila oko 1 8 % . A k o se u z m e u obzir

da gornja " d o z v o l j e n a " stopa nezaposlenosti u savremenim tržišnim privredama
iznosi 4 - 5 % , nije teško sagledati svu težinu p r o b l e m a nedovoljne zaposlenosti
radne snage na ovim prostorima.
N e z a p o s l e n o s t je e k o n o m s k i n e r a c i o n a l n a i m o r a l n o neprihvatljiva. O n a
proizvodi velike štete na individualnom i društvenom planu. K o l i k o su razgranati i
dalekosežni efekti nezaposlenosti pokazao je n o b e l o v a c A. Sen u j e d n o m od
164
svojih novijih r a d o v a . P o m e n u t i autor je sačinio dugačku listu " k a z n i " , koje
nezaposlenost sa s o b o m nosi. O n a uključuje:
(1) gubitak tekuće proizvodnje i potrebu da se iz tako smanjenog
n a c i o n a l n o g p r o i z v o d a (u odnosu na onaj koji je m o g a o da b u d e ostvaren u
uslovima p u n e zaposlenosti) izdvoje veća sredstva na ime p o m o ć i n e z a p o s l e n i m a i
njihovim p o r o d i c a m a ;
(2) gubitak slobode i socijalno isključenje (nezaposlenima su uskraćene
m n o g e povoljne prilike u ekonomskoj i socijalnoj sferi, koje drugima stoje na
raspolaganju;
(3) eroziju ljudskog kapitala, tj. propadanje znanja i radnih sposobnosti;
(4) psihološku štetu (nezaposlenost može da opustoši živote ljudi i
prouzrokuje intenzivnu patnju, praćenu osećanjem zavisnosti, bezvrednosti i
neproduktivnosti;
(5) bolest i smrt (to m o ž e da b u d e posledica gubitka d o h o t k a i materijalne
sigurnosti, ali i potištenosti i bezvoljnosti koja prati dugotrajnu nezaposlenost;
(6) slabljenje motivacije za rad (nezaposleni se mogu obeshrabriti i
pasivizirati, što smanjuje njihove šanse da n a đ u zaposlenje);
(7) narušavanje porodičnih odnosa i društvenog života;
(8) povećavanje etničkih tenzija i polne neravnopravnosti (nezaposlenost
pothranjuje politiku netolerancije i rasizma i otežava ulazak žena u radnu snagu);
(9) gubitak poverenja u društvo, njegove vrednosti i institucije
(nezadovoljstvo z b o g činjenice da im se ne pruža prilika da p o š t e n o zarađuju za
život m o ž e navesti pojedince da izlaz potraže u kriminalu);
(10) organizacionu nefleksibilnost i tehnološki konzervativizam (u
uslovima m a s o v n e nezaposlenosti, k a d a gubitak r a d n o g mesta često znači
d u g o r o č n u besposlicu, otpor e k o n o m s k o j reorganizaciji i t e h n o l o š k i m p r o m e n a m a ,
na nivou preduzeća, m o ž e da b u d e vrlo snažan).
Efekti nezaposlenosti, očigledno, daleko sežu i ne m o g u se svesti samo na
gubitak dohotka, kako se to, najčešće, Čini. Da je dohodak jedini trošak
nezaposlenosti, o n d a bi n o v č a n e n a k n a d e za nezaposlene m o g l e da reše p o m e n u t i
A.Sen: Inequality, Unemployment and Contemporary Europe, International Labour Review.

vol. 136, No. 2,; 1997.
200
problem (u o v o m trenutku z a n e m a r u j e m o stvarne m o g u ć n o s t i n e k e zemlje da

obezbedi adekvatnu materijalnu podršku nezaposlenima, k a o i nepoželjne
posledice koje ovakav vid p o m o ć i m o ž e da ostavi na motivaciju nezaposlenih da
traže posao). P o š t o nezaposlenost proizvodi i druge ozbiljne posledice, n o v č a n a
podrška n e z a p o s l e n i m licima ima ograničeno dejstvo.
Svaka od n a v e d e n i h " k a z n i " nezaposlenosti zaslužuje p o s e b n u pažnju, ali
su sve o n e i m e đ u s o b n o p o v e z a n e . K a o takve, deluju pojedinačno i zajedno,
potkopavajući i rušeći individualni i društveni život u zemlji.
Pitanje zaposlenosti (i nezaposlenosti) j e , očigledno, vrlo delikatno i
važno.To je j e d n a od centralnih t e m a u privredama postsocijalističkih zemalja
(uključujući Srbiju), koje prolaze kroz proces tržišne transformacije.
U periodu posle D r u g o g svetskog rata broj zaposlenih u Srbiji brzo se
povećavao, ali je i nezaposlenost osetno rasla. O v a n e u s k l a đ e n o s t u kretanju
zaposlenosti i nezaposlenosti tesno je p o v e z a n a sa p r o m e n a m a u e k o n o m s k o j
strukturi stanovništva. Smanjivanje udela poljoprivrednog u ukupnom
stanovništvu i, s h o d n o t o m e , povećanje udela onog stanovništva koje živi od
prihoda stečenih van poljoprivrede, predstavlja zakonitost e k o n o m s k o g razvoja.
Kod nas se, m e đ u t i m , taj proces odvijao vrlo brzo. (Videti tabelu 5.) Priliv
stanovništva iz poljoprivrede bio je dovoljno snažan da popunjava brojna radna
mesta u nepoljoprivrednim delatnostima, ali i redove nezaposlenih.
Tab. 1 8 P r o m e n é d r u š t v e n o - e k o n o m s k e strukture s t a n o v n i š t v a ( % )
1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002*

Učešće poljoprivrednog u
72,3 66,7 56,1 44,0 25,4 17,3 10,9
ukupnom stanovništvu
Učešće gradskog u ukupnom
- 22,5 29,8 40,6 46,6 50,7 56.4
stanovništvu
Izvor: SGS-2006, str. 75. i Saopštenje RZS: Stanovništvo prema polu i starosti, Popis 2002, str. 14.
•Podaci se odnose na Srbiju (bez Kosova i Metohije).
P a r a l e l n o sa p r o c e s o m deagrarizacije u Srbiji i Crnoj Gori se, t o k o m
posleratnog perioda, odvijala i intenzivna urbanizacija. Od j e d n e tipično seoske
sredine n a š a zemlja j e , za manje od pola veka, postala područje sa većinskim
gradskim s t a n o v n i š t v o m .
Pažnju zaslužuju i kvalitet ljudskih resursa u Srbiji. Ljudski kapital je
oduvek bio važan faktor razvoja nacionalne privrede. U s a v r e m e n i m uslovima,
međutim, on dobija ključni značaj. Razloge za to treba tražiti u brzom
napredovanju i širenju informacionih i k o m u n i k a c i o n i h tehnologija ( I C T ) , pod
čijim uticajem se menjaju same osnove industrijskog društva. Stvara se novi
civilizacijski kontekst, koji se označava terminima: " n o v a e k o n o m i j a " , " e k o n o m i j a
znanja", "informacijsko d r u š t v o " .
201
N o v a e k o n o m i j a iziskuje viši nivo obrazovanja, ali i bitno drugačija znanja

i u m e ć a . P o r e d e l e m e n t a r n e pismenosti i solidnog poznavanja o d r e đ e n e oblasti, za
uspeh u novoj privredi traže se i dodatni kvaliteti, kao što je sposobnost kritičkog
razmišljanja, d o b r o g komuniciranja, efektivnog timskog rada. Kreativnost,
s p r e m n o s t za p r e u z i m a n j e rizika, fleksibilnost u suočavanju sa p r o m e n a m a , sve
više dobijaju na značaju. Digitalna pismenost j e , takođe, nezaobilazni elemenat
k o m p e t e n t n o s t i u s a v r e m e n o m svetu. Obrazovanje danas treba da pripremi radnika
za učenje t o k o m celog života (lifelong learning), koje će, uglavnom, imati
neformalni karakter.
Na samitu u L i s a b o n u , koji je održan 2000. godine, E v r o p s k a unija j e , kao

što s m o n a p r e d istakli, postavila sebi ambiciozan cilj da do 2 0 1 0 . postane
najkonkurentnija i najdinamičnija privreda zasnovana na znanju. Da bi se to
postiglo u t v r đ e n a je odgovarajuća strategija, u kojoj investicije u ljudske resurse
zauzimaju prioritetno m e s t o .
R a s p o l o ž i v i p o d a c i j a s n o pokazuje da viši nivo obrazovanja prati veća
zarada, kao i manji rizik od nezaposlenosti. Sudeći p r e m a rezultatima nekih novijih
istraživanja, koja se o d n o s e na evropske zemlje ( u g l a v n o m članice E U ) , svaka
d o d a t n a g o d i n a školovanja p o v e ć a v a zarade na individualnom nivou za o k o 6.5%.
Taj efekat je j o š značajniji (oko 9%) kada je reč o zemljama E v r o p s k e unije sa
manje regulisanim tržištem rada, u kojima rasponi u zaradama, kako se
pretpostavlja, bolje odražavaju razlike u produktivnosti r a d a . 1 6 5
Obrazovanje utiče i na m o g u ć n o s t zapošljavanja radne snage. U zemljama
E v r o p s k e unije nezaposlenost se prevashodno koncentriše m e đ u stanovništvom
niskog o b r a z o v n o g nivoa. Tražnja za t o m kategorijom r a d n i k a je osetno smanjena
u poslednjih d v a d e s e t a k godina, pod uticajem savremenih tehnoloških p r o m e n a i
procesa globalizacije.
Istraživanja su p o k a z a l a da u globalnoj konkurentnoj privredi finansijski
kapital sledi raspoloživi ljudski kapital. S h o d n o t o m e , zemlja koja nedovoljno
ulaže u razvoj ljudskih resursa manje je atraktivna i za strana finansijska ulaganja.
Važi i o b r n u t o . Singapur j e , na primer, izgradio visokokvalifikovane kadrove u
okviru strategije privlačenja stranih direktnih investicija u sektore visoke
tehnologije.
E v i d e n t n o je da d a n a s na g l o b a l n o m planu postoji v e ć izražen "digitalni
j a z " i "jaz u znanju", koji razdvaja razvijene od zemalja u razvoju. Digitalna podela
se ispoljava k r o z značajne razlike u raspoloživosti I C T p r o i z v o d a i pristupu
Videti, na primer: Harmon, C, I. Walker, N. Westergaard-Nielsen: Returns to Education in

Europe, In: Public Funding and Private Returns to Education. PURE Final Report, 2001, prema,
de la Fuente, A. - A. Ciccone: Human Capital in a Global and Knowledge-Based Economy
European Commission, May 2002, str. 33.
Z h a n g , S.: H u m a n C a p a c i t y Building for t h e N e w E c o n o m y , D e v e l o p m e n t
O u t r e a c h , fall 2 0 0 1 , str. 5.
202
Internetu. P o m e n i m o s a m o da je 2000. godine 7 9 % korisnika Interneta živelo u

razvijenim zemljama članicama OECD, koje obuhvataju 14% svetskog
167
stanovništva. Dispariteti u znanju, o d n o s n o pristupu obrazovanju su takođe
izraženi. P r o s e č n a d u ž i n a školovanja u zemljama sa visokim n i v o o m d o h o t k a
168
iznosi 10 godina, a u zemljama u razvoju svega 4,6 godina.
Razvojne m o g u ć n o s t i privrede Srbije u "ekonomiji z n a n j a " koja se rađa,
zavise u velikoj meri od kvaliteta ljudskih resursa, o d n o s n o raspoloživog ljudskog
kapitala.
Polaznu tačku u analizi obrazovnog nivoa stanovništva predstavlja
sagledavanje njegove pismenosti, koja se, u našim uslovima, t r a d i c i o n a l n o shvata.
Pismenim se, naime, smatra lice sposobno da pročita i napiše tekst iz
s v a k o d n e v n o g ž i v o t a 1 6 9 , m a d a su istraživanja pokazala da je m i n i m a l n i uslov za
p e r m a n e n t n u p i s m e n o s t četvorogodišnje o s n o v n o obrazovanje.
P a d a u oči da j o š uvek i m a m o značajan broj n e p i s m e n i h m e đ u
stanovništvom uzrasta od 10 i više godina, koji, p r e m a popisu iz 1991, premašuje
600 hiljada ( 7 % ) . Rezultati popisa iz 2002. pokazuju da u Centralnoj Srbiji i
Vojvodini ima o k o 233 hiljade ili 3,4% nepismenih lica odgovarajuće starosne
dobi.
N e p i s m e n o s t je bila i ostala generacijski problem. S njom se najviše
suočavaju o s o b e stare 65 i više g o d i n a ( p r e m a popisu iz 2002. o n e čine 7 4 % od
ukupnog broja n e p i s m e n i h ) . Seosko stanovništvo je čak četiri puta izloženije
nepismenosti od gradskog (stopa nepismenosti u seoskim naseljima, k a k o pokazuju
podaci za 2002., dostiže 5,9%). U Srbiji postoji izrazita razlika u nivoima
pismenosti m u š k e i ženske populacije (po p o d a c i m a p o p i s a iz 2 0 0 2 , koji isključuje
Kosovo i Metohiju, stopa nepismenosti ženskog stanovništva iznosi 5,7%, a
m u š k o g 1,1%). N e p i s m e n o s t m e đ u ž e n a m a je naročito izražena u seoskim
naseljima ( d o k je u gradu svaka četrdeseta žena n e p i s m e n a , u selu je to svaka
deseta).170
O b r a z o v n a struktura stanovništva naše zemlje z a 1991. otkriva d a j e d n a

trećina lica starih 15 i više godina n e m a završenu o s n o v n u školu. Srednje
Human Development Report — Making New Technologies Work for Human

Development, Oxford University Press, Oxford, 2001, sir. 39.
I C T and M D G S - A World B a n k G r o u p Perspective, T h e W o r l d B a n k G r o u p ,
d e c e m b e r 2 0 0 3 , str. 15.
Za razvijene zemlje je relevantna tzv. funkcionalna pismenost, koja se interpretira kao
sposobnost razumevanja i korišćenja informacija raspoloživih u pisanoj formi (uključujući
novinske članke, književna dela i si.)
Svi navedeni podaci o pismenosti preuzeti su iz publikacije Republičkog zavoda za statistiku
Srbije: Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u 2002, Stanovištvo - školska sprema i
pismenost, podaci po opštinama, knjiga 4, Beograd, jul 2003, str. 16 i 17.
203
obrazovanje poseduje svaki treći, a više i visoko svaki j e d a n a e s t i stanovnik iz te

grupe. T o k o m p o s l e r a t n o g razvoja obrazovni nivo stanovništva Srbije se značajno
p o v e ć a o , ali j e , sudeći po raspoloživim p o d a c i m a , j o š uvek nizak i
nezadovoljavajući.
P r e m a popisu stanovništva Srbije (bez K o s o v a i Metohije) iz 2002. godine,
j e d n a petina lica starih 15 i više godina n e m a završenu o s n o v n u školu, dve petine
( 4 1 % ) ima srednje obrazovanje, a 1 1 % više ili visoko.
Da bi našla svoje m e s t o u s a v r e m e n o m svetu, koji se u b r z a n o menja i
prelazi iz j e d n o g u drugi oblik proizvodnje, naša zemlja m o r a veću pažnju da
posveti formiranju ljudskog kapitala i njegovoj efikasnoj upotrebi. Migracija
v i s o k o o b r a z o v a n i h k a d r o v a iz Srbije u razvijene zemlje ("odliv m o z g o v a " ) , koja je
naročito došla do izražaja u devedesetim godinama, značajno je oslabila nacionalni
kreativni potencijal i devalvirala smisao postojanja sistema v i s o k o g obrazovanja, sa
stanovišta njegovog d o p r i n o s a n a c i o n a l n o m razvoju.
O b r a z o v a n j e igra ključnu ulogu u apsorbovanju m o d e r n e tehnologije i

osposobljavanju privrede za d i n a m i č a n i samoodrživ rast i razvoj. Stalne
t e h n o l o š k e p r o m e n é i brzo zastarevanje znanja traže da se i kod nas sistem
obrazovanja transformiše t a k o da o m o g u ć i kontinuirano učenje do kraja života za
c e l o k u p n o stanovništvo, bez obzira na stepen i vrstu obrazovanja ili p o s a o koji se
obavlja. N e p r e k i d n o učenje nije ništa drugo do stalno ulaganje u održavanje i rast
ljudskog kapitala. P o t r e b n a znanja, uključujući i veštine u korišćenju ICT, treba da
se stiču kroz o s n o v n o , srednje i više obrazovanje, ali i kroz o b u k u uz rad ("firma
kao š k o l a " ) , koja, u n o v i m uslovima, dobij a poseban značaj. Nagli porast tražnje za
znanjem dovodi do t o g a d a j e stvarno znanje važnije od načina na koji se do njega
stiže. To ima za posledicu priznavanje svakog u s p e š n o g puta do znanja i porast
značaja vanškolskih formi obrazovanja.
N a š a zemlja j e višenacionalna državna zajednica. P r e m a popisu i z 2 0 0 2 .

godine (koji ne uključuje p o d a t k e za K o s o v o i Metohiju) u njoj živi 8 2 , 9 % Srba.
M e đ u n a c i o n a l n i m m a n j i n a m a najbrojniji su M a đ a r i - 3.9%, pa Bošnjaci - 1.8%,
(njih treba posmatrati zajedno sa m u s l i m a n i m a , kojih ima 0 , 3 % , j e r je reč o istom
n a c i o n a l n o m k o r p u s u ) , R o m i - 1,4%, Hrvati i Crnogorci - po 0 , 9 % i Slovaci -
0,8%. Pripadnici svih ostalih nacija učestvuju u u k u p n o m stanovništvu sa 7 , 1 % .
9.2.3 Uvođenje tržišta rada
Tržišni m o d e l privređivanja, za koji se naša zemlja opredelila krajem

o s a m d e s e t i h godina, p o d r a z u m e v a uspostavljanje integralnog tržišta, koje, pored
tržišta robe, usluga i kapitala, obuhvata i tržište rada (znanja i sposobnosti). Na
tržištu rada se formira cena o v o g faktora pod uticajem p o n u d e i tražnje za radnom
snagom.
204
U teorijskim r a z m a t r a n j i m a o tržištu rada najčešće se imaju u vidu dva

modela njegovog funkcionisanja: neoklasični ( F r i e d m a n - o v ) i m o d e l n e p o t p u n e
konkurencije.
Friedman-ov model polazi od pretpostavke da su tržišta radne snage i
proizvoda savršeno konkurentna. C e n e i nadnice slobodno se kreću u zavisnosti od
p o n u d e i tražnje, što je n e o p h o d a n uslov da bi tržište na duži rok dospelo u stanje
ravnoteže. Na tržištu rada ravnoteža se postiže uz izvestan p r o c e n a t nezaposlenih -
tzv. prirodnu stopu nezaposlenosti. R e č je o " v o l j n o j " nezaposlenosti, o d n o s n o
radnicima koji su bez posla, j e r traže bolje plaćeno r a d n o m e s t o . Prinudna
nezaposlenost m o ž e da se j a v i s a m o privremeno, j e r će na pritisak nezaposlenih
realne n a d n i c e pasti, što će uticati na povećanje zaposlenosti.
M o d e l n e p o t p u n e konkurencije polazi od toga da na tržištu rada i
proizvoda konkurencija nije dovoljno razvijena. Na tržištu rada radnici i
poslodavci istupaju o r g a n i z o v a n i u obliku sindikata, o d n o s n o udruženja
poslodavaca, t a k o da imaju o d r e đ e n u tržišnu snagu. Oni su glavni akteri u
procesu k o l e k t i v n o g pregovaranja, kojim se utvrđuje visina n a d n i c e .
Sindikat je zainteresovan za realnu nadnicu, pa prilikom pregovaranja o
nominalnoj nadnici ima u vidu očekivani rast cena. Stanje na tržištu rada utiče na
visinu realne n a d n i c e za koju se sindikat bori. P r e g o v a r a č k a m o ć organizovanih
radnika je v e ć a ukoliko su r a z m e r e nezaposlenosti manje i obratno. P o s l o d a v c i m a
odgovara onaj nivo realne n a d n i c e , koji im o m o g u ć a v a da ostvare određeni profit
pri ceni p r o i z v o d a koju su utvrdili. "Ciljna realna n a d n i c a " , kojoj teži sindikat i
" m o g u ć a realna n a d n i c a " , koju su poslodavci spremni da prihvate, razlikuju se u
svim slučajevima, osim u tački ravnoteže. M o d e l karakteriše o d r e đ e n a ravnotežna
stopa nezaposlenosti (bez inflatornih efekata), koja p o r e d voljne o b u h v a t a i
nevoljnu ( p r i n u d n u ) nezaposlenost.
D r ž a v a igra značajnu ulogu u procesu kolektivnog pregovaranja. O n a se

aktivno angažuje na tržištu rada, s ciljem da obezbedi veći stepen zaposlenosti.
P o s r e d n i m p u t e m ( m e r a m a fiskalne i m o n e t a r n e politike ili direktnim s p o r a z u m i m a
sa sindikatom i p o s l o d a v c i m a ) , država utiče na ponašanje p r e g o v a r a č a prilikom
172
utvrđivanja c e n e rada, a t i m e i na ravnotežnu stopu nezaposlenosti.
Model nepotpune konkurencije mnogo bolje objašnjava
funkcionisanje tržišta rada u savremenim tržišnim privredama od
n e o k l a s i č n o g m o d e l a . S l o b o d n o delovanje tržišta retko se sreće u e k o n o m s k o m
životu. Č a k i u o n i m z e m l j a m a u kojima n e m a j a k i h sindikata (kao s t o j e slučaj sa
Videti: M. Friedman: The Role of Monetary Policy, American Economic Review, 58/1968, str.
1-17.
Ovaj model su razradili R. Layard i S. Nickell u radu: The Causes of British Unemployment,
NIESR, London 1985. Videti, takode,: C. Bean - R. Layard - S. Nickell: The Rise in
Unemployment, Basil Blackwell, Oxford 1986.
205
S A D ) , poslodavci ne određuju nadnice na r a v n o t e ž n o m nivou iz neoklasičnog

modela, v e ć iznad njega. O v e više, tzv. efikasne nadnice treba da podstaknu
radnike na produktivniji rad i da ih vežu za firmu, čime se štede troškovi obuke
173
n o v e r a d n e snage.
Za tržište rada u savremenim uslovima karakterističan je bilateralni
monopol, koji pretpostavlja određenu tržišnu snagu, kako na strani p o n u d e , tako i
na strani tražnje. U takvim okolnostima, kolektivno pregovaranje između sindikata,
kao predstavnika radnika, i poslodavaca, o d n o s n o njihovih organizacija,
predstavlja m e h a n i z a m p u t e m kojeg se određuje ravnotežna c e n a rada (kao i ostali
uslovi zapošljavanja radnika).
U novije v r e m e značajna pažnja se posvećuje utvrđivanju veze između
stepena centralizacije kolektivnog pregovaranja i s t o p e nezaposlenosti.
Istraživanja pokazuju da zemlje u kojima se pregovori o n a d n i c a m a vode na nivou
n a c i o n a l n e privrede (centralizovano pregovaranje) ili na nivou preduzeća
( d e c e n t r a l i z o v a n o pregovaranje) imaju relativno nisku nezaposlenost. Najlošije
performanse na planu zaposlenosti pokazuju zemlje sa srednjim stepenom
centralizacije kolektivnog ugovaranja, koji se, uglavnom, o d n o s i na nivo grane.
Objašnjenje se, u najkraćem, svodi na to da je u sistemu centralizovanog,
kao i d e c e n t r a l i z o v a n o g formiranja nadnica, trade-off između visine realne nadnice
i nivoa zaposlenosti v e o m a izražen, pa se sindikat, u o b a slučaja, uzdržava od
p r e k o m e r n i h zahteva za povećanjem cene rada. To nije slučaj sa srednjim
(granskim) n i v o o m centralizacije ugovaranja nadnica, j e r rast cena rada i proizvoda
u j e d n o j grani ne utiče značajno na tražnju, pa, s a m i m tim, ni na zaposlenost u toj
grani (pošto su proizvodi različitih grana, po pravilu, m e đ u s o b n o nisko
supstitutabilni), Z b o g toga, granski sindikati vode agresivnu politiku nadnica, što,
na nivou u k u p n e privrede, rezultira u visokoj stopi nezaposlenosti.
U v o đ e n j e tržišta r a d a u našoj zemlji je uveliko u toku. O n o je tesno
p o v e z a n o sa drugim a s p e k t i m a procesa tranzicije, pre svega sa transformacijom
društvene svojine. Za efikasno delovanje tržišta rada značajno je da se započeti
proces prevođenja društvene svojine u druge oblike svojine (prvenstveno, privatnu)
dovede do kraja i tako ukinu " n e j a s n i " svojinski odnosi, pri kojima se ne zna ko
kupuje na tržištu rada, o d n o s n o ko je vlasnik, poslodavac. Sa uspostavljanjem
p r i r o d n o g konflikta između rada i kapitala, stvaraju se uslovi za nastajanje i razvoj
jačih sindikata, koji su u stanju da štite prava radnika.
Afirmacija tržišta rada kod n a s o m o g u ć a v a da se na objektivan, tržišno
verifikovan način utvrđuje cena rada i tako, uz pretpostavku r e a l n o g vrednovanja
faktora kapitala, racionalno kombinuju proizvodni činioci. U uslovima delovanja
tržišta rada n e m a m e s t a za " u r a v n i l o v k u " , već se rad, znanje i sposobnosti
adekvatno valorizuju. Tržište rada, t a k o đ e , p o d r a z u m e v a ukidanje monopola na
Videti: P. Jovanović: Uloga države u savremenojprivredi - Velika Britanija, SAD i Jugoslavija,

Ekonomski institut, Beograd 1992, str. 92-93.
206
radno mesto. T i m e se relativizira sigurnost zaposlenja i otvara m o g u ć n o s t z a m e n e

radnika koji ne odgovaraju po kvalifikacijama i radnim efektima novim radnicima,
koji su stručniji i sposobniji od zaposlenih. O v a potencijalna fluidnost radnog
kolektiva, svojstvena tržišnoj privredi, ima za rezultat odgovorniji o d n o s p r e m a
radu i veće zalaganje na r a d n o m mestu. Tržište rada treba da eliminiše i prividnu
zaposlenost, koja je iz socijalnih i političkih razloga kod nas stvarana i održavana u
d u g o m v r e m e n s k o m periodu. Prisustvo viškova zaposlenih nespojivo je sa
poslovanjem p r e d u z e ć a u tržišnim uslovima. Izmeštanje socijalne funkcije iz
preduzeća m o r a da b u d e p r a ć e n o većim angažovanjem države u rešavanju
socijalnih problema. T o , pored ostalog, pretpostavlja vođenje odgovarajuće politike
tržišta rada u interesu zaštite nezaposlenih i stvaranja uslova za njihovo n o v o ,
produktivno zapošljavanje.
9.2.4 Uloga politike tržišta rada u rešavanju problema nezaposlenosti
S o b z i r o m na r a z m e r e otvorene i prikrivene nezaposlenosti, koja prati

proces tranzicije u našoj i drugim bivšim socijalističkim zemljama, politici tržišta
rada pripada v a ž n o m e s t o u sveukupnoj e k o n o m s k o j politici ovih država. M a l o je
zemalja u tranziciji koje nisu proklamovale svoju nameru da v o d e odgovarajuću
politiku tržišta rada, ali su budžetska ograničenja i drugi faktori uticali na to da se u
praksi postižu dosta skromni rezultati.
Politika tržišta rada u uslovima tranzicije treba da b u d e sveobuhvatna,
o d n o s n o da p o r e d pasivne (obezbeđivanje d o h o t k a n e z a p o s l e n i m a ) uključuje i
aktivnu (stvaranje uslova za zapošljavanje) k o m p o n e n t u .
P a s i v n a politika tržišta rada ima p r e v a s h o d n o za cilj da ublaži efekte
n e z a p o s l e n o s t i , tj. da pruži materijalnu p o d r š k u licima koja traže zaposlenje i,
tako, p o v e ć a m o b i l n o s t radne snage, oslobađajući p r e d u z e ć a tereta socijalne
funkcije. U odsustvu odgovarajućih m e r a pasivne politike, radna snaga ostaje
imobilna, a strukturne p r o m e n é u privredi se odlažu.
P r i m e n a pasivne politike j e , m e đ u t i m , s k o p č a n a sa o d r e đ e n i m p r o b l e m i m a .
N o v č a n e n a k n a d e za nezaposlene mogu da podstaknu sivu ekonomiju, j e r
aktivnosti u to "nevidljivoj p r i v r e d i " automatski ne lišavaju njihove nosioce prava
na kompenzaciju. N a r a v n o , ovi problemi se m o g u d e l i m i č n o otkloniti d o b r o
o r g a n i z o v a n i m s i s t e m o m n a k n a d a za nezaposlene, ali službe za zapošljavanje u
zemljama u tranziciji, često, nemaju ni potrebno iskustvo, ni n e o p h o d n e resurse da
spreče z l o u p o t r e b e . U m e s t o toga, praktikuju se administrativne restrikcije (na
primer, ograničavanje perioda primanja novčanih n a k n a d a ili njihovo određivanje
na relativno n i s k o m nivou, s t o j e uslovljeno i fiskalnim razlozima). Te m e r e m o g u
smanjiti negativne efekte koje n o v č a n e n a k n a d e sa sobom nose, ali preti opasnost
da m n o g i , p o s e b n o d u g o r o č n o nezaposleni, ostanu nezbrinuti.
207
U z e m l j a m a u tranziciji, koje se suočavaju sa k r u p n i m strukturnim

p r o m e n a m a u privredi, prestrukturiranjem radne snage, tj. oslobađanjem viškova
zaposlenih, transferom radne snage iz j e d n o g u drugo preduzeće (granu) i stručnim
prilagođavanjem radnika, prioritet treba dati aktivnim m e r a m a . A k t i v n e m e r e
podstiču zapošljavanje i smanjuju nezaposlenost, ali m o g u biti i vrlo delotvorne u
sprečavanju različitih zloupotreba koje se javljaju pri korišćenju n a k n a d a za
n e z a p o s l e n e . ( P r i m a o c i tih naknada, koji su već " z a p o s l e n i " u sivom sektoru ili
nisu ozbiljno a n g a ž o v a n i u traženju posla, gube pravo na n a k n a d u , ukoliko se
isplata tih sredstava uslovi njihovim u č e š ć e m u p r o g r a m i m a o b u k e ili prihvatanjem
p r i v r e m e n o g zaposlenja.)
G l a v n a p r e o k u p a c i j a aktivne politike tržišta rada je stvaranje uslova za

zapošljavanje, kroz aktivnu podršku integraciji na tržištu rada o n i m a koji traže
p o s a o (obično, n e z a p o s l e n i m a , ali i nedovoljno zaposlenima, pa čak i zaposlenima,
koji priželjkuju bolje r a d n o mesto). U suštini, aktivna politika treba da posreduje
između p o n u d e (onih koji traže p o s a o ) i tražnje (onih koji n u d e zaposlenje). To se
m o ž e ostvarivati na različite načine: direktnim povezivanjem radnika i poslodavaca
(javne i privatne službe za zapošljavanje), unapređivanjem stručnosti i sposobnosti
radnika (različiti programi obuke, kojima se povećava ljudski kapital i prilagođava
profil r a d n i k a p o t r e b a m a tržišta rada), smanjivanjem ponude rada ( p o v e ć a n o
uključivanje m l a d i h u institucije obrazovanja, povlačenje ž e n a iz radne snage),
stvaranjem novih radnih mesta (organizovanje javnih radova, pomoć
n e z a p o s l e n i m a da z a p o č n u sopstveni posao) ili promenom strukture zaposlenosti u
korist određenih grupa u društvu (subvencije za zapošljavanje, namenjene
izabranim kategorijama stanovništva - daju se p o s l o d a v c i m a da zaposle nove
radnike ili n e z a p o s l e n i m a da prihvate slabo plaćene poslove).
T r e b a n a p o m e n u t i da se u uslovima s a v r e m e n e informacione i
k o m u n i k a c i o n e tehnologije pojavljuju novi trendovi u posredovanju na tržištu
rada, o d n o s n o povezivanju radnika i poslodavaca. Zahvaljujući Internetu,
p o v e ć a v a se efikasnost u traženju posla i obezbeđuje v e ć a tržišna transparentnost
kako na strani p o n u d e , tako i na strani tražnje. U tehnološki n a p r e d n i m z e m l j a m a
dolazi do značajne transformacije j a v n i h službi za zapošljavanje, k a o tradicionalnih
institucija na tržištu rada, zaduženih za sprovođenje aktivne i pasivne politike.
P o s r e d n i č k a uloga j a v n i h službi za zapošljavanje se, polako, svodi na
obezbeđivanje instrumenata koje će koristiti zainteresovane strane.
Poučan je primer švedske Javne službe za zapošljavanje, u okviru koje je razvijen
otvoreni sistem pružanja usluga putem Interneta. On je organizovan kao "familija usluga",
koju čine tri generacije.
Prvu generaciju predstavlja Banka poslova, koja se sastoji od svih "otvorenih"
radnih mesta, prijavljenih kod Javne službe za zapošljavanje. Svako ima pristup tim
informacijama, bez prethodne registracije.
Drugu generaciju u Internet porodici usluga čini Banka nezaposlenih. Ovde lica
koja traže zaposlenje mogu pohraniti informacije vezane za njihove kvalifikacije, iskustvo i
si. Banka nezaposlenih je otvorena za sve nezaposlene koji se registruju u sistemu, kao i za
208
poslodavce evidentirane kod Javne službe za zapošljavanje. Privatne agencije za

zapošljavanje mogu, takođe, da koriste ovaj sistem.
Treća generacija usluga je uvedena 2000. godine. Reč je o Pomoći pri
zapošljavanju, koja treba dodatno da podrži ovaj proces. Treća generacija omogućava
poslodavcima i nezaposlenima da stupe u dijalog, pošto je izvršena prethodna selekcija iz
Banke poslova ili Banke nezaposlenih. Poslodavci su u prilici da sačine sopstveni upitnik,
koji zainteresovani nezaposleni treba da popune, i da, potom, na osnovu dobijenih rezultata
izvrše konačan izbor. 1 7 4
Privatne službe za zapošljavanje, u novije vreme, dobijaju sve veći značaj.
O n e su postale ozbiljan konkurent j a v n i m službama u m n o g i m zemljama.
Nova tehnologija omogućava javnim i privatnim službama za
zapošljavanje da u n a p r e d e svoj rad i prilagode pružanje usluga p o t r e b a m a svakog
pojedinca.
U s l u g e pri zapošljavanju u Srbiji pruža N a c i o n a l n a služba za zapošljavanje
(ranije Z a v o d za tržište rada). Njen zadatak j e , pre svega, da stvara uslove za
zapošljavanje, kroz finansiranje različitih programa otvaranja novih ili
prilagođavanja postojećih radnih mesta. T a k o đ e , ova služba brine o statusu i
. . . 175
pravima n e z a p o s l e n i h dok čekaju na posao i dok se nalaze u njenoj evidenciji.
K o r i s n o s t aktivne politike tržišta rada u borbi protiv nezaposlenosti, koja
prati proces tranzicije, ne treba precenjivati. Ta politika je relativno skupa i iziskuje
obimnu administraciju. Stoga se m o r a selektivno primenjivati i usmeravati ka
pojedinim kategorijama nezaposlenih (kao što su m l a d i ili d u g o r o č n o nezaposleni),
koje imaju specifične potrebe.
Na kraju ne t r e b a izgubiti iz vida da je primarni sastojak u povećanju
tražnje za r a d o m privredni rast, a aktivna politika tržišta rada i m a p r e v a s h o d n o
za cilj da p o m o g n e k a k o bi se obezbedio adekvatan o d g o v o r p o n u d e . N a r a v n o ,
aktivna politika i sama m o ž e da doprinese razvoju tražnje za r a d o m
9.3 Privredni resursi i uslovi
P o z n a t o je da pored društvenih (politički sistem i privredni sistem) i prirod

nih uslova (zemljište, šume, voda, biljni i životinjski svet, rude, klima, geografski
položaj, položaj u o d n o s u na okruženje itd.) na e k o n o m s k i rast i razvoj j e d n e naci
onalne ekonomije deluju raspoloživost, struktura i kvalitet privrednih resursa (pri
rodnih, ljudskih i materijalnih). P o š t o su oni retki (ograničeni i oskudni), moraju se
racionalno koristiti.
Primer je preuzet iz publikacije ILO: World Employment Report, 2001, str. 252; www.ilo.org
Za detaljnije informacije videti: www.nsz.sr.gov.vu
209
Pod kapitalom, u sveobuhvatnom smislu, p o d r a z u m e v a m o veoma širok

sadržaj u koji spadaju, pored materijalnih inputa proizvodnje (fizički kapital), i
finansijski kapital (novčani kapital i vrednosni papiri - akcije, obveznice), investicije u
znanje, obrazovanje i povećanje kvalifikacija (ljudski kapital) i prirodni kapital (koji
klasično shvatanje poistovećuje sa zemljom). Polazi se, dakle, od razlikovanja
kapitala kao proizvodnih faktora koje je stvorio čovek (koji su rezultat prethodne
poslovne aktivnosti ljudi i njihovog ukupnog ekonomskog ponašanja) od kapitala kao
proizvodnog činioca koji je dar prirode (prirodna datost). U uslovima tržišne
ekonomije za kapital bitnu karakteristiku predstavlja vlasništvo uopšte (posebno
privatna svojina), odnosno da se njegovim korišćenjem ostvaruje više nego što on sam
vredi (D.Marsenić, 1996.,str.335-342). Kapital je, prema t o m e , sve ono što vlasniku
donosi odredjeni dohodak i obezbedjuje povećanje njegove imovine.
G e o g r a f s k i p o l o ž a j spada u grupu važnih razvojnih činilaca svake zemlje.

On se iskazuje geoprostornim k o o r d i n a t a m a neke zemlje, tj. geografskom širinom i
d u ž i n o m , ali i karakteriše n a d m o r s k o m visinom, rastojanjem od velikih svetskih
m o r a i kopna, g r a n i c a m a i samim oblikom dotičnog prostranstva, k a o i udaljenošću
od savremenih e k o n o m s k i h , političkih i kulturnih centara i svetskih saobraćajnih
koridora. Stoga se geografska pozicija j e d n e zemlje ne m o ž e valorizovati s a m o sa
stanovišta fizičkih obeležja. N a i m e , ona ima e k o n o m s k i , politički i sociokulturni
sadržaj, pa nije ni apstraktna, ni statična kategorija. Prednosti ili hendikepi koji
proizlaze iz geografskog položaja zemlje za njenu privredu m o g u biti u razvojnom
smislu značajan uticajni faktor. Saobraćajno-geografske p o g o d n o s t i i geopolitičke
prednosti koje n e k a zemlja ima u odnosu na šire okruženje m o g u se ocenjivati is
ključivo u o p š t e m kontekstu d u g o r o č n o o d r e đ e n o m t e h n o l o š k i m p r o g r e s o m i raz
vojem e k o n o m s k e saradnje i političkih odnosa. Delovanjem t e h n o l o š k o g napretka
umanjuje se značaj saobraćajno-geografskog položaja. U postojećoj konstalaciji
svetskih o d n o s a dobija na važnosti geopolitička pozicija zemlje. Geografski polo
žaj predstavlja d i n a m i č n u scenu privrednih zbivanja na prostorima j e d n e zemlje, ali
i njenog uključivanja i integrisanosti u m e đ u n a r o d n i e k o n o m s k i i politički milje.
M e đ u t i m , geografska pozicija zemlje kao razvojni faktor naročito je p o d l o ž n a pro-
m e n a m a u u s l o v i m a s a v r e m e n e tehnološke transformacije i strukturnog prilagođa-
vanja svetske privrede, k a d a se razvoj nacionalnih ekonomija sve više ubrzava uz
njihovu sve intenzivniju saradnju.
Fizičko-geografska pozicija Srbije m o ž e se okarakterisati k a o dosta povolj

na. N a i m e , Srbija je s m e š t e n a na razvojno stimulativnom prostoru u m e r e n o g kli
m a t s k o g pojasa, koji o b u h v a t a u civilizacijskom smislu najrazvijenije oblasti savre-
m e n o g sveta. R a z u đ e n o s t reljefa naše zemlje ocenjuje se kao p o g o d n a sa stanovišta
razvojnih m o g u ć n o s t i , ali i k a o povoljna u vojno-strategijskom pogledu. Sa geo
grafskog aspekta je m o g u ć e izdvojiti ravničarsko ( n a d m o r s k e visine do 2 0 0 m ) ,
brežuljkasto ( 2 0 0 - 5 0 0 m ) , brdsko-planinsko ( 5 0 0 - 1 0 0 0 m) i p l a n i n s k o područje
(iznad 1000 m ) . D r ž a v a Srbija je pretežno balkanska, a manjim d e l o m p a n o n s k a i
p o d u n a v s k a zemlja. Njen položaj je svetski značajan zbog blizine t r o m e đ e triju sta
rih kontinenata, tj. geoprostora istočnog Sredozemlja i Bliskog istoka, na kojima se
210
..sučeljavaju" bogati naftni izvori, izmešanost različitih n a r o d a i kultura, kao i svet-

ski važni k o m u n i k a c i o n i (vodeni, kopneni i vazdušni) pravci, te različiti interesi.
Upravo to p r e d o d r e đ u j e p o g o d n o s t i (u uslovima mira) i „ h e n d i k e p e " (u ratnim vre
m e n i m a ) geografske lokacije naše zemlje. Valja imati na u m u da se Srbija graniči
sa osam zemalja zainteresovanih za povećanje robne r a z m e n e i drugih oblika eko
n o m s k e saradnje.
V a ž a n kvalitet geoprostora Srbije predstavlja to što protiče D u n a v (dužina
588 km), koji o m o g u ć a v a n e p o s r e d n u vezu sa svetski značajnim p o m o r s k i m pute-
vima. D u n a v pruža šanse našoj zemlji da se poveže sa svim p o d u n a v s k i m zemlja
ma, o d n o s n o da se, p o s t o j e otvoren kanal Rajna - Majna, priključi na m e đ u n a r o d n i
plovni put Severno m o r e - C r n o m o r e . Ova n o v a interkontinentalna v o d e n a tran
sverzala, m e đ u t i m , aktuelizuje ideju o gradnji p l o v n o g puta koritima M o r a v e i Var
dara, kojim bi severna i srednja Evropa „ d o b i l e " izlaz na Egejsko i S r e d o z e m n o
more, dok bi Srbija postala najveće evropsko raskršće v o d e n i h saobraćajnica.
M e đ u t i m , m a d a geografske pretpostavke omogućavaju z n a t n o viši nivo ci-
ilizacijske organizovanosti i e k o n o m s k e razvijenosti, Srbija se nalazi u grupi ne
dovoljno razvijenih zemalja današnjeg sveta. N a i m e , prirodne prednosti, proistekle
iz povoljnosti njenog geografskog položaja, nisu dovoljno valorizovane u razvoju
privrede. Ti izuzetno povoljni prirodni uslovi ni približno nisu iskorišćeni, a u nji
ma leže m o g u ć n o s t i za povećanje izvoza saobraćajnih i turističkih usluga. Preori-
jentisanje evropskih zemalja na železnički i rečni saobraćaj, kao i povećanje uloge
v a z d u š n o g transporta u svetskoj trgovini i putničkim prevozima, ima veliki značaj
za našu zemlju.
I s t o r i j s k o n a s l e đ e . - M n o g i značajni e k o n o m s k i problemi koji se danas

rešavaju u Srbiji imaju svoje poreklo u daljoj i bližoj prošlosti. Oni se javljaju k a o
istorijsko n a s l e đ e o k o m e se m o r a voditi računa u n o v o m društvenom, političkom i
e k o n o m s k o m ustrojstvu zemlje. Privredno nasleđe Srbije m o r a se posmatrati u
sklopu onih društvenih i materijalnih uslova u kojima se formiralo. O n o je bilo
uslovljeno s t e p e n o m razvijenosti i karakteristikama vladajućeg d r u š t v e n o g i eko
n o m s k o g ambijenta na njenom prostranstvu, kao i raspoloživošću n e o p h o d n i h pro-
zvodnih činilaca. Pri t o m e su društveni okviri privredne aktivnosti mogli predsta
vljati prepreku ili podsticaj za n a s t a n a k kvalitetnijeg i obimnijeg p r i v r e d n o g nasle-
đa kod nas. B u r n a istorijska previranja i ratna dešavanja na području današnje
Srbije ostavili su tragove na kulturni nivo, mentalitet ljudi, društvenu svest i stepen
e k o n o m s k e razvijenosti pojedinih delova teritorije. U t o m pogledu naročito razorne
efekte na razvojne potencijale Srbije imala su događanja (raspad SFRJ, ratni sukobi
u okruženju, sankcije S A D , EU i Saveta bezbednosti U N , b o m b a r d o v a n j e N A T O -
a. haotičan privredni i društveni sistem) t o k o m poslednje decenije XX veka. Zapra-
TO, socijalistički društveni sistem u k o m e se odvijala e k o n o m s k a aktivnost na na
šem prostoru poslednjih pola stoleća prošlog milenijuma uslovio je nekvalitetno i
nedovoljno privredno nasleđe zbog oslanjanja na netržišnu ekonomiju i društvenu
svojinu.
211
N o v e društvene pretpostavke. - N a k o n političkih p r o m e n a krajem 2 0 0 0 .

godine na prostoru današnje Srbije bitno su promenjene društvene pretpostavke
e k o n o m s k o g razvoja. U š l o se u konačnu d e m o n t a ž u poslednjih ostataka socijali
stičkog uređenja i uspostavljanje novog, otvorenog d e m o k r a t s k o g društva zasnova
nog na političkim i e k o n o m s k i m slobodama, tržištu i konkurenciji. U parlamentar
n o m sistemu demokratije skupština je m e s t o na k o m e se d o n o s e važne odluke koje
se, p o s r e d n o ili n e p o s r e d n o , tiču ekonomije. T a k v o m d r u š t v e n o m i političkom si
stemu odgovaraju nove vrednosti koje počivaju na nekoliko o s n o v n i h premisa: sta
bilnim svojinskim pravima, slobodi ugovaranja i nezavisnom sudstvu koje podra-
z u m e v a da su ustavna načela iznad zakona i politike.
Stvaranje novih društvenih uslova razvoja naše privrede p o d r a z u m e v a jača

nje privatne svojine i njene m o r a l n e i pravne utemeljenosti k a o oslonca liberalno-
d e m o k r a t s k o g p o r e t k a i j a č a n j a srednjeg sloja. D e m o k r a t s k e i tržišne osnove n o v o g
društvenog uređenja trasiraju put ka razvoju i inicijativnosti, preduzetništvu, inova
tivnosti i kreativnosti svih e k o n o m s k i h subjekata (pojedinaca, d o m a ć i n s t a v a i pred-
uzeća). N a takvim društvenim pretpostavkama usledilo j e uspostavljanje svestrane
saradnje sa svetom u različitim oblastima i jačanje m e đ u n a r o d n e pozicije Srbije. U
t o m pogledu gradi se otvorena tržišna privreda i uspostavljaju svestrani odnosi sa
relevantnim z e m l j a m a ( S A D , EU i njene članice i dr.) i m e đ u n a r o d n i m e k o n o m
skim i finansijskim organizacijama (Svetskom b a n k o m za o b n o v u i razvoj, M e đ u
n a r o d n i m m o n e t a r n i m fondom, E v r o p s k o m investicionom b a n k o m itd.). E k o n o m
ski potencijal o t v o r e n o g d e m o k r a t s k o g društva sagledavaće se sve više kroz njego
vu sposobnost da generiše n o v a znanja i da ih efikasno integriše u proizvodni si
stem, kao i u sve ostale bitne društvene aktivnosti. Na taj način će se potpunije i ra
cionalnije koristiti p r o i z v o d n e i razvojne m o g u ć n o s t i koje pruža izgradnja m o d e r n e
tržišne ekonomije i demokratski u r e đ e n o g društva i obezbediti povoljnije delovanje
spoljnih faktora na rast i strukturne p r o m e n e privrede Srbije.
Ljudski resursi predstavljaju važnu polugu p r i v r e d n o g razvoja i društve

n o g n a p r e t k a države Srbije, j e r je formiran relevantan obrazovni potencijal koji nu
di značajne razvojne m o g u ć n o s t i . M e đ u t i m , zabrinjava to što je veliki broj mladih
obrazovanih ljudi napustio zemlju i trenutno boravi i radi u inostranstvu. Njihov
eventualni povratak ( p o s e b n o onih koji se nalaze u razvijenim z e m l j a m a ) predsta
vljao bi (s o b z i r o m na znanja i iskustva stečena na samim izvorištima s a v r e m e n o g
progresa) izuzetnu razvojnu šansu za našu zemlju, dok bi oni dobili j e d i n s t v e n u
priliku za dokazivanje sopstvenih m o g u ć n o s t i .
P r i v r e d n a infrastruktura. -Srbija ima odgovarajuću p r i v r e d n u infrastruk

turu, p o s e b n o u d o m e n u saobraćaja i telekomunikacija: 3.809 km železničke m r e ž e
(od kojih je elektrificirano 31,4%), 42.692 km kategorisanih puteva ( m e đ u kojima
savremeni putevi dostižu 24.860 km, svega 399 km autoputevi, ali je 2.750 km pu
teva uključeno u evropsku m r e ž u puteva), pet aerodroma, 372 km naftovoda, 1.169
km gasovođa, 75.155 km kablovske tt linije, 23 pretplatnika fiksne telefonije na
212
100 stanovnika (a 19 pretplatnika mobilne na 100 stanovnika), 2 2 0 . 0 0 0 korisnika

Interneta itd.
P r o i z v o d n i k a p a c i t e t i . - Srbija raspolaže relevantnim p r o i z v o d n i m kapa
citetima. Postoje značajni kapaciteti za p r i m a r n u poljoprivrednu proizvodnju i pro
izvodnju p r e h r a m b e n i h dobara, kao i za proizvodnju p r i m a r n e energije. Izgrađeni
su odgovarajući industrijski kapaciteti, p o s e b n o u oblasti mašinske, elektronske,
hemijske, farmaceutske i tekstilne industrije. Na području projektovanja, građenja i
izvođenja k o m p l e t n i h inženjering-poslova iskazuju se proizvođači o p r e m e i materi
jala, projektantske i građevinske firme, i to k a k o na d o m a ć e m , tako i na stranim tr
žištima. T r g o v i n a u g l a v n o m ima razvijenu infrastrukturu, a postoje i značajni turi
stički kapaciteti. M e đ u t i m , z b o g smanjenih ulaganja i nedovoljnog transfera savre-
m e n i h tehnologija p o v e ć a n j e stepen zastarelosti privrednih kapaciteta, što negativ
no utiče na razvojne m o g u ć n o s t i i sposobnost.
9.4 Prirodni resursi i razvoj
Prirodni resursi igraju važnu ulogu u razvoju privreda većine zemalja u

s a v r e m e n o m svetu. N j i h o v uticaj na razvoj nacionalne ekonomije m o ž e da bude
različit po svom karakteru, dimenzijama i u s m e r e n o s t i . Za pojedine zemlje prirodni
resursi su osnovni izvor i bitan katalizator privrednog razvoja, za n e k e , pak, činilac
koji usporava e k o n o m s k i rast, dok ima i takvih zemalja za koje je karakteristično i
j e d n o i drugo. Značaj prirodnih resursa za privredu j e d n e zemlje je uslovljen
stepenom njene e k o n o m s k e i tehnološke razvijenosti, obeležjima izgrađene
privredne strukture, te m e s t o m date nacionalne ekonomije u m e đ u n a r o d n o j podeli
rada, kao i n i z o m strategijskih i političkih faktora, koji opredeljuju odgovarajuću
razvojnu orijentaciju d o m a ć e prirodno-sirovinske proizvodnje. P r e m a t o m e ,
m n o š t v o unutrašnjih i spoljnih činilaca predodređuje u svakom k o n k r e t n o m slučaju
zavisnost e k o n o m s k o g razvoja zemlje od prirodnog bogatstva.
M e đ u t i m , u uslovirna svetske energetske i sirovinske o s k u d i c e dolazi do

porasta a p s o l u t n o g i relativnog značaja prirodnih resursa za d i n a m i k u proizvodnje
svake n a c i o n a l n e ekonomije. Ipak, kritično značenje p r i r o d n o g bogatstva kojim
raspolaže j e d n a zemlja dolazi do p u n o g izražaja tek k a d a se ona nadje u uslovirna
blokade m e đ u n a r o d n e zajednice. To je upravo bio slučaj sa SR Jugoslavijom, koja
je zapravo, zahvaljujući sopstvenoj prirodno-sirovinskoj bazi u s p e l a da se o d u p r e
t o t a l n o m e k o n o m s k o m krahu i agresiji N A T O - alijanse. R a s p o l o ž i v o prirodno
bogatstvo k a o o s n o v a relativno r a z u đ e n e privredne strukture (funkcionisanje
poljoprivrede, energetike, nekih metaloprerađivačkih industrijskih grana i si.)
postalo je uslov preživljavanja i o p s t a n k a u tom slučaju.
Postoji, m e đ u t i m , i stanovište da obilje (ili nedostatak) prirodnih resursa ne

predstavljaju v a ž n e faktore e k o n o m s k o g rasta (Sachs, Larrain 1993.). Ističe se da
213
postoji m n o g o p r i m e r a k a k o su zemlje siromašne prirodnim resursima postigle

velike u s p e h e u ubrzanju e k o n o m s k o g razvoja. Takve zemlje, po pravilu, izvoze
industrijska d o b r a i u v o z e n e o p h o d n e sirovine. Japan i tzv. istočno-azijski zmajevi
( H o n g - K o n g , J u ž n a Koreja, Tajvan i Singapur) n a v o d e se kao p r e v a s h o d n i primeri
takvog m o d e l a razvoja. Relativno mali značaj raspolaganja sopstvenim sirovinama,
sa stanovišta e k o n o m s k o g rasta, n a d o m e š t a se o g r o m n i m uticajem koji vrši na
privredni razvoj ljudski faktor. N a i m e , v e o m a je česta pojava da se minimizira
značaj p r i r o d n o g bogatstva, p o s e b n o , za zemlje koje su u svom razvoju već daleko
p o o d m a k l e . T a k o se e k o n o m s k i uspeh Japana u z i m a kao primer t e h n o l o š k o g čuda
s a v r e m e n o g doba. Pri t o m e se polazi od toga da on ne poseduje značajnija ležišta
najvažnijih vidova r u d n o g blaga (uglja, ruda obojenih metala i si.), niti se odlikuje
obiljem zemljišta p o g o d n o g za obradu. Ipak, zanemaruje se činjenica d a j e Japan
ostrvska zemlja koja ima pristupa na važne p o m o r s k e puteve, što mu pruža
m o g u ć n o s t jeftinog p r e v o z a sirovina i energije, o d n o s n o niske transportne
troškove. J a p a n , t a k o đ e , ima u m e r e n u klimu i stanovništvo naklonjeno radu (u
pogledu o v o g poslednjeg bi se m o g l o konstatovati da je to u nas relativno
deficitaran resurs). Slično t o m e , i Švedska je postala m o d e r n a industrijalizovana
zemlja m a d a ne raspolaže d o m a ć i m fosilnim gorivima, ali joj je veliko bogatstvo u
š u m a m a i r u d a m a u kombinaciji sa hidroenergijom o m o g u ć i l o transformaciju od
zemlje farmera i drvoseča u takvu savremenu razvijenu naciju.
P r o m e n é u c e n a m a prirodnih resursa kojima raspolažu rezidenti pojedinih

zemalja izazvale su veliku pažnju ekonomista. N a i m e , zemlja m o ž e fantastično da
se obogati pri n e o č e k i v a n o m otkriću zaliha mineralnih sirovina ili energetskih
resursa na svom prostranstvu (kao što se to desilo sa N o r v e š k o m k a d a su u 70-im
g o d i n a m a bila otkrivena velika nalazišta nafte u plićaku Severnog m o r a ) ili pri
b i t n o m rastu svetskih cena već poznatih sirovinskih resursa (prihodi zemalja -
izvoznica nafte k a d a su krajem 70-ih godina cene nafte n a g l o porasle).
Efekat o g r o m n i h i z m e n a u bogatstvu zahvaljujući otkriću novih zaliha
sirovinskih resursa ili p r o m e n i njihovih cena toliko je d r a m a t i č a n da je dobio
specifičan naziv - " h o l a n d s k a b o l e s t " (Corden 1984.). Ovaj naziv se duguje toj
činjenici, što su se u Holandiji u 60-im g o d i n a m a manifestovala bitna pomeranja u
proizvodnji u z r o k o v a n a otkrićem novih velikih rezervi p r i r o d n o g gasa. Pošto je
izvoz o v o g v i d a sirovine n a g l o porastao gulden je ojačao poskupivši u realnom
izrazu, što je d o v e l o do gubitka efektivnog izvoza drugih v i d o v a robe, p o s e b n o
industrijskih dobara. Ipak, termin " b o l e s t " u t o m nazivu se ne koristi opravdano.
Strukturna p o m e r a n j a u privredi izazvana i z m e n a m a u obimu i kvalitetu prirodnog
bogatstva ne predstavljaju uvek e k o n o m s k u bolest.
D a n a s se u d o m a ć o j i stranoj literaturi m o ž e naići na v e o m a različito

definisanje sistema interakcija društva i prirode - bioekonomsko,
b i o g e o e k o n o m s k o , biosocijalno, e k o n o m s k o - e k o l o š k o i drugo. Privredni, socijalni,
tehnološki i biološki procesi u svetu koji nas okružuje sada su do te m e r e povezani
i m e đ u z a v i s n i , da to zahteva tretman savremene privrede kao funkcionisanja
214
složenog e k o l o g o - e k o n o m s k o g sistema (Ušakov 1983.). Strukturu ekološko-

e k o n o m s k o g sistema čine dva podsistema: privreda i prirodno okruženje. Pod
prirodnim okruženjem p o d r a z u m e v a se celokupnost prirodnih resursa i uslova koji
se nalaze u n e p o s r e d n o j interakciji sa ljudskim društvom i stalno se menjaju u toku
društvenog razvoja. Podsistem " p r i r o d n o o k r u ž e n j e " predstavljajući otvoreni
sistem ulazi, t a k o đ e , kao i u celini sistem ljudskog društva, u sastav osobite celine
- specifične globalne zemaljske sredine, u kojoj egzistira i razvija se uopšte život i
koja se naziva biosferom. Z n a č i , prirodna okolina ne o b u h v a t a s a m o sopstvene žive
k o m p o n e n t e (vegetaciju i životinjski svet) već i sve druge (atmosferu, prirodne
vode, tlo i rudne naslage).
P r i r o d n o okruženje kao izvor prirodnih resursa za razvoj proizvodnje

"dostavlja" privredi sirovine i energiju formirajući odgovarajući materijalni tok. Pri
t o m e treba primetiti da u sastav materijalnog toka ulaze ne s a m o takvi prirodni
resursi kao što su r u d n o blago, nafta, voda itd., već i tako v a ž n a k o m p o n e n t a
prirodne sredine k a o što je vazduh (za t e h n o l o š k e n a m e n e ) . Najvažniji zahtev u
korišćenju prirodnih resursa je definisanje alternativnih načina njihove upotrebe u
privredi imajući u vidu prirodnu ograničenost (limitiranost). Pri t o m e ograničenost
prirodnih resursa treba da b u d e uzeta u obzir u v r e m e n s k o m aspektu tj. da odražava
interese b u d u ć i h pokolenja.
V e o m a značajna uloga pripada takvoj funkciji prirodnog okruženja kao što

je obezbeđenje životne sredine za stanovanje čoveka. T o k prirodnih j a v n i h dobara
pruža, pre svega, takve životno n e o p h o d n e prirodne uslove, k a o s t o j e čist vazduh,
voda i t o m e slično, ali isto t a k o i savršenija prirodna blaga - lepotu čovekove
prirodne okoline (krajolika - landšafta) i si. Sa stanovišta kvantitativnog obuhvata
prirodnih j a v n i h dobara, ona se m o g u podeliti na dve grupe: (1) ona koja mogu biti
kvantifikovana ( o b i m potrošnje vode za piće u 1, nivo čistoće v a z d u h a u g/m 3 , itd.);
i (2) o n a čiji stepen potrošnje m o ž e m o odrediti s a m o kvalitativno (lepota prirodnog
landšafta, m o g u ć n o s t o d m o r a u prirodi i si.). P o m e n u t a d o b r a predstavljaju
sposobnost p r i r o d n e sredine da zadovolji potrebe čoveka za zdravim i čistim
okruženjem (udisati čist vazduh, odmarati se u prirodi i si.).
Sledeća v a ž n a funkcija prirodnog okruženja je njegova s p o s o b n o s t za

" u n i š t a v a n j e " (apsorbovanje ili asimilovanje) odloženih o t p a d a k a p o v e z a n i h sa
materijalnim t o k o v i m a koji se obrazuju kao rezultat p r o i z v o d n e i potrošačke
aktivnosti. Reutilizacija o t p a d a k a je najprogresivniji pravac razvoja tehnologije
proizvodnje koji o m o g u ć a v a smanjivanje odlaganja o t p a d a u prirodnu sredinu.
Ona. sa j e d n e strane, umanjuje zagađenje prirodnog okruženja, a s druge - snižava
potrebu za prirodnim resursima po jedinici proizvoda. Prevazilaženje sposobnosti
(kapaciteta) p r i r o d n o g okruženja za apsorbovanje odloženih o t p a d a k a uslovljava
i m e n u kvalitativnih i kvantitativnih p a r a m e t a r a materijalnih i drugih tokova. O v a
innena p a r a m e t a r a tokova prirodnog okruženja " n a m e n j e n i h " proizvodnoj i
•eproizvodnoj delatnosti dovodi sa svoje strane do p r o m e n e (pogoršanja) prirodnih
faktora daljeg p r i v r e d n o g i d r u š t v e n o g razvoja.
215
Ne m o ž e se ispustiti iz vida ni takva funkcija prirodne sredine da o n a služi

k a o p r o s t o r n a o s n o v a za razmeštaj (lokaciju) proizvodnih kapaciteta (teritorija za
razmeštaj industrijske i poljoprivredne proizvodnje, infrastrukture, naseljenih
mesta, itd.).
P o d s i s t e m " p r i v r e d a " je otvoren sistem, koji j e , s j e d n e strane, sastavni deo
opštijeg d r u š t v e n o g supersistema, a s druge - predstavlja deo sistema resursa za
društvenu potrošnju. Potrošnja povezuje ekonomsko-ekološki sistem sa drugim
e l e m e n t i m a supersistema i određuje ekonomsko-ekološki cilj razvoja kao i
parametri izlaza i ulaza, informacije od supersistema (političke, socijalne) se zadaju
po istom kanalu, koristeći ga kao povratnu " v e z u " od materijalnog toka i toka
prirodnih j a v n i h dobara. Pritiču, dakle informacije o t o m e koliko funkcionisanje
e k o l o š k o - e k o n o m s k o g sistema zadovoljava zadati vektor potreba. Informacioni tok
predaje informaciju u druge društvene podsisteme radi donošenja društvenih i
političkih odluka, izgradnje normi pravne regulacije, formiranja ekološkog
mišljenja itd. V a ž n a uloga pripada informacionom toku j e r se on odnosi na
svrsishodno upravljanje a n t r o p o g e n i m uticajem na prirodno okruženje, pošto se po
t o m kanalu predaje informacija o izmeni stanja prirodnog okruženja kao rezultata
a n t r o p o g e n o g dejstva. Proizilazi, p r e m a t o m e , da se u celini upravljanje
e k o n o m s k o - e k o l o š k i m s i s t e m o m ostvaruje p u t e m prenošenja informacija i
d i r e k t n o m r a z m e n o m između podsistema.
Prirodni resursi su j e d n a od k o m p o n e n t i prirodne sredine koja m o ž e bitno

da utiče na formiranje prostorne, socijalne i e k o n o m s k e strukture. Pored
sirovinskih i energetskih resursa, kvaliteta zemljišta, karaktera reljefa i hidromreže,
u njih m o ž e m o ubrojati karakteristike pejzaža (predela), geografski položaj i dr.
P r i r o d n e materijalne vrednosti u svojoj celokupnosti predstavljaju n e o p h o d n e
prirodne uslove egzistencije ljudskog društva. O v a grupa faktora ima poseban
značaj za poljoprivredu i šumarstvo, ekstraktivnu industriju, pojedine vidove
transporta, građevinarstvo i druge oblasti. U svakom slučaju na o n i m sektorima,
gde je to v e o m a značajno, analiza uticaja prirodnih faktora na rast produktivnosti
rada i kvantitavna o c e n a tog uticaja su n e o p h o d n i .
S e d a m d e s e t i h godina XX veka pojavila su se strahovanja da će se u svetu
brzo iscrpeti prirodni resursi, pri čemu ne samo nafta, već i takvi izvori kao što su
bakar, ugalj i zemljište (usled rasta stanovništva). Pojavila se bojazan da ova
ograničenja m o g u da postave granice rastu. Ipak, e k o n o m i s t i tvrde da će porast
c e n a stimulisati uštedu resursa, da će se pojaviti nove tehnologije i da zato za
nespokojstvo n e m a posebnih razloga. Potrošnja energije po j e d i n i c i realnog bruto
n a c i o n a l n o g p r o i z v o d a se n a g l o smanjila posle 1973. godine, a p o s e b n o je došlo i
do p a d a cena nafte. C e n e za većinu drugih sirovinskih dobara, t a k o đ e , su opale.
Ipak, bojazan da će rast stanovništva, u p o r e d o sa p o č e t k o m iščezavanja tropskih
š u m a i sa pojavom nekih obeležja globalnog otopljavanja klime, uvećavati pritisak
na resurse i izazvati degradaciju okruženja, od tada se povećala. Za zaustavljanje
tendencija ka g l o b a l n o m otopljavanju klime m o g u biti iskorišćeni i ekonomski
216
m e h a n i z a m (npr. uvođenje p o r e z a na korišćenje ugljeničnih v i d o v a goriva) i

stvaranje uslova za razvoj alternativnih tehnologija. O n a k o ili ovako, ograničenja
od strane prirodnih faktora mogu usporiti t e m p o rasta produktivnosti rada
( D o r n b u s c h , Fischer, 1990.).
R a z m e r e " d i v l j a č k o g " korišćenja prirodnih resursa, zaoštravanje deficita
energetskih izvora, slatke vode i nekih važnijih vrsta sirovina, kao i pogoršanje
stanja prirodne sredine, doveli su do toga da se p o s u m n j a u samu vrednost
e k o n o m s k o g rasta u njegovom tradicionalnom poimanju. P r e d e k o n o m s k i m
teoretičarima i praktičarima našlo se više alternativa: ili odustati od rasta i očuvati
prirodu, ili nastaviti rast i dalje zaoštravati ekološku situaciju, ili menjati sam
pristup strategiji rasta i obezbediti njegovu kompatibilnost sa zaštitom prirodnog
okruženja. U e k o n o m s k o j teoriji n e m a j e d n o z n a č n i h razrešenja p o m e n u t i h dilema:
j e d a n deo e k o n o m i s t a (oni neofiziokratski i neomaltuzijanski nastrojeni) se
opredelio za negaciju privrednog rasta uopšte, d o k d r u g a njihova grupa,
precenjujući m o g u ć n o s t i nadograđivanja i d o m e t e tržišnih pokretača zastupa
gledište o n e o p h o d n o s t i i produžavanju e k o n o m s k o g rasta, a treći, pak, se zalažu za
koncept privrednog rasta koji p o d r a z u m e v a racionalnu upotrebu prirodnih resursa
na dugi rok. N e p o ž e l j n e posledice tradicionalne strategije rasta su inicirale pojavu
teorija " a n t i r a s t a " zasnovanih na ideji odustajanja od privrednog rasta uopšte, i
prelaska na prostu i čak suženu reprodukciju. Zalaganja za e k o n o m s k u ekspanziju
našla su svoj o d r a z u teorijama postindustrijskih varijanti "kvalitativnog i
modifikovanog r a s t a " . Poželjan rast koji je usklađen sa p o t r e b a m a i ograničenjima
prirode i koji p o d r a z u m e v a podmirenje današnjih potreba bez umanjenja
m o g u ć n o s t i zadovoljavanja budućih zahteva i izazova je p r e d m e t teorija tzv.
održivog rasta (Bartov, Sedov, 1984.).
Koncepcija održivog razvoja p o d r a z u m e v a višedimenzionalni pristup kroz

povezanost i integrisanost privredne, socijalne, kulturne i ekološke razvojne
k o m p o n e n t e . O n a pridaje podjednak značaj privrednoj, društvenoj, kulturnoj i
životnoj sredini i njihovoj m e đ u s o b n o j uslovljenosti, ali zahteva i da takav pristup
bude ugrađen u n e o p h o d n e fleksibilne kako nacionalne, tako i globalne
institucionalne okvire.
N e r a c i o n a l n o i n e o d g o v o r n o korišćenje prirodnih resursa nije u skladu sa
zahtevima trajnog e k o n o m s k o g razvoja i vodi sve više zagađivanju zemljišta, v o d e
i vazduha. U g r o ž e n i su k a k o ljudi i njihova staništa, tako i biljni i životinjski svet,
kao i m n o g i privredni ekosistemi. N e k o n t r o l i s a n a u p o t r e b a prirodnih resursa ima i
globalnu dimenziju negativnih efekata (uništavanje o z o n s k o g o m o t a č a , globalne
p r o m e n e klime, u g r o ž e n o s t biološke raznovrsnosti, zagađivanje reka, m o r a i
okeana, planetarno uništavanje š u m a ) . Stoga se razvojna politika m o r a orijentisati
na očuvanje životne sredine, o d n o s n o na zaštitu i održivo korišćenje prirodnih
-esursa. M e r a m a razvojne politike valja obezbediti podjednak t r e t m a n očuvanju
prirodnih e k o s i s t e m a i njihovom revitalizovanju a k o su oštećeni. M e đ u t i m , k a k o
217
brojne uništene ili oštećene prirodne ekosisteme više nije m o g u ć e revitalizovati,

prioritetan značaj ima preventivna aktivnost.
N e o p h o d n o je da upotreba prirodnih resursa b u d e usklađena sa
kapacitetima i m o g u ć n o s t i m a prirode, tj. da bude u funkciji očuvanja prirode i
bioraznovrsnosti. P r e k o m e r n o korišćenje i iscrpljivanje bioloških i mineralnih
resursa ima svoje granice. M a d a postoje razlike u tretmanu obnovljivih (bioloških)
i neobnovljivih (mineralnih) resursa, treba imati u vidu da se brojne k o m p o n e n t e
biodiverziteta i obnovljivih resursa v e o m a sporo regenerišu, a m n o g e od njih usled
p r e k o m e r n o g oštećenja je n e m o g u ć e obnoviti. Intenzivnu i n e r a z u m n u upotrebu
ugroženih m i n e r a l n i h i bioloških resursa ljudi moraju zameniti njihovim održivim
korišćenjem i zaštitom. P o t r e b n o je uravnotežavanje korišćenja, zaštite i očuvanja
neobnovljivih i obnovljivih resursa n e o p h o d n i h za podmirivanje potreba sadašnjih i
budućih pokolenja. N e m a nikakve sumnje da između stepena privredne razvijenosti
i stanja životne sredine postoje neposredni interaktivni odnosi. Razvoj usklađen sa
p o t r e b a m a i ograničenjima prirode p o d r a z u m e v a povezanost e k o n o m s k e i ekološke
politike na svim društvenim n i v o i m a i na svim s e g m e n t i m a profitnih i neprofitnih
delatnosti, kao i njenu implementaciju i integrisanost u s a v r e m e n e m e đ u n a r o d n e
tokove i relacije. O s n o v n i ekološko-razvojni zahtevi koji se postavljaju pred
svakog pojedinca, d o m a ć i n s t v o , preduzeća, nacionalnu ekonomiju i ljudsko
društvo u celini formulisani su kroz nekolicinu značajnih imperativa ("Ekonomija
p r i r o d n o g kapitala: Vrednovanje i zaštita prirodnih resursa", Red. B. Draskovic,
1998.): (1) štedi resurse, (2) plati ekološku štetu, (3) obnovi p o t r o š e n e (obnovljive)
resurse i (4) recikliraj. Pri t o m e , glavna intencija je da se odnosi između društva i
prirode p r e o b r a z e u " i g r u " sa pozitivnim ishodom sa stanovišta m o g u ć n o s t i (i
realnosti) da se postigne sinergija između ljudskih aktivnosti i ekoloških funkcija i
procesa.
Postoje pokušaji da se istorija čovečanstva predstavi kroz faze zagađivanja

okruženja. B e r k karakteriše savremenu etapu razvoja č o v e č a n s t v a kao stadij
m a s o v n o g zagađenja (Salage, B u r k e , C o u p e 1974). Mi treba da z n a m o da propisi
koji umanjuju zagađenost, poboljšavaju kvalitet okruženja. Ta poboljšanja jačaju
naše zdravlje, ali se direktno ne ogledaju u bruto n a c i o n a l n o m proizvodu.
Rajh povezuje e k o l o š k e p r o b l e m e sa nastupanjem o d r e đ e n e razvojne faze
društvene svesti ("Environmental Management: Economic and Social
D i m e n s i o n s " , 1976.). Po njemu su, naročito, 60-e godine XX stoleća vreme
nastajanja n o v e etape u svesti ljudi koju on o z n a č a v a kao period " S v e s t I I I " . N o v i
vid svesti se prikazuje kao ekologizirana svest koja je osetljiva na opažanje
ekoloških veza u okruženju. Tu svest povezuje sa tzv. " k u l t u r o m m l a d i h " koja
dolazi da s m e n i " k u l t u r u krupnih organizacija". O v a poslednja je svojevremeno
definisala period " S v e s t I I " , kojem je prethodio period " S v e s t I" u k o m e je
d o m i n i r a l a " k u l t u r a farmera, malih preduzetnika i radnika".
E k o l o g i z a m je j e d n a od ideologija sa univerzalnom ambicijom da

predstavlja alternativu tržišnom pristupu. O n a je uspela da objedini različita
218
shvatanja u k o h e r e n t n u celinu - sintezu biologije, ekonomije i morala. Lester

Braun s p r a v o m smatra da u današnjem svetu j e d i n o zemljoradnik m o r a da
r a z u m e v a čitav svet, j e r bez d o b r o g semena, bez p o g o d n e klime, bez dobrog
e k o n o m s k o g izbora i bez radne etike, paradajz ne raste ( S o r m a n , 1997.). On j e ,
takođe, j o š davne 1977. godine upozorio da n a m e r n i pokušaji da se p r o m e n i klima
postaju sve uobičajeniji ukazujući na perspektivu m e t e o r o l o š k o g ratovanja, pošto
zemlje kojima preti nestašica hrane počnu da se n a d m e ć u za raspoložive kišne
padavine (Tottler 1998.). M e đ u t i m , bez obzira na izvesne rizike i opasnosti koje
nose n o v a n a u č n a i tehnološka dostignuća, postoji m o g u ć n o s t (i, r a z u m e se,
realnost) da se informatičke tehnologije, koje troše manje energije i manje
zagađuju životnu sredinu, sada m o g u početi da koriste za ublažavanje i/ili
uklanjanje ekoloških " n e d e l a " industrijskih m e t o d a m a s o v n e proizvodnje. U z to,
valja obratiti pažnju na svaku m o g u ć n o s t koja doprinosi izbegavanju ratnih
situacija u svetu, j e r je p o z n a t o i d o k a z a n o da su ratovi najveći zagađivači planete.
N a č i n na koji proizvođači koriste resurse okruženja zavisi od vlasničkih

prava koja ih regulišu. Svojinsko pravo se u e k o n o m s k o m smislu odnosi na splet
procedura koje daju pravo definišući nadležnosti vlasnika, privilegije i ograničenja
u korišćenju resursa (Tietenberg 2001). Vlasnička prava se m o g u dodeljivati bilo
pojedincu, kao u kapitalističkoj privredi, bilo državi, kao u centralizovanoj
socijalističkoj privredi. Jednostavni odgovori na k o m p l i k o v a n a pitanja su retko
korisni i problemi okruženja i prirodnih resursa nisu izuzetak. Empirijski dokazi
podržavaju nalaze da su pecanje i plivanje bolji na privatnim n e g o na j a v n i m
j e z e r i m a . A k o bi trebalo da krivimo ljudsku p o h l e p u za uništenje bizona, šuma u
javnoj svojini, m n o g i h reka i drugih prirodnih dobara, o n d a se postavlja pitanje
zašto su isti p o h l e p n i ljudi sačuvali stoku, plodnost zemljišta privatnih farmi,
m l a d o drveće u š u m a m a u privatnom vlasništvu, čistu vodu u privatnim j e z e r i m a i
niz drugih o s k u d n i h resursa (Pejovich 1998). D o b a r put za o d g o v o r na p r e t h o d n o
pitanje sadržan j e , svakako, u karakteru privatnog vlasničkog prava (njegova tri
elementa: ekskluzivnosti, prenosivosti i ustavnih garancija) koji ima predvidive
efekte na e k o n o m s k o ponašanje. Efikasnost je j e d n a od glavnih karakteristika
privatne svojinske strukture.
B l o k gaji pravi kult p r e m a privatnom vlasništvu stavljenom u službu

ekologije (Block 1993). N a i m e , svojina je najbolji i najefikasniji zaštitnik, j e r je
d o b r o n a m e r n o s t ljudi u pogledu očuvanja biodiverzititeta ne toliko često i
efektivno sredstvo, j e r su j e d i n o kolektivna dobra u g r o ž e n a i to u p r a v o zato što su
kolektivna. S a m o je privatno vlasništvo o m o g u ć i l o da se ostvari n a p r e d a k
poljoprivrede i da se ishrane tolike milijarde ljudi. Da je zemljište ostalo
nepodeljeno, k a o s t o j e to slučaj sa okeanima, ljudi bi i dalje morali da žive od lova
i sakupljanja p l o d o v a . Pošto se o k e a n i m a j o š uvek upravlja bez vlasnika, oni su
osuđeni na neiskorićšavanje i/ili na pljačku. Upoređujući sudbinu krava i sudbinu
bizona B l o k dolazi do važnog zaključka: bizoni koji nisu pripadali n i k o m e su
uništeni, o d n o s n o da krave nisu imale vlasnike i one bi nestale. U t o m smislu,
219
B l o k o v o gledište važi i za ostale ugrožene vrste (kitove, slonove, v u k o v e itd.) j e r

nemaju vlasnike i sve d o k ne pripadaju n i k o m e neće imati e k o n o m s k u vrednost,
neće ih štititi niko izuzev n e k e neefikasne birokratije ili d o b r o n a m e r n o s t i te će ih
pljačkaši istrebiti. K a d a bi, m e đ u t i m , biljne i životinjske vrste koje su u opasnosti
imale vlasnike, pitanje njihovog o p s t a n k a se ne bi više postavljalo. N a i m e ,
vlasnici-uzgajivači j a t a kitova ili stada slonova će biti motivisani, ne dobrim
n a m e r a m a , već sopstvenim interesima očekujući da racionalnim upravljanjem i
gazdovanjem (prodajom kitovog m e s a i ulja, organizovanjem turističkih obilazaka
farmi kitova, prodajom slonovače i organizovanjem turističkih tura u oblastima u
kojima se uzgajaju slonovi i si.) ostvare odgovarajuću zaradu, tj. dobit. Egzistencija
ugroženih vrsta bi, dakle, bila efikasnije o b e z b e đ e n a vlasničkim interesom njihovih
uzgajivača n e g o bilo k a k v o m z a k o n s k o m z a b r a n o m krivolova.
P r i v a t n a svojina nad o k e a n s k i m akvatorijama bi pružila bolju zaštitu

o k e a n i m a od zagađenja od svih važećih m e đ u n a r o d n i h u g o v o r a i sporazuma. Lični
interes vlasnika n e k e o k e a n s k e akvatorije ne bi d o p u š t a o da na njoj tankeri
ispuštaju upotrebljeno ulje. Privatni vlasnici bi mogli da o d r e d e i cenu za prolazak
brodova p r e k o njihovih poseda u zavisnosti od stepena rizika od zagađivanja koje
bi m o g l o uzrokovati pojedino plovilo, a to bi uticalo više na naftne kompanije od
bilo kakve m e đ u n a r o d n e regulative da njihovi brodovi b u d u z n a t n o bezbedniji.
M e đ u t i m , priroda je upravo zbog toga što n i k o m ne p r i p a d a i što n e m a
cenu o s u đ e n a na propast (zagađenje će se povećavati). N i k o n e m a pravo vlasništva
nad kitovima sve d o k nisu ubijeni, te se zato i ubijaju suviše brzo. Jedino bi
vlasnik, zaključuje Blok, m o g a o odrediti cenu prirodi i t a k o podstaći ljude d a j e (na
osnovu interesa, a ne kao do sada, milosrđa) poštuju.
P r i v a t n a svojina, naravno, nije j e d i n i m o g u ć i način definisanja vlasništva
nad p r i r o d n i m resursima (Tietenberg, 2001). D r u g e m o g u ć n o s t i se o d n o s e na
režime d r ž a v n e svojine (država kontroliše i poseduje vlasništvo), režime
zajedničkog vlasništva (vlasništvo je zajedničko, kao i upravljanje, od strane
o d r e đ e n e grupe suvlasnika) i režime res nullius (u kojima niko ne poseduje i ne
primenjuje kontrolu nad resursima). Ovi režimi daju dosta različite podsticaje za
efikasnu u p o t r e b u resursa. Državno-vlasnički režimi nisu bili zastupljeni s a m o u
bivšim socijalističkim zemljama, već u nešto drugačijem stepenu postoje u skoro
svim z e m l j a m a sveta. Parkovi i šume su, npr., često u svojini države i njima
upravljaju vlade k a k o u kapitalističkim t a k o i zemljama u tranziciji. Problemi
efikasnosti korišćenja i očuvanja prirodnog okruženja se javljaju u režimu
d r ž a v n o g vlasništva k a d a birokratski podsticaji koji opredeljuju pravila za
racionalnu upotrebu resursa nisu u skladu sa zajedničkim interesom. K a d nad
nekim p r i r o d n i m r e s u r s i m a nisu definisana svojinska prava, n e m a n i k a k v o g reda u
njihovom korišćenju, o d n o s n o javlja se tzv. rasipanje rente. Pojednostavljeno
objašnjenje p o m e n u t o g f e n o m e n a o m o g u ć a v a i konkretan p r i m e r ribarenja u
v o d a m a koje ne pripadaju n i k o m e , a k a o ograničen resurs igraju važnu ulogu u
proizvodnji - renta se iscrpljuje preteranim iskorišćavanjem v o d a i društveno
220
štetnim isrcpljivanjem ribljih resursa. B e z svojine ne s a m o da se prirodni resursi

obezvređuju, v e ć dolazi do bukvalnog uništavanja doprinosa koje bi oni mogli da
pruže proizvodnji ukoliko bi bili u s r e đ e n o m v l a s n i č k o m r e ž i m u ( M a d ž a r 1995).
Gubljenje rente k a o cene p r i r o d n o g resursa, o d n o s n o njeno odsustvo, rezultira
dakle, tragičnim i s h o d o m k a k o u e k o n o m s k o m tako i u e k o l o š k o m pogledu. R e ž i m
ničije stvari (res nullius) ili s l o b o d n o g pristupa predstavlja o b r a z a c o v e pojave
p o z n a t e k a o "tragedija zajedništva". U režimu otvorenog pristupa neefikasnost je
pre pravilo n e g o izuzetak (kao p r i m e r efikasne kolektivne svojine služi režim
korišćenja prava na pašu u Svajcarskoj).
Bivše centralno-planske privrede nisu izbegle preveliko zagađivanje t o k o m

niza godina: u Rusiji i Kini gotovo besplatna energija i odsustvo tržišta izazvali su
j e d i n e prave e k o l o š k e katastrofe našeg doba. M a d a se n e k a d a kao izvor p r o b l e m a
zaštite okruženja u kapitalističkoj privredi javlja s a m o tržište ili, preciznije, trka za
profitom, to nije uvek slučaj. N a i m e , trka za profitom je vrlo često bitan m o m e n a t
u zadovoljavanju ljudskih potreba. U stvari, ne privatna svojina, v e ć industrija je
osnovni u z r o k narušavanja kvaliteta okruženja. Najbolje zaštićena životna sredina
je u kapitalističkim e k o n o m i j a m a : skupoća energije je tu z n a t n o smanjila nivo
zagađenja, a u budućnosti će ga i dalje smanjivati, dok su propisi i j a v n o mnjenje
doprineli razvoju poštovanja prirode, ali ne toliko koliko s a m o tržište ( S o r m a n
1997). Z a k o n s k a m o g u ć n o s t tzv. čistih kompanija da na tržištu prodaju
neiskorišćeni d e o svog prava na zagađivanje tzv. prljavim p r e d u z e ć i m a pretvorila
je poštovanje okruženja od strane preduzetnika u pre svega e k o n o m s k i isplativu
aktivnost. L o g i č n o bi, p r e m a t o m e , bilo da se u interesu obezbeđivanja što zdravije
životne sredine i zaštite prirodnih resursa bivše socijalističke ekonomije što pre
prebace na kapitalizam i da se energijom koja će imati realnu cenu e k o n o m i č n o
gazduje k a o u starom tržišnom svetu.
K o r i š ć e n i i z v o r i
1. Bartov V. F., V. V. Sedov, (1984), Koncepcii Vzaimodejstvija ekonomiki i
prirodi, M o s k v a : Misi;
2. Block, VV., (1993), Defendre les indefendables, Paris: Belles Lettres.Corden
W.M. (1984) "Booming Sector and Dutch Disease Economics Survey and
Consolidation", Oxford E c o n o m i c Papers, N o v e m b e r 1984.;
3. D o r n b u s c h , R., S. Fischer, (1990), Macroeconomics, M c G r a w - H i l l , Inc. N e w
York, St. L o u i s ;
4. Ekonomija prirodnog kapitala: Vrednovanje i zaštita prirodnih resursa, Red.
B. Draskovic, Institut e k o n o m s k i h nauka, Beograd, 1998.;
5. Environmental Management: Economic and Social Dimensions, Cambridge
(Mass.), 1976.;
221
6. M a d ž a r , Lj., (1995), Svojina i reforma, Beograd: E k o n o m s k i institut i Institut

e k o n o m s k i h nauka;
7. Pejovich, S., (1998), Economic Analysis of Institutions and Systems, Ch.9 (Free
M a r k e t E c o n o m i e s t h e State and Policy M a k i n g ) , Kluwer;
8. Rikalović, G., (1999), Ekonomika prirodnih resursa - neki značajni aspekti
Indija, Biblioteka " D r Đ o r đ e N a t o š e v i ć " ;
9. Sachs, J. D., F. Larrain, (1993), Macroeconomics in the Global Economy
Prentice Hall Inc., E n g l e w o o d Cliffs, N e w Yersey;
10. Savage D., M. Burke, J. Coupe, (1974), The Economics of Environmental
Improvement, Boston;
11. Sorman, G., (1997), Velika tranzicija, Sremski Karlovci - N o v i Sad: Izdavačka
knjižarnica Z o r a n a Stojanovića;
12. Tietenberg, T., (2001), Environmental Economics and Policy, Addvison
Wesley L o n g m a n ;
13. Toffler, A. i H., (1998), Rat i antirat, Beograd: Paidea;
14. U š a k o v , J. P., (1983), Socialno-ekonomičeskoe razvitie i prirodohrannaja
dejatelnost, Moskva: Nauka.
9.5 Obnovljivi prirodni izvori i uslovi
Srbija se karakteriše relativno povoljnim prirodnim u s l o v i m a i raznovrsno

šću resursa. M e đ u t i m , u p r e t h o d n o m periodu na njenom prostranstvu nije vođena
d o b r o osmišljena politika eksploatacije prirodnih resursa i zaštite životne sredine:
n e r a c i o n a l n i m korišćenjem prirodnih resursa i n e m a r n i m o d n o s o m p r e m a životnom
okruženju, kao i nedovoljnim ulaganjima u njihovo očuvanje, o b n o v u i unapređe
nje, oni su stalno bili izloženi raubovanju pri t o m e ne uzimajući u obzir interese
budućih generacija. Na primer, naše poljoprivredno zemljište po stanovniku je od
sredine 50-ih do sredine 90-ih godina smanjeno za 0,24 ha ( N e m a č k a raspolaže sa
0,25 ha poljoprivrednog zemljišta po stanovniku, a Belgija i Holandija sa 0,15 ha),
o d n o s n o u istom razdoblju su naše obradive površine (bez livada) po stanovniku
opale za 0,17 ha (Holandija ima 0,06 ha, Belgija 0,08 ha, V. Britanija 0,12 ha, N e
m a č k a 0,17 ha t o g zemljišta po stanovniku).
Teritorija Srbije m o ž e se visoko vrednovati sa stanovišta raspoloživosti

poljoprivrednog zemljišta i obradivih površina. N a i m e , ona raspolaže sa preko
5,7 miliona ha poljoprivrednog zemljišta: na oranice, voćnjake i v i n o g r a d e otpada
oko 4 m i l i o n a ha ili 69,6%. Od njenog u k u p n o g prostranstva na poljoprivredne po
vršine dolazi oko 6 4 , 7 % , a na obradive (bez livada) oko 4 5 , 1 % . Poljoprivredno ze
mljište po stanovniku iznosi 0,60 ha, dok obradiva površina (bez livada) dostiže
0,42 ha po stanovniku. U tom pogledu Srbija je ispred najvećeg broja evropskih ze
malja. Da se teritorija naše zemlje m o ž e smatrati aktivnom u poljoprivrednom smi-
222
slu potvrđuje se i time što se njen veliki deo nalazi na ravničarskom području. Za
stupljena kombinacija prirodnih pretpostavki (klimatskih faktora, n a d m o r s k e visi
ne, reljefa, pedoloških uslova) na našim prostorima pogoduje razvoju raznovrsne
poljoprivredne proizvodnje. Kvalitet zemljišta je iznad e v r o p s k o g prošeka, stepen
zagađenosti raspoloživog tla i v o d a je niži n e g o u Evropskoj uniji, te Srbija sa
osloncem na k o n c e p t tzv. organske (ili zelene) poljoprivrede m o ž e postati značajan
proizvođač i izvoznik biološki zdrave hrane.
Srbija ima u k u p n u p o v r š i n u p o d š u m a m a od 2.313 hiljada ha, što predsta
vlja 2 6 , 2 % njenog prostora. D r v n a m a s a sadržana u našim š u m a m a dostiže 235 mi-
liona m 3 , o d n o s n o na 1 ha š u m s k e površine dolazi o k o 102 m 3 drveta. Š u m s k o ze
mljište po stanovniku iznosi 0,23 ha, te u tom smislu Srbija dostiže evropski prošek
.23 ha po stanovniku). V a ž n o je primetiti d a j e učešće četinara u š u m s k i m površi
n a m a (6,4%) i drvnoj masi ( 1 0 , 0 % ) v e o m a m a l o . Polazna osnova za razvoj prerade
drveta nisu bili regionalni razmeštaj, očuvanost i produktivnost šuma, niti savreme-
ni razvojni p r o g r a m i , već su se razvili industrijski kapaciteti sa m a l i m s t e p e n o m fi
nalizacije proizvodnje. Zabrinjava sušenje naših šuma.
V o d n i p o t e n c i j a l Srbije čine površinske i p o d z e m n e v o d e . Sa stanovišta

formiranja v o d n o g potencijala na sopstvenoj teritoriji naša zemlja nije prebogata
v o d o m . Izrazite sezonske oscilacije i velike razlike između najmanjeg i najvećeg
proticanja v o d e u r e k a m a predstavljaju poseban p r o b l e m u korišćenju v o d n i h resur
sa.
U k u p n a d u ž i n a naših vodnih tokova iznosi više od 66.000 km, d o k njihova
prosečna gustina po 1 km površine dostiže oko 747 m. R e k e d u ž e od 100 km obu-
hvataju 3.180 k m . Srbija raspolaže sa u k u p n o m p o v r š i n o m j e z e r a (većih od 0,4
k m 2 ) od 3 2 0 k m 2 u kojima je s m e š t e n o preko 4,7 milijardi m 3 v o d e . R e g i s t r o v a n o
je 130 p o d z e m n i h (mineralnih i t e r m o m i n e r a l n i h ) izvora. D u ž i n a rečnih plovnih
puteva dostiže 1.093 km, d o k veštačkih plovnih saobraćajnica (kanala) ima 646,1
km. V o d n i potencijal se kod nas koristi nedovoljno i neracionalno, te je u dosada
šnjem periodu učinjeno dosta propusta, što ima za posledicu p r o b l e m e u vodosnab-
devanju niza većih industrijskih i gradskih centara, kao i čitavih područja kada ne
ma dovoljno padavina. Osim toga, za potrebe navodnjavanja obradivih površina
koristi se mali deo raspoloživih vodnih resursa. T r e b a obratiti pažnju na stalni trend
opadanja kvaliteta voda, i to kako v o d n i h tokova, tako i p o d z e m n i h izvora.
N a š a zemlja ima bogatu b i o r a z n o v r s n o s t , j e r raspolaže sa 215 biljnih i

428 životinjskih vrsta koje su zaštićene prirodne retkosti. P o s e b a n kvalitet njenog
prostranstva je 5 nacionalnih parkova u k u p n e površine od 159,6 ha. To su planin
ske celine izuzetnih lepota, kao i prostori oko Đ e r d a p s k o g j e z e r a . U njima se nala
ze brojni lokaliteti velike istorijske i nacionalne vrednosti.
Prirodni resursi su j e d a n od osnovnih činilaca razvojne osnove Srbije, te ih u
procesu e k o n o m s k e stabilizacije i koncipiranju budućeg privrednog rasta valja realno
evaluirati. Vrednovanje prirodne razvojne baze naše privrede treba da se obavi u kon-
223
tekstu postojećeg privrednog stanja i novih političko-ekonomskih okolnosti kod nas i

u širem evropskom okruženju. N a i m e , u savremenim uslovima privređivanja sve više
dobija na značaju razlikovanje obnovljivih prirodnih izvora od neobnovljivih, vazduh
i voda stiču tretman resursa, dok mnogi u dosadašnjem periodu zanemarivani elementi
prirode postaju prirodno bogatstvo. U stvari, afirmišu se one k o m p o n e n t e prirodnog
blaga koje se u novim uslovima javljaju kao komparativne prednosti naše zemlje u
razvojnom pogledu.
Razmatranja prirodnih izvora Srbije pokazuju da oni, u pogledu ustanovlje
nih zaliha, ne predstavljaju, u celini gledano, ograničavajuće faktore stabilizacije
i razvoja naše privrede. M o ž e se konstatovati da naša zemlja raspolaže relativno po
voljnim prirodnim uslovima, značajnim agrarnim zemljištem, relevantnim šumskim i
vodnim bogatstvom, atraktivnim turističkim potencijalom, p o g o d n o m saobraćajno-ge-
ografskom pozicijom i odgovarajućim diverzitetom prirodno-resursne osnove. Proble
mi su više vezani, s izuzetkom nafte i j o š nekoliko manje značajnih resursa, za eksplo
ataciju prirodnih izvora, a ne za njihovu limitiranost.
Razvoj poljoprivrede i razgranatog industrijskog kompleksa koji se bavi pre
radom agrarnih sirovina ima pouzdanu i kvalitetnu prirodnu osnovu. Sve više na zna
čaju dobijaju prirodni uslovi za proizvodnju hrane. Velike su mogućnosti koje prirod
ni resursi pružaju razvoju saobraćajne i turističke privrede. Dobre perspektive, sa tog
stanovišta, ima i celokupna proizvodnja građevinskog materijala.
Globalno posmatrano, nešto su relevantnije naše zalihe metaličnih sirovina i
uglja, dok uglavnom ne oskudevamo ni u nemetaličnim rudama. Međutim, raspolaže
mo v e o m a siromašnim rezervama nafte i prirodnog gasa. Treba obratiti posebnu pa
žnju na siromašenje ruda obojenih metala i približavanje rokova njihovog iscrpljiva
nja, kao i na razjašnjavanje rezervi gvozdenih ruda. Pored relativno malog stepena is-
traženosti metaličnih i nemetaličnih mineralnih sirovina, veliki nedostatak j e stoje iz
ostalo kompleksno geološko i ekonomsko vrednovanje mogućnosti korišćenja znat
nog broja malih ležišta (na primer, volframa i titana, bez kojih su nove tehnologije
skoro nezamislive). Pouzdan odgovor zahteva i pitanje tehno-ekonomske opravdano
sti korišćenja nekih novih obnovljivih energetskih izvora.
skokalorični lignit, a znatno manje su zastupljeni hidropotencijal, rezerve sirove nafte

i prirodnog gasa, urana, uljnih škriljaca itd.). Slaba tačka našeg energetskog potencija
la su zalihe sirove nafte. Osim toga, prirodni uslovi u našoj zemlji nisu naklonjeni po
većanju efikasnosti energetske potrošnje s obzirom na nisku toplotnu sposobnost lig
nita i klimatske faktore koji zahtevaju višemesečno zagrevanje prostorija, što ima za
neizbežnu posledicu povećano trošenje energije.
Tržišno ponašanje je neophodno i u d o m e n u proizvodnje i potrošnje p - -

rodnih sirovina. U uslovima velike oskudice akumulacije u našoj zemlji poseban
značaj stiče m o g u ć n o s t angažovanja domaćeg i stranog privatnog kapitala, pa i p n -
m e n e koncesija i koncesionih poslova. Takvi aranžmani, svakako, treba da budu i
skladu s ostvarivanjem koncepcije tzv. održivog razvoja.
224
9.6 Mineralni resursi kao razvojna pretpostavka privrede
Mineralno-sirovinski izvori se u odnosu na ostale prirodne resurse odlikuju

najvećim stepenom povezanosti sa industrijom i njenim proizvodnim tehnologijama. Na
osnovu savremene industrijske klasifikacije mineralni resursi se uslovno svrstavaju u više
grupa (Sudo M.M., 1987., str. 9). To su ogrevno-energetske sirovine, crni i obojeni metali,
retki metali i retke zemlje, plemeniti metali, hemijske i agrohemijske sirovine, tehničke i
vatrostalne sirovine, građevinski materijali, dragi kamen i kamenje za obradu, podzemne
vode i mineralna blata.
Limitiranost mineralnih resursa, posebno u zemljama gde su oni previše
eksploatisani, izaziva ili porast uvoza sirovina dobijenih iz mineralnih resursa, ili njihovu
supstituciju drugim sirovinama, ili, što je u poslednje vreme sve više slučaj, preseljavanje
grana koje mnogo koriste mineralne sirovine u zemlje, najčešće manje razvijene, koje
poseduju odgovarajuće resurse (R. Stojanović 1987., str. 21). Ekonomska vrednost
mineralnih izvora je uslovljena visinom troškova njihove rafinacije do uobičajenih tržišnih
standarda, njihovom inherentnom transportabilnošću, kao i pristupačnošću transportnim
sredstvima, drugim komplementarnim materijalima i, razume se, tržištu (B. Herick, C P .
Kindleberger 1984., str. 154). Niži transportni troškovi često imaju veće ekonomsko
značenje, nego bogatstvo rude. Smanjenje transportnih troškova učinilo je posedovanje
mnogih energetskih i materijalnih izvora sve manje važnim (Švajcarska, Japan, Island i
Novi Zeland kao zemlje sa visokim per capita dohotkom svedoče o mogućnosti
e o n o m s k o g razvoja bez posedovanja glavnih izvora energije i metala). Međutim, takve
s m i j e zavise u većoj meri od spoljne trgovine u odnosu na one države koje raspolažu
• . antitativno većim i raznovrsnijim prirodnim bogatstvom na svojoj teritoriji. Sirovinski
ili energetski deficit ne mora totalno da umanji razvojne mogućnosti neke zemlje, te stoga
ne može da služi kao opravdanje za nerazvijenost.
Mada puko posedovanje mineralnih resursa nije dovoljno za privredni razvoj,
. ek je bolje da se raspolaže sa više izvora nego sa manje. Članice OPEC-a imaju veći
ojni potencijal zahvaljujući nafti. Osnovni problem u ostvarivanju razvoja u zemljama
bogatim prirodnim resursima je nepostojanje efikasnog upravljanja prinosima od prodaje
tih izvora. Zemlje, čija se prostranstva karakterišu značajnijim "prisustvom" mineralnih
r. ora, mogu da proizvode sirovine bilo za dalju sopstvenu industrijsku preradu, bilo za
z. ili i za jedno i za drugo. Primenom novih tehnologija u geološkim istraživanjima,
kao i intenziviranjem tih istraživanja, dolazi se do otkrića novih izvora, ali je značajan
razvoj moguć i na bazi poznatih resursa, uz korišćenje kapitala, rada i preduzetništva.
Kada se poznati prirodni izvori "razviju", a novi se otkriju i privedu eksploataciji
tehnološke promené šire industrijsku osnovu. Iscrpljivanje osnovnih metaličnih i
energetskih minerala ukazuje da krivulja proizvodnje i potrošnje za sva neobnovljiva
prirodna bogatstva imaju oblik zvona, za razliku od krivulja koje prikazuje uspon i pad
I . lizacije (Hubert, M. K., 1974).
225
Ipak, shvatilo se da su mineralni resursi ograničeni, ali uz saznanje d a j e moguće

povećavanje ili smanjivanje njihove inicijalne raspoloživosti: putem supstitucije retkih
mineralnih sirovina obilnijim prirodnim ili veštačkim materijalima, tehnološki efikasnijom
ekstrakcijom sirovina iz siromašnih ruda, recikliranjem otpadaka i nusproizvoda, te
smanjenjem sirovinske intenzivnosti proizvodnje, intenziviranjem geoloških ispitivanja i
njihovim pomeranjem ka neistraženim područjima radi iznalaženja novih i bogatijih
nalazišta (M. Filipović, 1989., str. 39). Kvalitetni, deficitni izvori se sve više štede,
konzerviraju, supstituišu. Supstituabilnost se neprekidno povećava radi zamene oskudnih
resursa. Cena nedostajućeg resursa se formira iz troškova proizvodnje pri datoj diskontnoj
stopi i prirodne rente koja pokriva razliku od tih troškova do marginalnih troškova
proizvodnje supstituta, te kada dođe do izjednačenja cena resursa i supstituta, to znači da
je resurs iscrpljen (M. Filipović 1989., str. 40). Što su veći kapitalni troškovi za
istraživanje i razvoj supstitutivne tehnologije, po pravilu, viša će biti cena supstituišućeg
resursa, te će se primena supstituta odlagati.
Nedostatak sirovina za proizvodnju čelika i energije znači da ekonomski razvoj
mora da bude propraćen povećanim uvozom. Bolje je posedovati energetske izvore nego
biti bez njih, ali nije pogubno za razvoj ako se energija mora uvoziti (to potvrđuju primeri
Hong Konga, Singapura, Tajvana, Južne Koreje, Japana). Dakle, postojanje bogatih
prirodnih izvora nije dovoljan uslov za industrijski razvoj, čak ni potreban, ali pomaže (B.
Herrick, C P . Kindleberger 1984., str. 158).
Međutim, dosadašnji ekonomski razvoj nedvosmisleno pokazuje d a j e potrošnja
čelika i energije po stanovniku veća tamo gde je veći i per capita dohodak. Sve do krize sa
kojom se svetska privreda suočava 70-ih godina ovog stoleća dominira zamisao o
neprestanom ekonomskom rastu. Šta više, veruje se da ekonomski rast ide po eksponenti,
te se ekonomska aktivnost predstavlja eksponencijalnom krivuljom. Sveopšta opsednuto^:
rastom propraćena je ideologijom gigantizma i "veličine stvari" (F. Capra 1986., str. 255).
Za većinu ljudi pojam eksponencijalnog rasta se javlja nečim posve tajanstvenim, pošto su
oni navikli na predstavu o rastu kao o linearnom procesu. Tempo eksponencijalnog rasta
je srazmerno proporcionalan veličini: količina brže raste što je ona sama veća. U slučaju
eksponencijalnog rasta godišnji prirast se kontinuirano povećava u skladu sa tim kako
narasta nagomilana količina. Povećanje po eksponenti je varljivo, jer vrlo brzo rađa
beskonačne brojeve: Kad bi ste uzeli parče hartije (debljine oko 1/254 inča) i udvostručio
njegovu debljinu samo 35 puta, ono bi dostiglo udaljenost od Los Angelesa do New
Yorka. Ako bi ga udvostručili 42 puta, dostiglo bi udaljenost od mesta na kome sedite do
Meseca. Ukoliko biste ga udvostručili samo još nekoliko puta, na primer nešto preko 50
puta, taj bi papir dopro na daljinu od 93 miliona milja, odnosno od vas do Sunca (T.G.
Miller 1971., str. 189). Svaka eksponencijalna kriva ima svoje "vreme udvostručenja" (tj.
vreme u kome se rastuća veličina udvostručava), budući da raste po konstantnoj stopi.
Stoga je eksponencijalni rast udvostručavajući proces. Uvećanje koje je još veće od
eksponencijalnog, naziva se supereksponencijalnim i tada stopa rasta ne zavisi samo oč
veličine rastuće količine, već se uzima u obzir i sve ono što je postignuto u prošlosti (P.
Russell 1989., str. 73). Međutim, nikakav eksponencijalni ni supereksponencijalni ras: .
ne može stalno povećavati i uvek naglo doseže određenu granicu koju postavlja fizici i
okolina. Rast po eksponenti se tumači đacima u Francuskoj zagonetkom - pitalicom o
ljiljanu i jezercem (R.J. Barnet, 1983, str. 38). Svaki dan se broj listova što padaju .
226
jezerce udvostruči - dva lista drugi dan, četiri, treći itd. Jezerce je posve ispunjeno
listovima tridesetog dana. Kojeg je dana jezerce bilo dopola puno listova? Dvadeset i
devetog. Učenici su preneraženi činjenicom da se to dogodilo tako brzo.
Dugo vremena se u ekonomskim analizama nije uzimala u obzir činjenica da rast
može postati razvojna barijera. Naime, kao zabrinjavajuća posledica eksponencijalnog
privrednog rasta javlja se iscrpljivanje neobnovljivih prirodnih izvora. Ekstenzivno
povećanje proizvodnje i potrošnje mineralnih resursa nosi opasnost da se veoma brzo
može dospeti iz stanja njihovog velikog obilja u stanje njihove znatne oskudice, odnosno
da potreba za njima višestruko nadmaši njihovu raspoloživost. Za izražavanje predvidivog
perioda trajanja sada poznatih zaliha određenog mineralnog resursa, pod uslovom da stopa
upotrebe (količina sirovina koja se koristi svake godine) ostaje nepromenjena, služi
statički indeks rezervi (static reserve index), dok verovatno vreme trajanja (buduću
raspoloživost) mineralnih sirovina, pod pretpostavkom da se sadašnja stopa rasta potrošnje
nastavlja, predočava eksponecijalni indeks zaliha (exponential reserve index) (D.H. and
D.L. Meadows, J. Randers, W.W. Behrens III 1974, str. 40-41) 1 7 6 . Statički indeks zaliha
se dobija delenjem poznatih rezervi minerala (Q) sa njihovom tekućom godišnjom
potrošnjom (p):
s = Q/P. (1)
Eksponencijalni indeks rezervi se, pak izražava sledećim obrascem:

ln(r • s +1)
e =
- - (2)
pri čemu je e = eksponencijalni indeks, s = statički indeks, r = prosečna stopa rasta

potrošnje mineralnih sirovina. Sasvim je očigledno da eksponencijalne stope rasta
potrošnje znatno skraćuju razdoblje u kome visok tempo ekonomskog rasta može biti
zasnivan na pomenutim resursima. Ipak, buduća raspoloživost mineralnih sirovina
uplivisana je i kvalitetom ruda, visinom proizvodnih troškova, novim rudarskim
tehnologijama, elastičnošću tražnje, te zamenljivošću sa drugim izvorima. Između
prosečne godišnje stope rasta i vremena udvostručenja potrošnje mineralnih resursa postoji
jednostavan matematički odnos:
176
D. Marsenić (1990, str.65), za izračunavanje perioda iscrpivosti zaliha određenog rudnog
bogatstva koristi jedan od sledeća dva obrasca u zavisnosti od toga da li je u pitanju kontinuelna
ili diskretna prosečna godišnja stopa rasta proizvodnje rude:
a/ Za kontinuelni račun b/ Za diskretni račun
(
z•r z•r
ln +1 log +1
n - n =
log(l + r)
pri čemu z označava iznos bilansnih rudnih zaliha, p-proizvodnja rude u početnoj godini, r-stopu
rasta te proizvodnje, n-broj godina za koje će se iscrpeti rezerve rude. Obrazac za kontinuelni
račun se svodi na eksponencijalni indeks rezervi, dok bismo formulu za diskretni račun mogli
nazvati geometrijskim indeksom rezervi.
227
n = Inllr = 69,l\5lr (3)
gde n označava period udvostručenja (izražen u godinama), a r - procentualnu stopu rasta

potrošnje sirovina.
Velika zavisnost privrede od energije i negorivih minerala odražava se u

činjenici, d a j e ona uglavnom usmerena na kapital, a manje na rad. Korišćenjem kapitala i
obilnog rada mogu se supstituisati oskudni mineralni izvori. Troškovi, a ne fizička
oskudica, su jedini ekonomski test za smanjenje resursa (B. Herrick, C P . Kindleberger
1984, str. 163). Naime, nedostatak kapitala limitira mogućnosti supstitucije u slučaju
mineralnih resursa. Izvori se mogu menjati pod uticajem tehnoloških promena, ali
povećanje tehnološkog škripca je jednosmerna vozna karta prema propasti života i planete
(J. Rifkin 1986, str. 85). Ukoliko se više neka privreda temelji na stalnom recikliranju
svojih mineralnih zaliha, ona je u većoj harmoniji sa sopstvenim okruženjem. Vrlo je
prosta jednakost, koja pokazuje dinamiku i pravac prirodne ekološke interakcije
ekonomskog sistema sa okruženjem:
cbcldt = rx (4)
pri čemu je x aktivnost sistema (potrošnja goriva i sirovina), r - koeficijent koji karakteriše
sposobnost sistema da asimilira materijale i energiju, t = vreme. To je jednačina
eksponencijalnog rasta. Ona podrazumeva neograničene zalihe energije i primarnih
sirovina u okruženju. Međutim, u stvarnosti takav uslov nije ispunjen. Usled toga
jednakost (4) uzima logistički oblik:
dxldt = rx{\ -xlk) (5)
gde je k kapacitet sredine. Ovo je obrazac postupnog prelaska na viši energetski i

sirovinski nivo. Ovde nije uzeta u obzir izmena koeficijenta r. Kao što je poznato,
prestrukturiranje sistema se odvija ubrzano, ali do određene granice (R.K. Balandin 1982..
str. 70-71).
Poznato je da postojeći sistemi društvenog računovodstva praktično ne

obuhvataju i ne mere prirodne resurse. Na taj način, znatan deo nepovratno utrošenih
količina neobnovljivih prirodnih izvora ostaje van domašaja obračuna društvenog
proizvoda. Time se uzrokuju odgovarajuće deformacije i u serijama stopa rasta društvenog
proizvoda. To se ne bi dešavalo ukoliko bi postojala mogućnost da se u knjigovodstvu
preduzeća i društvenom računovodstvu utvrde i troškovi neobnovljivih prirodnih izvora, te
da se za njihov iznos umanji izračunata dodatna vrednost. Pomenute obračunske
deformacije izazvane ignorisanjem troškova prirodnih resursa odražavaju se i na ulaganja
u istraživanja novih nalazišta. Naime, često se koriste nalazišta otkrivena u prošlosti, pri
čemu se ne ulaže dovoljno u pronalaženje novih ležišta, koja bi ih supstituisala kad
presahnu. Time se ostvaruju prividne investicione uštede čiji se "pravi" efekti ogledaju u
smanjenju budućeg razvojnog potencijala (privreda je u nemogućnosti da zameni
iscrpljena ležišta). To je produženje i razrada mehanizma međuzavisnosti tempa rasta u
vremenu: alokacijom investicionih sredstava na istraživanja i eksploataciju posredno se
utiče na izbor vremenskog profila stopa rasta po pojedinim intervalima (Lj. Madžar, 1990..
str. 159).
228
Mogu se diferencirati tri osnovna tipa p r i v r e d a kojima odgovaraju različiti

tipovi mineralne proizvodnje (A. F. Šakaj, 1984, str. 52): doindustrijska (sirovinska),
industrijska i postindustrijska (informatička) ekonomija. Razvoj privrede pretežno
sirovinskog tipa (doindustrijske ekonomije) se odlikuje izvoznom usmerenošću
raspoloživog prirodnog bogatstva, ali se karakteriše (po pravilu) i uvozom znatnih količina
•edostajućih prirodnih resursa i proizvoda visokog stepena prerade. U tom pogledu
privreda zemalja u razvoju se uglavnom oslanja na dva tipa mineralno-sirovinskog
sektora; izvozni, koji je usmeren na spoljno tržište (na primer Saudijska Arabija, Irak, Iran,
Jamajka, Zambija itd.) i spoljni, koji podrazumeva uvoz deficitarnih sirovina (na primer
Kenija, Argentina, Šri Lanka, Tanzanija i dr.). Industrijska privreda se zasniva na četiri
nda mineralno-sirovinskog sektora-, eksportni (Australija, Kanada, 3AR); spoljni tj.
spoljna sirovinska baza (Japan i Zapadne Evropa); mešoviti sirovinski sektor, koji
podrazumeva kako znatan izvoz, tako i uvoz sirovina (SAD); autonomni, tj. autonomna
sirovinska osnova (Rusija, Kina). Međutim, u uslovima globalizacije svetskih ekonomskih
tokova apsolutna i/ili relativna autonomnost je praktično nerealna. Naime, svaka zemlja
teži da maksimalno iskoristi prednosti međunarodne podele rada i privredne saradnje koja
se na toj osnovi uspostavlja. Informatička (postindustrijska) privreda ima oslonac pretežno
na spoljnoj sirovinskoj bazi potiskujući mineralnu proizvodnju, kao i industrijske grane sa
niskim stepenom prerade, van nacionalnih granica (u druge, manje razvijene zemlje).
Privreda takvog tipa se orijentiše ne samo na inostranu sirovinsku osnovu, već i na spoljnu
tešku industriju (crnu i obojenu metalurgiju, brodogradnju, automobilsku industriju). U
takvim uslovima uvoz materijala se realizuje u obliku gotovih ili već do izvesnog stepena
obrađenih proizvoda. Za razliku od sirovinske i industrijske privrede, koje funkcionišu već
dosta dugo, postindustrijski tip ekonomije egzistira tek u novije vreme. Po svemu što se
vidi, među prvim zemljama čije privrede funkcionišu u postindustrijskom režimu nalaze
se SAD i Japan, a za njima slede EU i ostale industrijski razvijene države. Prelaz sa
industrijske na postindustrijsku privredu se na najneposredniji način odražava na ulogu i
mesto mineralno-sirovinskog sektora u nacionalnoj ekonomiji i svetskoj privredi u celini.
Inače, mineralna proizvodnja spada u tradicionalne privredne grane, čiji finalni

proizvodi nisu pretrpeli suštinske izmene u kvalitativnom smislu tokom poslednjih
desetleća. U poređenju sa XIX-im vekom i početkom XX-og stoleća, savremena
proizvodnja istih tipova mineralnih sirovina (gvozdena, bakarna, olovna ruda, itd.)
izmenila se samo u tehnološkom i geografskom pogledu, dok je sam finalni produkt
praktično ostao isti. Sa stanovišta mineralnog proizvoda kao da postoji znatna inertnost i
konzervativizam. Mineralno-sirovinski sektor privrede je jedna od najviše kapitalno, radno
i energetski intenzivnih, kao i ekološki najprljavijih proizvodnji. Rudarska privreda,
takođe, stalno nailazi na sve nepovoljnije geološke, geografske, ekološke, političke i
ekonomske uslove svog funkcionisanja. Usled svega toga, smanjenje troškova
proizvodnje, usmerenost na kvalitativno nove proizvode, maksimiranje profita, brže
uvođenje novih proizvoda i povećanje njihove isplativosti nisu karakterna obeležja
rroizvodnje mineralno-sirovinskog sektora. Naime, poznato je da na osvajanje većih
mineralnih ležišta "odlazi" i do 20 godina, a to vreme je dovoljno za nastanak i razvoj
kvalitativno novih grana, kao što su robotika, elektronika, biotehnologija itd. (Šakaj A . F ,
1984, str. 53).
229
Dobijanje sirovina je klasična ekstenzivna proizvodnja, čije razmere su određene

nivoom ekonomske razvijenosti i privrednim potencijalom zemlje, međunarodnom
ekonomskom specijalizacijom, konjukturom na svetskim tržištima goriva i materijala.
Sirovinska proizvodnja se karakteriše nižim fazama industrijske prerade. Najsnažniji uticaj
na mineralni sektor vrši industrijski tip privrede, u čijim okvirima dobijanje i potrošnja
sirovinskih resursa dostižu najveći nivo. Međutim, mineralno-sirovinski sektor može, sa
svoje strane, da deluje podsticajno na opšti ekonomski i industrijski razvoj ili da ga
usporava. Sirovinska proizvodnja osobito snažno i direktno utiče na bazične industrijske
grane. Industrijska ekonomija stvara najpovoljnije uslove za ekstenzivnu proizvodnju
mineralnih sirovina. O tome svedoči i podudaranje tokom 50-ih, 60-ih i početkom 70-ih
godina ovog veka visokog tempa rasta dobijanja mineralno-sirovinskih (energetskih,
metaličnih, nemetaličnih) resursa sa periodom snažnog industrijskog rasta zapadno
evropske, japanske i američke privrede. To je bilo vreme povoljne privredne konjukture,
koje se karakterisalo niskim cenama mineralnih sirovina, resursno rasipničkom
proizvodnjom, obiljem radne snage i investicionih sredstava, kao i velikim ekološkim
"kapacitetom" nacionalnih privreda. Dosadašnja situacija industrijski razvijenih privreda
pokazuje da se delovanje navedenih faktora odvija u suprotnom smeru: cene energije i
sirovina su relativno visoke, ekonomska konjuktura u industrijski razvijenim zemljama je
pogoršana, mobilnost kapitala se sužava, ekološka " m o ć " nacionalnih ekonomija se
"istrošila", sve više poskupljuje radna snaga u rudarskim reonima industrijalizovanih
zemalja, dok se geološki i geografski uslovi ekstrakcije stalno pogoršavaju. Usled toga se
ekonomski ekstenzivne proizvodnje mineralnih sirovina u suštinskom smislu počinje
umanjivati u uslovima masovne industrijske proizvodnje još krajem 60-ih i početkom 70-
ih godina. Savremeni ekonomski razvoj iznedrio je neophodnost prelaska na intenzivnije
privređivanje i orijentaciju na resursnoštedne i naučno intenzivne tehnologije. Na taj
način, mineralno-sirovinski sektor u industrijskim zemljama kao da postaje kočnica
intenzivnog razvoja, pošto apsorbuje znatan deo kapitala, radne snage, materijalnih i
energetskih resursa koji bi se, inače, mogli usmeriti u profitabilnije oblasti proizvodnje.
Ovi procesi ukazuju na postepeno jačanje kontrasta: na jednoj strani, inertna i ekstenzivno
orijentisana proizvodnja mineralnih sirovina, a na drugoj - progresivni naučno-intenzivni
sektori informatičke privrede.
Međutim, kako tzv. Treća tehnološka revolucija donosi bitne novine u

eksploataciji mineralnih resursa (primena biotehnologije u procesu desumporizacije ug]ja.
stvaranje biotehnoloških preparata za usavršavanje eksploatacije nafte, primena
mikroorganizama u vađenju metala iz rude, koncentraciji i ponovnom dobijanju
odgovarajućih sirovina iz rastvora putem prečišćavanja otpadnih voda i proizvodnji novih
industrijskih bio-materijala, eksploatisanje mineralnih resursa okeana i mora, rudarstvo u
svemiru), mineralno-sirovinski sektori dobijaju veoma mnogo na značaju. Doprinos grana
mineralno-sirovinskog kompleksa boljem snabdevanju privrede materijalnim i
energetskim resursima se ispoljava dvojako: 1. mineralni sektor ne samo da utiče na druge
grane, već i on sam, 2. podleže odgovarajućem uticaju nacionalne ekonomije i pojedinih
njenih delova, što mu nameće određene pravce razvoja. Poznato je da se na proizvodnji
sirovinskog sektora zasnivaju crna i obojena metalurgija, proizvodnja građevinskog
materijala, prerada nafte i hemijska industrija, kao i energetika. Stimulativan uticaj ovih
industrijskih sektora na mineralnu proizvodnju je nesporan. Oni predstavljaju osnovne
230
pokretačke snage ekstraktivne industrije kreirajući tražnju sirovina i goriva. Na izbor

optimalne varijante razvoja mineralno-sirovinskog sektora deluje mnoštvo unutrašnjih
(nivo ekonomske razvijenosti, privredna struktura, obezbeđenost mineralima, geografski,
geološki, ekonomski i ekološki uslovi dobijanja sirovina) i spoljnih faktora koji
opredeljuju mesto nacionalne ekonomije u svetskoj privredi, njenu resursnu
specijalizaciju, uključenost u regionalne i globalne integracione procese, ekonomske i
političke odnose sa glavnim partnerima, zavisnost od eksternih izvora sirovina i inostranih
tržišta mineralnih proizvoda.
Dakle, nije tako jednostavno odrediti mineralne resurse, u odnosu na kapital, s

jedne strane, i tehnologiju, s druge strane. Mineralni izvori su relativno manje značajni za
aerazvijene zemlje. Razvijene zemlje se odlikuju obiljem kapitala kojim transformišu
postojeće resurse (njihov kvalitet i moć), te time otklanjaju neblagonaklonost prirode,
^pak. diverzifikovano mineralno bogatstvo je blagotvornije po razvoj od manje
aznovrsnog. Mineralni resursi imaju poseban značaj za nerazvijene zemlje koje se
odlikuju oskudicom kapitala, tehnološkim zaostajanjem, ali i odsustvom inovacionih i
preduzetničkih iskustava. Preterana su verovanja u katastrofe na osnovu grafikona u
kojima krive proizvodnje "kaskaju" za krivama tražnje. Prekomemim porastom potrošnje
to -azvijeni svet se bliži kraju mineralnog (naftnog i sirovinskog) doba, što ne znači da
•merali iščezavaju, već da tražnja za ovim sirovinama prevazilazi raspoložive zalihe.
Ekološki problemi ne mogu biti izvan fokusa ekonomske politike bilo koje zemlje, pošto
. : inje zaštite čovekove okoline eksplicitno razvojnog karaktera.
L7 Energetski izvori
E n e r g e t s k i izvori. - Geološke zalihe energetskih sirovina u našoj zemlji pro

mjene su na preko 4,1 milijardu tona ekvivalenta nafte, dok njihov bilansni deo izno-
btizu 2.6 milijardi tona istog ekvivalenta ili 62,7%. U strukturi bilansnih zaliha
aereiie dominira ugalj sa 9 9 , 1 % (odnosno lignit sa 91,6%), a v e o m a malo su zastu-
-- \a nafta i prirodni gas (0,8%), a hidropotencijal sa samo 0 , 1 % . Radi se o
Maniri najznačajnijih nosilaca primarne energije kod nas.
Najveći deo (oko 85,5%) geoloških zaliha energetskog potencijala Srbije čine
n e r v e uglja. Znatno je manje zaliha nafte i prirodnog gasa (1,5%), urana (2,7%), bi-
••anoznih škriljaca (4,8%) hidropotencijala (5,6%) i ostalih (novih i obnovljivih) iz
ora energije. Pošto u p o m e n u t o m visokom učešću uglja dominantno mesto zauzima
p a k . može se, bez sumnje, konstatovati d a j e struktura energetskih izvora Srbije jed-
DStrana i nepovoljna.
U k u p n e (ili geološke) rezerve uglja u Srbiji procenjuju se na o k o 21 milijar-
talona. Od toga, na istražene bilansne zalihe otpada blizu 36,6%, d o k vanbilansne
•crve -'nose više od 9,6%. Preostali deo (oko 53,8%) ukupnih rezervi uglja od
a š s e n a potencijalne zalihe. Eksploatacione rezerve obuhvataju 5 8 , 0 % o d bilan-
a% zaliha uglja. U d e o lignita u bilansnim rezervama uglja dostiže čak o k o 92,0%,
231
dok je mrki ugalj (sa m r k o l i g n i t o m ) zastupljen sa 7 , 5 % a k a m e n i ugalj sa samo

0,5%.
Uslovi eksploatacije ležišta kamenog uglja su veoma teški i složeni, a mrkog
uglja nešto povoljniji. Ležišta lignita se karakterišu relativno povoljnim uslovima eks
ploatacije, te pružaju mogućnost za široku primenu površinskog otkopa u proizvodnji
uglja. Upotrebljivost svake vrste uglja, u osnovi, uslovljena je njegovim kvalitetom, a
naše vrste uglja baš i ne pripadaju grupi visokokvalitetnih energetskih sirovina. Nai
me, za njih je karakterističan veliki procenat vlage i pepela (ligniti uz to često sadrže i
sumpor). K a o opšte obeležje svih vrsta uglja može se navesti njihova relativno mala
donja toplotna vrednost u odnosu na tipove uglja kojima pripadaju.
Sadašnje iskoristive bilansne zalihe uglja obezbeđuju proizvodnju na nivou iz

2005. godine (35,6 miliona tona) za j o š oko 99 godina. A k o se pretpostavi da će se
proizvodnja uglja povećavati u budućnosti po prosečnoj godišnjoj stopi rasta od 5,0%,
onda bi postojeće iskoristive naše rezerve uglja presahle već za 34 godine.
Nafta je energetska sirovina kvalitetnija od uglja (ekonomičnija je u proiz
vodnji, daje v e ć e efekte u potrošnji i primeni, manje zagađuje okruženje, pogodnija
je za transport, ima veću kaloričnu m o ć ) , ali naftni resursi kojima raspolaže Srbija
nisu ni približno dovoljni da p o d m i r e potrebe saobraćaja, industrije i široke potro
šnje.
G o t o v o paradoksalno deluju u poređenju sa godišnjim o b i m o m proizvodnje
(oko 650 hiljada tona sirove nafte) veoma skromne bilansne zalihe nafte, koje se pro-
cenjuju na svega oko 9,5 miliona tona. Znatno su veće vanbilansne (na koje dolazi
oko 4 5 , 4 % ukupnih geoloških zaliha) i potencijalne (koje čine više od polovine ukup
nih geoloških zaliha) rezerve nafte. Ukupne otkrivene rezerve nafte u Srbiji iznose
oko 230 miliona t i uglavnom su locirane u Vojvodini i istočnoj Srbiji. Nafta i prirodni
gas iz tih nalazišta pretežno su dobrog kvaliteta (nafte su većinom parafinskog tipa, ne
sadrže sumpor i druge primese u štetnim količinama, m a d a ima i ležišta sa naftenskim
sastavom). Eksploataciona polja su pretežno malih i srednjih razmera i nalaze se kao
j e d n o ili više ležišta nafte i z e m n o g gasa na dubinama od nekoliko stotina do 3500 m.
Stepen istraženosti u „višim" delovima je relativno visok, ali istraživanja na većim du
binama bude nadu i ulivaju optimizam, m a d a dublji horizonti nafte i plina znače i po
rast troškova dobijanja energenta.
Pažnju zaslužuju istraživački pokušaji Naftagasa u inostranstvu. Kapaciteti

za proizvodnju n a š e „ d o m a ć e " nafte u inostranstvu (Angola) dostižu nivo od 250
hiljada tona.
U k u p n e otkrivene zalihe svih vrsta z e m n o g gasa u Srbiji iznose oko 60 mi
lijardi m 3 , od kojih 1/3 otpada na bilansne, nešto više od p o l o v i n e na vanbilansne i
o k o 1/6 na potencijalne rezerve. O č i g l e d n o je da bilansne zalihe pružaju mogućnost
za proizvodnju plina na godišnjem nivou od milijardu kubika za n a r e d n i h 20 godi
na. K o d nafte j e , pri godišnjem o b i m u proizvodnje od oko 1,1 m i l i o n a t period iscr-
pivosti bilansnih rezervi dvostruko kraći. Dakle, na postojećim bilansnim zalihama
nafte i plina nije m o g u ć e zasnovati dugoročniju proizvodnju energetskih sirovina.
232
ali se te rezerve m o g u uvećati poboljšavanjem tehničko-tehnoloških uslova eksplo

atacije, daljim geološkim istraživanjima i, s t o j e naročito bitno, p o v e ć a n j e m racio
nalnosti u potrošnji energije.
Na o s n o v u izvršenih istraživanja i urađenih projekata procenjuje se da uku
pan godišnji tehnički iskoristivi hidroenergetski potencijal Srbije iznosi o k o 25
milijardi K W h , od čega je o k o 2 5 % zajednički sa drugim zemljama. U 2 0 0 0 . godini
aktivirano j e oko 5 8 , 8 % u k u p n o g tehnički iskoristivog hidropotencijala. N a privo
đenje eksploataciji preostalog tehnički iskoristivog hidropotencijala, između osta
log, imaju uticaj takvi činioci kao što su v i š e n a m e n s k o korišćenje voda, cenovni
pariteti, uslovi finansiranja, očuvanost prirodne sredine i n a m e n a prostora. Smatra
se da e k o n o m s k i iskoristivi deo iznosi oko 2/3 preostalog tehnički p o d o b n o g za
eksploataciju našeg hidropotencijala. Pod pretpostavkom da će se proizvodnja hi-
droenergije u n a r e d n i m g o d i n a m a uvećavati p r o s e č n o za 5,0%, o n a bi se za 10,6
godina izjednačila sa godišnjim iskoristivim potencijalom rečnih t o k o v a Srbije. Ve
oma atraktivna m o g u ć n o s t i racionalna orijentacija je gradnja v e ć e g broja manjih
hidroelektrana na brzim planinskim vodotocima, u kojima zemlja ne oskudeva.
O p š t a istraženost tiranskih ruda Srbije je na v e o m a n i s k o m nivou. U k u p

ne rezerve svih vrsta u r a n o v e rude, p r e m a rezultatima dosadašnjih geoloških istra
živanja u našoj zemlji, iznose o k o 22,7 miliona tona, pri č e m u bilansnim z a l i h a m a
ne r a s p o l a ž e m o , d o k v a n b i l a n s n e obuhvataju preko 1,8 m i l i o n a t a preostali deo se
odnosi na potencijalne zalihe. P r o c e n e ukazuju da naše u k u p n e rezerve ruda urana
omogućavaju proizvodnju oko 10 000 t koncentrata urana, ali se ocenjuje da to j o š
nije rentabilno. O s i m toga, proizvodnja nuklearne energije je s k o p č a n a sa velikim
rizicima po p r i r o d n u sredinu i ljude (usled m o g u ć i h kvarova atomskih reaktora i
problema u vezi sa skladištenjem nuklearnog otpada). M a d a 1 kg urana - 2 3 5 sadrži
istu količinu energije kao 2 5 0 0 t uglja, njegovo dobijanje je v e o m a skupo. Iz nave
denih razloga se upotreba nuklearnih sirovina za dobijanje energije u Srbiji odlaže
za kasnije v r e m e , k a d a se m o ž e očekivati energetska proizvodnja u a t o m s k i m elek
tranama p u t e m kontrolisane fuzije, čime bi trajnije bili rešeni problemi i n a š e i
>\ etske energetike. Za sada se u t o m pogledu ne vide neki ohrabrujući rezultati.
N a l a z i š t a uljnih škriljaca u Srbiji otkrivena su na više lokacija, ali njihovo

Moatisanje izostaje p o s t o j e korišćenje tog energetskog izvora tehnički izvodlji-
i e k o n o m s k i isplativo d a n a s j o š uvek s a m o za bogate zemlje. Inače, b i t u m i n o z n i
Ijci su po svom sirovinskom sastavu prihvatljivi k a o alternativa za naftu, te se
javljaju kao m o g u ć i potencijal za proizvodnju sirove nafte i njenih derivata. M o
gućnost šire p r i m e n e uljnih škriljaca u našoj energetici j o š nije dovoljno p r o u č e n a .
U k u p n e rezerve uljnih škriljaca procenjene su na oko 2,9 milijardi t rude sa
srednjim sadržajem ulja 2 , 6 - 1 0 , 2 % (u drugim z e m l j a m a taj procenat se kreće od 5
d o 3 0 % ) . P r e m a sadašnjem stepenu istraženosti, bilansnih zaliha n e m a , d o k poten
cijalne iznose o k o 2 milijarde tona, o d n o s n o vanbilansne oko 0,9 milijardi t. P o -
;na okolnost je u t o m e što se istražena ležišta uljnih škriljaca nalaze na k o m u n i -
233
kacijski d o s t u p n i m područjima, koja se istovremeno odlikuju i relativno razvije

n o m industrijskom, k a o i r u d a r s k o m tradicijom.
Korišćenje geotermalne energije u Srbiji u početnoj je fazi, m a d a dosadašnja
istraživanja ukazuju da u tom pogledu postoje velike perspektive. N a i m e , energija ze
mlje (bilo da je vezana za tople stene, bilo za hidrotermalne tokove) podobna je za
grejanje, ali m o ž e da služi i za ostale niskotemperaturne procese, te nalazi primenu u
poljoprivredi, za terapeutske svrhe i rekreaciju itd. Među našim geotermalnim provin
cijama najviše je istražena Panonska oblast, u kojoj su registrovane temperature i do
230°C. Teritorija Srbije praktično je j o š uvek većim delom u geoteremalnom pogledu
neistražen prostor, iako je poznata po brojnim termalnim i termomineralnim izvorima
koji bi sa energetskog stanovišta mogli da posluže kao razvojni oslonac.
Realni značaj resursa Sunčeve energije uslovljen je tehničkim i ekonomskim

mogućnostima korišćenja. Energetski potencijal vetra, kao i biomasa i biljni i živo
tinjski otpaci, u našoj zemlji ima perspektivu kao lokalni izvor energije.
Činjenica da Srbija raspolaže relativno skromnim energetskim resursima nije
do sada uvažavana na adekvatan način u razvojnoj politici i potrošnji energije. Naime,
dok je utrošak energije po jedinici ostvarenog društvenog proizvoda relativno veliki,
dotle je potrošnja energije po stanovniku srazmerno mala.
9.8 Metalično i nemetalično mineralno bogatstvo
Srbija poseduje veći broj metaličnih i nemetaličnih mineralnih sirovina (ba

kar, olovo, cink, antimon, magnezit, kvare itd.) relevantnih za privredni razvoj. Među
tim, ona, kao i svaka druga zemlja, ne m o ž e računati na niz značajnih metala i neme-
tala (na primer, ne raspolaže ili raspolaže u zanemarljivim količinama kalajem, siro
vim fosfatima itd.). Isto tako, njene raspoložive metalične i nemetalične mineralne iz
vore treba realno vrednovati, odnosno ni predimenzionirati, ni umanjivati njihov zna
čaj. Različit je stepen njihove raspoloživosti, geološke istraženosti, privedenosti eks
ploataciji i upotrebi.
Geološke rezerve rude gvožđa (sa niklonosnim g v o ž đ e m ) procenjuju se na
oko 1,8 milijardi t. Nepovoljna okolnost sastoji se u tome što se njihov dominantni
deo odnosi na potencijalne (čak više od 9/10) i vanbilansne zalihe (oko 5,6%), dok bi-
lansne rezerve iznose tek oko 3,3 miliona t. Na području današnje Srbije proizvodila
se gvozdena ruda sa sadržajem metala preko 4 2 % . Međutim, danas u Srbiji ne postoji
nijedan rudnik gvožđa, pošto su njegova nalazišta sa vrlo niskim metalnim sadržajem,
a ukupne potrebe se podmiruju uvozom.
Srbija ne proizvodi titán i pored toga što ga ima u izvesnim količinama. Ste
pen istraženosti rezervi titana je vrlo mali (ne postoje ni grube procene), pa i privođe
nje eksploataciji njegovih ležišta ne treba uskoro očekivati.
N a š e najveće n a d e su vezivane za prirodno ( m i n e r a l n o ) bogatstvo u ruda
ma obojenih metala (pre svega, bakra, olova i cinika). M e đ u t i m , m a d a su srpski
234
rezerve p o m e n u t i h obojenih metaličnih minerala relevantne p o s m a t r a n o u svetskim

i evropskim relacijama, ipak zabrinjava činjenica da ubrzavanje proizvodnje bakra,
olova i cinka sve više skraćuje vek eksploatacije njihovih poznatih zaliha, zatim
dovodi do korišćenja sve siromašnijih (sa opadajućim ili nedovoljnim metalnim sa
držajem) ruda (što ima za posledicu porast troškova proizvodnje). M a d a se bilansne
zalihe ruda obojenih metala m o g u povećati novim geološkim istraživanjima, zatim
p r i m e n o m novih tehnologija koje obezbeđuju racionalnu eksploataciju siromašnijih
ležišta, kao i štednjom u potrošnji obojenih metala po j e d i n i c i proizvoda, j o š uvek
ostaje dovoljno razloga za nelagodnost. N a i m e , u razvijenim zemljama se smanjuje
potrošnja bakra ( u m e s t o bakarnih telefonskih kablova koriste se optička vlakna) i
olova (ovaj metal se odstranjuje iz naftnih derivata), metalni otpaci se bitno sma
njuju zahvaljujući kompjuterizaciji proizvodnje, sekundarni izvori sve više služe
kao sirovina za dobijanje obojenih metala, u proizvodnji finalnih industrijskih pro
izvoda m e t a l n a k o m p o n e n t a se supstituiše novim sintetskim (lakšim i k o m p a k t n i
j i m ) materijalima. Z b o g svega toga, relativno bogatstvo Srbije u r u d a m a obojenih
metala n e m a onaj značaj koji je imalo u prošlosti i ne uliva o p t i m i z a m u pogledu
mogućnosti ostvarivanja nekih većih izvoznih rezultata.
U o d n o s u na orijentaciju razvijenih privreda na lakše, manje i kompaktnije

elemente u proizvodnji, plastičnim materijalima m o g u konkurisati s a m o laki meta
li, od kojih je najznačajniji aluminijum. N a š e rezerve crvenih boksita (rude iz koje
obija aluminijum) dosta su s k r o m n e : geološke zalihe iznose 63,2 m i l i o n a tona,
od čega v a n b i l a n s n e obuhvataju 6 , 5 % a potencijalne 88,9%, dok na bilansne zalihe
dolazi nešto više od 2,9 miliona tona, od kojih polovina otpada na iskoristive rezer-
\ k o bi proizvodnja boksita nastavila da se p o v e ć a v a za 5,2% p r o s e č n o godi
šnje, tada bi se bilansne zalihe te rude iscrpile za narednih 27,3 godine. P o d pretpo
stavkom da proizvodnja boksita u n a r e d n o m razdoblju ostane na nivou iz 1990. go
dine, bilansne zalihe bi se iscrpile za oko 60 godina, dok bi iskoristive rezerve tra
jale p r e k o 30 godina.
Veliki ekonomski problem je što tokom vremena znatno opada sadržaj metala
bakarnim rudama (godine 1905. bakra je u ekstrahovanoj rudi bilo čak 14%, 1939.
'ine - 4 , 2 % te sredinom 80-ih godina - 0,55%, odnosno 1997. godine - 0 , 3 5 -
4 2 % ) . Utvrđeno je da Srbija raspolaže manjim rezervama rude bakra nego što stoji u
njim podacima.
N a i m e , geološke rezerve bakarne rude se procenjuju na o k o 1,6 milijardi t,
pri čemu najveći njihov d e o otpada na vanbilansne i potencijalne zalihe, dok bilan-
dostižu svega 1 2 , 8 % ukupnih rezervi. O v d e je v e o m a povoljna okolnost što se
vo c e l o k u p n e bilansne zalihe rude bakra (oko 96,8%) mogu eksploatisati, tj.
ihov iskoristivi d e o iznosi približno 522 miliona t. Bakar spada m e đ u konjunktur-
proizvode na svetskom tržištu i nekada je predstavljao značajnu izvoznu pred-
M e đ u t i m , ukoliko bi proizvodnja bakarne rude rasla istim t e m p o m k a o u peri-
1948-1991 (oko 7,8%) prosečno godišnje i u n a r e d n i m g o d i n a m a , o n d a bi nje-
i štive rezerve presahle za sledećih 10,7 godina, N a r a v n o , a k o bi proizvod-
235
nja rude b a k r a u b u d u ć i m g o d i n a m a stagnirala na nivou iz 1998. godine, tada bi

eksploatacioni period njenih iskoristivih zaliha bio nešto duži i iznosio bi 26,2 go
dine.
Posle b a k a r n i h ruda, najznačajnije su naše rudne rezerve olova i cinka, ta-
kođe, sa relativno kratkim perspektivnim r o k o m eksploatacije. I u proizvodnji olo-
vo-cinkane rude Srbija ima dugu tradiciju.
Naše bakarne i olovo-cinkane rude su polimetaličnog karaktera. Iz rude ba
kra se kao sekundarni proizvodi dobijaju zlato, srebro, molibden, selen, platina i pala-
dijum, a iz olovo-cinkove rude - zlato, srebro, kadmijum, pirit i piritin, te bizmut. Na
više mesta u Srbiji utvrđena su nalazišta samorodnog zlata, ali se dugo smatralo d a j e
njihova eksploatacija ekonomski neisplativa. Ipak, razvijene zemlje u međuvremenu
eksploatišu svoja manje izdašna zlatonosna nalazišta nego što su naša, naravno, pri-
menjujući moderne produktivne tehnologije. U pitanju je zlato koje se dobija površin
skim otkopom mineralnih sirovina, čije je istraživanje kod nas bilo zapostavljeno. Me
đutim, masovna, intenzivna eksploatacija manje bogatih, tzv. epitermalnih ležišta,
zahteva i odgovarajuću finansijsku potporu za istraživanje.
Antimon je strateški artikal (značajan za proizvodnju oružja) i konjunkturan

je na m e đ u n a r o d n i m tržištima, te je veliki d e o proizvodnje tog m e t a l a u ranijem pe
riodu bio namenjen izvozu. Teritorija Srbije spada, u g e o l o š k o m smislu, među
atraktivnija evropska i svetska područja na kojima ima rude a n t i m o n a . Z a t o bi i na
ša proizvodnja antimona-regulusa mogla biti relevantna u m e đ u n a r o d n i m okvirima.
U k u p n e rezerve rude a n t i m o n a procenjuju se na blizu 9 m i l i o n a t, od čega su veći
deo v a n b i l a n s n e ( o k o 2/5) i potencijalne zalihe (više od polovine). Bilansne rezerve
rude a n t i m o n a dostižu o k o 650 0 0 0 1 , pri čemu se iskoristivim zalihama smatra više
od 4/5. P o d p r e t p o s t a v k o m da u sledećim g o d i n a m a proizvodnja rude a n t i m o n a bu
de na nivou od 40 0 0 0 t, postojeće eksploatacione rezerve bi obezbeđivale eksploa
taciju j o š n a r e d n i h 13,9 godina. M e đ u t i m , ako bi se ta proizvodnja povećavala, on
da bi se taj rok eksploatacije z n a t n o skratio.
U Srbiji su utvrđene odgovarajuće rezerve rude nikla i kobalta, takođe važnih

metala u industrijskom i strategijskom pogledu. Od ostalih metaličnih minerala treba
ukazati na zastupljenost ruda kalaja i molibdena. Ipak, m a d a kalaj i molibden kod nas
spadaju u grupu deficitarnih metaličnih mineralnih sirovina, njihova raspoloživost se
u dovoljnoj meri ne uvažava, te je i eksploatacija ležišta ruda pomenutih metala u
skladu s tim. Slična je situacija i sa volframom.
Magnezit z a u z i m a p o s e b n o m e s t o među n e m e t a l i m a kojim raspolaže
Srbija. U k u p n e rezerve m a g n e z i t n e rude se procenjuju na oko 42,2 miliona t. One
su „ k o m p o n o v a n e " iz bilansnih (sa 31,1%), vabilansnih (sa više od 2/5) i potenci
j a l n i h zaliha (sa preko 1/4). O k o 8 3 , 5 % bilansnih rezervi m a g n e z i t a ili preko 10,5
m i l i o n a t iznose eksploatacione zalihe. Znatan d e o proizvoda od m a g n e z i t a bio je
namenjen izvozu, te je po t o m osnovu ostvarivano i do dvadeset miliona dolara go
dišnje u ranijem razdoblju.
236
Hrizotil azbest je sirovina za dobijanje azbestnog vlakna koje se primenjuje

u m n o g i m industrijskim granama. Njegove geološke zalihe iznose o k o 4 1 2 miliona
t, od čega se četvrtina odnosi na bilansne rezerve. Pri t o m e , eksploatacione zalihe
su zastupljene u bilansnim sa 9 0 % . Veliki d e o azbesta je svojevremeno izvožen u
n e p r e r a đ e n o m obliku.
Srbija raspolaže u k u p n i m zalihama vatrostalne gline od o k o 12,1 milion t,
od čega 4 6 , 6 % o t p a d a na bilansne, a 3 5 , 8 % na vanbilansne i 17,6% na potencijalne
rezerve. Iskoristivi d e o bilansnih zaliha iznosi 4,2 miliona t. P o d pretpostavkom da
proizvodnja vatrostalne gline u sledećim g o d i n a m a b u d e na nivou iz 1989. godine,
njene eksploatacione rezerve trajale bi j o š oko 41,4 godine. Iskoristive zalihe mag-
nezita, pak, obezbeđuju eksploataciju za j o š 22,1 godinu, ukoliko dobijanje m a g n e -
zitne rude b u d e na nivou iz 1989. godine.
M e đ u t i m , pored magnezita, azbesta i vatrostalne gline, u Srbiji se eksploa-
:išu i drugi n e m e t a l n i minerali (kaolin, dolomit, kvarcni pesak, sirovi feldspati, ke
ramička glina i dr.). M a d a su raspoložive n e m e t a l n e sirovine (pesak, šljunak, ka
men, laporac, glina i dr.) solidna prirodna osnova za razvoj proizvodnje građevin-
dcog materijala, ipak su nastajale p o v r e m e n e ili trajnije nestašice c e m e n t a i drugih
- e m e t a l a potrebnih za građevinsku delatnost, pa su čak i uvoženi. Srbija poseduje
\ elika ležišta fosfata (sirovine za dobijanje mineralnih đubriva), ali sa niskim sadr
žajem korisne supstance. N a l a z i š t a prirodnog s u m p o r a nisu otkrivena, te ona svoje
potrebe za njim podmiruje iz velikih naslaga bakronosnih pirita.
Iako nemetalične mineralne sirovine zahtevaju dodatna istraživanja radi preci

znijeg utvrđivanja realnih mogućnosti za njihovo korišćenje u proizvodne svrhe, ipak
>e može konstatovati da nemetalni kompleks predstavlja relevantan razvojni oslonac
nove državne zajednice. Uglavnom ne oskudevamo u nemetalnim rudama, ali su nji
hova nalazišta dosta disperzirana. Javljaju se i veoma retke nemetalične mineralne si-
- JI ne u malim, m a d a dosta vrednim količinama, koje bi mogle biti od velikog znača
ja za odgovarajuće izmene industrijske strukture Srbije.
9.9 Značaj i perspektive koncesija i BOT aranžmana u našoj

privredi
Koncesija u osnovi znači dozvolu koju j a v n a vlast daje d o m a ć i m i/ili

stranim ( p r a v n i m i fizičkim licima) za obavljanje neke delatnosti ili o d r e đ e n o g
posla pod p o s e b n i m (zakonski utvrđenim) uslovima. M e đ u t i m , o n a se javlja i kao
poseban oblik stranih ulaganja kad država na svojoj teritoriji daje p r a v o stranom
partneru (drugoj državi, njenom fizičkom ili p r a v n o m licu, o d n o s n o njenoj
privatnoj ili j a v n o j kompaniji) da investira i obavlja odgovarajuću privrednu
aktivnost (najčešće, da vrši eksploataciju prirodnog bogatstva, gradi i iskorišćava
infrastrukturne objekte, koristi dobra u opštoj upotrebi ili vrši delatnosti od opšteg
interesa) odoravajući mu p o s e b n e povlastice na o d r e đ e n o v r e m e . Potreba za
237
koncesionim o d n o s i m a nastaje usled toga što pojedine zemlje raspolažu o s k u d n o m

akumulacijom, te nisu u stanju da same iniciraju ili dinamiziraju sopstveni razvoj.
K o n c e s i o n a r (imalac koncesije) plaća davaocu koncesije ( k o n c e d e n t u ) određenu
n a d o k n a d u (taksu i odgovarajući deo prihoda ostvarenih delatnošću koja je predmet
koncesionih o d n o s a ) za njeno korišćenje.
I z m e đ u B O T a r a n ž m a n a i m e đ u n a r o d n e koncesije m o g u se uočiti velike
sličnosti, ali i o d r e đ e n e razlike. N a i m e , dok je kod koncesije k o n c e d e n t uvek javni
subjekt, kod B O T m o d e l a svi učesnici mogu biti privatni subjekti. Koncesija se
odnosi na ustupanje n e k o g prirodnog bogatstva, dobra u opštoj upotrebi ili j a v n e
službe, d o k p r e d m e t B O T posla mogu da budu dobra u opštoj upotrebi
(infrastrukturni objekti) i izgradnja i opremanje industrijskih i drugih objekata
(fabrike, hoteli i si.) Po prestanku koncesije izgrađeni objekti postaju isključivo
državno vlasništvo, a u slučaju B O T predmetni objekti m o g u postati privatna
svojina (ukoliko je naručilac posla bio privatni subjekt). Osim toga, koncesija uvek
p o d r a z u m e v a p r e t h o d n u saglasnost nadležnog d r ž a v n o g organa, d o k B O T projekt
(ako su učesnici a r a n ž m a n a privatni subjekti), u skladu sa unutrašnjim zakonskim
rešenjima, ne m o r a da zahteva prethodnu dozvolu ili n a k n a d n o odobrenje države.
Koncesija se realizuje u g o v o r o m o koncesiji, a B O T projekt na osnovu j e d n o g
o s n o v n o g u g o v o r a o B O T a r a n ž m a n u i većeg broja posebnih u g o v o r a (među
kojima važnu ulogu i značajno m e s t o ima u g o v o r o koncesiji, k a d a je naručilac
posla j a v n i subjekt, o d n o s n o država). K o d ugovora o koncesiji naglasak je na
ustupanju j a v n o g d o b r a (objekta) i/ili delatnosti pod posebnim u s l o v i m a privatnom
licu radi ostvarenja j a v n o g interesa, dok je kod u g o v o r a o B O T akcenat na
zatvaranju finansijske konstrukcije i podeli rizika m e đ u više partnera u cilju
ostvarivanja k o n k r e t n o g p o s l o v n o g poduhvata. B O T projekt j e z a s n o v a n n a đodeli
koncesije p r o m o t e r u ( s p o n z o r u ) koji je odgovoran za izgradnju i finansiranje.
upravljanje i održavanje objekta za v r e m e trajanja koncesije i za p r e n o s istog
objekta na principala bez n a d o k n a d e u p o t p u n o ispravnom i o p e r a t i v n o m stanju.
T o k o m k o n c e s i o n o g roka p r o m o t e r je vlasnik objekta i/ili njime upravlja, ubira
prihode kojima pokriva finansijske i investicione troškove, o d n o s n o troškove
održavanja objekta, te ostvaruje profit iz poslovanja.
Istinski oporavak i razvoj našeg saobraćajnog sistema pretpostavlja obnovu

saradnje sa međunarodnim finansijskim organizacijama, reprogramiranje dospelih
obaveza, aktiviranje već odobrenih i eventualno obezbeđenje novih kredita za
ostvarivanje prioritetnih projekata vezanih za magistralne pravce koji prihvataju
tranzitne i m e đ u n a r o d n e putničke i robne tokove. Međutim, da bi se privukao strani
(kreditni i nekreditni) kapital neophodno je stvoriti razvojnu i investicionu klimu kako
bi inostrani investitori mogli opravdano računati na ostvarivanje svojih poslovnih
interesa. Ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu potpadaju pod neposrednu jurisdikciju
države te je ona najpozvanija da omogući angažman stranih (privatnih i javnih)
investicija tako što će nastaviti da usaglašava domaći institucionalni ambijent sa
pravnim režimom tržišne ekonomije, posebno, Evropske unije. U tom pogledu se
moraju činiti stalni napori i u hodu dograđivati, menjati ili adaptirati rešenja sadržana
238
u tako značajnim zakonskim projektima kao što su na primer Zakon o preduzećima,

Zakon o stranim ulaganjima, Zakon o koncesijama, Zakon o poreskom sistemu,
Zakon o svojinskoj transformaciji i dr. Sve je neophodno učiniti da profunkcioniše
finansijsko tržište, odnosno tržište kapitala. Umesto ranijeg kreditnog načina
finansiranja potreban je novi tip finansiranja - tzv. projektno finansiranje, koje
podrazumeva da sam projekat koji je predmet finansiranja garantuje da će njegova
realizacija omogućiti otplatu svih obaveza koje su nastale u vezi sa njim. Ulaganje
obezbeđuje vlasništvo nad objektom, dok pozajmljivanje daje pravo na potraživanje
po osnovu vraćanja glavnice i plaćanje kamate. Stoga se naglasak m o r a staviti na
direktne investicije u pristupu korišćenju stranog kapitala, j e r inostrani ulagači
razvijajući svoju aktivnost u našoj zemlji unose i savremenu tehnologiju, efikasnu
organizaciju i moderan menadžment, ali i snose rizik. Međutim, za savremene načine
finansiranja neophodne su organizacije, kadrovi i razvijene m e t o d e pružanja
finansijskih usluga.
Finansiranje izgradnje i eksploatacije saobraćajne infrastrukture danas u

velikoj meri zaokuplja pažnju poslovnog sveta i predmet je stalnog istraživanja,
inoviranja i adaptacije potrebama vremena. Razvoj tehnike i tehnologije finansiranja
razvoja železničke, putne, aerodromske, lučke i druge infrastrukture teče uporedo sa
razvojem proizvodne tehnike i tehnologije. Infrastrukturni programi sadrže način
finansiranja pri čemu su novac i kapital aktivni faktori izgradnje i eksploatacije
postojeće i buduće saobraćajne infrastrukture. Moderni infrastrukturni programi sve
Se su uslovljeni postojanjem i primenom novih oblika, m e t o d a i konstrukcija
" ?.nsiranja. U uslovima sve veće konkurencije na svetskom tržištu kapitala izbor
-- .:pog i neracionalnog načina finansiranja saobraćajne infrastrukture ne vodi nikuda
rim u poslovne neuspehe. Oskudni državni izvori finansiranja su osnovni uzrok
opadanja javnih investicija u izgradnju mreže železničkih pruga, puteva, auto-puteva i
drugih infrastrukturnih objekata u mnogim zemljama. Najznačajniji razvojni programi
• tom d o m e n u se realizuju putem aranžmana B O T (Build, Operate and Transfer -
Izgradi, koristi i prenesi), koji su utemeljeni na sistemu naknada za korišćenje i
održavanje infrastrukture i privatnim investicijama. Pored finansiranja infrastrukturnih
oeiekata po modelu B O T , strani i domaći investitori su od početka 80-tih godina
počeli da primenjuju u međunarodnoj poslovnoj praksi i aranžmane tipa B O O T
Id. Own, Operate and Transfer - Izgradi, poseduj, upravljaj i transferiši), B L O
- ..Id. Lease and Operate - Izgradi, iznajmi i upravljaj), B O O (Build, Operate and
Own - Izgradi, upravljaj, poseduj), B O O M (Build, Operate Own, and Maintain -
Izgradi, upravljaj, poseduj i održavaj), B O O S T ( Build, Operate Own, Subsidise and
ransfer - Izgradi, upravljaj, poseduj, subvencioniši i prenesi), B T O (Build, Transfer
and Operate - Izgradi, prenesi i upravljaj), D B O T (Design, Build, Operate and
Transfer - Isprojektuj, izgradi, upravljaj i prenesi), R O L (Rehabilitate, Operate and
Lease - Obnovi, upravljaj i iznajmi), R O M (Rehabilitate, Operate and Maintain -
Obnovi, upravljaj i održavaj), R O T (Rehabilitate, Operate and Transfer - Obnovi,
upravljaj i prenesi) i druge slične sisteme projektnog finansiranja. Prema t o m e , u svetu
239
su osim koncesija za izgradnju, održavanje i korišćenje saobraćajne infrastrukture

(pruga, puteva, mostova, tunela itd.) u upotrebi i neki novi pravni instrumenti - tzv.
ugovori o finansiranju projekta. Prema Zakonu o koncesijama Republike Srbije i kod
nas se stranom licu m o ž e ustupiti izgradnja objekata infrastrukture i komunikacija
putem finansiranja projekata po B O T sistemu (Build, Operate and Transfer - Izgradi,
koristi i predaj) koji se zasniva na ugovoru o izgradnji i finansiranju kompletnog
projekta, njegovom korišćenju i predaji u državnu svojinu u ugovorenom roku koji ne
može biti duži od 30 godina. Pod propisanim uslovima predmet koncesije m o ž e biti
izgradnja, održavanje i korišćenje puteva, izgradnja pruga i drugih železničkih
objekata, aerodroma i objekata vazdušnog saobraćaja, naftovoda i gasovoda, kao i
izgradnja, održavanje i korišćenje telekomunikacija ili njihova rekonstrukcija,
modernizacija i korišćenje, te uređivanje i korišćenje obala reka i jezera i izgradnja
objekata radi obavljanja delatnosti. Koncesije se, takođe, daju na rok u trajanju do 30
godina, pri čemu se u taj rok ne uračunava vreme koje je potrebno za obavljanje
pripremnih radnji za izgradnju objekta, odnosno za početak obavljanja koncesione
delatnosti. Ovde treba naglasiti da se u ulozi koncesionara m o g u naći pored stranih
lica i domaći rezidenti (pravna i fizička lica). K a o koncedent se javlja nadležni državni
organ koji pod posebno propisanim uslovima ustupa pravo korišćenja saobraćajne
infrastrukture koncesionaru (domaćem ili stranom licu) uz odgovarajuću nadoknadu.
P o r e d koncesija, zajedničkih ulaganja, kao i različitih oblika projektnog

finansiranja, u potencijalne izvore sredstava za finansiranje saobraćajne
infrastrukture m o g u se ubrojati i povećane n a k n a d e za p o g o n s k o gorivo, uvođenje
d o d a t n e ekološke takse za sve saobraćajne grane, obezbeđenje d o m a ć i h i stranih
kredita, ali (u skladu sa m o g u ć n o s t i m a ) i budžetska sredstva države. Značajan izvor
finansiranja saobraćajnih infrastrukturnih objekata perspektivno bi m o g l a da b u d e i
komercijalizacija i vlasnička transformacija j a v n i h preduzeća i druge državne
imovine u oblasti saobraćaja. B u d ž e t s k a sredstva sa infrastrukturnom n a m e n o m bi
se m o g l a upotrebiti k a o sopstveno učešće u zatvaranju konstrukcija kreditnih
a r a n ž m a n a iz različitih izvora (Evropska investiciona banka, E v r o p s k a b a n k a za
o b n o v u i razvoj, Evropski fond za regionalni razvoj, Svetska banka, M e đ u n a r o d n i
m o n e t a r n i fond, druge specijalne fondacije, programi i agencije). Velike n a d e se
vezuju za p r o g r a m e P H A R E kada njihova sredstva budu dostupna. T a k o đ e , treba
raditi na stvaranju uslova za razvoj portfolio investicija kod kojih je ulagač
zainteresovan za p r i h o d e od ulaganja kapitala u hartije od vrednosti (akcije,
obveznice i si.) što bi m o g l o da posluži za različite potrebe u oblasti finansiranja
saobraćajne infrastrukture. Za finansiranje lokalnih i regionalnih saobraćajnica bi
se m o g l o zahtevati i angažovanje sredstava preduzeća i g r a đ a n a u obliku
pozajmica, akcijskih ulaganja, s a m o d o p r i n o s a i si. Sistem n a k n a d a za korišćenje
infrastrukture u svim saobraćajnim g r a n a m a se m o r a tako razraditi da b u d e u
skladu sa p o t r e b a m a njenog finansiranja. N a r a v n o , gotovo svi pomenuti
potencijalni izvori finansiranja izgradnje i eksploatacije saobraćajne infrastrukture
podrazumevaju da se u našoj zemlji p o t p u n o otklone ili bar svedu na razumnu
meru politički rizici, a ne smeju se zanemariti ni konstrukcioni, finansijski.
240
saobraćajni i rizici uslovljeni projektom i tržištem, kao i p r a v n o m nesigurnošću

izazvanom d o n o š e n j e m propisa sa retroaktivnim dejstvom. Pri sklapanju novih
finansijskih konstrukcija valja voditi računa da ulaganja u postojeće infrastrukturne
kapacitete imaju pored stabilizacionog i akcelerativnog dejstva (koji su
karakteristični i za investicije u izgradnju nove saobraćajne infrastrukture) i
katalizatorski uticaj na privrednu aktivnost u celini. Pored toga, novi koncept
finansiranja izgradnje i eksploatacije saobraćajne infrastrukture m o r a biti
fleksibilan i uvažavati k a k o pristup njenim nivoima, t a k o i fazni aspekt. U njemu
znatno više n e g o do sada moraju biti zastupljeni privatni izvori i tržišna logika.
Nedovoljni j a v n i izvori za finansiranje investicija i u oblasti energetskog

sektora su pokrenuli rad na iznalaženju alterantivnih finansijskih konstrukacija
alternativnih n a č i n a finansiranja) među kojima koncesije i B O T a r a n ž m a n i u
poslednje v r e m e imaju značajno m e s t o . K a o p r e d m e t koncesionarstva u našoj
energetici se m o g u javiti k a k o primarni izvori energije tako i neki energetski
objekti i instalacije. M o g u ć n o s t k o n c e s i o n o g načina finansiranja ovde se uglavnom
odnosi na izgradnju termoelektrana, pošto su hidroizvori, nafta i gas već u znatnoj
meri privedeni eksploataciji, o d n o s n o njihove zalihe u o v o m trenutku nisu
dovoljno atraktivne za strane investitore. N a r a v n o , koncesije se m o g u dati i za već
izgrađene energetske objekte i njihovo korišćenje. Finansiranje energetskih
investicija po sistemu koncesija i m o d e l u B O T a r a n ž m a n a p o d r a z u m e v a dalje
prilagođavanje d o m a ć i h zakonskih propisa i uspostavljanje p o s e b n e regulative
primerene izgradnji i funkcionisanju energetskih objekata u k o n c e s i o n i m uslovima.
Još od p o č e t k a ovog stoleća E v r o p a je bila zainteresovana za n a š a prirodna

bogatstva, a k o n c e s i o n o pravo je primenjivano u Kraljevini Jugoslaviji u periodu
između dva svetska rata. Kraljevina Jugoslavija je sklopila više koncesionih
ugovora: p o l o v i n o m 20-ih godina j e d n a engleska firma je imala koncesiju nad
rudnicima u Trepči, 1937. godine bila je propisana U r e d b a o povlasticama
Francuskog društva borskih rudnika u Parizu za podizanje tvornice za elektrolitičko
rafinisanje bakra, postojao je koncesioni ugovor za eksploataciju v o d n o g
potencijala reka K r k e i Cetine itd. Iskustva u vezi sa p o m e n u t i m koncesijama
s\edoče o t o m e da su Francuzi opustošili bogatije rudne naslage bakra u Boru, da
Englezi nisu platili poreze na eksploataciju rude olova i cinka u Trepči, da
energetski potencijal vodnih t o k o v a K r k e i Cetine nije značajnije p o v e ć a n . Da sa
koncesijama treba ići o p r e z n o i m u d r o , ukoliko one već predstavljaju e k o n o m s k u
nužnost, govore i prvi ugovori zaključeni posle p o n o v n o g uvođenja k o n c e s i o n o g
prava na našim prostorima. Koncesija j e , dakle, pravna institucija o kojoj se u nas
nedovoljno zna, p o s t o j e Socijalistička Jugoslavija j o š 1946. godine ukinula sve
k o n c e s i o n e ugovore, a federalni zakon o stranim ulaganjima (kojim se koncesije
p o n o v o o m o g u ć a v a j u ) usvojen je krajem 1988. godine, o d n o s n o Z a k o n o opštim
uslovima za davanje koncesija stranim licima u Srbiji je donet krajem oktobra
1990. godine. U SR Jugoslaviji zakonski propisi o koncesijama su t o k o m 1994.,
1996. i 1997. g o d i n e inovirani, te su pretrpeli odgovarajuće izmene. Uz veliku
241
opreznost i znanje pri sklapanju ugovora koncesionar se m o ž e lišiti m o g u ć n o s t i da

b e s p o š t e d n o eksploatiše d o b r o koje je predmet koncesije. U suštini, n e m a ničeg
lošeg u prodaji i davanju j a v n e imovine na korišćenje strancima, ukoliko je to
izvedeno po svim e k o n o m s k i m principima i ako društvo time j a č a svoj privredni
potencijal.
P r i m e n a sistema koncesija i finansiranja po m o d e l u B O T a r a n ž m a n a u
značajnijoj meri u našim uslovima će uslediti u p o r e d o sa poboljšanjem
m e đ u n a r o d n e pozicije zemlje i odgovarajućim prilagođavanjem institucionalnih
(privredno-sistemskih i ekonomsko-političkih) rešenja z a h t e v i m a koncesionog
načina poslovanja.
K o r i š ć e n a l i t e r a t u r a i i z v o r i p o d a t a k a
1. B a l a n d i n R. K., (1982), Oblast dejatelnosti čeloveka: Tehnosfera, Minsk:
Višejšaja škola.
2. Barnet R. J., (1983), Mršave godine: Svjetski resursi i politika u doba oskudice.
Zagreb: Globus.
3. C a p r a F., (1986), Vrijeme preokreta, Z n a n o s t , društvo i nastupajuća kultura,
Zagreb: Globus
4. D a b i ć , Lj., (2002.), Koncesije u pravu zemalja Centralne i Istočne Evrope,
Beograd, Institut za u p o r e d n o pravo,
5. D e v e t a k o v i ć S., (1999), Ekonomika Jugoslavije - Tehnički progres, ekonomska
struktura i regionalni razvoj, Beograd: E k o n o m s k i fakultet
6. D o k u m e n t a c i j a G e o l o š k o g instituta u Beogradu.
7. Đ u k i ć , P., (2000.), Koncesije u svetlu ekonomsko-ekološke analize, Ekonomski
vidici, Br. 1-2/2000.
8. Filipović M., (1989), Uticaj novih tehnologija na razvoj sirovinskih grana
proizvodnje i njihovo uklapanje u svetske tokove, Beograd: Institut za
e k o n o m i k u industrije.
9. Herrick B./C. P. Kindleberger, (1984), Economic Development, Mc G r a w Hill
International B o o k C o m p a n y .
10. H u b b e r t M.K., (1974), World Energy Resources, Procedings of t h e T e n t h
C o m m o n n e a t h M i n i n g and Metallurgical Congress, C a n a d a , Ottawa.
11. Ivković, B. i dr., (1999.), Koncesije po BOT modelu, Beograd - N o v i Sad,
Prometej
12. Jelen, I., ( 1 9 7 8 ) , Ekonomska geografija Jugoslavije, Prvi d i o : "Evaluacija
prirodnih uvjeta i izvora S F R J " , Zagreb: Informator.
13. Jovičić Z., (1992), Srbija - geografska stvarnost i vizija, B e o g r a d : Institut
ekonomskih nauka.
242
14. Jugoslavija u svetskoj privredi na pragu XXI veka - strategija, Beograd-

Z a g r e b : Informator (1986).
15. Ležišta i pojave zlata u Srbiji, Beograd, Rudarsko-geološki fakultet u B e o g r a d u
i Institut za bakar u Boru (1986).
16. M a d ž a r , Lj., (1990), Suton socijalističkih privreda, Beograd: Ekonomika.
17. Marsenić, D., (1990), Ekonomika Jugoslavije, Beograd, E k o n o m i k a :
18. M e a d o w s D. H., D.L. M e a d o w s , J. Randers, W. W. III B e h r e n s , (1974),
Granice rasta: Izveštaj istraživačke skupine Massachusetts Institute of
Tehnology za nacrt Rimskog kluba o dilemama čovječanstva, Zagreb:
Stvarnost.
19. Mihailović, K., (1981), Ekonomska stvarnost Jugoslavije, Beograd:
Oeconomica.
20. Mihajlović, B., (1997), Proizvodnja i tržišne perspektive kod nas i u svetu,
Industrija br. 3/4 1997.
2 1 . Miller, G. H., (1971), Entropy, Poetry and Literature, In " E n e r g e t c s , Kinetics
and Life", B e l m o n t , Calit: W a d s w o r t h .
22. Milutinović, V., (1974), Ekonomska (vrednosna) ocena mineralnog bogatstva
Jugoslavije, B e o g r a d : E k o n o m s k i institut.
2 3 . N i k o l i ć , M., Z. Mihajlović, (1998), Održivi razvoj, E k o n o m s k i anali, br.
140/1999.
24. Nikolić, P., D. Dimitrijević. (1990), Ugalj Jugoslavije, Beograd:
Pronalazaštvo.
25. Osnovni pravci promena strukture privrede Srbije (osim autonomnih
pokrajina), B e o g r a d , E k o n o m s k i institut (1991).
26. Privredni razvoj Kosova - rezime istraživanja, (sastavio C. Ocić), Beograd,
MCCKSKS(1990).
27. Rifkin, J., (1986), Posustajanje budućnosti, Z a g r e b : Naprijed.
28. Russell, P., (1989), Buđenje planeta: Globalni mozak, Z a g r e b : G l o b u s .
29. SGJ 1975., 1979, 1983, 1987, 1991, 1992 i 1998.
30. Statički godišnjak Srbije 1991.
3 1 . Statistički godišnjak Jugoslavije 1918-1988.
:
Z . Statistički k a l e n d a r Jugoslavije 1991.
3 3 . Stojanović, R., (1987), Teorija privrednog razvoja u Trećoj tehnološkoj
revoluciji, B e o g r a d : Savremena administracija.
34. Strategija razvoja energetike SR Jugoslavije, Beograd: Ekonomski institut
1996.
3 5 Sudo, M. M., (1987), Kladovie zemli (Mineralnoe sire i ekonomika), M o s k v a :
Znanie.
243
36. Šakaj, A. F., (1984), Rolj mineralno-sirevogo sektora v ekonomičeskom razvitii

kapitalističeskih gosudarstv, Prirodnie resursi i okružajuščaja sreda,
Dostiženija i perspektivi, v. p. 3 3 , No 11,51-62.
37. Združena elektroprivreda, 1988.
3 8 . Zgaljić, J., (1984), Nafta na našem tlu: Razvoj naftne privrede, Z a g r e b :
Privredni vjesnik.
9.10 Kapital i tržište kapitala
Kapital se m o ž e definisati kao svaki n o v č a n i imetak, koji zapravo služi

njegovom v l a s n i k u da dalje u v e ć a v a svoju finansijsku aktivu. To znači da ka
rakter kapitala imaju i sve uštede stanovništva d e p o n o v a n e k o d finansijskih posred
nika (npr. b a n a k a ) , ali i n o v a c koji su njegovi vlasnici upotrebili za kupovinu harti-
ja od vrednosti, j e r d o n o s e odgovarajući fiksno ugovoreni ili promenljivi prinos.
N o v a c uložen u kupovinu hartija od vrednosti n e p o s r e d n o ili uz p o m o ć različitih fi
nansijskih p o s r e d n i k a dolazi t a m o gde se koristi kao investicija u p r o i z v o d n e kapa
citete koji stvaraju d o b r a i usluge čijom tržišnom realizacijom se ostvaruje profit.
Akumulacija je zapravo uslovljena veličinom ostvarenog d o h o t k a subjekata (predu-
zeća i domaćistava), koji akumuliraju, o d n o s n o u m a k r o e k o n o m s k i m r a z m e r a m a
visinom d o h o t k a po stanovniku. M e đ u t i m , visoka stopa akumulacije pored materi
jalnih uslova p o d r a z u m e v a , pre svega, razvijen tržišni sistem i postojanje efikasnih
pravnih garancija za privatno vlasništvo. Postojanje finansijskih institucija koje po
sreduju između vlasnika n o v č a n i h d o h o d a k a i investitora koji imaju p r o g r a m e za
čije ostvarivanje su im p o t r e b n a finansijska sredstva p o d r a z u m e v a i raspoloživost
finansijskih instrumenata (obveznica, akcija i dr.) kojima će se ovi prvi motivisati
na štednju, a drugi na njeno investiciono angažovanje. Na taj način finansijski si
stem obezbeđuje uslove za štednju i m a o c i m a n o v č a n i h d o h o d a k a , koji svoje uštede
m o g u da poveravaju ne s a m o p o s l o v n i m b a n k a m a već i privrednim p r e d u z e ć i m a i
državi, koji emituju hartije od vrednosti i njihovom prodajom na tržištu prikupljaju
n o v č a n a sredstva za svoje p o s l o v n e aktivnosti i finansiranje određenih projekata.
N e d o v o l j n a a k u m u l a c i j a i investicije su najakutniji p r o b l e m privrede

Srbije, koji se m o ž e rešavati s a m o iznalaženjem realnih izvora sredstava (npr. po
većanjem štednje stanovništva i aktiviranjem kapitala p u t e m privatizacije) i anga-
žovanjem stranog kapitala. Vlasnici d o m a ć e štednje i stranog kapitala računaju na
povoljnije institucionalne, m a k r o e k o n c m s k e uslove i političku stabilnost neophod
ne za v e ć a razvojna ulaganja. Za oživljavanje investicione aktivnosti od posebne
važnosti su institucije, instrumenti i m e h a n i z m i tržišta kapitala, tržišta n o v c a i har
tija od vrednosti, k a o i stvaranje novih institucionalnih investitora (penzioni fondo
vi, fondovi osiguranja i dr.).
Tržište kapitala je m e h a n i z a m p u t e m kojeg se trguje hartijama od vredno
sti sa r o k o m d o s p e ć a dužim od godinu dana (obveznice) ili hartijama od vrednosti
244
(akcije) kojima se sredstva poveravaju privrednim subjektima u z a m e n u za suvla

sništvo nad njihovim kapitalom u srazmeri s iznosom uloženih sredstava u kupovi
nu dotičnih v r e d n o s n i h papira. V a ž n o je zapaziti da tržište kapitala o m o g u ć a v a for
miranje akumulacije i i m a o c i m a manjih d o h o d a k a i stimuliše ih na to (obveznice
donose kamatu, a akcije - dividendu). Tržište kapitala se sastoji iz tri dela:
• kreditnog tržišta, na k o m e se trguje o b v e z n i c a m a i drugim d u ž n i č k i m papiri
ma,
• h i p o t e k a r n o g tržišta, gde se trguje hartijama od vrednosti na bazi zaloge na
nepokretnostima, i
• tržišta vlasničkih hartija, na k o m e se trguje različitim v r s t a m a akcija.
K a d a se na tržištu kapitala prikupljaju sredstva za razvoj ( o d n o s n o kada se
na njemu prvi put prodaju tek e m i t o v a n e hartije od vrednosti), reč je o p r i m a r n o m
tržištu kapitala, d o k vlasnici hartija od vrednosti do uloženih sredstava u njihovu
kupovinu m o g u doći na s e k u n d a r n o m tržištu kapitala na k o m e se one prodaju na
kon s t o j e njima već bila oformljena određena akumulacija ( o d n o s n o p o s t o j e prvi
put već bila obavljena njihova kupoprodaja).
Funkcija p r i m a r n o g tržišta kapitala je da mobilise raspoloživa finansijska
sredstva za razvoj i da ih usmeri u profitabilne n a m e n e , a na s e k u n d a r n o m tržištu
kapitala se testira uspešnost preduzeća koja su ranije emitovala hartije od vrednosti.
Iz toga proizlazi d a j e tržište kapitala e k o n o m s k i m e h a n i z a m koji doprinosi formi
ranju akumulacije i bitno utiče na njenu investicionu upotrebu.
C e n t r a l n a institucija svakog o r g a n i z o v a n o g tržišta kapitala j e berza. N a
berzi n e m a p r i m a r n e prodaje, već postoji samo sekundarna kupoprodaja finansij
skih instrumenata preko posredničkih institucija (dilera, brokera itd.).
D o n o š e n j e m Z a k o n a o hartijama od vrednosti, Z a k o n a o p r e d u z e ć i m a i
drugih sistemskih z a k o n a širilo se polje emitovanja i upotrebe hartija od vrednosti
na našem prostoru. Z a k o n o m o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih in
strumenata iz n o v e m b r a 2002. godine izvršena je reforma o d n o s a na tržišta kapitala
u našoj zemlji.
M a d a se na novčanoj berzi, obično, trguje d u g o r o č n i m hartijama od vred
nosti, z b o g nestašice takvih poslova na s e k u n d a r n o m tržištu u poslovanju d o m a ć e
berze ( B e o g r a d s k e berze) znatno je zastupljena trgovina kratkoročnim tržišnim ma
terijalom (komercijalni zapisi, blagajnički zapisi i si.). Država j e , m e đ u t i m , 2 0 0 1 .
godine izašla na tržište s o b v e z n i c a m a stare devizne štednje i na taj način formirala
prvi pravi tržišni materijal. Ne m o ž e se reći d a j e država to učinila da bi podigla ni
vo poslovanja na berzi i razvila tržište kapitala. O n a je to uradila k a k o bi kroz po
vraćaj stare devizne štednje vratila poverenje građana, ali je takav p o t e z države
imao značajan efekat na rad tržišta kapitala. Z a k o n o m o privatizaciji država je na
metnula obavezu da se akcijama p r e d u z e ć a koje potiču iz procesa privatizacije tr
guje preko berze. M e đ u t i m , tražnja za ovim akcijama nije dovoljna, i to iz više raz
loga: nerazvijenosti tržišta kapitala, neadekvatne regulative, slabije zainteresovano-
sti investitora za manjinske pakete akcija, pretežno loših karakteristika poslovanja
245
preduzeća privatizovanih po p r e t h o d n i m zakonskim propisima. U č e š ć e prodajne

cene p r e d u z e ć a (koja su privatizovana po nekadašnjim z a k o n i m a i čije se akcije
prodaju preko berze) u njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti od početka 2 0 0 3 . godi
ne do 19. m a r t a u prošeku iznosi s a m o 3 3 % .
Daljem razvoju tržišta kapitala u našim uslovima m o ž e doprineti širenje le
peze delatnosti berze, j e r to dovodi do specijalizacije posrednika za rad sa određe
nom vrstom hartija od vrednosti. U istom pravcu deluje i reforma z a k o n o d a v s t v a u
oblasti osiguranja i donošenje Z a k o n a o investicionim fondovima. Za podizanje do
m a ć e g tržišta kapitala na viši nivo n e o p h o d n i su profesionalni investitori. Razvoj
s e k u n d a r n o g trgovanja hartijama od vrednosti podstiče berzansko poslovanje i ini
cira p r i m e n u različitih m e t o d a kupoprodaje na berzi. Široka lepeza m e t o d a trgova
nja hartijama od vrednosti koja postoji na razvijenim svetskim b e r z a m a dobijaće
m e s t o i u d o m a ć e m sistemu berzanskog poslovanja, zavisno od toga u kojoj meri
će strani investitori imati interes da se javljaju na našem tržištu kapitala.
9.11 Proizvodni fondovi privrede
O b i m , struktura i kvalitet raspoloživih proizvodnih fondova privrede Srbije

rezultat su i posledica p r e t h o d n o g društvenog i e k o n o m s k o g razvoja na njenom
prostoru. Proizvodni fondovi predstavljaju proizvodnu k o m p o n e n t u društvenog (ra
d o m stvorenog) bogatstva. Oni obuhvataju proizvodna dobra - o s n o v n e fondove u
privrede p o s l o v n e zalihe (sirovina, reprodukcionog materijala, n e d o v r š e n e proiz
vodnje i gotovih proizvoda) i investicije u toku. Glavnu i preovlađujuću stavku u
strukturi p r o i z v e d e n o g društvenog bogatstva čine osnovni fondovi privrede. Naj\e-
ći deo o s n o v n i h proizvodnih fondova čine vrednost o p r e m e (mašina, uređaja i in
strumenata) i vrednost građevinskih objekata, dok su preostali d e o patenti, licence
kupljena t e h n i č k a dokumentacija i dr.
Poslednje desetogodište XX veka biće zabeleženo i po smanjenju tehničke

opremljenosti rada i po n e g a t i v n o m marginalnom koeficijentu efektivnosti osno\-
nih proizvodnih fondova (količniku prirasta društvenog p r o i z v o d a i prirasta osnov
nih sredstava). U istom periodu z n a t n o je r e d u k o v a n a i p o g o n s k a snaga industrij
skih kapaciteta, te sve to zajedno uveliko ograničava razvojne m o g u ć n o s t i industri
je nove d r ž a v n e zajednice. Ni poljoprivreda ne raspolaže n e o p h o d n i m i modernirr
sredstvima za rad. E v i d e n t a n je i visok stepen zaostalosti privredne infrastruk
nedovoljna gustina saobraćajne m r e ž e u celini, izrazito loše stanje železničkih ka
paciteta i zaostajanje p o m o r s k o g transporta, loše stanje putne m r e ž e i prevoznir
sredstava, t e h n i č k o - t e h n o l o š k a zastarelost energetskih instalacija i e k o n o m s k i pro
blemi elektroenergetskog sistema, neadekvatne P T T veze i si.
O s n o v n i p r o i z v o d n i fondovi, u suštini, javljaju se k a o bazična materijalna

pretpostavka e k o n o m s k o g razvoja, j e r se u njima materijalizuje tehnički progres
i odražava nivo t e h n o l o š k o g razvoja privrede u celini. D o m i n a n t n a komponenta
246
osnovnih fondova privrede su sredstva za rad, a od njihove tehničke strukture (gra

đevinski objekti, oprema, ostalo) i, posebno, m o r a l n e i fizičke zastarelosti o p r e m e
zavise, u uslovima brzih tehničkih inovacija, proizvodni potencijali i razvojne m o
gućnosti n a c i o n a l n e ekonomije. O s n o v n i proizvodni fondovi su generisani privred
nim investicijama u o s n o v n a sredstva, dok je njihov iznos po stanovniku j e d a n od
često korišćenih e k o n o m s k i h pokazatelja u oceni nivoa razvijenosti i uslova razvo
ja u k u p n e privrede ili njenih pojedinih teritorijalnih delova. M e đ u t i m , treba nagla
siti i da je struktura osnovnih fondova privrede u z n a t n o m stepenu uslovljena do
stignutim n i v o o m razvijenosti date nacionalne ekonomije.
Na teritoriji današnje Srbije t o k o m v e ć e g dela druge p o l o v i n e p r o š l o g sto-

leća ostvarivan je d i n a m i č a n rast osnovnih fondova privrede, čime je bilo o m o g u
ćeno otvaranje novih radnih m e s t a i povećanje zaposlenosti i tehničke opremljeno
sti rada. U e k o n o m s k o j strukturi osnovnih proizvodnih fondova na nižem nivou
razvijenosti preovlađivali su poljoprivredni inventar, zanatska sredstva rada i tran
sportni kapaciteti, d o k su sa udaljavanjem od p o č e t n o g razvojnog stanja najbrže ra
sli industrijski proizvodni fondovi i u d e o savremene o p r e m e industrije. M e đ u t i m ,
kom poslednjih 1 5 - 2 0 g o d i n a dolazi do usporavanja, stagnacije i opadanja,
Eto rezultira drastičnim smanjenjem vrednosti i stepena korišćenja o s n o v n i h fondo-
a privrede.
U č e š ć e o p r e m e u u k u p n i m o s n o v n i m fondovima privrede je manje od ude-
la građevinskih objekata. Srbija uvozi opremu i tehničko-tehnološki je u v o z n o za-
1a od razvijenih zemalja koje izvoze o p r e m u i s a v r e m e n a sredstva za rad. Već
duži vremenski period investiciona aktivnost j e zbog u k u p n i h e k o n o m s k i h ( n e p r i
lika skoro obustavljena, što se nepovoljno odražava na izgradnju novih proizvodnih
kapaciteta i rekonstrukciju i modernizaciju postojećih fondova. O č i g l e d n o je da su
pcsledice t a k v o g stanja u e k o n o m s k o m i t e h n o l o š k o m smislu v e o m a nepovoljne: u
j brz razvoj novih tehnologija, a u našoj zemlji zabrinjavajuće povećavanje
tehnološkog j a z a u o d n o s u na druge ( p o s e b n o evropske) zemlje.
O s i m po v r s t a m a primenjene tehnologije, struktura o s n o v n i h proizvodnih
fondova m o ž e se posmatrati i po regionima. Interesantno je da visok stepen otpisa-
•osrj osnovnih fondova privrede imaju najrazvijeniji delovi zemlje, d o k je ovaj po
kazatelj z n a t n o niži u slučaju o p r e m e na Kosovu i Metohiji. To je posledica inten-
r . ne investicione aktivnosti na o v o m području u ranijem periodu ( t o k o m 80-ih go
l i c a XX veka), k a o i specifičnosti u k u p n e privredne i industrijske strukture (visok
•deo infrastrukturnih i energetsko-sirovinskih grana).
Vlasnička struktura osnovnih proizvodnih fondova dobija p o s e b a n značaj
d a n a s kada se Srbija j o š uvek nalazi u procesu tranzicije (tj. prelaska od socijali-
. • • _ >amoupravno-dogovornog privrednog sistema ka p r i v r e d n o m sistemu za-
» p v a n o m na p r i v a t n o m vlasništvu i tržišnim o d n o s i m a m e đ u p r i v r e d n i m subjekti-
«BI N a i m e , značajnim o s n o v n i m proizvodnim fondovima raspolaže privatni sek-
TT koji se j o š uvek statistički nedovoljno obuhvata, a ima sve v e ć u v a ž n o s t za uku
p n a društveni i e k o n o m s k i razvoj zemlje. Podsticanjem razvoja malih i srednjih
247
preduzeća sve veći značaj pridaje se privatnim o s n o v n i m f o n d o v i m a privrede i nji

hovim b l a g o t v o r n i m efektima na u k u p a n razvojni potencijal zemlje. Stvarna vred-
nost i u s p e š n o s t proizvodnih fondova privrede verifikuje se s a m o na tržištu, što, ta-
kođe, ide u prilog jačanju privatnog sektora naše nacionalne ekonomije.
9.12 Institucionalne pretpostavke razvoja Srbije
N a k o n političkih p r o m e n a krajem 2000. godine počela je izgradnja savre-

m e n o g sistemskog okruženja i stvaranje liberalnih i stabilnih uslova privređivanja.
Srbija se opredelila za efikasnu tržišnu privredu, p r a v n u državu i d e m o
kratsko društvo, te u t o m pravcu p r e d u z i m a društvene i e k o n o m s k e reforme. N a
glasak je na razvijanju privatnog sektora i tržišnih institucija, na krupnim struktur
nim p r o m e n a m a u privredi, otvaranju p r e m a svetskom tržištu i liberalizaciji cena i
spoljne trgovine. Prioritete imaju e k o n o m s k a stabilnost i povećanje proizvodnje, uz
restrukturiranje privrede, oživljavanje finansijskog i bankarskog sistema i podstica-
nje razvoja preduzetništva i malih i srednjih preduzeća.
Strateški značaj ima opredeljenje za privatizaciju kojom se društvena
svojina transformiše u privatno vlasništvo, čime se o m o g u ć u j e razvoj tržišne pri
vrede. Privatizacija društvenog i državnog kapitala ostvaruje se u skladu sa rešenji-
ma sadržanim u Z a k o n u o privatizaciji iz 2 0 0 1 . godine.
S l o b o d n o formiranje cena d o b a r a i usluga uz n e p o s r e d n u kontrolu cena
strateških p r o i z v o d a i spoljnotrgovinsku liberalizaciju potvrda je tržišne orijentacije
naše zemlje. Spoljnotrgovinsko poslovanje je dosta liberalizovano, a izvoz i uvoz
robe i usluga je u v i s o k o m stepenu slobodan. U k i n u t je režim izvozno-uvoznih
kontigenata i dozvola, kao i diferencirani sistem carinske zaštite, čiji je osnovni za
datak bilo eliminisanje ili ublažavanje cenovnih dispariteta. U našem spoljnotrgo-
v i n s k o m sistemu o m o g u ć e n o je poslovanje u slobodnim carinskim z o n a m a po
ugledu na evropske s l o b o d n e z o n e . Oblast spoljnotrgovinskog i d e v i z n o g poslova
nja regulisana je Z a k o n o m o deviznom poslovanju, Z a k o n o m o kreditnim poslo\ :-
ma s inostranstvom, Z a k o n o m o spoljnotrgovinskom poslovanju, Carinskim zako
n o m , Z a k o n o m o carinskoj tarifi, Z a k o n o m o slobodnim z o n a m a , Z a k o n o m o osno
v a m a p o r e s k o g sistema i Z a k o n o m o standardizaciji.
Smanjenjem p r o s e č n o g poreskog opterećenja i r a v n o m e r n i j i m raspore

đivanjem poreskih obaveza širi se obuhvat poreskih obveznika, što doprinosi real
n o m povećanju j a v n i h p r i h o d a i svođenju tzv. sive ekonomije u podnošljivije okvi
re. Beleži se održiv budžetski deficit koji se finansira neinflatorno. P o č e l a je drug-
faza reforme sistema j a v n i h prihoda, izmena budžetske p r o c e d u r e , kao i postupka
oporezivanja i poreske administracije koji bi trebalo da o b e z b e d e efikasnije priku
pljanje i racionalnije korišćenje j a v n i h prihoda. Z a k o n o porezu na dodatu vrednos:
i uvođenje poreske kase biće efikasna protivteža n e l e g a l n o m poslovanju.
248
F u n k c i o n i s a n j e finansijskog tržišta institucionalno se reguliše utvrđiva

njem uslova i n a č i n a izdavanja hartija od vrednosti i trgovanja njima na b e r z a m a .
Akcije za trgovanje na s e k u n d a r n o m tržištu kapitala emituju u g l a v n o m banke, dok
manji broj p r e d u z e ć a tržišno plasira svoje akcije. Tržište n o v c a služi za obavljanje
kratkoročnih n o v č a n i h transakcija. Početkom 2007. godine donet je Z a k o n o
investicionim f o n d o v i m a koji će pospešiti trgovanje akcijama na Berzi i doprineti
daljem razvoju akcionarstva na našem prostoru.
Na snagu su stupili i odgovarajući a n t i m o n o p o l s k i z a k o n s k i propisi koji
ma se na celovit način uređuju pravila a n t i m o n o p o l s k o g ponašanja, č i m e se o m o
gućava p r i m e n a ustavnog načela po kojem se zabranjuju svi akti i radnje kojima se
stvara ili podstiče m o n o p o l s k i položaj, tj. na bilo koji način ograničava tržište.
P o s l o v a n j e stranih lica u Srbiji regulisano j e , pre svega, Z a k o n o m o stra
nim ulaganjima, Z a k o n o m o privrednim društvima i Z a k o n o m o koncesijama. Ovi
lakonski propisi su uveliko usklađeni s evropskim merilima i o m o g u ć a v a j u stranci
ma da obavljaju raznovrsne poslove. Stranci m o g u da osnivaju sopstvena preduze
ća ili kompanije koje posluju pod posebnim uslovima, m o g u da kupuju d o m a ć a
preduzeća, m o g u da ulažu sa d o m a ć i m licem u zajednička preduzeća, m o g u da ku-
ptiiu akcije d o m a ć i h preduzeća, m o g u da pretvaraju potraživanja i ulaganja u trajni
•log u d o m a ć a preduzeća, m o g u da koriste konsecije i B O T (izgradi, upravljaj, ko-
n s t j i prenesi objekte, postrojenja ili p o g o n e ) a r a n ž m a n e , mogu da osnivaju filijale
. cstavništva, banke, organizacije za osiguranje imovine i lica i revizorske firme,
i da osnivaju p r e d u z e ć a u slobodnim z o n a m a . Srbija radi na stvaranju podsti-
og institucionalnog ambijenta za strana ulaganja. N a i m e , strani investitori ima-
Dtpuno ravnopravan tretman u poslovanju, obezbeđeni su im slobodan transfer
enog kapitala i dobiti, poreske olakšice, stručna radna snaga, te pristup banka-
ama, poslovanju hartijama od vrednosti, slobodnim z o n a m a itd. Za privla-
anog kapitala iz privatnih izvora naročito su značajni m e đ u n a r o d n i spora-
abrani dvostrukog oporezivanja koji je naša državna zajednica potpisala sa
brojem razvijenih i drugih zemalja.
» • o v n a l i t e r a t u r a :
Bošnjak, M., Razvojni potencijali i ekonomske perspektive Srbije i Crne Gore, Sa
vezni sekretarijat za razvoj i nauku, Beograd, 2002.
Ćobeljić N., I. Rosić, Privredni razvoj i privredni sistem Jugoslavije, Savremena
aiaiinistracija, Beograd, 1992.
Ekonomska politika 2001/2002: Opšti privredni ambijent, poslovna klima i izgledi
. strukturiranje preduzeća i banaka, Ekonomski anali, godina XLVI, tematski
b o j . januar 2002.
Ekonomski rećnik. Ekonomski fakultet, Beograd, 2001.
Jo*anović Gavrilović, B., Kvalitet privrednog rasta, Savremena administracija,
249
6. Madžar, Lj., Svojina i reforma, Institut ekonomskih nauka i Ekonomski institut,

Beograd, 1995.
7. Marsenić, D., Ekonomika Jugoslavije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003.
8. Marsenić, D., Ekonomska bespuća i izlazi, Ekonomika, Beograd, 1990.
9. Rikalović, G., Ekonomika prirodnih resursa - neki značajni aspekti, Biblioteka
„ D r Đ o r đ e Natošević", Indija, 1999.
10. Rosić, I., Rast, strukturne promené i funkcionisanje privrede, Komino trade, Kra
ljevo, 2000.
250
3f ia*IS 3f TOOMOXa 3M1VMOI3VM
f OAZVH I IXSOTONH31 01
Tehnološki progres i razvoj nacionalne ekonomije
10.1 Određenje tehničkog progresa sa stanovišta razvoja privrede
U pristupu razmatranju t e h n i č k o g napretka najpre ć e m o se osvrnuti na sam

pojam. V e ć tu n a i l a z i m o na značajne razlike i brojne varijante čak s a m o m e đ u
ekonomistima. To se m o ž e reći bilo da se imaju u vidu d o m a ć i autori, a pogotovu
kad se u razmatranje uključe i inostrani. O v d e ne m o ž e m o detaljnije na njih da se
sve o s v r n e m o , pa ć e m o s a m o ukazati da se razlike u shvatanjima kreću između, s
j e d n e strane, vrlo uskog poimanja kojim se r a z u m e n a p r e d a k u veštini, mehaničkoj
spretnosti, o r u đ i m a za rad, umešnosti, zanatima, o d n o s n o m e t o d a m a vršenja neke
svrsishodne ljudske delatnosti. Na drugoj strani, sve je češće k o r i š ć e n o vrlo široko
shvatanje t e h n i č k o g progresa pod kojim se p o d r a z u m e v a proces napretka u svim
e l e m e n t i m a što ih o b u h v a t a uže značenje, kao i brojni e k o n o m s k i efekti,
nerazdvojna p o v e z a n o s t sa n a u k o m , te njegove m n o g o b r o j n e socijalne posledice.
Međutim, ne s a m o da se tehnički progres različito shvata i izučava, već se vrlo
često, osobito u savremenoj literaturi sve češće nailazimo na pojam tehnološki
progres, sa sličnim ili istim vrlo širokim značenjem u čijoj se osnovi nalazi
napredak u sistematizovanom znanju o v e š t i n a m a i zanatima, z a k o n o m e r n o s t i m a
m e đ u s o b n o g delovanja sredstava i p r e d m e t a rada u p r o c e s u proizvodnje, te svi oni
• • 177
sa njima p o v e z a n i e k o n o m s k i i društveni procesi koje izazivaju. S obzirom na
sličnosti i razlike u poimanju t e h n i č k o g i t e h n o l o š k o g progresa, mi s m o se i sami
odlučili da u nastavku s m a t r a m o za sinonime široko shvaćene p o j m o v e tehnološki
progres i tehnički progres, dajući ipak prednost p r v o m e , pošto ocenjujemo d a j e to
preovlađujuće i u savremenoj jugoslovenskoj e k o n o m s k o j literaturi, a osobito u
vezi sa aktuelnim kretanjima što se određuju kao treća tehnološka r e v o l u c i j a . 1 7 8
M e đ u t i m , u u ž e m značenju mi ć e m o t o k o m daljeg razmatranja razlikovati pojmove
tehnike i tehnologije. T a k o da u nastavku izlaganja pod t e h n i k o m r a z u m e m o
materijalne e l e m e n t e i m e t o d e obavljanja neke svrsishodne ljudske delatnosti. D o k
Još je Marks govoreći o razvitku mašina u uslovima krupne industrije naglasio da "tehnologija
otkriva aktivni stav čovekov prema prirodi, neposredni proces proizvodnje njegova života, a s
time i društvene prilike u kojima živi i duhovne predstave koje iz njih izviru". K. Marks,
KAPITAL, Kritika političke ekonomije, Prvi tom, Knjiga I, Beograd, 1958., str. 273.
Primerice pominjemo da je grupa beogradskih izdavača pokrenula ediciju knjiga pod
zajedničkim naslovom SAMOUPRAVLJANJE 1 TREĆA TEHNOLOŠKA REVOLUCIJA. Takođe
u svodnoj studiji JUGOSLAVIJA U SVETSKOJ PRIVREDI NA PRAGU XXI VEKA,
Konzorcijum ekonomskih instituta, Zagreb-Beograd, 1986., te dokumentu STRATEGIJA
TEHNOLOŠKOG RAZVOJA JUGOSLAVIJE, predlog, SIV, Beograd, 1986.. te dr R. Stojanović,
TEORIJA PRIVREDNOG RAZVOJA U TREĆOJ TEHNOLOŠKOJ REVOLUCIJI, Beograd,
1987., uz brojne druge izvore.
253
kad g o v o r i m o o tehnologiji i m a m o u vidu nauku, sistematizovano znanje o

m e t o d a m a proizvodnje.
K a k o se određivanje pojma tehnološki progres vrši za brojne i raznovrsne
potrebe e k o n o m s k e n a u k e , to s m o se opredelili da ovde koristimo j e d n u našu ranije
179
datu d e f i n i c i j u u kojoj s m o nastojali da, koristeći delove već postojećih
određenja ovog pojma uz n e o p h o d n e dopune, istaknemo njegovu suštinu i osobine
relevantne sa stanovišta dejstva na privredni razvoj. P r e m a t o m e , pod tehnološkim
p r o g r e s o m p o d r a z u m e v a m o stalan, na nauci zasnovan proces a) usavršavanja
materijalnih e l e m e n a t a proizvodnje (sredstava i p r e d m e t a rada, kao i izvora
energije), obučenosti i osposobljenosti rada, proizvodnih metoda, organizacije i
upravljanja proizvodnjom, u čijem se rezultatu postiže povećanje društvene
produktivnosti rada, i b) stvaranje novih proizvoda ili novih vrsta već poznatih
proizvoda, što rezultira u širenju kruga društvenih potreba i obezbeđenju njihovog
potpunijeg zadovoljavanja. Drugim recima, u biti s a v r e m e n o g tehnološkog
napretka stoji e k o n o m i j a u k u p n o g društvenog rada, sa ciljem stvaranja uslova za
sve potpunije zadovoljenje ličnih i društvenih potreba.
10.2 Retrospektiva tehničkog progresa
10.2.1 Tehnološki progres kao predmet interesovanja nauke
T e h n o l o š k i razvoj javlja se kao p r e d m e t interesovanja n a u k e uopšte.

osobito onih o s n o v n i h naučnih disciplina, a pre svega filozofije, koje su u svom
napretku od samih začetaka, preko srednjevekovne sholastike u službi teologije,
prešle na r a c i o n a l n o mišljenje, postepeno se razgranavale/razvile u široku lepezu
posebnih naučnih oblasti, nastojeći da spoznaju i objasne m n o g o b r o j n e poja\e
stvarnosti.
V e ć o d s a m o g n a s t a n k a e k o n o m s k e n a u k e kao p o s e b n e d i s c i p l i n e 1 8 0 ,
krajem XV veka, sa pojavom i razvojem merkantilizma, uz ostala pitanja u d o m e :
njihovog interesovanja uključuju se tehnički pronalasci uopšte i naročito mašine.
N a r a v n o , saglasno opštim pravcima razvoja n a u k a tog vremena, merkantilisti su se
najpre bavili izučavanjem delovanja mašina i drugih tehničkih inovacija na
uvećanje proizvodnje, smanjenje troškova, zaposlenost ili bolje reći porast
Detaljnije videti u našoj knjizi TEHNIČKI PROGRES U MALOJ ZEMLJI, Beograd. 1980., str.
32 -36.
180
Mada još nema jedne globalne, opšteusvojene istorije ekonomske misli kojom bi se pružio
potpun uvid u razvoj ekonomske nauke, gotovo da se svi značajniji autori koji se bave razvojem
ove oblasti slažu da se do nastajanja kapitalističkog načina proizvodnje može govoriti samo o
pretečama ekonomske misli ili o raznim ekonomskim idejama nastalim u okviru opštih
razmišljanja filozofa i drugih mislilaca koji su se bavili problemima društva.
254
T e h n o l o š k i progres i razvoj nacionalne ekonomije
nezaposlenosti, izvoz, profit, te ostalim sličnim praktičnim pitanjima i n e p o s r e d n i m

dejstvima.
Klasična ekonomija, odnosno pisci što ih uobičajeno svrstavamo u
Klasičnu školu, t a k o đ e su se bavili pitanjima t e h n o l o š k o g napretka. Autori koji su
pripadali o v o m pravcu svoju su pažnju usredsređivali prvenstveno na p r o b l e m e
nezaposlenosti koji su proizlazili iz m a s o v n e p r i m e n e m a š i n a i tehničkih inovacija,
pa su r a z m e r e nezaposlenosti dostigle zabrinjavajuće velike r a z m e r e t o k o m prve
polovine d e v e t n a e s t o g v e k a . 1 8 1
U e k o n o m s k o j nauci, pa i u njenom pristupu t e h n o l o š k o m napretku,
značajno m e s t o p r i p a d a K. M a r k s u . Njegov je poseban doprinos što je prvi m e đ u
autorima iz oblasti društvenih n a u k a shvatio i n a u č n o obrazložio odlučujuću ulogu
t e h n o l o š k o g n a p r e t k a u š t e d a m a rada . Iz analize proizvodnje u kapitalizmu svog
vremena, M a r k s je kroz razmatranje problema što se tiču stvaranja viška vrednosti
došao do otkrića pokretačke snage t e h n i č k o m napretku u tržišnoj privredi putem
m e h a n i z a m a akumulacije kapitala. Utvrdio je da tehnološki n a p r e d a k utiče na
skraćenje p o t r e b n o g r a d n o g v r e m e n a , pa time istovremeno o m o g u ć a v a i relativno
uvećanje viška vrednosti. Stoga je za robnu proizvodnju i m a n e n t n a neprestana
težnja da se p o v e ć a p r o i z v o d n a snaga rada, da se to vrši stalnim usavršavanjem
sredstava, m e t o d a i organizacije proizvodnje na kojima se temelji n e p r e k i d a n rast
produktivnosti. Odgovarajući m e h a n i z a m robne proizvodnje s n a ž n o deluje na
stalan tehnološki n a p r e d a k , p r i m e n u inovacija, njihovo širenje na sve p r o i z v o đ a č e
j e d n e grupacije, grane, pa i izvan nje u privredi i čitavom društvu. Dejstvo u pravcu
stalnog t e h n o l o š k o g n a p r e t k a zasniva se na interesu r o b n o g p r o i z v o đ a č a da primeni
inovaciju i po t o m osnovu ostvari višu produktivnost rada, time smanji svoje
individualne troškove proizvodnje ispod društvenog prošeka, a prodajući po
prosečnoj ceni ostvaruje veći višak, ekstraprofit ili ekstravišak vrednosti.
M e h a n i z a m konkurencije deluje na ostale proizvođače da i sami izvrše inovacije,
da bi tako smanjili svoje individualne troškove ispod o n o g nivoa koga priznaje
tržište kroz c e n u . Zahvaljujući tom zakonitom kretanju, tehnološki progres p o p r i m a
gotovo kontinuirani tok u k o m e se p o v r e m e n o javljaju i prekidi, kad oslabe snage
j e d n o g talasa inovacija, a ne o t p o č n e b l a g o v r e m e n o sledeći. M a d a je češće slučaj
da se talasi inovacija sustižu i prepliću.
T o k o m druge polovine X I X i p o č e t k o m XX veka u e k o n o m s k o j nauci

dominira n e o k l a s i č n a teorija privredne ravnoteže. U njoj je osnovni pristup
t e h n o l o š k o m progresu saglasan u k u p n o m učenju p r e m a k o m e tržišni sistem
funkcioniše b e z većih poremećaja na putu napretka, uz n e p r e k i d n o , a u t o m a t s k o
uspostavljanje ravnoteže, pa se i tehnološki n a p r e d a k tako ostvaruje. P r e m a t o m e ,
Šire o tome videti u dr M. Mesarić, UVOD U ANALIZU TEHNIČKOG NAPRETKA, Zagreb,

1970., str. 7 - 2 1 . i 23.
S. Gomulka, THE THEORY OF TECHNOLOGICAL CHANGE AND ECONOMIC GROWTH,

Routledge, London and New York, 1990., str. 230.
255
autori koji pripadaju neoklasičnoj školi, a kao poznatije p o m e n u ć e m o J. B. Clark-a

i A. Marshal-a, optimisti su u vezi sa delovanjem t e h n o l o š k o g napretka jer
smatraju da on u uslovima r o b n e privrede dovodi do opšte privredne ekspanzije.
Izloženi o p t i m i z a m zastupnika neoklasične teorije nailazi na suprotna
mišljenja j e d n o g broja e k o n o m i s t a koji su ukazivali na preteranu štednju ili
hiperprodukciju u kapitalističkoj tržišnoj privredi. T a k o su J. M. K e y n e s i autori
koji su sledili njegov pristup ukazivali da ravnoteža ne znači i p u n u zaposlenost,
niti m e h a n i z a m n a d n i c a automatski deluje kao regulator zaposlenosti, a ni kamatna
stopa automatski ne obezbeđuje uspostavljanja ravnoteže između štednje i
investicija.
S e m n a v e d e n i h pristupa, ocenjujemo da je interesantno ukazati i na odnos
p r e m a t e h n o l o š k o m progresu u teorijama privrednih ciklusa. M n o g i autori koji su
dali d o p r i n o s teorijama privrednih ciklusa uzimaju tehnološki progres k a o osnovni
ili čak j e d i n i uzrok cikličnom kretanju tržišne privrede. S druge strane, ne mali broj
ovih smatra da su temeljni uzročnici ciklusa drugi, a tehnološki progres deluje kao
k o m p l e m e n t a r a n činilac o s n o v n o m uzroku, ali različito s obzirom na fazu
183
privrednog ciklusa u kojoj se ostvaruje. Među autorima ove orijentacije,
p o s e b n o m e s t o pripada J. A. Schumpeter-u pošto on najpotpunije povezuje tehnički
progres sa teorijom p r i v r e d n o g rasta i teorijom privrednih ciklusa u ekonomskoj
teoriji, r a d o v i m a koje je objavio j o š krajem perioda između dva svetska rata.
o d n o s n o krajem četrdesetih g o d i n a . 1 8 4 N a i m e , on je kao osnovni uzrok ciklusa
uzeo inovacije, a o n e su istovremeno i glavni stimulator privrednog razvoja u
tržišnoj privredi kroz uticaj na stvaranje-realizaciju t e h n o l o š k o g ekstra prihoda.
10.2.2 Osnovne istorijske etape tehničkog progresa
U k u p a n protekli tehnološki razvoj od samih početaka do kojih doseže

istorija č o v e č a n s t v a m o ž e se različito sistematizovati, s obzirom na cilj i metode
istraživanja. U o v o m osvrtu na tehnički napredak kroz istoriju i njegov uticaj na
privredni i u k u p a n socijalni razvoj, opredelili s m o se da ga r a z m a t r a m o tako
sistematizovanog da se što j a č e istaknu one o s n o v n e p r o m e n é u procesu rada što su
se dešavale i iz kojih je proizašla p r o m e n a m e s t a i uloge č o v e k a u postupcima
proizvodnje. T a k o prilazeći, dosadašnji tehnološki razvoj m o ž e se posmatrati kroz
tri o s n o v n e etape. Prvu, po trajanju najdužu odlikuje fizički rad. T o k o m tog
Detaljnije o tome videti u radovima dr M. Mesarić. UVOD U ANALIZU TEHNIČKOG

NAPRETKA, op. cit„ str. 32 - 35., kao i dr R. Stojanović, TEORIJA PRIVREDNOG RAZVOJA U
TREĆOJ TEHNOLOŠKOJ REVOLUCIJI, Beograd, 1987., str. 140- 154.
Ibidem., str. 144.
Prema dr M. Mesarić, SUVREMENA ZNANSTVENO-TEHNIČKA REVOLUCIJA, Zagreb, 1971 .
str. 3 - 4.
256
razdoblja je č o v e k bio istovremeno korisnik rezultata, subjekt odlučivanja i

izvršilac u p r o c e s u proizvodnje. Produktivnost rada o d r e đ e n a je s n a g o m čoveka,
sposobnošću njegovih čula i razvijenošću odlučivanja, a pred njim su i ograničenja
energetskog i informacionog karaktera. Druga etapa karakteriše se
mehanizacijom, pa je uloga izvršioca najvećeg dela p r e p u š t e n a mašini, a čovek i
dalje z a d r ž a v a ulogu korisnika rezultata proizvodnje i subjekta odlučivanja.
Produktivnost rada i delovanje na prirodu više nisu tako čvrsto ograničen
čovekovim fizičkim sposobnostima, m a d a se suočavaju sa drugim ograničenjima.
Treća se etapa odlikuje automatizacijom, a to znači uvođenjem m a š i n a koje su ne
samo izvršioci već sistemi sa svrsishodnim ponašanjem što bez posredovanja
čoveka primaju informacije i na osnovu ovih odlučuju. P r e m a t o m e , čovek je
izvučen iz p r o c e s a n e p o s r e d n e proizvodnje i njegova se uloga p r e v a s h o d n o sastoji
u konstruisanju mašina, stvaranju programa za njihovo korišćenje, zatim
upravljanju celinom reprodukcije i usmeravanjem razvoja u k u p n o g društva.
T o k o m izuzetno d u g o g trajanja razdoblja čija je osnovna karakteristika

fizički rad, u k u p a n n a p r e d a k tekao je vrlo sporo. U g l a v n o m je počivao na empiriji,
bilo da se radilo o proizvodnji u poljoprivredi, šumarstvu ili zanatstvu. Nastojanje i
potreba da se p o v e ć a obim proizvodnje dobrim delom su se ostvarivali kroz
privođenje eksploataciji novih obradivih površina, iznalaženjem novih izvora za
zanatsku o b r a d u i sličnim z a h v a t i m a . 1 8 6 Sredstva za rad u svim oblastima svodila
su se na j e d n o s t a v n e alate i sprave.
P r o m e n a koja se ocenjuje kao vrlo značajna za t e h n o l o š k i napredak
dogodila se formiranjem kooperacije. S a m o objedinjavanje p r o i z v o đ a č a u njoj ima
za rezultat proizvodnu moć veću od zbira njihovih prethodno postojećih
individualnih proizvodnih snaga. Takvu kooperaciju, za koju inače ističe da postaje
preovlađujući oblik u fazi n a s t a n k a kapitalističkog načina proizvodnje, M a r k s
imenuje manufakturom, pa i čitavo to razdoblje naziva manufakturnim
periodom.187
P o r e d t o g a što j e manufaktura delovala n a podelu rada unutar j e d n e
radionice, specijalizaciju radnika i alata, ona j e d n o v r e m e n o vrlo značajno utiče i
na podelu r a d a u društvu detaljnije od već postojeće o s n o v n e p o d e l e . Izdvajaju se
posebne grane i grupacije proizvoda. U njima se upotrebljavaju različiti alati,
specijalizuju se i šire koriste, što vodi stvaranju i razvoju p o s e b n i h grana koje
proizvode alate i o r u đ a - sredstva za r a d . 1 8 8
186
L. Gottschalk. L.C. Mackinney, E. H. Pritchard, TEMELJI MODERNOG SVIJETA, Znanost i
tehnologija - Tehnologija i društvo - Školstvo, u ediciji Historija čovječanstva: Kulturni i
naučni razvoj, svezak četvrti, IV, Zagreb, 1974., str. 139 - 148, 167 - 185.
187
K. Marks, KAPITAL, op. cit, str. 249.
K. Marks, op. cit., str. 260 - 266.

257
B i t n o obeležje manufakture ostaje zanatlijska veština i fizički rad. Stoga je

M a r k s poistovećuje sa e k o n o m s k i m u m e t n i č k i m delom, naglašavajući da je ona
v r h u n a c na širokom temelju varoškog zanatstva i seljačke k u ć n e proizvodnje, te da
ima sopstvenu usku tehničku osnovu koja ne odgovara p o t r e b a m a procesa što je
189
sama s t v o r i l a .
Etapa u tehnološkom razvoju zasnovana na mehanizaciji procesa.
Mašina, i to m a š i n a alatljika, čini bazu kojom otpočinje ova etapa u t e h n o l o š k o m
razvoju. N j e n i m n a s t a n k o m počinje industrijska revolucija, proces koji vodi
stalnom i k u m u l a t i v n o m t e h n o l o š k o m progresu. Bitno se menja položaj čoveka u
procesu proizvodnje. On više ne deluje svojim alatom na p r e d m e t rada već ga u
t o m e zamenjuje m e h a n i z a m .
K a o p o č e t n a t a č k a industrijske, p o v e z a n e p r i m e n e m a š i n a o b i č n o se uzima
uvođenje predilica za p a m u k t o k o m prve polovine XVIII v e k a u Engleskoj. 0
Njih su j e d n o v r e m e pokretali ljudi, životinje ili snaga vode, dok je j o š od ranije za
pogon m l i n o v a i drugih sličnih mašina korišćena i snaga vetra. N o , njihova je
zajednička, karakteristika ograničena snaga da bi se j e d n o v r e m e n o p o k r e t a o ili
objedinio veći broj mašina. M e đ u t i m , već krajem XVIII veka taj problem dovoljno
j a k e p o g o n s k e snage rešava se pronalaskom i patentiranjem p a r n e m a š i n e J.
Watt-a. Uz to što predstavlja agregat relativno velike p o g o n s k e snage, kojih je bilo
i ranije, Watt-ova p a r n a mašina je e k o n o m i č n a i fleksibilna, pa se može
upotrebljavati u industriji za pokretanje većeg broja m a š i n a odjednom, a to znači
omogućuje prostornu koncentraciju. T i m e su stvoreni svi materijalni preduslovi za
industrijski način proizvodnje u k o m e predmet rada prolazi kroz u z a s t o p n e procese
obrade. U nizu su m e đ u s o b n o različite m a š i n e koje se dopunjuju, te zajedno uzete
predstavljaju materijalni izraz j e d i n s t v e n o g procesa industrijske proizvodnje.
T e h n o l o š k e p r o m e n é koje zahvate j e d n u mašinu iz lanca ili grupu mašina

tako p o v e z a n i h u pojedinim linijama industrijske proizvodnje izazvaće lančano
dejstvo. Razvoj j e d n i h izaziva potrebu za usavršavanjem i u n a p r e đ e n j e m ostalih
mašina u lancu, osobito k a d a se radi o podizanju kvaliteta proizvoda ili obrade
Slično j e , m a d a ne t a k o n e p o s r e d n o , delovanje t e h n o l o š k o g razvoja između grana,
grupacija, pa i delatnosti. T i m e se postiže efekat m e đ u s o b n o g podsticanja inovacija
ili kako se to često naziva rojenje inovacije.
T a k a v tok kontinuiranih i kumulativnih p r o m e n a p o t p o m o g n u t je
formiranjem j e d n e n o v e n a u k e - tehnologije koja brojne, prividno nepovezane
oblike proizvodnje svesno, sistematski povezuje sa d o s t i g n u ć i m a u prirodnim
n a u k a m a . Zahvaljujući tom spoju što ga stvara tehnologija usavršavaju se mašine.
189
Ibidem, str. 271 -272.
190
L Gottschalk, L.C. Mackinney, E. H. Prichard, TEMELJI MODERNOG SVIJETA..., op. cit., st
119-139.
258
T e h n o l o š k i progres i razvoj n a c i o n a l n e ekonomije
191
•vode i šire postupci različite oblasti p r i v r e d e , pa se njena tehnička osnovica
revolucioniše. Naravno, navedeni tok t e h n o l o š k o g napretka, pored značajnih
skokova u sferi n a u k e i tehnike, nailazi na plodno tle i podstican je m e h a n i z m o m
ma tržišne privrede, kroz konkurentsku borbu za mesto na tržištu.
M a š i n s k a proizvodnja i proizvodni odnosi zasnovani na m e h a n i z m u tržišta
uticali su da se menja položaj radnika u procesu proizvodnje. O m o g u ć e n o je
zapošljavanje žena, pa i dece. Ritam rada m a š i n a u m n o g o m e potčinjava radnika i
: ^ i p l i n u j e u radu. M a š i n s k a proizvodnja u datom sistemu stvara višak radne
snage.192 S e m toga, tehnološki progres i stalno usavršavanje m a š i n a p o d r a z u m e v a
univerzalnost radnika, njegovu sposobnost da menja ili se prilagođava raznim
poslovima stoje uslovilo stvaranje politehničkih škola, produženih zanatskih škola,
193
te poljoprivrednih j o š t o k o m prve polovine X I X veka u Engleskoj.
T e h n o l o š k i n a p r e d a k podstiče i t o k o m ove etape dalju društvenu podelu
rada, diverzifikaciju p r o i z v o d n e strukture, prvenstveno u industriji, na sve veći broj
grupacija, grana, te u ostalim oblastima, o g r o m n o uvećava broj proizvoda što ih
stvaraju. S druge strane, taj proces j e d n o v r e m e n o vodi koncentraciji i centralizaciji,
>sno stvaranju krupne industrije, konglomerata što se protežu na više oblasti i
multinacionalnih korporacija čije poslovanje prevazilazi granice bilo koje
194
nacionalne ekonomije.
Od p o č e t k a industrijske revolucije p o s e b n o m e s t o pripada proizvodnji
sredstava za proizvodnju sa stanovišta t e h n o l o š k o g napretka. U nastojanju da
191
K. Marks, KAPITAL, op. cit, str. 351 - 352.
192
Time što podiže produktivnost rada i njegovu intenzivnost, tehnološki napredak u etapi koja se
odlikuje mehanizacijom, u sistemu robne proizvodnje omogućuje prisvajanje većeg viška
vrednosti, pa po osnovu ovoga veću akumulaciju koja opet čini osnovu daljeg tehničkog
opremanja. Ili, kako kaže Marks, "razvitak kapitalističkog načina proizvodnje i proizvodne snage
rada - ujedno je i uzrok i posledica akumulacije - osposobljava kapitalistu da pomoću
ekstenzivnije ili intenzivnije eksploatacije individualnih radnih snaga ostvari veću količinu rada
sa istim predujmom promenljivog kapitala. Zatim... sa istom kapital-vrednošću kupuje više
radnih snaga, pošto kvalifikovanije radnike progresivno potiskuje manje kvalifikovanima, zrele
nezrelima, muške ženskima, odraslu radnu snagu omladinskom ili dečijom." K. Marks, Op. cit,
str. 455.
193
Ibidem, str. 352.. ..
194
One su ekonomski dovoljno snažne i kadrovski opremljene da uz manje rizike ulaze u proces
uvođenja inovacija. U njima je depersonalizovan kapital, tj. lunkcija kapitala preneta sa
pojedinca na instituciju - korporaciju, što je povoljnije za vođenje poslovne politike, primene
objektiviziranih metoda ocene poslovanja i upravljanja, te dugoročniji vremenski horizont, a to
pogoduje primeni i difuziji elemenata tehnološkog progresa. Međutim, prema analizi što su je
izvršili P. A. Baran i P. M. Sweezy, sve što smo rekli kao pogodnost koncentrisane proizvodnje
tiče se funkcionisanja u uslovima oligopola. Ukoliko pak postoji monopolistička situacija, tada je
ona nepovoljna jer omogućava korporaciji da odlaže primenu tehnoloških novina sve dok se ne
amortizuje postojeća oprema i na taj način usporava tehnološki napredak. P. A. Baran, P. M.
Sweezy, MONOPOLNI KAPITAL, Zagreb, 1969., posebno na str. 73 - 74. '
259
osvoje tržište za svoje proizvode, zadrže postojeće m e s t o ili prošire utic

proizvođači sredstava za rad i p r e d m e t a rada, kao robni proizvođači, prisiljeni
da svoje proizvode n e p r e s t a n o usavršavaju i/ili uvode nove. K a k o je taj proc
stalan, to se efekti u čitavoj privredi kumuliraju i odražavaju na brži tehnološ
napredak, o d n o s n o uvećanje produktivnosti u k u p n o g društvenog rada i efikasnos
korišćenja sredstava. N a v e d e n o kretanje utoliko je brže i efekti veći što
razvijenija materijalno-tehnička osnova na kojoj se vrši i ukoliko se u privredno
sistemu zemlje ne nailazi na institucije i m e h a n i z m e koji bi ga trajnije usporavali.
Izloženi pravci delovanja t e h n o l o š k o g progresa, podsticani m e h a n i z m o

tržišne privrede, stalnim rastom nivoa ekonomske razvijenosti, te njihov
uzajamnom s k l a d n o m delovanju u danas razvijenim z e m l j a m a je ostvaren ogromaaj
tehnološki napredak. N a r a v n o , ovaj proces nije tekao pravolinijski i bez teškoća^
Ipak, u k u p n o p o s m a t r a n o , tehnološki progres od industrijske revolucije dostigao
dotle neslućene razmere i nivo. Tok tehnološkog progresa od industrijs
revolucije o d l i k o v a o se kontinuiranošću i kumulativnošću, na šta su svojevremeno
u k a z i v a l i 1 9 5 i danas ističu brojni a u t o r i , 1 9 6 a sve je to kao rezultat dalo stvaranja
pretpostavki za ulazak u savremenu etapu, treću tehnološku revoluciju.
Celovita ocena delovanja u proteklim etapama tehnološkog napretka. E
cilju upotpunjavanja o c e n e proteklih etapa, p o s m a t r a n a su v r e m e n a n a s t a n k i
pojedinih otkrića - invencije, te v r e m e n a i zemlje njihove p r i m e n e - inovacije.
U o č a v a se da vremenski r a z m a k od pronalaska do njegove p r i m e n e u privredi
uopšte uzev pokazuje tendenciju skraćivanja, a kao značajni podsticaji ubrzanju
primene o b i č n o se n a v o d e ratovi, izlasci iz privredne depresije i drugi č i n i o c i . ^ -
druge strane, neki od pronalazaka imali su dosta vidan i n e p o s r e d a n uticaj na j e d n u
ili više vanprivrednih delatnosti i/ili oblast lične potrošnje. Iz r e č e n o g proizlazi da
se značaj pojedinačne inovacije m o ž e posmatrati sa više aspekta - n a u č n o -
tehnološkog, ekonomskog,198 ali i ostalih stanovišta celine društvenog
195
Oni su već tada ukazivali da buržoazija ne može da postoji, a da ne revolucioniše oruđa za
proizvodnju, prilagođava im odnose proizvodnje, pa i celpkupne društvene odnose. "'Stalr..:
revolucionisanje proizvodnje, neprekidno potresanje svih društvenih odnosa, večna nesigurr.
kretanje odliku)u buržoasku epohu od svih ranijih." K. Marks. F. Engels. MANIFl
KOMUNISTIČKE PARTIJE, Beograd, 1982., str. 11.
196
R. Solow and P. Temin, THE INPUTS FOR GROWTH kao 3. glava, u J. Mokyr (ed), Tbe
Economics of the Industrial revolution, London, 1985., str. 35-49.
E. F. Denison, WHY GROWTH RATES DIFFER: POSTWAR EXPERIENCE IN '
WESTERN COUNTRIES, Brookings Institution, Washington, DC, 1967.
M. Abramovitz, RAPID GROWTH POTENTIAL AND ITS REALISATION: THE EXPERll
OF CAPITALIST ECONOMIES IN THE POSTWAR PERIOD, u E. Malinvaud (ed.), Economic
Growth and Resources, Vol. 1, London, 1979., sir. 3-14.
197
Detaljnije videti u dr R. Stojanović, TEORIJA PRIVREDNOG RAZVOJA-, op. cit., str. 148.
198
Takav pristup nalazimo i kod dr M. Mesarić, UVOD U ANALIZU TEHNIČKOG NAPRE. •
op. cit., str. 46., a sličan je i u L. M. Gatovskiy, ESTIMATING THE NATIONAL ECONOMIC
260
valorizovanja. N a u č n o - t e h n o l o š k i značaj pojedinih otkrića m o ž e se oceniti

intenzitetom nastajanja novih pronalazaka. E k o n o m s k a važnost, na koju ć e m o se
mi inače o v d e usredsrediti, pojedinačno p o s m a t r a n o g p r o n a l a s k a m o ž e se
ocenjivati na osnovu ekonomije živog i o p r e d m e ć e n o g rada koju o m o g u ć a v a
njegova p r i m e n a , što se najčešće i čini. Sem toga, e k o n o m s k i značaj zavisi i od
uticaja na p r o m e n é u privrednoj strukturi i teritorijalnom razmeštaju, a oni su
opet determinisani dostignutim n i v o o m e k o n o m s k e razvijenosti privrede gde se
r n m e n j u j u , određeni su brojnim činiocima što opredeljuju strukturu potreba datog
društva i m o g u ć n o s t i da se ta struktura proširi p r i m e n o m date inovacije i njenom
difuzijom. S e m toga, e k o n o m s k a se važnost m o ž e oceniti j o š i na o s n o v u p r o m e n a
u mikro organizaciji proizvodnje i/ili organizaciji čitave privrede, p o t o m p r e m a
o b i m u investicija, o d n o s n o područjima što se p r i m e n o m inovacije otvaraju za
investiranje, p r e v a s h o d n o u d o m e n u privrede, te drugim karakteristikama
delovanja na e k o n o m s k e o d n o s e i kretanja.
Pri svim n a p r e d p o m e n u t i m činiocima koji su pozitivno delovali na brz

tehnološki n a p r e d a k u toku i n a k o n industrijske revolucije, valja istaći da je u
najrazvijenijim zemljama izvršena institucionalizacija nauke i tehnologije sa
ćekivanim u č i n k o m u smeru njegovog daljeg pospešivanja i ubrzanja. M e đ u s o b n i
•ricaj n a u k e i tehnologije u m n o g o m e zavisi od v r e m e n a i sredine u kojoj se
pcsmatra, o d n o s n o privrednih kretanja, m o g u ć n o s t i da se realizuju rezultati i
potreba za inovacijama. T o k o m ove razvojne etape o d n o s n a u k e i tehnologije, k a o
zbira znanja o m e t o d a m a proizvodnje, j o š uvek je daleko od t o g a da b u d e
sistematski, stalan i bez značajnijih oscilacija. Do D r u g o g svetskog rata n a u k a i
ichnologija bila su dva uglavnom samostalna toka koji samo povremeno i
•esistematski utiču na proizvodnju. Njihovo spajanje daje potencijal dotle
•eviđenih razmera, o č e m u G. V o l k o v kaže: " d v a o s n o v n a toka čovečije delatnosti
r r o i z v o d n i rad i n a u č n i rad usmerili su se u susret j e d a n d r u g o m e , i spajajući
je vode, j u r n u l i n a p r e d b u r n o kao prolećna bujica koja sve p r e o b r a ž a v a " . ' 9 9
Završavajući ovaj osvrt na protekle faze t e h n o l o š k o g progresa, s m a t r a m o
potrebno da u k a ž e m o da se ovaj ne m o ž e j e d i n o pratiti k r o z p r o m e n é u
ijalnim e l e m e n t i m a - tehnici, konstrukcijama, te tehnologiji i nauci u celini,
?e bar u najkraćem m o r a ukazati i na one brojne faktore koji omogućuju
u i uspeh u difuziji inovacija, njihovo p o t p u n o e k o n o m s k o efektuiranje.
li s m o da su najvažniji pronalasci u toku i nakon industrijske revolucije
ijivani najpre u najrazvijenijim zemljama. Stoga je industrijska revolucija
la upravo u Engleskoj, o d n o s n o ona je postala v o d e ć a u tehnološkim
arijama krajem X V I I I i u prvoj polovini X I X veka. Sem toga, značajnu ulogu
EFFECT OF A NEW TECHNOLOGY, u Science and Technology in Economic Growth,

London. 1 9 7 3 . , str. 1 2 5 - 1 4 6 .
T. BO.IKOB, COUMOJlOrHfl If TEXHHKA, KOMYHHCT, HO. 17, MOCKBE, 1965., str. 53.
\a\edeno prema prevodu INTDI, Beograd, 1 9 7 0 .
261
u p r i m e n i i difuziji inovacija imali su i preduzetnici. N a i m e , " e k o n o m s k a i

društvena atmosfera u Velikoj Britaniji davale su j a k e podsticaje poslovnim
ljudima da ulažu u industrijska preduzeća; poduzetnici drugih naroda, naprotiv
nastojali su doći do dobitka investirajući u zemljišta ili tako da su se bacali na
200
financijske s p e k u l a c i j e " . K a k o se vršila difuzija inovacija, ubrzavao razvoj
privreda ostalih zemalja primat Engleske u primeni tehnoloških n o v i n a se polako
201
gubio, da bi ga p o s t e p e n o preuzele S A D . Ostale privrede bile su sporije ili
manje efikasne, što je o d g o v a r a l o nivou razvijenosti njihovih privreda i ostalim
u s l o v i m a kojima su raspolagale.
Posmatranje n a s t a n k a i p r i m e n e velikih inovacija u n e k o l i k o m o ž e da
iskrivi predstavu o t e h n o l o š k o m progresu i njegovom u k u p n o m delovanju. To
stoga što se o b i č n o n a v o d e samo zemlje koje su prve p r i m e n i l e pojedine
pronalaske, a ne i ekonomije na koje se zatim šire inovacije. P o s e b n o tehnološki
značajnije inovacije, izazivaju usavršavanja i poboljšanja proizvoda ili procesa,
brojne " i z v e d e n e " pronalaske, a to kao lančana reakcija s a m o počinje u jednoj
privredi, da bi se razlilo kroz proces neprekidnih usavršavanja, koji se odvija u
svim p r i v r e d a m a .
S a m o se s v r e m e n a na vreme javljaju " e p o h a l n a o t k r i ć a " o d n o s n o takvi
pronalasci kojima otpočinju novi talasi u procesu rojenja inovacija. Oni se
pokatkad višestruko j e d n o v r e m e n o odvijaju i/ili prepliću kumulirajući ukupne
efekte. Njihov tok nije p o t p u n o simetričan u svim, pa ni razvijenim zemljama, ne
deluju na isti način i sa p o t p u n o istim/sličnim razvojnim rezultatima.
U završnoj fazi ove etape u razvoju tehnološkog progresa, osobito posle
D r u g o g svetskog rata, ostvarena m e đ u n a r o d n a razmena, te najšire shvaćeni ukupni
e k o n o m s k i o d n o s i i drugi oblici saradnje o m o g u ć e n i su i postignuti u dotle
n e v i đ e n i m r a z m e r a m a . U globalnim okvirima d o g o d i o se o g r o m a n napredak
proizvodnje svih delatnosti zahvaljujući objektivnoj nužnosti integracije pojedinih
faza p r o i z v o d n o g p r o c e s a u j e d i n s t v e n i kontinuelan tok u čijem se središtu nalazila
industrija. Izvršena široka z a m e n a fizičkog rada m a š i n a m a i njihova amplifikacija
(razgranavanje).
M e đ u t i m , tek temeljna automatizacija proizvodnih procesa, a to znači
z a m e n a č o v e k a u č i t a v o m nizu intelektualnih poslova, zatim p o t p u n a mehanizacija
rada, proširenje i unapređenje sposobnosti ljudi da vide, čuju, p a m t e veliki broj
M. Kranzberg, PRIRODA TEHNIČKE REVOLUCIJE, rad objavljen kao dodatak u HISTORIJA

ČOVJEČANSTVA - KULTURNI I NAUČNI RAZVOJ, svezak peti, knjiga prva, Zagreb, 1976.
str. 532.
Kao sintetički izraz toga može se navesti podatak da su krajem rata SAD od zemlje dužnika u
periodu do Prvog svetskog rata postale zemlja poverilac, pa se i finansijsko središte sveta od tada
počelo da premešta iz Londona u New York. C. F. Ware, K. M. Panikkar i J. M. Romein.
DVADESETO STOLJEĆE, u Historija čovječanstva: Kulturni i naučni razvoj, svezak šesti.
knjiga prva, Zagreb, 1969., str. 12.
262
informacija, te da ih prikupljaju, sortiraju, manipulišu njima i interpretiraju ih,

temelj su za p r o m e n u suštine svih ljudskih aktivnosti, pa tako određuju prelaz u
novu etapu t e h n o l o š k o g progresa.
10.2.3 Industrijalizacija — promotor tehnološkog progresa
U ovom delu izlaganja pažnju ćemo usredsrediti na delovanje

industrijalizacije u Jugoslaviji, od njenih p o č e t a k a pa do aktuelnih kretanja, kao
činioca koji p o d s t i č e i unapređuje tehnološki progres. P o s e b n o ć e m o se osvrnuti na
ovaj o d n o s u periodu od drugog svetskog rata pa do početka devedesetih g o d i n a 2 0 2
nastojeći da u središte pažnje stavimo teritoriju Srbije, k a d a god za to postoje
podaci i pokazuju specifična kretanja. Za razdoblje nakon formiranja SR
Jugoslavije, pa do zaključno sa 1995. g o d i n o m (kada su sankcije p r e m a našoj
zemlji formalno s u s p e n d o v a n e ) nisu iskazivani podaci o broju n o v i h proizvoda u
industriji ili celokupnoj j u g o s l o v e n s k o j privredi pošto su legalni kanali za njihovo
-\ođenje bili presečeni ubrzo po proglašenju ustava zemlje. Nije m o g l o biti ni
značajnije difuzije inovacija u zemlji zbog v e o m a d u b o k e e k o n o m s k e i socijalne
krize, te z a m r l o g interesa za unapređivanje proizvodnje.
P r o c e s industrijalizacije pre formiranja j e d i n s t v e n e države na prostoru
Jugoslavije z a p o č e t je s a m o u severnim i z a p a d n i m delovima, d o k se to ne bi
moglo reći za j u ž n e delove gde su do Prvog svetskog rata stvoreni s a m o embrioni
203
iz kojih će se razviti b u d u ć a industrija i rudarstvo. P r e d u z e ć a u industriji i
rudarstvu nastajala su u g l a v n o m na osnovu privatnih investicija, inostranih i
domaćih subjekata. Vrši se investiranje u kapital, to znači prodor novih
industrijskih postrojenja i postupaka što je važno sa stanovišta t e h n o l o š k o g
napretka, n a r o č i t o u o d n o s u na stanje pre izgradnje industrije. Najrazvijenije
delove odlikuje postepenost, r a v n o m e r n o s t i m n o g o s t r a n o s t strukture, u kojoj
manjka proizvodnja sredstava rada.
Stvaranjem j e d i n s t v e n e države situacija se menja u smislu širenja
: .itrašnjeg tržišta, a karakteriše se relativnim obiljem r a d n e snage, širom
- - r o d n o m o s n o v o m , što sve daje podsticaj d o m a ć e m i stranom kapitalu za
p r o i z v o d n a ulaganja. M e đ u t i m , političke i ekonomsko-političke m e r e u celini su
saglasne sa t a d a vladajućom doktrinom, pa su se svodile na s l o b o d n u delatnost
; maćeg i stranog kapitala, opštu zaštitu, p o s e b n u zaštitu industrijskog kapitala
Detaljnije o industrijalizaciji kao osnovnom metodu privrednog razvoja i karakteristikama tog

procesa u nas videti u Dr N. Čobeljić, Dr I. Rosić, PRIVREDNI RAZVOJ I PRIVREDNI SISTEM
JUGOSLAVIJE, Beograd, 1989., str. 72 - 85.; Dr K. Mihailović, EKONOMSKA STVARNOST
JUGOSLAVIJE, Beograd, 1981.
• 3 M. Mirković, EKONOMSKA HISTORIJA JUGOSLAVIJE, Zagreb, 1968., str. 243 - 259.
204
M. Mirković, op. cit, str. 257.
263
putem carina, svim m e r a m a posredne podrške, a pre svega železničkom tarifom,

p o r e s k i m s i s t e m o m i državnim n a b a v k a m a . 2 0 5 Sve je to ipak imalo za rezulta:
skroman n a p r e d a k u samoj industriji, nije se bitnije uvećalo ni njeno učešće u
stvaranju n a r o d n o g dohotka, rasle su regionalne razlike i vršila dalja koncentracija
industrijskih p r e d u z e ć a u razvijenijim delovima zemlje.
U d r u š t v e n o m proizvodu industrije samo sa 2 , 5 % učestvuje p r o i z v o d n u
sredstava za rad koja bi trebalo da vrši značajan uticaj stvaranjem materijalnih
e l e m e n a t a akumulacije, obezbeđuje osvajanje i difuziju tehnoloških novina u m r i a
industrije, ali i u ostalim delatnostima. S druge strane, način industrijalizacije :
e k o n o m s k a politika o m o g u ć a v a l i su da se, korišćenjem zaštite na d o m a ć e m trži^:.
i jeftine r a d n e snage, u privredu unose i čak m o r a l n o zastarela, tehnički zaostala :
206
značajno već istrošena sredstva za rad. T i m e je ipak podizan tehnički nivo u
samoj industriji, ali sa značajnim zaostajanjem za razvijenijim zemljama.
Zaostajanju u t e h n o l o š k o m razvoju doprinosio je i strani kapital koji je i
industriji učestvovao sa polovinom u k u p n e vrednosti, a bio je plasiran _
eksploataciju e k o n o m s k i najznačajnijih prirodnih bogatstava na kojima se u ::
vreme nisu razvijale prerađivačke aktivnosti. T a k o đ e , veliko učešće imao je j o š c
g r a n a m a koje odlikuje visoka koncentracija proizvodnje i po t o m o s n o v u ostvarur-
z a m a š n i profiti koji su prelivani u inostranstvo. To znači da kapital nije hi;
e k o n o m s k i m i drugim m e h a n i z m i m a prisiljavan da uvodi s a v r e m e n u t e h n o l o g i ; .
tog v r e m e n a , j e r je i bez nje ostvarivao visoke profite ili p r e m a svojim p o t r e b a n -
koristio prirodne r e s u r s e . 2 0
U v o z sredstava za rad iz više zemalja u kojima su bili na snazi razlićrr
standardi i t e h n i č k e n o r m e imao je za posledicu izuzetno veliku hétérogènes:
o p r e m e . O n a je zahtevala o b u k u radnika p r e m a o s o b e n o s t i m a sredstava u r a z n i n
p r e d u z e ć i m a , a to otežava pokretljivost radne snage. H e t e r o g e n o s t opreme
otežavala je ili pokatkad p o t p u n o o n e m o g u ć a v a l a da se uspostave sopstvere
j e d i n s t v e n e t e h n i č k e n o r m e , o d n o s n o usvoje neke već postojeće, a otežavajuće >;
delovala na difuziju tehnoloških novina do kojih se dolazilo u p o j e d i n : -
industrijama ili p r e d u z e ć i m a .
P r o m e n é u pogledu politike i pravaca industrijalizacije dogodile su
Jugoslaviji n a k o n D r u g o g svetskog rata, pošto se deklarisala kao socijalistički.
P o s e b a n interes je iskazan za ubrzani razvoj industrije i, na osnovu nje, promer i
čitave e k o n o m s k e i socijalne strukture. Izvršen je izbor prioriteta i u njemu se
poseban naglasak bačen na razvoj energetike, m a š i n s k e industrije i bazičnii
kapaciteta za preradu domaćih sirovina - aktivnosti koje bi p o t o m snažno delo\ ait
205
Ibidem, str. 351.
206
D r N . Čobeljić, PRIVREDA JUGOSLAVIJE RAST, STRUKTURA IFUNCKIONISANJE, kr.;in
prva, Beograd, 1972., str. 25 - 26.
2 0 7
Ibidem, str. 27.
264
kao o s n o v a razvoja ostalih industrijskih grana i drugih privrednih oblasti, stvarale

208
materijalne e l e m e n t e akumulacije. Orijentacija na energetiku i proizvodnju
sredstava rada bila je o p r a v d a n a j e r su v e o m a m a l o zastupljene u međuratnoj
strukturi.
U ostvarenju, postizani su brzi rezultati u v o z o m d o b r o g dela sredstava za
rad. N o v o m proizvodnjom se otvara proces difuzije sredstava za rad na
odgovarajućoj tehnološkoj razini, prvenstveno kroz proizvode mašinogradnje, ali i
ostalih grana teške industrije.
Od sredine pedesetih godina nije vršen rigorozan izbor prioriteta, ni oblasti
ti grana u n u t a r njih, pa je ostvarivano ujednačenije kretanje. Ipak je industrija
imala dinamičniji rast od ostalih privrednih delatnosti, a u n u t a r nje n a r o č i t o se brzo
uvećavala proizvodnja mašinogradnje. Njen brz rast znači d i n a m i č n o stvaranje
materijalnih e l e m e n a t a tehnike, na osnovu čega su izgrađeni brojni novi kapaciteti
ili zamenjeni neki v e ć postojeći, uveden u proizvodnju veliki broj novih proizvoda
i osvojeni n o v i tehnološki postupci.
S r e d i n o m šezdesetih godina nije došlo do snažnijeg zaokreta u pravcu
osavremenjavanja industrijske proizvodnje iako se to očekivalo. Ipak, izgrađeni su
moderni objekti u j e d n o m broju industrija, ali su njihovi kapaciteti višestruko
nadmašili tražnju na unutrašnjem tržištu, a restriktivnim k l a u z u l a m a zabranjen im
j e , otežan ili o g r a n i č e n izvoz.
U v e d e n a su i različita t e h n o l o š k a rešenja za iste ili slične proizvode, pa ne
postoje m o g u ć n o s t i zajedničkog osvajanja, m e đ u s o b n e podele rada, specijalizacije,
kooperacije i korišćenja efekata ekonomije obima, te odgovarajućeg razvoja
kupljenih tehnologija.
U vrlo m a l o m broju industrijskih i preduzeća iz ostalih oblasti stvorene su
209 . . .
organizacione j e d i n i c e ili grupe stručnjaka koje bi se bavile istraživanjima i

razvojem proizvoda, postupaka, organizacije i sličnim poslovima, te
ispostavljanjem saradnje sa samostalnim naučno-istraživačkim i razvojnim
O privrednom razvoju Jugoslavije kao procesu industrijalizacije videti u Dr D. Marsenić,

EKONOMSKA STRUKTURA I PRIVREDNI RAST JUGOSLAVIJE, četvrto dopunjeno izdanje,
Beograd, 1987., str. 238 -277.
Od sredine šezdesetih godina, najviše je bilo nešto preko dve stotine istraživačko-razvojnih
jedinica u sastavu privrednih preduzeća i dmgih organizacija na celoj teritoriji SFRJ, uz velike
ičije ovog broja, pa je on krajem sedamdesetih opao na samo 75 jedinica, a 1990. ponovo
dostigao 212. To nije samo rezultat organizacionih promena jer je praćeno oscilacijama
naučno-istraživačkog kadra kojim su raspolagale.
Ml teritoriji Srbije i Crne Gore broj istraživačko razvojnih jedinica u sastavu preduzeća i
ustanova od sredine sedamdesetih do početka devedesetih kretao se između 18 i 62, a naučnika i
Etraživača u njima od oko 270 do preko devet stotina (931), naizmenično se povećavajući i
smanjujući. Uz generalnu tendenciju smanjenja završenih istraživačkih radova od početka
osamdesetih godina. Navedeno prema SGJ '87., str. 378., SGJ '92., str. 347. i SGJ '95.,str. 338-
339
265
institucijama. To znači da često nedostaje j e d n a značajna karika u lancu kojir

realizuje tehnološki n a p r e d a k , usavršava i modernizuje postojeća, o d n o s n o razvija]
nova s a v r e m e n a proizvodnja.
Na o s n o v u r e č e n o g o j u g o s l o v e n s k o j industrijalizaciji i njenom delovanju
kao p r o m o t o r a t e h n o l o š k o g progresa, m o ž e se oceniti da se takva uloga ostvarivala
uz različite u k u p n e efekte. U o d n o s u na n a s l e đ e n o stanje u industriji i celokupnoj
privredi su učinjeni vidni p o m a c i . M e đ u t i m , u poređenju sa p r o m e n a m a što ili
izaziva t e h n o l o š k i progres u razvijenim zemljama, osobito o n i m v o d e ć i m , ti efekti
se ne m o g u j e d n o z n a č n o pozitivno oceniti, pošto nisu bili dovoljni da se trajne«
zaustavi dalje produbljivanje razlika. Ipak, izdvaja se razdoblje do sredir.e
šezdesetih godina, k a d a je ostvareno relativno snažno pozitivno dejstvo indus: .
kao p r o m o t o r a t e h n o l o š k o g napretka nacionalne ekonomije. Nastavljanje
orijentacije na u v o z tehnologija, vrlo diverzifikovan i bez odgovarajuće strate^ .
njoj saglasne politike i izbora, u stvari vodi usporavanju t e h n o l o š k o g raz
privrede u o d n o s u na razvijene zemlje. Industrija se nije povezivala tešnje sa
d o m a ć o m n a u č n o - i s t r a ž i v a č k o m i razvojnom o s n o v o m . P r e m a t o m e , m o ž e (
oceniti da su rezultati delovanja industrije na brži razvoj sopstvene tehnolog
njenu p r i m e n u i difuziju relativno ograničeni.
10.3 Sadašnja faza - treća tehnološka revolucija
10.3.1 Pretpostavke treće tehnološke revolucije
Najvažniji pronalasci kojima s m a t r a m o da su stvorene pretposta\ • .

otvorena nova, t r e ć a o s n o v n a etapa u razvoju tehnologije t o k o m duge isl
čovečanstva, sazdani su p o l o v i n o m četrdesetih godina o v o g veka. Elektronst
digitalni računar konstruisan 1944. godine čini bitnu komponentu savremer.
automatizovanih proizvodnih celina. Transformacija materije u energi
praktično je po prvi put izvršena eksplozijom a t o m s k e b o m b e nad Hirošimo-
1945. godine, pa se to u z i m a kao početak n o v o g razdoblja u energetici. L
pomenuta dva pronalaska, konačno je 1948. godine objavljena knjk
"Cybernetics'^ kojom su ustanovljeni temelji teorije s i s t e m a . 2 1 1 K r a t k o reče
stvoreni su materijalni elementi, organizacione pretpostavke i teorijske osne*
novih metoda upravljanja kojima se omogućava potpuna automatizae
proizvodnje, te o g r o m n o uvećanje energetske osnove, što sve ima nesagle
Ova knjiga N. Wiener-a prevedena je i objavljena u nas pod naslovom KIBERNET'!.

UPRAVLJANJE I KOMUNIKACIJA KOD ŽIVIH BIĆA I MAŠINA, Beograd, 1972.
2 1 1
Slično određenje nalazimo i u dr M. Mesarić, SUVREMENA ZNANSTVENO-TE I:
REVOLUCIJA, op. cit., str. 3.
266
e k o n o m s k e i d r u š t v e n e implikacije. U osnovi navedenih pretpostavki, kojima je

o m o g u ć e n a n o v a etapa, leži niz n a u č n i h saznanja do kojih se došlo pod kraj
212
devetnaestog i u prvim decenijama dvadesetog veka. V i d a n d o p r i n o s dao je i
promenjeni o d n o s p r e m a nauci uopšte - prvenstveno koncentracija kadrova i
sredstava u t o m d o m e n u , te odgovarajuća organizacija, koordinacija napora i
usmeravanje istraživanja. Na podsticanje napretka u nauci delovalo se i p u t e m brze
p r o i z v o d n j i , o d n o s n o m e đ u s o b n i m povezivanjem ovih
primene stečenih saznanja u
dotle odvojenih d e l a t n o s t i . 2 1
U razdoblju od D r u g o g svetskog rata, t o k o m četrdesetih, pedesetih, pa u
najvećem broju čak razvijenih zemalja, i šezdesetih godina s k r o m n o je delovanje
tih pronalazaka, ako se ocenjuje kroz p r o m e n u strukture ili neke pokazatelje širine
uticaja u industriji, o d n o s n o celoj privredi. U t o m razdoblju ostvareno je dosta brzo
... ećanje d r u š t v e n o g p r o i z v o d a u svim razvijenim i j o š brži rast zemalja u razvoju
koje su vršile ubrzanu industrijalizaciju.
M e đ u t i m , generičke snage i raspoloživost faktora za takav obrazac razvoja
scrpeni su ili o g r o m n o umanjeni kad se ima u vidu čitavo č o v e č a n s t v o . O p a d a
relativna raspoloživost rada, kapitala, energije, sirovina i ostalih količinskih faktora
r-oizvodnje. Stoga u k u p n a svetska privreda ulazi u globalnu privrednu krizu, čija
tu dva u d a r a p o s e b n o uočljiva prvi sredinom sedamdesetih g o d i n a (1973 1975.) i
drugi p o č e t k o m o s a m d e s e t i h ( 1 9 7 9 1983.).
P r i m e n a dotadašnjeg obrasca rasta i razvoja u k o m e značajno m e s t o
- n p a d a m a s o v n o j proizvodnji trajnih potrošnih d o b a r a i difuzija hemijskih
postupaka d o v e d e n je u pitanje time što opadaju prinosi svih kvantitativnih činilaca
proizvodnje, pa bi njegovo zadržavanje i p r o d u ž e t a k p r i m e n e značilo
r-udubljivanje krize, v e o m a u s p o r e n rast, zaustavljen o d n o s n o negativan razvoj
-egres).
Izuzetak od n a v e d e n o g nepovoljnog kretanja, našla čitava grupacija
E ektronske industrije koja nastavlja sa rastom uz stalno usavršavanje i razvoj
proizvoda i procesa, ali se z a p a ž a nešto izraženija orijentacija na sklopove ili
produkte što se m o g u uključiti u proizvodne sisteme. T o k o m sedamdesetih i u
âmdesetim g o d i n a m a težište njenog rasta i razvoja prebacuje se upravo na
«.: m p o n e n t e koje su se m o g l e koristiti za stvaranje i napredak novih, informacionih
tehnologija. P o s e b n o snažan impuls napretku ovih industrija dalo je uvođenje u
212
Detaljnije videti o razvoju nauke uopšte i posebno nove teorije materije u* C. F. Ware, K. M.
Panikkar i J. M. Romein, DVADESETO STOLJEĆE, op. cit., str. 151 - 257.
213
Takav odnos u kome je došlo do koncentracije kadrova i sredstava, usmeravanja i koordinacije
ostvaren je najpre u vezi sa tvorenjem i proizvodnjom prve atomske bombe. Delovalo je to kao
snažan podsticaj koncentraciji kadrova i sredstava u ostalim naučnim oblastima ne samo u SAD.
Slična iskustva Japana u promeni odnosa prema nauci i tehnologiji detaljnije videti u K. Kenji.
SCIENCE AND TECHNOLOGY IN JAPANESE HISTORY, u Papers, Seminar of Science and
Technology in the Transformation of the World, UN University, Beograd, 1979. 26"
proizvodnju mikroprocesora, p o č e t k o m sedamdesetih godina (1971.), njegova brza

difuzija najpre u sredstvima namenjenim privredi, pa i v a n p r i v r e d n i m delatnostima,
te između zemalja. B r z o širenje sredstava u koja je u g r a đ e n a mikroelektronika
proizlazi iz njenog svojstva da o m o g u ć a v a veliki porast produktivnosti rada,
značajne uštede u t r o š k o v i m a proizvodnje, a oslobađa č o v e k a teških, j e d n o l i č n i h i
opasnih poslova. Materijalizovane i primenjene inovacije objektivno deluju na
p r o m e n e društvene strukture, ali su pravac, intenzitet i brzina tih p r o m e n a određeni
i interesima nosilaca t e h n o l o š k o g progresa, ali će efekti biti manji od potencijalnih
ukoliko nisu usklađeni sa u k u p n i m društvenim interesima.
K r i z a energije i sirovina iz sedamdesetih godina aktuelizirala je i ojačala

pritisak da se stvaraju i koriste kvalitativno nove tehnologija. Iz o s n o v a se menja
karakter p r o c e s a proizvodnje u svim g r a n a m a gde se p r i m e n e , gotovo celokupnoj
industriji, pa i ostalim privrednim oblastima i vanprivrednim delatnostima.
P o s e b n o m e s t o i značaj u menjanju biti proizvodnih procesa pripada
informacionoj tehnologiji. Ona se javlja kao jedna vrsta infrastrukturne
14
tehnologije , što znači da su sa njom tesno povezane sve n o v e tehnologije. Vrši
se njena difuzija kroz sve industrijske grane, ostale oblasti proizvodnje i uslužne
delatnosti, p o d r a z u m e v a stalna internacionalizacija proizvodnje, podele rada i sve
veću m e đ u z a v i s n o s t p r o i z v o đ a č a u svetskim r a z m e r a m a . To vodi sve tešnjem
povezivanju delova, pa i celih nacionalnih ekonomija na različite načine da bi se
uspostavila n o v a p o d e l a rada, utvrdile ili bolje reći redefinisale k o m p a r a t i v n e
215
prednosti utemeljene u prethodnoj etapi t e h n o l o š k o g razvoja. O t v o r e n j e proces
p o t p u n o g sjedinjavanja razvijenih zapadnoevropskih zemalja stvaranjem E v r o p s k e
unije sa tendencijom formiranja j e d n o g o g r o m n o g " u n u t r a š n j e g " tržišta bez ikakvih
barijera.
J e d n o v r e m e n o , veliki broj zemalja čini razne zahvate p o t r e b n e da bi se
uspostavila i unapredila n a u č n o istraživačka saradnja o d n o s n o obezbedila kritična
masa k a d r o v a i sredstava u d o m e n u nauke, tehnoloških istraživanja i razvoja, stoje
16
već t o k o m o s a m d e s e t i h godina preraslo u pravi proces internacionalizacije.
Dr N. Čobeljić, NEKE BITNE KARAKTERISTIKE SAVREMENOG TEHNOLOŠKOG

RAZVOJA, u zborniku ''Naučna i tehnološka politika za 90. godine", Slovenske akademije
znanosti in umetnosti, Ljubljana, 1986.,,str. 188.
Detaljnije o tome dr J. Bajec, TREĆA TEHNOLOŠKA REVOLUCIJA - PROMENE L
PRIVREDNOJ STRUKTURI I NOV PRISTUP KOM PARA TIVNIM PREDNOSTIMA, u zborniku
Samoupravljanje i treća tehnološka revolucija, Beograd, 1985., str. 163 - 173.
216
Krajem osamdesetih godina su ugovoreni i preduzeti veliki međudržavni programi istraživanja i
razvoja od kojih je u Evropi najpoznatiji EURECA, zatim Kompleksni program
naučno-tehničkog razvoja zemalja Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć. Pokrenuti su i
posebni programi u okviru EU ili drugim asocijalna. Narastao je broj ugovora o međunarodnoj
naučnoj i tehnološkoj saradnji. U pravcu internacionalizacije delovalo je stvaranje savremene
komunikacione mreže. Ona je upotpunjavana i obuhvata sve zemlje, povećan joj je kapacitet, te
sigurnost. Naravno, u ovom procesu postoje i brojna ograničenja, različite mogućnosti pristupa
268
Stvaranje novih tehnologija i njihova brža difuzija ima za rezultat brzo

zastarevanje postojećih sredstava u privredi, pa i ostalim oblastima društva, zatim
znanja i brojnih drugih razvojnih faktora. To se naročito p r e l a m a i vidi u industriji,
ali toga nisu p o š t e đ e n e ni druge privredne oblasti niti društvene delatnosti. U b r z a n a
: fuzija s a v r e m e n i h , informacionih tehnologija vidi se i kroz brži rast tražnje za
- m a , p o s e b n o u najrazvijenijim zemljama.
U p r o m e n a m a d u ž čitave društvene lestvice što ih izaziva savremeni
tehnološki progres, posebno se ističe izmenjena uloga države i rast njene
intervencije širokim spektrom prvenstveno posrednih mera: u relativizaciji
socijalnih konflikata, o d n o s n o nastojanju da akcije delova učini p l o d o n o s n i m za
. e l i n u privrede i društva; pri izboru strateških ciljeva, njihovoj formulaciji i
operacionalizaciji; te u izboru adekvatnih m e t o d a kojima će se veliki broj subjekata
podsticati na njihovu realizaciju. 2 1 8 B e z obzira na nivo razvijenosti, bilo da su sa
-izvijenom tržišnom ekonomijom, one u tranziciji ili nerazvijene, uz sve
modalitete koji postoje unutar ovakvih grupacija, proizlazi da se zemlje danas
D čavaju sa d u b o k i m p r o m e n a m a koje izaziva savremeni tehnološki napredak, ali
na različite n a č i n e reaguju na njih s obzirom na u k u p n e društvene i materijalne
uslove.
N a p r e d s m o se osvrnuli najvažnija otkrića kojima je o m o g u ć e n o stvaranje
materijalnih e l e m e n a t a i ukazali na rad N. Wiener-a kojim se formuliše teorijska
:>nova novih metoda upravljanja, što kao celina čini osnovu potpune
automatizacije. N o , k a k o je šira obuhvatnost s a v r e m e n e t e h n o l o š k e revolucije, u
nastavku ć e m o se u k r a t k o osvrnuti na četiri o s n o v n a pravca njenog delovanja -
mikroelektronika, biotehnologija i genetski inženjering, novi izvori i novi oblici
energije, te novi m a t e r i j a l i . 2 1 9
ili blokada za pojedinačne zemlje i njihove grupacije, prvenstveno privredno i tehnološki manje
razvijene.
Taj je rast brži od uvećanja što ga beleži ukupna tražnja za prozvodima prerađivačke industrije u
zemljama OECD za 2,2 puta, EEZ oko 3 puta i SAD 2,1 put tokom razdoblja 1972 - 1983.
godine. Ovakav se trend nastavlja i nema izgleda za pojavu nekog faktora koji bi ga zaustavio ili
skrenuo. Prema prof. dr V. Matejić, SVET NA PRAGU 21. VEKA I SR SRBIJA U NJEMU, u
zborniku priloga za naučni skup SR Srbija na pragu 21. veka Saveza ekonomista Srbije,
Beograd, 1988., str. 40.
Dr N. Čobeljić, NEKE BITNE KARAKTERISTIKE..., op. cit., str. 190.
U određivanju oblasti postoje razlike među autorima, što zavisi da li se imaju u vidu potencijalna
dejstva na prozvodnju i način života čoveka ili već izvršena difuzija, te ostvareni uticaji. Viđeti
P. Živadinović, TREĆA TEHNOLOŠKA REVOLUCIJA, u već citiranom zborniku Socijalizam i
treća tehnološka revolucija, str. 9 - 2 1 .
S druge strane, dosta često se savremeni tehnološki progres izjednačava sa mikroelektronikom ili
sa informacionim tehnologijama. Videti na primer: R. Petrović, KARAKTERISTIKE NOVIH
TEHNOLOGIJA-PR1MER INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA I NAŠE MOGUĆNOSTI NA
TOM PLANU, u već citiranom zborniku Samoupravljanje i treća tehnološka revolucija, str. 26 -
269
10.3.2 Važniji pravci delovanja treće tehnološke revolucije
Mikroelektronika je ona oblast koja se ne m o ž e zaobići kad se govori o

s a v r e m e n o m t e h n o l o š k o m progresu, pa je gotovo bez izuzetka autori uzimaju za
tipičnog predstavnika savremenih, takozvanih visokih tehnologija. U domen
m i k r o e l e k t r o n i k e o b i č n o se uključuju sledeća tri područja: informacione
tehnologije, roboti i ostali neinformacioni oblici (mašine alatli ike sa n u m e r i č k o m
220
kontrolom, i si). R a z m a t r a ć e m o ih imajući u vidu proizvodnju elektronskih
k o m p o n e n t i , procesora i periferijskih uređaja, s j e d n e , za koji se o b i č n o koristi
naziv " h a r d w a r e " o d o m a ć e n i u nas, te na drugoj strani, primenu, tj. stvaranje
p r o g r a m a kojima se otvaraju mogućnosti različite upotrebe k o m p o n e n t i , a naziva
se " s o f t w a r e " . Ostvaren je njihov brz rast, ali od osamdesetih software sve češće
ističe kao u s k o grlo koje usporava prodor informacionih tehnologija. D a n a s se vrlo
često o v a dva dela spajaju, o d n o s n o pribegava ugradnji opštih p r o g r a m a primene, a
tendencija je da se i specifični za o d r e đ e n e aplikacije t a k o đ e postepeno
implantiraju u h a r d w a r e .
Sa stanovišta e k o n o m s k e analize razlikovanje hardware-a i software-a u
mikroelektronici nalazi svoje opravdanje u promeni strukture troškova koje
221
izazivaju.
Kad k a ž e m o da je mikroelektronika visoka tehnologija, i m a m o u vidu
njene visoke zahteve da bi uopšte bilo moguće stvarati je, proizvoditi i
primenjivati. N j e n e su bitne karakteristike u tom p o g l e d u 2 2 2 :
- kritična zavisnost od široke tehnološke osnove,
- velika zavisnost od istraživanja i razvoja,
- ima strategijski značaj za svaku zemlju,
- vrlo kratak životni vek proizvoda i procesa,
- b r z o zastarevanje,
- visok rizik u investiranju,
- izrazito m e đ u n a r o d n i karakter svih aktivnosti od istraživanja i razvoja do
proizvodnje i marketinga,
27.; kao i R. Coombs, P. Saviotti and V. Walsh, ECONOMICS AND TECHNOLOGICAL

CHANGE, Houndmills - London, 1987., prvi deo, str. 3 - 92.
220
U zborniku radova LINN OVATION - VERS UNE NOUVELLE REVOLUTION
TECHNOLOGIQUE, Regis Larue de Tournemine, redaktor, Paris, 1983.
221
Naime, sredinom pedesetih godina preko četiri petine troškova odnosilo se na hardware
Polovinom osamdesetih taj je odnos inverzan, pa se oko 80% troškova za uvedenu
mikroelektroniku odnosi na software. S druge strane, razlika između njih je i u investicijama,
proizvodnja hardware-a zahteva daleko veće ulaganja nego software-a. Dr R. Petrović, op. ciu
str. 31.
,
2" 2
ibidem, str. 2 6 - 2 7 .
270
- tri m e đ u s o b n o povezane faze: invencija-rađanje ideja, inovacija-razvoj

ideja u realne proizvode/usluge, difuzija-širenje novih proizvoda/usluga na
potencijalnom tržištu izvode se vrlo brzo, u bespoštednoj trci sa v r e m e n o m .
S o b z i r o m na upravo n a v e d e n e bitne karakteristike s a v r e m e n e visoke
tehnologije, na primeru mikroelektronike, lako je oceniti da su za njenu primenu
daleko povoljniji uslovi u razvijenim zemljama. Što je zemlja manje razvijena,
njene opšte pretpostavke i uslovi za primenu manje su p o g o d n i . Na odlaganje i
zaostajanje utiče i to što su u početnoj fazi primene tako značajnih inovacija v e o m a
mali e k o n o m s k i efekti. Za ostvarenje punih efekata, treba da se izvrši
prilagodavanje u k u p n e privrede, ili bar svih p r o i z v o đ a č a u lancu od sirovine do
finalnog produkta, da se uhoda proizvodnja i o s p o s o b e radnici, da se izvrši
•svajanje, a p o t o m u m e đ u n a r o d n o j konkurenciji prilagodavanje i standardizacija
postupaka, k o m p o n e n t i i celine proizvoda.
Oštra tehnološka konkurencija, uz ostalo, nameće specijalizaciju

223
proizvođača, korišćenje efekata ekonomije obima i drugih, a vodi se i
bespoštedna trka sa v r e m e n o m . Pošto je manje razvijenim zemljama potrebno
- ariti veće p r o m e n é , one impliciraju duže vreme, pa u njima p r o i z v o đ a č lakše
m o ž e da zaostane, da se izvršenim investicijama i ostalim u l o ž e n i m n a p o r o m
ostvare daleko manji efekti od mogućih ili očekivanih kad su u pitanju visoke
tehnologije.
P r e t h o d n o r e č e n o ne znači da zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje moraju
da se odreknu p r i m e n e savremenih visokih tehnologija, čak ni ukoliko su
ograničene veličine. Naprotiv, one t a k o đ e treba da se u s m e r e ka industrijskim
g r a n a m a u kojima se primenjuju visoke tehnologije i imaju brz rast. M e đ u t i m , za
njih je v e o m a značajan izbor prioriteta koji mora biti vrlo rigorozan i selektivan što
je zemlja manja i na nižem nivou e k o n o m s k e i socijalne razvijenosti. T a k o bi
mogle n e p o s r e d n o da vrše ili podstiču koncentracija raspoloživih resursa, kako bi
se ubrzali procesi i ublažili udari iz m e đ u n a r o d n o g okruženja.
Izloženi s m e r prilagođavanja u strategiji razvoja proizvodnje i d u g o r o č n o
ubrzanje njenog rasta, uz s n a ž n o oslanjanje na tehnološki progres, ostvarivao je od
:»elovine pedesetih godina Japan, a njegov primer su sledile uz izvesno
modifikovanje i n e k e zemlje u razvoju iz regiona Istočne Azije. K a k o ističe B.
-. rt"" 4 , J a p a n je selektivno p r i m e n i o podsticajne m e r e i zaštitu radi stvaranja
realnih pretpostavki za ekspanziju izvoza u m e s t o da štiti izabrane industrije koje bi
snpstituisale uvoz.
L. Soete and Ch. Freeman, NEW TECHNOLOGIES, INVESTMENT AND EMPLOYMENT

GROWTH, u zborniku Employment Growth and Structural Change, Paris, 1985., str. 58 - 59.
B. Scott, NATIONAL STRATEGIES: KEY TO INTERNATIONAL COMPETITION, Harvard

Business School, 1984., str. 25.
271
Sem m e r a e k o n o m s k e politike, n e p o s r e d n o g podsticanja i p o m o ć i pri

kupovini najmodernije o p r e m e koja se m o ž e pribaviti u svetu, te n a b a v k a m a na
tržištu, vrše se i njima odgovarajući zahvati u socijalnom okruženju - p r o m e n é u
obrazovanju, naučno-istraživačkoj delatnosti, obezbeđenje povoljnih društvenih
uslova da se olakša i ubrza prilagođavanje upotrebi robota, kompjutera i drugih
e l e m e n a t a najsavremenije tehnologije. Sve se to ostvarivalo j e d n o v r e m e n o sa
njihovim daljim usavršavanjem i širenjem m o g u ć i h oblasti p r i m e n e .
Biotehnolosiia je t a k o đ e oblast u kojoj su učinjeni revolucionarni prodori
P r i m e n o m bioloških organizama, sistema ili pojedinačnih procesa u proizvodnji i
uslugama, te genetskim manipulacijama dolazi se do sasvim novih osobina vei
postojećih živih bića ili se stvaraju p o t p u n o novi organizmi. O g r o m n e mogućnost:
proizlaze iz j e d n o s t a v n o s t i postupaka i činjenice da čovek m o ž e svesnc
intervenisati u toku ostvarivanja prirodnih zakona, te ih na taj način koristiti za
poboljšanje proizvodnje i široko shvaćenih uslova života. Ocenjujemo da se radi i c
tehnologiji širokog zahvata u već postojećim industrijskim g r a n a m a i ostalim
privrednim oblastima, od kojih ć e m o ovde kao važnije p o m e n u t i : organsku
neorgansku herniju, farmaceutsku proizvodnju, energetiku i prehrambenu
industriju, te delatnosti poljoprivrede, šumarstva, raznovrsne usluge. Sem toga.
p r i m e n o m biotehnoloških postupaka formira se i posebna proizvodnja koju je teško
svrstati u neku od postojećih grana. Proizvodnju zasnovanu na biotehnološkim
p o s t u p c i m a za sada je kontroliše mali broj najrazvijenijih zemalja, odnosno
malobrojne, specijalizovane, visokosofisticirane j e d i n i c e u sastavu velikih
multinacionalnih korporacija.
M e đ u t i m , razvoj biotehnologije skopčan je i sa neslućenim o p a s n o s t i m a od

zloupotrebe koje su se pokazale već prilikom prvih eksperimenata. Na to se u SAD.
sedamdesetih g o d i n a bio uveden jednogodišnji moratorijum, d o k su u Francuskoj
n e k o v r e m e n a u č n i c i č u v e n o g Instituta Paster bili protiv e k s p e r i m e n a t a usmerenih
na stvaranje novih osobina ili organizama.
S a m o eksperimentisanje u biotehnologiji i njen razvoj kriju u sebi ogromne
mogućnosti poboljšanja, ali i zloupotrebe stečenih znanja koje m o g u ići sve do
uništenja pojedinih delova okruženja, pa i ugrožavanja opstanka s a m o g čoveka.
Stoga se j e d n o v r e m e n o sa napretkom znanja u ovoj oblasti i njihovom primenom
moraju razvijati n a u č n e , tehnološke i etičke n o r m e društva počev od j e d i n k e pa do
čitave m e đ u n a r o d n e zajednice da bi se razvoj u s m e r a v a o u pravcu boljitka za
čoveka, o d n o s n o t a k o orijentisao da se ne naruši ukupna ravnoteža okruženja u
k o m e č o v e ć a n s t v o živi.
E k o n o m s k i značaj biotehnologije. ako se posmatra kao proizvodnja, u
najrazvijenijim z e m l j a m a koje su i najdalje otišle u ovoj oblasti, po udelu u
Prema Lj. Đurović, NEKE PORUKE JAPANSKOG ISKUSTVA

VISOKOINDUSTRIJALIZOVANOG DRUŠTVA, u zborniku Socijalizam i treća tehnološka
revolucija, Beograd, 1985., str. 88 - 89.
272
stvaranju društvenog proizvoda pokazuje tendenciju širenja, m a d a je j o š uvek

araničen. M e đ u t i m , danas su p o s e b n o velika očekivanja da će se ostvariti znatni
ekonomski efekti primenom genetskog inženjerstva za rešavanje pitanja
obezbeđenja trajnih izvora dovoljnih količina hrane - povećanjem prinosa,
smanjenje gubitaka, otpornost pojedinih kultura na nepovoljne uticaje, šire
mogućnosti p r o i z v o d n o g korišćenja ( d o sada) neiskorišćenih potencijala.
Novi izvori i novi oblici energije, te n o v e kombinacije u o v o m d o m e n u ,
sledeći su pravac delovanja s a v r e m e n e tehnološke revolucije. P r o c e s o g r o m n o g
napretka u energetici započinje p r i m e n o m a t o m s k e energije u elektrani (1956.
godine, V. Britanija), pa se to m o ž e uzeti kao prelomni trenutak k a d a su, kako se
-rovalo, rešeni p r o b l e m i energetske osnove s a v r e m e n o g s v e t a . 2 2 6 Primenom
kontrolisane n u k l e a r n e fisije o m o g u ć e n o je korišćenje n o v o g izvora i č o v e č a n s t v o
o s l o b o đ e n o predstojeće energetske blokade - ograničenih svetskih rezervi fosilnih
goriva procenjenih da će trajati negde oko dvadesetak godina (nafta), pa do j e d n o g
tka (ugalfk ukoliko bi se nastavio dotadašnji rast eksploatacije u globalnim
razmerama. P o s t u p k o m fisije iz poznatih količina urana i torijuma procenjeno je
228 . . .
da bi se dobilo dovoljno energije za 1700 godina. G r a n i c e korišćenja energije iz
nuklearnih izvora, m e đ u t i m , m o g u se i dalje širiti rešavanjem nekih p r o b l e m a
229 • j
primene m e t o d a fuzije, ili preciznije rečeno kontrolisane fuzije , u proizvodnji
električne energije što bi o m o g u ć i l o upotrebu praktično n e o g r a n i č e n i h izvora teške
vode (deuterija) koja služi kao gorivo u ovom procesu. Sem toga, p r i m e n a m e t o d a
fuzije je značajna kao potencijalni izvor energije i z b o g manjih opasnosti, o d n o s n o
aaaađenja u o d n o s u na m e t o d fisije.
R a s t proizvodnje nuklearne energije t o k o m proteklog razdoblja bio je
230
najbrži u razvijenim zemljama članicama O E C D , pa je od simboličnog udela
p o č e t k o m šezdesetih godina (0,42%) dostigao oko 7 , 3 % od u k u p n o proizvedene
Jedno vreme je vladao izrazit optimizam, očekivano je da će se do kraja XX veka iz ovog izvora
dobijati polovina ukupne proizvodnje električne energije. Neville, B., ENERGY BALANCE IN
THE YEAR 2000, Europe 2000, The Future is Tomorow, Hague, 1972., str. 330 - 336.
D. H. Meadows, D. L. Meadows, J. Randers, W. W. Behrens III, GRANICE RASTA, Zagreb,

1974., str. 36 -39.
R. A. Bready, ORGANIZATION, AUTOMATION AND SOCIETY, THE SCIENTIFIC
REVOLUTION IN INDUSTRY, Berkeley, 1963., str. 9.
229
Neki početni rezultati primene fuzije u laboratorijama ostvareni su još krajem šezdesetih godina
u Velikoj Britaniji i SSSR-u nezavisno jedni od drugih i bez uzajamne saradnje. Prema E. Šarmir
a kol., AKTUALNE OTAZKY VEDECKO-TECHNICKEHO POKROKU, Bratislava 1984.,str. 32.
Eksperimenti su nastavljeni, ali još nisu pronađeni zadovoljavajući, bezbedni postupci za
primenu u energetskim postrojenjima elektrana.
. Podaci što ih navodimo u ovom osvrtu na razvijene zemlje preuzeti su iz ENERGY BALANCES
OF OECD COUNTRIES .1982/83, International Energy Agency, Paris, 1985., str. 2 - 3 , 130 -
132.
273
energije p o l o v i n o m osamdesetih. U o č a v a m o značajne razlike od zemlje do zemlje

u ovoj grupaciji razvijenih. Ipak, brojni problemi, a naročito m o g u ć n o s t havarije i
n e k o n t r o l i s a n o g zračenja kakvo se d o g a đ a l o posle neprilika u nizu elektrana,
uticali su na z n a t n o sporiji rast korišćenja ovog izvora od optimistički očekivanog.
U smeru sve potpunijeg zadovoljenja energetskih potreba deluje tehnološki
n a p r e d a k i danas, doprinoseći efikasnijoj/racionalnijoj upotrebi ostalih izvora, a pre
svega fosilnih goriva. Stoga, kao drugi značajan pravac delovanja savremene
t e h n o l o š k e revolucije u oblasti energetike ističemo racionalizaciju upotrebe svih
izvora i oblika energije. O n a se ostvaruje na dva načina: prvo, povećanjem
iskorišćenosti upotrebljenih energenata, i drugo, usavršavanjem i razvojem
postrojenja sa manjom specifičnom potrošnjom energije po jedinici proizvodnje. 0
rezultatima takvog delovanja svedoči podatak da je t o k o m prve polovine
o s a m d e s e t i h godina prošlog veka, po izlasku iz energetske krize, trebalo za petinu
manje energije po jedinici G N P - a u razvijenim zemljama O E C D n e g o što je
utrošeno p o č e t k o m sedamdesetih. P r e m a t o m e , opali su zahtevi za energijom iz
nafte krajem sedamdesetih i t o k o m osamdesetih godina, a slična je tendencija i kod
prirodnog gasa. I s t o v r e m e n o raste interes za ugljem kao p r i m a r n i m izvorom, zatim
hidroenergijom (kojom su u bilansima o b u h v a ć e n e i g e o t e r m a l n e v o d e ) i solarnom
energijom.231
Pored navedenih pravaca delovanja u oblasti energije, d a n a s se p r o m e n e

dešavaju zahvaljujući primeni savremenih tehnoloških rešenja i u kombinaciji
raznih oblika energije paralelno ili k o m p l e m e n t a r n o . To znači da se ugrađuju
delovi ili uređaji koji u skladu sa p o t r e b a m a i svojstvima procesa koriste različite
izvore energije povećavajući u k u p n e učinke, o d n o s n o smanjujući troškove. S druge
strane, z b o g izvesnih nedostataka ili oscilacija kod pojedinih izvora ne retko se
pribegava k o m p l e m e n t a r n o m korišćenju. T a k a v način se uveliko primenjuje za
potrebe zagrevanja ili hlađenja, pa se do n e k o g nivoa koristi j e d a n izvor, a potom
se za dostizanje potrebnih parametara ovaj dopunjava drugim čiju je upotrebu
m o g u ć e preciznije regulisati.
Novi materijali su pravac delovanja savremene t e h n o l o š k e revolucije koji
o m o g u ć u j e sve celovitije korišćenje nekih prirodnih sirovina - postupci za
potpuniju upotrebu n u s p r o i z v o d a i doskorašnjih otpadaka, te stvaranje sasvim
novih materija sa unapred p r o g r a m i r a n i m osobinama. Delujući u j e d n o m i drugom
Prema projekcijama za razvijene zemlje članice Međunarodne agencije za energiju (Australija.

Austrija, Belgija. Danska, Grčka, Holandija. Irska, Italija, Japan, Kanada, Luksemburg.
Nemačka, Norveška, Novi Zeland, Portugalija, SAD, Španija, Švajcarska, Švedska, Turska i
Ujedinjena Kraljevina), očekivano je da se ta kretanja nastave do kraja XX veka. Sredinom
osamdesetih godina, predviđano je da najbrže raste proizvodnja nuklearne energije, zatim
energija iz uglja, te grupacija hidrccnergije u koju su uključeni i ostali regenerativni resursi, dok
bi proizvodnja iz gasa stagnirala, a iz nafte opadala po stopi od 1% prosečno godišnje. Prema
POLITIQUES ET PROGRAMMES ÉNERGÉTIQUES DES PAYS DE L'AIE, Paris, 1986, str. 2. i
32.
274
eu. menjaju se svojstva postojećih ili stvaraju novi materijali čija će dalja
_eba i kombinacije omogućavati sve raznovrsnije nove, pored modifikovanih
ecih finalnih proizvoda.
U oblasti novih materijala prelama se dejstvo više naučnih oblasti i grana,
u kojima je p o s e b n o značajno p o m e n u t i herniju, fiziku, biohemiju i biologiju,
se u o v o m d o m e n u dostignuća svake od njih materijalizuju, bilo pojedinačno
B m e đ u s o b n o k o m b i n o v a n i , a njihove se m e t o d e i postupci primenjuju u brojnim
^ H p m g r a n a m a i oblastima da bi se dobio odgovarajući finalni produkt.
Razvoj novih materijala išao je najpre ka stvaranju supstituta za prirodne
ne, a zatim se orijentacija proširuje na materijale sa zadatim o s o b i n a m a
232
!*:--ebnim za o d r e đ e n u svrhu, pa stoga boljim od prirodnih. M o ž e se reći da se
•mog i savremeni proizvodi ne bi mogli konstruisati ili funkcionisati bez novih
materijala, a s a m o primerice p o m i n j e m o k a o značajnije/poznatije - a t o m s k e
:>re, rakete, turbine za izvesne specijalne n a m e n e , ali i poluprovodnike,
imegralna kola, druge elemente u elektronici, trake za magnetni zapis, računare, te
• p o m a n broj ostalih produkata koji u sebi sadrže/za rad koriste neke nove
materijale.
Propulzivnost proizvodnje novih materijala t o k o m nekoliko proteklih
éfccenija v e o m a je visoka, pa se o n a uvećavala u svetu čak i dvostruko brže od
•stale industrije, a to znači da se u dosta d u g o m razdoblju udvostručavala svakih 5
- aodina. Zahvaljujući brzom rastu i napretku, snažnoj difuziji, zatim širokoj
lepezi novih materijala, te njihovoj sve rasprostranjenijoj p r i m e n i u brojnim
mdustrijskim g r a n a m a i ostalim delatnostima, oni izazivaju i m n o g e p r o m e n é u
^dnim p r o c e s i m a pojednostavljujući ih, ubrzavajući, a to znači podižući
uktivnost rada i u krajnjoj liniji pojeftinjujući proizvode. Sem toga, uvođenje
ih materijala ne retko zahteva primenu p o t p u n o novih p o s t u p a k a o b r a d e kojima
_ovara i n o v a organizacija p r o i z v o d n o g procesa, o b i č n o otvarajući m o g u ć n o s t
omatizacije o d n o s n o korišćenja ostalih pravaca delovanja aktuelne tehnološke
olucije.
10.4 Tehnološki progres kao najdinamičniji faktor razvoja
T e h n o l o š k i progres, kako s m o ga napred odredili, deluje na u k u p n u

vredu, sve njene delove, pa se v e ć i stoga m o ž e oceniti da v e o m a značajno utiče
ukupan e k o n o m s k i potencijal i njegovo korišćenje. Najpotpunije dolazi do
nja u z e m l j a m a koje su prošle fazu početne industrijalizacije, a p o s e b n o je
Na primer, prirodna guma nije otporna na toplotu ili delovanje nafte i njenih derivata dok
sintetički polimeri mogu izdržavati i veoma visoke temperature, odnosno u odgovarajućim
kombinacijama imaju brojna druga potrebna svojstva za široku primenu u automobilskoj
industriji, mašinogradnji, pa i elektronici, elektroindustriji, te drugim granama i delatnostima.
275
vidljiv u o n i m a što su o d m a k l e u procesu razvoja i po tom osnovu ostvarile punu

zaposlenost, o d n o s n o približile se ili dostigle aktiviranje u k u p n o g raspoloživog
r a d n o g potencijala.
U razvijenim p r i v r e d a m a široko shvaćen tehnološki progres gotovo u celini
određuje stopuprivrednog rasta, pravce i intenzitet e k o n o m s k o g o d n o s n o
• • i 233 • • •
socijalnog razvoja. N j e g o v i m rasčlanjavanjem kao globalnog činioca, m o g u ć e je
utvrditi d o p r i n o s svake od k o m p o n e n t i privrednom rastu i u k u p n o m napretku.
Slični se postupci primenjuju i na analizu ostalih faktora, o d n o s n o grupa, sa
težnjom da se izvrši što širi obuhvat, sistematizuju efekti, te utvrdi doprinos svih
k o m p o n e n t i e k o n o m s k o g p o t e n c i j a l a . 2 3 4 Sve se to čini da bi se uskladilo delovanje
t e h n o l o š k o g napretka i njegovih k o m p o n e n t i sa ostalim raspoloživim činiocima
e k o n o m s k o g potencijala date nacionalne ekonomije, što treba da rezultira u
efikasnijem korišćenju i bržem napretku, te sve potpunijem aktiviranju
raspoloživih radnih potencijala.
U o d n o s u na ostale grupe faktora, o d n o s n o skupove elemenata
e k o n o m s k o g potencijala, tehnološki progres višestruko utiče na dinamiziranje
napretka. Prvenstveno time što širi granice korišćenja pojedinih elemenata u
procesu društvene proizvodnje. Zatim, podiže efikasnost upotrebe svih činilaca.
T a k v o njegovo delovanje je n e r a v n o m e r n o , ali trajno i neiscrpno, pa čak i stalno
rastuće, kad se o b e z b e d e materijalni uslovi i pretpostavke t e h n o l o š k o m razvoju
zemlje.
D u g o r o č n i rezultat delovanja tehničkog n a p r e t k a je racionalizacija
upotrebe, o d n o s n o štednja svih proizvodnih činilaca u k u p n o angažovanih i/ili
utrošenih po j e d i n i c i proizvodnje. Sem toga, tehnološki progres deluje na p r o m e n é
u kombinaciji upotrebljenih elemenata e k o n o m s k o g potencijala u procesu
proizvodnje, j e d n o v r e m e n o podižući kvalitet korišćenih elemenata. To se vrS
p u t e m uvođenja novih sredstava za rad u čije je stvaranje p r e t h o d n o u l o ž e n o više i
kvalitetnijeg rada, a zahvaljujući t o m e njihovom u p o t r e b o m dobijaju se sve već
efekti - brojniji u jedinici v r e m e n a ili kvalitetniji proizvodi. Z a t i m , usavršavaju se
predmeti rada što o m o g u ć a v a efikasniju i/ili kvalitetniju proizvodnju. Uz sve to,
razvijaju se m e t o d e i sredstava za praćenje, kontrolu i upravljanje proizvodnim
postupcima, pa zajedno uzeti otvaraju m o g u ć n o s t koncentracije proizvodnje i po
tom o s n o v u tzv. ekonomiju obima. P r o m e n é u materijalnim činiocima prat:
O tome videti podrobnije u THE RESIDUAL FACTOR AND ECONOMIC GROWTH, OECD.
Paris, 1964., kao i M. Bazler-Madžar, ULOGA TEHNIČKOG PROGRESA U PRIVREDNO'-:
RAZVOJU, Ekonomski fakultet, Beograd, 1974.; zatim rad istog autora TEHNIČKI PROGRES.'
PRIVREDNI RAST, Ekonomist, br. 3, Zagreb, 1982., posebno str. 234 - 238.; te I. Kebrič.
UTICAJ TEHNIČKOG NAPRETKA 1 TEHNIČKE EFIKASNOSTI NA PRIVREDNI RAST.
Ekonomska misao, br. 3, Beograd. 1988., str. 9 - 19.
234
O ekonomskim i društvenim efektima tehnološkog napretka videti na primer u monografii:
3KONOMHHECKAH TEOPIDJ HAV'JIIO-TEXHH'-IECKOTO HPOFPECCA, u redakciji /J. C
Jh>BOB-a, Mocxea, 1982., posebno prvi i drugi deo, str. 7 - 190.
276
preusmeravanje zaposlenih, podiže se kvalitet u k u p n o g r a d n o g potencijala.

J e d n o v r e m e n o se menja e k o n o m s k a struktura zaposlenog stanovništva - uz
:snovnu tendenciju da se sve veći d e o zapošljava u sferi usluga. P o d dejstvom
savremenog t e h n o l o š k o g progresa menja se i odnos zaposlenih u privredi p r e m a
zaposlenima u v a n p r i v r e d n i m delatnostima, te ublažava rigidnost razgraničenja
između ovih.
S obzirom na to, da bi se ubrzao ukupan napredak, a p o s e b n o u privredi,
n e o p h o d n o je u s k l a đ e n i m delovanjem e k o n o m s k e u okvirima c e l o k u p n e politike
razvitka društva o m o g u ć a v a t i , olakšavati i podsticati potpunije aktiviranje
raspoloživih e l e m e n a t a e k o n o m s k o g potencijala u skladu sa o s n o v n i m pravcima
promena što ih izaziva tehnološki progres. Na taj način bi se ubrzale p r o m e n é
sinhronizovanim delovanjem e k o n o m s k e sa ostalim politikama, te brže postigao
sklad u angažovanju svih elemenata e k o n o m s k o g potencijala.
T e h n o l o š k i progres deluje i na pozitivne p r o m e n é u privrednoj strukturi.
Pod njegovim uticajem vrši se stalno razgranavanje proizvodnje koje se ispoljava
neprekidnim stvaranjem novih proizvoda, formiranjem novih grupa, izdvajanjem
novih grana, pa čak i delatnosti. Menjaju odnosi između pojedinih delova privrede.
Sve je veće relativno učešće produktivnije proizvodnje u industriji, o d n o s n o u
globalnoj strukturi privrede onih grana i delatnosti u kojima se postiže viša
produktivnost društvenog rada i efikasnija upotreba svih ostalih angažovanih
faktora.
Proizlazi da se tehnološki progres višestruko m o ž e označiti kao
najdinamičniji faktor privrednog razvoja. Prvo, on u t o m smislu deluje menjajući
značaj pojedinih činilaca proizvodnje. Drugo, tehnološki progres deluje na
kvalitativan razvoj svih e l e m e n a t a e k o n o m s k o g potencijala, širi granice korišćenja,
:e podiže efikasnost upotrebe i produktivnost rada. Treće, povećanjem efikasnosti
upotrebe svih faktora tehnološki progres utiče da se u razvoju manje drastično
spoljava o g r a n i č e n o s t pojedinih elemenata i o m o g u ć a v a supstituciju oskudnijih.
Četvrto, vrše se p r o m e n é u kombinaciji faktora koji se upotrebljavaju za razvoj, sa
>novnom t e n d e n c i j o m ka korišćenju sve kvalitetnijih. Peto, tehnološki napredak
deluje i na p r o m e n é u privrednoj strukturi. N e j e d n a k o zahvata razne proizvode,
grupe, grane ili delatnosti, a različiti su mu pravci, intenzitet i efekti. P o s m a t r a n u
m e đ u n a r o d n i m okvirima, izaziva značajne p r o m e n é što o z n a č a v a m o kao njegovo
šesto ispoljavanje - najbrže se primenjuju u najrazvijenijim zemljama v o d e ć i m u
jednoj ili nekoliko oblasti, a difuzijom na brojne ostale zemlje podstiče i njihov
napredak. U z e t o g l o b a l n o to vodi razvoju i transformaciji svetskog e k o n o m s k o g
sistema. Sedmo, u p r a v o iz tog ugla gledano on deluje i na stalan rast o b i m a
proizvoda i usluga dostupnih sve širem krugu potrošača u svetu." 3 5 Imajući u vidu
Detaljnije o tome videli u R. Coombs, P. Saviotti and V. Walsch, ECONOMIC AND

TECHNOLOGICAL SHANGE, Huandmilles - London, 1987., posehno str. ¡35 - 139.
277
svih sedam istaknutih pravaca ispoljavanja, m o ž e se bez rezerve zaključiti da j

tehnološki progres višestruko najdinamičniji faktor rasta i razvoja privrede.
10.5 Tehnički progres i nacionalna ekonomija Srbije
10.5.1 Izbor tehnike u nacionalnoj privredi
Razvoj c e l o k u p n e privrede i e k o n o m s k a politika kojom je usmeravan.

osobito u v r e m e kad se brojnim m e r a m a i m e h a n i z m i m a želela da ubrza
industrijalizacija, suočava se sa p r o b l e m o m izbora tehnike. O v a se dilema n a m e ć e
različitim intenzitetom u raznim razvojnim etapama, zavisno od o d n o s a i jačine
delovanja brojnih činilaca kojima se ta proporcija opredeljuje. P o s e b n a pažnja
izboru t e h n i k e bila je p o s v e ć e n a početkom razdoblja ubrzane industrijalizacije
Jugoslavije, z b o g inače niskog nivoa opšte privredne razvijenosti i tome
odgovarajuće raspoloživosti razvojnih faktora, a pre svega niske akumulativne
sposobnosti.
P o š t o u to v r e m e nije postojalo neko šire iskustvo u rešavanju problema

izbora tehnike na koje bi se oslanjala, jugoslovenskoj politici razvoja stajali su na
raspolaganju različiti stavovi e k o n o m s k e teorije koji se m o g u sistematizovati u dve
grupe. Prvo, m e đ u e k o n o m i s t i m a iz razvijenih tržišnih privreda v e o m a rašireno
gledište d a j e za nedovoljno razvijene zemlje najcelishodnija ona tehnika što štedi
kapital. U drugu grupu svrstavamo stavove e k o n o m i s t a p r e m a kojima se problemu
izbora tehnike prilazi sa aspekta dugoročnih potreba i interesa privrednog razvitka.
Oni zastupaju mišljenje da se izgradnjom tehnički savršenijih kapaciteta ostvaruje
veća p r o d u k t i v n o s t rada i t o m e odgovarajući manji troškovi proizvodnje, pa na
osnovu njih i v e ć a akumulacija po jedinici proizvoda i po j e d n o m z a p o s l e n o m . Sve
to na duži rok o m o g u ć a v a brži rast i razvoj p r i v r e d e . 2 3 6
U oceni prihvatljivosti ova dva pristupa izboru tehnike treba istaći da prva
grupa autora ističe značaj ekonomisanja u p o t r e b o m oskudnih faktora i snažnijeg
oslanjanja na obilnije, što je u načelu t a č n o . M e đ u t i m , kad se njihovi stavovi
valorizuju sa aspekta potrebe ubrzane industrijalizacije, već izabranih pravaca
razvoja industrije i njima odgovarajućih proporcija u o r g a n s k o m sastavu činilaca,
ne m o ž e se bez ozbiljnih rezervi prihvatiti njihova sugestija. K a d se zna da
predstavlja osnovu ubrzane proširene reprodukcije u privredi, da štednja kapitala
znači i nižu produktivnost rada i/ili nižu efikasnost sredstava, pa opterećuje
proizvode višim t r o š k o v i m a i tereti sve kasnije faze kroz koje oni prolaze. T a k v i m
izborom se ne zaustavlja zaostajanje za razvijenim z e m l j a m a u t e h n o l o š k o m
O tome potpunije videit u knjizi dr N. Čobeljić, PRIVREDA JUGOSLAVIJE..., op. cit. str. 162
-163.
278
pogledu. Iz tih razloga, druga grupa mišljenja zaslužuje veću pažnju, pošto daje u
eelini prihvatljivije rešenje.
Dostignuti nivo razvijenosti, p o s e b n o tako grubo o d r e đ e n svakako nije
nebitan, ali m e đ u z e m l j a m a koje se tretiraju kao nerazvijene ili u razvoju, postoje
vrlo velike razlike u razvijenosti. Sem toga, izbor tehnike velikim d e l o m je
aslovljen i izabranim pravcima razvoja, u t v r đ e n o m strategijom i politikom razvoja,
osvojenim rešenjima u sistemu funkcionisanja, institucijama i m e h a n i z m i m a , pa se
n skladu s tim, kao i rezultatima analize delovanja ostalih činilaca razrešava
problem izbora tehnike.
237
S o b z i r o m na rečeno, u etapi naše ubrzane industrijalizacije uzimani su u
obzir i razmatrani sledeći elementi za izbor tehnike: raspoloživost sopstvene
akumulacije po o b i m u i naturalnoj strukturi; m o g u ć n o s t da se m e đ u n a r o d n o m
r a z m e n o m menja naturalni sastav i povećava realni obim akumulacije; struktura
investicija; veličina kapaciteta; v r e m e gradnje i aktivizacije; raspoloživost radne
snage, stepen njene zaposlenosti, te obrazovna i kvalifikaciona struktura. T o k o m
procesa tranzicije nacionalne ekonomije zemlje i u sadašnjoj fazi razvoja, izbor
nivoa tehnike vrše subjekti koji raspolažu kapitalom ili im je ovaj poveren pod
tržišnim usloviina na korišćenje. U izboru se rukovodeći sopstvenim interesom,
impulsima sa tržišta i tekuće tehnološke, investicione, o d n o s n o e k o n o m s k e
politike.
P o r e d napred izloženih faktora, kao činioce koji deluju kontinuirano i
j e d n o z n a č n o u pravcu izbora i primene više tehnike u z i m a m o : potrebu za stalnim
rastom produktivnosti rada, o d n o s n o smanjenjem troškova proizvodnje, te
podizanje kvaliteta i širenje asortimana proizvoda, rečju potpunije zadovoljenje
potreba sve v e ć e g dela stanovništva/interes kapitala da na tržištu ostvaruje
tehnološki ekstra profit na o s n o v u razlike u troškovima u o d n o s u na prošek što se
priznaje na tržištu.
T o k o m u b r z a n e industrijalizacije Jugoslavije, pa i u Srbiji i Crnoj Gori,
posle D r u g o g svetskog rata u smeru izbora i primene više t e h n i k e delovali su:
visoko učešće u strukturi investicija onih grana koje po prirodi svoje proizvodnje
podrazumevaju viši organski sastav i t o m e odgovarajući nivo t e h n i k e , potrebe za
dtraćenjem v r e m e n a gradnje i aktivizacije kapaciteta bitnih u daljem toku
industrijalizacije. N a s u p r o t njima, kao faktori koji su uticali na ograničavanje
primene više t e h n i k e m o g u se navesti: o s k u d n a akumulacija po obimu i
neadekvatna po naturalnoj strukturi za viši tehnološki nivo, p r e n a p r e g n u t platni
bilans i o g r a n i č e n e m o g u ć n o s t i da se poveća realna akumulacija sredstvima iz
inostranstva, te ograničenje da se spoljnotrgovinskom r a z m e n o m menja naturalni
237
Nešto drugačije formulisane, sistematizovane i vezane za etapu ubrzane jugoslovenske
industrijalizacije nalazimo ih i u dr N. Čobeljić, op. cit., str. 163., kao i opširnije obrađene u dr
N. Čobeljić, dr R. Stojanović, SPECIFIČNOSTI SREDIŠNE ETAPE SOCIJALISTIČKE
INDUSTRIJALIZACIJE, Pregled, br. 10, Sarajevo, 1964. ^ _
279
sastav raspoložive akumulacije, veliki pritisak nedovoljno zaposlene radne snage u

poljoprivredi, uz dosta skroman nivo obrazovanja i raspoloživih kvalifikacija za
širu p r i m e n u više t e h n i k e .
Rezultat u k u p n o g delovanja svih relevantnih faktora je da u ekonomskoj
politici nije primenjeno j e d n o o b r a z n o rešenje za čitavu privredu, niti se na
j e d i n s t v e n i uniforman n a č i n vršio izbor tehnike. O s n o v n e pravce razvoja tokom
ubrzane industrijalizacije i izbor nivoa tehnike, n e p o s r e d n o je vršila država/njeni
organi/fondovi za celini j u g o s l o v e n s k e privrede, uključujući Srbiju i Crnu Goru.
T a k o je ostvaren pretežno ekstenzivan razvoj ukupne društvene privrede koji se
odlikuje izrazito brzim uvećanjem zaposlenosti i z n a t n o sporijim prosečnim
godišnjim p o r a s t o m produktivnosti rada.
N a k o n toga trebalo je da usledi zaokret ka intenziviranju razvoja, po
opredeljenjima nosilaca e k o n o m s k e politike. To je samo p r i v r e m e n o ostvareno u
drugoj polovini šezdesetih bržim rastom produktivnosti rada. Č a k i tada su
vrednosti pokazatelja ispod ostvarenih do sredine šezdesetih godina. To znači
privreda u g l a v n o m nastavlja sa rastom i razvojem p r e v a s h o d n o baziranim na
nepromenjenoj paradigmi - p o v e ć a n o m angažovanju svih faktora. U osamdesetim
g o d i n a m a s n a ž n o je usporavanje rasta proizvodnje, uz ostala negativna kretanja
koja se pojačavaju, te se javlja veliko interesovanje za tehnološki razvoj uopšte i
težnja da se p r o m e n i o d n o s p r e m a o v o m e . Usvojena je strategija tehnološkog
razvoja zemlje sa velikim zakašnjenjem (1986.), posle dužeg tehnološkog
zaostajanja i po tom o s n o v u p o v e ć a n e razlika prema razvijenim zemljama. U
izabranoj orijentaciji p o s e b n o m e s t o trebalo je da ima stvaranje uslova za sopstveni
razvoj tehnologija u o d a b r a n i m oblastima, p r o d o r e preko njih i uključivanje u
m e đ u n a r o d n u p o d e l u rada, uz racionalno korišćenje svih raspoloživih ekonomskih
potencijala.239
10.5.2 Tehnološki progres i zaposlenost
U izlaganju koje sledi i m a ć e m o u g l a v n o m u vidu društveni sektor privrede

Srbije stoga što za ostatak privrede n e m a m o odgovarajuće statističke podatke.
Z a p o s l e n o s t u društvenoj privredi za celo razdoblje 1953-1990. rasla je po stopi od
3,0% (3,7% z ™) p r o s e č n o godišnje. P o s m a t r a n a u kraćim v r e m e n s k i m intervalima
Sličnu ocenu za period do početka osamdesetih dao je i B. Horvat na. savetovanju ekonomista u
Opatiji 1980. godine. Detaljnije videti u časopisu Ekonomist, br. 1 - 2, Zagreb. 1980., str. 74.
239
Usvojena Strategija je prvi takav dokument u nas pa nisu izbegnuti ni izvesni nedostaci,
nepotpunosti i nedovoljna argumentacija ocena. Podrobnija kritička razmišljanja o ovom
dokumentu videti u dr N. Čobeljić. NEKE BITNE KARAKTERISTIKE SA VREMENOG
TEHNOLOŠKOG RAZVOJA, op. cit, posebno str. 201 - 207.
240
U zagradama posle navedenih podataka za teritoriju SCG navodimo odgovarajući podatak za
ukupnu privredu SFRJ kroz izlaganje o tehničkom progresu i zaposlenosti.
280
241
ona je imala značajne oscilacije ( 0 , 3 % - 6 , 7 % ) i pokazivala opštn tendenciju
opadanja, da bi u devedesetim g o d i n a m a beležila negativne vrednosti.
T o j e s a m o j o š j e d n a potvrda ocene d a j e i društveni sektor j u g o s l o v e n s k e
privrede uopšte, pa i na teritoriji S C G već u sedamdesetim naišao na barijeru rasta
daljim ekstenzivnim uvećanjem angažovanih proizvodnih činilaca - radne snage i
\apitala. T a d a su se morali učiniti ozbiljni zaokreti u e k o n o m s k o j politici i
>:rategiji razvoja da se zaustave dalja nepovoljna kretanja i p r e u s m e r e u suprotnom
pravcu. Njih je prvenstveno valjalo sprovesti p r a m e n o m p r e t h o d n o važećeg
obrasca ( p a r a d i g m e ) u čijoj su osnovi principi m a š i n s k e , m a s o v n e industrijske
proizvodnje i njoj odgovarajući tehnološka osnova. T a k o bi se napustila prethodna
etapa t e h n o l o š k o g razvitka, izvršila preorijentacija na nove principe i podsticala
primena načela, e l e m e n a t a s a v r e m e n e t e h n o l o š k e revolucije, te njoj odgovarajuće
paradigme razvoja. N a ž a l o s t to se nije dogodio, već je privreda sve dublje zapadala
u krizu o s a m d e s e t i h godina. Ulazak u fazu tranzicije samo je zaoštrio p r o b l e m e ,
otpočela je dekompozicija S F R Jugoslavije, formiranje više nezavisnih država, te
brojne teškoće, od sankcija m e đ u n a r o d n e zajednice uvedenih Srbiji i Crnoj Gori
SRJ, k a k o se u to v r e m e zvala), pa do bombardovanja, koji su do te m e r e unazadili
nacionalnu ekonomiju i društvo u celini da se m o r a l o baviti daleko prozaičnijim
pitanjima tekućeg preživljavanja.
U p r o m e n i ranije važećih obrazaca (paradigmi) razvoja najdalje su otišle

najrazvijenije tržišne privrede, stoga ć e m o u nastavku izložiti n e k a od njihovih
iskustava. O s v r n u ć e m o se i na ona teorijska razmatranja što se b a v e o d n o s i m a i
m e đ u s o b n i m delovanjem t e h n o l o š k o g napretka i zaposlenosti u privredi, o d n o s n o
šire društvu k a o celini, koja ocenjujemo da su opštevažeća za uslove robne
proizvodnje, te se i u nas m o g u primeniti uz uvažavanje određenih specifičnosti i
m o g u ć e prilagođavanje. U k a z a ć e m o na one aspekte koji se o d n o s e na manje
nzvijene privrede i m o g u ć n o s t i da ublaže problem zaposlenosti p r i m e n o m
emenih, visokih tehnologija u nastojanju da se njima ostvare i druga pozitivna
• tz\ ojna dejstva.
Danas se obično ističe da tehnološki progres deluje dvojako na
z a p o s l e n o s t . 2 4 2 S j e d n e strane, tehnološki napredak utiče na smanjenje potreba za
radnom s n a g o m supstituišući je n o v o m o p r e m o m u već postojećim privrednim
kapacitetima, te z a m e n o m ili potiskivanjem p o t r e b a za p r o i z v o d i m a tradicionalnih
delatnosti, a posebno tradicionalnih industrijskih grana. Sem toga, sa istim
a k u p n i m efektom m o ž e delovati tehnološki napredak u o n i m g r a n a m a gde se njime
m e ć a v a p r o d u k t i v n o s t rada, a da istovremeno ne dolazi do odgovarajućeg rasta
1
Videti podatke u Tab. 19, str. 295.
Detaljnije o dvojakom delovanju i iskustvima zemalja članica OECD u vezi učinaka tehnološkog
napretka na zaposlenost videti u C. M. Cooper, J. Clark, EMPLOYMENT, ECONOMICS AND
TECHNOLOGY. THE IMPACT OF TECHNICAL CHANGE ON THE LABOUR MARKET,
Brighton, Wheatsheaf, 1982.
281
tražnje. S druge strane, nasuprot p r e t h o d n o rečenom, tehnološki n a p r e d a k deluje u

pravcu širenja ukupnih potreba za radnom s n a g o m i u slučajevima kada se uveća
produktivnost, ako smanjenjem cena i dejstvom ostalih činilaca d o đ e do
značajnijeg porasta tražnje za datim p r o i z v o d o m više n e g o što je naraslom
produktivnošću smanjena potreba za radom. Tehnološki n a p r e d a k deluje na širenje
ukupnih p o t r e b a za r a d o m putem stvaranja novih proizvoda, čitavih novih
proizvodnih grupacija, pa čak i grana. U istom smeru on utiče širenjem kruga
društvenih potreba za održavanjem upotrebnih karakteristika proizvoda tokom
njihovog veka trajanja, zatim nizom novih usluga koje se formiraju u
v a n p r i v r e d n i m delatnostima, razvijem potreba i aktivnosti u kojima se one
zadovoljavaju, te da se one učine dostupnim daleko većem broju korisnika.
U o p š t e uzev, m o ž e se o c e n i t i 2 4 3 da preovlađuju pozitivni uticaji novih,

visokih tehnologija u privredama čiji su razvojni potencijali veliki, gde je industrija
što ih primenjuje u svetskom vrhu ili za izvesne proizvode doseže taj nivo.
N a s u p r o t t o m e , t a m o gde se ne dostižu vrhunski tehnološki rezultati, bez obzira
ukupnu razvijenost nacionalne ekonomije, ne retko se mogu utvrditi suprotna
kretanja - k u m u l a t i v n o smanjivanje zaposlenosti kao rezultat delovanja savremene
t e h n o l o š k e revolucije i ostalih činilaca u t o m smeru. Stoga se ne bi smeo
j e d n o z n a č n o i nekritički afirmisati stav/uverenje da je u uslovima savremenog
t e h n o l o š k o g progresa preovlađujuće delovanje u pravcu širenja ukupnih potreba za
r a d n o m s n a g o m niti u smeru smanjenja. Različita iskustva po zemljama, čine da
su tendencije za sada nejasne, pa se čak n a i z m e n i č n o smenjuju.
P r e m a t o m e , m o g u se alternativno očekivati različiti kumulativni efekti -
od opadanja, p r e k o stagnacije, sve do postepenog uvećavanja ili čak brzog rasta
u k u p n o g broja zaposlenih. N a r a v n o , sem t e h n o l o š k o g progresa, na zaposlenost u
j e d n o j nacionalnoj ekonomiji utiču i brojni drugi činioci, ali ih o v d e ne u z i m a m o u
obzir j e r su manjeg značaja za aktuelno dinamiziranje p r i v r e d n o g i celog
društvenog napretka, privrednu i društvenu efikasnost.
S o b z i r o m da se p r i m e n o m t e h n o l o š k o g napretka ne ostvaruju samo
pozitivni uticaji, o d n o s n o rast, već i negativni, to je nužan aktivan o d n o s prema
ovom d o m e n u - politika koja bi polazila od celokupnih društvenih, a pre svega
e k o n o m s k i h p o t r e b a i m o g u ć n o s t i , te podsticala one pravce t e h n o l o š k o g napretka
koji daju najveće efekte u k u p n o m razvitku, uz istovremeno svođenje na najmanju
meru, a k o se već ne m o g u p o t p u n o eliminisati negativni učinci/posledice.
Analize na koje se oslanjamo vršene su za pojedinačne zemlje, na različitim polaznim osnovama,

metodama, definicijama, teorijskim pretpostavkama i sa brojnim razlikama u nizu zaključaka.
244 A
Cak samo u razvijenim zemljama, prema studijama zaposlenosti u OECD koje su je prvenstvene
razmatrale kao rezultantu primene novih tehnologija, sa posebnim naglaskom ni
mikroelektroniku, u publikaciji ICCP M1CROELEKTRONICS, ROBOTICS AND JOBS.
Information Computer Communication Policy, No. 7, Paris, 1982.
282
Sa stanovišta ostvarenja odgovarajućeg k u m u l a t i v n o g delovanja na rast

zaposlenosti, p o t r e b n o je ispitati učinke svih tehnoloških inovacija koje se mogu
.ekivati/preduzimati u privredi, te na osnovu njih aktivnom razvojnom politikom
delovati u pravcu takvog izbora tehnologija i/ili k o m b i n o v a n j a da se ukupni,
•eposredni i posredni, efekti na rast zaposlenosti maksimiziraju j e d n o v r e m e n o sa
realizacijom interesa nosilaca investicionog odlučivanja.
U težnji da se u što k r a ć e m roku postignu potpuniji efekti na zapošljavanje,
razvojnom politikom treba šire u društvu izvrši prilagođavanje, o d n o s n o
anticipiranje p r o m e n a koje će se desiti u tražnji za r a d n o m s n a g o m i sa njima
remenski i po strukturi usaglasi njena b u d u ć a p o n u d a . Takvim prilagođavanjem
m o ž e se smanjiti ili čak eliminisati vremenski nesklad između pojave društvene
potrebe za novim/modifikovanim kvalifikacijama, izmenjenom strukturom
zaposlenih i postojećih o d n o s a u t o m d o m e n u . Sve v r e m e d o k se ne usaglase
potrebe i raspoloživa struktura, deo sredstava uloženih u materijalne elemente
-y. r e m e n o g t e h n o l o š k o g progresa i deo društvenog fonda rada, dva o s n o v n a
. - oca proizvodnje, ostaju n e p o t p u n o iskorišćeni.
Značajno ograničenje primeni visokih tehnologija u nerazvijenim i

zemljama u razvoju predstavlja potreba za stalnim, brzim rastom zaposlenosti. To
stoga što s a v r e m e n e visoke tehnologije u fazi početne p r i m e n e , imaju mali ukupan
ekonomski efekat i uticaj na rast zaposlenosti koji je j e d v a primetan u r a z m e r a m a
« l e privrede. Takav, potencijalno skroman efekat na z a p o s l e n o s t 2 4 5 i velika
zavisnost od istraživanja i razvoja u početnoj fazi p r i m e n e odvraćaju ih od brže
upotrebe visokih tehnologija. S e m toga, veći rast zaposlenosti često je uslovljen
potrebnim investicijama u n o v e kapacitete, a za pune efekte savremenih visokih
tehnologija p o t r e b n o je da se izvrše izvesna strukturna prilagođavanja u g r a n a m a
koje prethode ili slede o n i m a gde se vrši inoviranje. Sve o v o u n e k o l i k o otežava
zemljama u razvoju ili nerazvijenim bržu primenu i potpunije efektuiranje novina.
:o, značajne p r e p r e k e b r ž e m širenju inovacija potiču od postojećih institucija
privrednog sistema i/ili neblagovremenih promena u širem društvenom
o k r u ž e n j u . 2 4 6 Z a podršku rastu zaposlenosti p o s e b n o j e značajno usavršavanje,
_-apređivanje i upotpunjavanje sistema obrazovanja.
Znači da su zemljama u razvoju i j o š više nerazvijenim, za postizanje punih
.rekata s a v r e m e n e t e h n o l o š k e revolucije, pa i za rast u k u p n e zaposlenosti, nužne
elike p r o m e n é u privredi, o d n o s n o čitavom društvu. Z a t o u ovoj vrlo brojnoj i
heterogenoj grupi zemalja treba stvarati uslove za rast zaposlenosti i druga
Detaljnije videti o toku tehnoloških inovacija i njihovom delovanju na zaposlenost u našem radu
TEHNIČKI NAPREDAK I MEĐUNARODNA R4ZMENA KAO ČINIOCI RASTA
ZAPOSLENOSTI, Ekonomska misao, br. 1, Beograd, 1986., str. 83 - 98.
Tu stranu problema i izvesne inercije u društvenoj nadgradnji osvetlila je C. Perez, Structural
Change And The Assimilation Of New Technologies In The Economic And Social Systems. A
Contribution To The Current Debate On Kondratiev Cycles, Futures, October, 1983..
283"
pozitivna dejstva sadašnje tehnološke revolucije na u k u p n u privredu, te ostale

p o d s i s t e m e u društvu. Stoga je n u ž n o podržavati p r o m e n é u željenom pravcu
odgovarajućim, k o o r d i n i r a n i m m e r a m a , m e h a n i z m i m a i instrumentima tehničke,
e k o n o m s k e , o d n o s n o politike u k u p n o g društvenog razvoja, a njima se istovremeno
m o ž e delovati i na ublažavanje ili eliminisanje negativnih efekata do kojih brz
razvitak m o ž e dovesti.
10.5.3 Tehnički progres i uključivanje u međunarodnu podelu rada
Delovanje t e h n o l o š k o g progresa sa stanovišta uključivanja Srbije u

m e đ u n a r o d n u podelu rada t a k o đ e ć e m o posmatrati s o b z i r o m na osnovna
opredeljenja e k o n o m s k e politike i izabrane pravce razvoja. Razdoblje ubrzane
industrijalizacije zemlje uobičajeno se u z i m a da je trajalo do sredine šezdeset
godina E k o n o m s k a politika je u s m e r e n a na brz rast p r v e n s t v e n o industrije, njere
strukturne p r o m e n é , uz potpunije aktiviranje ukupnih potencijala, a pre svega radne
snage i prirodnih resursa. Tehnološki napredak ostvarivan je u g l a v n o m uvoze:-
inostrane tehnologije, s t o j e u tom razdoblju n e o p h o d n o i daje u relativno k r a t k o r .
roku značajne efekte.
K a r a k t e r u v e z e n e tehnologije se menjao u toku razvoja. U pedesetim

g o d i n a m a u v o z e se tehnologija i tehnika za proizvodnju sredstava rada i ostalih
r e p r o d u k c i o n i h dobara. T o k o m šezdesetih godina d o m i n i r a l a j e tehnoloL
namenjena proizvodnji potrošnih dobara, da bi se u s e d a m d e s e t i m preorijentisali ni
247
uvoz k o m p l e k s n i h tehnoloških sistema. Na taj način su stvarani uslovi i vrše«
t e h n o l o š k a modernizacija, p o d i z a n a tehnička kultura i životni standard.
M e đ u t i m , uvoz tehnologije bio je vezan i za brojna negativna dejstva, čiji
su efekti jačali od polovine šezdesetih, a p o s e b n o su došli do izražaja u
s e d a m d e s e t i m g o d i n a m a k a d a je razvijeni svet p o č e o da menja o b r a z a c razvoja jer
su generičke snage i raspoloživost faktora za dotadašnji iscrpeni ili veoma
umanjeni, g u b e dotle važeći atributi jeftinih i obilnih činilaca. S druge strane, uvoz
inostrane tehnologije nije bio selektivan u smislu jačanja sopstvenog n a u č n o -
istraživačkog i razvojnog potencijala, niti se on angažuje pri izboru tehnologije
njenom prilagođavanju d o m a ć i m uslovima proizvodnje.
P r e p r e k a s a m o s t a l n o m t e h n o l o š k o m napretku bila su brojna ograničenja
v e z a n a za korišćenje u v e z e n e tehnologije - obaveza uvoza materijala i k o m p o n e :
od isporučioca tehnologije ili drugog proizvođača koga on odredi, z a b r a n a izvoza u
celini ili na pojedina tržišta u svetu, zabrana korišćenja tehnologije po prestanka
važnosti ugovora, zabrana razvoja u v e z e n e tehnologije, pa sve do plaćanja
" r o y a l t y " ( h o n o r a r a ) i posle isteka trajanja patenta i drugi slični limiti. Sem
negativnog uticaja na osamostaljenje od uvoza tehnologije, n a v e d e n a ograničenja
Jugoslavija u svetskojprivredi na pragu xxi veka, svodna studija, glavni redaktor T. P o p o v .

_ Konzorcijum ekonomskih instituta, Beograd - Zagreb, 1986., str. 149-150.
284
vrlo su često o n e m o g u ć a v a l a p u n o korišćenje postojećih kapaciteta i realizovanje

ćfekata e k o n o m i j e o b i m a . Parcijalni pristup u izboru uticao je da se višestruko
kupuju i različita t e h n o l o š k a rešenja za proizvodnju sličnih ili istih proizvoda, čime
se o n e m o g u ć a v a saradnja, specijalizacija, podela rada i kooperacija m e đ u d o m a ć i m
proizvođačima.
U takvom ambijentu, domaća naučno-istraživačka i razvojna osnova
nastoji s a m o da prati ubrzani tehnološki razvoj u razvijenim zemljama, a pri t o m e
se kašnjenje uvećava, pa izvoz postaje sve više inferioran. V r l o je izražena
orijentacija privrednih subjekata na d o m a ć e tržište, pa su često izgrađeni kapaciteti
mnogostruko veći od m o g u ć e prodaje. To vodi njihovom n e p o t p u n o m korišćenju
sa brojnim n e g a t i v n i m e k o n o m s k i m posledicama, a pre svega visokim troškovima.
Sve to pokazuje da inostrane kompanije, isporučioci tehnologije imaju
dominirajući položaj, pa d e o svojih troškova uspevaju da p r e b a c e na zavisna
preduzeća, k u p c e tehnologije. S druge strane, njihova je prednost što potiču iz
\ećih i razvijenijih zemalja, pa koriste pogodnosti koje t a m o imaju - š i r o k u i
ekonomski isplativu inventivnu i inovativnu aktivnost, visok u d e o države u pokriću
iroškova, lakše dostizanje kritične mase za finansiranje raznovrsnih projekata,
koncentraciju k a d r o v a i drugih uslova u nauci, istraživanjima i razvoju ( N I R ) , pa
su im rezultati bolji i veći.
Sem spoljnih, d o m a ć a N I R aktivnost trpi i unutrašnja ograničenja -
relativno manji u d e o sredstava namenjenih istraživanjima i razvoju u društvenom
proizvodu, n e m o g u ć n o s t da se dostigne kritične m a s e sredstava za finansiranje
rrojekata, te nedovoljnost n a u č n o istraživačkih/razvojnih kadrova po pojedinim
oblastima. Stoga je čak n e m o g u ć e s a m o pratiti fundamentalna istraživanja u v e ć e m
broju raznovrsnih nravaca, pa utoliko pre nisu mogli da ih sami p r o v o d e i dostižu
49
onske rezultate, primenjuju i koriste v r h u n s k e tehnologije.
Kao jedan od mogućih pravaca prevazilaženja postojećih ograničenja
iar.as se u svetu primenjuje udruživanje zemalja, čak visokorazvijenih, da bi se
mogle suprotstaviti dominaciji vodećih na vrlo širokom frontu tehnologije. Za
drugi pravac, o b i č n o se u z i m a selekcija oblasti p r o d o r a , 2 5 1 izbor prioriteta i
koncentracija raspoloživih potencijala, da bi se dostigli vrhunski rezultati ili bar
rr.riižili njima. Orijentacijom na izbor prioriteta, ograničenja što ih n a m e ć e
m u p a n e k o n o m s k i potencijal zemlje ne nestaju, ali se ublažava intenzitet njihovog
S. Gomulka, The Theory Of Technological Change , op. tit, str. 194-195.

Podrobnije o ovim ograničenjima videti u našoj napred pominjanoj knjizi Tehnički progres u
maloj zemlji, posebno druga i treća glava, op. cit., str. 32-103.
Dr R. Stajner, Pogled na neke političke i društveno-ekonomske implikacije nove tehnološke
ucije, u zborniku Društvene granice tehnološke revolucije, Beograd, juni 1987., str. 153.
To smo i sami učinili u našem ranije citiranom radu Tehnički progres u maloj zemlji, str. 127 -
154. . :
285 •
delovanja, o m o g u ć a v a j u prodori, pa i r a z m e n a za izvesne v r h u n s k e tehnologije do

kojih su došle druge zemlje.
P r i k a z a n o stanje i ostvareni rezultati tehnološkog razvoja, osobito tokom
druge p o l o v i n e sedamdesetih i u o s a m d e s e t i m godinama, zatim pravci p r o m e n a 1
ublažavanja ograničenja, koja stoje pred pojedinim zemljama, povod su za
formulisanje novih pristupa naučnom i na njemu zasnovanom ukupnom
252
t e h n o l o š k o m progresu i u S F R Jugoslaviji. N j e m u se prilazi k a o značajnom
činiocu strategije e k o n o m s k o g i socijalnog razvoja od koga se očekuje da zausta\ i
proces zaostajanja za razvijenim svetom, o d n o s n o smanji postojeće razlike,
izvrši prestruktuiranje privrede, te ona osposobi za brže i adekvatno prilagođavanje
54
p r o m e n a m a u okruženju. '
D r a m a t i č n o s t situacije t o k o m dekompozicije SFRJ po sebi je bila teška, a
čitav p r o c e s j o š uvek nije o k o n č a n . Položaj aktuelne državne zajednice j o š je
otežan m e đ u n a r o d n o m b l o k a d o m 2 5 5 kojom su gotovo p o t p u n o prekinuti ekonomsk
odnosi sa okruženjem. K a k o je zemlja veličine • Srbije j a k o u p u ć e n a na
m e đ u n a r o d n u saradnju da bi aktivirala postojeće potencijale privrede, naučne
istraživačke i razvojne delatnosti, te da se ralativiziraju ograničenja savremene
t e h n o l o š k e revolucije, to ostaje da se izvrše brojne unutrašnje pripreme
prilagođavanja organizacionim i svojinskim p r o m e n a m a , formiranjem i/ili
oslobađanjem m e h a n i z a m a koji će delovati u željenom pravcu. S druge strane,
duboka društvena, te u njoj privredna kriza i tranzicija j o š pojačavaju interes a
iskustva i postojeće e k o n o m s k e teorije, nalažu njihovu spoznaju, kritičk:
preispitivanje, prilagođavanje p o t r e b a m a našeg razvoja i aktivnijeg uključivanja u
m e đ u n a r o d n u e k o n o m s k u saradnju.
252
Strategija tehnološkog razvoja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Skupštir
SFRJ, Beograd, 1986., str. 2 - 4.
253
Kao značajni preduslovi za promenu dotadašnjih tendencija u tehnološkom razvoju uzimani si
nalaženje adekvatne društvene organizacije, promené u privrednom sistemu, izbor ekonomske
razvojne politike, povezivanje svih karika u lancu tehnološkog progresa i uopšte b r ž a
prilagođavanju zahtevima savremene tehnologije.
254
JUGOSLAVIJA U SVETSKOJ PRIVREDI NA PRAGU XXI VEKA..., op. cit.. str. 269 - 270.
255
Međunarodna zajednica je u jednom trenutku svog angažovanja u rešavanju krize na prostor
SFR Jugoslavije opredelila za uvođenje blokade Savezne Republike Jugoslavije (Srbije i Cm
Gore), Što znači izopštavanje iz gotovo svih međunarodnih organizacija, potpuni prekid legaln
razmene i drugih vidova privredne sadadnje sa svetom. Blokada je krajem 1995. godin
suspendovana, ali je proces povratka zemlje u međunarodne organizacije bio veoma spor, pa j
sve do dvehiljaditih otežavana i onemogućavana razmena, ukupna ekonomska i drugi vido>
međunarodne saradnje.
286
10.5.4 Tehnološki progres, produktivnost i ekonomska efikasnost
K a o rezultat brojnih i raznovrsnih dejstava t e h n o l o š k o g n a p r e t k a postiže se

povećanje društvene produktivnosti rada. U nastavku ćemo razmotriti njeno
256
kretanje našoj p r i v r e d i . Društvena produktivnost rada se, u m a k r o e k o n o m s k o j
analizi, izražava kao društveni proizvod po z a p o s l e n o m . R a s p o l o ž i v i m statističkim
podacima ograničeni smo u razmatranju produktivnosti rada i ekonomske
efektivnosti na društveni sektor privrede za sve vreme dok se zemlja deklarisala
kao socijalistička, što znači da ć e m o ove veličine posmatrati za njen pretežan deo,
. ie je učešće u stvaranju društvenog proizvoda Srbiji i Crnoj Gori p o v e ć a n o sa oko
5S° o tokom prve polovine pedesetih na gotovo 8 5 % p o č e t k o m devedesetih godina.
Tab. 19 P r o s e č n e godišnje s t o p e rasta u d r u š t v e n o m s e k t o r u p r i v r e d e Srbije

(računate metodom kontinuelnih stopa; u %)
Društveni
Zaposlenost Produktivnost r, * 100 rE*100
Razdoblje proizvod"
(r L ) rada" (r p ) ry ry
(rY)
1953-65. 10,3 6,4 3,9 62 38
1966-75. 5,9 2,8 3,1 47 53
1976-80. 7,7 4,0 3,7 52 48
1953-80. 8,3 4,7 3,6 57 43
1981-85. 0,8 2,3 -1,6 307 -207
3986-90. -1,8 0,5 -2,3 -30 130
1981-90. -0,5 1,4 -1,9 -290 390
1991-92. -28,2 -6,3 -21,9 22 78
3991-95. -20,8 -4,5 -16,3 22 78
1996-2000. -2,0 -1,9 -0,1 95 5
1
[2O01-2003. 3,3 -3,5 6,8 -109 209
1953-2003. 2,41 2,03 0,39 84 16
- 3 osnovu podataka za društveni proizvod i produktivnost rada u stalnim cenama 1 9 9 4 .

RJ: JUGOSLAVIJA 1 9 4 5 - 1 9 8 5 . , Statistički pregled, SZS, Beograd, 1 9 8 6 . , str. 2 0 0 - 2 0 1 . ; SGJ
- 67., 87., 142.; SGJ ' 9 4 . , str. 77., 1 0 6 - 1 0 7 . , 158.; SGJ ' 9 5 . , str. 81., 1 1 4 . - 1 2 0 . ; SGJ '98., str.
- 24.: SGJ-01., str. 9 1 , 132., te Saopštenja Zavoda za statistiku SCG, br. 2 7 , Beograd, 2 0 0 4 . , str.
Analizu delovanja t e h n o l o š k o g napretka na osnovu kretanja društvene produktivnosti rada

n a l a z i m o i k o d K. O p p e n l e n d e r a za SR N e m a č k u , u radu TEXHMHECKMM TIPOTPECC,
B03AEHCTBME, OllEHKH, PE3yjlbTATH, CoKpaiiteHHfi nepeBoa c HeMeuKoro, MOCKBB,
1981., str. 17 - 3 3 . Za j e d i n s t v e n o ocenjivanje u k o m e se prikazuje i društvena produktivnost
zalažu se autori u z b o r n i c i m a EKOHOMFP-IECKAH TEOPMfl HA yLIHO-TEXHHlJECKOFO
nPOTPECCA, MocKBa, 1 9 8 2 . , p o s e b n o na str. 10 - 1 6 . i HAYKA B COBPEMEHHOM
::IITAJIHCTE<mCKOH 3KOHOMHKE. MocKBa, 1987., str. 2 6 - 4 1 .
287
P o s m a t r a n a za celo razdoblje od p r e k o dve i po decenije (1953-1980.

produktivnost rada rasla je po prosečnoj godišnjoj stopi od 3,6%, o d n o s n o sa neš
preko dve petine ( 4 3 % ) učestvovala je u odgovarajućoj stopi rasta proizvodrf
društvene privrede na prostoru Srbije. T o k o m osamdesetih i devedesetih godi
kretanje produktivnosti p o p r i m a negativne stope rasta, a u dvehiljaditim p o n o v o
vraća u zonu visokih pozitivnih stopa. U p r a v o zbog t o g pada, uprosečena sto
rasta produktivnosti rada za celo p o s m a t r a n o razdoblje do 2 0 0 3 . ostvaruje izuzet
malu pozitivnu vrednost (0,39%). Kretanje produktivnosti j e , u stvari, inače bi
različito u kraćim periodima. Do polovine šezdesetih produktivnost rada rasla je
• 257
stopi od 3,9% ( 2 , 9 % ), a to je istovremeno i najdinamičniji godišnji rast toko
čitavog r a z m a t r a n o g perioda, ne računajući dvehiljadite. K a o negativni ekstrem,
m o r a m o istaći da se produktivnost smanjivala u prvoj polovini devedesetih godina]
po prosečnoj stopi p r e k o 1 6 % godišnje.
N a v e d e n e oscilacije u dinamici produktivnosti rada u z i m a m o k a o j e d a n
značajnih indikatora za ocenu delovanja tehnološkog progresa. M a d a se polovinom
šezdesetih godina vrši preorijentacija u pravcu intenziviranja razvoja, s t o j e pos .
privredne reforme p r i v r e m e n o i ostvareno kroz brz rast produktivnosti rada. .
v e o m a d i n a m i č n o uvećavanje tehničke opremljenosti do kraja p o m e n u t e decen: .
M e đ u t i m , u drugoj polovini sedamdesetih unekoliko je ubrzan rast produktivnosti
rada, ali z b o g značajnijeg ubrzanja rasta zaposlenosti, relativni doprinos ovoga
rastu društvenog p r o i z v o d a je manji od polovine ( 4 8 % ) .
P o t p u n i zaokret u kretanju produktivnosti rada d o g o d i o se tokom
osamdesetih godina, pa je njen i doprinos stopi rasta društvenog proizvoda posta-t
negativan. N e g a t i v n a godišnja stope rasta produktivnosti bila je veća od
odgovarajuće stope uvećanja zaposlenosti u drugoj polovini o s a m d e s e t i h pa je to
p r o u z r o k o v a l o i negativnu prosečnu godišnju stopu rasta proizvoda društvene
privrede. P o t o m su zabeležena negativna kretanja/opadanje i u zapošljavanju, pa e
došlo do daljeg smanjenja proizvodnje p o č e t k o m devedesetih čak za o k o trećinu
prosečno godišnje.
K a d a se raščlani stopa rasta produktivnosti rada na sastavne činioce,
p o s m a t r a m o je kao rezultantu dinamike tehničke opremljenosti i koeficijenti
efektivnosti o s n o v n i h sredstava.
Ukoliko se imaju u vidu stope rasta u manjim v r e m e n s k i m j e d i n i c a m a
do jednogodišnjih, m o ž e se uzeti da je stopa rasta produktivnosti rada.
zanemarivu grešku, j e d n a k a zbiru stope rasta tehničke opremljenosti rada i stope
rasta koeficijenta efektivnosti osnovnih sredstava. T a k o p o s m a t r a n e , tokorr.
proteklog razdoblja od četiri decenije (1953-92.), tehnička opremljenost rada rasla
Nakon brojeva što se odnose na SCG, iza njih u zagradama navodimo odgovarajući podatak a
celu privredu SFRJ tokom dela izlaganja o tehničkom progresu, produktivnosti rada
ekonomskoj efikasnosti. •
Je po prosečnoj godišnjoj stopi od 2 , 9 % ( 3 % u SFRJ do 1989.) ili do početka

o s a m d e s e t i h 3 , 1 % ( 3 , 4 % ) na teritoriji Srbije.
Zahvaljujući porastu koeficijenta efektivnosti j e d i n o je u pedesetim do
sredine šezdesetih godina zabeležen njegov pozitivan doprinos prosečnoj godišnjoj
sn>pi rasta produktivnosti rada koja je dostigla 3,9%, dok je u svim ostalim
intervalima za koje s m o imali podatke (do početka devedesetih), koeficijent
efektivnosti osnovnih fondova imao negativne stope. V i s o k e n e g a t i v n e stope
koeficijent efektivnosti i m a o je t o k o m osamdesetih godina, pa uz istovremeni
skroman rast t e h n i č k e opremljenosti rada, to je rezultiralo u negativnoj stopi rasta
produktivnosti od 1,9% prosečno godišnje. Još je teža situacija u t o m pogledu
početkom devedesetih, pošto koeficijent efektivnosti u 1991. i 1992. godišnje
opada po stopi od gotovo 3 0 % to nije m o g l o biti k o m p e n z i r a n o rastom tehničke
opremljenosti rada, pa je rezultiralo negativnom stopom rasta produktivnosti oko
12" o u te dve godine. N a v e d e n i m negativnim kretanjem koeficijenta efektivnosti u
:m srednjoročnim razdobljima posle pedesetih godina opredeljena je i negativna
-.-ednost u k u p n e p r o s e č n e stope za celo razdoblje.
R e č e n o kretanje tehničke opremljenosti i koeficijenta efektivnosti

u z i m a m o k a o osnovu o c e n e da je produktivnost rada rasla uz protivrečnu
dinamiku, a to znači da je tehnološki napredak ostvarivan, na teritoriji Srbije,
prevashodno na bazi uvećanja angažovanih osnovnih sredstava po j e d n o m
z a p o s l e n o m radniku. M e đ u t i m , rast tehničke opremljenosti rada t o k o m tri decenije
aije praćen i odgovarajućim p o r a s t o m efektivnosti upotrebe osnovnih sredstava u
društvenom sektoru privrede niti u Srbiji, a ni u čitavoj zemlji ( S F R J ) . Čak se
koeficijent efektivnosti smanjivao po stopi od 2% (1,8%) prosečno godišnje od
1965, kada je dostigao m a k s i m a l n u vrednost za j e d n u od izabranih godina, do
početka devedesetih.
O obimu izvršenih promena u jugoslovenskoj industriji koje znače

tehnološki n a p r e d a k može se suditi i na osnovu uvođenja novih
p r o g r a m a / p r o i z v o d a . 2 5 8 Oni su u nas statistički praćeni i iskazivani kao ukupan
broj novih p r o i z v o d a i k a o broj novih proizvoda sa stanovišta cele zemlje.
P r e m a s v e m u izloženom, m o ž e m o zaključiti da tehnološki progres vrlo
skromno i o g r a n i č e n o delovao u društvenom sektoru, a to znači i u p r e t e ž n o m delu
j u g o s l o v e n s k e privrede. Z a t o se nisu m o g l e ispoljiti ili se bar t o k o m proteklog
razdoblja nisu u potpunosti iskazale sve one p r o m e n é što ih tehnološki napredak
izaziva u razvijenim privredama. Tu pre svega m i s l i m o na razvoj kvaliteta
proizvodnih činilaca i podizanje njihove efektivnosti, što je inače j e d a n od bitnih
pravaca njegovog s a v r e m e n o g delovanja.
Sličan pristup nalazimo i u Đ. Vrcelj. NEKI ASPEKTI TEHNIČKO-TEHNOLOŠKOG

NAPRETKA U INDUSTRIJI JUGOSLAVIJE I AUSTRIJE, Beograd, 1971.. str. 1 5 0 - 151.
Detaljnije podatke o novim proizvodima izložićemo u glavi gde govorimo o promenama
proizvodnih programa industriji, s obzirom daje gro njih tamo primenjen.
289
Z a o c e n u p r i m e n e elemenata t e h n o l o š k o g progresa p o s e b n o j e interesantan

drugi p o d a t a k - broj novih proizvoda sa stanovišta zemlje j e r se njime ističe za
koliko se širi asortiman proizvoda. Razlika između broja u v e d e n i h i napuštenih
proizvoda pokazuje čist prirast broja produkata, tj. obogaćivanje asortimana i
širenje m o g u ć n o s t i za raznovrsnije zadovoljenje potreba. S druge strane, za ocenu
t e h n o l o š k o g progresa značajna je i razlika između u k u p n o g broja novih proizvoda
broja novih p r o i z v o d a sa stanovišta cele zemlje pošto o n a pokazuje difuziju novih
p r o g r a m a unutar industrije.
P o s m a t r a n o po g r a n a m a i grupacijama, p r e m a broju novih proizvoda sa
stanovišta zemlje ističu se: metalna industrija, elektroindustrija, hemijska
industrija, ali i drvna industrija. Njihov kumulativni u d e o kretao se blizu devet
desetina u odgovarajućoj grupi novih proizvoda. Slična je o c e n a i u p o g l e j
difuzije, m a d a je tu na listi j o š nekoliko tradicionalnih industrija.
290
EKONOMSKA POLITIKA
11.1 Pojam ekonomske politike
E k o n o m s k a politika i privredni sistem obuhvataju u k u p n e institucionalne

•slove obavljanja privrednih aktivnosti, k a o i uspostavljanja i održavanja brojnih
eza i o d n o s a između e k o n o m s k i h subjekata (države, p r e d u z e ć a i d o m a ć i n s t a v a )
Marsenić, 1996.). Učesnici u privrednim p r o c e s i m a pojavljuju se na različitim
-tima (tržištu robe, tržištu kapitala, tržištu novca, tržištu rada). Nijedno od tih
fežišta ne funkcioniše spontano, j e r postoji m n o š t v o p r i v r e d n i h i društvenih
institucija koje ustanovljavaju pravila ponašanja tržišnih aktera. P r e d u z e ć a uvek
nastaju i posluju u okviru odgovarajućeg institucionalno o r g a n i z o v a n o g prostora.
Stoga e k o n o m s k a politika svoje glavno ishodište nalazi u p r i v r e d n o m sistemu i
uvažava ga kao okvir van kojeg ne m o ž e izlaziti.
E k o n o m s k a politika u tržišnim uslovima nije skup administrativnih dozvola i

zabrana koje ograničavaju poslovnu samostalnost e k o n o m s k i h subjekata, nego, pre
ega, s v e u k u p n o s t m e r a kojima se učesnici privređivanja (u okviru njihove
zagarantovane slobode izbora) usmeravaju na p o s l o v n o ponašanje koje vodi
ostvarivanju postavljenih ciljeva.
D r ž a v a je glavni nosilac e k o n o m s k e politike, te ova ima m a k r o e k o n o m s k i
karakter. Za razliku od e k o n o m s k e politike koja se Vodi na m a k r o n i v o u , postoji
poslovna politika koju v o d e p r e d u z e ć a kao mikroprivredni subjekti. D o k poslovna
politika predstavlja svojevrsnu poslovnu orijentaciju preduzeća k a o reakciju na
različite izazove okruženja, dotle e k o n o m s k a politika teži, između ostalog, da
usmerava ponašanje p r e d u z e ć a u željenom pravcu k a k o bi se ostvarili njeni ciljevi.
E k o n o m s k a politika, zapravo, znači delovanje države na privrednu delatnost u
--.adu sa postavljenim ciljevima. Država p r e d u z i m a m e r e radi razvoja i
unapređivanja funkcionisanja privrede, što na taj način povećava u k u p n o društveno
blagostanje.
P r e m a t o m e , pod e k o n o m s k o m politikom p o d r a z u m e v a m o skup

instrumenata, m e r a i m e h a n i z a m a koje država koristi da bi ostvarila zadate
e k o n o m s k e ciljeve.
O s n o v n i k o n c e p t e k o n o m s k e politike j e d n e zemlje uvek polazi od
međuzavisnosti i z m e đ u privredne i političke oblasti d r u š t v e n o g života (Bajec,
Joksimović, 2002.). U uslovima k o m a n d n e privrede i j e d n o p a r t i j s k o g političkog
sistema ne postoji m e h a n i z a m d e m o k r a t s k e kontrole k o n c e p t a i vođenja
e k o n o m s k e politike, j e r se ona kreira i sprovodi direktivama i ideološkim
a r g u m e n t i m a . N o s i o c i e k o n o m s k e politike su, pak, u društvu u t e m e l j e n o m na
tržišnim o d n o s i m a i političkom sistemu p a r l a m e n t a r n e demokratije stalno izloženi
kontroli i proveri, pa su prisiljeni da n e p r e k i d n o prilagođavaju m e r e i sredstva za
ostvarenje o d r e đ e n i h privrednih ciljeva.
293
11.2 Elementi ekonomske politike
E l e m e n t e e k o n o m s k e politike čine njeni ciljevi, subjekti i instrumenti.

V e ć tradicionalno postoje četiri generalna cilja ekonomske politike
( M a r s e n i ć , 1996.):
1. privredni rast,
2. p u n a zaposlenost,
3. stabilnost tržišta i cena; i
4. r a v n o t e ž a r a z m e n e i finansijskih transakcija s inostranstvom.
Ovi ciljevi e k o n o m s k e politike imaju veliki značaj za privredu svake
zemlje. N j i h o v a projektovana veličina uvek je v e z a n a za vremenski period na kc
se odnosi i s a m a e k o n o m s k a politika. T a k o se, na primer, privredni rast odmera\ i
projektovanom stopom rasta bruto d o m a ć e g (ili bruto nacionalnog) proizvoda za
određeni period. Stanje p u n e zaposlenosti, po pravilu, p o d r a z u m e v a d a j e 4 0 - 4 5 ° t
u k u p n o g stanovništva z a p o s l e n o , o d n o s n o da stopa nezaposlenosti (računata ka:
p r o c e n t u a l n o u č e š ć e nezaposlenih u u k u p n o m broju zaposlenih i nezaposlenih lica i
iznosi manje od 5 % . Stabilnost tržišta i cena nije u g r o ž e n a ako se inflacija kreće dc
5% godišnje. Za ravnotežu e k o n o m s k i h o d n o s a s inostranstvom v a ž n o je da >.-
eventualna n e r a v n o t e ž a između uvoza i izvoza ne ustali trajnije, a ne da posl
apsolutna nejednakost izvoza i uvoza.
M e đ u t i m , ciljevi e k o n o m s k e politike m o g u biti m e đ u s o b n o sukobljen

(npr. brz rast zaposlenosti i stabilnost tržišta i cena). Kreatori e k o n o m s k e politike
moraju o t o m e voditi računa, pošto težnja da se istovremeno ostvari vvk
suprotstavljenih ciljeva dovodi u pitanje ostvarivanje svakog od njih posebr.:
Stoga se m o r a utvrditi redosled po prvenstvu i važnosti ostvariva:
e k o n o m s k o p o l i t i č k i h ciljeva.
Subjekti e k o n o m s k e politike d o n o s e odluke i m e r e koje imaju
m a k r o e k o n o m s k i značaj. To su oni društveni subjekti koji imaju p r a v o da donose
m a k r o e k o n o m s k e odluke i oni društveni učesnici čije odluke po svom d o m e t .
imaju m a k r o e k o n o m s k i karakter. U nekadašnjim socijalističkim p r i v r e d a m a drža\_
je srasla sa partijskim a p a r a t o m i postala partijska država, te je bila jedini subjekt
e k o n o m s k e politike koji d o n o s i sve odluke o pravcima p r i v r e d n o g r a z v o j a
Razgranati državni aparat, uređen po principima nadređenosti i podređenosti
izvršavao je administrativne m e r e kojima se uticalo na privredna kretanja
M e đ u t i m , u s a v r e m e n i m tržišnim privredama postoji više subjekata ekonomske
politike m e đ u kojima se uspostavljaju, u manjem ili v e ć e m stepenu, odnos
saradnje i usaglašavanja postojećih interesa pri donošenju odluka. O s n o v n i subjekt
e k o n o m s k e politike u tržišnim uslovima su, svakako, vlada i centralna (narodna
banka, a pored njih u tom svojstvu javljaju se j o š i veliki m o n o p o l i , sindikat
radnika i udruženja poslodavaca, a u novije v r e m e i berze (Vukadin, 1999.). Ipak.
država ( o d n o s n o vlada) izdvaja se kao neposredni subjekt e k o n o m s k e politike i
obzirom na to da je ona zastupnik opštih interesa, da kreira ekonomskopolitičke
294
ciljeve, te da raspolaže instrumentima za njihovo ostvarivanje. Svi ostali subjekti

su p o s r e d n o g karaktera, pošto na privredna kretanja deluju p r e k o u č i n a k a delatnosti
koje obavljaju.
Za ostvarivanje izabranih ciljeva e k o n o m s k e politike država koristi
odgovarajuće instrumente. Instrumenti e k o n o m s k e politike predstavljaju sredstva
p o m o ć u kojih se ostvaruju postavljeni ciljevi. Oni se m o g u razvrstavati na različite
grupe: instrumente j a v n i h finansija, instrumente novca i kredita, instrumente
deviznog kursa, instrumente direktne kontrole i instrumente institucionalnih
p r o m e n a . U njih spadaju k a m a t n a stopa, stopa obaveznih rezervi, nivo n o v č a n e
mase, poreska stopa, carinska stopa, devizni kurs i dr. I n s t r u m e n t i m a vlada i
;entralna b a n k a deluju na investicije, zaposlenost i privrednu aktivnost da bi se
ostvarili e k o n o m s k i rast, budžetska ravnoteža i si.
S p o s o b n o s t i u m e š n o s t subjekata e k o n o m s k e politike iskazuju se u izboru

odgovarajućih instrumenata za ostvarivanje definisanih ciljeva. O instrumentima
ekonomske politike ne m o ž e se govoriti nezavisno od ciljeva za čije ostvarivanje se
oni koriste. N a i m e , često se kaže da m o r a postojati toliko instrumenata e k o n o m s k e
politike koliko ciljeva ona postavlja pred sobom. M e đ u t i m , problemi u izboru
adekvatnih m e r a e k o n o m s k e politike potiču iz višestruke međuzavisnosti ciljeva i
instrumenata. P o r e d toga što utiču na ostvarivanje određenih ciljeva e k o n o m s k e
politike, instrumenti imaju i n e k e druge učinke: tako povećanje n e k e poreske stope
radi povećanja j a v n i h prihoda m o ž e rezultirati i smanjenjem poreske osnove,
podstaći p o r e s k e obveznike da izbegavaju poreske obaveze, stimulišu sivu
ekonomiju i dr. Ciljevi e k o n o m s k e politike po odgovarajućem prvenstvu i
vremenskom r e d o s l e d u m o g u se ostvarivati samo u stabilnom i celovito
zaokruženom p r i v r e d n o m sistemu.
Najveći deo instrumenata e k o n o m s k e politike odnosi se na fiskalnu i

monetarnu oblast, pa su fiskalna i m o n e t a r n a politika (uključujući i deviznu
politiku) najznačajniji segmenti e k o n o m s k e politike. To je naročito vidljivo u
uslovima tranzicije k a d a u osnovni ciljevi e k o n o m s k e politike uspostavljanje
m a k r o e k o n o m s k e stabilnosti ( m o n e t a r n e i fiskalne ravnoteže, niske stope inflacije),
oenovna, spoljnotrgovinska i finansijska liberalizacija, uspostavljanje spoljne
oteže, privatizacija i restrukturiranje preduzeća i banaka.
11.3 Vrste ekonomske politike
E k o n o m s k a politika kao vezujuća nit između privrednog i političkog

- -:ema predstavlja e k o n o m s k u stranu u k u p n e politike vlade i njenu osmišljenu
intervenciju u privredi. Brojna su područja na kojima se iskazuje e k o n o m s k a
politika. Ova područja obuhvataju velike grupacije h o m o g e n i h funkcija i poslova
koje obavlja e k o n o m s k a politika. M e đ u područjima e k o n o m s k e politike m o g u se
izdvojiti 4 o s n o v n a ( M a d ž a r , 2001.):
295
1. uravnotežujuće područje, tj. održavanje m a k r o e k o n o m s k e ravnoteže

(obezbeđivanje p u n e zaposlenosti radne snage i drugih proizvodnih činilaca,
stabilnosti cena i d o h o d a k a - unutrašnje stabilnosti, te ravnoteže platnog
bilansa);
2. alokativno područje, tj. ispravljanje poznatih n e d o s t a t a k a tržišta u
usmeravanju raspoloživih resursa na najpovoljnije u p o t r e b e (monopolska
iskrivljavanja, spoljne ekonomije i dizekonomije, problemi j a v n i h dobara);
3. distributivno područje, tj. korektivno delovanje na uslove privređivanja;
4. razvojno područje, tj. usmeravanje privrednog razvoja i obezbeđivanje
p r i v r e d n o g rasta.
N a n a v e d e n i m područjima preduzimaju s e o d r e đ e n e ekonomsko-političke
mere koje predstavljaju konkretan čin u p o t r e b e pojedinih instrumenata e k o n o m - .
politike. Pod p r o g r a m o m e k o n o m s k e politike p o d r a z u m e v a se skup njeni
konkretnih mera. Formulisanje i sprovođenje m e r a i p r o g r a m a e k o n o m s k e politike
pretpostavlja odgovarajuću ekonomsko-političku akciju kao konkretnu i p r a k t i č n .
aktivnost ili delovanje na n e k o m t a č n o o d r e đ e n o m području.
K a d se govori o o s n o v n i m vrstama e k o n o m s k e politike, misli se na njene
standardne oblike, o d r e đ e n e karakterom instrumenata koji se primenjuju u
upravljanju privrednim t o k o v i m a . Svaka vrsta e k o n o m s k e politike ima svoje
područje delovanja, svoje m e r e i p r o b l e m e koje je p o z v a n a da rešava. U m n o g
savremenim privredama, kao i u našoj nacionalnoj ekonomiji, inflacija
nezaposlenost javljaju se kao dva glavna m a k r o e k o n o m s k a p r o b l e m a koje treba
e k o n o m s k e politike da rešavaju. Kod tih i drugih problema od p o s e b n o g je značaia
utvrditi njihovu prirodu i uzroke. M e đ u t i m , na ostvarivanje željenih privred:
rezultata ili sprečavanje nepoželjnih e k o n o m s k i h ishoda, e k o n o m s k e polit -
u g l a v n o m ne đeluju pojedinačno, već se njihove m e r e m e đ u s o b n o prepliću
kombinuju. Postoji više vrsta e k o n o m s k e politike ( M a d ž a r , 2001.): fiskalna,
finansijska, komercijalna, politika p r e m a j a v n i m preduzećima, politika dohodaka,
politika c e n a i tržišnih intervencija, naučno-tehnološka (inovativna) politi-
politika n e p o s r e d n e kontrole i direktnih intervencija, razvojna politika.
F i s k a l n a politika utiče na oporezivanje, upotrebu poreza i j a v n u potrošnju

Deluje na u k u p n u potrošnju, a time i na realni bruto nacionalni proizvod. Njeni
instrumenti su porezi, doprinosi, carine, takse i zajmovi za budžet i druge fondo\ e
Finansijska politika o m o g u ć a v a protok finansijskih sredstava i rizika
između različitih učesnika u e k o n o m s k o m životu. Pored n o v č a n e i kreditne
politike, sadrži i druge k o m p o n e n t e koje deluju na raspoređivanje i p r e r a s p o d e L
postojećeg novca. M o n e t a r n a politika realizuje se kontrolom n o v c a i kredita kao :
upravljanjem bankarskim sistemom. V o d i je centralna banka koja utiče na
potrošnju u r a z n i m oblastima (investicije, stanovništvo, izvoz), pa ima znatne
učinke na ostvareni i potencijalni bruto nacionalni proizvod. Kreditna politika i
njeni instrumenti nalaze se u rukama bankarskih institucija. Instrumenti finansijsl i
296
Tehnološki progres i razvoj n a c i o n a l n e ekonomije
politike su k a m a t n a stopa, stopa obaveznih rezervi, operacije na o t v o r e n o m tržištu,

operacije na d e v i z n o m tržištu, hartije od vrednosti itd.
Politika cena se odnosi na formiranje cena i održavanje stabilnosti njihovog
opšteg nivoa (tj. niske stope inflacije). U tržišnim uslovima c e n e se formiraju
slobodno, dok se na njihov nivo utiče p o s r e d n o . M a d a se m e r e direktne kontrole
cena primenjuju izuzetno, netržišne intervencije u oblasti cena u m n o g i m
slučajevima (npr. kod tzv. prirodnih m o n o p o l a ) predstavljaju n e o p h o d n u aktivnost
države.
K o m e r c i j a l n a politika, pored unutrašnje (koja se, pre svega, o d n o s i na
v a r a n j e najpovoljnijeg ambijenta z a protok robe n a d o m a ć e m p r i v r e d n o m
prostoru), o b u h v a t a i spoljnotrgovinsku politiku. Spoljnotrgovinska i devizna
politika primenjuju se u oblasti e k o n o m s k e r a z m e n e s inostranstvom i upravljanja
deviznom k u r s o m . Njihovi instrumenti su carine, takse, premije, kontigenti, kvote,
devizni kurs itd.
Politika d o h o d a k a zamišljena je kao skup m e r a i aktivnosti kojima se utiče
na nivo stečenih d o h o d a k a i njihovu raspodelu na štednju i potrošnju. Primenjuje se
uporedo s politikom cena, i to p o s e b n o u situaciji kada je privreda suočena s
p r o b l e m o m inflacije. Antiinflaciona politika se u osnovi m o ž e sprovoditi u dva
pravca: (a) regulisanje cena i d o h o d a k a (indeksacija, zamrzavanje plata i cena,
rraničavanje
ili odobravanje kredita itd.) i (b) smanjivanje b u d ž e t s k o g deficita,
ograničavanje kreditne ekspanzije, eliminisanje n o v č a n e emisije i si.
N a u č n o - t e h n o l o š k a (inovaciona) politika usko je p o v e z a n a s razvojnom
politikom i planiranjem, pošto se njome podstiče tehničke progres. O n a
p o d r a z u m e v a odgovarajuću ulogu a u t o m a t s k e regulative i u razvoju n a u č n o g rada
i njegovog organizovanja, formiranja naučnih kadrova, izbora prioriteta naučnih
istraživanja).
Politika p r e m a državnim p r e d u z e ć i m a pretpostavlja široku upotrebu
instrumenata skoro svih oblika e k o n o m s k e politike. O n a se o d n o s i na osnivanje i
poslovanje državnih preduzeća, a njena z a m i s a o j e s t e da se o d u z m e dobit
monopolistima i i s t o v r e m e n o stimuliše preduzetničko e k o n o m s k o ponašanje.
Politika n e p o s r e d n e kontrole i direktnih intervencija u tržišnoj privredi
treba da se primenjuje izuzetno, j e r se vezuje za direktno planiranje. O n a je
selektivna i efikasna na kraći rok, i najčešće se koristi u kriznim v r e m e n i m a ,
' • o m e se m o g u kontrolisati uvoz i izvoz, c e n a dobara i usluga, dividende, uslovi
rada, eksploatacija prirodnih resursa, kvalitet i standardi i dr. Najčešće se sprovodi
putem odgovarajućih dozvola, zabrana i naredbi.
R a z v o j n a politika se najvećim d e l o m p o d u d a r a s m a k r o e k o n o m s k i m
planiranjem. O n a je d u g o r o č n o orijentisana i njenu najvažniju k o m p o n e n t u
predstavlja investiciona politika. Razvojna politika p o d r a z u m e v a izbor pravaca i
•ietoda e k o n o m s k o g razvoja i aktivno upravljanje razvojnim procesima. Ključni
problemi u p r i m e n i politike razvoja su p r o m e n é privredne strukture, akumulacija
kapitala (fizičkog, ljudskog i n o v č a n o g ) , uloga države i tržišta u razvojnom procesu
297
i m e s t o i uloga spoljne trgovine. R a z v o j n a politika identifikuje i unapređuje izvore

rasta k a o što su investicije, štednja, istraživanja, ulaganja u ljude, razvoj novih
tehnologija, porast faktorske produktivnosti. O n a j e , pored fiskalne, finansijske.
politike e k o n o m s k i h o d n o s a sa inostranstvom i n a u č n o - t e h n o l o š k e politike, usko
p o v e z a n a i s politikom životne sredine u najširem smislu.
M e đ u t i m , e k o n o m s k a politika m o ž e se razlikovati i sa stanovišta ciljeva na
koje se odnosi. U t o m pogledu ona se diferencira na protekcionističku (koja pruža
zaštitu o d r e đ e n i m privrednim sektorima, delovima ili aktivnostima od spoljne
konkurencije radi njihovog razvoja i osposobljavanja za uspešan nastup na stranim
tržištima), pokretačku (koja inicira i podstiče napredak izabranih sektora, grana :
s e g m e n a t a privrede da bi se prevazišla o d r e đ e n a ograničenja i stvorili uslovi za
njihovo p o t p u n o tržišno aktiviranje i automatsku razvojnu regulaciju),
stabilizacionu (koja o b u h v a t a m e r e i aktivnosti na uspostavljanju i održavanju
unutrašnje i spoljne e k o n o m s k e ravnoteže i obezbeđivanju p u n e zaposlenost:
proizvodnih činilaca) i strukturnu politiku (koja se sastoji u prilagođavanju
pojedinih industrijskih sektora zahtevima tražnje, prilagođavanju relativnih cena
proizvodnih faktora, uvođenju naprednih tehnologija, p r o m e n i teritorijalnog
razmeštaja proizvodnje, privatizaciji, restrukturiranju i ozdravljenju preduzeća u
okviru j a č a n j a tržišta, poreskoj reformi, liberalizaciji cena i finansija, reformi
j a v n o g sektora, jačanju pravne države i poštovanja u g o v o r a ) . Strukturna
e k o n o m s k a politika p o d r a z u m e v a kombinovanje m o n e t a r n e čvrstine i fiskalnog
prilagođavanja.
E k o n o m s k a politika koja podržava samostalnost p r e d u z e ć a na tržištu, koja

svoje poslovne o d l u k e d o n o s e a u t o n o m n o , kao i da snose e k o n o m s k u odgovornost
za izbor raspoloživih poslovnih mogućnosti, javlja se k a o politika liberalizacije
O n a p o d r a z u m e v a povlačenje države iz e k o n o m s k i h procesa na više paralelnih
pravaca: cene, k a o i o b i m uvoza i izvoza, određuju' se na konkurentski način,
smanjuju se d r ž a v n a svojina i državna kontrola, kao i obaveze preduzeća. Ovaj
proces deregulacije, m e đ u t i m , pretpostavlja efikasan pravni sistem koji definiše
pravila ponašanja i konkurenciju na tržištu.
P o z n a t o je da su u savremenoj privredi u upotrebi dva pristupa u vođenju

e k o n o m s k e politike - aktivistički i neaktivistički (Bajec, J o k s i m o v i ć , 2002.). Prvi
je tzv. fino podešavanje, koje pretpostavlja slobodu odlučivanja kreatora
e k o n o m s k e politike u izboru određenih instrumenata i načinu njihovog korišćenja.
radi dostizanja o d r e đ e n i h ciljeva. Drugi je na p o t p u n o s u p r o t n o m stanovištu i
zalaže se za postojanje i poštovanje strogih pravila u koncipiranju i sprovođenju
trajne i u n a p r e d p o z n a t e e k o n o m s k e politike za dati period, n e z a v i s n o od
k o n k r e t n o g stanja u privredi. Z a t o se m o ž e govoriti o aktivističkoj i neaktivističkoj
e k o n o m s k o j politici. Aktivistička politika se, po pravilu, u s m e r a v a na upotrebu
fiskalnih, a neaktivistička insistira na n o v č a n o m tržištu i neutralnim m e r a m a . Za
aktivističku politiku karakteristične su tzv. diskrecione m e r e koje donosi država
čim proceni d a j e p o t r e b n o intervenisati u privredi.
298
P r e m a području delovanja, e k o n o m s k a politika m o ž e se diferencirati na

opštu (ili neselektivnu), koja se odnosi na celu privredu, i uže u s m e r e n u -
. a k t i v n u (ili parcijalnu politiku), koja se tiče pojedinih privrednih sektora
"dustrijska, agrarna, saobraćajna i druge sektorske politike), razvojnih faktora
(politika zaposlenosti, politika t e h n i č k o g progresa, politika korišćenja prirodnih
resursa itd.), regiona, projekata itd. Sa stanovišta v r e m e n s k o g horizonta,
e k o n o m s k a politika m o ž e da bude kratkoročna i dugoročna. P r e m a nivou na k o m e
se formuliše i m a m o lokalnu, regionalnu, nacionalnu i n a d n a c i o n a l n u ( o d n o s n o
globalnu, čijim donošenjem od strane m e đ u n a r o d n i h organizacija i institucija
e k o n o m s k a politika prelazi nacionalne granice).
Pažnju zaslužuje i p o d e l a e k o n o m s k e politike na sistemsku (koja sadrži

pravila ponašanja koja moraju poštovati svi učesnici privređivanja i nosioci
e k o n o m s k e politike prilikom odlučivanja) i tekuću, koja o b u h v a t a n e p o s r e d n o
delovanje p r e k o merljivih veličina (cena, stopa, vrednosti, količina i si.) p u t e m
kojih država u s m e r a v a pojedinačne odluke e k o n o m s k i h sudionika u željenom
pravcu.
K a o što se vidi, k o m p l e k s e k o n o m s k e politike ima v e o m a značajno mesto
u regulativnom m e h a n i z m u svake privrede, naročito tržišne (Cvetanović, Đurović,
1996.). M e đ u t i m , ključno pitanje svake e k o n o m s k e politike j e s t e njena efikasnost.
?\akom slučaju, država kao osnovni nosilac e k o n o m s k e politike ne treba da služi
kao m e h a n i z a m za otklanjanje grešaka. Bolje je te greške preduprediti
preventivnom n e g o lečiti t e r a p e u t s k o m e k o n o m s k o m politikom.
11.4 Ekonomska politika na našem državnom prostoru
E k o n o m s k a politika n a prostoru današnje S C G delila j e sudbinu

e k o n o m s k e politike koja je v o đ e n a u prethodne tri Jugoslavije (Kraljevini
Jugoslaviji, socijalističkoj Jugoslaviji i SR Jugoslaviji) (Marsenić, 1996.).
Posle D r u g o g svetskog rata, sve do uvođenja samoupravljanja i tržišnih
odnosa m e đ u u č e s n i c i m a društvene reprodukcije ( 1 9 5 0 - 1 9 5 3 ) , naša e k o n o m s k a
politika predstavljala je skup dozvola, zabrana, i direktiva bez slobode e k o n o m s k o g
odlučivanja. M a d a priznavanje tržišta i uvođenje samoupravljanja pružaju priliku
ekonomskoj politici da koristi i kombinuje instrumente radi dostizanja postavljenih
ciljeva, sve do privredne reforme iz 1965. godine država ostaje glavni subjekt u
1c nošenju odluka o akumulaciji i investicijama, o d n o s n o drži pod svojom
kontrolom c e n e i devizni kurs, te k v o t a m a i d o z v o l a m a ograničava uvoz. S a m o u
• -atkotrajnom reformskom razdoblju (1965-1970) afirmiše se tržišno
prilagođavanje. M e đ u t i m , već p o č e t k o m 70-ih godina stupa na scenu koncept
odnosa u d r u ž e n o g rada, koji e k o n o m s k u politiku lišava n e o p h o d n e efikasnosti
usled razgradnje i obezvređivanja države (posebno savezne) i napuštanja tržišnih
299
veza m e đ u privrednim subjektima u korist njihove zamene sporazumnim i

dogovornim odnosima.
E k o n o m s k a politika u SR Jugoslaviji trebalo je da se ostvaruje u ustavim*
tranzicije ka tržišnoj privredi i privatnom vlasništvu, koja je z a p o č e l a 1989. godine
u prethodnoj S F R J i poprimala sve karakteristike koje ima u razvijenim z e m l j a n i
sa tržišnom tradicijom. M e đ u t i m , nije bilo m o g u ć e voditi uspešnu e k o n o m s k .
politiku u p r i v r e d n o m sistemu koji ne štiti svojinu, u k o m e se ugovori ne poštu
za to ne snose sankcije. N e k o n z i s t e n t a n i nestabilan privredni sistem nije pruža:
povoljan institucionalni okvir za vođenje e k o n o m s k e politike. Stoga su se i desi«
sa stanovišta m o n e t a r n e i fiskalne politike dve v e o m a nepovoljne pojave:
dogodila se hiperinflacija visokih razmera, koja je na prelazu iz 1993. u 199-i
godinu dostigla m a k s i m u m , i (2) visok deficit u oblasti j a v n i h p r i h o d a i rashoda.
Pošto je privreda i zemlja u celini bila izložena m e đ u n a r o d n o j e k o n o m s k o
izolaciji, k a o i da su se p r e t h o d n o raspali bivša SFRJ i njen socijalistički sistem a:
je uveliko d o p r i n e l o skoro izostajanju svake privredne aktivnosti, e k o n o m s i a
politika se bavila uspostavljanjem kakve takve pravednosti u raspodeli sve m a n t e t
društvenog proizvoda, obezbeđivanjem bar m i n i m u m a egzistencije za većinski ć e :
stanovništva, k a o i održavanjem one proizvodnje koja nije zavisila od uvozr ii
k o m p o n e n t i . To nije bila e k o n o m s k a politika u n o r m a l n i m u s t a v i m a i u njoi sx
pravljene k r u p n e greške i promašaji: kreatori e k o n o m s k e politike su se tešk:
snalazili u u s t a v i m a rigoroznih m e đ u n a r o d n i h sankcija i šokova kojima je privreca
bila izložena. U z r o c i tadašnjeg d r a m a t i č n o g stanja u privredi velikim delom su bit
uslovljeni njihovim uverenjem da se kroz inflaciju m o g u rešavati problemi sanke:«
i oživljavanja proizvodnje. U z a l u d su ekonomisti uveravali nosioce e k o n o m s k i
politike da se proizvodnja ne m o ž e oživljavati na o b e z v r e đ e n o m n o v c u i njego\ ya
štampanju.
M e đ u t i m , P r o g r a m m o n e t a r n e rekonstrukcije i privrednog oporavka v

Jugoslavije, koji j e preuzet p o č e t k o m 1994. godine, predstavljao j e spasonosan l a
z a gotovo u m i r u ć u nacionalnu ekonomiju. O n j e značio povratak n o \ .
e k o n o m s k o g života u SR Jugoslaviju. Bio je koncentrisan na ostvarivane
stabilnosti cena i uvođenje zdravog n o v c a u nacionalnu privredu. T e ž : a ;
stabilizacione politike bilo je u monetarnoj oblasti, u kojoj su poremećaji bi
najviše izraženi. Ciljevi e k o n o m s k e politike u 1995. godini bili su d o b r o definisaui
održanje valutne i c e n o v n e stabilnosti, povećanje proizvodnje uz održaaje
m a k r o e k o n o m s k e stabilnosti, porast životnog standarda n a realnim o s n o v a n a
privredno prestrukturiranje, svojinska transformacija i izgradnja tržišno u s m e r e n : «
privrednog sistema. P o č e t k o m 1996. godine o d l u k o m Saveta bezbednosti C
ukinute su sve e k o n o m s k e sankcije SRJ č i m e su bili stvoreni ustavi za njent
p o s t e p e n o uključivanje u svetske privredne t o k o v e i povratak u m e đ u n a r c o i *
e k o n o m s k e i finansijske organizacije. M e đ u t i m , n a snazi j e ostao tzv. spoljni a t
sankcija koji je o n e m o g u ć a v a o regulisanje članstva SRJ u Međunarodncm
m o n e t a r n o m fondu, Svetskoj banci za o b n o v u i razvoj i drugim finansijsLm
institucijama, k a o i otežavao oslobađanje naših zarobljenih r a č u n a u inostransr-x
300
Tokom 1997. godine ostvareni su najpovoljniji rezultati privređivanja od nastanka

SRJ sa stanovišta d i n a m i k e proizvodnje, m a k r o e k o n o m s k e stabilnosti i reformskih
p r o m e n a (u Srbiji je donet j e d a n od najvažnijih reformskih z a k o n a - Z a k o n o
tvojinskoj transformaciji). M e đ u t i m , e k o n o m s k a politika u 1998. i 1999. godini
vodila se u v e o m a nepovoljnim o k o l n o s t i m a (1998. godine vraćene su sankcije dela
m e đ u n a r o d n e zajednice, a 1999. uz agresiju N A T O - a , j o š i pojačane), a rezultat je
bio drastičan pad privredne aktivnosti i pogoršanje svih razvojnih karakteristika.
Time je u 1999. godini bio pokrenut trend neprekidnog rasta društvenog proizvoda
započet 1994. godine. Z b o g v a n r e d n e situacije republička i savezna vlada su
privremeno bile z a m r z l e n e k e tržišne m e h a n i z m e . E k o n o m s k a politika t o k o m
1 00. godine vodila se u dva različita miljea: do početka oktobra u okolnostima
kraja j e d n e etape (perioda sankcija) i početka nove faze razvoja (poslednje
tromesečje). Kraj 2 0 0 0 . godine već je p o k a z a o sposobnost novih kreatora
e k o n o m s k e politike da iskoriste prednosti promenjenih društvenih okolnosti i da
započnu sa otklanjanjem brojnih nasleđenih e k o n o m s k i h , socijalnih i strukturnih
problema.
Od 2 0 0 1 - 2 0 0 5 . godine osnovni m a k r o e k o n o m s k i indikatori pokazuju

značajan p o m a k n a o d r e đ e n i m p o d r u č j a m a privredne aktivnosti. N a i m e , o s t v a r e n j e
isok rast bruto d o m a ć e g proizvoda, uspostavljena je m a k r o e k o n o m s k a stabilnost,
održana je stabilnost d e v i z n o g kursa, ostvaren je neprekidni rast deviznih rezervi.
Doneto je 3 5 0 sistemskih z a k o n a koji podržavaju strukturne reforme. Postignut je
bitan napredak u sprovođenju e k o n o m s k i h procesa.
E k o n o m s k a politika u Srbiji t o k o m 2 0 0 6 . godine p o s e b n u pažnju je
posvetila popravljanju poslovne i investicione klime u zemlji. Sa t o g stanovništva
t.\ku važnost i m a l o je regulisanje trogodišnjeg finansijskog a r a ž m a n a sa
M e đ u n a r o d n i m m o n e t a r n i m fondom, kao i donošenje o k o 30 sistemskih z a k o n a
pretežno iz finansijske oblasti, ali i uređivanje o d n o s a sa C r n o m G o r o m ,
proglašenje U s t a v a Srbije i njen ulazak u Partnerstvo za mir. Glavni izazov
e k o n o m s k e politike u 2006. godini bilo je zaustavljanje inflacije koja se otrgla
kontroli u prethodnoj godini. Izrazita n o m i n a l n a i realna apresijacija (povećanje
č e d n o s t i ) dinara s n a ž n o j e zaustavilo inflatorne trendove. Krajem 2 0 0 6 . godine
ekonomska politika Srbije je bila u funkciji predizborne kampanje. Rast plata je
premašio povećanje produktivnosti. Zabrinjavajuće razmene imaju
spoljnotrgovinski i deficit tekućeg računa platnog bilansa, k a o i visoka stopa
nezaposlenosti.
11.5 Neizvesnost i ekonomska politika
E k o n o m s k a politika nije dečja igra, j e r postoji neizvesnost. Rezultate bilo

kakve e k o n o m s k o - p o l i t i č k e akcije n e m o g u ć e je egzaktno predvideti ma sa kakvim
oprezom o n a bila koncipirana. Proizilazi, da se vlade susreću sa dosta složenim
problemima, p o š t o stalno prisutni neizvesnosti i rizici u e k o n o m s k o m životu
301
otežavaju izbor racionalne politike. Stoga akteri e k o n o m s k e politike u stvarnom

imaju s a m o približne predstave o efektima m e r a koje će preduzeti. U uslovima
tržišne ekonomije, kao i tranzicije, neizvesnosti u o d n o s u na tekuću situaciju :
b u d u ć n o s t su neizbežne, te komplikuju utvrđivanje e k o n o m s k e politike, kao
instrumenata za njenu realizaciju. M o ž e se izdvojiti m n o š t v o v i d o v a neizvesnos:
M e đ u razlozima koji potenciraju neizvesnost u ostvarivanju e k o n o m s k e politike
dva su d o m i n a n t n a po svom značaju: prvi potiče iz nepredviđenih p r o m e n a .
n e k o m od e l e m e n a t a agregatne tražnje, o d n o s n o finalne potrošnje; drugi je
uslovljen vrstom ekonometrijskog m o d e l a na kojem bazira p r i m e n a stabilizacione
politike (Vukadin 1999).
P o s e b a n vid neizvesnosti koeficijenata se ne odnosi na opšti efekat uticaia

instrumenta na ciljni pokazatelj, već je vezan za v r e m e n s k e p a r a m e t r e tog uticaja
npr., m o ž e da b u d e s visokim s t e p e n o m pouzdanosti izvesno da će smanjeme
količine n o v c a u opticaju na zadati nivo d u g o r o č n o p o s m a t r a n o dovesti d;
k o n k r e t n o g umanjenja n o m i n a l n o g bruto d o m a ć e g proizvoda, ali neizvesnost je
prisutna u o d n o s u na to k a d a će do toga doći (Sachs, Larrain 1993). Jedan oc
najvažnijih z a h t e v a političkom aktivizmu odnosi se na to da kreatori ekonon
politike ne moraju suviše često da menjaju p a r a m e t r e instrumenata ukoliko postoie
»dugi i promenljivi« lagovi njihovog uticaja na pokazatelje cilja ( F r i d m a n 19611
Vladini organi imaju p r o b l e m e ne s a m o sa neizvesnošću koeficijenata (il
neizvesnošću m o d e l a , ako n e m a sigurnosti u to da li m o d e l pravilno povezuie
upravljanje varijable s p a r a m e t r i m a cilja), već, takođe, i s tim što na ciljne
p a r a m e t r e utiču događaji koji apsolutno nisu podložni kontroli. U k o l i k o bi o \ t
eksterne š o k o v e i njihove posledice bilo m o g u ć e t a č n o predvideti, o n d a bi a k t e r
e k o n o m s k e politike mogli da ih uzmu u obzir prilikom izbora instrumenata
politike. Ipak, k a o tipična se javlja situacija kada i posle dobrih p r o g n o z a ostaje
neizvesnost u pogledu eksternih događaja (Sachs, Larrain 1993). Aditivni
neizvesnost o d r a ž a v a uticaj takvih faktora kao što su npr. v r e m e ili štrajkovi (koji
utiču na privredu, ali se nalaze van kontrole vladinih organa). Efekat njihov: r.
uticaja se s u m i r a sa efektom uticaja instrumenata politike. Multiplikativna
neizvesnost je rezultat u m n o ž a v a n j a efekta neizvesnosti s efektom u t i c a n
instrumenata politike. To je u stvari »volumen« neizvesnosti uticaja konkretn:-
političkih m e r a ( D o m b u s c h , Fischer, 1990). N e m o g u ć e j e e g z a k t n o predvide^
efekat uticaja m o n e t a r n e politike na proizvodnju.
U k o l i k o postoji v e r o v a t n o ć a da će se desiti nepredviđeni multiplika:

šokovi, vladine opcije treba da b u d u p o d v r g n u t e o d r e đ e n i m ograničenjima
Međutim, nepredviđeni aditivni šokovi imaju svojstvo ekvivalentncr.
»pouzdanosti« i ne utiču na izbor optimalne politike (Sachs, Larrain 1993). A k t e r
e k o n o m s k e politike m o g u j e d n o s t a v n o da pretpostave da će aditivni šokovi uzet
srednje vrednosti. U s v a k o m slučaju, loše informacije suočavaju kreatc-e
e k o n o m s k e politike s o p a s n o š ć u pojave neželjenih privrednih fluktuacija.
302
E k o n o m s k a politika naše zemlje se na s a m o m kraju XX veka suočila s

velikim n e i z v e s n o s t i m a i m n o š t v o m rizika. Od nekadašnje sigurnosti i izvesnosti
bilo je sasvim m a l o (ili gotovo ništa nije) ostalo. U k o l i k o se ima u vidu dramatična
složenost p r o b l e m a koji su t a d a bili pred n a m a bilo bi pravo č u d o d a j e taj osećaj
sigurnosti i bio prisutan. T e š k o , ispunjeno napetostima, v r e m e u kojem s m o živeli
bilo je pod s n a ž n i m uticajima stvarnih, pa čak i potencijalnih, ratnih pretnji (i/ili
zbivanja) tada, u prošlosti ili u budućnosti. N e d a v n i agresorski v a z d u š n i udari
N A T O alijanse k a o i oružani sukobi koji nisu vođeni ili su sprečeni, se protežu
kroz v r e m e k a k o bi oblikovali naše živote i suprotstavljenu e k o n o m s k u stvarnost.
Na prelazu iz prvog u drugi milenijum svet izlazi iz industrijskog d o b a i
ulazi u t e h n e t r o n s k u eru i veliki deo o n o g a što z n a m o o ekonomiji i društvu v e o m a
je podložan zastarevanju. U p o r e d o sa pojavom n o v e privrede utemeljene više na
znanju n e g o na k o n v e n c i o n a l n i m sirovinama i fizičkom radu, nedostaje n o v o
mvatanje o d n o s a i z m e đ u ekonomije i društva koje se brzo menja. E k o n o m s k i rast,
nepovredivost granica, politička stabilnost, v r e m e za pregovore i konsultacije,
efikasnost m e đ u n a r o d n i h organizacija i institucija su p o d velikim z n a k o m pitanja.
Tržišta, tokovi kapitala, istraživanja, n o v e e k o n o m i č n e tehnologije malih serija,
proizvodnja i velike t r a n s n a c i o n a l n e kompanije sve više ignorišu postojanje
državnih granica. Fleksibilne decentralizovane m a l e i minijaturizovane tehnologije
jačajući o s n o v u regionalnih privreda doprinose snaženju separatističkih i
autonomističkih pokreta i grupa koji sve više ugrožavaju unutrašnje i spoljne
granice države. K a o da privremeni sastavi-rastavi savezi čine sliku budućnosti
B\ r e m e n o g sveta. M e đ u t i m , ni međuzavisnost i povezanost ne čine prelaz iz XX u
X X I stoleće o b a v e z n o bezbednijim te je m o g u ć e i suprotno od toga. N a i m e ,
ukoliko je v e ć a trgovinska i finansijska m e đ u z a v i s n o s t i njome više zemalja
o b u h v a ć e n o , sve su složenije i razgranatije posledice, što svet čini daleko
komplikovanijim. M e đ u s o b n e veze postaju sve zamršenije u t o m smislu da nijedna
zemlja ne m o ž e da p r e d u z m e akciju ne vodeći računa o p o s l e d i c a m a za druge
države i njihovim reakcijama, a nije m o g u ć e »hvatanje u koštac« u v e k i sa svim
k o n s e k v e n c a m a sopstvenih e k o n o m s k i h i drugih odluka. U t o m e leže brojni rizici
za pojedine zemlje, j e r k a o da im suverenost u odlučivanju o sopstvenoj
ekonomskoj osnovi izmiče iz ruku, d o k njihovo n a c i o n a l n o tržište biva u g r o ž e n o
od lokalnog, r e g i o n a l n o g i globalnog tržišta. Ne treba svim z e m l j a m a isti stepen
povezanosti sa spoljnim okruženjem: neke su h i p o p o v e z a n e , a druge
hiperpovezane. Pri t o m e je p a r a d o k s a l n o da najviše povezanosti i m e đ u s o b n i h
relacija sa spoljnim svetom treba najrazvijenim d r ž a v a m a ( S A D , Japan, E U ) kako
bi održali svoje uspešne privrede. Uz to, njihove b r z o h o d n e e k o n o m i j e civilnog
sektora p r o i z v o d e pronalazak za pronalaskom, koji se p o t o m prelivaju u vojnu
industriju, d o k se petlje povratnih veza umnožavaju. U s l e d t o g a državni sistemi
zemalja poprimaju karakteristike tzv. rasipajućih struktura (u kojima su svi delovi
sistema u stalnoj fluktuaciji i postaju ekstremno osetljivi na spoljne uticaje). To
znači da mali inputi m o g u da izazovu disproporcionalne efekte. Od ekološki čistih
zemalja se očekuje da zaštite svoje prirodne resurse i životnu sredinu za »opštu
303
stvar« čak i a k o to usporava njihov razvoj. Osećaj da se događaji »pre« odigravaji

je v e o m a opipljiv, d o k se svaki vremenski segment u odnosu na onaj koji m«
prethodi karakteriše ubrzavanjem p r o m e n a . M e đ u n a r o d n i svet ekonomsk
kulturnih i političkih o d n o s a u ovom kritičnom m o m e n t u prelaska iz j e d n o g u drug^
milenijum više n e g o ikad je podložan slučajnosti, iz čega sledi d a j e v e o m a teško
ili gotovo n e m o g u ć e predvideti njegovo ponašanje. Stoga se n a m e ć e potreba
m e đ u n a r o d n o m koordinacijom nacionalnih e k o n o m s k i h politika m a d a će se sta
diplomatska sredstva (zajedno sa UN i m n o g i m m e đ u n a r o d n i m institucijama)
pokazati zastarelom (Tofler, 1998).
Pored globalizacije i tehnologizacije, j o š j e d a n fenomen proces tranzicije

potresa savremeni svet na s a m o m pragu X X I veka. M n o g e bivše socijalističl
zemlje su v e ć d u b o k o zakoračile u proces društvenih p r o m e n a koje pretenduju
uključe u e k o n o m s k u igru tržište, konkurenciju, vlasništvo, preduzetni^
m e n a d ž m e n t i rad. T r ž i š n o transformisanje njihovih privreda uslovljenc
m e đ u t i m , simultanim aktivnostima vlasnika kapitala (kojeg n e m a dovol
preduzetnika (kojih je m a l o ) i države (koja sa dosta praznina u pravnoj regula:
reguliše i uređuje e k o n o m s k e o d n o s e ) . B e z obzira na alternativne načine (šokl
terapija, gradualizam ili spontanitet) dolaska do efikasnog realnog v l a s n i š n a
tržišne privrede, ove zemlje prolaze kroz bolne i neizvesne procese ekonomsk«
dekonstrukcije i rekonstrukcije. Još uvek se ne zna dovoljno o t o m e k
e k o n o m s k u ulogu treba da ima država u zemljama u tranziciji (Tanzi 1999).
našu zemlju tranzicija j o š ni iz daleko nije završena, te su na putu ka tržiš-:
ekonomiji m o g u ć i brojni izazovi.
Politička nestabilnost smanjuje podsticaje za m o g u ć a ulaganja u različns

oblasti. V l a d a v i n a z a k o n a i kvalitet političkih institucija (korupcija u upravljan;
kvalitet birokratije, rizik od eksproprijacije, kršenje u g o v o r a od strane v l a d e ) !
p o s e b n o se odražavaju na načine na koje osnovni aspekti upravljanja direktno ut::x
na vlasnička prava ili na mogućnosti obavljanja poslovnih transakcija, ali i mi
stepen političkih sloboda(Barro, Sala-I-Martin 1995). P o s e b n o t a m o gde nervi
duže tradicije tržišno u s m e r a v a n o g preduzetništva razvijaju se »odgovarajuće
ljudske veštine u nepoštovanju propisa, korišćenju rupa u zakonu za licn:
bogaćenje i balansiranje između zakonitog i protivzakonitog ponašanja. Stran
investitor se odlučuje za (ne)plasiranje sopstvenog kapitala zavisno od toga ka*.:
procenjuje globalne rizike poslovanja, a p o s e b n o političke rizike. Zaoštren:-?
odnosa republičkih vlasti Srbije i C r n e G o r e , kao i nepriznavanje državne zajedr.:;t
od strane c r n o g o r s k e vlade, ali i stalno jačanje tenzija između pozicionih i
opozicionih stranaka u našoj zemlji, samo produkuje nove napetosti u druš:
d o d a t n o pojačava neizvesnost za donosioce e k o n o m s k e politike.
Konvergiranje spoljnih i unutrašnjih fluktuacija zahteva p u n u pažnju o n i

koji će formulisati, donositi i sprovoditi e k o n o m s k u politiku u n a r e d n o m periodi,
pošto prenebregavanje p o m e n u t e činjenice i nesagledavanje komplikovanosti takve
situacije slabi veze između ciljeva i akcija i unosi znatan stepen nagađanja. D e i c
304
pravih informacija m o ž e da donese veliku strategijsku ili taktičku prednost, dok

njegov n e d o s t a t a k m o ž e da ima katastrofalne posledice. Rizici nepredvidivih
konsekvenci su ogromni, te su n e o p h o d n e ne zakasnele intervencije, već
preventivne aktivne m e r e orijentisane na budućnost, o d n o s n o potreban je novi
•ačin razmišljanja o ekonomiji primeren složenosti situacije na pragu drugog
milenijuma. T a k a v novi pristup upravo se odnosi na m a k r o m e n a d ž m e n t koji ne
obuhvata s a m o m a k r o e k o n o m s k u politiku, nego i u k u p a n spektar vladinih akcija
koji uključuje savetodavne, regulatorne, podsticajne i infrastrukturne aktivnosti
•smerene na podršku d o m a ć i h preduzeća. On j e , obično, k o n k u r e n t s k o g karaktera
•e se vlade poistovećuju sa svojim firmama u nastojanju da steknu učešće na
stranim tržištima. Specifična pozicija S C G n a m e ć e uvažavanje napuštanja
rrkantilističkog i liberalnog m a k r o m e n a d ž m e n t a u korist kooperativnog
t k r o m e n a d ž m e n t a (regulisanje odnosa država-preduzeća i države-države na
čelima m e n a d ž m e n t a , a na o s n o v a m a filozofije stvaranja alijansi, m r e ž a u
Dvima procesualnosti, isprepletanih interesa i stalnih tehnoloških i društvenih
promena)(Jakšić 1999). To bi m o g l o doprineti velikoj promeni od starog k o n c e p t a
ekonomske politike u prelazni režim kojim se poslovi m o g u uraditi m n o g o
snije i uz dosta niže troškove u pogledu našeg budžeta, životne sredine i
ških života.
O s n o v n e p o r u k e za našu e k o n o m s k u politiku u n a r e d n i m g o d i n a m a bi se
lle svesti na sledeće: Trajna d u g o r o č n a privredno-sistemska rešenja treba da
tržišno u s m e r e n a i orijentisana na uključivanje n a š e zemlje u m e đ u n a r o d n o
lomsko okruženje, a da se pragmatična rešenja koja n a m e ć e trenutna
iiomska situacija traže kroz interventne zakone sa o g r a n i č e n i m r o k o m trajanja,
kreatori e k o n o m s k e politike moraju da pokažu više razumevanja za šire principe
šne privrede i reformske procese. Strategija reformske e k o n o m s k e politike sve
•vnije se u s m e r a v a u pravcu priključivanja naše zemlje Evropskoj uniji, što
IO umanjuje neizvesnost.
i t e r a t u r a :
Bajec, J., Lj. Joksimović, (2002.), Savremeni privredni sistemi, Beograd,
E k o n o m s k i fakultet;
Barro R., X. Sala-J-Martin, (1995.), Economic Growth M c G r a w - H i l l , Inc.;
:anović, S., G. Đ u r o v i ć (1996.), Privredni razvoj, Podgorica, E k o n o m s k i
fakultet;
D o m b u s c h R., S. Fisher, (1990.), Macroeconomics, M c G r a w - H i l l , Inc.;
Fridman, M. (1961.), The Lag in the Effect of Monetary Policy, Journal of
Political E c o n o m y October, 1961.;
. Jakšić, M., (1999.), Savremeni svetski sistem,, Beograd, Univerzitet u
Beogradu;
305
Socijalni razvoj i politika
12.1 Pojam i značaj životnog standarda
P o j a m ž i v o t n o g standarda je o d a v n o p o z n a t u e k o n o m s k o j literaturi.
Pionirska istraživanja u o v o m d o m e n u datiraju s kraja X V I I veka. U početku je
I atni standard u s k o shvaćen i sveden s a m o na ličnu potrošnju. Kasnije se, pod
aticajem d r u š t v e n o - e k o n o m s k o g razvoja, sadržaj p o m e n u t o g p o j m a o b o g a ć i v a o
uključivanjem m n o g i h novih elemenata.
I pored d u g e tradicije u istraživanjima i brojnih n a u č n i h i stručnih radova,
koji su napisani na t e m u životnog standarda, j o š uvek ne postoji jedinstvena,
opšteprihvaćena definicija ovog pojma. N e s p o r n o je da se radi o vrlo složenoj i
dinamičnoj ekonomsko-socijalnoj kategoriji, koju j e , stoga, i t e š k o precizno
odrediti.
Uz sadržinsku, postoji i t e r m i n o l o š k a n e u s k l a đ e n o s t na o v o m području,
tni standard se u svakodnevnoj upotrebi, kao i u r a d o v i m a j e d n o g broja
ekonomista, poistovećuje sa životnim nivoom, tj. već ostvarenim stepenom
zadovoljavanja materijalnih i drugih potreba ljudi. Č e s t o se, u literaturi, pravi
razlika između o v a dva pojma, pa se životni standard definiše kao poželjan stepen
zadovoljavanja potreba, dok životni nivo označava rezultate koji su već ostvareni
aa tom planu. Razlikovanje postojećeg stanja, od o n o g k o m e se stremi, značajno je
sa teorijsko-metodološkog, ali i praktičnog stanovišta (imajući u vidu potrebe
e k o n o m s k e politike).
K o d nas se p o j a m životnog standarda, uglavnom, izjednačava sa životnim
nivoom. U najširem smislu životni standard označava sve uslove života i rada
ljudi. Ili, drugačije rečeno, pod životnim standardom se p o d r a z u m e v a dostignuti
stepen zadovoljavanja raznovrsnih ljudskih potreba. U okviru tako široke definicije
nog s t a n d a r d a razlikuju se tri njegove komponente.
Prva o b u h v a t a životne uslove, o d n o s n o stepen zadovoljavanja potreba
Budi kroz potrošnju materijalnih dobara i korišćenje usluga. Ovu k o m p o n e n t u
životnog s t a n d a r d a čine lična i zajednička potrošnja. Lična potrošnja znači
pojedinačno (u okviru domaćinstva), a zajednička kolektivno o r g a n i z o v a n o
podmirivanje potreba. L i č n a potrošnja se, uglavnom, ostvaruje trošenjem
materijalnih d o b a r a (hrana, odeća, o b u ć a itd.), a zajednička korišćenjem usluga
koje pružaju brojne društvene institucije (obrazovne, zdravstvene, kulturne i td.).
D r u g a k o m p o n e n t a ž i v o t n o g standarda su radni uslovi. O v d e , pre svega,
spadaju: m o g u ć n o s t i (adekvatnog) zapošljavanja, higijensko-tehnološki uslovi
rada, d u ž i n a r a d n o g v r e m e n a i, njime određena, veličina slobodnog vremena.
odno vreme je, bez sumnje, važna potreba savremenog čoveka.
Zadovoljavajući tu svoju potrebu čovek se potvrđuje kao svestrana ličnost. U
s l o b o d n o m v r e m e n u on je u m o g u ć n o s t i da se bavi r a z n o v r s n i m aktivnostima
sport, kultura, stvaralaštvo i si.), ali ne prosto radi zarade, v e ć iz svojih unutrašnjih
pobuda.
309
T r e ć u k o m p o n e n t u životnog standarda čine društveni uslovi pod kojima

stanovništvo živi i radi. Ti uslovi su određeni karakterom društvenih odnosa, koji
se k o n k r e t n o ispoljavaju u p r i v r e d n o m i političkom sistemu. Društveni u s l o v
obuhvataju: društveni položaj čoveka, njegovo učešće u političkom životu,
m o g u ć n o s t i da utiče na životni standard u društvu, na razvoj sopstvenih uslo\^
života i rada.
Sve tri k o m p o n e n t e životnog standarda zauzimaju značajno m e s t o •
njegovoj strukturi. Ipak, p o s e b n u pažnju zaslužuje potrošnja materijalnih dobara i
usluga, koja čini osnovu životnog standarda. U tom smislu treba razlikovati uži
pojam životnog standarda, koji obuhvata s a m o ličnu i zajedničku potrošnju.
Značaj ž i v o t n o g s t a n d a r d a proističe iz činjenice da su ljudi prav;
bogatstvo svake zemlje i da osnovni cilj privrednog (i društvenog) razvoja treba rJfa
b u d e stvaranje uslova za što potpunije zadovoljavanje njihovih potreba. Privredr
razvoj, sam po sebi, ne garantuje viši nivo životnog standarda stanovništva. Zemlja
koja je uspešnija u ostarivanju privrednog razvoja ne m o r a automatski da bude
uspešnija i u povećanju životnog standarda. Bitno je k a k o se koristi od razvoja
raspodeljuju m e đ u č l a n o v i m a društva. V e ć a j e d n a k o s t u raspodeli ostvarenos
društvenog p r o i z v o d a znači da veći broj ljudi ima m o g u ć n o s t i da potpunije
zadovoljava svoje materijalne, kulturne i druge potrebe, što se pozitivno odraža\ i
na životni standard stanovništva.
Privredni razvoj je potreban ( m a d a ne i dovoljan) uslov za povećanje

životnog standarda, ali i životni standard, sa svoje strane, deluje na privredni
razvoj. B e z potrošnje, o d n o s n o zadovoljavanja potreba ljudi n e m a proizvodnje ni
privrednog razvoja. Isto tako, potrošnja doprinosi održavanju i unapređivanju
radnih sposobnosti proizvođača. Podmirujući svoje potrebe ljudi obnavljaju i
povećavaju fizičke (ishrana, zdravstvena zaštita, sportske aktivnosti) i intelektualne
(obrazovanje, nauka, kultura, u m e t n o s t ) potencijale kojima raspolažu, ali
obezbeđuju i svoj opstanak u različitim klimatskim uslovima (odeća, stambeni
objekti).
12.2 Fenomen siromaštva
12.2.1 Savremena shvatanja o siromaštvu
Iskorenjivanje (ili, bar, ublažavanje) siromaštva predstavlja j e d a n od

osnovnih ciljeva p r i v r e d n o g razvoja. M a d a razvoj, u principu, treba da donos:
koristi svima, siromašni su, po prirodi stvari u centru pažnje. Poboljšanje ustava
života te najugroženije kategorije stanovništva, u velikoj meri, opredeljuje
uspešnost razvojnog procesa.
S i r o m a š t v o je v a ž n o s a m o po sebi (kao pojava koju treba suzbijati iz
etičkih razloga), ali i z b o g efekata koje ima na celokupnu privredu, na druge oblike
310
e k o n o m s k o g i socijalnog funkcionisanja. Poznato je da siromaštvo d o v o d i do

neefikasnosti različitih vrsta ( s i r o m a š n i m a je uskraćen ili otežan pristup gotovo
rvim tržištima, od kredita do rada). Uz to, ono rađa socijalnu nestabilnost i
predstavlja prepreku na putu unapređivanja opšteg kvaliteta života
Shvatanja o siromaštvu su evoluirala t o k o m v r e m e n a . E v i d e n t n o je da se
definicija toga pojma stalno širila, obuhvatajući nove dimenzije i pokrivajući nove
sadržaje. U početku, siromaštvo se svodilo na materijalnu oskudicu (koja se
izražavala p r e k o d o h o t k a ili potrošnje). Ovaj pristup je bio karakterističan za
klasičnu studiju siromaštva B. S. Rovvntree-a 2 5 9 iz 1901. godine, ali se z a d r ž a o sve
do naših d a n a . 2 5 0 T o k o m o s a m d e s e t i h godina definicija siromaštva je o b o g a ć e n a
novim aspektima, k a o što su nizak nivo obrazovanja i zdravlja. U poslednje vreme,
sa sticanjem dodatnih znanja o siromašnima i od siromašnih u obzir su uzete i
druge dimenzije o v o g fenomena, pre svega: ranjivost (vulnerability) na rizike
različitih vrsta (ratovi, bolesti, e k o n o m s k e krize, prirodne katastrofe) od kojih
siromašni nemaju adekvatnu zaštitu, te nedostatak političke moći (povverlessness),
o d n o s n o n e m o g u ć n o s t siromašnih da se oglase i utiču na odluke koje su bitne za
njihov život (voicelessness). Širenje definicije siromaštva n e m i n o v n o se odrazilo
aa način njegovog merenja, ali i na strategiju borbe protiv tog p r o b l e m a .
S i r o m a š t v o je, kako se pokazalo, v i š e d i m e n z i o n a l n o po svojoj prirodi, pri

č e m u n e e k o n o m s k e dimenzije igraju značajnu ulogu u savremenoj interpretaciji
ovog pojma. Sadržina svake dimenzije siromaštva je raznovrsna, a ne uniformna.
Reč j e , dakle, o fenomenu sa m n o g o "lica", koja se menjaju od m e s t a do m e s t a i
•okom v r e m e n a . Svi ti oblici lišavanja, kojima su siromašni izloženi, ograničavaju
pojedinca da vodi o n u vrstu života koju smatra v r e d n o m življenja. M n o g i
siromašni, u istraživanjima koja su među njima sprovedena, opisuju svoje stanje
upravo kao " n e s p o s o b n o s t da preuzmu kontrolu nad vlastitim ž i v o t o m " 2 6 1 .
Dodajmo t o m e , d a j e veliki e k o n o m i s t a svetskog glasa - J. K. Galbraith - isticao da
aista. apsolutno ništa ne sputava slobodu pojedinca kao nedostatak n o v c a . A k o se u
siromaštvu ( " d o h o d n o m " i svakom d r u g o m ) sloboda gubi, razvojem se osvaja. To
je pravi put koji vodi ka oslobađanju čoveka. 2 6 2
Siromaštvo se može definisati u apsolutnom i relativnom smislu.

\psolutno s i r o m a š t v o se vezuje za n e k e apsolutne standarde m i n i m a l n i h potreba,
•rsolutan" ne znači fiksan u v r e m e n u , niti identičan u svim zemljama. Apsolutni
B. S. Rowntree: Poverty - A Study of Town Life, London, Longmans 1901, navedeno prema: R.
Kanbur - L. Squire: The Evolution of Thinking About Poverty - Exploring the Interaction,
nember 1999, str. 2.
1
O tome svedoče i analize globalnog "dohodnog" siromaštva, koje od 1990. godine realizuje
S\ etska banka.
Naravan: Poverty is Powerlessness and Voicelessness, Finance & Development, december 2000,
str. 19.
Videti intervju sa J. K. Galbraithom, koji je, pod nazivom "Challenges of New Millennium",
objavljen u časopisu Finance & Developmen" decembra 1999, str. 4.
311
nivo siromaštva m o ž e da varira odražavajući različite fiziološke, socijalne i

e k o n o m s k e z a h t e v e . Bitno je pri o v o m pristupu da se pozicija pojedinca procenjuje
nezavisno od situacije u kojoj se nalaze drugi članovi društva, tj. da se dijagnoza
siromaštva postavlja bez p r e t h o d n o g sagledavanja relativne slike. P o s m a t r a n o kroz
prizmu, d o h o t k a o s o b a je apsolutno siromašna ako se njen d o h o d a k nalazi ispoc
nivoa koji o d g o v a r a utvrđenoj "liniji s i r o m a š t v a " - kritičnoj granici "prihvatlji\ c
e k o n o m s k e participacije u društvu. M a d a se linije siromaštva razlikuju od zeml .
do zemlje i t o k o m v r e m e n a , sve one počivaju na nekoj apsolutnoj predstavi :
sposobnosti funkcionisanja u društvu.
Definicija relativnog siromaštva odražava drugačiji pristup problemu

O v o g a puta se predstava o siromaštvu stiče kroz poređenje sa drugima, tj. relativn;
siromaštvo znači zaostajanje za većinom u društvu. Sa stanovišta d o h o t k a osoba je
relativno s i r o m a š n a ako pripada donjoj dohodnoj grupi (na primer, ukoliko se
nalazi m e đ u najsiromašnijih 10%). K o n c e p t relativnog siromaštva se vezuje za
razvijene zemlje, a počiva na uverenju da svi građani treba da učestvuju u izvesnoi
meri u bogatstvu društva. K a o takav, ima dodirne tačke sa nejednakošću, odnos:
p r a v i č n o m socijalnom r a s p o d e l o m . Relativno siromaštvo se, o č i g l e d n o , ne može
iskoreniti, j e r će uvek biti onih koji su u lošijoj poziciji u o d n o s u na druge člano\ e
društva.
U k o n c e p t u a p s o l u t n o g siromaštva postoje relativni nivoi. S tim u vez,

pravi se razlika i z m e đ u primarnog siromaštva (bede) i sekundarnog siromašt\a
A k o pojedinci ili d o m a ć i n s t v a nisu u stanju da se p r e h r a n e kvalifikuju se kac
p r i m a r n o siromašni, d o k se s e k u n d a r n o siromašnim smatraju oni koji ne m o g u da
zadovolje c e o " p a k e t " o s n o v n i h potreba. T e r m i n i p r i m a r n o i sekundarno
siromaštvo koriste se i u drugačijem značenju. P r i m a r n o siromaštvo se odnosi :
nedostatak resursa za podmirivanje m i n i m a l n i h potreba, d o k s e k u n d a r r :
siromaštvo ukazuje na neefikasnu upotrebu inače adekvatnih resursa.
Pažnju zaslužuje i distinkcija između p r i v r e m e n o g i hroničnog
siromaštva. Ljudi koji žive u siromaštvu (ili su blizu t o m stanju) često beleže
značajne oscilacije u svom dohotku. To p o s e b n o važi za s i r o m a š n e (ili g o t o \ :
siromašne) u z e m l j a m a u razvoju, gde je d o b a r d e o stanovništva vezan z^
poljoprivredu, koja, u velikoj meri, zavisi od v r e m e n s k i h uslova. Stoga se
razmatranje strukturnog ili hroničnog siromaštva m o r a dopuniti analizor
p r i v r e m e n o g siromaštva. O v a druga forma siromaštva nastaje k a d a se zbog
nepovoljnih e k o n o m s k i h šokova (poput suše ili niskih c e n a nekih proizvoda i
pojedinci ili d o m a ć i n s t v a p r i v r e m e n o nađu u stanju siromaštva. Razgraničavanje
p r i v r e m e n o g od h r o n i č n o g siromaštva nije s a m o sebi cilj. Politika borbe proti\
siromaštva m o ž e da b u d e vrlo različita u zavisnosti od toga da li je siromaštvo
prolazno ili d u g o r o č n o .
S i r o m a š t v o je po svojoj prirodi d i n a m i č n a pojava. O n o se socijalno

reprodukuje t o k o m v r e m e n a i prenosi sa j e d n e na drugu generaciju.
312
Suzbijanje siromaštva predstavlja j e d a n od ključnih zahteva održivog (baš

»o i ljudskog) razvoja. T a k a v tip razvoja ne m o ž e da b u d e realizovan bez
»apređivanja uslova života najugroženijih stanovnika naše planete. Na Svetskom
m i t u o o d r ž i v o m razvoju u Johanesburgu smanjivanje siromaštva je o z n a č e n o
K> najveći globalni izazov današnjice.
Polazeći od rasprava koje su v o đ e n e na raznovrsnim konferencijama UN
i o m devedesetih godina, m e đ u n a r o d n a zajednica j e postavila sebi nekoliko
. a koji su ugrađeni u Milenijumsku deklaraciju, usvojenu od strane G e n e r a l n e
skupštine UN s e p t e m b r a 2000. godine. M e đ u n a r o d n i razvojni ciljevi, o kojima je
•eč, uključuju smanjivanje d o h o d n o g siromaštva i drugih oblika lišavanja kojima je
o o ž e n o stanovništvo širom sveta. Od pojedinačnih zemalja se očekuje da daju
•roj doprinos njihovoj realizaciji, koja je predviđena do 2 0 1 5 . godine.
Lista m e đ u n a r o d n i h razvojnih ciljeva obuhvata:
• Iskorenjivanje e k s t r e m n o g siromaštva i gladi;
• Postizanje univerzalnog obrazovanja;
• Promovisanje j e d n a k o s t i polova;
• Smanjivanje smrtnosti dece;
• Poboljšanje zdravlja majki;
• B o r b u protiv teških bolesti;
• O b e z b e đ e n j e ekološke održivosti;
• Stvaranje globalnog partnerstva za razvoj.
P o m e n u t i ciljevi su m e đ u s o b n o povezani, pa ih stoga treba
•osmatrati "u p a k e t u " . O n o č e m u se u krajnjoj liniji teži je svet bez siromaštva.
Iskorenjivanje globalnog siromaštva u svim njegovim manifestacijama predstavlja
etički, socijalni, politički i e k o n o m s k i imperativ čovečanstva.
12.2.2 Pokazatelji siromaštva
Siromaštvo j e , k a k o proističe iz prethodnih razmatranja, k o m p l e k s a n

pojam, koji uključuje brojne i raznovrsne dimenzije. T o , u velikoj meri, otežava
njegovu kvantifikaciju. Merenje siromaštva ima za cilj da ukaže na ozbiljnost toga
p r o b l e m a na n a c i o n a l n o m i globalnom planu, kao i da o m o g u ć i praćenje rezultata
koji se postižu u njegovom rešavanju.
M e đ u različitim dimenzijama siromaštva posebnu pažnju privlači d o h o d a k
rošnja), između ostalog i z b o g t o g a što se m o ž e najlakše kvantifikovati. U
literaturi je definisano više m e r a " d o h o d n o g " siromaštva koje koriste koncept
"linije siromaštva" da odvoje siromašne stanovnike od ostalog dela populacije,
r a k a zemlja koristi liniju siromaštva koja o d g o v a r a njenom nivou razvijenosti,
društvenim n o r m a m a i vrednostima.
K a d a se siromaštvo ocenjuje u svetskim r a z m e r a m a izabrana linija
siromaštva m o r a da b u d e ista za sve zemlje i izražena u zajedničkoj j e d i n i c i m e r e .
313
Svetska banka, na primer, v e ć d u g o v r e m e n a koristi dve m e đ u n a r o d n e liniji

siromaštva: nižu, koja je postavljena na nivou od 1$ i višu, kojoj o d g o v a r a nivo od
2$ d n e v n o po osobi (reč je o dolarima j e d n a k e k u p o v n e snage iz 1993. godine
E k o n o m i s t i su skloni da daju konzervativne ocene svetskog siromaštva k a k o bi se
izbeglo preuveličavanje ovog, inače, vrlo osetlljivog p r o b l e m a . Stoga se
m e đ u n a r o d n a linija siromaštva definiše tako da izražava šta znači biti siromašan .
z e m l j a m a sa n i s k i m (1$ d n e v n o ) , o d n o s n o nižim srednjim n i v o o m dohotka i
d n e v n o ) . P o š t o svaka linija siromaštva predstavlja s a m o aproksimaciju granice
siromaštva, koja nije sasvim j a s n a i oštra (između ostalog i z b o g činjenice da se
efekti k o n t i n u i r a n o g lišavanja, često, osećaju tek posle o d r e đ e n o g v r e m e n a ) , ima
smisla da se pri merenju siromaštva koristi više od j e d n e linije siromaštva.
Svetska b a n k a je n e d a v n o podigla liniju e k s t r e m n o g siromaštva sa nivoa

1$ d n e v n o na nivo 1,25 $, o č e m u je već bilo reči u o v o m radu. To nije arbitrarna
linija, već p r o s e č n a linija siromaštva koja o d g o v a r a standardima najsiromašnn;:
zemalja sveta. Linija od 2 $ d n e v n o se i dalje smatra relevantnom za zemlje sa
srednjim n i v o o m d o h o t k a i regione kao što su Latinska A m e r i k a i Istočna Evropa.
N e k a n a m y o z n a č a v a d o h o d a k (ili rashode), a i ma kog č l a n a u d r u š n .
= 1 , 2 , . . . , « ) . O b e l e ž i m o s i m b o l o m p liniju siromaštva, a s i m b o l o m m proseča-
dohodak. Kao prirodna i jednostavna mera siromaštva pojavljuje se bra$
siromašnih (head count - HC) ili udeo siromašnog u u k u p n o m stanovništvi
zemlje, tzv. stopa siromaštva (head count ratio - HCR). Broj siromašnih je
o d r e đ e n brojem individua (i) čiji je d o h o d a k manji od linije siromaštva (y, < p .
Stopa siromaštva se računa po formuli:
HCR= — , (1)
n
gde je n u k u p a n broj stanovnika.
N a v e d e n e m e r e se široko koriste upravo z b o g svoje jednostavnost;
njihov račun se, m e đ u t i m , m o g u staviti određene p r i m e d b e . E v i d e n t n o je da se pr
utvrđivanju broja siromašnih ili stope siromaštva ne vodi r a č u n a o t o m e u kc o
meri individualni d o h o c i (rashodi) zaostaju za linijom siromaštva. P o z n a t o je da sa
ljudi koji se nalaze dalje od linije siromaštva "siromašniji " od onih koji su bliže i:
liniji. P o s e b n o zabrinjava činjenica da korišćenje HC i HCR, kao m e r a siromah
m o ž e podstaći vladu da pruža p o m o ć prvenstveno onim pojedincima koji se nalaze
blizu linije siromaštva ( m a d a su oni najmanje siromašni) j e r je to najlakši način ra
se postigne u s p e h u suzbijanju siromaštva. N a r a v n o , b e n e v o l e n t n a vlada, koja ae
strahuje da će izgubiti sledeće izbora, m o ž e da ignoriše ovaj m o m e n a t i da delujje a
najboljem interesu ljudi, ali u većini slučajeva vlade su zainteresovane za bn
vidljive rezultate.
Da bi se otklonile slabosti prethodnih pokazatelja koristi se m e r a proseč-:«i

odstupanja d o h o t k a od linije siromaštva. K a d a se prosečan d o h o d a k (ili potrošnja.
koji je p o t r e b a n da se svi siromašni dovedu do linije siromaštva, podeli m
314
prosečnim d o h o t k o m (ili potrošnjom) društva dobija se stopa jaza siromaštva

| p o v e r t y gap ratio - P G R ) , tj.:
(2)
n•m
O v a m e r e p r u ž a predstavu o t o m e koliko je veliki j a z siromaštva (deficit
dohotka) u o d n o s u na resurse koji potencijalno m o g u da b u d u upotrebljeni za
^ e g o v o zatvaranje. U t o m smislu stopa j a z a siromaštva i nije m e r a siromaštva kao
Bkvog, v e ć m e r a resursa potrebnih za njegovo iskorenjivanje. P o m e n u t i indikator
može da stvori pogrešan utisak o siromaštvu u zemljama koje su, u celini gledano
bogate, ali se odlikuju visokim s t e p e n o m nejednakosti i velikim brojem siromašnih.
Prosečan gep siromaštva u tim slučajevima m o ž e da deluje dosta s k r o m n o , kada se
•poredi sa visokim p r o s e č n i m d o h o t k o m zemlje, m a d a pozicija siromašnih zbog
noga nije ništa manje ozbiljna.
Vrlo bliska prethodnom pokazatelju je stopa dohodnog jaza, koja
prosečan deficit d o h o t k a (ukupan deficit podeljen brojem s i r o m a š n i h ) izražava kao
deo (procenat) linije siromaštva, tj. :
(3)
p-HC
N a v e d e n i indikator ne u z i m a u obzir opšti n i v o razvijenosti zemlje,

o d n o s n o njen prosečan d o h o d a k i, kao takav, n e m a slabosti p r e t h o d n o g
pokazatelja, ali mu se zato m o ž e prigovoriti da pruža m a l o informacija o t o m e
kakve su m o g u ć n o s t i da se reši p r o b l e m siromaštva, bar kada je reč o d o m a ć i m
resursima.
P r i m e t i m o da stopa j a z a siromaštva (PGR) i stopa d o h o d n o g j a z a ( I G R )
2anemaruju broj lica koja žive u siromaštvu, o d n o s n o učešće siromašnih u ukupnoj
populaciji. P o m e n u t e m e r e izražavaju samo per capita intenzitet siromaštva.
M ? u p r o t t o m e , indikator broja siromašnih (HC) i koeficijent siromaštva (HCR),
bez obzira na druge slabosti, nemaju taj nedostatak. Stoga je poželjno da se pri
ocenjivanju s t e p e n a siromaštva istovremeno koriste m e r e koje pripadaju svakom
od ovih tipova.
Pored k o n v e n c i o n a l n i h pokazatelja siromaštva, zasnovanih na d o h o t k u (ili
potrošnji), u literaturi se pominju i drugi indikatori, koji izražavaju širi pristup
m f e n o m e n u . M e đ u njima posebnu pažnju zaslužuje Indeks ljudskog
siromaštva ( H u m a n Poverty Index - HPT), definisan 1997. godine u okviru
Programa Ujedinjenih nacija za razvoj ( U N D P ) .
O v a a g r e g a t n a m e r a počiva na pojmu siromaštva koji je izveden iz ideje
ljudskog razvoja. A k o se ljudski razvoj definiše kao proces širenja m o g u ć n o s t i
izbora koje stoje na raspolaganju ljudima, o n d a ljudsko siromaštvo znači
aćivanje tih m o g u ć n o s t i . R e č j e , dakle, o siromaštvu prilika i raspoloživih
315
opcija od kojih su najvažnije: da se vodi dug i zdrav život, da se stiče znanje i da si

raspolaže resursima dovoljnim za pristojan životni standard.
Indeks ljudskog siromaštva na sintetički način izražava deprivaciju u sve tn
n a v e d e n e ključne dimenzije ljudskog života, koje su, kako s m o ranije pokazal:.
uzete u obzir i pri kreiranju Indeksa ljudskog razvoja (HDI). N j i m a se, kada je re.
o industrijalizovanim z e m l j a m a pridružuje i četvrta dimenzija, koja se odnosi na
socijalnu uključenost, o d n o s n o p u n u participaciju u životu zajednice.
Indeks ljudskog siromaštva, n a i m e , ima dve varijante - prva se odnosi na
zemlje u razvoju (HPI-X), a druga na industrijalizovani svet (HPI-2). O v a podela .
opravdana, s o b z i r o m na razlike u s o c i o e k o n o m s k i m u s l o v i m a i raspoloživom
p o d a t a k a koje postoje između p o m e n u t i h grupa zemalja. Iste dimenzije ljudske.
života u okviru n a v e d e n i h indeksa siromaštva izražavaju se p r e k o razlici:
pokazatelja. 2 6 3
Sto se tiče drugih aspekata siromaštva, koji nisu uključeni u HPI.
p o m e n i m o s a m o da se u novije v r e m e velika pažnja poklanja merenju ranjivos -
(vulnerability) d o m a ć i n s t a v a ili pojedinaca na rizike različitih vrsta. 2 6 4 Meren e
ranjivosti zahteva čitav niz informacija, koje m n o g e ankete o d o m a ć i n s t v i m a š i r e
sveta, za sada, ne obezbeđuju. Ipak, prvi koraci u tom pravcu se v e ć čine, pa bi
trebalo očekivati da u d o g l e d n o vreme o c e n a ranjivosti p o s t a n e neodvojiv dec
s v e u k u p n e o c e n e siromaštva.
S i r o m a š n i m a j e , kao što s m o ranije istakli, svojstven nedostatak "glasa"
(voicelessness) i političke moći (povverlessness). Merenje ovih d i m e n z i ;
siromaštva je tek u povoju. Za precizne, čvrste i konzistentne o c e n e , koje će
omogućiti poređenja m e đ u zemljama i t o k o m v r e m e n a , potrebni su znača :
dodatni napori na m e t o d o l o š k o m planu, kao i na planu prikupljanja podataka.
Sa definisanjem siromaštva kao v i š e d i m e n z i o n a l n o g f e n o m e n a otvara se
složeno pitanje k a k o meriti s v e u k u p n o siromaštvo i k a k o porediti rezultate koji a
ostvaruju u različitim dimenzijama. Siri pristup siromaštvu, o č i g l e d n o , oteža\a
njegovo merenje, ali zato doprinosi boljem razumevanju i uspešnijem rešavar
toga p r o b l e m a .
Formule Indeksa ljudskog siromaštva, uz prateća objašnjenja, mogu se naći u: Human

Development Report 2001, 2001, str. 243. Za detaljniju analizu svojstava HPI videti: Huma-.
Development Report 1997, 1997, str. 117-121.
264
Videti o tome u: World Development Report 2000/2001, 2001, str. 19-20.
316
12.3 Ekonomska nejednakost
3.1 Pojam ekonomske nejednakosti
Nejednakost je složen fenomen, koji se može posmatrati i procenjivati sa

nzličitih aspekata. Tako se može govoriti o nejednakosti u dohotku, bogatstvu, sreći,
slobodi, prilikama, pravima, zadovoljavanju potreba i si. Različite vrste nejednakosti -
s»aka posebno i sve zajedno - zaslužuju pažnju društva.
Predmet naše analize će biti ekonomska nejednakost, koja se, najčešće
izražava preko dve ključne promenljive - bogatstva ili dohotka. Ekonomisti, obično,
prave razliku između ovih varijabli obrazlažući da prva (bogatstvo) predstavlja veličinu
stanja (stock), dok druga ima karakter toka (flow). Bogatstvo, na sintetički način,
izražava pristup resursima koji određena individua ima u datom momentu vremena.
Dohodak (umanjen za potrošnju), opet, pokazuje za koji se iznos bogatstvo menja
tokom posmatranog vremenskog intervala. To je maksimalna vrednost koju jedna
osoba može da potroši u određenom periodu, a da pri tom njeno bogatstvo ostane
neokrnjeno.
U zavisnosti od konkretnih okolnosti analiza nejednakosti može da počiva na
•ckućem dohotku (ili potrošnji), bogatstvu, ili tzv. životnom dohotku (odnosno,
dohotku ostvarenom tokom celog života). Sledeći ove tri mogućnosti postepeno se
krećemo od kratkoročnih ka dugoročnim razmatranjima. Tekući dohodak, koji najčešće
služi kao osnova za analizu, pruža uvid u trenutne nejednakosti.
Pri razmatranju raspodele dohotka bitno je ne samo koliko ljudi zarađuju,
već i kako dolaze do svojih prihoda. Na toj osnovi pravi se razlika između personalne
i funkcionalne distribucije dohotka. Ova dva vida raspodele su međusobno povezana, o
;jmu svedoči i sledeći grafički prikaz:
Graf. 7 F u n k c i o n a l n a i p e r s o n a l n a raspodela d o h o t k a
Funkcionalna Vlasništvo nad Personalna

raspodela faktorima raspodela
domaćinstvo 1
domaćinstvo 1
domaćinstvo 3
domaćinstvo 4
Izvor: D. Ray: Development Economics, Princeton University Press, Princeton, New Jersey, 1998,
str. 172.
317
Proizvodnja, k a k o proističe iz slike 1, predstavlja izvor dohotka, koji uzima

različite oblike - z a r a d e (prilagođene stepenu kvalifikacija), rente, profiti. Iza svake
od ovih kategorija d o h o t k a stoji odgovarajući faktor proizvodnje - rad, zemlja ['.
kapital - k o m e taj d o h o d a k pripada. F u n k c i o n a l n a distribucija, s tim u \.
pokazuje k a k o se d o h o d a k deli m e đ u proizvodnim činiocima, o d n o s n o kc
procenat u k u p n o g d o h o t k a pripada radu, a koji zemlji i kapitalu.
Različite kategorije dohotka, koje potiču iz proizvodnje, usmeravaju se ka
d o m a ć i n s t v i m a . Pravac i veličina tih tokova zavise od vlasništva nad faktorir-i
proizvodnje. D o m a ć i n s t v a koja n u d e samo rad (kao s t o j e slučaj sa d o m a ć i n s t v c - '
o z n a č e n i m brojem 3) primaju d o h o d a k isključivo po toj osnovi. Sa druge strane
d o m a ć i n s t v a koja imaju u d e o u n e k o m poslu, poseduju zemlju koja je data u zakun
i radnu snagu koja je zaposlena, stiču d o h o d a k po svim tim osnovama
( d o m a ć i n s t v o 2 ) . Kombinovanje funkcionalne raspodele dohotka sa raspodelom
vlasništva nad faktorima proizvodnje dovodi nas do personalne distribuciju
dohotka, koja opisuje raspodelu svih vrsta dohodaka među pojedincima i£
domaćinstvima.
N a š a pažnja će direktno biti u s m e r e n a na personalnu raspodelu dohotka

Poznavanje funkcionalne distribucije i njene veze sa p e r s o n a l n o m r a s p o d e l c -
može, m e đ u t i m , da olakša i unapredi ovu vrstu analize. Izvori iz kojih se crp
dohodak, na primer, m o g u da utiču na vrednovanje toga d o h o t k a i da o p r e d e e
k o n a č a n sud o e k o n o m s k i m nejednakostima. Isto tako, da bi se shvatilo kak;
nastaju e k o n o m s k e nejednakosti u društvu p o t r e b n o je da se istraži k a k o su plaće-
faktori proizvodnje i k a k o je raspoređeno vlasništvo nad tim faktorima.
Interesovanje za e k o n o m s k u nejednakost potiče iz dva izvora. Nejednake-?
zaslužuje pažnju iz etičkih i funkcionalnih razloga. 2 6 5 K a d a je reč o e t i č k o n
a s p e k t u nejednakosti v a ž n o je imati na u m u da su j e d n a k o s t i pravičnost d\ i
različita k o n c e p t a . Jednakost je empirijsko pitanje koje se tiče k o n k r e t n e raspode ;
dohotka. Pravičnost je normativni koncept, koji govori o t o m e kakva bi raspode *i
trebalo da b u d e . S t a j e pravično, a šta ne zavisi od sistema vrednosti o n o g a ko sudi
o pravičnosti. N e k i smatraju da se pravičnost p o d u d a r a sa p o t p u n o m j e d n a k o š c
da je pravična ona raspodela pri kojoj svi primaju iste d o h o t k e . Na drugoj strar.
mnogi veruju u "jednakost prilika", smatrajući pri tom da se nejednakos: .
rezultatima (koja proističe iz interpersonalnih razlika u sposobnosti, uložen:>-
naporu, obučenosti, spremnosti da se p r e u z m e rizik i si.) m o ž e tolerisati. U svak: -
slučaju većina k o n c e p a t a pravičnosti dozvoljava izvestan stepen n e j e d n a k o s t .
raspodeli dohotka.
Percepcija pravičnosti u j e d n o m društvu proističe iz važećih socijalnih

kulturnih n o r m i , o d n o s n o ukorenjenog sistema vrednosti. Ipak, t e š k o je precizr
odrediti k a k o izgleda pravična raspodela dohotka. Čak i k a d a bi to bilo mog
Interesantna razmišljanja na tu temu mogu se naći u citiranoj knjizi D. Ray-a, 1998, str. 169-PL
Videti, takođe: P. Wonnacott - R. Wonnacott: Economics, McGraw Hill, New York, 1986. sr
744-745.
318
ada n e m a obavezu da redistribuira d o h o d a k sve dotle d o k se ne postigne pravična

: n s p o d e l a . V l a d i n a politika se ne m o ž e oblikovati samo p r e m a kriterijumu
pravičnosti, tj. fer raspodele " n a c i o n a l n o g kolača". U obzir se moraju uzeti i drugi
: /evi, koji su često u konfliktu sa pravičnošću, kao s t o j e , na primer, efikasnost,
©đnosno povećavanje d o h o t k a zemlje. T a k o dolazimo do funkcionalnog aspekta
nejednakosti, koji dopunjava etička razmatranja ovog pitanja.
A n a l i z a d o h o d n i h razlika na f u n k c i o n a l n o m nivou pretpostavlja da se
g l e d a j u efekti koje nejednakost ima na druge karakteristike e k o n o m s k o g razvoja,
kao što je proizvodnja, zaposlenost, t e m p o rasta privrede itd. Č a k i ako nas ne
mteresuje nejednakost k a o takva ( p o s m a t r a n a s etičkog stanovišta) j o š uvek ima
iiosta razloga da b r i n e m o o t o m pitanju. R e c i m o da nas z a n i m a s a m o privredni rast,
[ali nalazimo da nejednakost u dohotku i bogatstvu na neki način smanjuje
mogućnosti za ekspanziju proizvodnje. T a d a ć e m o brinuti o nejednakosti ne z b o g
aje same, v e ć z b o g uticaja koji ima na privredni rast, o d n o s n o na one e k o n o m s k e
karakteristike koje su u žiži n a š e g interesovanja.
12.3.2 Merenje ekonomske nejednakosti
Merenje e k o n o m s k e nejednakosti pretpostavlja da postoje odgovarajući

pokazatelji preko kojih se m o g u rangirati raspodele d o h o t k a (ili bogatstva)
posmatrane u različitim zemljama, regionima, t a č k a m a u v r e m e n u itd. Lista tih
pokazatelja je dosta dugačka. N a š u pažnju ć e m o koncentrisati na dve najpoznatije
roere d o h o d n e nejednakosti: Lorenz-ovu krivu i Gini koeficijent.
L o r e n z - o v a k r i v a (ime j e dobila p o svom tvorcu C o n r a d u Lorenz-u) j e
»rio popularna, j e r p r u ž a j a s n u vizuelnu predstavu o personalnoj raspodeli d o h o t k a
u jednoj zemlji. P o m e n u t a kriva se obrazuje na sledeći način. Na horizontalnu osu
se nanose k u m u l i r a n i procenti stanovništva (od najsiromašnijeg ka najbogatijem), a
na vertikalnu k u m u l i r a n i procenti d o h o t k a koji oni ostvaruju. O v e veličine se,
zatim, p r e n o s e na ravan sistema koordinata, tako da se dobijaju različite tačke.
Recimo, tački A o d g o v a r a vrednost od 20 p r o c e n a t a na skali stanovništva i 10
procenata na skali dohotka. To znači da najsiromašnijih 2 0 % stanovnika prisvaja
samo 1 0 % u k u p n o g d o h o t k a (videti sliku 2). T a č k a B, s druge strane, ima
koordinate 80 p r o c e n a t a (vrednost na apscisi) i 70 procenata (vrednost na ordinati).
P r e m a t o m e , zaključujemo d a 8 0 % "najsiromašnijih" stanovnika ostvaruje 7 0 %
n a c i o n a l n o g d o h o t k a . Informacija sadržana u tački B m o ž e se i drugačije
interpretirati (posmatranjem Lorenz-ove krive " o d o z g o " ) - najbogatijih 2 0 %
stanovnika prisvaja 3 0 % u k u p n o g dohotka. Linija koja spaja p o m e n u t e i druge
lačke naziva se Lorenz-ova kriva.
319
Graf. 8 L o r e n z - o v a kriva raspodele d o h o t k a u j e d n o j zemlji
20 40 60 80 100
Procenat stanovništva
Z a p a z i m o da Lorenz-ova kriva počinje i završava se na liniji 45 , što je
logično j e r 0% stanovnika p r i m a 0% nacionalnog dohotka, a cela populacija (100*««
stanovnika) c e o d o h o d a k ( 1 0 0 % d o h o t k a ) .
Da b i s m o stekli utisak o stepenu nejednakosti u raspodeli dohotka, k
predstavljena L o r e n z - o v o m krivom na slici 2, treba, najpre, da u t v r d i m o ka-
izgledala ta kriva ako bi svako imao isti d o h o d a k . U t o m cilju u m e s t o tač-
u o č i ć e m o tačku A', koja sadrži informaciju da "donjih" 2 0 % stanovnika prima 20%
dohotka. Isto tako, u m e s t o tačke B p o s m a t r a ć e m o tačku B', čije koordirvat
pokazuju d a "najnižih" 8 0 % stanovnika prima isto toliko p r o c e n a t a d o h o d i
Povezivanjem ovih i drugih sličnih tačaka, koje imaju iste vrednosti a p s .
ordinate, dobija se linija " p o t p u n e j e d n a k o s t i " , o d n o s n o tražena Lorenz-ova k r r m
O č i g l e d n o je da se u slučaju r a v n o m e r n e raspodele dohotka, Lorenzo\ a kr .
poklapa sa linijom 45°.
Sa povećanjem razlika u raspodeli d o h o t k a Lorenz-ova kriva se sa\-p

ispod linije j e d n a k o s t i . Što su dispariteti u d o h o c i m a veći, to je kriva više u d a l j e «
od linije r a v n o m e r n e raspodele. U e k s t r e m n o m slučaju, k a d a j e d n a osoba
ceo nacionalni d o h o d a k , dok drugi ne primaju ništa ( p o t p u n a nejednako?:
z a u z i m a najnižu poziciju na dijagramu, tj. lomi se pod uglom od 90°. O t u d a i bez
korišćenja bilo kakve formule za merenje nejednakosti u dohocima, prostm.
posmatranjem Lorenz-ove krive, m o ž e m o da s t e k n e m o predstavu o t o m e koliki a
dispariteti u d o h o c i m a m e đ u stanovnicima o d r e đ e n e zemlje.
Lorenz-ova kriva može da služi i kao kriterijum za p o r e đ e i .-

nejednakosti.
320
m važe sledeća pravila :

1. A k o j e d n a Lorenz-ova kriva leži u potpunosti iznad druge, r a s p o d e l a
d o h o t k a je ravnomernija u prvom, n e g o u d r u g o m slučaju;
2. A k o se dve Lorenz-ove krive poklapaju, stepen nejednakosti je u oba
slučaja isti;
3. A k o se dve Lorenz-ove krive seku, p o t r e b n e su d o d a t n e informacije da bi
se izvršilo poređenje nejednakosti.
P r o b l e m se, o č i g l e d n o , javlja u trećem slučaju. Činjenica je da se dve
Lorenz-ove krive m o g u šeći. To znači da svaka kriva u n e k o m intervalu leži ispod,
a u n e k o m iznad one druge, p a s e Lorenz-ov kriterijum n e m o ž e primeniti.
Stoga su izgrađeni drugi, numerički pokazatelji nejednakosti, na osnovu
kojih se m o g u porediti sve raspodele dohotka, j e r se svakoj m o g u ć o j distribuciji
dodeljuje odgovarajući broj. Među njima je, svakako, najpoznatiji Gini
koeficijent, koji je j o š 1912. godine predložio italijanski statističar C o r r a d o Gini
»po k o m e je i d o b i o i m e ) . 2 6 7 Gini koeficijent se n e p o s r e d n o izvodi iz Lorenz-ove
krive. Slikovita grafička prezentacija čini ovu meru lako razumljivom i
dopadljivom.
Sa p o v e ć a n j e m stepena nejednakosti u raspodeli dohotka, k a o s t o j e ranije
istaknuto, L o r e n z - o v a kriva se sve više udaljava od linije 4 5 ° , a s a m i m tim se
povećava i p o v r š i n a koja leži između njih. Gini koeficijent u p r a v o izražava o d n o s
između p o v r š i n e koju Lorenz-ova kriva zatvara sa linijom j e d n a k o s t i i u k u p n e
površine trougla ispod te linije (videti sliku 2). V r e d n o s t koeficijenta se teorijski
kreće u r a s p o n u od 0 ( p o t p u n a j e d n a k o s t ) do 1 ( p o t p u n a nejednakost). Interval
k o m e pripadaju stvarne veličine o v o g pokazatelja j e , m e đ u t i m , z n a t n o uži. Gini
koeficijent se m o ž e izražavati i u p r o c e n t i m a (decimalni zapis se vrlo lako prevodi
• procentualni - m n o ž e n j e m sa 100). T a k o , na primer, ovaj pokazatelj m o ž e da
uzme v r e d n o s t 0.35 ili 3 5 % .
Za izračunavanje Gini koeficijenta koristi se sledeća formula:
(4)
gde suy, \y/j d o h o c i i-tog i j - t o g pojedinca, v je prosečan d o h o d a k , a n u k u p a n broj

primalaca d o h o t k a . 2 6 8 G i n i pristup merenju nejednakosti zasniva se na poređenju
svakog para dohodaka i sabiranju apsolutnih vrednosti izmerenih razlika u
d o h o c i m a . N e j e d n a k o s t za celu raspodelu predstavlja se t a k o kao zbir nejednakosti
po parovima d o h o d a k a . Pošto se svaka apsolutna razlika y - y \

i r a č u n a dva puta
266
G. Fields: Poverty, Inequality and Development, Cambridge University Press, Cambridge 1980,
str. 21-22.
2
C. Gini: "Variabilità e mutabilità", Cuppini, Bologna 1912.
É" J. A. Litchfield, 1999, str.4.
321
( p o n o v o k a o \y. - y,-|) ceo izraz se deli sa 2. Uz to, da bi se d o b i o pokazatelj
zadovoljavajućih svojstava, suma apsolutnih d o h o d a k a se deli kvadratom br .

stanovnika, tj. učesnika u raspodeli (koji odgovara broju p o s m a t r a n i h parova), ka
prosečnim d o h o t k o m . F o r m u l a (4) pokazuje d a j e Gini koeficijent zapravo jednak
polovini aritmetičke sredine apsolutnih vrednosti razlika između svih par
d o h o d a k a , p o s m a t r a n e u odnosu na prosečan dohodak.
P o š t o upoređuje svaki par dohodaka, Gini koeficijent j e vrlo direktna m e i
nejednakosti. Ovaj pokazatelj na sintetički način izražava disparitete u dohocima
duž cele raspodele.
Gini koeficijent ima i o d r e đ e n e slabosti. Pre svega, ova m e r a je neosetljh •
j e r iza malih p r o m e n a u veličini Gini koeficijenta m o g u da stoje velike p r o m e n é u
relativnim d o h o c i m a pojedinih segmenata stanovništva. Neosetljivost G i n i
koeficijenta proizilazi iz nerealno postavljenih granica, koje važe za ovu m e m
(potpuna j e d n a k o s t , o d n o s n o p o t p u n a nejednakost). Pored toga, vrednost G i n i
koeficijenta m o ž e da b u d e ista za dve raspodele dohotka koje se znatno razlik.
To je posledica činjenice da se Lorenz-ove krive mogu šeći. U takvoj situa»,
svaka r a s p o d e l a d o h o t k a (predstavljena odgovarajućom L o r e n z - o v o m krivom). _
n e k o m s e g m e n t u , ima veći stepen nejednakosti od druge raspodele, sa kojom se
poredi.
12.4 Životni standard u Jugoslaviji/Srbiji
Pri analizi životnog standarda u Jugoslaviji posle D r u g o g svetskog rali

i m a ć e m o u vidu njegovo uže značenje. D r u g i m recima, o g r a n i č i ć e m o se r ;
posmatranje lične i zajedničke potrošnje u našoj zemlji.
D i n a m i č a n porast proizvodnje, koji je ostvaren u SFRJ t o k o m posleratr j
perioda, širio je materijalnu osnovu za podmirivanje raznovrsnih potreba Iju.
Detaljniji uvid u kretanje lične potrošnje pruža T a b . 20.
Tab. 20 Prosečna godišnja (kontinuelna) stopa rasta izdataka za ličnu potrošnju (%)
SFRJ
1953-1964. 1965-1979. 1980-1989. 1953-1989.
(1952=100) (1964=100) (1979=100) (1952=100)
6,9 5,4 0,1 4,4
Izvor: Izračunato na osnovu podataka SGJ-1980, str. 81 i SGJ-1991, str. 106.
U prvim posleratnim g o d i n a m a napori društva su bili u s m e r e n i na ubrzame

privrednog razvoja. V i s o k a izdvajanja za akumulaciju i investicije nisu ostavljala
prostor za povećanje lične potrošnje.
Od 1952. godine lična potrošnja počinje da raste i to, najpre, umerenirr.
t e m p o m ( d o 1956.), a, zatim, v e o m a brzo. U ć e l o m p o s m a t r a n o m periodu ona se
322
povećala za 5,2 puta, uz prosečnu godišnju stopu rasta od 4,4%. Dugoročno

gledano t e m p o povećanja lične potrošnje slabi. Do drastičnog usporavanja dolazi u
osamdesetim g o d i n a m a kada lična potrošnja beleži neznatan rast ( 0 , 1 % prosečno
Uodišnje).
P o s l e r a t n i period je obeležen značajnim p r o m e n a m a u strukturi lične
p o t r o š n j e (tabela 2). S v e d o 1979. godine te p r o m e n é su sledile uobičajen obrazac
smanjivanja relativnog udela izdataka za ishranu, odeću, obuću, piće i duvan.
fTroškovi ishrane su n a početku posleratnog razvoja činili više od polovine svih
izdataka z a ličnu potrošnju, d a bi se krajem sedamdesetih godina sveli n a manje od
1 : i N a v e d e n i m p r o m e n a m a oslobođen je prostor za potpunije zadovoljavanje
drugih potreba, svojstvenih višem nivou privrednog i društvenog razvoja.
Tab. 21 S t r u k t u r a lične potrošnje stanovništva u S F R J

• u % (na osnovu tekućih cena)
1952. 1964. 1979. 1989.
I Ishrana 53.7 44,9 37,7 38.7
[ PV; i duvan 13,6 9,2 10,6 9,7
18,8 15,9 11,3 9,5
I Odeća i obuća
Vi-neštaj i oprema za domaćinstvo 4,8 8,6 9,7 8,9
. osvetljenje i održavanje stana 6,3 4,8 7,3 7,9
I Higijena i zdravlje 2,6 3,9 3,8 3,9
I Obrazovanje, kultura i razonoda 0,7 3,3 4,2 4,5
1 Saobraćaj i PTT usluge 1,7 5,9 11,8 11,6
1 Lični predmeti i dr. 2,3 2,9 3,6 5,3
Hfcraspoređeno -4,5 0,6 - -
Izračunato na osnovu podataka koji su dati u SGJ (1977, str. 83; 1986, str. 176; 1991, str. 180).
Sa izbijanjem ekonomske krize 80-tih godina dolaze do izražaja
nepovoljna kretanja u strukturi lične potrošnje. Učešće izdataka za ishranu p o n o v o
.-. dok se u d e o troškova za zadovoljavanje nekih potreba " v i š e g " reda (npr.
Bajnih potrošnih dobara, u koja spadaju nameštaj i o p r e m a za d o m a ć i n s t v o )
njuje.
SFRJ je postigla značajne rezultate i u oblasti z a j e d n i č k e p o t r o š n j e .
Karakter društvenih odnosa (socijalizam) obavezivao je našu zemlju na relativno
velika izdvajanja za ove svrhe.
323
Tab. 22 U d e o zajedničke potrošnje u d r u š t v e n o m proizvodu S F R J

u % (na osnovu tekućih cena
1964. 1979. 1989.
Ukupno 10,3 13,1 12,3
Obrazovanje 3,5 4,7 3,7
Naučno-istraživačka delatnost 0,9 1,3 1,2
Kultura i umetnost 0,9 1,4 1,2
Zdravstvena zaštita 4,0 4,7 5,0
Socijalna zaštita 1,0 1,0 1,2
Izvor: Izračunato na osnovu podataka sadržanih u statističkoj publikaciji: Jugoslavija 1918-1988, SZS, Beog
1989, str. 99 i 348, kao i SGJ-1991, str 173. i 359.
Izdaci za obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, k a k o pokazuju naveder
podaci, učestvuju sa najvećim p r o c e n t o m u društvenom proizvodu. O nesumnjive
napretku obrazovanja t o k o m posleratnog perioda svedoče m n o g i pokazat
P o m e n i m o s a m o da je z n a t n o povećan broj škola, proširen nastavni kadar
poboljšana njegova kvalifikaciona struktura. Razvoj školstva uticao je na podiza: I
o b r a z o v n o g nivoa stanovništva, o č e m u je ranije bilo reči.
Značajni rezultati su postignuti i u zdravstvenoj zaštiti i poboljšanu
z d r a v s t v e n o g stanja stanovništva. Povećani su kapaciteti zdravstvenih o r g a n i z a c i a
i broj stručnih kadrova. (U 1952. godini je bilo 6.364 lekara, a u 1989. godini 7 i
puta više, tj. 46.399.)
Naučno-istraživačka delatnost j e , t a k o đ e , napredovala. Postignuti razvoj
više potvrđuju podaci o povećanju naučno-istraživačkog kadra i širenju mreži
naučnih u s t a n o v a n e g o o stvarnoj zasnovanosti n o v e proizvodnje i tehnologije na
sopstvenim p r o n a l a s c i m a . T r e b a imati u vidu da se nauka, pre svega, javlja k a :
važan činilac p r i v r e d n o g razvoja, a tek indirektno kao e l e m e n a t životnog standarda.
E k o n o m s k e nedaće kroz koje su Srbija i C r n a G o r a ( S R Jugoslavija)]
prošle u d e v e d e s e t i m g o d i n a m a nepovoljno su se odrazile na životne usl
stanovništva. P r o s e č n a zarada u 2 0 0 0 . iznosila je tek 3 7 % zarade ostvarene u 1990,
a p r o s e č n a penzija 4 0 % njenog nivoa iz p o m e n u t e godine. U takvim okolnostima
osetno je smanjena lična potrošnja stanovništva.
T a b . 23 Izdaci za ličnu potrošnju u S R J

realne stope rasta ( u ?
1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 1992-1999.
-21,3 -32,5 11,2 12,4 14,4 4,5 4,1 -18,0 -4.7
Izvor: Bošnjak, M, Makroekonomsko planiranje u Jugoslaviji, Savezni sekretarijat za razvoj i nauk_
Beograd, 2002., str. 287.
Veliki pad lične potrošnje početkom devedesetih izazvao je negativne
p r o m e n é u njenoj strukturi, a p o s e b n o u nivou i kvalitetu ishrane. U d e o rashoda za
ishranu u u k u p n o j ličnoj potrošnji p o v e ć a o se na preko 5 0 % u 1993. da b
324
-.. p o s t e p e n o smanjivao, tako d a j e u 1998. iznosio oko 4 3 % . Poslednjih godina

;;\ ši od ratne 1999) u d e o ishrane p o n o v o raste i u 2 0 0 1 . premašuje 5 0 % .
P r o c e s s i r o m a š e n j a velikog dela stanovništva naše zemlje t o k o m
dr-eđesetih g o d i n a bio je očigledan. Empirijske analize to sasvim j a s n o potvrđuju.
-e e k o n o m s k e prilike u zemlji, obeležene velikim p a d o m proizvodnje, kao i
i r e r l i n f l a c i j o m , povećanjem razmera otvorene i prikrivene nezaposlenosti,
pmanjivanjem realnih prihoda stanovništva, n e m i n o v n o su dovele do širenja
siromaštva.
P r e m a j e d n o m istraživanju, koje se zasniva na liniji siromaštva od 4$
Jednake k u p o v n e snage d n e v n o , u našoj zemlji je 1994. godine g o t o v o četvrtina
S2_-ovništva ( 2 3 . 5 % ili o k o 2.3 miliona ljudi) živela u siromaštvu. U o d n o s u na
1990. godinu, k a d a je u d e o (broj) siromašnih iznosio 7 . 7 % (oko 755 hiljada ljudi)
•azmere siromaštva su p o v e ć a n e za više od tri p u t a . 2 6 9 Uz "tradicionalnu" sirotinju,
među siromašnim stanovnicima Srbije i Crne G o r e (SR Jugoslavije) u 1994. našao
se i ne mali broj "novih s i r o m a h a " iz redova srednje klase, koja se brzo topila u
•slovima sveopšte krize u privredi i društvu.
Sa poboljšavanjem e k o n o m s k i h prilika u zemlji mnogi od njih su uspeli da
se izvuku ispod linije siromaštva i poprave svoj socioekonomski položaj. Analiza
siromaštva u Srbiji i Crnoj Gori ( S R Jugoslaviji), koja počiva na liniji siromaštva
•tvrđenoj na bazi vrednosti m i n i m u m a potrošačke korpe p r o i z v o d a i usluga
neophodnih za zadovoljavanje potreba domaćinstava, pokazuje da je broj
siromašnih o p a o od 2.413 hiljada u 1992. na 2.183 hiljade u 1995, o d n o s n o 1.833
kiljade u 1997. godini. Odgovarajuće stope siromaštva su iznosile r e d o m 2 3 , 1 % ,
". "%, i 17,3%. U 1999. udeo siromašnih u u k u p n o m stanovništvu SR Jugoslavije
ga puta, bez K o s o v a i Metohije) dostiže 2 9 , 4 % . 2 7 0 Na povećanje razmera
siromaštva p r e v a s h o d n o j e uticalo N A T O bombardovanje, koje j e dovelo d o
esetnog p a d a realnog društvenog proizvoda, što se nepovoljno odrazilo na visinu
plata, penzija i socijalnih davanja, posmatranih u realnom izrazu.
N e j e d n a k o s t u raspodeli d o h o t k a je bila niža u 1999. n e g o u ranijim
godinama T o j e pozitivno delovalo n a kretanje siromaštva unutar p o s m a t r a n o g
perioda, j e r pad nejednakosti u raspodeli dohotka ima isti efekat kao porast dohotka
uz n e p r o m e n j e n u nejednakost. N a r a v n o , ne treba izgubiti iz vida da egalitarnost u
raspodeli vodi smanjivanju e k o n o m s k e efikasnosti, č i m e se d o v o d i u pitanje
mogućnost unapređivanja blagostanja stanovništva na trajnim o s n o v a m a .
Siromašni su, 1992. godine, raspolagali u našoj zemlji prosečnim
d o h o t k o m koji je bio 3 8 , 6 % manji od linije siromaštva. Taj procentualni deficit
dohotka u o d n o s u na liniju siromaštva (stopa d o h o d n o g j a z a ) se sistematski
Izveštaj o humanom razvoju - Jugoslavija 1996, Ekonomski institut, Beograd 1996, str. 37.
M. D i n k i ć R a s p o d e l a i siromaštvo u SR Jugoslaviji, Ekonomika 3-4/1999, str. 97-98 i M. Dinkić:
Socijalna situacija i potrebe za donacijama, Jugoslovenskipregled 4/2000, str. 31.
325
271
smanjivao da bi u 1999. iznosio 17,8%. Poslednji p o d a t a k ukazuje da je
siromaštvo u našoj zemlji dosta "plitko". U isto v r e m e je o p a o i p r o c e n a
društvenog p r o i z v o d a n e o p h o d a n da se d o h o d a k siromašnih izjednači sa linijo-
siromaštva, pod pretpostavkom perfektne usmerenosti socijalne poir .
c
siromašnima. V r e d n o s t stope j a z a siromaštva je u 1992. iznosila 8,9%, a u 199 *
272
godini 5,2%.
E k o n o m s k e t e š k o ć e kroz koje s m o prošli u d e v e d e s e t i m godinama,
ostavile su d u b o k t r a g i na funkcionisanje obrazovanja, z d r a v s t v a i drugi«
j a v n i h službi značajnih za životni s t a n d a r d stanovništva. M a d a se za
obrazovanje i zdravstvo izdvajao relativno visok procenat d r u š t v e n o g proizvode
1990. izdaci za obrazovanje čine 4 , 5 % društvenog proizvoda, a za zdravstvo 6,5
dok su odgovarajući podaci za 2000. godinu 4 , 4 % i 6,4%), ta izdvajanja su •
apsolutnom iznosu bila vrlo skromna.
Sredstvima za obrazovanje uglavnom su finansirane plate nastavnika, k: e
su, k a o i u c e l o k u p n o m j a v n o m sektoru, bile nedovoljne za život. U p r o t e k o
deceniji investicije u obrazovanje su pale na 1/5 investicija ostvarenih p o č e t k n
o s a m d e s e t i h godina.
Z d r a v s t v o j e , t a k o đ e , nazadovalo. Smanjene su materijalne mogućnost: a
pružanje zdravstvenih usluga, što se nepovoljno odrazilo na njihov kvalr^-.
P r o b l e m n e d o s t a t k a lekova, m e d i c i n s k o g materijala i o p r e m e postajao je iz gočiie
u godinu sve veći.
Da bi se poboljšao životni standard stanovništva u našoj zemlji treb
stvoriti n e o p h o d n e uslove za d i n a m i č a n i postojan privredni rast i razvoj, pracer
povećanjem zaposlenosti i zarada. To je pretpostavljalo sprovođenje e k o n o m s k a
reformi, ali i reformi socijalnog sektora (obrazovanje, zdravstvo, socijalna z a š a a .
penzijski sistem), k a k o bi se taj sektor prilagodio e k o n o m s k i m m o g u ć n o s : : - ^
zemlje i p o t r e b a m a tržišne privrede.
T o k o m tranzicije u Srbiji od 2 0 0 1 . do 2007. godine došlo je do izves-:«
poboljšanja životnog standarda stanovništva. R e a l n e zarade su rasle po prosečuo
godišnjoj stopi od 1 5 , 1 % , što je iznad rasta bruto d o m a ć e g proiz\
produktivnosti rada. P r o s e č n e neto zarade p o v e ć a n e su sa 102 E U R u 2 0 0 1 . n:
E U R u 2 0 0 5 , o d n o s n o 3 4 7 E U R u 2 0 0 7 . g o d i n i . 2 7 3 Rast zarada, p o s e b n o u javnom
sektoru, u kombinaciji sa apresijacijom dinara, uticao je na rast j e d i n i č n i h ir
rada i na smanjenje konkurentnosti privrede. Osim toga, povećanje p r o š e t a l i
zarada je d o p r i n e l o porastu uvoza i povećanju deficita tekućih transakcija. Zaieam
sa zaradama povećavale su se i penzije, po pravilu, nešto sporijim t e m p o m .
Dinkić, M, Socijalna situacija i potrebe za donacijama, Jugoslovenskipregled 4/2000. str 3

272
Isto.
273
Republički zavod za razvoj: Izveštaj o razvoju Srbije 2007, april 2008, str. 20.
326
Sa o p o r a v k o m lične potrošnje došlo je i do pozitivnih p r o m e n a u njenoj

uri. U d e o r a s h o d a na ishranu se smanjivao, tako da u 2 0 0 7 . godini iznosi
. 274
Situacija na planu siromaštva u Srbiji je d o n e k l e poboljšana posle 2000.

e. ali je to i dalje j e d a n od ključnih p r o b l e m a sa kojima se suočava naša
i. O k t o b r a 2 0 0 3 . Vlada Republike Srbije je usvojila Strategiju za smanjenje
BŠtva, koja p r e d v i đ a da se do 2010. siromaštvo u našoj zemlji gotovo
lovi. Strategija p r o m o v i š e razvoj orijentisan ka smanjenju siromaštva kroz
ličan privredni rast, uz veće zapošljavanje i podizanje nivoa ličnih prihoda,
ivanje stvaranja n o v o g siromaštva u procesu privatizacije i restrukturiranja
de, kao i kroz unapređenje m r e ž e socijalne sigurnosti za najugroženije
.nike.
P r e m a A n k e t i o životnom standardu, siromaštvo u Srbiji je prepolovljeno u
iu 2002-2007. godine, tako da je osnovni cilj, koji je V l a d a postavila u
legiji za smanjenje siromaštva već ostvaren. U 2 0 0 2 . godini je 1 4 % ili oko
>n ljudi bilo s i r o m a š n o (sa potrošnjom manjom od 5.234 dinara m e s e č n o po
ičkoj j e d i n i c i ) , a u 2 0 0 7 . godini 6,6% ili oko 490.000 (sa potrošnjom nižom
8.883 dinara). E k s t r e m n o siromaštvo, definisano n i v o o m potrošnje ispod linije
(2.764 dinara m e s e č n o po potrošačkoj j e d i n i c i 2 0 0 2 . godine, o d n o s n o 4.138
. 2007.) gotovo da nije postojalo u o v o m periodu.
K a o i u većini zemalja, subjektivno siromaštvo u Srbiji je veće od

sktivnog. U 2 0 0 7 . godini, dvostruko više stanovnika Srbije smatra da je
?mašno u o d n o s u na objektivnu p r o c e n u ( 1 3 % u o d n o s u na 6 . 6 % respektivno).
ici, m e đ u t i m , pokazuju da je i subjektino siromaštvo opalo u periodu 2002-
)7, m a d a nešto manje n e g o siromaštvo m e r e n o na osnovu stvarnih izdataka
275
svnistva.
I p o r e d značajnih rezultata koji su postignuti na planu smanjenja
:>maštva m o r a se imati u vidu da podaci ne obuhvataju u potpunosti izbeglice,
Berno raseljena lica i R o m e - kategorije koje su najugroženije, k a d a je reč o
?maštvu. Osim toga, pokazalo se da postoji velika koncentracija stanovništva
ito linije siromaštva, t a k o da njeno povećanje za 2 0 % , povećava stopu siromaštva
11,8% u 2 0 0 7 , o d n o s n o 2 4 , 1 % u 2 0 0 2 . godini.
Siromaštvo u Srbiji je pretežno ruralni fenomen. Najsiromašnije kategorije
lovništva u 2 0 0 7 . godini su: neobrazovani, deca do 13 godina, d o m a ć i n s t v a sa 6
%iše članova, staračka domaćinstva, domaćinstva koja žive izvan gradskog
područja.
Srbija je u poslednjih nekoliko godina z a p o č e l a reformu j a v n i h rashoda,
• >ji uključuju i r a s h o d e za obrazovanje i zdravstvo, značajne sa stanovišta životnog
standarda stanovništva. U periodu 2005-2007. za potrebe obrazovanja je izdvojeno
RZSS: Studija o životnom standardu, Srbija 2002-2007, str. 35.

Isto, str. 10 i 13.
327
3,4-3,7% bruto d o m a ć e g proizvoda, a za 2 0 1 1 . se p r e d v i đ a u d e o rasho

obrazovanja od 4 % . 2 7 6 R a s t u učešća izdataka za obrazovanje u bruto d o m a ć e
proizvodu p o s e b n o će doprineti očekivana investiciona ulaganja u obrazovni sist
(izgradnja, o p r e m a n j e i si.)
Na o s n o v u donetih strateških d o k u m e n a t a , Srbija će nastaviti v e ć započe
reforme o b r a z o v n o g sistema u celini, kako bi se p o v e ć a o kvalitet obrazovanja
njegova d o s t u p n o s t svima, u skladu sa principima d o ž i v o t n o g učenja. Refo
treba da obezbedi usklađivanje našeg o b r a z o v n o g sistema sa s t a n d a r d i m a Evrops
unije.
U periodu 2005-2007. Srbija je povećala izdvajanja za zdravstvenu zašt:
stanovništva sa 5,5% bruto d o m a ć e g proizvoda na 6%, što je visoko u odnosu
m e đ u n a r o d n e standarde. Izdaci za finansiranje funkcije zdravstva ostaće
n a r e d n i m g o d i n a m a na približno istom n i v o u . 2 7 7
R e f o r m a sistema zdravstvene zaštite u našoj zemlji praktično je započeta
2002. godine. Poboljšana je opremljenost zdravstvenih u s t a n o v a i snabdevenc-a
lekovima i sanitetskim materijalom. Paralelno su preduzete m e r e za racionalizac: a
potrošnje u sferi zdravstva. Usvojeni su i d o k u m e n t i u s m e r e n i na unapređer.ie
sistema zdravstvene zaštite i zdravlja stanovništva, uključujući paket n o . -
zdravstvenih zakona. Reforme u zdravstvu je podržala E v r o p s k a unija. Jedan
rezultata s p r o v e d e n i h reformi bi trebalo da bude i zaustavljanje daljeg rasta učei
rashoda za zdravstvo u bruto d o m a ć e m proizvodu.
Izgledi za poboljšanje životnog standarda u Srbiji u n a r e d n o m period«
zavise od uspešnosti daljeg toka tranzicije i ostvarenih razvojnih rezultata.
12.5 Ekonomske reforme i problem siromaštva u Srbiji
Siromaštvo, koje je došlo do izražaja u našoj zemlji t o k o m posledr.

petnaestak godina, ne m o ž e se objasniti (bar ne p r e v a s h o d n o ) p r o c e s o m tranzicije
kao što je to slučaj sa drugim bivšim socijalističkim zemljama. P o z n a t o je da
kod nas tranzicija odvijala dosta sporo, uz velike teškoće i zastoje. T e k nedavno, sa
izlaskom Srbije iz dugogodišnje e k o n o m s k e i političke izolacije, stekli su se uslov
za intenziviranje tržišnih reformi i pokretanje privrednog razvoja na zdra\
stabilnim o s n o v a m a . K a k o se e k o n o m s k e reforme odražavaju na siromaštvo i ci
visok n i v o siromaštva na startu reformi predstavlja ograničavajući faktor u procesi
tranzicije n a c i o n a l n e privrede?
S u d b i n a siromaštva u procesu tržišnih reformi zavisi u velikoj meri :.:
privrednog rasta, a ovaj od toga kako se oblikuju i sprovode e k o n o m s k e refonrjt
Ministarstvo finansija R. Srbije: Memorandum o budžetu i ekonomskoj i jlskalnoj politici m

2009. godinu sa projekcijama za 2010. i 2011. godinu, str. 37 i 92.
Isto, str. 37 i 96.
328
-edni rast je m o ć n o sredstvo za suzbijanje siromaštva, što je p o t v r đ e n o i

- empirijskim istraživanjima. 2 7 8 Stoga je od vitalne važnosti za našu, kao i
•hase zemlje u tranziciji, da obezbedi održivo i d i n a m i č n o povećanje realnog per
••pca dohotka.
Stopa e k o n o m s k o g rasta i stopa po kojoj se rast transformiše u smanjivanje
i — astva nije prosto stvar izbora, v e ć proizvod složenog seta interakcija između
. ^ ih uslova koji su karakteristični za j e d n u zemlju, njenih institucija, politike
. ê vodi, eksternih šokova kojima je izložena, pa i doze sreće koja je prati,
e k o n o m s k e politike nesumnjivo pogoduju p r i v r e d n o m rastu. Otvorenost za
. n a r o d n u r a z m e n u , zdrava m o n e t a r n a i fiskalna politika (oličena u u m e r e n o m
etskom deficitu i odsustvu visoke inflacije), uz d o b r o razvijen finansijski
:m i o p t i m a l n o dimenzioniranu državu, snažno doprinose povećanju
Tvodnje. Institucionalni faktori su, t a k o đ e , bitni. P o k a z a l o se da vladavina
i i odsustvo korupcije imaju pozitivan efekat na privrednu ekspanziju,
-ajući povoljan ambijent, zasnovan na pravilima, za investiranje i e k o n o m s k o
j a r r e d o v a n j e . O t o m e treba voditi računa pri sprovođenju reformi u našoj zemlji.
Iskustvo zemalja u tranziciji, posebno sa područja bivšeg S S S R , j a s n o

j e k a z u j e da tržišne reforme, u odsustvu efektivnih d o m a ć i h institucija, ne
abezbeđuju rast privrede i smanjivanje siromaštva. Inicijalni nivo d o h o t k a j e , isto
a k o . značajan. Zemlje sa nižim n i v o o m dohotka, kao s t o j e naša, p o g o t o v o ako su,
evremeno, bile u povoljnijoj poziciji i zadržale nešto od obeležja višeg nivoa
tzv ijenosti, imaju šansu da brže grabe napred.
M a d a je privredni rast od ključne važnosti za suzbijanje siromaštva, ne
smeju se gubiti iz vida ni p r o m e n é u raspodeli dohotka, koje prate taj rast. N a i m e ,
efekat privrednog rasta na siromaštvo zavisi od toga kako se dodatni d o h o d a k , koji
jsst generiše, raspoređuje m e đ u č l a n o v i m a društva. A k o je e k o n o m s k i rast praćen
povećanjem udela siromašnih u raspodeli dohotka, o n d a će dohoci te kategorije
sranovništva rasti brže od p r o s e č n o g d o h o t k a i o b r a t n o . Isto važi i za stopu
siromaštva. Pri d a t o m t e m p u e k o n o m s k o g rasta siromaštvo će opadati brže ukoliko
>e -aspodela d o h o t k a uravnotežuje n e g o ako postaje neravnomernija.
Sa liberalizacijom e k o n o m s k i h aktivnosti t o k o m tranzicije treba očekivati
povećanje d o h o d n e nejednakosti, prvenstveno p o d uticajem p r o m e n a u raspodeli
zarada. S o b z i r o m na z a t e č e n o stanje iz perioda socijalizma, izvestan rast
nejednakosti je logičan i opravdan, j e r doprinosi poboljšanju e k o n o m s k e
efikasnosti, s t o j e od ključnog značaja za uspeh reformi. V a ž n o j e , m e đ u t i m , da se
p r o m e n é u nejednakosti drže pod kontrolom i da se njima pažljivo upravlja.
R a z m e r e i t e m p o tih p r o m e n a ne m o g u da budu p o t p u n o prepušteni tek
oslobođenim tržišnim snagama. Prihvatljiva raspodela d o h o t k a j e j e d a n o d
Dollar, D. - A. Kraaya: Growth is Good for the Poor, Policy Research Working
Paper, No. 258, Washington, D.C., 2001.
329
najvažnijih d u g o r o č n i h ciljeva društva. Od tranzicije se očekuje da poboljša živom

standard v e ć i n e stanovnika. U protivnom, ceo proces ne bi imao m n o g o smisla.
V i s o k a nejednakost umanjuje efekat koji data stopa rasta ima na suzbijane
siromaštva, o č e m u je ranije bilo reči. Osim toga, ona p o t k o p a v a m o g u ć
rešavanja p r o b l e m a siromaštva snižavajući stopu e k o n o m s k o g rasta. P r o t n i n
ranijim uverenjima da veće d o h o d n e nejednakosti pogoduju privrednom rasa.
novija istraživanja pokazuju da ravnomernija raspodela dohotka, kroz različae
kanale, m o ž e da deluje kao efikasan stimulator rasta. To se potvrdilo i na prims-i
zemalja u tranziciji u prvim g o d i n a m a reformi. Poljska j e , recimo, za o s a m godim
tranzicije zabeležila najbolje performanse u d o m e n u privrednog rasta, uz n a j b a i
skok nejednakosti. Sasvim suprotan primer predstavlja Ukrajina gde je.
e n o r m n o m širenju nejednakosti, društveni proizvod značajno o p a d a o . 2 7 9
E k o n o m s k e reforme, kako proističe iz prethodnih razmatranja, odraza. i .

se na kretanje siromaštva, ali i siromaštvo, sa svoje strane, daje pečat ekonomsku*
reformama. Činjenica d a j e Srbija imala i j o š uvek i m a značajan broj siromašr it
ali i onih koji žive blizu granice siromaštva, ne m o ž e se ignorisati pri koncipira.- ti
reformi. O socijalnoj dimenziji tranzicije u našim uslovima m o r a se i te kako vođaS
računa.
Specifičnost Srbije je u t o m e s t o j e stanovništvo ove zemlje platilo visoia
socijalnu cenu i pre ozbiljnijeg upuštanja u proces tranzicije. Socijalne p o s l e d i a
svega što n a m se dešavalo u devedesetim g o d i n a m a vrlo su slične socijalnan
p o s l e d i c a m a tržišne transformacije, koje su došle do izražaja u drugim bivšim
socijalističkim zemljama. Te posledice uključuju: osiromašenje stanovništva. pat
zaposlenosti, rast nezaposlenosti, snižavanje nivoa j a v n i h usluga, socijaku
isključenje, pogoršanje zdravlja stanovništva i si. O v o m e treba dodati i različit
oblike socijalno-ekonomske patologije - korupciju, kriminalizaciju društva, bujaše
n e f o r m a l n o g sektora itd.
U s v a k o m slučaju, zbog rasprostranjenog siromaštva u našoj zemlji, zr

sprovođenju reformi bi trebalo izbegavati bolne socijalne rezove i ugledati se m
one zemlje u tranziciji koje su imale manje socijalne troškove. Srbiji je potrebita
socijalno o d g o v o r n a ili, k a k o bi to Stiglitz rekao, « h u m a n a » tranzicija, koja aa
sebe neće ostaviti socijalnu pustoš. Reformisanje privrede isključivo po r r c r
m e đ u n a r o d n i h finansijskih institucija, na osnovu univerzalnih rešenja proizvede- it
u e k o n o m s k i m laboratorijama, m o ž e da b u d e dopadljivo u formalno-strućnon
smislu, ali je b e z osećaja za realnost i kao takvo o s u đ e n o na propast u sudaru 5*
tom realnošću.
Keane, M. P. - E. S. Prasad: Poland - Inequality, Transfers and Growth in Transition, Financ

Development, march 2001, str. 51-52.
330
12.6 Socijalna politika
Socijalna politika se m o ž e uže i šire definisata. U užem smislu ona

obuhvata samo socijalnu zaštitu stanovništva (prvenstveno siromašnih lica) i
socijalno obezbeđenje radnika, odnosno članova njihovih porodica
{zdravstveno, invalidsko i penzijsko), te zaštitu invalida, žrtava rata i
fcoraca. Sire gledano, socijalna politika predstavlja sistem m e r a kojima se
•tiče n a životni standard stanovništva. K a o takva, o n a uključuje
•napređivanje životnih i radnih uslova, socijalnu sigurnost, blagostanje
§uđi. zaštitu od nezaposlenosti, ostvarivanje prava na zdravstvenu negu,
ograničeno radno vreme, plaćeni odmor, prava dece na j e d n a k u socijalnu
- - gu, kao i prava na školovanje i kulturu.
Socijalna politika treba da bude p o v e z a n a sa e k o n o m s k o m
politikom, kako bi se obezbedio sklad između e k o n o m s k o g razvoja, na
jednoj strani, i unapređivanja životnog standarda (socijalnog razvoja), na
Ifcugoj.
Za period posle Drugog svetskog rata u našoj zemlji (SFRJ i, kasnije
n 90-tim godinama, SRJ) karakteristično j e da se socijalna politika vodila
preko preduzeća. T o j e bilo m o g u ć e zahvaljujući važećim svojinskim
odnosima. Društvena i državna preduzeća, n a i m e , nisu bila zainteresovana
za ostvarivanje e k o n o m s k e efikasnosti. U takvim okolnostima zapošljavani
su novi radnici iako za to nisu postojali valjani ekonomski razlozi, ili je
održavan isti broj zaposlenih i kada je opadala proizvodnja; određivani su
n a l i rasponi u z a r a d a m a p r e m a kvalifikacijama unutar preduzeća; formirane
su niske cene od strane države za osnovna dobra i usluge; pružana je
finansijska p o m o ć neefikasnim preduzećima kako bi se očuvala zaposlenost
Vođenje socijalne politike preko preduzeća uticalo je na njihovu

nesamostalnost pri donošenju poslovnih odluka, j e r su za sve nedaće izlaz
tražila u osloncu na državu. Država je preduzimala m e r e koje su
omogućavale preživljavanje svih - preduzeća i građana. To je, m e đ u t i m ,
imalo nepovoljne posledice na nacionalnu ekonomiju. P r e k o m e r n o
zapošljavanje povećavalo je troškove i cene, što je uticalo na pojavu
inflacije u zemlji i smanjivanje realnih zarada. Politika niskih cena
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, električne energije, prevoza i
slično, negativno se odražavala na razvoj delatnosti koje proizvode ta dobra
331
i usluge. Mali rasponi u zaradama destimulisali su napore da se pc- .

produktivnost rada, jer znanje i sposobnost nisu bili adekvatno nagrađeni
Sa prelaskom na tržišni način privređivanja u našoj zemlji treat
menjati i socijalnu politiku. Država m o r a da p r e u z m e p u n u odgovornost zt
socijalnu situaciju u zemlji. N o v a socijalna politika treba da obezbedi
oslobađanje p r e d u z e ć a socijalne funkcije i (2) rešavanje proble—a
siromaštva, koji je dosta rasprostranjen.
U tržišnim privredama socijalnu politiku kreira i direktno, kror
svoje organe, ostvaruje država. Sredstva z a t e n a m e n e obezbeđuju se z
državnog budžeta. Nadležni državni organi utvrđuju o b i m i struktjn.
socijalnih prava u skladu sa o b i m o m raspoloživih sredstava, koji re
ugrožava ekonomski razvoj (u periodu socijalizma socijalna prava su b a a
predimenzionirana, neusklađena sa ekonomskim m o g u ć n o s t i m a drušr
Preduzeća su samostalna u svom poslovanju i rukovode se isključi--1
e k o n o m s k i m kriterijumima pri zapošljavnju radnika i formiranju zarada.
Mere socijalne zaštite se usredsređuju n a radno nesposobne
kategorije stanovništva sa najnižim dohotkom (umesto da se, kao što je kod!
nas ranije bio slučaj, p u t e m niskih cena osnovnih proizvoda i usluga pr_ri
p o m o ć svim građanima, bez obzira na njihov materijalni položaj). Tu
pretpostavlja postojanje j a s n o definisanih kriterijuma na osnovu kojih se
utvrđuje da je n e k o nesposoban za rad i da pripada kategoriji siromašnih. P»
određivanju razmera i intenziteta siromaštva poseban značaj imam
institucije na lokalnom nivou.
N o v a socijalna politika p o d r a z u m e v a i znatno aktivniji rat
humanitarnih organizacija na svim nivoima (lokalnom i republičkom.
V a ž n o je naglasiti d a j e socijalna uloga države prepoznata kao važni
pitanje u našoj zemlji i d a j e ugrađena u Strategiji privrednog razvoja Srbije
2006-2012. Akcenat je stavljen na izgradnju socijalno odgovorne drž
čiji je zadatak da, u n o v i m tržišnim uslovima, obezbedi svim g r a đ a n i - ^
socijalnu sigurnost - redovnu isplatu penzija, osnovnu zdravstvenu zašt
materijalnu p o m o ć za najugroženije. Sistem socijalnog osiguranja i zašti
Srbiji, kako se ističe, ima dosta sličnosti sa sistemom Evropske unije
(koncept, način organizacije, visoki troškovi), s tim što je učešće privatne*!
sektora u finansiranju kod nas j o š uvek v e o m a nisko. Evropska komisija e
za period 2006-2010. donela Strategiju socijalne politike EU u kojoj se
akcenat stavlja na modernizaciju sistema socijalne zaštite, promociji
socijalne kohezije, suzbijanje siromaštva, afirmaciju j e d n a k i h mogućnosti zm
332
e itd. N e k i od pobrojanih ciljeva, bez sumnje, zauzimaju visoko mesto i u

našoj reformskoj agendi.
Reforma socijalnog sektora u Srbiji započeta je 2 0 0 1 . godine i
prisutna je u sva tri d o m e n a : penzijski sistem, socijalna i zdravstvena zaštita.
Penzijska reforma je usmerena na to da se izgradi finansijski održiv i
fleksibilan penzijski sistem, koji je usklađen sa demografskim i
e k o n o m s k i m trendovima u našoj zemlji.
Reforma socijalne zaštite u Srbiji motivisana je obezbeđivanjem
minimalne socijalne sigurnosti građana. Pri t o m se posebna pažnja poklanja
boljem ciljnom usmeravanju socijalnih transfera, kako bi p o m o ć došla
onima kojima je najpotrebnija. U narednom periodu valjalo bi aftrmisati i
alternativne forme socijalne zaštite, koje bi uključile različite aktere (pored
države) u sferu pružanja usluga. Reforma, kako se ističe u Strategiji, m o r a
zahvati i oblast siguranja za slučaj nezaposlenosti.
O s n o v n a preokupacija reforme sistema zdravstvene zaštite, o kojoj je
ranije bilo reči, je stvaranje modernog, održivog, decentralizovanog i
fransparentnog sistema obezbeđivanja zdravstvenih usluga stanovništvu, što,
rx?red ostalog, pretpostavlja da se korisnik (pacijent) stavi u centar pažnje.
333
s r ran s i f iiAioMOxa r o m i v m o o v m
îi i i a i i H o r a d i m a i s o n iisriaiiixv ei
Aktuelni problemi i prioriteti u nacionalnoj ekonomiji Srbije
13.1 Tranzicija privrede
Tranzicija predstavlja proces prelaska iz postojećeg u željeno, o d n o s n o

realno m o g u ć e stanje privrede i društva. E k o n o m s k u sadržinu t o g procesa čini
prelaz iz netržišne (centralno-planske, administrativne, k o m a n d n e , o d n o s n o
•cgulacijskim m e h a n i z m i m a u s m e r a v a n e ) ili nedovoljno tržišne u tržišnu privredu,
koji p o d r a z u m e v a i odgovarajuće p r o m e n é (pre svega demokratizaciju, i u
društvenom i političkom sistemu. Smisao i složenost tranzitornih p r o c e s a se upravo
ogledaju u m o g u ć n o s t i m a , t e š k o ć a m a i rizicima uspostavljanja efikasne tržišne
privredne i d e m o k r a t s k o g sistema, o d n o s n o prelaza u o t v o r e n o g r a đ a n s k o društvo,
društvo p a r l a m e n t a r n e demokratije, mešovite ekonomije, sa razvijenim pravima
--. eka i i z r a ž e n o m socijalnom dimenzijom. Do tranzicije ka t r ž i š n o m m o d e l u
privređivanja dolazi z b o g toga što na sadašnjem nivou razvijenosti nauke, tehnike,
tehnologije i materijalnog blagostanja ne postoji bolja alternativa od m e h a n i z m a
tržišne alokacije (bar u slučaju konkurentskih sektora). To potvrđuje i iskustvo
zemalja sa razvijenom tržišnom strukturom i preovlađujućim privatnim
•sništvom koje sve više funkcionisanje svog j a v n o g sektora utemeljuju (putem
privatizacije) na tržišne kriterijume. Za tzv. postsocijalističke zemlje tranzicija se
javlja i k a o način sprovođenja suštinskih ekonomskih reformi i radikalne društvene
rekonstrukcije. O n a se u njima ostvaruje reformskim i evolutivnim p r o m e n a m a
\lasništva (svojinskom transformacijom, o d n o s n o privatizacijom), društvenog i
političkog sistema (demokratizacijom) i privrede (stabilizacijom i liberalizacijom),
pri č e m u zajedničke k o m p o n e n t e p o m e n u t i h preobražajnih procesa predstavljaju
institucionalna reforma, modernizacija, racionalizacija i prestrukturiranje. Bilo
kakvo razmatranje politike i cilja tranzicije na bivšim j u g o s l o v e n s k i m prostorima
ne m o ž e ignorisati p o s e b n o s t i specifičnost polaznih p r e m i s a (društvene svojine,
samoupravljanja i o d r e đ e n o g tržišnog iskustva) od kojih se pošlo u p r o m e n é .
Imajući to u vidu, suštinu tranzicije kod nas čini uspostavljanje prilagodljive,
otvorene, m e š o v i t e i socijalne tržišne privrede, d o k se tranzitorni period m o ž e
podeliti na četiri faze: m a k r o e k o n b m s k u stabilizaciju, liberalizaciju, privatizaciju i
prestrukturiranje. P r e m a t o m e , tranzicija je k a o put ili prelaz u n o v o postala
sinonim p r o m e n a i na n a š e m prostoru i na drugim postsocijalističkih
prostranstvima. Esencijalnu sadržinu pojma tranzeije za postsocijalistički svet
predstavlja prelazak iz j e d n o g oblika e k o n o m s k o g i društvenog sistema (netržišnog
ili manje tržišnog) u drugi, sasvim drugačiji sistem (tržišni), kao i iz j e d n e razvojne
koncepcije (ekstenzivne i m o b i l i z a c i o n e ) u drugi, novi obrazac razvoja (tržišno
utemeljen i inovaciono usmeren). Međutim, tranzicija se u većini
postsocijalističkih zemalja p o k a z a l a kao v e o m a težak i rizičan proces u okruženju
nepovoljnih materijalnih i socijalnih okolnosti i n e m o g u ć n o s t i da se shvati sva
dalekosežnost p r o m e n a koje donosi tržište, pa se često postavlja pitanje izdrživosti.
337
Ipak, bez obzira što tranzicioni put nije nimalo bezazlen, realne?
postsocijalističkih zemalja je težnja ka društvu d e m o k r a t s k o g i tržišnog tipa.
Tranzicija je u S C G p o k r e n u t a prvi put u v r e m e d o k su postojali SFPJ
njeno socijalističko uređenje, o d n o s n o 1989. godine. Glavni elementi t o g prve*
tranzicionog talasa bili su m a k r o e k o n o m s k a stabilizacija, reforma s a m o u p r a v n e ;
privrednog sistema ( Z a k o n o p r e d u z e ć i m a ) i svojinska transformacija (Zakon :
društvenom kapitalu). M e đ u t i m , politički pritisci u nekadašnjoj SFRJ uslovili >_
njen raspad 1 9 9 1 . godine, p o t o m su usledile sankcije m e đ u n a r o d n e zajednica
ratovi, kao i kolaps privrede na našem području. To je istovremeno znači i
zamiranje prvog talasa tranzicije ka tržišnoj ekonomiji. Rezultat je bio n a s t a n e
j e d n o g sistema koji je bio svojevrsna mešavina socijalističkih i kapitalističkih
elemenata, uz uspostavljanje gotovo p o t p u n e političke kontrole nad ekonomijom _
celini i promašaje na području efikasnosti privređivanja.
Na r a z m e đ u dva milenijuma (2000. godine) kod nas su postojale mnogi

standardne tržišne privredne institucije, osim formalnog tržišta deviza i radne
snage. Postojala su samostalna preduzeća, centralna banka, poslovne banke, berze
bescarisnke z o n e , sudovi, k o m o r e , sindikati i druge institucije nalik o n i m a u
tržišnim e k o n o m i j a m a . N a č e l n o je bila prisutna sloboda ulaska novih preduzeća i
preduzetnika u poslove, kao i konkurencija e k o n o m s k i h subjekata, te slobodne
posedovanje i prodaja imovine. Ipak, loši zakoni, n e p r a v n o ponašanje države
političkih činilaca, kao i neformalni centri moći, učinili su da privreda nije mogla
imati tržišni karakter u s t a n d a r d n o m pogledu.
Zastoj u tranziciji i poništavanje njenih d o m e t a bili su povoljan ambijent za
preživljavanje m n o g i h negativnih m e h a n i z a m a funkcionisanja privrede iz
p r e t h o d n o g p e r i o d a ( d o m i n a n t n a zastupljenost neefikasne društvene i državne
svojine, socijalna politika, gubici i finansijska nedisciplina u privredi, polulegalne
tržište faktora proizvodnje, kriminalizacija i korupcija u društvu, spora i neodlučna
privatizacija, neplaćanje poreza, uvozna supstitucija k a o koncept zatvorene
privrede i si.). Sve to svedoči da su tržišne institucije bile uspostavljene samo
n o m i n a l n o , ali ne i u sadržinskom smislu.
N a k o n o v o g prvog, s p u t a n o g i trapavog talasa tranzicije 2 0 0 1 . godine je
usledio drugi tranzicioni talas utemeljen na programu demokratskih snaga koje su
došle na vlast krajem p r e t h o d n e (2000.) godine. V a ž n e reforme su od t a d a izvedene
u više oblasti. Socijalna politika je uklonjena iz p r e d u z e ć a i preneta na državu.
Radni odnosi su bitno liberalizovani. N e c a r i n s k a ograničenja su skoro ukinuta.
D o n e t o je a n t i m o n o p o l s k o zakonodavstvo. Zemlja je počela da se uključuje u
m e đ u n a r o d n u integraciju. Početni rezultati su ostvareni i na planu borbe protiv
korupcije i kriminalizacije. Nasleđeno nepoverenje prema finansijskim
institucijama ( p o s e b n o b a n k a m a ) i dalje je prisutno. D o n e t i su n o v i zakonski
propisi u r a č u n o v o d s t v u , reviziji i stečaju koji su uvažili m e đ u n a r o d n a iskustva i
standarde E U . M e đ u t i m , Z a k o n o p r e d u z e ć i m a iz 1996. godine bio je na snazi
d o n e d a v n o . M a d a je on svojevremeno bio p o m a k u d o b r o m pravcu i unapredio
338
gulativu preduzeća, u savremenim okolnostima sve složenije tržišne ekonomije to

|e dovoljno, m o r a l o se pristupiti izradi n o v o g z a k o n a - Zakona o privrednim
hih ima, koji je donet krajem 2004. godine.
Jedan od temeljnih tranziconih zakona u Srbiji je Z a k o n o privatizaciji iz
101. godine. N j e g o v a o s n o v n a karakteristika jeste što privatizaciju zasniva na
etodu prodaje. N a i m e , prodaje se 7 0 % društvenog ( o d n o s n o državnog) kapitala
eduzeća, a ostatak se besplatno deli zaposlenima i/ili svim građanima. Prodaja
čija društvenih (ili državnih) preduzeća vrši se putem aukcije (javnog
tđmetanja) ili preko tendera (prikupljanja p o n u d a na konkurentski način). Težnja
da se na ovaj način d o đ e do strateških investitora koji će posedovati kontrolni
k e t akcija i imati interes i m o g u ć n o s t i da kontrolišu m e n a d ž m e n t i obezbede
»bro upravljanje preduzećima. Do početka 2 0 0 5 . godine privatizovano je 1384
eduzeća, te se imajući u vidu da se privatizacija u Srbiji ubrzava, m o ž e očekivati
; će ona najvećim d e l o m biti završena u narednih nekoliko godina. Dosadašnji
zultati privatizacije u Srbiji predstavljeni su u sledećoj T a b . 24.
Tab. 24 Rezultati privatizacije 2 0 0 2 - 2 0 0 8 . u Srbiji

2008.
2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. Ukupno
jan.-jun
T 11 16 8 13 22 17 6 93
1 Ikm prodatih
A 155 526 196 169 184 272 89 1.591
I poduzeća
TK 48 110 43 132 78 76 28 515
Ukupno 214 852 247 314 284 365 123 2199
T 11.719 13.966 11.414 8.000 17.782 14.593 2.298 79.772
A 11.096 44.117 19.597 19.740 19.888 26.209 3.931 144.578
1 aposlenih
TK 14.802 21.818 11.339 32.189 12.266 13.567 4.916 110.897
Ukupno 37.617 79.901 42.350 59.929 49.936 54.369 11.145 335.247
U milionima evra
T 200,7 594,8 11,4 96,4 99,8 123,6 18,5 1.145,2
IMkodiod
A 35,7 183,6 99,9 156,5 147,6 341,8 124,7 1.089,8
TK 83,0 67,7 51,9 124,8 67,7 72,2 30,3 497,6
Ukupno 319,4 846,1 163,2 377,7 315,1 537,6 173,5 2.732,6
T 303,2 271,1 68,6 70,1 180,3 85,1 19,7 998,1
1 lutjticije A 11,1 49.5 37,4 32,0 38,3 48,3 5,1 221,7
TK 5,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 5,9
Ukupno 320,2 320,6 106,0 102,1 218,6 133,4 24,8 1.225,7
T 145,8 128,3 2,6 0,0 0,0 0,0 0,0 276,7
Socijalni
A 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0
TK 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0
Ukupno 145,8 128,3 2,6 0,0 0,0 0,0 0,0 276,7
Način prodaje: T-tender, A-aukcija, TK-tržište kapitala
Izvor: Bilten javnih finanisija, Republika Srbija, Ministarstvo finansija, za mesec jun 2008., Beograd,
a r . 26.
339
Postojeći k o n c e p t privatizacije polazi od raskida sa prošlošću i otvara

puta privredi Srbije ka stabilnosti i rastu. Nije mu cilj da održava postojeće
neefikasne i zastarele kapacitete, već da uspostavi novu privrednu strukturi
konkurentski s p o s o b n u za nadmetanje na stranim tržištima. Sadašnji koncept
privatizacije služi kao pretpostavka za neizbežne reforme i ubrzavanje tranzicion 1
procesa u celini. Pretenzija rešenja o privatizaciji je da o m o g u ć e većinsku prodam
društvenog i d r ž a v n o g kapitala, dotok stranih ulaganja i maksimiziranje investic:.i
u našim p r e d u z e ć i m a . Privatizacija se zasniva na stvaranju uslova za razvcr
privrede, a usvojenim rešenjima stiče atribute obaveznosti i v r e m e n s k e oročenom
M e đ u t i m , u o č a v a se problem nedovoljnog investiranja. T a k o stanje m

području investicija ni u k o m slučaju ne pogoduje razvoju. N e m a dovoljno n
stranih ulaganja (u veća p r e d u z e ć a i p o g o n e ) ni d o m a ć i h privatnih investicija (ma.i
i srednja p r e d u z e ć a ) , dok se nizak nivo stranih investicija m o ž e o b j a s n e
postojanjem j o š u v e k visokog stepena rizika (pre svega političkog) zemlje
p o v r e m e n i m zastajkivanjima u reformskim procesima, dotle se nedovoljna d o m a ć i
ulaganja m o g u tumačiti, pored ostalog, i oskudicom kapitala i njegovom v i s o k o «
c e n o m . O s i m toga, postoje i takve prepreke kao s t o j e n e m o g u ć n o s t uspostavljan i
privatnog vlasništva nad gradskim zemljištem itd.
T r a n z i c i o n e reforme su se d i n a m i č n o odigravale t o k o m 2 0 0 1 . godine, ali je

2 0 0 2 . d o š l o do njihovog usporavanja pod uticajem političkih sukoba, o d n o s n o d:
njihovog zaustavljanja 2 0 0 3 . zbog političke i institucionalne krize (sporost .
jačanju institucija, blokiranje z a k o n o d a v n e aktivnosti i dr.). Deblokiranje p o l i t i č k -
i e k o n o m s k i h reformi nastupilo je t o k o m 2 0 0 4 . godine, u kojoj je donet veći bre-
sistemskih zakona usklađenih sa evropskim n o r m a m a . U svakom slučaju, dalji tc4
tranzicije p o d r a z u m e v a uspostavljanje svih n e o p h o d n i h institucija, jačanje njihe\e
regulatorne m o ć i i vođenje efikasne e k o n o m s k e politike u n o v o m sistemskorr
okruženju, što bi trebalo da rezultira ubrzanjem strukturnih p r o m e n a i ekonomske i
rasta.
13.2 Tranzicija i privatno preduzetništvo
M n o g e bivše socijalističke privrede se t o k o m poslednjih deset godina

nalaze na putu tržišne transformacije. Privatno vlasništvo, sloboda p r e d u z e t n i š n a
izbora, lični interes k a o glavni motiv ponašanja, konkurencija, oslonac na tržišne
cene, p r i m e n a m o d e r n i h tehnologija i odgovarajuća uloga države predstavlja;,
opredeljujuće e l e m e n t e (institute i principe) preovlađujućeg dela savremenir
nacionalnih e k o n o m i j a koje efikasno odgovaraju na pet fundamentalnih pitanja: Šta
proizvoditi? K a k o proizvoditi? Za koga proizvoditi? K o l i k o proizvoditi? Ko treba
da proizvodi i po kakvim c e n a m a ? Radi se, dakle, o tržišnim p r i v r e d a m a koje čine
e k o n o m s k u m a š i n u za akumuliranje bogatstva koju pokreću preduzetnici .
k o n k u r e n t s k i m u s l o v i m a u skladu sa predvidljivim pravilima igre zajamčenim od
strane pravne države. Tržišni karakter privrede istovremeno p o d r a z u m e v a da ona
340
e*>že da postoji j e d i n o u uslovima zajedničke kulture koja poznaje kategoriju

•govora (pismenih i/ili implicitnih) između poslodavaca i posloprimaca, između
proizvođača i potrošača, između države i preduzetnika. Liberalizam se javlja kao
zofska potka n a v e d e n o g tržišnog sistema. U društvu sa tržišnim sistemom i
vlađujućim privatnim vlasništvom kao m o ć n a pokretačka sila javlja se profit.
P o m e n u t i m o m e n t i objašnjavaju otkud tržišnim društvenim sistemima
sobnost za u s p e š n o prilagođavanje spoljnim i unutrašnjim p r o m e n a m a , o d n o s n o
le im odgovarajući način reagovanja na izmene potrošačke tražnje, p o n u d e
rsa i t e h n o l o š k e izazove. S tim u vezi, v e o m a b r z o se u razvijenim tržišnim
ljama reagovalo na nedovoljnu efikasnost j a v n o g sektora, te je došlo do
m e n a vladine politike p r e m a njemu (deregulacija) i do prodaje državnih
'uzeća. N a i m e , utvrđeno je da raspoloživost j a v n i h fondova za pokriće gubitaka
dikepira privredne subjekte pod državnom upravom, j e r ih čini n e s p o s o b n i m a
snižavanje troškova i onesposobljava za suprotstavljanje političkim pritiscima za
izvodnju d o b a r a i usluga po n e e k o n o m s k i m c e n a m a . Potvrdilo se da javni
"uzetnici imaju v e ć e troškove od privatnih pošto su manje elastični u pogledu
ionalnosti i svrsishodnosti korišćenja sredstava. Privatne preduzetnike, obaveza
se živi i radi u g r a n i c a m a sopstvenih fondova stalno navodi da obaraju troškove
iže. Stoga su privatni preduzetnici u tržišnim uslovima više skloni da se
lagođavaju i z m e n a m a tražnje nego j a v n a preduzeća, a i sve je manje konkretnih
' aza u prilog k o n v e n c i o n a l n i m verovanjima da su privatna dobra i usluge manje
rni od j a v n i h . To je nagnalo m n o g e vlade u tržišnim zemljama da pristupe
ošenju privatizacionih programa i njihovoj realizaciji.
Reafirmacija tržišne privrede i privatne svojine su glavne karakteristike

zicije privreda bivših socijalističkih zemalja. Tranzicija je globalni radikalni
kid sa doskorašnjim obrascem privređivanja u tim zemljama. Privatizacija se
lja k a o glavno uporište tranzicije. O n a je i sastavni deo zbivanja u razvijenim
-eišnim e k o n o m i j a m a , ali je j o š važnija u doskorašnjim socijalističkim
privredama. K o d ovih poslednjih, njen karakter se u početku o g l e d a o više u
individualizaciji e k o n o m s k i h aktivnosti (razvoju privatnog sektora i većoj
autonomiji državnih i/ili društvenih preduzeća), dok je privatizacija državnih
preduzeća n a k o n to g a postala j e d a n od najvažnijih aspekata e k o n o m s k i h
preobražaja socijalističkih privreda. Razlog je u t o m e , s t o j e privatizacija prvi uslov
za reafirmaciju tržišne privrede. Preduzeće i profitna motivacija su derivati i j e d n o
od osnovnih uporišta tranzicije. Država se javlja kao p r e d m e t i akter tranzicionog
procesa. M e đ u t i m , tranzicija se u većini postsocijalističkih zemalja p o k a z a l a kao
dosta težak i rizičan proces u okruženju nepovoljnih materijalnih i socijalnih
okolnosti i n e m o g u ć n o s t i da se shvati sva dalekosežnost p r o m e n a koje donosi
tržište, pa se često postavljalo pitanje izdrživosti. Ipak, bez obzira što tranzicioni
nije ni m a l o bezbedan, realnost postsocijalističkih zemalja je težnja ka društvu
mešovitog tipa - ka o d r e đ e n o m tipu sistema mešovite ekonomije sa j a s n o
izraženom socijalnom k o m p o n e n t o m .
341
Mada tranzicioni procesi dobijaju smisao tek k a d a budu o k o n č a n ,

proteklih nešto više od deset godina tranzicije pružaju m o g u ć n o s t za i
preispitivanja (8). M n o g e zemlje sa centralističko-planskom p r i v r e d o m odlučile sa
da se transformišu u tržišne kako bi povećale svoju efikasnost. Međutim
njihovim t r a n z i c i o n i m d o m e t i m a ne m o ž e se j e d n o z n a č n o prosuđivati. U n e k i m a
od njih tranzicija je pobedila, za druge se, pak, m o ž e reći da se nalaze u
p r o m e n a m a , d o k su treće na reformskom kursu, a za j e d a n broj su karakteristični
manje obećavajući procesi p o p u t tranzicije p r e m a tranziciji ili haosa k a o stalnog
stanja. P o k a z a l o se da privatno vlasništvo ne dovodi uvek do restrukturiranja,
o d n o s n o do p r o m e n a koje rezultiraju opstajanjem p r e d u z e ć a i njego,
napredovanjem na tržištu. Pojedine firme koje su d e l i m i č n o u državnoj svojini
uspešnije posluju od privatnih. U nekim zemljama između p o t p u n o državnih
preduzeća i privatnih firmi n e m a bitnije razlike u poslovanju. K o d drugih zemalia
vidljiva poboljšanja u poslovnoj aktivnosti se manifestuju s a m o u nekolicini
preduzeća prodatih stranim investitorima. Rasparčavanje vlasništva na pretendente
" n e i s k u s n e " u vlasničkom pogledu često nije m o g l o da d o v e d e do e f i k a s n i ;
upravljanja, j e r m e n a d ž e r i , koji u velikom broju slučajeva nisu ni promenjeni, nisu
izvršili restrukturiranje i nisu podlegali odgovornosti za svoje akcije i/ifl
nečinjenja. U m n o g i m tranzicionim zemljama m a s o v n a i brza privatizacija pružila
je osrednje šanse velikom broju ljudi koji nisu posedovali ni u m e ć e , ni finansijska
sredstva da bi ih mogli iskoristiti. Najveći deo visokokvalitetne aktive je "nesta
bilo kroz tzv. s p o n t a n u privatizaciju kojoj su prethodile z v a n i č n e šeme, bilo kroz
manipulaciju v a u č e r i m a i/ili verovatno najviše u drugoj fazi bez vaučera i našao se
u r u k a m a dovitljive, agilne i politički d o b r o p o v e z a n e skupine koja nije ni imala na
umu restrukturiranje (10). Slabe institucije u m n o g i m z e m l j a m a u tranziciji su
p o g o d o v a l e neispunjavanju privatizacionih obećanja, te je privatizacija u takvim
o k o l n o s t i m a i d o v o d i l a do stagnacije i dekapitalizacije, a ne do povećanja prihoda i
rasta produktivnosti. Institucionalni deficit i/ili v a k u u m pruža, n a i m e , dobre izglede
da niko u ili o k o privatizovanih preduzeća (radnici, direktori, kreditori, akcionari ili
j a v n i službenici koji upravljaju državnim akcijama) ne b u d e zainteresovan ili da ne
m o ž e da " d o č e k a " oporavak sopstvene imovine. N e k o r e k t n i privatizacioni procesi i
slabi rezultati su proistekli iz težnje da tranzicija i privatizacija " t e k u " na najbrži i
sveobuhvatan način pretpostavljajući da će privatna svojina sama po se
obezbediti n e o p h o d a n podsticaj akcionarima da kontrolišu m e n a d ž m e n t i podstiču
bolje poslovanje preduzeća. M e đ u t i m , uspostavljanje tržišne privrede žarite
m n o g o više od privatnog vlasništva - široko prihvatanje i funkcionisanje temeljnih
pravila e k o n o m s k e igre i obezbeđenja koja čine rezultate sigurnim i korisnim.
T a m o , gde takva pravila ne egzistiraju, "stradaju" ne samo fer-odnosi i pravedne -
već i poslovanje p r e d u z e ć a i drugih učesnika u e k o n o m s k o m i d r u š t v e n o m životu.
G e n e r a l n o posmatrajući, u uspostavljanju fiskalnih institucija, kontrolisanju
fiskalnih debalansa i redefinisanju uloge države među zemljama u tranziciji brzo su
n a p r e d o v a l e Istočno-evropske i baltičke zemlje, dok su ostale za njima, po pravilu,
dosta zaostajale.
342
Na početku tranzicije mali deo bruto d o m a ć e g p r o i z v o d a se stvarao u

privatnom sektoru u skoro svim tranzicionim zemljama. D o t i č n o učešće privatnog
sektora kretalo se od ispod 1% u bivšoj Čehoslovačkoj i Rusiji do blizu 2 0 % u
Poljskoj, što je bio v e o m a nizak nivo u poređenju, na primer, sa S A D gde je
:nenuti u d e o dostizao oko 8 0 % (11). M a l o je bilo proizvodnih kapaciteta u
i v a t n o m vlasništvu, a d o s t a j e bilo zabrana i sputavanja " p r i v a t n i č k i h " aktivnosti.
Međutim, za deset " t r a n z i c i o n i h " godina zastupljenost privatnog sektora u
privredama bivših socijalističkih zemalja znatno se povećala. P r e m a p o d a c i m a
" R D u Tranzition R e p o r t 1998. najveće " p r i v a t n o u č e š ć e " u G D P - u dostigla je
l a đ a r s k a - 8 0 % , zatim slede Albanija, Češka i Slovačka sa 7 5 % , te sa 7 0 % Rusija,
-:onija i Litvanija, o d n o s n o sa 6 5 % Poljska, sa 6 0 % Jermenija, Gruzija, Kirgistan,
l etonija i Rumunija, sa 5 5 % Hrvatska, Kazahstan i Ukrajina, d o k u Bugarskoj taj
odeo iznosi 5 0 % , Moldavija, Azerbejdžan i Uzbekistan sa 4 5 % su j o š uvek ispod
5 0 % učešća privatnog sektora, a s a m o su Tadžikistan ( 3 0 % ) , T u r k m e s t a n ( 2 5 % ) i
Belorusija ( 2 0 % ) ostali na 3 0 % ili manje zastupljenosti privatnog sektora u bruto
d o m a ć e m p r o i z v o d u (11). N a v e d e n i podaci svedoče d a j e t o k o m proteklih deset
godina privatizacioni " p r o j e k t " na delu u velikom broju zemalja i da u postojećim
o k o l n o s t i m a " i z g l e d a " kao j e d a n oformljen i nepovratan tok. O s i m toga, vidi se da
privatizacija vlasništva i privrede u celini " n e i d e " istim t e m p o m i na isti način u
svim z e m l j a m a u tranziciji, s t o j e uslovljeno p r e t h o d n i m tržišnim (ne)iskustvom i
institucionalnim (sistemskim i ekonomsko-političkim) nasleđem, kao i razlikama u
privatizacionim p r o g r a m i m a . M a d a su napred navedene cifre impresivne za m n o g e
zemlje, o n e v e o m a m a l o govore o poboljšanju m e n a d ž m e n t a , j e r se ovaj i dalje
ponaša na stari način. Privilegovana pozicija visokih n o m e n k l a t u r n i h službenika u
kupovini državnih p r e d u z e ć a " o m e l a " je državu da ostvari veće prihode od prodaje
pstvene imovine. Na taj način su pripadnici n o m e n k l a t u r e došli do e n o r m n o g
bogatstva, a uvođenje raznih dozvola, potvrda i drugih odobrenja dovelo je do
jačanja k o r u p c i o n a š k i h tendencija u m n o g i m privredama u tranziciji. Z b o g t o g a i
ne iznenađuje što privatizacija u tranzicionim zemljama nije sveopšte prihvaćena
kao znak progresa. U cilju uspešnijeg funkcionisanja i jačanja tržišnog
privređivanja vlade treba da n a m e t n u pravila igre i njihovo d o s l e d n o poštovanje.
Time bi se dobila i n e o p h o d n a preduzetnička klima u z e m l j a m a u tranziciji.
P r e d u z e t n i š t v o je činilac efikasnosti privređivanja i podsticaj razvoja

vlasništva, u direktnoj je vezi sa jačanjem liberalizacije, deregulacije i
konkurentskog ambijenta, ali i sa afirmisanjem nove e k o n o m s k e i socijalne uloge
države. O t u d a je v e o m a v a ž n o kakve su perspektive privatnog preduzetništva koje
treba da b u d e glavni pokretač ekonomije i razvoja u zemljama u tranziciji.
Nedostatak i sputavanje privatne inicijative i " p l a m e n a " konkurencije, kao i
postojanje tzv. socijalističke crne rupe (nedovoljne zastupljenosti malih i srednjih
preduzeća u privrednoj strukturi) u m n o g o m e je lišavalo u p r e t h o d n o m periodu ove
zemlje značajnih razvojnih impulsa. U proteklom t r a n z i c i o n o m razdoblju veliki
broj stanovnika zemalja u tranziciji je p o k a z a o kao d a j e stvoren za preduzetništvo
i često se izuzetni rezu/tati postižu upravo u r a z m a h u privatne p r e d u z e t n i č k e
343
Na početku tranzicije mali deo bruto d o m a ć e g p r o i z v o d a se stvarao u

privatnom sektoru u skoro svim tranzicionim zemljama. D o t i č n o učešće privatnog
lektora kretalo se od ispod 1% u bivšoj Čehoslovačkoj i Rusiji do blizu 2 0 % u
Poljskoj, što je bio v e o m a nizak nivo u poređenju, na primer, sa S A D gde je
pomenuti u d e o dostizao oko 8 0 % (11). M a l o je bilo proizvodnih kapaciteta u
privatnom vlasništvu, a d o s t a j e bilo zabrana i sputavanja " p r i v a t n i č k i h " aktivnosti.
Međutim, za deset " t r a n z i c i o n i h " godina zastupljenost privatnog sektora u
privredama bivših socijalističkih zemalja znatno se povećala. P r e m a p o d a c i m a
E B R D u Tranzition R e p o r t 1998. najveće " p r i v a t n o u č e š ć e " u G D P - u dostigla je
M a đ a r s k a - 8 0 % , zatim slede Albanija, Češka i Slovačka sa 7 5 % , te sa 7 0 % Rusija,
Estonija i Litvanija, o d n o s n o sa 6 5 % Poljska, sa 6 0 % Jermenija, Gruzija, Kirgistan,
Letonija i Rumunija, sa 5 5 % Hrvatska, Kazahstan i Ukrajina, d o k u Bugarskoj taj
udeo iznosi 5 0 % , Moldavija, Azerbejdžan i Uzbekistan sa 4 5 % su j o š uvek ispod
5 0 % učešća privatnog sektora, a samo su Tadžikistan ( 3 0 % ) , T u r k m e s t a n ( 2 5 % ) i
Belorusija ( 2 0 % ) ostali na 3 0 % ili manje zastupljenosti privatnog sektora u bruto
d o m a ć e m p r o i z v o d u (11). N a v e d e n i podaci svedoče d a j e t o k o m proteklih deset
godina privatizacioni " p r o j e k t " na delu u velikom broju zemalja i da u postojećim
okolnostima " i z g l e d a " kao j e d a n oformljen i nepovratan tok. O s i m toga, vidi se da
rrivatizacija vlasništva i privrede u celini " n e i d e " istim t e m p o m i na isti način u
svim z e m l j a m a u tranziciji, što je uslovljeno p r e t h o d n i m tržišnim (ne)iskustvom i
nstitucionalnim (sistemskim i ekonomsko-političkim) n a s l e đ e m , kao i razlikama u
orivatizacionim p r o g r a m i m a . M a d a su napred navedene cifre impresivne za m n o g e
zemlje, one v e o m a m a l o govore o poboljšanju m e n a d ž m e n t a , j e r se ovaj i dalje
ponaša na stari način. Privilegovana pozicija visokih n o m e n k l a t u r n i h službenika u
kupovini državnih p r e d u z e ć a " o m e l a " je državu da ostvari veće p r i h o d e od prodaje
sopstvene i m o v i n e . Na taj način su pripadnici n o m e n k l a t u r e došli do e n o r m n o g
bogatstva, a uvođenje raznih dozvola, potvrda i drugih odobrenja d o v e l o je do
jačanja k o r u p c i o n a š k i h tendencija u m n o g i m privredama u tranziciji. Z b o g toga i
ne iznenađuje što privatizacija u tranzicionim zemljama nije sveopšte prihvaćena
kao znak progresa. U cilju uspešnijeg funkcionisanja i jačanja tržišnog
privređivanja vlade treba da n a m e t n u pravila igre i njihovo d o s l e d n o poštovanje.
Time bi se dobila i n e o p h o d n a preduzetnička klima u z e m l j a m a u tranziciji.
P r e d u z e t n i š t v o je činilac efikasnosti privređivanja i podsticaj razvoja

vlasništva, u direktnoj je vezi sa jačanjem liberalizacije, deregulacije i
konkurentskog ambijenta, ali i sa afirmisanjem nove e k o n o m s k e i socijalne uloge
države. O t u d a je v e o m a v a ž n o kakve su perspektive privatnog preduzetništva koje
treba da b u d e glavni pokretač ekonomije i razvoja u zemljama u tranziciji.
Nedostatak i sputavanje privatne inicijative i " p l a m e n a " konkurencije, kao i
postojanje tzv. socijalističke crne rupe (nedovoljne zastupljenosti m a l i h i srednjih
preduzeća u privrednoj strukturi) u m n o g o m e je lišavalo u p r e t h o d n o m periodu ove
zemlje značajnih razvojnih impulsa. U proteklom t r a n z i c i o n o m razdoblju veliki
broj stanovnika zemalja u tranziciji je p o k a z a o kao d a j e stvoren za preduzetništvo
i često se izuzetni rezultati postižu upravo u r a z m a h u privatne preduzetničke
343
inicijative i poslovanja (u m a l i m i srednjim p r e d u z e ć i m a n a l a z e se rešenja brojnih

p r o b l e m a privrede: zapošljava se višak radne snage iz industrije i poljoprivrede,
popunjavaju se p r a z n i n e u proizvodnoj strukturi, poboljšava se sposobnost za
prilagođavanje izmenjenoj tražnji itd.). M e đ u t i m , v e o m a značajan p r o b l e m za s .
preduzetnike u m n o g i m tranzicionim e k o n o m i j a m a predstavlja država i brojni su
primeri sputavanja privatnog preduzetništva. M n o g i privatni preduzetnici bi s a m :
želeli da imaju n o r m a l n e i j e d n o s t a v n e propise poslovanja. Ipak, postoji i drugi
strana p r o b l e m a : naime, često se k a o najveća prepreka rastu malih p r e d u z e ć a javlja
nedostatak ambicije privatnih preduzetnika, j e r mnogi od njih i nisu zainteresovar
za poslovnu ekspanziju dokle god ta p r e d u z e ć a m o g u svojim vlasnicima
obezbeđivati pristojne p r i h o d e . Ovi ljudi su često postali v e o m a vesti u
nepoštovanju propisa, korišćenju praznina u zakonskoj regulativi za sticanje profiti
i balansiranju između legalnog i nelegalnog poslovanja, o d n o s n o " o s p o s o b i l i " su se
za život u sistemu u k o m e s a m o " g l u p i " plaćaju poreze, u k o m e se ne poštu-_
ugovori ili u k o m e se isplate ne vrše na v r e m e (7).
Razvoj privatnog sektora i preduzetništva u z n a t n o m broju zemalja i

tranziciji p r a ć e n je ekspanzijom tzv. sive ekonomije. Širenju sivog sektora
poslovanja pogoduje k a k o postojanje previše propisa tako i preterana deregulae
o d n o s n o slab z a k o n s k i sistem i nesposobnost državne administracije. U nekim
tranzicionim e k o n o m i j a m a siva privreda o b u h v a t a i 4 0 - 5 0 % bruto d o m a j e ,
proizvoda, d o k se u većini istočno-evropskih bivših socijalističkih zemalja ta cifra
kreće o k o 2 0 % (9). Valja, m e đ u t i m , primetiti da pored niza negativnih posledica
sive ekonomije, postoji i j e d a n njen nesumnjivo pozitivan efekat: o n a d o p r i n : :
jačanju tržišnih m o m e n a t a u ponašanju svakog pojedinca ili porodice, j e r oni ne
očekuju s a m o p o m o ć države već se sami brinu o svojoj egzistenciji. Ipak, k a :
rezultat rastuće sive ekonomije prihodi od poreza su umanjeni, a u skladu sa tim
kvalitet j a v n i h usluga. Procenjuje se da je blizu četiri petine kompjuterskog
softvera piratizovano u Istočnoj Evropi, dok se u S A D n i v o te zloupotrebe k r e . .
o k o 2 0 % (7).
P r i s t u p tranziciji, privatizaciji, privatnom vlasništvu i preduzetništvu nije

uputan bez dovoljnog posvećivanja pažnje zbivanjima u stvarnoj privrea
Ostvareni rezultati i dalje su relativno skromni - samo u Poljskoj, Mađarskoj i
Sloveniji p r e m a š e n je predtranzicioni nivo proizvodnje (5). Prelaz iz manje tržišne
ili netržišne privrede u tržišnu propraćen je j e d n i m od najbržih i najvećih povećania
socijalnih nejednakosti koje je ikad zabeleženo. Razlozi koji doprinose t o m e mogu
se svesti na sledeće m o m e n t e , nejednakost plata u n o v o m p r i v a t n o m sektoru je
veća n e g o u starom ( d r ž a v n o m ) sektoru, u toku tranzicije su porasli dohoci od
samozapošljavanja i imovine, prihodi radnika starog državnog sektora su opali,
j a č a siva e k o n o m i j a i dr (9). Stoga je n e o p h o d n o da tranzicija teče kao kreirani, a
ne spontani, p r o c e s te da u p o r e d o sa privatizacijom d r ž a v n o g (ili društvenog
kapitala teče i proces svojevrsne "socijalizacije" privatnog vlasnišn^
Preduzetništvo nije, dakle, j e d i n o "žarište, pokretač, varnica razvoja", već
intelektualna (otkrivanje m o g u ć n o s t i koje ne m o ž e svako da " v i d i " i novih načina
344
ma se to postiže) i m o r a l n a (pregnuća, poštenje, iskrenost i upornost neophodni

. se to o s t v a r i ) vrlina.
Sve do skoro u našoj modernoj civilizaciji postojala je sveopšta
•dnutost rastom i ideologijom gigantizma i veličine stvari. Stara z a m i s a o d a j e
:e o b a v e z n o i bolje, sve manje je u „igri". N a i m e , p o t r e b n o je i m a l o i veliko, a
jovni zadatak je da se između njih uspostavi ravnoteža. F e n o m e n veličine ima
iišnju ulogu u reorganizaciji svih ekonomskih i društvenih struktura. Veličina se
jra usaglasiti sa ljudskim „ d i m e n z i j a m a " . Preveliko je sve što je p r e g l o m a z n o ,
ebrzo ili p r e n a p r e g n u t o u poređenju sa kategorijama h u m a n o s t i , sve što ugrožava
značajno utiče na kvalitet ljudskog života i biosfere u celini. Značaj veličine je
očigledniji i sa strogo e k o n o m s k o g stanovišta: M n o g i poslovi trpe zbog
eterane centralizacije i osetljivosti složenih m e đ u s o b n o povezanih tehnologija.
ekonomija se sastoji od velikih organizacija sa stabilnom zaposlenošću
silnim tržištima i stabilnom konkurencijom. M e đ u t i m , ekonomije o b i m a u njoj
i često o p t e r e ć e n e n e e k o n o m i č n o š ć u složenosti.
R a s t u ć a složenost u ekonomiji p o d r a z u m e v a savršeniju integraciju i
snadžment, o d n o s n o upravljanje takvom složenošću zahteva n o v e oblike
dovođenja i v e o m a visok stepen sistematske integrisanosti. N a i m e , r a d n e jedinice
se smanjuju, veliki poslovi postaju manji, mali poslovi se umnožavaju. Relativno
standardizovane strukture se supstituišu matričnim organizacijama, ad hock
t i m o v i m a za projekte, profitnim centrima, kao i najraznovrsnijim strateškim
alijansama, zajedničkim p r e d u z e ć i m a i konzorcijumima. K a k o su tržišta
: :.mučna, tržišna pozicija je manje značajna od fleksibilnosti i manevra.
Ekonomije brzine zamenjuju ekonomiju o b i m a (12, str. 65-69.). U procesu
decentralizacije će m n o g e zastarele, energetski i sirovinski intenzivne, kompanije
morati da p r o đ u kroz temeljne p r o m e n e , dok će u n e k i m slučajevima doći do
prestanka njihovog poslovanja. T a k o đ e , trebaće novi zakonski o b r a z a c koji će
razjasniti i p o n o v o definisati karakter privatnog preduzetništva i korporacijske
- j o v o r n o s t i . M e đ u t i m , nije p o t r e b n o sve decentralizovati. V a ž n o j e , naime, da
- ^:em kao celina ostane fleksibilan i otvoren p r e m a p r o m e n a m a (4, str. 464-465.).
M a d a novu ekonomiju sačinjavaju male firme i samostalni preduzetnici na

dinamičnim tržištima, njeni raspršen trendovi ne znače zatvaranje velikih
korporacija. Velike kompanije se obnavljaju i j o š uvek igraju ključnu ulogu u
privredi. Radi se o t o m e , da informaciona tehnologija dozvoljava firmama da
dostignu veća tržišta. P r o s e č n a veličina firme u novoj ekonomiji se čak povećava, a
ne smanjuje. Šta više, kao što internet nije značio kraj velikih kompanija, n o v a
ekonomija stvara firme koje će biti brze, fleksibilne i p a m e t n e . (2, str. 45).
Minijaturizacija prostora i v r e m e n a daje poseban z a m a h poslovnim i životnim
•ktivnostima uopšte.
U našoj zemlji, t a k o đ e , posluju preduzeća koja su po svojoj veličini i

kompleksnosti v e o m a složena. Takvim p r e d u z e ć i m a nije lako efikasno upravljati.
Motivacija delova p r e d u z e ć a za postizanje boljeg p o s l o v n o g rezultata d a l e k o je od
345
p o t r e b n o g nivoa. V e ć i n a gubitaka naše privrede uzrokovana je u p r a v o n e u s p e š n m

poslovanjem velikih društvenih, državnih i mešovitih preduzeća. P o m e n u a
preduzeća, ne retko, svojom p o s l o v n o m aktivnošću n a n o s e i značajne štete životncu
sredini. Stoga je u njima n e o p h o d n o stalno unapređivanje upravljana
organizacije, o d n o s n o potrebna je njihova svojinska, statusna, finansijsk^
p o s l o v n a transformacija.
V l a s n i č k a transformacija velikih p r e d u z e ć a u našim u s l o v i m a treba a;
obezbedi p o g o d a n ambijent i za sve druge vidove prestrukturiranja. Privatizacija i
o v o m slučaju pruža m o g u ć n o s t da se velika i složena p r e d u z e ć a organizuju u m a n e
ili više razgranate grupacije uvažavajući svetska iskustva i e k o n o m s k e kriterijumt
Prostor za osvajanje tržišnih m o g u ć n o s t i širi se gašenjem nerentabilnih poduh\ an,
p r e u s m e r a v a n j e m na profitonosne programe, stvaranjem profitnih centara, ka
stupanjem u strategijska povezivanja, a sve u cilju daljeg rasta i razvoja. Pri tome
valja imati u vidu da na globalnom tržištu najbolje performanse pokaz_<t
interakcija e k o n o m i j e velikog o b i m a i ekonomije malih razmera, d o k se kao prav
hendikep javlja poslovanje velikih kompanija u slučaju k a d a su one strategic*,
neopredeljene. P r o c e s privatizacije velikih sistema i u našoj zemlji m o r a da se
u službu ekologije. Njihova n o v a vlasnička struktura treba da b u d e u funkcn:
razvoja koji je održiv ekološki, a ne samo u e k o n o m s k o m i socijalnom pogledu.
L i t e r a t u r a :
1. Antimopolska politika u SR Jugoslaviji, B. Begović i dr., C e n t a r za liberaln;
d e m o k r a t s k e studije, Beograd, 2 0 0 3 . ;
2. Atkinson R. D., R. H. Court, (1998), The New Economy Index: Understanding
Americans Economic Transforamtion, Progressive Policy Institute technolcr
Innovation, and N e w E c o n o m y Project, Washington, D.C., N o v e m b e r 1998.:
3. Bošnjak, M., (2004.), Osnovni rezultati i izazovi reformi u Srbiji, Finansije. i
1-6/2004.
4. Capra, F. (1986), Vrijeme preokreta: Znanost, društvo i nastupajuća kultura.
Zagreb: Globus;
5. Cerović, B., (2000.), Privrede u tranziciji: desetogodišnje iskusn:
privatizacije, referat na skupu "Vlasnička transformacija p r e d u z e ć a i banaka,
j u g o s l o v e n s k a i m e đ u n a r o d n a iskustva i perspektive", Savetovanje NDE.I. 23-
24. mart 2000.;
6. Društveno vlasništvo i proširena reprodukcija, Red. D. Vojnić, EkonomsL
institut-Globus, Z a g r e b , 1990.;
7. K o l o d k o , G. W., (1999), The Years of Postsocialist Transition: the Lessons far
Policy Reforms, T h e W o r l d B a n k D e v e l o p m e n t E c o n o m i c s Research Group.
Washington,
8. Nellis, J., (1999), Time to Rethink Privatization in Transition Econoi:
F i n a n c e & D e v e l o p m e n t , J u n e 1999, V o l u m e 36, N u m b e r 2.
346
Nsouli, S. M., (1999), Decade of Transition An Overview of the Achievements

and Challenges, F i n a n c e & D e v e l o p m e n t , J u n e 1999, V o l u m e 36, N u m b e r 2.
Stiglitz, J. E., (1999), Kuda idu reforme? Deset godina tranzicije, Svetska
banka, Godišnja bankarska konferencija o razvoju, U v o d n o obraćanje (prevod,
umnoženo)
Tanzi, V., (1999). Transition and the Changing Role of Government, Finance
ft D e v e l o p m e n t , June 1999, V o l u m e 36, N u m b e r 2
ofler, A. i H., (1998.), Rat i antirat, Beograd: Paideia.
. 3 . 3 Privatizacija i razvoj preduzetništva u agroprivredi
P r i v a t i z a c i j a - Agroprivreda je v e o m a složen privredni sektor koji

vata m n o š t v o organizacionih oblika poslovanja raspoređenih na tri segmenta
. 2001.). Prvi se odnosi na dofarmersku oblast (tj. stvaranje agrarnih inputa:
: - : zvodnju traktora i poljoprivrednih mašina, proizvodnju hemikalija za
privredu i proizvodnju soli), drugi predstavlja farmerski deo ( o d n o s n o
- ^privrednu proizvodnju), a treći - postfarmersko područje agroprivredne
aktivnosti (koja o b u h v a t a industrijsku i zanatsku preradu i trgovinu poljoprivredno-
prehrambenim proizvodima: agroindustriju tj. proizvodnju prehrambenih
proizvoda, proizvodnju pića, proizvodnju stočne hrane, proizvodnju i preradu
duvana; trgovinu na m a l o , trgovinu na veliko i spoljnu trgovinu p r e h r a m b e n i m
proizvodima; ugostiteljstvo, zanatsku proizvodnju i preradu p r e h r a m b e n i h
proizvoda). Efikasno funkcionisanje naše agroprivrede je od velikog značaja, j e r se
a njoj ostvaruje o k o 2/5 u k u p n o g društvenog proizvoda.
Strukturne reforme koje je n e o p h o d n o sprovoditi u n a r e d n o m periodu u

d o m e n u agroprivrede su od krucijalnog značaja za njen budući razvojni okvir. To
je zbog t o g a što ti reformski zahvati imaju uticaj na povećanje troškova
prilagođavanja i tranzicije agroprivrede, ali i omogućavaju njen rast i razvoj, kao i
povoljnije uslove poslovanja agroprivrednih subjekata u Srbiji. Strategija
privatizacije agroprivrede u Srbiji m o r a se ostvarivati uz n e p r e k i d n u podršku
razvoju malih i srednjih p r e d u z e ć a čija će e k o n o m s k a pozicija sve više j a č a t i .
P r o c e s privatizacije u Srbiji je od donošenja a k t u e l n o g Z a k o n a o
privatizaciji (jula 2001.) u z e o širokog m a h a te je p o č e t k o m d e c e m b r a 2 0 0 3 . godine
\_encija za privatizaciju organizovala aukciju na kojoj je p r o d a t o i hiljadito
preduzeće. Za proteklih dve i po godine privatizacijom je ostvaren budžetski prihod
od oko 1,3 milijarde eura, u g o v o r e n e su obavezne investicije u iznosu od 750
miliona eura i ulaganja u socijalne programe od oko 2 6 0 m i l i o n a eura (19, 2003).
Najveći deo privatizacionih prihoda iskorišćen je za p o č e t a k restrukturiranja
velikih društvenih preduzeća. Krajem 2 0 0 3 . godine 5 velikih sistema se nalazi u
završnoj fazi restrukturiranja i privatizacije, dok preostalih 45 velikih društvenih
- -:eina to očekuje t o k o m 2 0 0 4 . godine. Restrukturisanje ovih velikih društvenih
347
p r e d u z e ć a je v e o m a delikatno pitanje, j e r su same pripreme za taj proces složi

dugotrajne, a dugovi su često kod m n o g i h od njih veći od likvidacione rr
P r e d v i đ e n o je da sva velika j a v n a (njih 10) p r e d u z e ć a u Srbiji do kraja 2
godine d o n e s u strateške razvojne planove koji bi obuhvatili i okvirne progra~e
njihove racionalizacije i restrukturiranja.
Na bazi aktuelnog zakonskog modela privatizacije iz 2 0 0 1 . godine do sadi
je u oblasti poljoprivrede i ribarstva prodato 47 od p o n u đ e n i h 198 p r e d u z e ^ i
Najveći broj društvenih p r e d u z e ć a u ovom slučaju prodat je na aukcijama (45 :«:
p o n u đ e n i h 184), dok se na t e n d e r i m a privatizovalo 2 od 14 p o n u đ e n i h finr
oblasti proizvodnje p r e h r a m b e n i h proizvoda od p o n u đ e n i h 135 prodato je 51
p r e d u z e ć a i to 7 t e n d e r s k o m prodajom (od p o n u đ e n i h 18), o d n o s n o 51 na aukciji,.,
način (od p o n u đ e n i h 117). Na području proizvodnje pića aukcijskim p u t e m p r o d i n
su 2 p r e d u z e ć a od 6 p o n u đ e n i h , dok tenderska p o n u d a 2 firme nije imala od.
Na sektoru proizvodnje stočne hrane tenderska p o n u d a (1 firma), takođe, nije
naišla na odziv, ali je na aukcijama od 12 p o n u đ e n i h prodato 7 preduzeća. U oblasc
proizvodnje i p r e r a d e duvana prodata su posredstvom t e n d e r a o b a ponude-^
preduzeća, d o k 1 p r e d u z e ć e p o n u đ e n o na aukcijski način nije našlo svog kupca (19.
2003). K a d a se rasuđuje o n a v e d e n i m p o d a c i m a valja imati na u m u da su do sadi
na p o m e n u t i m agroprivrednim s e g m e n t i m a p r o d a t a i privatizovana u g l a v n c -
relativno u s p e š n a društvena i državna preduzeća.
M e đ u t i m , u procesu privatizacije agroprivrednih subjekata se ostvaruj«

v e o m a dobri efekti i upravo na t o m području se javlja značajna tražnja i veća
konkurencija kupaca. Pokazuje se da su preduzeća agroprivrede atraktivnija :.;
drugih privrednih subjekata i da se njihovom privatizacijom postižu visoki prihoc
N a i m e , s a m o privatizacijom naše dve v o d e ć e duvanske k o m p a n i j e ( D I N i Di
ostvaren je prihod od o k o 437 miliona eura, dok su se kupci (dve od najvec
najjačih svetskih kompanija) obavezali na investicije od oko 90 m i l i o n a eura, k.;
na odgovarajuća ulaganja u socijalne p r o g r a m e u iznosu od o k o 80 miliona e u n
(19, 2003).
P o s e b n a priča je privatizacija naše mlekarske industrije u kojoj gotovo
n e m a d r u š t v e n o g vlasništva, dok je državni kapital, d o m i n a n t a n j e d i n o .
P a n č e v a č k o j mlekari. Kuriozitet j e , takođe, d a više o d 6 0 % d o m a ć e g m l e k a n
kontroliše britanski investicioni fond „Salford" koji n a m e r a v a da za k u p o v i n .
m l e k a r a na o v o m prostoru uloži oko 80 miliona eura (19, 2003). Pored pomenut:-;
engleskog fonda, na d o m a ć e tržište mleka i m l e č n i h proizvoda, stigla je i najveći
hrvatska firma iz dotične oblasti (zagrebačka " L u r a " ) k u p o v i n o m v e ć i n s k o g paketi
akcija " S o m b o l e d a " . Zrenjaninski " M l e k o p r o d u k t " je u završnoj fazi p r e g o v a r a m !
o prodaji francuskoj firmi " B o n g r e n " . Propuštena je prilika da se predupreč
m o n o p o l stranih investitora te primarni proizvođači ostaju bez uticaja, a mlekare
su, posle pivara, najkvalitetniji deo p r e h r a m b e n e industrije.
Privatizacija je završena i u većini domaćih pivara. Za potpu-

preuzimanje A p a t i n s k e pivare belgijski " I n t e r b r u " je platio 3 2 6 miliona eura.
348
o d n o s n o 2 p u t a više n e g o što su koštale naše 3 c e m e n t a r e . Pored t o g a strateško

partnerstvo između d a n s k o g Karlsberga i Pivare Čelarevo, p r e m a sklopljenom
agovoru, d o n o s i o k o 110 miliona eura. Turski "Efes p i l s e n " je postao vlasnik
pivare u Pančevu, dok je Atlas banka kupila Valjevsku pivaru za 333 0 0 0 eura, a
subotički konzorcijum P A N - B I R je kupac pivare u Zrenjaninu (19, 2003).
Bečejska, Zaječarska i N i s k a pivara su akcionarska društva, dok je n o v a pivara u
om Sadu privatno vlasništvo kompanije M. B. R o d i ć . S a m o tri pivare (BIP,
Jagodinska i pivara u Vršcu) su u većinskom d r ž a v n o m vlasništvu.
Vidi se, dakle, da u privatizaciji industrijskih p r e d u z e ć a prednjači
proizvodnja p r e h r a m b e n i h proizvoda. O t o m e svedoče i naredni primeri: Fabrika
Šećera, C r v e n k a prodata je grčkom H e l e n i c Sugar Industry za 3 m i l i o n a eura,
industrijsko p r e d u z e ć e za proizvodnju smrznute hrane i m l e č n i h p r o i z v o d a P K B
F R I K O M kupila je za 11 miliona dolara hrvatska firma A g r o k o p pri č e m u je oko
16.8 miliona dolara p r e d v i đ e n o za ulaganja u socijalne p r o g r a m e i 17,5 miliona za
investicije (19, 2 0 0 3 ) ; dok traju rasprave oko toga ko će biti strateški partner
a r a n đ e l o v a č k o g „Knjaza M i l o š a " i većinski vlasnik b e o g r a d s k o g „ S o k o Starka",
požarevački k o n c e r n „ B a m b i " postaje prva d o m a ć a kompanija koja će svoje akcije
prodavati m e t o d o m j a v n e p o n u d e , što znači da kupci m o g u biti svi zainteresovani
subjekti (počev od fondova do građana). N a r a v n o , bilo je o d r e đ e n i h p r o b l e m a
tokom r a z m a t r a n o g procesa privatizacije: među prvim p r e d u z e ć i m a koja su obavila
privatizaciju bila je zrenjaninska industrija ulja „ D i j a m a n t " čijih 6 2 , 3 % akcija je
kupilo 28 akcionara, ali su kasnije utvrđene neke zloupotrebe u o v o m slučaju;
problemi, t a k o đ e , postoje i kod privatizacije šećerana za koju je bilo više
aainteresovanih stranih investitora, ali su neke od njih (Donji S r e m - Pećinci,
Jugozapadna B a č k a - Bač. Jedinstvo-Kovačica) prodate novosadskoj privatnoj
firmi MK K o r n e r e za simboličnu cenu od po 3 eura; nakon pola godine gazdovanja
Mlekarom iz Sevojna raskinut je od strane Agencije za privatizaciju kupoprodajni
mp\ or sa d o t i č n i m privatnim vlasnikom.
Valja n a p o m e n u t i da je u toku ili se planira i privatizacija nekih većih

preduzeća koja se bave p r i m a r n o m poljoprivrednom proizvodnjom: Agrounija
Indija (ratarstvo), D r a g a n M a r k o v i ć - O b r e n o v a c (stočarstvo), G o d o m i n -
Smederevo (ratarstvo), Jedinstvo D D P - Apatin (ratarstvo), Južni B a n a t P I K - Bela
Crkva (proizvodnja voća), M i t r o s - Sremska Mitrovica (klanje stoke), N a p r e d a k -
>:ara P a z o v a (ratarstvo), Sava K o v a č e v i ć D P P - Vrbas (ratarstvo). Radi se na
privatizaciji p r e d u z e ć a PIK K i k i n d a (klanje stoke i prerade m e s a ) , Veterinarski
zavod - B e o g r a d (proizvodnja stočne hrane), Vršački vinogradi - Vršac
(proizvodnja g r o ž đ a ) itd. Za m n o g e od velikih poljoprivrednih k o m b i n a t a koji su
zaostali usled dugogodišnjeg netržišnog i nerentabilnog poslovanja, n e o p h o d n o je
restrukturiranje uz stalno prisustvo države, j e r su u pitanju strateški važna
preduzeća. P r e d v i đ a se da oni koji kupe k o m b i n a t e m o g u dobiti koncesije za
državno zemljište, dok će društvenu zemlju koja ulazi u p r o c e n u vrednosti kapitala
i koju investitori plaćaju, oni kao većinski vlasnici m o ć i da koriste s a m o dok se
bave d o t i č n o m delatnošću. M e đ u t i m , treba imati u vidu da se naši poljoprivredni
349
kombinati nalaze na p l o d n i m obradivim zemljištima p o g o d n i m za ratarsku

proizvodnju, m a d a su tu često i farme tovnih j u n a d i , goveda i svinja, kao i farme
krava sa m l e k a r a m a , silosi i raznovrsni objekti i poljoprivredna mehanizac
Interesantan primer privatizacije primarne poljoprivrede predstavlja sluča
žitomlinske kuće AD Fidelinka iz Subotice koja je kupila poljoprivredno d o b :
„Milivoje L a z i n " u B a n a t s k o m A r a n đ e l o m i sada se nalazi pred n o v o m kupovinor-
zemljišta. Uspostavljanje odgovarajućeg sistema podsticaja za poljoprivredu mog.;
bi da poboljša poljoprivrednim proizvođačima i prerađivačima pristup kreditima
čime bi se ojačala kapitalna baza i omogućila p r i m e n a s a v r e m e n e tehnnologije.
bi doprinelo uspešnijem rešavanju strukturnih p r o b l e m a u poljoprivreč
uključujući privatizaciju a g r o k o m b i n a t a i razvoj malih i srednjih preduzeća
n a r e d n o m periodu n e o p h o d n o je da se podstiče preduzetništvo i brži razvoj ma!
srednjih p r e d u z e ć a u skladu sa usvojenom strategijom razvoja malih i s r e d n j u
preduzeća i preduzetništva.
Intermodalizam, održivo preduzetništvo i klastering - Intermodalizam ft

metod korišćenja više od j e d n o g transportnog sredstva pri prevozu r o b e i putnika,
o d n o s n o sistematična, osmišljena upotreba dva ili više načina transporta raa
povećanja u k u p n e efikasnosti saobraćajnog sistema. Stvaranje uslova za njege,
brži razvoj je važan rezultat zajedničkih n a p o r a zemalja - članica E U , te *t
intermodalnost ( m e đ u s o b n a povezanost različitih saobraćajnih grana) j e d n o cc
osnovnih načela Zajedničke transportne politike. U S A D veći broj proizvod,
špeditera koristi jeftini železnički transport u kombinaciji sa fleksibilnim d r u m s k i r
p r e v o z o m do krajnjeg odredišta. To znači da železnica m o r a da sklapa ugovore sa
k o m p l e m e n t a r n i m v i d o v i m a transporta (avioni, autobusi, k a m i o n i , brodovi) da bi
kad god je to m o g u ć e , korisnicima pružila usluge od početne do krajnje stanie.
obzirom da se Srbija nalazi na preseku važnih evropskih intermodalnih koridora,
samo po sebi se n a m e ć e , k a o neizbežan zadatak, usmeravanje razvoja njene*
saobraćajnog sistema u i n t e r m o d a l n o m pravcu. N a i m e , i n t e m o d a l n a platforma
Srbije predstavlja nukleus preduzetništva na o s n o v a m a „ekologija-tržište-kvalite:-
inovacije", k a o i potporu njegove implementacije na u k u p n o m prostoru Balkana
Pri t o m e valja imati na u m u da preduzetništvo nije ni n a u k a ( m a d a p o d r a z u i r .
znanje), ni u m e t n o s t (iako zahteva intuiciju i veštinu), ni teorija ( m a d a ti
osmišljenost), već praksa kojoj je potrebna odgovarajuća institucionalna,
proizvodna, finansijska i personalna infrastruktura, usklađena sa tržišni
ekološkim zahtevima.
K i l b v j e izučavanje preduzetništva uporedio sa likovima iz poznatih deći r

knjiga o m e d v e d i ć u koji se zove W i n n i e Pooh [9, 2002.]. U j e d n o j od njih a k a r
priče, različite životinje, idu u potragu, lov za misterioznim stvorenjem ko
zove Heffalump. M a d a svaka od tih životinja tvrdi da zna sve o Heffalumpu. n;
j e d n a od njih nije uspela da ga stvarno vidi i v e o m a se razlikuju u opisu njegovir
karakteristika, o d n o s n o ne m o g u da opišu njegove bitne osobine sa p o u z d a r . o š c
Preduzetnički Heffalump je čudnovata životinja koja živi na različitim mestima :
poprima različite oblike. On t o k o m v r e m e n a doživljava e v o l u c i o n e p r o m e n e il:
350
amtacije. D o k prvi izveštaj o njegovim karakteristikama b u d e publikovan za lovce

s a Heffalumpa j e beskoristan.
Središna i najvažnija karika e k o n o m s k o g procesa su preduzetnici koji se
javljaju na svim lokacijama i u različitim oblicima. To su oni e k o n o m s k i akteri koji
pokreću, ostvaruju, menjaju i ukidaju poslovne poduhvate i procese radi ostvarenja
profita [8, 1990.]. U t o m cilju oni pribavljaju kapital, organizuju odgovarajući
e k o n o m s k i m e h a n i z a m , da bi taj cilj ostvarili, osnivaju nova ili proširuju i
•jodernizuju postojeća preduzeća, organizuju poslovodstvo, rad i ostalo. Stoga se
preduzetništvo m o ž e najjednostavnije označiti kao usmeravanje kapitala u
konkretna zaposlenja, proces proizvodnje, davanje kapitalu oblika konkretnih
sredstava za proizvodnju ili, čak šire, da bi obuhvatilo i ulaganje kapitala u radnu
snagu, faktore proizvodnje. U t o m smislu preduzetništvo je identično sa
investiranjem. I dalje, usmeravanje kapitala u konkretna zaposlenja k a o suština
preduzetništva, o b u h v a t a odluke, kao što su izbor proizvoda, tj. grane, njegovu
specifikaciju, p r o i z v o d n u tehnologiju, veličinu preduzeća, njegove lokacije, izvor
finansiranja i način upravljanja.... U najopštijem izrazu zadatak preduzetništva je
izbor p r o i z v o d n e funkcije [1, 1988.].
N u k l e u s održivog preduzetništva sadrži više dimenzija koje pokazuju

povezanost i prožimanje tržišta, kvaliteta i inovacija i njihovu usklađenost sa
potrebama i ograničenjima životne sredine. Četiri k o m p o n e n t e održivog
preduzetništva najbolje se m o g u slikovito predočiti ilustracijom stolice održivog
preduzetništva ( F r a n c e s c o di Castri, je za ilustraciju održivog razvoja koristio sliku
renesansne stolice) [2, 1995.]. Stolica održivog preduzetništva, m e đ u t i m , n e m a
aaslona te o n a sugeriše da održivo preduzetništvo m o ž e da postoji i funkcioniše
samo kada su četiri preduzetnička oslonca (nogare) - ekologija, tržište, kvalitet i
inovacija - od p o d j e d n a k o g značaja i j a č i n e , sa čvrstom m e đ u s o b n o m p o v e z a n o š ć u
i uslovljenošću, opremljena prilagodljivom institucionalnom o s n o v o m . U k o l i k o je
j e d n a nogara stolice kraća ili d u ž a od ostalih, n e m a održivosti, n e m a pogodnosti za
preduzetništvo. Ni j e d n a zemlja, o d n o s n o ni j e d n o područje, nisu ostvarili
optimalnu d i n a m i č k u ravnotežu četiri nogare (oslonca preduzetništva). Stoga je
•arastajuća n e r a v n o t e ž a između različitih nogara u pojedinim d e l o v i m a sveta
pretnja n a p o r i m a u s m e r e n i m u pravcu više održivih puteva preduzetništva i
anapređivanju međuljudskih odnosa. Proizilazi dakle, da koncept tzv. održivog
razvoja (tj. integralnog e k o n o m s k o g , tehnološkog, socijalnog i kulturnog razvoja,
a s k l a đ e n o g sa p o t r e b a m a zaštite i unapređivanja životne sredine i koji o m o g u ć a v a
sadašnjim i b u d u ć i m generacijama zadovoljenje njihovih potreba r poboljšanje
v. aliteta života) p o d r a z u m e v a ekspanziju preduzetništva z a s n o v a n o g na ekologiji,
\ stu, kvalitetu i inovacijama i u s k l a đ e n o g sa p o t r e b a m a i m o g u ć n o s t i m a
e k o n o m s k o g , socijalnog i kulturnog okruženja u u ž e m i širem smislu.
Postoji sasvim j e d n o s t a v n o rešenje, tj. treba definisati tri zone... zonu

zaštite, zonu konzervacije i zonu okupacije [16, 1997.]. U prvoj zoni prava prirode
- trebalo da b u d u veća od prava ljudi. U drugoj zoni, i priroda i ljudi imali bi
351
podjednaka prava, d o k bi istraživači mogli da eksperimentišu sa o n i m što naziva

trajnim razvojem: npr. sa eksploatacijom drveta zajedno sa ponovn:
pošumljavanjem ili, pak, sa uzgojem ribe. U trećoj zoni prava ljudi bi b:
n a d m o ć n a p r a v i m a prirode i tu bi svi oblici tržišnog (kapitalističko,
iskorišćavanja dolazili u obzir. K a k o razgraničiti ove tri z o n e ? T a k o što se mora
definisati određeni operativni kriterijumi. T a d a bi nedostajali j e d i n o p r e d u z e t n u
Oni bi j e d n o s t a v n o , mogli da se uvezu. N e k a se šuma otvori za kapitalizam pa
ulagači preplaviti ovaj prostor. K a d a bi prostor Srbije p o s t a o razvijena slobod-j
zona pohrlili bi m n o g o b r o j n i preduzetnici i svetski investitori koji bi tu sklapa!
raznovrsne proizvode i izvozili ih na druga tržišta.
Planiranje nije ništa drugo do donošenje odluka o t o m e šta, kada, kak:

gde nešto učiniti. N a i m e , tehnologija, tržište, pa i sami ljudi, postali su m n o s :
dinamičniji, složeniji i nepredvidiviji nego što su to bili do pre izvesnog vremena.
Da bi se uspelo u svemirskom dobu i eri tranzicije z d r a v o r a z u m s k a logika se m o n
kombinovati sa n o v i m t e h n i k a m a . Baš kao što se ne bi m o g l o zamisliti pokretar ne
vasionskog b r o d a sa ljudskom p o s a d o m bez plana leta, isto tako se ne bi mogfc
zamisliti pokretanje n o v o g p r e d u z e ć a bez poslovnog plana [15, 1995.]. Spolna
pritisci (kreditori i ulagači) primoravaju poslovne ljude da razrađuju s v o j
preduzeća na papiru pre nego što ulože v r e m e i n o v a c u p o d u h v a t e koji imaju i:.
nemaju) manje ili više izgleda za uspeh. Višestruko poslovni plan u tranzicion.n
o k o l n o s t i m a p o d s e ć a na putnu kartu ( m a p u ) pokazujući p r e d u z e ć i m a kako ra
najbolji način da d o đ u do odgovora na tri pitanja: G d e je p r e d u z e ć e sada? Kudi
preduzeće ide? K a k o da stigne do t a m o ?
Najbolje se značaj poslovnog plana m o ž e shvatiti ako se na njega gleda ka:

na putnu m a p u , vodič za poslovnu aktivnost [5, 2 0 0 1 . ; 9, 2 0 0 2 ] . A k o imame
nameru da se v o z i m o a u t o m o b i l o m između dva grada u nekoj državi u kojoj ic
razvijena p u t n a infrastruktura postoji m n o š t v o m o g u ć i h pravaca od kojih sva.
zahteva različiti v r e m e n s k i period i različite troškove. K a o i preduzetnik, i p u t r i ,
m o r a doneti v a ž n e odluke pre početka putovanja i prikupiti n e o p h o d n e informac: ;
pre n e g o što pripremi plan puta. Plan puta m o r a voditi r a č u n a o e k s t e m : -
faktorima k a o što su hitna popravka automobila, vremenski uslovi, karakteristike
samog puta, z n a m e n i t o s t i , raspoloživi kampinzi i si. Ti faktori su po sebi izvaa
kontrole s a m o g putnika, ali moraju biti uključeni u pripremu plana, isto onako kak:
preduzetnik m o r a voditi računa o novoj regulativi, konkurenciji, socijalnoj situacr..
p r o m e n a m a potrošačkih zahteva ili novim tehnologijama. P o š t o zna sa kojon-
s u m o m n o v c a raspolaže putnik će doneti odluku o svom planu puta, v r e m e m
trajanja, u s p u t n o m zadržavanju, noćenju i si. Na sličan način preduzetnik, p u t e -
plana marketinga, proizvodnje i personala kontroliše n o v o ulaganje. U svojin
o d l u k a m a (o t o m e koji će putni pravac izabrati, gde će prespavati, k o e
znamenitosti i na kojim lokacijama uz put će obići, koju sumu n o v c a će odvojiti za
hitne p o p r a v k e i održavanje automobila i ko će biti vozač a u t o m o b i l a i si.) putnu
m o r a voditi r a č u n a o svim tim eksternim faktorima. Plan putovanja odgovara na ta
pkanja koja su istog tipa kao za poslovni plan: G d e se sada nalazi? K u d a ide? K a k :
352
¿3 stigne do t a m o ? Na taj način putnik ( o d n o s n o preduzetnik) će biti sposoban da

odredi koliko će mu n o v c a biti potrebno iz postojećih ili novih izvora da ostvari
svoj plan.
Razvoj intermodalizma i formiranje transportno-logističkog, kao i drugih
klastera, doprineli bi efikasnijem uključivanju i integrisanju u k u p n o g prostora
Srbije u globalizacione procese koji već o d a v n o „zapljuskuju" njegovo bliže i dalje
okruženje. N a i m e , razvoj privrednog klasteringa o m o g u ć a v a malim i srednjim
preduzećima i p r e d u z e t n i c i m a da uspešnije sinhronizuju sopstvene snage i
sposobnosti da bi se mogli „ n o s i t i " sa moćnijim kompanijama. Klasteri podstiču
konkurentnost na tri načina: (1) povećavajući produktivnost firmi koje posluju na
datom području (2) upravljajući kreiranjem i difuzijom inovacija i (3) stimulišući
nastajanje novih poslovnih aktivnosti i biznisa koji iniciraju inovacije i širenje
poslovnih veza i saradnje kako aktuelnih tako i potencijalnih učesnika klastera.
Klasteri predstavljaju geografski skoncentrisane m e đ u s o b n o p o v e z a n e kompanije i
institucije na pojedinim područjima delatnosti [12, 1999.]. U njih su uključeni svi
oni koji rade zajedno (počev od proizvođača, preko obrazovnih i naučno-
istraživačkih organizacija, b a n a k a i osiguravajućih društava, različitih udruženja pa
do vladinih agencija i eksperata) da bi ostvarili konkurentske prednosti i uspeh na
određenim poljima aktivnosti. N a d p r o s e č n a konkurentnost se postiže zahvaljujući
•napređivanju interakcionih o d n o s a ne s a m o u lancu proizvodnje i p l a s m a n a
proizvoda, već i na širem području. U klasteru, naime, istovremeno postoje odnosi
kooperacije i konkurencije i upravo ta sprega (tzv. koopeticija-saradnja između
konkurenata) vodi do konkurentskih prednosti, j e r se inovacije i vrednosti sve više
zajednički kreiraju u m r e ž a m a poslovnih veza. Stoga klasteri utiču na e k o n o m s k i
razvoj pojedinih teritorijalnih oblasti i regiona i imaju poseban značaj za kreiranje
njihovih izvoznih strategija. Proizilazi, dakle, da su klasteri geografski o m e đ e n e
koncentracije sličnih, k o m p l e m e n t a r n i h ili suplementarnih biznisa sa aktivnim
kanalima za poslovne transakcije, komunikacije i saradnju, u č e m u ovi poslovi dele
specijalizovanu infrastrukturu, tržište rada i usluge suočavajući se sa zajedničkim
m o g u ć n o s t i m a i i z a z o v i m a [3, 2001.]. Lokalne vlasti vrše radikalno redizajniranje
jih aktivnosti za potrebe lokalnih klastera u jednoobrazniji sistem da bi p o m o g l e
mnogim m a l i m i srednjim p r e d u z e ć i m a da zadrže velike poslove, deluju na
pozitivnu p r o m e n u i unapređenje već uspostavljenih o d n o s a u klasteru.
Geografska, kulturna i institucionalna blizina o m o g u ć a v a p r e d u z e ć i m a i
preduzetnicima p o s e b a n pristup, neposrednije veze, bolje informacije i
komunikacije, j a č e podsticaje i druge prednosti koje je teže postići na daljinu.
pravo sa usložnjavanjem, scientifikacijorn i đinamiziranjem svetske privrede,

- >nkurentske prednosti se sve više nalaze u povećanju lokalnih e l e m e n a t a znanja,
odnosa, motivacije koje udaljeni konkurenti ne m o g u da kopiraju. V a ž n o je
shvatanje izazova za privredu kroz unapređenje načina na koji preduzetnici, m a l a i
srednja preduzeća m o g u biti m e đ u s o b n o pozicionirani, kako institucije poput
univerziteta m o g u da doprinesu konkurentskom u s p e h u i k a k o V l a d a m o ž e
promovisati e k o n o m s k i n a p r e d a k na bazi razvoja klastera [4, 2003.]. H o r i z o n t a l n o
353
i vertikalno povezivanje i usklađivanje i jačanje interakcionih o d n o s a između s v i

učesnika klastera (koji imaju interes da se p o v e z u ) pružaju koristi od loka.
j e d n i h p r e d u z e ć a u blizini drugih. Geografski kontekst tih veza je bitan za zemlje i
razvoju i zemlje u tranziciji, u kojima zaostali i neizgrađeni infrastrukt.
informacioni sistem ukazuju na visoku vrednost lokacije i bliske k o m u n i k a c r c
među p r e d u z e ć i m a i drugim učesnicima koji čine klastere.
Transportno-logističke aktivnosti imaju globalni karakter i temelje i
uslužne delatnosti na ekonomiji, ekologiji, kvalitetu i inovacijama. Smisao
transportno-logističkog klastera je sinergijsko udruživanje k o m p a r a t i v n i h prednt-sn
svih učesnika koje vodi povećanju transportno-logističke efikasnosti, opada- a
troškova, boljem korišćenju infrastrukturnih kapaciteta, racionalnijem razvojnrn
ulaganjima i poboljšanju ekoloških performansi u k u p n o g sistema. Transportni:-
logistički klaster je više od intermodalizma, više od infrastrukturno-tehnološk :«
povezivanja pojedinih vidova transporta, o d n o s n o on je sinergija poziciorii
m o g u ć n o s t i prostora i njegovog šireg okruženja, infrastrukturnih i tehnološ*.-
potencijala u j e d i n s t v e n o m telematskom miljeu ljudskih resursa [6, 2003.]. T
zapravo, razvojni generator preduzetništva i uslužnih delatnosti na područni
regiona. Reč je o p o s l o v n o m interesu (očekivanoj većoj profitabilnosti za svake*
od učesnika) koji navodi potencijalne entitete da formiraju klaster rad
unapređivanja i razvoja poslova u oblasti transporta, logistike i drugih delatnesi
koje ih direktno ili indirektno dopunjavaju, komplementiraju transportno-logistii*^
usluge i poboljšavaju konkurentske sposobnosti svakog od članova udružen i
P o n u d a usluga se oslanja na u k u p n e resurse kojima raspolaže klaster i n r e
limitirana r e s u r s n o m raspoloživošću pojedinih članica. Stoga svaki razvom:
infrastrukturni p o d u h v a t podstiče nov kvalitet usluge, otvaraju se nova radni
mesta, kreiraju se inovativno okruženje i profitabilni programi, što u p r a v o privlai-
mala i srednja p r e d u z e ć a oslobađajući ih suvišnih troškova i poboljšavajući njihova
sposobnost za nove tržišne prodore.
Do sada su u Srbiji formirana dva klastera: (1) za v o ć e i prerađevine

voća i (2) za nameštaj i stolariju. Transportno-logistički klaster j o š nije ni a
n a z n a k a m a Razlozi za to nalaze se u odsustvu intermodalne vizije pri k o n c i p i r a n i
transformacije nacionalnog saobraćajnog sistema. N a i m e , j o š uvek u naš.?
saobraćajnoj politici preovlađuje tradicionalni granski pristup, a ne sveobuhvatni
opredeljenost za transportni sistem kao integralnu celinu. T o , svakako, nije :
skladu sa p o t r e b o m da naš saobraćajni sistem treba da obezbedi m a k r o d o s t u p n o ?
prostora integrisanjem z n a t n o g delà svojih magistralnih pravaca u mreži
panevropskih koridora i da omogući domaćoj privredi i stanovništvu, sa stanov isei
policentričnog razvoja, pristupnost transportnim uslugama. Težnja da se Srbija š:t
pre nađe u Evropskoj uniji na saobraćajnom sektoru n e m a p o t r e b n o „uporište"", jer
su nedovoljno i n e a d e k v a t n o zastupljeni razvojni programi (postojeći su oličeni .
parcijalnom k r e d i t n o m finansiranju infrastrukture u okolnostima nedovoljne tražme
zadovoljavane u g l a v n o m d r u m s k i m transportom usled nedostajanja drugih vid
prevoza) u d o m e n u panevropskih (intermodalnih) koridora. Z b o g toga, naša
354
saobraćajna politika m o r a da uvažava, kao o s n o v n e prioritete, uključivanje u

strateško p r e k o m p o n o v a n j e transportnog sistema u i n t e r m o d a l n o m smislu i razvoj
preduzetništva z a s n o v a n o g na konceptu održivog razvoja. U tom pogledu
•ansportno-logistički klaster se n a m e ć e kao ključni činilac (kao veliki potencijal
a e o p h o d n i h resursa i znanja) koji treba da ima vodeći značaj u transformaciji
saobraćajnog sistema Srbije i njegovom usaglašavanju sa evropskim kriterijumima.
Sa t o g stanovišta transportno-logistički klaster šireg područja B e o g r a d a
ama značajnu ulogu i perspektivu. Transportno-logističko područje Beograd-
f i n č e v o - S m e d e r e v o z a u z i m a površinu 8717 k m 2 i ima oko 2,1 miliona stanovnika,
a d n o s n o dostiže oko 1 0 % teritorije i oko 2 8 % populacije Srbije. U republičkom
:ionalnom dohotku ovo područje učestvuje s a oko 3 5 % N a njemu preovlađuju
tercijarne delatnosti kao što su saobraćaj, trgovina, ugostiteljstvo, dok su industrija
iđevinarstvo na nivou prošeka Republike, a u d e o poljoprivrede je o k o 1 5 % .
elementi generisanja robnih tokova ovde se javljaju industrijska i
poljoprivredna proizvodnja, te potrošnja u industriji, poljoprivredi, građevinarstvu,
k a o i lična potrošnja stanovništva. U k u p a n obim ostvarene industrijske i
poljoprivredne proizvodnje dostizao je 2 0 0 1 . godine 34,7 miliona tona. Relevantna
količina proizvodnje sa saobraćajnog stanovišta iznosi 15,2 miliona t o n a (od čega
industriju o t p a d a 8 4 % i na poljoprivredu 16%)., pošto preostali deo čini ugalj
:
i se troši u t e r m o e l e k t r a n a m a (interni prevoz). Za potrebe stanovništva,
'evinarstva i industrije realizovana je potrošnja u u k u p n o m iznosu od 13,1
lilion t o n a (bez uglja) t o k o m 2 0 0 1 . godine (od toga u industriji 63,2%, u
građevinarstvu 1 6 , 7 % i za potrošnju stanovništva 2 0 , 1 % ) . Ostvareni robni rokovi
ipodručju P a n č e v o - B e o g r a d - S m e d e r e v o su rezultat njegovih potreba za d o v o z o m
avozom roba, ali i roba koje se nalaze u tranzitu. Realizovani p r o m e t robe za
be privrede i stanovništva ovog regiona 2 0 0 1 . godine dostiže 47,3 miliona
a ili 4 1 , 1 % u k u p n o g r o b n o g prometa Srbije. Z n a t n o veći njegov d e o se odvija u
utrašnjem saobraćaju (oko 8 5 % ) , a oko 1 5 % roba je u izvozu i uvozu [24,
3 . ] . Izrazit tranzitni karakter prostora P a n č e v o - B e o g r a d - S m e d e r e v o stalno se
>tvrđuje" poslednjih godina, te m e đ u n a r o d n i tranzit ispoljava i dalje rastući
nd.
Razvoj i n t e r m o d a l i z m a p o d r a z u m e v a , u osnovi, razvojni koncept koji se

toji u pronalaženju, isticanju i povezivanju najboljih karakteristika pojedinih
io\a transporta sa ciljem povećanja transportne efikasnosti kroz razvoj usluga
?kog kvaliteta uz što je m o g u ć e niže štetno delovanje na životnu sredinu [6,
2003.]. Formiranje Transportno-logističkog klastera na području Pančevo-Beograd-
: derevo ima veliki značaj, j e r se to područje nalazi k a k o na m e đ u n a r o d n i m
koridorima VII i X tako i na raskršćima ostalih najvažnijih m e đ u n a r o d n i h i
regionalnih saobraćajnica i v e z a m a sa njima (za p o m o r s k e luke, rečna pristaništa,
irazdušni saobraćaj). Stoga razvoj malih i srednjih preduzeća na o s n o v a m a
ekologija-tržište-kvalitet-inovacije u tranzitnom karakteru Srbije i, posebno,
područja P a n č e v o - B e o g r a d - S m e d e r e v o ima izuzetno povoljan ambijent. Jedino je
n e o p h o d a n odgovarajući institucionalni okvir i podrška nadležnih državnih organa.
355
Transportno-logistički klaster bi m o g a o poslužiti k a o inicijalna kapisla za

nastanak i razvoj velikog broja klastera u oblasti agroprivrede (klastera za
proizvodnju p r e h r a m b e n i h proizvoda, klastera za proizvodnju pića, klastera za
proizvodnju stočne hrane, klastera za proizvodnju poljoprivredne m e h a n i z a .
klastera za k u ć n u radinost, klastera za biotehnologiju i dr.). Ovi agroprivrećn
klasteri bi mogli dati veliki z a m a h razvoju preduzetništva i malih i sredn at
preduzeća. B u d u ć i preduzetnici treba da imaju u vidu da se proizvodnja hrane
isplati, da su pogoni za proizvodnju sitne poljoprivredne o p r e m e i m e h a n i z a .
rentabilni, da su pored m a l i n a i šećera najbolja izvozna p o n u d a j o š i kaj -
breskve, kruške, suve šljive, razne vrste mesa, lekovito bilje, pšenica, kukurua.
vino, k o n c e n t r o v a n i sok j a b u k e , turšija, slatko itd. M e đ u t i m za visok u z k l
preduzetnika, m a l i h i srednjih preduzeća n e o p h o d n o je stvaranje lanca koji ick
p r o i z v o đ a č a ( o n o g koji obrađuje zemlju), preko instituta i industrije,
m e đ u n a r o d n o g tržišta, o d n o s n o razvoj klasteringa oko nacionalnih p r o g r a m
poljoprivrednih p r o i z v o d a u kojima ima p u n o znanja. S a m o na taj način se može
u m e s t o kukuruza izvoziti m n o š t v o proizvoda napravljenih od njega, a umesa:
pšenice i polutki konzerve i pahuljice u koje je u g r a đ e n o znanje i koji a
profitabilni. D o b a r put za to je povezivanje istraživačkog i razvojnog sektora
industrije i „ u m o t a v a n j e " u inovacioni paket od ideje do tržišne realizacije rac
povećanja konkurentnosti sopstvenih proizvoda.
Sa svim tim je u vezi i pitanje redefinisanja privatizacije na područ L

agroprivrede. N a i m e , ne treba zanemarivati uticaj privatizacionih prihoda na s t a r e
budžeta, kao i broj privatizovanih preduzeća za kratak period, ali se moraju i m a :
na u m u i v e o m a ozbiljni problemi (nepovoljna kretanja na sektoru poljoprivre_.
p r e h r a m b e n e industrije, spoljnotrgovinski deficit, porast nezaposlenosti i si.) koji
otežavaju u k u p n u e k o n o m s k u situaciju u zemlji. M o r a se voditi računa šta se oe
agroprivrednih potencijala ne srne prodavati, te da je najbolje rešenje za
perspektivna agroprivredna p r e d u z e ć a dokapitalizacija. N o v i cilj privatizac.c
m o r a da služi razvoju i povećanju efikasnosti naše agroprivrede, što p o d r a z u m c i
da privatizacioni prihodi u b u d u ć e treba da b u d u u s m e r a v a n i u razvo -c
agroprivredne projekte.
1. Bajt, A., (1988.), Samoupravni oblik društvene svojine, Z a g r e b : Globus;
2. di Castri, F., (1995), The Chair of Sustainable Development, N a t u r e resource;
- T h e U N E S C O yournal on the environment and natural resources research.
V o l u m e 3 1 , n u m b r e 3-1995.;
3. Ekonomski rečnik, ( A ć i m o v i ć , S. et. all), Beograd: E k o n o m s k i fakultet, 20
4. G r o z d a n i ć , R., S. Drašković, (2003.), Privredni klastering i povećan ~
konkurentnosti, E k o n o m s k i vidici, br. 4, 2 0 0 3 . ;
5. Hisrich, R. D., Peters M. P., (2001.), Enterpreneurship, 5-ft edition, Richard D
Irwin;
356
Jovanović, T., (2003.), Transportno-logistički grozd (cluster), Beograd,

Materijal za pripremu Elaborata o formiranju Transportno-logističkog grozda
Beograd, B e o g r a d , 2 0 0 3 . ;
Jovetić, S., (2003.), Biznis klasteri i regionalni razvoj, u „Institucionalne
promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije" (Red. I. Rosić)
k r a g u j e v a c : E k o n o m s k i fakultet Univerziteta 2 0 0 3 .
t. Kalogjera, D., (1990.), Vlasništvo, struktura, poduzeće i poduzetništvo, u
„ D r u š t v e n o vlasništvo i proširena reprodukcija", Red. D. Vojnić, Zagreb:
Globus;
xotlica, S., (2002.), Osnovipreduzetništva, B e o g r a d : Viša p o s l o v n a škola;
W. Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2004. godini sa
projekcijama za 2005. i 2006. godinu, Republika Srbija: Ministarstvo finansija
i ekonomije, Beograd, oktobar 2 0 0 3 . ;
Jpštine u Srbije 2002., Beograd, Republika Srbija - Republički zavod za
statistiku, m a r t 2 0 0 3 . ;
1 Porter, J., (1999), Industrial clastering, I M F ;
:
Radulović, J. i dr., (1997.), Životna sredina i razvoj: Koncept održivog razvoja,
Beograd: S a v e z n o ministarstvo za razvoj, nauku i životnu sredinu;
Razvojni atlas Srbije, Beograd: Republika Srbija - Republički zavod za
statistiku, j a n u a r 2 0 0 3 . ;
Siropolis, N. C, (1995), Menedžment malog poduzeća: Vodič u poduzetništvo,
4 izd., Z a g r e b : M A T E , i Hrvatska obrtnička k o m o r a ;
16. Sorman, G., (1997.), Velika tranzicija, Sremski Karlovci - Novi Sad :
Izdavačka knjižarnica Z o r a n a Stojanovića;
Stanojević, V., (1998.), Englesko-srpski poslovni pojmovnik sa objašnjenjima,
N o v i Sad, P r o m e t e j ;
;
www,economy.co.yu;
19. www.mpriv.sr.gov.yu;
1 www.politika.co.yu:
2 1 . www.priv.yu;
22. www.sta tserb.sr. gov.yu.
B. Zakić, Z., (2001.), Agrarna ekonomija, Beograd, E k o n o m s k i fakultet.
84. Zarić, M., Ž. Lesić, (2003.), Inter modalna platforma Beograd-TLG Beograd-
Robni tokovi, Materijal za pripremu Elaborata za p r i p r e m u T r a n s p o r t n o -
logističkog g r o z d a Beograd, Beograd, 2 0 0 3 . :
357
13.4 Saobraćajna politika i tranzicija
Koncepcija i mehanizmi strukturnog prilagođavanja saobraćaj ni

s i s t e m a u u s l o v i m a t r a n z i c i j e - Privredni razvoj nije spontan tok, već se njime
upravlja p u t e m e k o n o m s k e politike. N j o m e se definišu ciljevi privrednog razvoja a
o d r e đ e n o m periodu i razvojna strategija koja pogoduje njihovom ostvarivanju. Da
bi se izabrani ciljevi i defmisana strategija razvoja i na području saobraćaja m c : :
realizovati u p r e d v i đ e n o m v r e m e n s k o m razdoblju, n e o p h o d n o je uspostavljan.;
a n a l o g n o g institucionalnog instrumentarijuma (saobraćajna politika) koji toi
o m o g u ć a v a . Saobraćajna politika kao deo opšte e k o n o m s k e politike i sinteza ja\r. T
interesa predstavlja institucionalni obrazac razvoja i funkcionisanja u d o m e - a
saobraćaja. D r ž a v a je osnovni i najznačajniji subjekt e k o n o m s k e i s a o b r a ć a j e
politike.
Saobraćajna politika se o b i č n o sagledava kao rezultat p r o m e n a u privrc :

e k o n o m s k o j politici. U tom pogledu se saobraćajna politika kao j a v n a polir..a
uopšte p o s m a t r a kao reaktivno nerazdvojna u odnosu na e k o n o m s k u politiku. O n i
nije s a m o u s m e r e n a na posledice, već, takode, pokušava da p o d s t a k n e i olakša
p r o m e n é za koje se smatra da bi o m o g u ć i l e razvoj saobraćaja u željenom p r a \ c _
M a d a saobraćajna politika proizilazi iz promišljene analize činjenica sjedinjenih .
j a s a n i n e d v o s m i s l e n cilj koji predstavlja o n o što u o d r e đ e n o m v r e m e n u ona trehi
da dostigne, bilo je i nesnalaženja i lutanja u pogledu kvantiteta dozvoljene
kontrole, j e r je on često više motivisan političkim uticajima i a d m i n i s t r a t i v e -
faktorima n e g o oslonjen na e k o n o m s k e fakte. U pitanju j e , naime, ispoljavame
pretenzija državnih organa da u odsustvu e k o n o m s k e racionalnosti urede
saobraćajnu oblast poslovanja. Savremenu istoriju saobraćajne politike p r o ž i m a ,
tenzije između politike a r g u m e n a t a zasnovanih na alokativnoj efikasnosti ( o s n o \ -
argumenti u vezi politike cena i efekata distribucije) i političkih zahteva ( o s n o \ -
argumenti u vezi potreba za d r ž a v n o m intervencijom i regulisanjem zaštite j a v n o :
interesa).
I z m e đ u e k o n o m s k e i saobraćajne politike postoji o d r e đ e n a međuzavisnost

povezanost. Saobraćajna politika k a o sinteza j a v n i h interesa spada u sektorska
područja opšte e k o n o m s k e politike. M e r e koje su direktno u s m e r e n e na oblasr
saobraćaja, po pravilu, p o s r e d n o dotiču na različite načine sve druge privredne
sektore, j e r transport ima integrativnu i sveprožimajuću ulogu u ekonomsk -
sferama društvenog života. Mada saobraćajna politika treba da ima
k o m p l e m e n t a r n u poziciju u odnosu na druge sektorske e k o n o m s k e pol:
p o n e k a d a se dešava da ona b u d e u raskoraku sa njima. V e o m a često je saobraćair^
politika uslovljena funkcionalnim (fiskalnim, kreditnim, d e v i z n i m i drugim
m e r a m a ) i p r o s t o r n i m s e g m e n t i m a opšte i posebnih e k o n o m s k i h politika. J a v i t
interesi i raspoloživi kapital opredeljuju ciljeve saobraćajne politike i p o d r u .
358
ritete ulaganja. Investiciona politika nailazi na velike teškoće obzirom na

fcgoročnost i visoku kapitalnu intenzivnost ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu.
i?>:e pravilo da e k o n o m s k i ciljevi imaju prevagu nad n e e k o n o m s k i m , u
saobraćaju n e m a specifičnu težinu u apsolutnom smislu, te je n u ž a n k o m p r o m i s sa
enom subvencionisanja i drugih olakšica što, ne retko, rezultira ugrožavanjem
fcansijskog zdravlja i motivacije ostalih privrednih entiteta.
D r ž a v a se, naime, na saobraćajnom području ne ograničava samo na
d a e k t n u ili indirektnu p o m o ć i kontrolu, kao u slučaju drugih sektora privrede
(industrije, poljoprivrede i dr.) v e ć deluje dosta šire. Stoga postavljanje adekvatne
raćajne politike nije ni m a l o j e d n o s t a v a n zadatak. Postojanje znatnih razlika u
potrebama, k a o i v r e m e n s k i h i prostornih diferencija, uzrok je brojnih konfuzija i
•imoilaženja pri koncipiranju saobraćajne politike i utanačavanju e k o n o m s k i h
aačela na kojima o n a treba da se zasniva. S a m o d o b r a i j a s n o definisana
e k o n o m s k a politika za duži vremenski period m o ž e biti osnov relevantne
saobraćajne politike čvrsto opredeljene u pogledu izgradnje infrastrukture (pruga,
puteva, pristaništa, luka, aerodroma, cevovoda i dr.). M n o š t v o privrednih i
•ansportnih p r o b l e m a upravo proističe iz nedostatka i nedovoljne određenosti
• o definisane e k o n o m s k e i saobraćajne politike.
Na s a m o m pragu n o v o g milenijuma u svetskim okvirima v e ć se d u b o k o

akorenilo saznanje da privreda predstavlja v e o m a k o m p l i k o v a n i z a m r š e n predmet
apravljanja, te da su m o g u ć n o s t i iznalaženja i primene efikasnosti celovitih i
direktnih upravljačkih ingerencija u slučaju takvog k o m p l e k s n o g objekta sasvim
é e n e usled prisustva brojnih materijalnih, administrativnih i političkih limita.
Ovakva, široko rasprostranjena, spoznaja pogodovala je afirmisanju
a i i k r o e k o n o m s k e efikasnosti i tržišnog m e h a n i z m a kao ključnih elemenata
n v r e m e n i h reformskih procesa. Takav strateški pravac reformskih težnji
pretenduje da p r e d u z e ć i m a o m o g u ć i e k o n o m s k u motivaciju, kvalitetne (alokativno
relevantne i verodostojne) informacije i institucionalizovanje rizika i neizvesnosti,
Sto se m o ž e ostvariti j e d i n o tržišno utemeljenom e k o n o m s k o m politikom, a n i k a k o
ekstenzivno postavljenim centralno-planskim detaljnim upravljanjem. Središnu
poziciju u gotovo svim m o d e r n i m institucionalnim r e f o r m a m a imaju svojinske
p r o m e n é , j e r o n e pružaju n e o p h o d n e pretpostavke za konkurenciju, a s a m o u
k o n k u r e n t s k o m ambijentu sučeljavanjem p o n u d e i tražnje m o g u se formirati
ekonomski z a s n o v a n e cene koje predstavljaju p o u z d a n u osnovu za individualno i
društveno racionalnu upotrebu ograničenih privrednih resursa. C e n o v n i m e h a n i z a m
je glavni tržišni instrumentarijum koji nudi j a s a n metod koordinacije - svaki klijent
(korisnik prevoza) nalazi se u poziciji da kupi saobraćajne usluge odgovarajućeg
kvaliteta po najnižim c e n a m a . Efikasnost je najbolje o b e z b e đ e n a o m o g u ć a v a n j e m
m a k s i m u m a izbora korisniku i dozvoljavanjem m a k s i m a l n e konkurencije.
A r g u m e n t i konkurencije, k a k o svedoče iskustva razvijenih zemalja, ruše

filozofiju saobraćajne politike z a s n o v a n e isključivo na prevlasti j a v n o g interesa
nad povećanjem efikasnosti. Oslobađanje od državne kontrole i reafirmisanje
359
p r i m e n e alokativne efikasnosti su oslonci konkurentske saobraćajne politik

Redefinisani k o n c e p t j a v n o g interesa, u m e s t o državne zaštite putem regulacije
planske konkurencije, p o d r a z u m e v a takve funkcije države koje imaju za ci
stvaranje uslova utemeljenih na tržišnim principima za efikasno rukovode
saobraćajem. Polazi se od toga, da se efikasnost na najbolji način obezbed
dopuštanjem m a k s i m a l n e konkurencije, te da to donosi najveće koristi klijentim
o d n o s n o korisnicima prevoza. Bilo kakva prepreka s l o b o d n o m ulasku i izlasku
bilo k o g tržišta se p o s m a t r a kao suprotnost redefinisanom k o n c e p t u javn
interesa. N a i m e , raspodela prevoza između saobraćajnih grana (i/ili sredstav
ukoliko se obavlja p o d uticajem državne regulacije često rezultira nisko
efikasnošću funkcionisanja saobraćaja i lošim kvalitetom transportnih usluga.
Cilj svake privrede je uvođenje efikasnog i k o n k u r e n t n o g trži"

transportnih usluga koje služi interesima n a c i o n a l n e e k o n o m i j e i društva u celirr
Pri t o m e se p o s e b a n naglasak stavlja na bezbednost i očuvanje životne sredine.
Efikasan, k o n k u r e n t a n , bezbedan i ekološki prihvatljiv transport p o d r a z u m e . i
otvaranje za pozitivne inicijative i fondove privatnog sektora, suštinske investicije
u j a v n i prevoz, uzimanje u obzir implikacija koje razvoj saobraćaja ima na životnu*
sredinu, unapređivanje bezbednosti prevoza, snažnije korišćenje c e n o v n o g
m e h a n i z m a za davanje signala provajderima transporta i korisnicima prevoznih
usluga o nivou transprotnih troškova. Sektor saobraćaja j o š nije p r e p u š t e i
nevidljivoj ruci tržišta. N a d l e ž n i vladini organi su tu prisutni u vidu državnog
m o n o p o l a , j a v n o g vlasništva ili investicija. K a k o postoji k o n s e n z u s da p o n u d a
p u t n o g prostora ne m o ž e biti odgovor na rastuću tražnju, država m o r a biti prisutna
u t o m sektoru politikom kontrole tražnje. Ipak, i privatna inicijativa je našla svoje
m e s t o , o č e m u svedoči " E u r o t u n e l " (koji povezuje Veliku Britaniju sa evropskim
k o n t i n e n t o m ) čiju je izgradnju finansirao anglo-francuski konzorcijum. Stremljenje
ka komercijalizaciji, deregulaciji, liberalizaciji i privatizaciji ima uticaj i na sektor
j a v n o g saobraćaja. K a o odgovor na sve veći j a z između n a m e r a i u č i n a k a mnoge
države su privatizovale delove saobraćajnog sistema. T a k a v pravac akcije je
baziran na ideji da je tržište s p o s o b n o da uradi ono što ne m o g u postići vladine
m e r e . P o r a s t subvencija je bio j e d a n od uzroka povećanja b u d ž e t s k o g deficita zbog
čega se činilo r a z u m n i m redukovati finansijsku podršku j a v n o m sektoru transporta
tim pre što je on p o k a z i v a o sve veću neefikasnost. To je uslovilo da regulisana
deregulacija i liberalizacija postanu važan m o t o saobraćajne politike i na
n a c i o n a l n o m i na m e đ u n a r o d n o m planu. T a k o npr. EU nastavlja sa daljom
liberalizacijom ž e l e z n i č k o g transporta te je Evropska komisija preporučila da se
bar 5% ž e l e z n i č k o g tržišta o d m a h otvori za privatni sektor, a 2 5 % m r e ž e železnice
kroz 10 godina.
Usvajanje zajedničke transportne politike kao neizostavne pretpostavke

integracije i e k o n o m s k o g razvoja Evrope odigralo je važnu ulogu u uspostavljanju
internog tržišta E U , o d n o s n o u prerastanju zajedničkog u j e d i n s t v e n o (unutrašnje |
tržište p o m e n u t e zajednice evropskih zemalja. U skladu sa p r o k l a m o v a n i m
k o n c e p t o m održivog razvoja su i mnogobrojne aktivnosti u pravcu ostvarivanja
360
:egije održive mobilnosti p u t e m planiranja korišćenja zemljišta (redukcija

crebe za m o b i l n o š ć u i istraživanje alternativa d r u m s k o m prevozu), planiranje
• s t r u k t u r e imajući u vidu i pozitivne i negativne efekte na okruženje m e r a za
&?ljšanje k o n k u r e n t s k o g položaja ekološki p o d o b n i h vidova saobraćaja,
mičkog unapređivanja vozila i goriva, k a o i m e r a u s m e r e n i h na p r o m e n u
••sanja pri korišćenju transprotnih kapaciteta uključujući i ograničenja brzine,
movni izazovi za Zajedničku transportnu politiku svode se, dakle, na
klađivanje njenih obavezujućih i neobavezujućih odredbi sa z a h t e v i m a i
konskim p r o p i s i m a članica EU o zaštiti životne sredine i bezbednosti saobraćaja.
Poslednjih nekoliko godina intenzivne integracije zemalja članica EU

Dbraćajna m r e ž a E v r o p e se nalazi pred pravim izazovima, j e r je d e o s v e u k u p n o g
išta koje j e p o č e l o d a funkcioniše p o novim principima. V e ć o d najranijih faza
m razvoja EU se suočava sa p r o b l e m i m a usklađivanja nacionalnih saobraćajnih
aema k a o sa j e d n i m od najvećih k a m e n a spoticanja. Zahvaljujući Zajedničkoj
i n s p o n n o j politici ostvaruju se odgovarajući pomaci, ali j o š uvek pred EU ostaje
koliko značajnih pitanja za rešavanje: usklađivanje poreza, taksi i drugih dažbina
transport u svim zemljama č l a n i c a m a i njihovo primeravanje v i d o v i m a prevoza
cilju povećanja konkurentnosti i uravnoteženog razvoja svih grana transporta;
isnička transformacija koja je p r o u z r o k o v a n a potrebom da se definišu ulaganja u
me e l e m e n t e saobraćajnog sistema, ali i da se definišu k a k o p o r e s k e obaveze
-astrukture i njenih korisnika ( o d n o s n o korisnika prevoza i p r e v o z n i k a ) , tako i
bovo p r a v e d n o oporezivanje; izgradnja glavnih infrastrukturnih p r a v a c a (tj.
r>braćajnica) na koje će se usmeravati najveći d e o transporta EU radi njegovog
•eg kontrolisanja i finansiranja. O v o poslednje je d o d a t n o z a k o m p l i k o v a n o
o p h o d n o š ć u bližeg i efikasnijeg povezivanja sa zemljama C e n t r a l n e i Istočne
repe koje su se ili kandidovale za ulazak u EU ili se to m o ž e očekivati u bliskoj
rspektivi.
Na najveće prepreke se naišlo u oblasti železnice zbog toga š t o je o n a

ađena, gotovo po pravilu, t a k o d a j e njen vlasnik ili država (tj. g r a đ e n a je putem
j t v n i h r a d o v a ) ili je vlasništvo operatera, o d n o s n o prevoznika koji d o m i n i r a
dotičnim d e l o m tržišta. N a c i o n a l n e železničke m r e ž e su bile k o n c i p i r a n e tako da
odgovaraju p r e v a s h o d n o p o t r e b a m a operatera koji je ili njihov vlasnik ili korisnik.
Polazeći od t o g a da Zajednička transportna politika predviđa potpunu
liberalizaciju tržišta saobraćajnih usluga koja ima za cilj da eliminiše m o n o p o l
određenih operatera na odgovarajućim tržištima, Evropska komisija je naložila
e i v a n j e radnih grupa za planiranje razvoja železničke mreže, njenog korišćenja i
finansijske eksploatacije. Železničke radne grupe su dobile prioritet, jer je
železnica z b o g nesinhronizovanosti trasa i ograničenih m o g u ć n o s t i ulaganja u
infrastrukturu usled neadekvatnih vlasničkih odnosa izbila u prvi plan.
H e l s i n š k a konferencija j e o m o g u ć i l a o s n o v n e planske k o n c e p t e z a
napredak P a n e v r o p s k i h transportnih koridora i Panevropskih transportnih oblasti,
ali i podržala ideju o partnerstvima Panevropske transportne mreže koja pokrivaju
361
c e o kontinent. K o n c e p t koridora bio je uključen u p a n e v r o p s k u vizuru j o š m

Kritskoj (1994), o d n o s n o Praškoj (1991) konferenciji i već se d a l e k o otišlo •
njegovom poboljšanju i realizaciji. Helsinški skup je od velike važnosti bio i a
našu zemlju, j e r je na njemu formulisan i usvojen novi K o r i d o r X koji p o v e ć e
južnu Nemačku i Austriju sa G r č k o m i T u r s k o m p r e k o Slovenije, Hrva:
M a đ a r s k e , S C G , M a k e d o n i j e i Bugarske. Pored K o r i d o r a X koji ima železn..
drumski karakter, kroz našu zemlju prolazi i jedini " m u l t i m o d a l n i " koridor,
o d n o s n o rečni dunavski koridor " Koridor VII. O v a činjenica da od 10 u s v o j e n i
p a n e v r o p s k i h koridora, 2 prolaze preko našeg prostora, kazuje da je neophocri:
usaglašavanje pravnih, e k o n o m s k i h i tehnoloških uslova svih saobraćajnih gra
vidova. O v o je značajno tim pre, što p o m e n u t i panevropski koridori imaju za cai
podsticanje ne s a m o e k o n o m s k o g razvoja pripadnih zemalja, već i privredni«,
napretka na e v r o p s k o m i svetskom planu, kao i ubrzanje i razvoj m e đ u n a r e ć r e
trgovine i turističkih tokova.
O b z i r o m da K o r i d o r X prolazi kroz S C G trasom dužine 874 km (ili na rat

prostor o t p a d a o k o 3 7 % u k u p n o g Koridora X ) , t e d a o n o b u h v a t a 2 0 % naše
železničke m r e ž e i 1 3 % m r e ž e magistralnih puteva i da povezuje našu zemlju Lav;
sa susednim d r ž a v a m a , t a k o i sa prostorom E U , sasvim je o č i g l e d n o da srpski-
crnogorski d e o K o r i d o r a X sadrži izuzetan razvojni potencijal i za naš saobraća-,
sistem, ali i za društvo u celini. Stoga se o b n o v a i razvoj naše s a o b r a ć a j e
infrastrukture na Koridoru X n a m e ć e kao prioritetan zadatak (isto važi i za Koridor
VII). M e đ u t i m , imajući u vidu da koncept koridora p o d r a z u m e v a ne s a m o pravce
već i granične prelaze, stovarišta, k o m b i n o v a n e olakšice u transportu, o b r a č u n a
tarifu koja je identična ceni obavljenog prevoza nezavisno od toga koja je \—j
saobraćaja uključena u tranzit i sve drugo što ne remeti efikasan i kvalitetai
transport, n e o p h o d n o je usklađivanje naše e k o n o m s k e (poreske, carinske, de\;z.-.i
kreditne, itd.) i saobraćajne politike kako m e đ u s o b n o , tako i sa evropskom
tržišnom e k o n o m s k o m i t r a n s p o r t n o m politikom. O b z i r o m n a t o d a j e b u d ž e t ,
investicioni potencijal postao u našim uslovima v e o m a skroman, infrastruktu—e
koridorske investicije će se morati d o m i n a n t n o zasnivati na n o v i m finansijskm
konstrukcijama i aranžmanima, kao što su raznovrsni oblici tzv. projektni*
f i n a n s i r a n j a ( B O T , B O O T , B O M , B R T i dr.), zajednička ulaganja, a n g a ž o v a r e
d o m a ć e g i inostranog privatnog kapitala, P H A R E programi, krediti M M F i S\e:--
banke itd. Međutim, dostupnost navedenih i sličnih modela i izvoa
infrastrukturnog finansiranja u s l o v l j e n a j e p o t p u n i m uključivanjem n a š e z e m l j e «
svetsku zajednicu, k a o i poboljšanjem njene u k u p n e m e đ u n a r o d n e pozicije.
Razvoj saobraćaja p o s e b n o sistema železnice, biće potpunije ostvar!

budućnosti, ukoliko se više insistira na m e đ u p o v e z a n o s t i i usklađivanju ekonoms-L;
i saobraćajne politike. Zajednička evropska transportna politika (koja preporučile
razvoj železničkog saobraćaja, liberalizaciju, prihvatljivu mobilnost, pravedan
efikasan cenovni sistem u saobraćaju, intermodalnost, interoperabilni^r.
transevropske m r e ž e , m r e ž u građana, saobraćaj bez granica, smanjenje b_- .
predstavlja d o b a r p r i m e r usklađivanja sa tržišnom e k o n o m s k o m politikom kesi
362
•važava a r g u m e n t e konkurencije i alokativne efikasnosti. P o u z d a n o s t i izvodljivost

željenog železničkog sistema determinisana je finansijskom situacijom,
internalizacijom eksternih ekoloških efekata, personalnim i infrastrukturnim
troškovima. Uspostavljanje železnice budućnosti podrazumeva sledeće
•ajznačajnije m e r e : p r i m e n u Direktiva 91/440, 95/18 i 95/ 19 (razdvajanje
železničke infrastrukture od eksploatacije, sloboda pristupa trećih lica železničkoj
infrastrukturi, finansijsko ozdravljenje, izdavanje licenci železničkim operatorima,
primena korisničkih naplata eliminisanje diskriminacije u naplati ekvivalentnih
•sluga na istom tržištu itd.), finansijsko restrukturiranje, finansijsku podršku za
•odatne t r o š k o v e restrukturiranja ( p o s e b n o personalne troškove), slobodu za
•acionalne železnice da učestvuju u zajedničkim ulaganjima, razdvajanje
saobraćajno-političke uloge države i njene vlasničke uloge na železnici,
internalizacija eksternih ekoloških troškova, uvođenje t r o š k o v n o g sistema za
i e l e z n i č k u infrastrukturu u funkciji jačanja k o n k u r e n t s k e pozicije železnice,
finansijska podrška za investicije u intermodalni transport i r o b n e terminale,
ujednačavanje operatera državne železnice i operatera privatnog prevoza u pogledu
troškova cene rada, u g o v o r n e o s n o v e za neprofitne putničke usluge između
operatera i države (ili drugih j a v n i h tela), kontinuirana ulaganja u infrastrukturu i
stabilnost u finansiranju istraživanja i razvoja železnice. Javno-privatna partnerstva
Ee se sve više javljati kao privlačna alternativa tradicionalnom pristupu razvoja i
finansiranja infrastrukture. Usklađivanje e k o n o m s k e i saobraćajne politike u ovom
slučaju treba da uvažava realnost da privatni sektor ima prednost u donošenju
. elikih saobraćajnih projekata i u finansijskom pogledu i u smislu kreiranja
projekata i implementacije, a da javni sektor igra vitalnu ulogu u obezbeđivanju
Brih e k o n o m s k i h koristi ili glavnih projekata koji su dogovoreni, kao i ostvarivanju
integriteta m r e ž e . P r o g r e s partnerstava između privatnih i j a v n i h fondova se sastoji
i u t o m e što svi učesnici uvežbavaju sopstvenu upečatljivost i d o b r o definisane
uloge u kooperaciji.
Fizička v e z a n o s t saobraćajne infrastrukture i transportnih t o k o v a za

geografski i e k o n o m s k i prostor našoj zemlji n a m e ć e potrebu povezivanja sa
saobraćajnim s i s t e m o m njenog u ž e g i šireg okruženja i prilagođavanja uslovima
poslovanja na t o m prostranstvu. To p o d r a z u m e v a h a r m o n i z o v a n j e naših privrednih
i saobraćajnih propisa sa regulativom E U , kako generalno, tako i po v i d o v i m a i
granama saobraćaja i telekomunikacija. Transformacija evropskih saobraćajnih
sistema se odvija u tehnološki intenzivnom pravcu, njihovo prestrukturiranje je
u s m e r e n o na j a č a n j e uloge koju ima ili m o ž e da ima privatni sektor, o d n o s n o
prilagođavanje njihove strukture treba da uvažava razloge za liberalizaciju bilo da
se radi o deregulaciji prevoza ili o privatizaciji j a v n i h preduzeća. Stoga se insistira
na t o m e da država ne treba da garantuje opstanak ni saobraćajnih preduzeća,' ni
nepromišljenih investitora, ni loših upravljača, ali je bolje da subvencioniše one
kojima je to p o t r e b n o n e g o čitav saobraćajni sistem. U slučaju Srbije i C r n e G o r e ,
razvojna dimenzija saobraćajne infrastrukture i tehnologije i njene eksploatacije
zahteva i što potpunije uključivanje i uklapanje u transevropsku mrežu EU u oblasti
363
saobraćaja i telekomunikacija, što p o d r a z u m e v a i učešće u njenom nadnacionalne ni

finansiranju.
S a o b r a ć a j n a p o l i t i k a i p r i v a t i z a c i j a - Svojinskom politikom u d o m e - .
saobraćaja m o ž e se uticati na njegov razvoj i funkcionisanje. N a i m e , između
j a v n o g i privatnog sektora postoje znatne razlike u obezbeđivanju s a o b r a ć a j n i
usluga i m o g u ć n o s t i m a intervencije države. Javna transportna preduzeća su •
pogledu veličine kapaciteta, razvojnih programa, o b i m a proizvodnje i nivoa c e r a
usluga v e o m a p o d l o ž n a n e p o s r e d n o m državnom uplitanju. Pored toga, transakcic- :
troškovi k o n t r o l e generalno sa niži kod njih nego kod privatnih preduzeea
M e đ u t i m , ove prednosti j a v n i h preduzeća se nivelišu njihovim slabostima NČ
stanovišta p o s l o v n e inicijative i efikasnosti u alokaciji resursa. U slučaju p r i v a t n i
saobraćajnih p r e d u z e ć a prisutna je ograničena državna kontrola. Politika v l a s n n
u saobraćaju je t o k o m poslednjih sto pedeset godina „doživljavala" značai-e
p r o m e n é : od sredine devetnaestog do tridesetih godina dvadesetog veka bilo je
v r e m e dominacije i privatnog vlasništva, nakon toga slabi uloga privatnog i j a i i
uticaj j a v n o g sektora, da bi opet u proteklih dvadesetak godina privatni sektor
više p o č e o dobijati na značaju.
N a č e l n o se m o g u uočiti u oblasti saobraćaja tri vrste vlasničkih odnosa :

poslovnih sistema: (1) to su j a v n a p r e d u z e ć a koja su nastala i razvila se na
ž e l e z n i c a m a većine zemalja, ali se sve više postavlja pitanje da li je taj o b l i
svojine u p o m e n u t o j saobraćajnoj grani j o š uvek opravdan; (2) to su privatni
p r e d u z e ć a s o g r a n i č e n i m m o n o p o l o m , čiji je broj u p u t n i č k o m i r o b n o m prevozu .
poslednje v r e m e porastao pod uticajem aktuelnih procesa deregulacije
privatizacije; (3) to je vlasnička i operativna odvojenost saobraćajne mreže od rana
na njoj ( i m a n e n t n a n e k i m transportnim g r a n a m a p o p u t putnog, r e č n o g i v a z d u š n : a
transporta) što je u osnovi oblik mešovitog preduzetništva između javne g
privatnog sektora. (Pađen 1996) M o g u ć e j e , m a d a rede, da su centralne, regionalne
ili gradske vlasti vlasnici nekih saobraćajnih objekata kojima upravljaju privatr.
preduzetnici, a gotovo da n e m a slučajeva privatnog vlasništva i j a v n o g upravljanja
Ipak, mešoviti vlasnički oblici sve više su zastupljeni u izgradnji i eksploatac:
saobraćajne infrastrukture k a o rezultat razvoja finansijskog tržišta i unapređivan-!
tehnike finansiranja. M e đ u brojnim n a č i n i m a uključivanja privatnog sektora i
razvoj saobraćajne infrastrukture p o s e b n o m e s t o imaju m e š o v i t a koncesionarska
društva i različiti oblici projektnog finansiranja ( B O T , B O O T , B L O , BOC
B O O M , B O O S T , B T O , D B O T , R O L , R O M , R O T i dr.).
M e đ u t i m , p r o c e s privatizacije u saobraćaju je iniciran i p o d s t a k n u t da bi se

uklonili rastući gubici u poslovanju državnih preduzeća, poboljšala n j i h o \ :
efikasnost i obezbedila nedostajuća sredstva za d o d a t n a ulaganja. Stoga se ka
osnovni m o d e l i privatizacije u saobraćajnoj oblasti javljaju d e n a c i o n a l i z a c r i
državnih p r e d u z e ć a (njihova prodaja privatnom sektoru) i angažovanje novog
privatnog kapitala za investicije (Pađen, 1996). Železničko-drumski tunel ispod La
M a n š a predstavlja najbolji p r i m e r uključivanja privatnog kapitala u izgradnju većil
364
saobraćajnih objekata. Težnja ka komercijalizaciji, deregulaciji, privatizaciji i

liberalizaciji sa p u n i m intenzitetom odnosi se na sektor j a v n o g saobraćaja. K a o
|»dgovor na sve veći j a z između n a m e r a i učinaka m n o g e države su privatizovale
nelove saobraćajnog sistema. T a k a v pravac aktivnosti je zasnovan na ideji da je
tržište s p o s o b n o da uradi o n o što ne m o g u postići m e r e vlada. Porast subvencija je
bio j e d a n od uzroka povećanja budžetskog deficita z b o g čega je činilo r a z u m n i m
smanjiti finansijsku podršku j a v n o m sektoru transporta, tim pre što je on
pokazivao sve veću neefikasnost. To je uslovilo da regulisana deregulacija i
liberalizacija p o s t a n u važan m o t o saobraćajne politike i na n a c i o n a l n o m i na
•jeđunarodnom planu.
M o ž e se primetiti da je svojina u m n o g o slučajeva tretirana kao cilj i

sredstvo j a v n e politike u saobraćaju. To je posledica n e m o g u ć n o s t i da se
ekonomski i politički m o m e n t i uvek j a s n o razgraniče, j e r su s n a ž n o isprepleteni.
Ipak, intenzivnije uključivanje privatnog sektora doprinosi povećanju raspoloživih
resursa n e o p h o d n i h za razvoj saobraćaja, a uz to se veliki deo rizika prenosi sa
j a v n o g na privatno preduzetništvo. Zaokret p r e m a privatnom sektoru u oblasti
finansiranja izgradnje, održavanja i eksploatacije saobraćajne infrastrukture
uzrokovan je n e s p o s o b n o š ć u j a v n i h preduzeća da o b e z b e d e n e o p h o d n a sredstva za
razvoj i funkcionisanje, rastućim p r e v o z n i m p o t r e b a m a i sve izraženijim procesom
internacionalizacije i globalizacije na području finansija. Sa j a č a n j e m značaja
komercijalnih i multilateralnih banaka, regionalnih bankarskih i drugih finansijskih
institucija, kao i sve većim prisustvom Svetske banke i M e đ u n a r o d n o g m o n e t a r n o g
fonda, uz klasične oblike privatnog investiranja rađaju se i n o v e forme poslovnih
partnerstava na području saobraćajne privrede. U s v a k o m slučaju, partnerstvo
j a v n o g i privatnog sektora u razvoju saobraćaja m o g l o bi pružiti najbolje rezultate,
pošto u sebi sublimira prednosti i j e d n o g i drugog vlasničkog režima. N a i m e ,
javno-privatna partnerstva će se sve više javljati kao privlačna alternativa
tradicionalnom pristupu razvoju i finansiranju saobraćajne infrastrukture. Progres
partnerstava između j a v n i h i privatnih fondova se sastoji i u t o m e što svi učesnici
imaju j a s n o definisane uloge u saradnji i zajedničkim poslovima. Stoga,
privatizaciona strategija i politika u oblasti saobraćaja p o d r a z u m e v a poseban
pristup imajući u vidu potrebu za očuvanjem j a v n o g interesa kao bitnog obeležja
ovog značajnog sektora privrede.
Restrukturiranje j a v n i h saobraćajnih p r e d u z e ć a odnosi se na njihovu

organizacionu, p r o g r a m s k u , upravljačku i svojinsku transformaciju. M a d a m n o g a
od njih imaju karakter prirodnog m o n o p o l a i pružaju usluge koje generišu značajne
eksterne efekte, tehnološki progres čini sve više e k o n o m s k i r a c i o n a l n i m da se ona
( kao npr. telekomunikacije, avionski saobraćaj i si.) „prešaltuju" na tržišnu
konkurenciju. Pored toga, pokazalo se da su i železnice s p o s o b n e za n e k e vidove
konkurencije ( pri t o m e železnička infrastruktura ostaje u vlasništvu države, dok se
sama delatnost pružanja usluga m o ž e na konkurentski način prepuštati privatnim
preduzećima).
365
Slična je situacija i u j a v n o m g r a d s k o m prevozu putnika, m a d a

organizacija i finansiranje, kao i pružanje transportnih usluga, najvećeg broja o n i l
p r e d u z e ć a i dalje više determinisani o d l u k a m a odgovarajućih tela j a v n e (najčt.;..
gradske) uprave nego ekonomskim momentima. Naime, konfiguraci i
organizacionih formi sistema j a v n o g gradskog prevoza p u t n i k a u razvijeni—
zemljama E v r o p e bazirana je na koordinaciji saobraćajne usluge i / ili rta
konkurenciji između p r e v o z n i k a (Alvaro, 1996). U tom p o g l e d u javljaju se čel
m o g u ć e opcije uključivanja privatne prevoznika na linije j a v n o g gradske a
saobraćaja: U L i s a b o n u se privatni sektor pojavljuje u integraciji j a v n o g g r a d s k e ;
saobraćajnog p r e d u z e ć a koje za njega p r e u z i m a svu odgovornost, dok nadležr
organi uprave kontrolišu j a v n o g gradskog p r e v o z n i k a (to je m o d e l koji ne
p o d r a z u m e v a ni koordinaciju, ni konkurenciju). Javni gradski saobraćaj Atinc
M a d r i d a i L i o n a je zasnovan na koegzistiranju dve organizacije sa različitir
o d g o v o r n o s t i m a koje rade zajedno: lokalna vlast vodi saobraćajnu politiku
o d g o v o r n a je za funkcionisanje sistema j a v n o g gradskog prevoza, d o k preduzeê
o d g o v a r a za eksploataciju vozila i prevozne usluge (u o v o m slučaju prisutna e
koordinacija, a isključena konkurencija). L o n d o n i G e t e b o r g primenjuju opciju koc
koje postoji j a s n a podela između saobraćajne politike koju vodi gradska upra\ a
više p r e d u z e ć a koji su pod u g o v o r o m i u p r a v o m lokalne vlasti. L o k a l n a vlas:
utvrđuje kvalitet p r e v o z n e usluge, a za sve prevoznike važi integrisani tarifsk:
sistem ( o v o rešenje uvažava i koordinaciju i konkurenciju). U M a n č e s t e r .
funkcioniše konkurencijski m o d e l koji p o d r a z u m e v a deregulaciju i slobodar
pristup privatnih p r e d u z e ć a tržištu gradskog prevoza putnika, ali je moe
dotiranje nerentabilnih linija od strane lokalne uprave. M e đ u t i m , analize p o k a z u i .
da su u o d n o s u na postavljene ciljeve uspešniji m o d e l i ugovaranja neg
konkurencijska opcija (Favvkner, 1995). U EU se primenjuju dva modela
ugovaranja: 1. o d n o s između operatera i organa j a v n e uprave reguliše se čvrstim
u g o v o r i m a o ustupanju prava za obavljanje usluga u j a v n o m g r a d s k o m prevozL
putnika (organi uprave vrše izbor j e d n o g ili više operatora kojima povera\ a
delatnost j a v n o g g r a d s k o g saobraćaja), i 2. kod kojeg organi j a v n e uprave definišu
uslove prevoza, a p o t o m vrše izbor j e d n o g ili više operatera koji n u d e najbolje
uslove i daju im linije pod zakup (model zakupljivanja prava za obavljanje prevoz2
putnika na određenoj liniji ili području).
Prošlo je više od 15 godina od kada (1987) je privatizovana Japanska

državna ž e l e z n i c a ( J N R ) . To je bio j e d a n od najvećih e k o n o m s k i h reformskih
p o d u h v a t a u istoriji te zahteva posebnu pažnju, j e r se iz njega m o g u izvući
značajne p o u k e (Rikalović, 1999.). N a i m e , J a p a n s k a nacionalna železnica (JNR)
privatizovana je nakon dugogodišnjih priprema i podeljena na 6 nezavisnih
regionalnih putničkih kompanija (JR), j e d n u nacionalnu robnu železnicu i nekoliko
drugih p r e d u z e ć a van o s n o v n e delatnosti. Pretpostavljalo se da regionalne
železničke k o m p a n i j e za putnički saobraćaj (JR) na manjim ostrvima (za razliku oc
onih na najvećem j a p a n s k o m ostrvu) neće biti rentabilne, te je ustanovljen
Stabilizacioni fond za prihode sa zadatkom da pokriva njihove gubitke. Pruge su
366
on privatizacije postale vlasništvo privatnih železničkih kompanija za prevoz

r.ika (JR), što znači da nacionalno železničko preduzeće za robni transport plaća
•imadii za njihovo korišćenje. O s n o v a n a je lizing korporacija Sinkansen (pruga za
\e brzine) za gazdovanje zemljištem i p r u g o m za v o z „ M e t a k " , k a o i za njihovo
vanje u z a k u p železničkim p r e d u z e ć i m a za prevoz putnika. O n e r a s p o r e đ e n i m
vima i n e p o k r i v e n i m o b a v e z a m a J N R (uključujući penzije i o t p r e m n i n e za
ike koji nisu preuzeti od strane novih kompanija) nastavlja da vodi brigu
uzeće za obračun. O n o gazduje c e l o k u p n o m i m o v i n o m koja nije potrebna
im firmama i stiče prihode prodajom akcija prevozničkih kompanija. M a d a je
tan deo d u g o v a pokriven prihodima od prodaje nekretnina i druge imovine,
o d r e đ e n e obaveze u tom pogledu morala je da p r e u z m e i j a p a n s k a vlada. Povoljnija
e k o n o m s k a klima, porast tražnje za železničkim u s l u g a m a i bolji m e n a d ž m e n t
nakon izvršenih p r o m e n a na J N R doprineli su bitnom poboljšanju finansijske
situacije te je železnica u Japanu doživela p u n u reafirmaciju.
Britanska vlada je u periodu od 1974 do 1994. godine uložila o k o 100

• i l i o n a funti u studije i istraživanje, a o k o milijardu funti u samu železnicu da b i j e
pripremila za privatizaciju („Privatizacija-korak u svet 1998").. Kraj prvog kvartala
1997. godine je o z n a č i o završetak privatizacije britanske železnice ( B R ) . N a i m e ,
bivša n a c i o n a l n a železnica Britanije podeljena je na 100 kompanija koje su u
privatnom vlasništvu. O n e obuhvataju Agenciju o d g o v o r n u za infrastrukturu, 25
železničkih k o m p a n i j a za putnički saobraćaj, 3 kompanije za iznajmljivanje voznih
sredstava, veći broj kompanija za robni transport kao i m n o š t v o p r e d u z e ć a za
održavanje i popravku pruga i firmi koje rade za železnicu. M e đ u t i m , nije sve išlo
glatko sa privatizovanim k o m p a n i j a m a i sada je v e o m a aktuelna rasprava o
troškovima i d o b i t i m a u z r o k o v a n i m p r o g r a m o m privatizacije Britanske železnice.
E v r o p s k a unija je 1991. godine usvojila Direktivu o razvoju železničkog

saobraćaja (Direktiva 91/440/EEC). U njoj se m o g u izdvojiti četiri o s n o v n a
elementa: nezavisnost upravnih organa železnice od države, razdvajanje
upravljanja infrastrukturom od pružanja prevoznih usluga ( m a k a r i samo u
r a č u n o v o d s t v e n o m smislu), poboljšanje finansijskog stanja železnice od strane
države i obezbeđivanje prava pristupa infrastrukturi železničkih organizacija radi
pružanja m e đ u n a r o d n i h usluga ( K o v a č , 1999.). N a p u š t a se tzv. pasivna
konkurentska politika (koja se orijentisala na sprečavanje narušavanja
konkurencije), a sve više se insistira na primeni tzv. aktivne k o n k u r e n t s k e politike
ikoja je u s m e r e n a na kreiranje konkurencije u oblastima u kojima je n e m a uopšte
ili je n e m a dovoljno). Tu su, pre svega, u pitanju infrastrukturne i druge usluge sa
e l e m e n t o m p r i r o d n o g m o n o p o l a ili poznatim nedostacima tržišta.
O s n o v n i ciljevi privatizacije j a v n o g sektora saobraćaja o d n o s e se na

povećanje e k o n o m s k e efikasnosti obavljanja transportnih usluga i na poboljšanje
finansijskog položaja države. Pretpostavke efikasnijeg pružanja prevoznih usluga
svode se, u osnovi, na uspostavljanje dobrog korporativnog upravljanja, transfer
m o d e r n i h znanja i restrukturiranje j a v n i h transportnih preduzeća. Maksimiranje
367
dotoka svežeg kapitala za finansiranje investicija u razvoj ovog v a ž n o g segme—a

saobraćajnog sistema je preduslov dinimiziranja ukupne privrede i društva u ćelija.
Prilikom izbora najpovoljnijih modela, m e t o d a i tehnika privatizacije u oblast
j a v n o g t r a n s p o r t n o g sektora valja imati u vidu n a v e d e n e m o m e n t e . K a o pogoan.
modeli privatizacije u o v o m slučaju bi mogli poslužiti ugovor o upravljanu,
ugovaranje usluga, ustupanje postrojenja, koncesije, franšize i privatizacija kap:ta.2
preduzeća. M e đ u m e t o d i m a privatizacije sa stanovišta j a v n i h transport- -
preduzeća najpogodnija j e prodaja strateškim investitorima, dok j e o d t e h n i i
prodaje relevantan tenderski način. Sasvim je logično da bi u slučaju primase
dokapitalizacije ukupni privatizacioni prihodi n e p o s r e d n o bili u s m er eni u s a m
transportna p r e d u z e ć a i finansijski potpomogli njihov razvoj. Politika privatiza; e
infrastrukturnih delatnosti (te i j a v n o g sektora saobraćaja) treba da b u d e zasno\ a-ras
na tri o s n o v n a e l e m e n t a (Begović, Živković, Mijatović, 2001.): d e l i m i č u
( n e o p h o d n o ) restrukturiranje j a v n i h preduzeća pre privatizacije, definisane
razvojnih ciljeva koji se žele postići privatizacijom i reforma politike cena k c u .
m n o g i m slučajevima p o d r a z u m e v a značajan rast postojećih c e n a infrastraktunair
usluga.
Transformacija putne privrede bi stoga m o g l a u našim uslovima

p o d r a z u m e v a privatizaciju preduzeća za održavanje puteva i uspostavlja.- re
konkurencije za obavljanje tih poslova. Izvršioci aktivnosti održavanja puteva treat
da budu privatna preduzeća, dok bi organizacijom održavanja puteva u p r a \ l ; a a
odgovarajuća državna agencija koja bi i ugovarala poslove održavanja sa privât- -
sektorom. Privatna ulaganja u dalju izgradnju i modernizaciju p u t n e m r e ž e mogu ss
obezbediti i realizovati p u t e m različitih modaliteta tzv. projektnog finanisirara
( B O T , B O O T , B O O , B O M i si.).
Nova politika u oblasti j a v n o g gradskog putničkog saobraćaj
p o d r a z u m e v a definisanje čvrstih načela za uključivanje privatnog sektora na lin :
j a v n o g g r a d s k o g prevoza. Privatni prevoznici u našim g r a d o v i m a treba da se
pojavljuju u integraciji sa j a v n i m gradskim saobraćajnim p r e d u z e ć i m a i dat
preuzimaju j e d n u ili više linija j a v n o g gradskog saobraćaja. To p o d r a z u m r . i
integrisani tarifski sistem, m e đ u s o b n i ugovorni o d n o s j a v n i h gradskih saobraća - -
p r e d u z e ć a i privatnih prevoznika, izbor najpovoljnijih privatnih prevoznika pute-r
j a v n o g konkursa koji raspisuje nadležni organ gradske uprave, r a s p o đ r u
ostvarenog prihoda i potrebnih subvencija pod istim u s l o v i m a i uslovljenc»?
prihoda privatnih prevoznika stepenom ostvarenja reda vožnje.
K a o prioritetni strateški ciljevi razvoja naših j a v n i h železničLii
transportnih p r e d u z e ć a m o g u se smatrati njihova finansijska konsolidac: a.
korporacijska i vlasnička transformacija (razgraničenje prevoza i infrastruktu
definisanje o d n o s a sa državom, k a o i usklađivanje sa evropskim standardi
propisima na svim relevantnim područjima. O s n o v u n e o p h o d n i h i n s t i t u c i o n a l n i
p r o m e n a čini restrukturiranje preduzeća putem razgraničavanja infrastrukture :.;
komercijalnog delà, k a o i uspostavljanje odgovarajućih p o s l o v n i h centara unavar
368
Aktuelni problemi i prioriteti li nacionalnoj ekonomiji Srbije
Železnička p r e d u z e ć a m o g u da o b e z b e d e o d r e đ e n a finansijska sredstva

privatizacijom ćerki - firmi. To znači da sve što ne spada u njihovu osnovnu
•Wamost treba da se izdvoji, po mogućstvu privatizuje i samostalno izađe na
e. N o v o f o r m i r a n i poslovni centri trebalo bi da b u d u samostalni u izboru
oza. da imaju m o g u ć n o s t vođenja tržišne tarifske politike, k a o i pravo na
nanjenje svojih kapaciteta. U l o g a države bi bila da finansira razvoj i održavanje
•Ltrastrukture i p r e u z m e obaveze za nerentabilne, društveno opravdane prevoze.
Međutim, sprovođenje ovako defmisanog koncepta reforme železnice
p o d r a z u m e v a obezbeđenje znatnih finansijskih sredstava k a k o od strane samih
i e k z n i č k o - t r a n s p o r t n i h p r e d u z e ć a (kreditima i prodajom železničke aktive), tako i
od strane države (direktno putem otpisivanja dugova, posredstvom poreskih i
carinskih olakšica).
Privatizacija domaćih avioprevoznika nije moguća bez nalaženja

«xlgovarajućih stranih strateških investitora.
U p r a v o z b o g hronične nestašice d o m a ć e g kapitala saobraćajna i
e k o n o m s k a politika uopšte moraju u narednom periodu izgraditi atraktivan
institucionalni ambijent za privlačenje stranih investitora k a k o bi se m o g a o u s p e š n o
;. jati proces privatizacije j a v n i h transportnih preduzeća.
1. Alfier, D., M. C r k v e n a c , Z. Jelinović i dr., (1988.), Ekonomika Jugoslavije-
Posebni dio, Informator, Zagreb;
1 Alvaro. C, (1996), The Organization of Urban Public Transport Systems in
Western European Metropolitan Areas, Transportation Research 3OA;
I Begović, B., B. Živković, B. Mijatović, (2001.), Novi model privatizacije u
Srbiji, u Zborniku radova „Tranzicija i privatizacija p r e d u z e ć a i b a n a k a " ,
E k o n o m s k i anali, tematski broj, maj 2 0 0 1 . ;
4. Button, K. J., D. Gillingwater, (1986), Future Transport Policy, C r o o m Helm,
L o n d o n , Sydney, D o v e r ;
5. Fawkner, J., (1995), Bus Deregulation in Britain, Profit or loss, Public
Transport International, No 6, 1995.;
6. Filipović, S., (1997.), Trendovi pramena u strukturi, organizaciji, upravljanju i
funkcionisanju sistema za gradski i regionalni transprot putnika, u Zborniku
radova „Strukturne reforme u saobraćaju", Savez inženjera i tehničara,
Beograd;
7. G l a d o v i ć , P., N. Bojović, M. Veselinović, (1999), Nova politika u oblasti
javnog gradskog putničkog prevoza u jugoslovenskim gradovima, Tehnika br.
5, 1999.
8. Godišnji izveštaj 2001., Železničko transportno preduzeće „Beograd",
Beograd, 2002.;
369
9. Griffiths, A., S. Wall, (2001), Applied Economics, Pearson Educations;

10. J o v a n o v i ć , T., O. Cvetanović, M. Zarić, (1999.), Koridor X i obnova želea
Srbije u sklopu evropskog transportnog sistema, E k o n o m s k i anali, br. 142
115-126.;
11. K o v a č , O., (1999), Prilagođavanje privrede i saobraćajnog si
Jugoslavije u uslovima poslovanja na prostoru Evropske unije, Tehnika
Beograd;
12. P a đ e n , J., (1996.), Prometna politika, Informator; E k o n o m s k i institut, Zagrefc
13. Privatizacija - korak u svet, Zajednica j u g o s l o v e n s k i h železnica, Beogi
1998.;
14. Rikalović, G., (1999.), Ekonomika prirodnih resursa - neki značajni aspe
Biblioteka ,,Dr Đ o r đ e N a t o š e v i ć " , Indija;
15. Rikalović, G., (2002.), Ekonomski megatrendovi globalizacije i pozicija
na koridoru VII, Tržište. E U . Market, br. 11;
16. U I C UIC Rail Plan: Scenarioi, Strategy, Action, Paris (1997).
17. www.eur-op.eu.int/opnews/398/eu/r354.htm;
18. www.europa.eu.int.en/comm/dg07/press/ip98686/eu.htm;
19. www.eltis.org;
20. www.europa.eu.int/eurostat.html;
2 1 . www.europa.eu.int/eu/comm/dg07/TIS/index.htm.
13.5 Prioriteti privrednog razvoja Srbije
Iz izlaganja u ovoj glavi, pa i na osnovu brojnih o c e n a i zaključaka izne

u p r e t h o d n i m d e l o v i m a udžbenika, m o ž e se zaključiti da privredi Srbije preds: :«d
d u b o k e p r o m e n é , a u prilog t o m e m o g u se navesti sadašnje i o č e k i v a n e p r o m e r ;
n e p o s r e d n o m i širem okruženju zemlje. N a r a v n o , u njihovoj osnovi biće tržište »j
nezamenjiv m e h a n i z a m , potreban, ali ne i dovoljan za predstojeće zahvate. Da bi
p r o m e n é bolje i brže sprovodile, potrebno je osmisliti p r v e n s t v e n o ekonomsi
razvoj, ali i ostale strane u k u p n o g društvenog razvoja. U k o l i k o postoji \ i q
poželjnih i ostvarivih pravaca razvoja, trebalo bi da u t o m smeru budu uprav!-e-r
napori za rekonstrukciju, modernizaciju i izgradnju. Za ostvarenje t o g ogroinr _
v e o m a složenog p o d u h v a t a u nacionalnoj ekonomiji n e m a j e d n o g jedinstvenog
sigurnog recepta i savršenog m e h a n i z m a . Stoga se p o d r a z u m e v a da će u osnei
svih e k o n o m s k i h o d n o s a u zemlji i sa inostranstvom biti tržišni m e h a n i z a m . 5i
objektivnost nezamenljiva u najvećem broju vrednovanja. Ipak, z b o g nesavrše:
tržišta p o t r e b n o je njegovo delovanje dopuniti i nekim strateškim mehanizn
koji se služe podsticajima, usmeravanjima i p o m o ć i pri uspostavljanju d u g o r c ;
370
rešenja p r o g n o z a m a b u d u ć i h kretanja, kao i u slučajevima kada se odgovarajuće

informacije ne m o g u dobiti na osnovu tekućih tržišnih signala. Smišljeno
usmeravan razvoj koji su u novije vreme provodile razvijene zemlje, pa i
novoindustrijalizovane zemlje i zemlje u razvoju, v o đ e n je n a c i o n a l n o o s o b e n o m
kombinacijom tržišnih, strateških i administrativnih m e h a n i z a m a .
Da bi se sve to postiglo, n u ž n o je usvajanje konzistentnog p r o g r a m a
ekonomskih i u k u p n i h društvenih reformi. Pored toga, n u ž n o je završiti proces
tranzicije n a c i o n a l n e ekonomije u otvorenu, tržišnu privredu, a to znači
uspostavljanje „novih pravila i g r e " i održivog e k o n o m s k o g m o d e l a , stvaranje
novih institucija ili upotpunjavanje postojećih, uspostavljanje m a k r o e k o n o m s k e
ravnoteže, ubrzavanje procesa privatizacije, tešnjeg povezivanja s n e p o s r e d n i m i
širim e k o n o m s k i m okruženjem zemlje r a z m e n o m i korišćenjem ostalih oblika
privredne saradnje, izgradnju niza domaćih finansijskih institucija s ciljem da se
uspostavi j e d a n celovit, zaokružen privredni sistem.
Istovremeno, kod nas se izdvaja nekoliko osnovnih ciljeva/prioriteta

razvoja, a to su:
1) dostizanje zadovoljavajuće m e đ u n a r o d n e k o n k u r e n t n o s t i za p r o i z v o d e i
usluge,
2) takav razvoj strukture privrede koja će se, uz najmanje m o g u ć e t r o š k o v e i
n a p o r e , povezati sa n e p o s r e d n i m okruženjem i približiti širim evropskim
integracijama,
3) razvoj privrede z a s n o v a n na sve v e ć e m učešću znanja k a o o s n o v n o g
činioca, tj. promišljena izgradnja privrede i društva zasnovanih na znanju.
O s i m r e č e n o g , gotovo da je suvišno isticati potrebu stanovništva za brzim
rastom životnog standarda, mogućnosti zapošljavanja, kao i za razvojem radnih i
drugih sposobnosti, a to je s a m o drugi izraz za rast društvenog proizvoda, uvećanje
stepena zaposlenosti radno s p o s o b n o g stanovništva, o d n o s n o za iskorišćavanje
raspoloživih p r o i z v o d n i h kapaciteta.
Dostizanje zadovoljavajuće m e đ u n a r o d n e konkurentnosti znači da se
o m o g u ć e e k o n o m s k i „ z d r a v " izvoz i njegov rast, uz prihvatljivu akumulativnost,
kao i rast profita p r o i z v o đ a č a i standarda zaposlenih. S druge strane, na
unutrašnjem tržištu to o m o g u ć a v a efikasan nastup bez m e r a zaštite i bojazni da će
to dovesti do p r e t e r a n o g uvoza. N a r a v n o , na takav način se stvara i p o g o d n a klima
za n e p o s r e d n o strano investiranje u našu privredu.
S o b z i r o m na to da je Srbija m a l a nacionalna e k o n o m i j a ne samo u
svetskim već i u užim regionalnim okvirima, v e o m a je značajno postići daleko viši
stepen otvorenosti privrede za saradnju sa inostranstvom, njenu tešnju povezanost s
neposrednim okruženjem, a kao značajan strateški cilj uzima se
povezivanje/pridruživanje i članstvo u Evropskoj uniji.
To se m o ž e postići strukturnim prilagođavanjem i n i z o m drugih zahvata,
čiji je prvenstveni cilj unapređenje naše nacionalne ekonomije, standarda
stanovništva, završetak procesa tranzicije, uključujući državnu infrastrukturu i
371
odgovarajuće socijalne p r o g r a m e u zemlji. Ispunjavanjem m i n i m a l n i h društven:?

pretpostavki i sticanjem statusa zemlje kandidata za članstvo u Evropsku uniji
m o ž e se računati na d o p u n s k a sredstva kohezije (smanjenje postojećih i nasleđem-
razlika za celinu privrede, a to znači postojećeg j a z a u nivou dohotka, ekonomsk;.
strukturi, stepenu zaposlenosti stanovništva, stopama nezaposlenost.
m o g u ć n o s t i m a izbora i smanjenje ostalih pokazatelja razvijenosti), zatim sredsr. i
strukturnih fondova i na druge podsticajne m e h a n i z m e E v r o p s k e unije.
Treći osnovni prioritet razvoja privrede i čitavog društva u predstojećenr
periodu je sve veće zasnivanje na znanju kao o s n o v n o m razvojnom činiocu. To >t
bitna preorijentacija p r e m a do sada vladajućem „ o b r a s c u " po k o m e je napreda«
privrede bio tradicionalno orijentisan na prirodne izvore i radnu snagu, takozvane
kvantitativne faktore proizvodnje. N e o d r ž i v o s t dosadašnjeg obrasca proizlaz:
stoga što vodi iscrpljivanju sirovinske o s n o v e privrede i održavanju niske cene
ljudskog rada, a i s t o v r e m e n o je pod snažnim pritiskom konkurencije koji dolazi :•:
siromašnih zemalja i zemalja u razvoju. Takav pritisak bi se p o k a z a o kao teške
izdržljiv v e ć u t e k u ć i m o d n o s i m a sa inostranstvom, a što bi v r e m e više o d m i c a i :
sve bi teže opstajao kao e k o n o m s k i i društveno održiv pravac razvoja, trajnci
uključivanja, održavanja i popravljanja položaja u r a z m e n i na sve otvorenijem
d o m a ć e m tržištu ili o n o m sa inostranstvom.
T a k v a orijentacija p o d r a z u m e v a naglasak u strukturi na o n e sektore I

imaju odgovarajući razvojni potencijal, gde naša privreda već ima određena
stečena iskustva, p o t r e b n a proizvodna i druga znanja. S druge strane. ::
p o d r a z u m e v a da se u društvu p o k r e n e proces modernizacije sistema obrazovan, a
istraživačkih aktivnosti i inovacionih postupaka, zatim osavremenjavanja d r ž a . - :
uprave i pojednostavljenja administrativnih postupaka, informaciont
k o m u n i k a c i o n e i saobraćajne infrastrukture, kao pretpostavki za p o s t e p e n ,
preorijentaciju ka znanju kao o s n o v n o m razvojnom resursu. Osim toga. za
odgovarajući n a p r e d a k n a s t u p a na d o m a ć e m tržištu, a p o s e b n o na i n o s t r a m -
tržištima, n e o p h o d n o je razvijati savremenu trgovinu, m o d e r a n marketing, na
savremeni n a č i n uspostavljati i upotpunjavati e k o n o m s k e i druge veze sa svetom,
obezbediti m e h a n i z a m s a v r e m e n e kontrole, d o m a ć e podrške i uključivanje u brojne
m e đ u n a r o d n e integracije, k a k o bi se o b e z b e d i o b l a g o v r e m e n i nadzor
prilagođavanje o s n o v n i m p r a v c i m a p r o m e n a u okruženju.
372
Tab. 25 S t r u k t u r a izvora d r u š t v e n o g p r o i z v o d a
stalnim c e n a m a 1994. godine)
1981. 1985. 1990. 1995. 2000.*
P r i m a r n i sektori 0,0 0,0 11,2 21,4 17,6
Poljoprivreda 0,0 0,0 10,2 20,3 17,6
Šumarstvo 0,0 0,0 0,3 0,5 0,0
Vodoprivreda 0,0 0,0 0,7 0,6 0,0
> e k u n d a r n i sektori 0,0 0,0 52,4 46,5 46,9
Industrija 0,0 0,0 41,3 37,2 40,4
Građevinarstvo 0,0 0,0 7,9 6,7 6,5
Z a n a t s t v o (pr.) 0,0 0,0 3,2 2,6 0,0
Tercijarni sektori 0,0 0,0 36,3 32,1 0,0
Saobraćaj 0,0 0,0 16,9 8,6 0,0
Trgovina i ugostiteljstvo 0,0 0,0 15,1 18,2 0,0
Ostale delatnosti 0,0 0,0 4,3 5,2 0,0
lkupan DP 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0
Društveni sektor 88,1 89,0 87,4 64,3 60,0
Privatni sektor 11,9 11,0 12,6 35,7 40,0
'Bez podataka za Kosovo i Metohiju
Tab. 26 S t r u k t u r a izvora d r u š t v e n o g proizvoda (po tekućim cenama)

1995. 2000.*
P r i m a r n i sektori 25,5 25,4
Poljoprivreda, lov i šumarstvo 22,2 23,2
Ribarstvo 0,1 0,1
Vađenje ruda i k a m e n a 3,1 2,1
S e k u n d a r n i sektori 44,6 41,3
Prerađivačka industrija 35,4 32,8
Proizvodnja električne energije, gasa i v o d e 2,8 2,3
Građevinarstvo 6,4 6,2
Tercijarni sektori 29,9 33,3
Trgovina na veliko i m a l o , opravka 16,6 17,2
Hoteli i restorani 2,4 2,1
Saobraćaj, skladištenje i veze 9,0 10,3
Poslovanje nekretninama, iznajmljivanje 1,7 3,3
Zdravstveni i socijalni rad 0,2 0,2
D r u g e k o m u n a l n e , društvene i lične usluge 0,1 0,1
Privreda u k u p n o 100,0 100,0
Ostali oblici svojine 63,0 56,3
Privatna svojina 37,0 43,7
*Bez podataka za Kosovo i Metohiju.
373
Tab. 27 S t r u k t u r a o s n o v n i h sredstava društvene privrede

a a b Sektori po novoj
Grupe/sektori 1952. 1965. a 1980. 1989. a 1995. 2000.*^
klasifikaciji'
Primarni sektori 3,5 10,6 9,6 9,8 6,7 Primarni sektori 8,5
Poljoprivreda 3,2 8,4 7,0 7,0 5,0 Poljoprivr., lov i šumarst 3,9
Šumarstvo 0,2 0,3 0,4 0,5 0,3 Ribarstvo 0,1
Vodoprivreda 0,0 1,9 2,3 2,3 1,4 Vađenje ruda i kamena 4,5
Sekund. sektori 49,1 60,1 61,9 61,4 67,6 Sekundarni sektori 62,5
46,5 55,7 56,9 56,1 64,7 Prerađivačka industrija 34,9

Industrija
Električna energija, gas i
2,0 3,6 3,9 3,9 2,5 23,4
Građevinarstvo voda
Zanatstvo (pr.) 0,6 0,8 1,1 1,3 0,4 Građevinarstvo 4,2
Tercijarni sektori 47,4 29,3 28,5 28,8 25,6 Tercijarni sektori 28,6
Saobraćaj, skladištenje i
41,8 20,9 18,4 18,9 13,0 18,4
Saobraća veze
Trgovina i Trgovina na veliko, malo,
4,5 6,5 8,3 8,0 7,1 6,7
ugostiteljstvo opravke
Hoteli i restorani 2,5
Poslovanje nekretninama,
Ostale delatnost 1,1 1,9 1,8 1,8 5,6 1,0
iznajmljivanje
Tavni sektori n4
Zdravstveni i socijalni rad 0,1
Komunal., društv. i lične
0,3
usluge
Ukupno 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 U k u p n o 100,0
Prema podacima u stalnim cenama 1972. g. Prema podacima u tekućim cenama.
Službeni list SRJ, br. 31, Beograd, 1996. * Bez podataka za Kosovo i Metohiju.
374
Aktuelni p r o b l e m i i prioriteti u nacionalnoj ekonomiji Srbije
T i b . 28 S t r u k t u r a z a p o s l e n i h u Srbiji
1965. 1980. 1989. 1995. 2000.*
|*rimarni sektori 9,3 4,9 5,0 4,9 4,1

Poljoprivreda, šumarstvo,
9,3 4,9 5,0 4,9 4,1
vodoprivreda
: udarni sektori 50,6 51,6 51,3 45,9 41,6
Industrija 36,1 36,0 39,1 36,6 33,2
Građevinarstvo 9,7 11,0 7,8 5,8 4,6
Zanatstvo i komunalne službe 4,8 4,6 4,4 3,6 3,8
I. vi jar ni sektori 20,8 23,7 23,3 19,6 17,1

Saobraćaj 6,6 6,9 6,5 6,1 5,9
Trgovina i ugostiteljstvo 11,8 13.5 13,2 10,4 8,0
Ostale delatnosti 2,4 3,3 3,7 3,2 3,2
•7 privredi 80,7 80,2 79,6 70,4 62,8

lavni sektori 17,1 18,2 18,3 18,4 21,0
Obrazovanje i kultura 7,7 7,7 7,4 7,4 8,2
Zdravstvo i dr. 4,2 5,4 6,4 7,2 8,4
Javne službe i dr. 5,2 5,0 4,5 3,8 4,4
GA DRUŠTVENI SEKTOR 97,8 98,3 97,9 88,9 83,9

2,2 16,1
B e z
E .'. A I N I S E K T O R 1,7 2,1
o| rivrede!
" J°P 11,1
I J k u p n o zaposlenih 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0
•tz privatne poljoprivrede
1445 2328 2790 2379 2039
podataka za Kosovo i Metohiju.
375
14 SVETSKA EKONOMSKA KRIZA I KVALITET
PRIVREDNOG RASTA U SRBIJI
Svetska e k o n o m s k a kriza i kvalitet privrednog rasta u Srbiji
14.1 Karakteristike globalne krize i izgledi za ekonomski

oporavak
Svet je n e d a v n o pogodila oštra finansijska i e k o n o m s k a kriza, bez

presedana u p o s l e r a t n o m periodu. M a d a se naziru ohrabrujući znaci na globalnom
e k o n o m s k o m h o r i z o n t u , j a s n o je da izlazak iz krize neće biti ni brz, ni lak. Rizik od
ponovljene ,,double-dip" recesije ili ,,w" - oblikovanog oporavka je i dalje prisutan
u m n o g i m d e l o v i m a sveta. D u g o r o č n e posledice krize na e k o n o m s k o m i
socijalnom planu, k a k o primećuju pojedini autori, m o g u da b u d u oštrije od onih
\idljivih na kratak rok, pa se kratkoročno e k o n o m s k o prilagođavanje lako m o ž e
preobraziti u dugoročni razvojni p r o b l e m 2 8 0 .
Kriza je potvrdila visok stepen međuzavisnosti u s a v r e m e n o m svetu. T e z a

da će globalni e k o n o m s k i rast, pre svega zahvaljujući tržištima u razvoju, biti
..odvojen" od zdravlja američke privrede pokazala se n e t a č n o m . U m e s t o toga,
jedva d a j e i j e d n a zemlja sveta ostala izvan domašaja aktuelne krize. D r u g o , kriza
je razotkrila svu krhkost globalizacije. Pošto su presušili izvori finansiranja, došlo
je do oštrog p a d a svetske trgovine, s t o j e p o s e b n o pogodilo velike izvoznike. Paketi
za spašavanje namenjeni pojedinim sektorima privrede u Evropi i S A D prete da
ponište decenije t e š k o uspostavljene multilateralne trgovinske liberalizacije. Sirom
sveta je u porastu anti-imigrantsko raspoloženje, a neki p o s m a t r a č i već uočavaju
znakove de-globalizacije. Treće, neo-liberalno verovanje u laissez-faire, kao
vodeći princip organizacije tržišta je d o v e d e n o u pitanje. Kriza je j a s n o pokazala
limite p r e k o m e r n e tržišne liberalizacije. P r e p u š t e n o s a m o sebi, tržište ne m o ž e da
garantuje ostvarivanje opštih interesa. 2 8 1 Po ko z n a koji put tržište i država se
stavljaju p o d lupu - preispituje se njihova uloga i relativni značaj u e k o n o m s k o m
životu.
Imajući u vidu razmere p r o m e n a koje kriza sa sobom nosi, neki autori

prave paralelu između pada Berlinskog zida (Berlin Wall) u XX veku i pada
drugog, t a k o đ e v a ž n o g zida, čiji s m o svedoci danas, a to je - Wall Street.
„ E k o n o m s k a istorijaje p o n o v o u m o d i " , konstatuje C. Collyns u svom radu
p o s v e ć e n o m aktuelnoj finansijskoj i ekonomskoj k r i z i 2 8 2 . Skok c e n a nafte i drugih
Lin, J. Y., "Learning from the past to Reinvent the Future", Annual Bank Conferrence on
Development Economics, Lessons from East Asia and the Global Financial Crisis, 2009, World
Bank and Korea Development Institute, Seoul, s. 2;
Videti: O. Cramme - E. Jurado, "Progressive Politics After the Financial Crisis", u: McTernan,
M. (ed.), Responses to the global crisis: charting a progressive path, handbook of ideas, Policy
Network, London, 2009, s. 5-6.
Collyns, C, „The Crisis through the Lens of History", Finance & Development, Vol. 45 (4),
December 2008, s. 18.
379
dobara početkom 2008. godine oživeo je sećanja na stagflaciju iz sedamdes:

Zaoštravanje globalne fmansijske krize od sredine septembra 2008. dozvalo je ini
mračnije prizore iz prošlosti - slike Velike depresije iz tridesetih godina prošlog
Poređenje sadašnje krize sa najvećom i najpoznatijom ekonomskom kataklizm
modernoj istoriji m o ž d a deluje preterano, ali nema sumnje da je tekuća krati
najopasnija u periodu posle Drugog svetskog rata. Ono što obeležava aktuelnu kršu;
nije toliko veličina pada u pojedinim zemljama - ozbiljnih finansijskih kolapsa
ranije bilo kako u razvijenim, tako i u manje razvijenim ekonomijama - već č i n j e n a
da je kriza doprla u svaki ugao svetske privrede i tako ugrozila globalni napr;
SAD, koje su u epicentru aktuelnih dešavanja na svetskoj ekonomskoj sceni, učes~ .
danas sa oko 5 5 % u ukupnoj proizvodnji svih zemalja, što je znatno manje r.e_
šezdesetim godinama (približno 75%). S druge strane, stepen povezanosti fore
trgovinu i fmansijske tokove je mnogo izraženiji u savremenom svetu nego stoje i; ~:
bio slučaj, pa je potencijal za eksterne efekte i prelivanje krize veći.
Kriza je inicijalno pogodila finansijski sektor razvijenih zemalja, ali je u : -
dovela do malaksavanja privrednog rasta i opadanja proizvodnje u razvijenim i d r u e a t
zemljama sveta, tako da je dobila obeležja globalne recesije. Sinhronizovane recesfe
su se nekoliko puta pojavljivale u razvijenim ekonomijama tokom poslednje č e m
decenije - sredinom 70-tih, početkom 80-tih, početkom 90-tih i na startu 2000-sm
SAD su često bile u centru sinhronizovanih recesija, kao najveća ekonomija sveta, k c p
ima jake trgovinske i fmansijske veze sa privredama drugih zemalja. M a d a su tokzm
vremena recesije u S A D postale blaže, tekuća recesija kao da menja ovaj trend. Sa
oštrim padom proizvodnje i investicija, ona bi mogla da postane j e d n a od najd..
najdubljih recesija u poslednjih 70 godina.
Iako ne postoji zvanična definicija recesije, obično se njena pojava vezuje zt
pad realne vrednosti bruto domaćeg proizvoda (Gross Domestic Product - G D P ) u a**i
283
uzastopna kvartala. Nacionalni biro za ekonomska istraživanja (National B u r e a . :
Economic Research - N B E R ) , koji prati poslovne cikluse u SAD, koristi nešto s
definiciju recesije, koja uzima u obzir veći broj pokazatelja - osim realnog GD?-a
posmatra se i zaposlenost, realni dohodak, prodaja i industrijska proizvodnja. 2 8 4 Da k
se utvrdilo da li je neka privreda u recesiji potrebno je vreme. Tako je N B E R tek p o a t
godinu dana objavio d a j e tekuća recesija počela u decembru 2007. godine.
Istraživanja pokazuju da su sinhronizovane recesije, p o p u t ove čije
posledice j o š uvek osećaju, duže i dublje od drugih, a d a j e oporavak, po p r a \ i h .
vrlo s p o r . 2 8 5 Recesije imaju m n o g e potencijalne uzroke. O n e se vezuju za r a z l i č i t
tipove šokova, k a o što su: finansijski, eksterni, m o n e t a r n i , fiskalni, c e n o v n i . Praksi
je potvrdila da su recesije koje su p o v e z a n e sa finansijskom krizom, što je sadi
slučaj, oštrije i upornije od onih koje su p r o u z r o k o v a n e drugim š o k o v i m a , dok a
Videti: T. Callen, „What is Gross Domestic Product?", Finance & Development, Vol. 45. N
2008, s. 49.
Videti: S. Claessens - M. A. Kose, „What is a Recession?", Finance & Development, Vol. *i
No. 1,2009, s. 52.
International Monetary Fund, World Economic Outlook, April 2009, Washington, D.C., s. I l l
112.
380
oporavak usporen i pod uticajern slabe privatne tražnje i kredita. Od 122

kompletne recesije, koliko ih je bilo u 21 razvijenoj zemlji u periodu 1960-2007.
godine, 15 je p o v e z a n o sa finansijskom krizom, m e đ u kojima se po dužini i padu
G D P - a izdvaja „Velikih p e t " (Finska 1990-93, J a p a n 1993, N o r v e š k a 1988, Španija
287
1978-79 i Š v e d s k a 1990-93).
S o b z i r o m na činjenicu d a j e najnovija recesija v e o m a sinhronizovana, tj.
rrisutna u v e l i k o m broju zemalja sveta i d a j e p o v e z a n a sa d u b o k o m finansijskom
krizom, što je retka kombinacija u posleratnom periodu, nju prati neuobičajeno
oštar pad e k o n o m s k e aktivnosti i spor privredni oporavak.
Graf. 9 P r o s e č n i podaci za razvijene zemlje ( 1 9 6 0 - 2007.,)

Recesije
Sve recesije
Finansijske krize
Veoma sinhronizo-
vane recesije Q
trajanje (kvartali) gubitak proizvodnje (%)
Oporavci
Finansijske krize
V e o m a sinhronizo-
v a n e recesije
) 1
85 dobici u proizvodnji posle četiri kvartala (%) vreme oporavka (kvartali)
Izvor: M. E. Terrones - S . Alasdair - P. Kannan, Global Recession to Be Long, Deep with Slow
Recovery, IMF Survey Magazine, April 16, 2009.
-86 Isto v s. 106.

:8?
Isto, s. 108.
381
Č e s t o se postavlja pitanje u kakvom se o d n o s u nalaze n e d a v n a recesija

depresija, p o s e b n o Velika depresija iz tridesetih godina. Ne postoji formalna
definicija depresije, ali se o b i č n o smatra da depresija predstavlja e k s t r e m n o oštnu
recesiju, u kojoj G D P pada za više od 10%. Od 1960. bilo je 6 e p i z o d a depresije i
razvijenim zemljama. Poslednja je zabeleženaa p o č e t k o m 90-tih godina u Finske
gde je registrovan pad G D P - a od o k o 14%. Ta depresija je koincidirala sa slomor-
SSSR, k a o velikog t r g o v i n s k o g partnera Finske. T o k o m Velike depresije, privreea
S A D je o p a l a za o k o 3 0 % u periodu od četiri g o d i n e . 2 8 8 M a d a je aktuelna recesiji,
bez sumnje bila v e o m a oštra, pad proizvodnje koji je prati m n o g o je manji nege i
v r e m e V e l i k e depresije.
O p o r a v a k svetske privrede je započeo. G l o b a l n a e k o n o m i j a se ponove

uspravlja, a i finansijski uslovi se značajno poboljšavaju. Biće p o t r e b n o izvesne
vreme, m e đ u t i m , dok i zaposlenost ne krene u z l a z n o m putanjom. Okidač za
pozitivan zaokret su predstavljale j a v n e politike primenjene u razvijeni
zemljama u razvoju, ojačane m e r a m a koje su preduzete na m e đ u n a r o d n o m planu,
kako bi se otklonila opasnost od sistematskog finansijskog kolapsa, p o d r ž a u
tražnja i suzbio strah od globalne depresije. U d r u ž e n i m s n a g a m a na nacionaln
m e đ u n a r o d n o m nivou smanjena je neizvesnost i p o v e ć a n o poverenje, ali su izgle;
za izlazak iz krize j o š uvek nedovoljno j a s n i . Uloga e k o n o m s k i h prognoza
zasnovanih na sveobuhvatnoj i temeljnoj analizi prošlih iskustava i aktuelnu-
trendova j e , u takvim okolnostima, bez sumnje, vrlo značajna.
Prognoziranje e k o n o m s k i h kretanja olakšava kreatorima e k o n o m s k i

politike i p r i v a t n o m sektoru pravljenje planova i donošenje odluka. Pitanje je
m e đ u t i m , koliko su te p r o g n o z e p o u z d a n e . P o k a z a l o se da su greške pr
prognoziranju dosta česte, p o s e b n o kada je reč o obrtnim t a č k a m a u kretanre
e k o n o m s k e aktivnosti. To naročito važi d a n a s k a d a tržišta u usponu u većoj i
utiču na globalne e k o n o m s k e trendove. Činjenica je da prognostičari, imaju v i k
iskustva u predviđanju privrednih kretanja u industrijalizovanim zemljama, čiji rast
nije tako nestalan k a o u z e m l j a m a sa tržištima u usponu, i za koje postoje real:
b l a g o v r e m e n i podaci. N a r a v n o , to ne znači da su e k o n o m s k e prognoze u
s a v r e m e n i m u s l o v i m a b e z v r e d n e i da ih ne treba praviti. B e z njih, kreatori politike
bi izgubili „ k o m p a s " , što bi znatno otežalo njihovo delovanje. Korisnici prognoza
bi, m e đ u t i m , trebalo da obrate više pažnje na pretpostavke od kojih se polazi _
predviđanjima i m o g u ć e rizike na koje se ukazuje, k a k o bi se o č u v a l a budne -
preduzele odgovarajuće rriere u cilju sprečavanja ostvarivanja rizika.
Osvrćući se na oporavak svetske privrede koji se nazire, Blanchard jt

n e d a v n o k o n s t a t o v a o da je tekuća globalna recesija daleko od n o r m a l n e . U
normalnoj recesiji, ma koliko razorna bila po e k o n o m s k u aktivnost i radna me-
stvari se odvijaju na predvidiv način, što sada nije slučaj. Z a o k r e t neće bit:
S. Claessens - M. A. Kose, ,,What is a Recession?", Finance & Development, Vol. 46, No. 1
2009, s. 53.
382
j e d n o s t a v a n . K r i z a je ostavila d u b o k e ožiljke, koji će uticati kako na stranu p o n u d e ,

289
tako i na stranu tražnje u g o d i n a m a koje s l e d e .
Samit lidera G-20, koji je održan p o č e t k o m aprila 2 0 0 9 . godine u
L o n d o n u , reafirmisao je ulogu M e đ u n a r o d n o g m o n e t a r n o g fonda ( I M F ) u borbi
protiv e k o n o m s k e krize i jačanju finansijskog sistema. S h o d n o t o m e , e k o n o m s k e
prognoze I M F - a su dobile na značaju pri definisanju planova izlaska iz krize na
nivou pojedinačnih zemalja.
N e d a v n o je I M F , u svom Izveštaju iz aprila 2 0 1 1 , p o s v e ć e n o m
e k o n o m s k i m p e r s p e k t i v a m a sveta, izneo korigovane projekcije globalnih
e k o n o m s k i h kretanja u n a r e d n o m periodu. Recesiji, koja je u z d r m a l a svetsku
ekonomiju, se nazire kraj. Pitanje j e , m e đ u t i m , koliko će inicijalni n a p r e d a k koji je
ostvaren potrajati. Da li je on nagoveštaj snažnog oporavka ili se za nekoliko
godina, k a d a e k s p a n z i v n a m o n e t a r n a i fiskalna politika posustanu, a privatna
tražnja izgubi z a m a h u uslovima ograničenih kredita, m o ž e očekivati povratak
recesije. Projekcije I M F - a slede srednji put - svetska privreda se oporavlja, ali će
taj oporavak, po istorijskim standardima, biti slab.
Tab. 2 9 G l o b a l n i e k o n o m s k i pokazatelji
2009. 2010. 2011. 2012.

1
R e a l n i rast b r u t o d o m a ć e g proizvoda, u %
- Svet u k u p n o -0,5 5,0 4,4 4,5
- E v r o p s k a unija -4,1 1,8 1,8 2,1
-SAD -2,6 2,8 2,8 2,9
- Zemlje u razvoju 2,7 7,3 6,5 6,5
R a s t svetske t r g o v i n e -10,9 12,4 7,4 6,9
I n d e k s p o t r o š a č k i h cena, godišnje p r o m e n e
- Razvijene e k o n o m i j e 0,1 1,6 2,2 1,7
- Zemlje u razvoju 5,2 6,2 6,9 5,3
1
Svetski GDP računat po paritetu kupovne moći.
Izvor: IMF, World Economic Outlook, April 2011, Washington, D.C, s. 2.
M e đ u n a r o d n i m o n e t a r n i fond, kako sledi iz T a b e l e l , procenjuje da će se u

2 0 1 1 . i 2 0 1 2 . godini nastaviti relativno dinamičan rast svetske privrede od 4 , 4 % i
4 , 5 % respektivno, što je nešto ispod stopa rasta ostvarenih u periodu pre krize.
Stopa rasta u E v r o z o n i će u p o m e n u t i m g o d i n a m a biti niža od prošeka za razvijene
zemlje i iznosiće 1,6% ( p r e m a 2 , 4 % u razvijenim e k o n o m i j a m a ) , o d n o s n o 1,8%
( p r e m a 2 , 6 % u grupi razvijenih).
Blanchard, O., „Sustaining a Recovery", Finance A Development Vol. 46 (3), September 2009,
s. 8.
383
14.2 Značaj kvaliteta privrednog rasta u traženju izlaza iz krize
O p o r a v a k svetske privrede j e z a p o č e o . O d g o v o r n a aktuelnu k r i ž .

impresivan po svojoj veličini, intenzitetu i stepenu globalne koordinacije
traženje rešenja za izlazak iz krize uključeni su svi glavni akteri na svetskat
e k o n o m s k o j sceni. Ipak, načinjeni su tek prvi koraci u pravcu uspostavlja.- a
održive globalne ekonomije. Još m n o g o toga treba da bude u r a đ e n o , a srednjorcč-a
perspektiva m o r a d a b u d e dopunjena d u g o r o č n i m sagledavanjima. Svet s e n e m o a
vratiti na uobičajene obrasce funkcionisanja i rasta, j e r su se oni pokazai
neodrživim. Pitanje nije s a m o k a k o i kada izaći iz krize, n e g o i k u d a taj izlaz vod.
o d n o s n o kakav treba da b u d e sledeći model rasta.
Prepoznajući r a z m e r e i ozbiljnost krize, koja je zahvatila savremeni
lideri 20 najvećih ekonomija okupili su se u V a š i n g t o n u n o v e m b r a 2 0 0 8 . godine ta
usaglase stavove i definišu globalni odgovor na krizu. Bio je to, po m n o g o čerr_
istorijski samit, j e r su se do tada, u sličnim okolnostima, okupljali s a m o lideri G-»
Sastanak u V a š i n g t o n u predstavljao j e , zapravo, o d l o ž e n o priznanje od strane G-4
d a j e t o k o m poslednjih nekoliko decenija došlo do značajnog p o m a k a u distribuc
globalne e k o n o m s k e m o ć i . Lideri G-20 su se saglasili da fiskalne m e r e treba ca
budu korišćene u cilju stimulisanja agregatne tražnje, kao i da se pruži otper
protekcionizmu, k a k o bi se izbegla greška iz v r e m e n a Velike depresije trideseti:
godina X X veka.
U nastojanju da trasira put za izlazak iz krize, G-20 se koncentrisala -a

obnavljanje p r i v r e d n o g rasta, ali i unapređivanje njegovog kvaliteta. To je došle a:
izražaja na samitu u L o n d o n u , aprila 2009. godine, na kojem je p r e p o z n a t znaca
obezbeđivanja održive ekspanzije proizvodnje, uz uvažavanje socijalnih i
ekoloških kriterijuma. U Globalnom planu za oporavak i reformu, koji je usvoier
na o v o m skupu, konstatuje se d a j e svetska privreda s u o č e n a sa najvećim izazo\crr
u m o d e r n o m v r e m e n u . K r i z a p o g a đ a živote ljudi širom sveta i sve zemlje se mora i
ujediniti u nastojanju da n a đ u izlaz iz aktuelnih e k o n o m s k i h teškoća. Da b
oporavak i rast svetske privrede bio održiv, m o r a da se deli. S h o d n o t o m e , Globala,
plan u centar pažnje stavlja potrebe stanovništva u razvijenim i zemljama t
razvoju, uključujući najsiromašnije, te uvažava interese ne s a m o sadašnjih, vei
b u d u ć i h generacija. Do izražaja dolazi uverenje da se d i n a m i č a n privredni ra
prosperitet za sve m o ž e obezbediti j e d i n o u u s l o v i m a otvorene svetske privrede
z a s n o v a n e na tržišnim principima, delotvornoj regulativi i j a k i m globalnur
institucijama. 2 9 0
Na samitu G-20 u Picburgu, koji je održan usred kritične tranzicije od krize

ka oporavku, učesnici su, j o š j e d a n p u t , izrazili spremnost da, uz n a p o r e da se
Global Plan for Recovery and Reform: The Comminique from the London Summit, April 2009
384
Svetska e k o n o m s k a kriza i kvalitct privrednog rasta u Srbiji
podrži globalna e k o n o m s k a aktivnost do p u n o g oporavka, p r e d u z m u i d o d a t n e

korake k a k o bi se stvorili uslovi za postizanje d i n a m i č n o g , održivog i balansiranog
rasta. S tim u vezi definisan je i okvir za takvu vrstu rasta i u t v r đ e n e ključne
vrednosti koje održiva e k o n o m s k a aktivnost implicira. Ovaj set vrednosti, pored
ostalog, obuhvata: zdravu m a k r o e k o n o m s k u politiku u službi ostvarivanja
d u g o r o č n i h e k o n o m s k i h ciljeva i izbegavanja neodržive globalne n e r a v n o t e ž e ;
odbacivanje p r o t e k c i o n i z m a u svim oblicima, podršku o t v o r e n o m tržištu, fer i
transparentnoj konkurenciji, promociji preduzetništva i inovacija; o d g o v o r n o s t za
budućnost kroz održivu potrošnju, proizvodnju i racionalno korišćenje resursa, uz
traženje rešenja za p r o b l e m klimatskih p r o m e n a ; ulaganja u ljude kroz
obrazovanje, obuku, pristojne uslove rada, jačanje m r e ž e socijalne sigurnosti, zatim
borbu protiv siromaštva, diskriminacije i svih formi socijalnog isključenja; svest o
t o m e da su sve e k o n o m i j e - bogate i siromašne - partneri u izgradnji održive i
uravnotežene svetske privrede u kojoj se koristi od rasta široko i pravično
raspodeljuju; o d g o v o r n o s t da se izgradi m e đ u n a r o d n a e k o n o m s k a i finansijska
arhitektura, koja izražava p r o m e n é u svetskoj privredi i n o v e izazove
globalizacije. 2 9 1
Sličan pristup oporavku i rastu globalne privrede karakterističan je i za

M e đ u n a r o d n u organizaciju rada (International L a b o u r Organization - ILO).
O d g o v o r na aktuelne teškoće, po mišljenju eksperata I L O , treba da bude
preduzimanje m e r a koje će prokrčiti put ka boljem, kvalitetnijem m o d e l u rasta i
razvoja. Vraćanje na status quo, kako se ocenjuje, nije valjana opcija. Globalne
neravnoteže, deficit adekvatnih prilika za zaposlenje i velike nejednakosti u
d o h o c i m a značajno su doprineli pojavi krize. T o k o m dve decenije koje su
prethodile s l o m u svetske privrede, d o h o d a k bogatih je rastao brže od srednjih i
nižih d o h o d n i h grupa. Rastuće nejednakosti unutar zemalja doprinele su rastu
tražnje za kreditima, koja u sadejstvu sa slabom finansijskom regulativom leži u
srcu tekuće krize. Stoga je bitno da se obezbedi socijalna održivost e k o n o m s k o g
rasta, da se osigura ravnomernija raspodela dobitaka od globalizacije, stvore nove
prilike za p r o d u k t i v n o zaposlenje i smanji siromaštvo. T a k o đ e je važna ekološka
održivost, kojoj d o p r i n o s e „zelene investicije", kao značajan korak u revitalizaciji
privrede i obezbeđenju radnih m e s t a . 2 9 2
U traženju o d g o v o r a na pitanje kakav treba da b u d e b u d u ć i m o d e l rasta,

stručnjaci O E C D - a su došli do sličnih zaključka, tj. da taj rast treba da bude
snažniji, oslonjen na bolju regulativu financijskih tržišta, usklađen o d n o s između
tržišta i države, kao i politike koje promovišu veću ulogu inovacija u
obezbeđivanju d u g o r o č n e privredne ekspanzije. Osim toga, b u d u ć i rast treba da
bude čistiji - kriza nudi priliku da globalna ekonomija krene p u t e m koji je praćen
manjom emisijom ugljen dioksida, s t o j e u skladu sa aktuelnim nastojanjima da se
ublaže nepovoljne klimatske p r o m e n é . Investicije koje su štetne po životnu sredinu
Leaders" Statement the Pittsburgh Summit, September 24-25, 2009.

ILO, The Financial and Economic Crisis: A Decent Work Response, 2009, Geneva, s. 42-44.
385
ne bi trebalo p r e d u z i m a t i radi podrške e k o n o m s k o j aktivnosti, p o s e b n o kadi

postoje i alternativna rešenja. Od b u d u ć e g rasta se očekuje i da u većoj meri poči
na znanju, kao ključnom resursu savremene privrede, te da se ostvaruje _
t r a n s p a r e n t n o m i d o b r o definisanom institucionalnom okruženju koje obeshrabruje
korupciju, poresku evaziju i druge oblike ponašanja štetne za njegovu održivor.
Rast, t a k o đ e , treba da b u d e pravičan, što implicira delotvorniju trgovinska
razmenu, investicije i razvojnu politiku, čvrst socijalni okvir i zajedničku g l o b a l n .
upravljačku strukturu unutar koje se ostvaruje saradnja razvijenih i zemalja .
razvojui. O t v o r e n o tržište, k a k o se ističe, ostaje glavni pokretač rasta i difuzije
inovacija. P r o t e k c i o n i z a m se smatra vrlo ozbiljnom greškom. Siromašni i oni kc
su najviše izloženi riziku od socijalnog isključenja ne bi trebalo da b u d u prepušten
sami sebi. Rast m o r a da b u d e socijalno održiv i zasnovan na p o v e ć a n ; ,
zaposlenosti. N e z a p o s l e n o s t vodi širenju siromaštvu i sputava dugoročnu
ekspanziju proizvodnje. Socijalni pritisak, prouzrokovan povećanjer
nezaposlenosti, m o ž e da rezultira u pritisku za uvođenjem nepoželjnm
protekcionističkih m e r a . 2 9 3
T e k u ć a kriza je doprinela da se u centru pažnje nađe e k o n o m s k i rast, ne

s a m o njegov t e m p o - kvantitativna strana rasta - već, stoje p o s e b n o bitno, i njege,
kvalitet. Na g l o b a l n o m i n a c i o n a l n o m planu afirmiše se m o d e l održivog rasti,
zasnovan na s i m u l t a n o m uvažavanju e k o n o m s k i h , socijalnih i ekološkn-
kriterijuma. Pitanje j e , m e đ u t i m , k a k o obezbediti takav tip rasta i da l i j e dinamičr>:
povećanje proizvodnje na zdravim i stabilnim o s n o v a m a realno i ostvarivo?
Komisija za rast i razvoj, koja je okupila istaknute stručnjake iz te oblast
istraživala je uzroke, posledice i dinamiku rasta u 13 zemalja sveta, koje su. •
periodu posle 1950. godine, uspele da ostvare prosečnu godišnju stopu rasta od "'• •
ili više u intervalu ne kraćem od 25 g o d i n a . 2 9 4 Ovi slučajevi su potvrdili d a j e brz
održiv rast m o g u ć , ali da ga nije lako ostvariti, j e r bi bilo m n o g o više uspešnu-
primera. Svaka od p o s m a t r a n i h ekonomija ima svoje specifičnosti, što ne isključi: t
m o g u ć n o s t generalizacije i izvlačenja odgovarajućih p o u k a za druge zemlje sveta.
Autori Izveštaja o rastu, koji je proistekao iz p o m e n u t o g i s t r a ž n a :
naglašavaju da nisu u pitanju „ e k o n o m s k a č u d a " , j e r se održiv i visok rast m o ž ;
objasniti, a, k a k o veruju, i ponoviti. D o d u š e , ne postoji gotova formula za kreatene
politike koju bi s a m o trebalo primeniti. Svaka zemlja ima sopstvene karakteristike
istorijsko iskustvo, koji se moraju odraziti na njenu strategiju rasta. Ipak, Izveštaj
nudi okvir koji m o ž e p o m o ć i pojedinim zemljama da definišu svoj put o d r ž n e ;
povećanja proizvodnje.
Najvažnije zajedničke karakteristike koje odlikuju privrede sa postojan
visokim stopama rasta su:
OECD, Sinthesis Report on the Strategic Response, C/MIN (2009)9, Jun 2009, s. 2-3.
Commission on Growth and Development, 2008, The Growth Report - Strategies for Sustained
Growth and Inclusive Development, The International Bank for Reconstruction a a :
Development / The World Bank, Washington D.C.
386
Syetska e k o n o m s k a kriza i kvalitet privrednog rasta u Srbiji
- uključenost u svetsku privredu, koja o m o g u ć a v a z e m l j a m a u razvoju da

uvoze znanje i tehnologiju, da prošire tržište i stvore j a k izvozni sektor;
- m a k r o e k o n o m s k a stabilnost, koja pretpostavlja relativno nisku inflaciju i
fiskalnu o d g o v o r n o s t države;
- orijentacija ka budućnosti, koja rezultira u visokim stopama štednje i
investicija;
- tržišna alokaciji resursa, koja uključuje i mobilnost radne snage;
- liderstvo i upravljanje, o d n o s n o posvećena, kredibilna i s p o s o b n a vlada, j e r
se brz održiv rast ne dešava spontano.
M e đ u pet p o m e n u t i h karakteristika poseban značaj, p r e m a o v o m
istraživanju, ima uključenost u svetsku privredu. 2 9 5 G l o b a l n a ekonomija j e , dakle,
bitan resurs održivog rasta i to je v a ž n o istaći u ovom v r e m e n u krize, kada se
dovodi u pitanje i sam proces globalizacije.
14.3 Kvalitet privrednog rasta u Srbiji između tranzicije i krize
Sticajem okolnosti, baš kada su se zemlje u tranziciji spremale da proslave

20 godina od p a d a socijalizma, a m n o g e od njih i 5 g o d i n a od ulaska u E v r o p s k u
uniju, suočile su se sa najtežom finansijskom i e k o n o m s k o m krizom, kakva nije
viđena decenijama u n a z a d . G l o b a l n a kriza nije započela na Istoku, v e ć u z a p a d n o m
svetu. To je eksterna kriza za zemlje Istočne Evrope, ali i one d e l i m i č n o snose
odgovornost za posledice koje su ih snašle. Tržišta Istočne E v r o p e su se značajno
oslanjala na strane zajmove i izgradila sistem bankarskih kredita, čiji je obim
osetno prevazilazio sredstva a k u m u l i r a n a u tim zemljama, s t o j e p o v e ć a l o njihovu
ranjivost.
Finansijska pometnja, koja je započela u S A D , pogodila j e , najpre, v e o m a

izložene e k o n o m i j e p o p u t Irske i V. Britanije, a zatim se brzo proširila na ključne
privrede k o n t i n e n t a l n e z a p a d n e E v r o p e . Istočna E v r o p a je dosta d u g o odolevala i
tek k a d a su v o d e ć e ekonomije na zapadu utonule u recesiju, ove privrede su počele
da osećaju p u n o delovanje globalne krize, koja je dovela do velikog p a d a
proizvodnje, bez presedana od v r e m e n a „tranzicione recesije". Postavilo se pitanje
kakva je sudbina tržišnih reformi u v r e m e n u krize. Da li će kriza delovati kao
katalizator za p r o m e n é ili će, naprotiv, podstaći reverzibilne p r o c e s e ? P o k a z a l o se
da opšti kurs ka tržišnoj privredi nije ugrožen. Kriza je razotkrila n e k e slabe tačke
u razvojnom m o d e l u , koji su sledile zemlje u tranziciji. To imlicira da se izmeni, a
ne z a m e n i dosadašnja tranziciona agenda. T a k o đ e se pokazalo da uspešna
tranzicija uključuje ne s a m o tržišne m e h a n i z m e i privatnu inicijativu, nego i
efektivnu interakciju između države i privatnog sektora, kao i visok kvalitet
državnih institucija.
Isto, s. 21-28.
387
O p o r a v a k svetske privrede je z a p o č e o u 2 0 1 0 . godini, ali je g e o g r a f i «

dosta nujednačen. Zemlje u tranziciji se različitom brzinom izvlače iz krize - ne*d
su načinile oštar zaokret, dok druge, naročito sa područja Jugoistočne Evrope, lafe
prave prve pozitivne p o m a k e . Kriza j e podstakla razmišljanja o „ m o d e j
e k o n o m k o g rasta", tj. kvalitetu (i t e m p u ) povećanja proizvodnje u t r a n z i t o r n u j
privredama. O p š t e je uverenje d a j e v r e m e rasta koji se hrani „branjem plodo\
niskih g r a n a " (obilnim prilivom stranog kapitala, niskim j e d i n i č n i m trosko
rada, smanjenjem carinskih stopa ili brzom g l o b a l n o m e k o n o m s k o m ekspanzije -
iza nas i da kreatori politike treba da obrate više pažnje na fundamenta -e
pokretače d u g o r o č n o g rasta.
Kriza u Srbiji j e , nakon relativno d i n a m i č n o g povećanja proizvodnje •

peroodu 2 0 0 1 - 2 0 0 8 . godine, proizvela usporavanje, a zatim i opadanje privredne
aktivnosti. U 2 0 0 9 . godini B D P u našoj zemlji se smanjio za 3 , 1 % , s t o j e blaže :<:
p a d a proizvodnje koji je zabeležen u Evropskoj uniji (-4,1%) i većini zemalja •
okruženju. 2 9 6 Z a o k r e t je nastupio u 2010. kada je zabeležen u m e r e n i privredni raa
od 1,8%, koji Je n e z n a t n o p r e m a š i o očekivanja ( 1 , 5 % , p r e m a I M F i n a c i o n a l r . n
p r o g n o z a m a ) . 2 7 Rast B D P je zasnovan, pre svega, na povećanju iz.
zahvaljujući oživljavanju e k o n o m s k e aktivnosti kod glavnih trgovinskih partneri
Srbije, i p o t p o m o g n u t r e a l n o m depresijacijom dinara. M a d a i n d u s t r i j a
proizvodnja ostvaruje natprosečan rast, usluge nastavljaju da obezbeđuju gla\-n
stimulans povećanju B D P .
Tab. 30 O s n o v n i m a k r o e k o n o m s k i indikatori
2007. 2008. 2009. 201

BDP, mil. E U R 28.785 33.418 29.967' 3: -:•
BDP, per capita, u E U R 3.900 4.547 4.093 1
4,; •
BDP, realni rast, % 6,9 5,5 -3,1'
Industrijska proizvodnja, % 3,7 1,1 -12,1
Broj zaposlenih, prošek, u 000 2.002 1.999 1.889
Nezaposlenost po Anketi, % 18,1 13,6 16,1
Neto zarade, prošek, u din. 27.759 32.746 31.733 34.; u :
Potrošačke cene, % 11,0 8,6 6,6
Deficit robne razmene, mil. EUR -7.519 -9.049 -5.543
Deficit tekućeg računa (bez donacija), % BDP -18,1 _-
-21,6 -7,6
Spoljni dug, kraj perioda, mlrd. E U R 17,1 21,1 22,5
2 3
'Prethodni podaci RZS. Procena MFIN. Procena RZS.
Izvor: RZS, MFIN, NBS.
IMF, World Economic Outlook, April 2011, s. 181 i 185.

European Commission, EU Candidate and Pre-Accession Countries Economic Quarterly, Apri
2011, s. 33.
388
Svetska e k o n o m s k a kriza i kvaliret privrednog rasta u Srbiji
Recesiju privrede Srbije u 2 0 0 9 . godini pratila su nepovoljna kretanja na

tržištu rada. Z a p o s l e n o s t je opala više n e g o e k o n o m s k a aktivnost, a taj trend se i
dalje nastavlja. U isto v r e m e , stopa nezaposlenosti se povećala i, u p r k o s z a p o č e t o m
e k o n o m s k o m oporavku, u 2 0 1 0 . godini dostigla o k o 2 0 % . Od zemalja u regionu
veću stopu nezaposlenosti imaju s a m o B i H i Makedonija ( 4 2 , 7 % i 3 2 , 1 %
respektivno). Gubljenje posla je o b u z d a n o od druge polovine 2 0 1 0 . godine, a stopa
298
zaposlenosti u Srbiji se stabilizovala na 4 7 % . R e a l n e n e t o zarade u 2 0 0 9 . godini
su ostale na približno istom nivou, d o k je u 2 0 1 0 . zabeležen njihov rast od
skromnih 0,7%. To j e , pre svega, rezultat rasta zarada u privatnom sektoru, dok su
zarade u j a v n o m sektoru realno opale za 3,4%. 2 9 9
Sliku socijalnog stanja u zemlji upotpunjavaju podaci o siromaštvu. U

2010. godini 9 , 2 % stanovništva živi ispod apsolutne linije siromaštva, koja je
p o v u č e n a na nivou od 8.544 dinara m e s e č n o po potrošačkoj j e d i n i c i . Stopa
siromaštva u prethodnoj godini je bila osetno niža i iznosila 6,9%, što znači da
plodovi, inače s k r o m n o g privrednog rasta u 2 0 1 0 , nisu dospeli do siromašnih. U
o d n o s u na 2 0 0 8 . godinu udeo siromašnih u ukupnoj populaciji je t a k o đ e veći i to za
0,8 procentnih p o e n a . Procenat siromašnih p r e m a relativnoj liniji siromaštva, koja
se po ugledu na Evropsku uniju određuje kao 6 0 % medijane lične potrošnje po
potrošačkoj j e d i n i c i , d o s e g a o je u 2 0 0 9 . godini 13,6%, dok je u prethodnoj 2008.
bio nešto manji - 1 3 , 2 % . 3 0 0
Inflacija, m e r e n a potrošačkim c e n a m a , iznosila je u 2009. godini 6,6%, što

je niže n e g o u 2 0 0 8 , prvenstveno z b o g slabe agregatne tražnje. Na inflaciju je
najviše uticao rast regulisanih cena, pre svega, derivata nafte. U j a n u a r a u 2009.
N a r o d n a b a n k a Srbije je prešla na ciljanje u k u p n e inflacije. Podaci pokazuju d a j e u
2 0 1 0 . godini inflacija dostigla 10,3%, što je iznad gornje granice dozvoljenog
odstupanja od cilja (za kraj 2010. taj cilj je bio 6 +/- 2 p . p . ) . 3 0 1 Visok rast
potrošačkih c e n a se p r e v a s h o d n o m o ž e objasniti rastom c e n a primarnih
poljoprivrednih proizvoda, efektom depresijacije na baznu inflaciju, k a o i visokim
inflacionim očekivanjima.
Spoljnotrgovinska r a z m e n a u 2009. je z n a t n o smanjena u o d n o s u na
p r e t h o d n u g o d i n u . To se, u prvom redu, odnosi na uvoz robe, m a d a je i izvoz
značajno r e d u k o v a n . U s l e d recesije u 2 0 0 9 . je zabeležen osetan p a d udela deficita
spoljne trgovine i t e k u ć e g platnog bilansa u B D P . U 2 0 1 0 . godini je d o š l o do rasta
spoljne trgovine, uz brže povećanje izvoza od uvoza. Povećanju r o b n o g izvoza
najviše su doprineli osnovni metali, hemijski proizvodi i hrana, d o k je u strukturi
uvoza ojačan u d e o sredstva za proizvodnju, što će pozitivno delovati na ubrzanje
privrednog rasta. D i n a m i č a n rast izvoza je d e l i m i č n o rezultat depresijacije dinara,
298
Isto, s. 33-35.
299
Narodna banka Srbije, Izveštaj o inflaciji, Beograd, februar 2011, s. 3 1 .
300
Podaci su preuzeti sa sajta Republičkog zavoda za statistiku i Tima za socijalno uključivanje i
smanjivanje siromaštva.
389
ali i povećanja c e n a h r a n e i osnovnih metala na svetskom tržištu. U k u p a n spo: -

dug zemlje na kraju 2 0 1 0 . godine dostigao je 23,8 milijardi evra (od čega 14
milijardi predstavlja dug p r i v a t n o g sektora). O d n o s spoljnog d u g a i B D P , k:
ukazuje na eksternu solventnost iznosi 7 9 , 6 % ( n e z n a t n o je ispod nivoa visoke
zaduženosti od 80%>) i veći je za 3,1 procentni poen u o d n o s u na 2009. godin_
Drugi indikator solventnosti, o d n o s spoljnog d u g a i izvoza robe i usluga, m e đ u t : -
krajem 2 0 1 0 . premašuje granicu održivosti od 2 2 0 % , ali se spušta ispod kritičrtM
nivoa k a d a se u v e ć a za inostrane d o z n a k e ( 1 8 1 , 3 % ) . Isto tako, o d n o s u k u p n u
otplata po spoljnom dugu i izvoza robe i usluga, kao pokazatelj eksterne
likvidnosti, dostiže krajem 2 0 1 0 . godine 36,6%>, ali se vraća u dozvoljene granice
(25-30%) k a d a se uključe d o z n a k e ( 2 8 , 1 % ) . 3 0 2
E k o n o m s k a kriza se nepovoljno odrazila na j a v n e finansije u Srbiji. Pac

prihoda i p o v e ć a n e potrebe za finansiranjem iz budžeta doveli su do značajne-i
deficita sektora države, koji je finansiran p o v e ć a n i m zaduživanjem na d o m a ć e -
tržištu i kreditima m e đ u n a r o d n i h finansijskih institucija. Ostvareni deficit u 2009
godini iznosio je 4 , 3 % B D P , što je nešto manje od ciljanog deficita ( 4 , 5 % ) . ai:
osetno iznad odgovarajućeg udela u 2 0 0 8 . ( 2 , 6 % ) . Fiskalna kretanja u 2 0 1 0 . su b i k
povoljnija od očekivanih, s t o j e dovelo do nižeg deficita od ciljanog ( 4 , 5 % , prema
anticipiranih 4 , 8 % ) . 0 3
Merenje i o c e n a rezultata ostvarenih u procesu tranzicije ka tržišne
privredi nije lak zadatak, ali je od vitalne važnosti za n a c i o n a l n u vladu ka:
pokazatelj koliko je j e d n a zemlja napredovala na r e f o r m s k o m putu i kolika K
veličina preostalog tranzicionog „ g e p a " . Jedan od prvih pokušaja na tom plan-_
predstavlja uvođenje indikatora E v r o p s k e banke za o b n o v u i razvoj (Europear
B a n k for R e c o n s t r u c t i o n and D e v e l o p m e n t - E B R D ) 1994. godine. Ti indikatori >_
se pokazali vrlo korisnim i stekli su veliku popularnost u n a u č n i m i stručnim
krugovima. Svetska b a n k a i druge institucije su t a k o đ e razvile indikatore
strukturnih reformi, ali oni nisu tako često korišćeni k a o E B R D tranzicicn:
pokazatelji.
T o k o m v r e m e n a E B R D indikatori su proširivani i usavršavani. Posledme

p r o m e n é su realizovane u 2010. godini i uključuju dve v a ž n e inovacije. Broj
sektorskih indikatora je povećan - sa 5 infrastrukturnih i 2 indikatora finansijsko;
sektora, na u k u p n o 16 pokazatelja unutar četiri sektora (korporativni, energets:
infrastrukturni i finansijski). Indikatori finansijskog sektora pokrivaju ne samo
b a n k e i ne-bankarske aspekte, n e g o unutar ovog drugog s e g m e n t a odvojen
vrednuju osiguranje i druge finansijske usluge (lizing, p e n z i o n i fondovi i si
privatni kapital, tržište kapitala i finansije mikro, malih i srednjih preduzeća. S.
sektorski indikatori uključuju novu metodologiju i teže da m e r e ne s a m o strukturu
Videti: Narodna banka Srbije, Analiza duga Republike Srbije - decembar 2010, Beograd, man
2011, s. 2.
European Commission, EU Candidate and Pre-Accession Countries Economic Quarterly, April
2011, s. 34.
390
veličinu tržišta, već i kvalitet institucija. Pored toga, rejtinzi za strukturnu i

institucionalnu k o m p o n e n t u su izvedeni iz transparentnijih ocena, koje se često
zasnivaju na raspoloživim podacima i proverljivim činjenicama, tako da se
minimizira subjektivnost u zaključivanju.
N o v i , sektorski pristup merenju progresa u tranziciji je o k r e n u t ka
budućnosti. U m e s t o da se koncentriše na o n o s t o j e postignuto u prošlosti, ocenjuje
se preostali tranzicioni gep po sektorima. To se postiže t a k o što se uzimaju u obzir
p r o m e n é u strukturi tržišta ili kvalitetu institucija koje su n e o p h o d n e da se dosegnu
standardi najrazvijenih tržišnih ekonomija. Tranzicioni gepovi za tržišnu strukturu i
institucije se klasifikuju kao: „zanemarljiv", „ m a l i " , „srednji" ili „veliki". S v a k o m
sektoru se, p o t o m , pripisuju tranzicioni indikatori na skali od 1 do 4 + , u zavisnosti
od veličine u o č e n o g gepa koji se odnosi na dve k o m p o n e n t e : a) strukturu tržišta i
b) institucije i politike koje podržavaju tržište.
N o v i tranzicioni indikatori ne menjaju bitno percepciju o t o m e koje zemlje

su načinile najveći progres u tranziciji, a koje najviše zaostaju. M e đ u t i m , oni
obezbeđuju rigorozniju osnovu za o c e n u preostalih tranzicionih gepova i reformi
koje su n e o p h o d n e da se ti gepovi zatvore. P o s m a t r a n o po r e g i o n i m a koje pokriva
E B R D , najveći tranzicioni izazovi su prisutni u Centralnoj Aziji i d e l o v i m a Istočne
Evrope i Z a p a d n o g Balkana. Manje, ali j o š uvek značajne reforme su potrebne u
zemljama E v r o p s k e unije, naročito u oblasti održive energije, transporta i nekim
s e g m e n t i m a fmansijskog sektora. 3 0 4
Na Slici 3. predstavljeni su novi tranzicioni indikatori za Srbiju obračunati
po sektorima. Dobijeni numerički rezultati su koristan prvi orijentir k a d a je reč o
veličini t r a n z i c i o n o g gepa, ali tek strukturne i institucionalne s u b k o m p o n e n t e i
njihove subkategorije (kriterijumi i indikatori), koje leže u osnovi obračunatih
rezultata, daju potpuniji uvid. E v i d e n t n o je da pred n a š o m zemljom i dalje stoje
značajne strukturne reforme. Izazovi su naročito veliki u e n e r g e t s k o m sektoru.
Svež kapital i k n o w - h o w su potrebni da u n a p r e d e produktivnost i efikasnost u
korporativnoj sferi. U finansijskom sektoru, iz perspektive E B R D , glavni prioriteti
su dalje jačanje kontrole finansijskih institucija i podsticanje razvoja lokalnih
tržišta kapitala. 3 0 5
EBRD, Transition report 2010 - Recovery and Reform, 2010, s. 13.

Isto, s. 141.
391
veličinu tržišta, već i kvalitet institucija. Pored toga, rejtinzi za strukturnu i

institucionalnu k o m p o n e n t u su izvedeni iz transparentnijih ocena, koje se često
zasnivaju na raspoloživim podacima i proverljivim činjenicama, tako da se
minimizira subjektivnost u zaključivanju.
N o v i , sektorski pristup merenju progresa u tranziciji je okrenut ka
budućnosti. U m e s t o da se koncentriše na o n o s t o j e postignuto u prošlosti, ocenjuje
se preostali tranzicioni gep po sektorima. To se postiže tako što se uzimaju u obzir
p r o m e n é u strukturi tržišta ili kvalitetu institucija koje su n e o p h o d n e da se dosegnu
standardi najrazvijenih tržišnih ekonomija. Tranzicioni gepovi za tržišnu strukturu i
institucije se klasifikuju kao: „zanemarljiv", „ m a l i " , „srednji" ili „veliki". Svakom
sektoru se, p o t o m , pripisuju tranzicioni indikatori na skali od 1 do 4 + , u zavisnosti
od veličine u o č e n o g gepa koji se odnosi na dve k o m p o n e n t e : a) strukturu tržišta i
b) institucije i politike koje podržavaju tržište.
N o v i tranzicioni indikatori ne menjaju bitno percepciju o t o m e koje zemlje

su načinile najveći progres u tranziciji, a koje najviše zaostaju. M e đ u t i m , oni
obezbeđuju rigorozniju osnovu za ocenu preostalih tranzicionih gepova i reformi
koje su n e o p h o d n e da se ti gepovi zatvore. P o s m a t r a n o po r e g i o n i m a koje pokriva
E B R D , najveći tranzicioni izazovi su prisutni u Centralnoj Aziji i d e l o v i m a Istočne
E v r o p e i Z a p a d n o g Balkana. Manje, ali j o š uvek značajne reforme su p o t r e b n e u
zemljama E v r o p s k e unije, naročito u oblasti održive energije, transporta i nekim
s e g m e n t i m a finansijskog sektora. 3 0 4
Na Slici 3. predstavljeni su novi tranzicioni indikatori za Srbiju obračunati
po sektorima. Dobijeni numerički rezultati su koristan prvi orijentir k a d a je reč o
veličini t r a n z i c i o n o g gepa, ali tek strukturne i institucionalne s u b k o m p o n e n t e i
njihove subkategorije (kriterijumi i indikatori), koje leže u osnovi obračunatih
rezultata, daju potpuniji uvid. E v i d e n t n o je da pred n a š o m zemljom i dalje stoje
značajne strukturne reforme. Izazovi su naročito veliki u e n e r g e t s k o m sektoru.
Svež kapital i k n o w - h o w su potrebni da u n a p r e d e produktivnost i efikasnost u
korporativnoj sferi. U finansijskom sektoru, iz perspektive E B R D , glavni prioriteti
su dalje j a č a n j e kontrole finansijskih institucija i podsticanje razvoja lokalnih
tržišta kapitala. 0 5
304
EBRD, Transition report 2010 - Recovery and Reform, 2010, s. 13.
305
Isto, s. 141.
_
Graf. 10 S e k t o r s k i tranzicioni indikatori Srbije za 2 0 1 0 . g o d i n i
Korporativni sektor Energetski sektor Infrastrukturni sektor Finansijski sek:: -
Napomena: IAOFS - osiguranje i druge finansijske usluge; MSME - mikro, mala i srednja preduzecj
Izvor: EBRD, Transition report 2010 - Recovery and Reform, 2010, s. 140.
Veličina t r a n z i c i o n o g gepa u Srbiji, k a d a je reč o strukturi tržišta u sva

četiri sektora, o z n a č a v a se kao " s r e d n j a " ili "velika". M e đ u t i m k a d a su u p i t a n u
institucije i politike, distanca je u nekim s e g m e n t i m a energetike, infrastrukt.
finansijskog sektora čak i " m a l a " (osiguranje i druge finansijske usluge su jedim
s e g m e n t finansijskog sektora za koji važi p o m e n u t a o c e n a i tu smo, od zemaka
Jugoistočne Evrope, na nivou Bugarske i Rumunije).
V r e d n o j e p o m e n u t u d a j e E B R D obračunala i tradicionalne tranzicione
indikatore za 2 0 1 0 . godinu, kako bi se o m o g u ć i l o poređenje sa ranijim periodima.
P o k a z a l o se da je u p o m e n u t o j godini zabeleženo svega 9 pozitivnih promena .
vrednosti tranzicionih indikatora, što predstavlja rekord o t k a k o se ti indikator
obračunavaju. D o d u š e , bila su i s a m o dva slučaja koja ukazuju na p o g o r š a n e
situacije ( p r e m a 4 u prethodnoj godini). Sve to sugeriše d a j e 2 0 1 0 . bila, generalne,
godina stagnacije u r e f o r m a m a (ili u najboljem slučaju sporih reformi), ali ne
vraćanja n a z a d . Interesantno je p o m e n u t i da je j e d n a od devet pozitivnih promena
registrovana u p r a v o u Srbiji u d o m e n u politike konkurencije, gde j e , inače niska
ocena 2 , zamenjena o c e n o m 2 + . 3 0 6
P o č e t k o m 2 0 1 0 . godini pojavili su se prvi znaci oporavka u Srbiji, ali s_

problemi koji opterećuju našu privredu j o š uvek prisutni i imaju fundament:
karakter. O p e r s p e k t i v a m a privrede Srbije izrečene su različite o c e n e od strane
naših stručnjaka i eksperata iz m e đ u n a r o d n i h institucija.
M e đ u n a r o d n i m o n e t a r n i fond, u već p o m e n u t o m Izveštaju iz aprila 2011
godine, procenjuje da Srbiju očekuje ubrzanje privrednog rasta u 2 0 1 1 . ( 3 % ) i
2 0 1 2 . godini ( 5 % ) , uz rast nezaposlenosti i relativno velike inflatorne pritiske (pre
svega, u 2 0 1 1 ) . O d g o v a r a j u ć a prosečna godišnja stopa p r i v r e d n o g rasta za zemlje
Isto, str. 4.
392
Centralne i Istočne E v r o p e , m e đ u koje se svrstava i Srbija, iznosiće r e d o m 3,7% i

4 % . I u 2 0 1 6 . godini n a š a zemlja bi, p r e m a projekciji M M F - a , trebalo da ostvari
307
stopu rasta od 5%, s t o j e iznad prošeka za region kojem p r i p a d a . To implicira da
će u g o d i n a m a koje slede Srbija naći formulu za ostvarivanje relativno d i n a m i č n o g
i održivog e k o n o m s k o g rasta.
Takvu j e d n u formulu su n a m , zapravo, već ponudili kreatori studije
30S
Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020 . U njoj se
ukazuje na n e o p h o d n o s t „temeljnog z a o k r e t a " , j e r su iscrpljene m o g u ć n o s t i i
pretpostavke na kojima se zemlja razvijala u prethodnoj deceniji. Suština tog
zaokreta je prihvatanje m o d e l a privrednog rasta koji je „proinvesticiono i izvozno
orijentisan" i koji obezbeđuje prosečnu godišnju stopu privrednog rasta u narednoj
deceniji od 5,8%, s t o j e nešto više od stope rasta iz p r e t h o d n e d e k a d e . Dijagnoza
stanja privrede posle 2000. godine je d o b r o postavljena - u o č e n e su strukturne
slabosti, p r e k o m e r n a potrošnja, predimenzionirani j a v n i sektor, e n o r m n o spoljno
zaduživanje, nepovoljan o d n o s nacionalne i inostrane štednje, pad zaposlenosti. Ne
m o ž e m o , m e đ u t i m , da se ne z a p i t a m o zašto autori ove studije nisu p r a v o v r e m e n o
skretali pažnju da privredni rast u našoj zemlji nije kvalitetan, da ne stvara uslove
za samoodržavanje, za nastavak u g o d i n a m a koje slede, p o g o t o v o što su bili u
poziciji da se njihov glas čuje. M a l o je verovatno da se poprilično devastirana
privreda, u z n a t n o nepovoljnijem m e đ u n a r o d n o m okruženju, podesi tako da
ostvaruje visoke i održive stope rasta.
E v r o p s k a unija je n e d a v n o donela n o v u e k o n o m s k u strategiju kako bi

uspešno prebrodila krizu i ojačala temelje evropske socijalne tržišne privrede u
narednoj deceniji. Evropa 2 0 2 0 . treba da zameni Lisabonsku agendu, koja je
usvojena 2 0 0 0 . godine. G e n e r a l n o gledano, Lisabonska strategija je imala pozitivan
uticaj na e v r o p s k e zemlje, m a d a njen ključni cilj da EU p o s t a n e najdinamičnija
ekonomija z a s n o v a n a na znanju do 2010, nije ostvaren.
N o v a strategija EU u prvi plan istače tri m e đ u s o b n o p o v e z a n a prioriteta:
- p a m e t a n rast (izgradnja ekonomije z a s n o v a n e na znanju i inovacijama);
- održiv rast (promovisanje veće efikasnosti u korišćenju resursa, „zelenije" i
konkurentnije privrede);
- inkluzivan rast (forsiranje visokog stepena zaposlenosti, uz obezbeđivanje
e k o n o m s k e , socijalne i teritorijalne kohezije). 3 0 9
P o m e n u t a strategija nije relevantna s a m o za zemlje članice E v r o p s k e unije,
nego i za k a n d i d a t e i potencijalne kandidate, kao orijentir u njihovim reformskim
naporima. Sa širenjem prostora na k o m e važe pravila EU i koji je inspirisan
postizanjem sličnih ciljeva, otvaraju se nove šanse za EU i zemlje koje ka njoj
3u7
Videti: IMF, World Economic Outlook - Tensions from the Two-Speed Recovery, April 201 l,s.
181 i 185.
308
Grupa autora, Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srhije 2011-2020, Beograd, 2010.
309
European Commission, Europe 2020 - A strategy for smart, sustainable and inclusive growth,
Communication from the Commission, Brussels, March 2010, s. 8.
393
gravitaraju. E v r o p s k a unija je i „globalni i g r a č " i svoju m e đ u n a r o d n u ulog_

ozbiljno shvata. P o s e b n u pažnju, pri tom, posvećuje razvoju partnerskih o d n o s a sa
zemljama u razvoju na iskorenjivanju siromaštva, promovisanju rasta i ostvarivanju
Milenijumskih ciljeva razvoja. Strategija za 2 0 2 0 . godinu uvažava i tu eksternu
odgovornost EU.
Po ugledu na E v r o p s k u uniju, naša zemlja je koncipirala odgovarajuc.

d o k u m e n t Srbija 2020, koji je deklarativnog karaktera i, u osnovi, sledi evropske
ciljeve. 3 1 0 Ključne o c e n e i opredeljenja za b u d u ć n o s t u o v o m d o k u m e n t u su
kompatibilni sa onim s t o j e z a p i s a n o u već p o m e n u t o m p o s t k r i z n o m m o d e l u .
Ideja o n e o p h o d n o s t i uvođenja „ n o v o g m o d e l a privrednog rasta", koja je

n e d a v n o p r o m o v i s a n a u Srbiji, nije naš izum i zaokuplja pažnju brojnih ekonomista
sa e v r o p s k o g prostora. Za kraj 2 0 1 1 . godine u Briselu se p r i p r e m a rasprava na tu
t e m u . S a g l e d a v a se p o t r e b a preispitivanja uloge fundamentalnih pokretača
e k o n o m s k o g rasta u Evropskoj uniji. Ostvarivanje p a m e t n o g održivog i
inkluzivnog rasta zahteva restrukturiranje i adaptaciju dosadašnjih m o d e l a rasta, pa
i njihovu konvergenciju unutar E U .
U nastojanju da trasira put za izlazak iz krize Srbija treba da se koncentriše
na obnavljanje p r i v r e d n o g rasta, ali i unapređenje njegovog kvaliteta. Pažnju treba
posvećivati k a k o e k o n o m s k o j osnovici rasta (efikasnijem korišćenju faktora
proizvodnje, p r o m e n a m a u strukturi privrede u skladu sa z a h t e v i m a trajnog rasta),
tako i njegovom d o p r i n o s u povećanju blagostanja ljudi (raspodeli koristi od rasta
m e đ u različitim društvenim g r u p a m a i regionima, efektima p r i v r e d n o g rasta :
p r i r o d n o okruženje). P o z n a t o je da se kvalitet e k o n o m s k o g rasta ostvaren u
d o m e n u proizvodnje m o ž e kasnije degradirati u sferi raspodele i potrošnje B u d u .
model p r i v r e d n o g rasta Srbije treba graditi na principima kvalitetnog, održivog
rasta, uz p u n o uvažavanje e k o n o m s k i h , socijalnih, kao i ekoloških kriterijuma. S
o b z i r o m da će se intenzitet priliva kapitala ka zemljama u tranziciji smanjiti u
o d n o s u na predkrizni period, m o r a m o se okrenuti d o m a ć o j štednji, investicijama i
razvoju r e a l n o g sektora, koji je u prošlosti bio z a n e m a r e n . To n a m na srednji rok
m o ž e obezbediti rast izvoza, zaposlenosti i životnog standarda.
P o v e ć a n j e investicija je tesno p o v e z a n o sa unapređivanjem poslovnog

okruženja, j e r j o š nisu iscrpljene sve mogućnosti koje postoje na t o m planu i pored
nesumnjivih rezultata koji su do sada ostvareni. Uz veći obim investicija i
poboljšanje njihove efikasnosti, bitan preduslov za postizanje kvalitetnog
privrednog rasta je stvaranje n o v e privredne strukture sa konkurentnim
p r o i z v o d n i m i uslužnim p r o g r a m i m a i povezivanje d o m a ć i h p r e d u z e ć a sa stranim
n a partnerskim o s n o v a m a .
Grupa autora (decembar 2010), Srbija 2020. - Koncept razvoja Republike Srbije do 202
godine, Beograd;
394
O v o m e treba dodati kontinuirano podizanje kvalifikacija stanovništva u

skladu za z a h t e v i m a tražnje, k a k o bi se smanjila n e z a p o s l e n o s t i povećala
produktivnost rada. Paralelno sa tim valja poboljšavati performanse o b r a z o v n o g
sistema i olakšavati ulazak m l a d i h na tržište rada.
V a ž n o m e s t o u n o v o m m o d e l u rasta treba da ima i uvođenje savremenih,

pre svega, informacionih tehnologija, uz povećanje ulaganja u naučno-istraživački
rad. Privreda Srbije u n a r e d n o m periodu treba da se o k r e n e ka ekonomiji sa m a l o m
emisijom ugljen-dioksida, p o v e ć a n o m u p o t r e b o m obnovljivih izvora energije,
modernijim saobraćajnim sektorom i v e ć o m e n e r g e t s k o m efikasnošću. Bitno j e ,
takođe, da se koristi od rasta i zaposlenosti široko rasprostiru i da se ljudima koji su
izloženi siromaštvu i socijalnoj isključenosti o m o g u ć i pristojan život i aktivno
učešće u društvu.
395
15 PRIVREDA POSLE POLITIČKIH PROMENA
Privreda posle političkih p r o m e n a
15.1 Kreativni kapital kao osnovni pokretač ekonomije zasnovane

na znanju i inovacijama
D o b a globalizacije u k o m e živimo, k a d a sofisticirane tehnologije

supstituišu čoveka, kreativni sektori afirmišu ljudski kapital. U tim uslovima
kreativnost se javlja k a o sposobnost rešavanja složenih p r o b l e m a i stvaranja novog
znanja. To j e , zapravo, u m e ć e mišljenja, reagovanja i delovanja na visoko
inovativan i originalan način u rizično v r e m e . Po pravilu, kreativnost predstavlja
stvaranje n o v i h ideja ili kombinovanje postojećih (već poznatih) na j e d i n s t v e n
način i o n a je pretpostavka za inovaciju. Radi se o p r i r o d n o m resursu kojim sve
zemlje gotovo p o d j e d n a k o raspolažu. M e đ u t i m , o n e nisu u stvaranju i primeni
znanja p o d j e d n a k o kreativne i uspešne. R a z l o g je u t o m e što znanje nije u svim
zemljama r a v n o m e r n o r a s p o r e đ e n o , kao što je to slučaj sa kreativnošću.
Koncentracija znanja se, ipak, dešava u samo m a l o m broju visoko razvijenih
zemalja. M o d e r n a znanja, p o š t o su v e o m a složena podrazumevaju v e o m a
specifične pretpostavke (specijalizovane kadrove, visoku tehnologiju i finansiranje)
koje nisu u m n o g i m z e m l j a m a zastupljene. To je i objašnjenje zbog čega u
uslovima globalne ekonomije siromašne zemlje izvoze kreativnost (tj. obrazovane
kadrove), dok razvijeni svet transformiše znanje u tržišnu vrednost, a kao rezultat -
nerazvijeni uvoze proizvode i usluge razvijenih.
R a s t u ć a dominacija sektora usluga u sveukupnim privrednim aktivnostima,

dovodi do obogaćivanja e k o n o m s k o g razvoja k a k o n o v i m područjima, t a k o i
novim e k o n o m s k i m faktorima na kojima se temelji. U procesu oblikovanja
e k o n o m s k o g razvoja j e d n o od najznačajnijih m e s t a z a u z i m a kreativnost kao novi
proizvodni faktor i p r o m o t e r nastanka i razvoja novih privrednih sektora.
E k o n o m i j a z a s n o v a n a na znanju, inovacijama, obrazovanju i treningu (obuci) ima
e k o n o m s k i o s l o n a c u kreativnosti, stavljajući težište na kreativne industrije kao
konceptualni okvir u k o m e treba tražiti generatore rasta (S.Jovičić, H.Mikić, 2006).
Razvoj sa svojim n a p r e d o v a n j e m postaje sve složeniji i sadržajniji sa novim
e k o n o m s k i m strukturama, p r o i z v o d i m a i uslugama, č i m e on utiče na nastanak
različitih i uspostavljanje novih i kompleksnijih poslovnih veza između kulturnih,
obrazovnih, naučnih, umetničkih i e k o n o m s k i h sektora što briše ionako uslovne
granice između različitih sfera društvenog života.
Polazeći od brojnih m e đ u n a r o d n i h d o k u m e n a t a konferencija i empirijskih

studija koje su (United N a t i o n s Conference on T r a d e and D e v e l p m e n t Sao Paolo,
June 2 0 0 4 ; Creative Industries m a p p i n g D o c u m e n t 1998., D C M S , L o n d o n , 1998;
Creative Industries m a p p i n g D o c u m e n t 2 0 0 1 . , D C M S , L o n d o n , 2001.) se bavile
istraživanjem i razmatranjem e k o n o m s k o g kreativnog potencijala m o ž e se doći do
zaključka da identifikovanje kreativnih sektora uglavnom statističkog e k o n o m s k o g
karaktera, generalna p r i m e n a m a k r o e k o n o m s k i h agregata (kao što su zaposlenost i
399
G D P ) u izražavanju e k o n o m s k o g značaja kreativnih sektora i njihovog apsolutnog

relativnog udela, te korišćenje indeksa specijalizacije, indeksa otvorenosti za
trgovinu u merenju konkurentnosti pojedinih sektora, k a o i utemeljenom
e k o n o m s k e analize na m o d e l u lanca vrednosti u kreativnim sektorima,
predstavljaju opšta „ m e s t a " . Proces izrade studije o e k o n o m s k o m z n a č a u
kreativnih delatnosti 1998. godine u Velikoj Britaniji nazvan je m a p i r a n j e r
kreativnih industrija ( s a m a studija je nosila naziv „ T h e Creative Industries m a p p : _
D o c u m e n t ) . Definicija kreativnih industrija iz p o m e n u t e britanske studije po koj:
su „kreativne industrije one aktivnosti koje potiču od individualne kreativnosti,
veštine i talenta, a koje imaju potencijal za stvaranje bogatstva i radnih m e s t a kroz
generisanje i eksploataciju intelektualne svojine" v e o m a je široko prihvaćena. Kao
što se vidi, kreativni sektori se odlikuju sa v e o m a tri značajne k o m p o n e n t e : (a*
osnovni resursi su ljudi (intelekt, veštine i mašta), (b) e k o n o m s k a vrednost je
rezultat individualne inspiracije i reputacije koju individua poseduje zahvaljuju,
svom k r e a t i v n o m talentu, (3) koncept prava intelektualne svojine i značaj zaštite
ovih prava ima esencijalnu važnost, ako. se p o d r a z u m e v a realizovanje njiho\e
e k o n o m s k e vrednosti. Stoga kreativni kapital kao glavni pokretač e k o n o m s k e ,
razvoja o b u h v a t a primenjeno iskustvo, profesionalne sposobnosti i veštine
i m p l e m e n t i r a n e tehnologije i o d n o s e sa klijentima k a o bitne faktore s t v a r a n a
tržišnih k o n k u r e n t s k i h prednosti. U stvari kreativni kapital je rezultat p o s e d o v a r ;
znanja, p r i m e n j e n o g iskustva, tehnologije i profesionalnih veština, on .
intelektualni materijal (znanje, informacije, intelektualno vlasništvo i iskustvo) koji
se m o ž e upotrebiti za stvaranje bogatstva, to je s u m a ideja, inovacija, tehnologija,
opšteg znanja, kompjuterskih programa, dizajna, veštine obrade podataka, procesa,
stvaralaštva i publikacija, k o n a č n o , reč je formalizovanom, zarobljenom i
procenjenom k r e a t i v n o m potencijalu radi odbacivanja „ i m o v i n e više v r e d n o s t i " (B.
K o m n e n i ć , 2 0 0 6 ) . G e n e r a l n i zaključak bi m o g a o da znači da ključna odrednica
globalne k o n k u r e n t n o s t i neće počivati na „ k l a s i č n i m " e l e m e n t i m a (trgovina, t o k o \ :
n o v c a i kapitala, investicije...) v e ć na t o k o v i m a ljudi - zemlje koje m o g u privući
„kreativne r e s u r s e " razvijaće se m n o g o brže i više od drugih zemalja ( T . J o v a n o v i .
2 0 0 6 ) . To je trend, sa stanovišta naše zemlje, v e o m a nepovoljan i na čije
zaustavljanje t e š k o m o ž e m o uticati, m a d a bi u t o m p o g l e d u bila poželjna
„automatizacija". Ipak, m o ž e m o ozbiljno i pravilno r a z u m e t i t o k o v e i procese
ekonomije z a s n o v a n e na znanju i inovacijama sa ciljem da što b r ž e nešto uradimo
u t o m kontekstu.
N a i m e , da n e k a zemlja privuče ljude iz kreativne grupe (radnici u oblasti

n a u k e i tehnologije, računarstva, m a t e m a t i k e , obrazovanja, umetnosti, kulture,
dizajna i zabave...tj. svi koji direktno kreiraju) od presudne važnosti je istovremeno
prisustvo talenta, tehnologije i tolerantnosti. Izrazita koncentracija na određenom
prostoru upravo je razlog zbog kojeg se na tim prostorima ostvaruje izuzetno
d i n a m i č a n e k o n o m s k i rast. Na p o m e n u t u m o ć n u kreativnu grupu u S A D otpada
3 0 % u k u p n e r a d n e snage, u 7 od 14 članica EU je više od 2 5 % pripadnika
stvaralačke klase u o d n o s u na ukupan broj zaposlenih, u Holandiji, Finskoj i Belgiji
400
to iznosi o k o 3 0 % , u Irskoj, V. Britaniji i Danskoj kreativna grupa je v e ć a od

u k u p n o g broja svih klasičnih industrijskih radnika, t e m p o rasta pripadnika
kreativne klase je najdinamičniji u Irskoj ( 7 % godišnje). Irski m o d e l razvoj je
zasnovan na startnim investicijama i kvalitetnom o b r a z o v n o m sistemu za razliku
od F i n s k o g razvojnog obrasca koji je utemeljen na velikoj multinacionalnoj
kompaniji „ N o k i a " koja je privukla mala i srednja p r e d u z e ć a i iskoristila sopstveni
inovacioni potencijal. U evropskoj matici kreativnosti članice EU su razvrstane u
četiri grupe na o s n o v u vrednosti indeksa kreativnosti (koji sintetički obuhvata
devet pokazatelja svrstanih u tri grupe: talenat, tehnologija i tolerantnost): 1.
vodeće države (Švedska, Finska, D a n s k a , Holandija i Belgija) sa visokim indeksom
kreativnosti i visokim s t e p e n o m rasta indeksa stvaralačkih sposobnosti; 2. države
koje dolaze (Irska) koje nisu dostigle prosečne vrednosti indeksa kreativnosti
p r e t h o d n e grupe, ali imaju v e o m a visok t e m p o rasta t o g indeksa; 3. države koje
zaostaju ( N e m a č k a , V.Britanija), imaju relativno visok indeks kreativnosti ali gube
korak j e r njegov trend rasta nije pozitivan; 4. države koje kasne (Italija, Španija,
Austrija, Portugalija, Grčka, F r a n c u s k a ) imaju relativno nizak indeks kreativnosti i
usporen t e m p o njegovog rasta. K o n k u r e n t s k a pozicija vodećih država je s v e u k u p n o
dobra, kod država koje dolaze konkurentska pozicija se popravlja, kod država koje
zaostaju o p a d a k o n k u r e n t s k a sposobnost, dok se kod država koje kasne ukoliko
bitno ne p r o m e n e svoju poziciju m o g u očekivati veliki problemi na području
konkurentnosti u n a r e d n o m razdoblju ( T h e Europe - Creativity M a t r i x ) . Slične
analize nisu v r š e n e n a k o n poslednjeg proširenja E U , a kod nas ovakvih istraživanja
nije bilo. O v o poslednje je vrlo indikativno, j e r ukazuje da se na ključne elemente
konkurentnosti u budućnosti u nas „zaboravilo". N a i m e , z a n e m a r e n o je planiranja
razvoja te se tako gubi korak u konkurentnosti k a k o na n a c i o n a l n o m nivou, tako i
na r e g i o n a l n o m i lokalnom. D o k se privreda razvijenih zemalja zasniva na
stvaralaštvu k a o osnovnoj pokretačkoj snazi, (znanje i informacije su alat i
materijal kreativnosti, inovacija je proizvod), naša nacionalna ekonomija d a l e k o je
od nove e k o n o m i j e koju „ n o s e " znanje i kreativnost.
15.2 Ka održivom ekonomskom i demokratskom razvoju
Šta bi m o r a l a da učini j e d n a zemlja kakva je Srbija da bi ostvarila

e k o n o m s k i u s p e h i razvoj - j e d n o je od ključnih pitanja kojim će se, bez sumnje,
baviti aktuelni kreatori e k o n o m s k e politike. Da bi pružili adekvatan o d g o v o r treba
da imaju na u m u da će razvojni izgledi naše zemlje u znatnoj meri biti uslovljeni i
ljudskim faktorom, o d n o s n o njegovom osposobljenošću za razvojna pregnuća.
Država, o d n o s n o vlada, ne m o ž e dobro upravljati privredom i društvom u
celini, ukoliko ne zna da upravlja sama s o b o m ( s o p s t v e n o m potrošnjom i
ponašanjem funkcionera koji joj pripadaju). Značajno je imati u vidu da vlada koja
teži da obezbedi o p s t a n a k privrede i nadoknadi razvojno zakašnjenje, n e m a previše
v r e m e n a na raspolaganju. N j e n e najvažnije odluke, svakako, će se odnositi na
401
kadrovska rešenja. Pri t o m e , p o s e b n o valja imati u vidu da vrhunski eksperti n i s .

prirodna datost, već da postaju takvi s a m o ako rade na p o s l o v i m a za koje p o s e d u i .
kvalitete i njih stalno unapređuju. Osim toga, treba voditi r a č u n a o t o m e gde i ka
ce se postavljati novi ljudi, o d n o s n o da oni dođu na pozicije na kojima će njih- .
prednosti dati o p t i m a l n e rezultate. Njih mora da karakteriše sposobnost da znaju da
rade sa ljudima i da se etično ponašaju.
V l a d a m o r a da posveti veliku pažnju spoljnjem svetu i pitanjima izvan naše
privrede. M n o g e z a m k e vrebaju u t o m e da svo raspoloživo v r e m e , energiju
sposobnosti usmeri na unutrašnje probleme. N e k i rezultati, n a i m e , vidljivi su tek
spolja i nisu s a m o t a m o g d e se nalaze naša preduzeća,. V e ć i t a m o gde su ona
o m a n u l a i izgubila (ili nisu ni imala) svoja tržišta. Pored toga, vlada treba da svoju
e k o n o m s k u politiku bazira na glavnim p r e d n o s t i m a i potencijalima n a š e zemlje
Geografski položaj, n a i m e , p r u ž a Srbiji bolje razvojne šanse u poređenju sa
o k o l n i m zemljama, o n a poseduje kvalitetno poljoprivredno zemljište i j o š neke
značajne prirodne resurse, ali i kvalifikovanu radnu snagu čije prilagođavanje
z a h t e v i m a novih tehnologija neće predstavljati veći problem. K a d a se imaju u vidu
i skorašnje političke p r o m e n é koje našoj privredi u svoj širini otvaraju put na
svetsko tržište i u m e đ u n a r o d n e e k o n o m s k e asocijacije i finansijske organizacije,
o n d a je sasvim očigledno da će Srbija u budućnosti predstavljati izuzetne
atraktivnu zemlju za strani kapital. U susret t o m e , o d l u č n o valja prilagođava:
z a k o n s k e p r o p i s e o stranim ulaganjima i koncesijama, te pripremati d o m a :
(državni i privatni) kapital za zajednička ulaganja i poslovnu saradnju.
M e đ u t i m , imajući u vidu karakteristike naše privrede i institucija, ka:
m o g u ć n o s t neoubičajenih i nepredvidivih zbivanja, predstojeće razdoblje .
e k o n o m s k o m p o g l e d u biće o b e l e ž e n o značajnim prisustvom raznovrsnih rizika 2
neizvesnosti. Iz t o g razloga, k a k o kreatori e k o n o m s k e politike, tako i ekonomi?:
poslovni ljudi uopšte, moraju zadržati određenu dozu opreznosti u s v o j o :
predviđanjima, očekivanjima, savetima i p r e p o r u k a m a . N a i m e , do uspešne-r
e k o n o m s k o g o p o r a v k a m o ž e doći uprkos suprotnim p r o c e n a m a , dok privred-
promašaji m o g u biti i veći ukoliko ne bi bilo stručnih saveta i preporuka
Alternativna gledišta su n e o p h o d n a , što je veliko dostignuće s a v r e m e n e nauke
demokratije. M e đ u t i m , k r e a t o r i m a e k o n o m s k e politike moraju se pružiti dokaz
rezonovanja koji stoje iza alternativnih pogleda. Preporuke dobijaju na poverer
„ t e ž i n i " ako se iskažu j a s n o , sa dobro artikuliranim opcijama i rizicima. Bitne
obeležje naše e k o n o m s k e politike, p r e m a t o m e , treba da b u d e njena zasnovanost ru
e k o n o m s k o j nauci, a ne e k o n o m s k o j ideologiji.
S o b z i r o m na to da je Srbija već postala član niza važnih m e đ u n a r e a

organizacija, institucija i inicijativa ( O U N , O E B S , Pakt za stabilnost Jugoistočne
E v r o p e . S E C I , C E I , M M F , SB, E v r o p s k a b a n k a za o b n o v u i razvoj, Evropska
investiciona b a n k a ) ili će u b r z o biti primljena u njihovo članstvo ( S T O i dr.) ka
imajući u vidu svu težinu i složenost privredne situacije u našoj zemlji, koncepc
m e r e e k o n o m s k e politike, u z n a t n o m stepenu će biti đ e t e r m i n i s a n e preferencijama
402
Privreda posle politički!) p r o m e n a
p r e p o r u k a m a spoljnih činilaca. M e đ u t i m , kvalitetno obučeni d o m a ć i eksperti

poseduju „ l o k a l n o " znanje i sposobni su da se upuste u dijalog sa spoljnim
savetnicima koji imaju m e đ u n a r o d n o iskustvo. Iz „integrisanja" tih znanja mogle bi
da proizađu efikasne m e r e e k o n o m s k e politike. Ključni saveti i preporuke, koje
ekonomisti d a n a s treba da pruže kreatorima naše e k o n o m s k e politike, o d n o s e se na
podsticaje.
P r o b l e m koji se postavlja pred e k o n o m s k e eksperte u implementaciji
saveta i p r e p o r u k a je daleko izazovniji od o n o g sa kojim se suočavaju lekari u
svom poslu (Stiglitz, 1998). E k o n o m i s t i se za razliku od lekara ne bave entitetom na
koji njihov savet najviše utiče. V e o m a retko m o r a t e ubeđivati pacijente da
spašavaju sopstveni život, ali političare m o r a t e ubediti da stave j a v n i interes svoje
zemlje ispred sopstvenog ličnog interesa. N a k r a t k o (a za političare koji imaju
podsticaj da poture p r o b l e m e n e k o m drugom, horizonti su često kratki) postoji
j a s a n sukob interesa, konflikt koji treba ublažiti (ali ne i eliminisati) politikom
konzistentne otvorenosti i transparentnosti. D o k se lekari bave donošenjem odluka
v e z a n i m za j e d n u osobu savet e k o n o m i s t e se tipično m o r a implementirati
političkim p r o c e s o m iz koga je savetodavac često isključen. Dijalog političara i
e k o n o m i s t e je d e o veće igre pred publikom. Zamislite posledice kada bi drugima
bilo dozvoljeno da slušaju šta lekar govori i šta pacijent odgovara: niko ne bi hteo
da pozajmi n o v a c pacijentu k o m e je upravo dijagnosticiran rak ili koji odbija da
primi lek koji ga m o ž e izlečiti. N e i z b e ž n a publika kod e k o n o m s k o g savetovanja
čini dodatnu p o t e š k o ć u u vidu spoljašnjih reakcija, naročito, k a d a se informacije
doziraju sporadično.
V a ž n a pitanja, o kojima kreatori e k o n o m s k e politike, t a k o đ e , treba da se

pozabave j e s u sledeća: Kome odgovaraju savetnici? Ko ih plaća? Kakva je
vladajuća struktura? Da li smo već dostigli status moderne medicine, gde
p r i h v a t a m o rizike i neizvesnost, ili postoji tendencija da uvek k r i v i m o pacijenta
koji nije p r e c i z n o pratio (i primenjivao) savete?
Tranzicija zahteva ne s a m o novi pravni sistem, već i učenje n o v o g tipa
ponašanja ( K o l o d k o , 1999). Preduzeća, banke, j a v n e službe, državna birokratija
moraju da n a u č e k a k o da rade u uslovima nove realnosti, tj. tržišnog sistema u
nastanku. Ubrzavanje procesa tranzicije i smanjenje troškova institucionalnog i
kulturnog prilagođavanja zahtevaju posebne n a p o r e u obrazovanju i obuci od strane
političkih i intelektualnih elita i nevladinih organizacija.
Na v e o m a dugi rok, tranziciju valja posmatrati kao glavni instrument
razvojne politike. Sistemske p r o m e n e koje ne vode ka trajnom rastu i stabilnom
razvoju nemaju smisla. M e đ u t i m , postoje ideološki motivisani pokušaji p r o m e n a
koji se čine bez uzimanja u obzir njihovih praktičnih implikacija na društvo. Takvi
motivi ne smeju biti z a n e m a r e n i , pošto m o g u biti v e o m a snažni, p o g o t o v o za
vreme neophodnih promena.
P r i m e r K i n e pokazuje da ekonomija m o ž e dostići veći rast ako se fokusira
na konkurenciju ostavljajući privatizaciju za kasnije (Stiglitz, 1998). Za razliku od
403
Kine, konkurencija je bila zapostavljena u m n o g i m od bivših socijalističkih

zemalja, koje su dale prednost privatizaciji. U n a š e m slučaju, pak, a k c e n a t mora
biti i na j e d n o m i na drugom, tj. na podjednakom uvažavanju i privatizacije i
konkurencije, o d n o s n o ne srne se zapostaviti n i j e d n o , ni drugo. Kineski pristup je
kod nas t e š k o primenljiv, j e r je fiskalni teret visok, a u s p o r e n o je globalne
restrukturiranje ekonomije usled loših performansi državnih i društvenih
preduzeća. Iskustvo privatizacije u drugim zemljama je pokazalo da je način na
koji se ona sprovodi od velike važnosti za konačni ishod i rezultat. Ključni činioc
koji determinišu uspešnost privatizacije su transparentnost procesa, pridobijanje
podrške zaposlenih, postojanje vlasništva po više osnova, k a o i sprovođenje
odgovarajuće regulatorne reforme. K o n z i s t e n t n o i pažljivo upravljanje procesom
privatizacije doprinosi ostvarivanju pozitivnih e k o n o m s k i h i fiskalnih p r o m e n a .
D e m o k r a t s k i sistem, p r e m a Dvorkinu, p o d r a z u m e v a zajedništvo, j e r on.

kao i gotovo svi drugi politički sistemi, p o d r a z u m e v a kolektivnu akciju (Dvorkin.
1998). M e đ u t i m , ta kolektivna akcija, pošto m o ž e biti statistička i komunalna,
„ u z r o k u j e " dva shvatanja demokratije. Kolektivna akcija j e , naime, statistička kada
o n o što grupa čini predstavlja grubu ili specifičnu funkciju o n o g a što pojedini
članovi grupe čine, a bez osećaja da nešto čine kao grupa. U t o m p o g l e d u m o ž e se
reći da ljudi u nekoj zemlji (npr. Srbiji) žele agresivniju i više intervencionistički
u s m e r e n u e k o n o m s k u politiku. M e đ u t i m , nijedan građanin/ka zemlje ne mogu
delovati tako da učine da se smatra da naš narod kao celina ima n e k o posebne
mišljenje. Z n a č i , s a m o se iznosi nekakav grubi statistički sud o o n o m e što
(pretpostavljamo) v e ć i n a građana misli, ili o o n o m e što većina misli o određene
stvari. T a k o se m o ž e reći da je j u č e na valutnoj berzi dinar skočio. I o v d e se opisuje
kolektivna akcija: s a m o velika grupa bankara i dilera m o ž e bitno uticati na valutnu
berzu. K a k o D v o r k i n ističe, pozivanje na određeni kolektivni entitet, v a l u t n o tržište
ne ukazuje na neki aktuelni entitet. U m e s t o t o g a m o ž e se, n i m a l o ne menjajući
smisao n a v e d e n i h reci, izneti j a s n a statistička tvrdnja: združeni učinci veoma
velikog broja individualnih valutnih transakcija doveli su do visoke c e n e dinara.
K o l e k t i v n a akcija j e , p r e m a Dvorkinu, k o m u n a l n a , kada se ne m o ž e svesti

na neku statističku funkciju pojedinačne akcije, pošto je kolektivna u dubljem
smislu j e r od pojedinaca zahteva da prihvate postojanje grupe kao posebnog
entiteta ili f e n o m e n a (npr., orkestar m o ž e izvoditi simfoniju, a j e d a n j e d i n i muzičar
to ne m o ž e . Ipak se ne radi o statističkoj kolektivnoj akciji, j e r se orkestarsko
izvođenje ne odlikuje time što svaki m u z i č a r svira p o s e b n u partituru, već što r,\ i
članovi sviraju kao orkestar, pri č e m u svi doprinose g r u p n o m izvođenju. Oni.
dakle, ne izvode z a s e b n e recitale). Razlika između statističke i k o m u n a l n e akcije
dopušta dva različita tumačenja: prvo je statističko tumačenje koje polazi od tog:,
da se političke o d l u k e u d e m o k r a t s k o m sistemu d o n o s e u skladu sa glasovima ili
o d l u k a m a ili željama svih građana; drugo tumačenje je k o m u n a l n o i k a ž e da
političke odluke u demokratiji donosi određeni entitet (sam n a r o d ) , a ne neki skup
svih pojedinaca. O v a diferencija između dva shvatanja demokratije ima, kako to
podvlači D v o r k i n , o g r o m a n praktični značaj, j e r presuđuje k a d a j e većinsko
404
odlučivanje, koje izaziva p o s e b n e nepogodnosti nekoj manjinskoj grupi, m o g u ć e

opravdati k a o legitimno, budući da je demokratsko. O d l u k e koje isključuju neku
manjinu iz j e d n a k o g učestvovanja u o d l u k a m a zajednice kao celine, ili nekoj
manjini poriču u d e o u njenom finansijskom uspehu, ili povređuju moralnu
nezavisnost n e k e grupe, ne m o g u biti opravdane kao d e m o k r a t s k e , bez obzira na
veličinu p o v l a š ć e n e grupe. O v d e Dvorkin upravo govori o tri zahteva istinskog
zajedništva: sudelovanju, udelu u dobitku i nezavisnosti. Z a h t e v za sudelovanjem
dovoljan je da objasni zašto k o m u n a l n u demokratiju p o v e z u j e m o sa opštim ili
gotovo opštim p r a v o m glasa, a t a k o đ e i sa predstavničkim s t r u k t u r a m a koje u
načelu svima dozvoljavaju pristup političkim službama. Paralelni zahtev da svaki
građanin m o r a imati koristi od u s p e h a prave demokratije odražava n a š e shvatanje
temeljne ideje k o m u n a l n o g delovanja: čovek nije član kolektiva koji deli njegov
uspeh i n e u s p e h ako drugi ljudi p r e m a njemu ne postupaju kao p r e m a članu.
K o m u n a l n o shvatanje, dakle, objedinjuje proceduralnu i suštinsku pravdu. Treći
n a v e d e n i z a h t e v na kojem insistira Dvorkin, a po k o m e k o m u n a l n a demokratija
m o r a poštovati m o r a l n u nezavisnost svojih članova, iz različitog ugla objašnjava
zašto liberalno nastrojeni ljudi insistiraju na tolerantnosti: građani istinske
d e m o k r a t s k e zajednice moraju biti ohrabreni da m o r a l n o i etičko rasuđivanje
smatraju svojim, a ne z a d a t k o m kolektiva.
R. Dal najvećim d e l o m govori o poliarhiji i ekonomskoj demokratiji kao o

dva odvojena entiteta, a ne kao o delovima ili e l e m e n t i m a u sklopu j e d n o g šireg
integralnog m o d e l a političkog sistema (Dal, 1999). M o d e r n a ekonomija treba da
b u d e tretirana ili shvaćena kao socijalna ili j a v n a ekonomija. E k o n o m s k a politika je
set socijalnih procesa za n a c i o n a l n o kalkulisanje ili kontrolu. Tržišni m e h a n i z m i
su, kao i poliarhija i administrativna hijerarhija sociopolitički procesi. Veliko
e k o n o m s k o p r e d u z e ć e , b e z obzira da li je j a v n o ili privatno, je politički sistem.
D e m o k r a t s k i p r o c e s zahteva načela pravde koja se razlikuju od tržišnih principa.
Na taj način, k a k o Dal konstatuje, prvo sitno neslaganje između demokratije i
kapitalizma posejao je vetar doktrine: O n o što su potrošači slobodni da potroše
zavisi od njihovog dohotka, a dohoci, za sada, a sigurno ni u b u d u ć e , nisu i neće
biti r a v n o m e r n o raspoređeni. Ukoliko dohodak, bogatstvo i e k o n o m s k e pozicije
predstavljaju i političke resurse, i ako su distribuirani nejednako, pitanje je da li je
m o g u ć e da građani b u d u m e đ u sobom politički j e d n a k i . Ako oni, pak, to ne mogu,
otvoreno se javlja n e d o u m i c a o mogućnosti demokratije u kontekstu tržišno
orijentisane i privatno-preduzetničke privrede. M o ž d a bi se u t o m e m o g l o naći
ishodište zanimljivog fenomena, da je nedemokratski način upravljanja u oblasti
privrede, u stvari najrašireniji i najprihvaćeniji sistem. P o m e n u t i kontrast
karakterističan za d e m o k r a t s k e zemlje, zaslužuje posebnu pažnju z b o g toga što
postoji opšte uverenje da poslovnim firmama treba upravljati na nedemokratski
način.
Svaka d e m o k r a t s k a zemlja po Dal-ovom mišljenju, ima mešovitu privredu.

U m o d e r n o j demokratskoj zemlji ekonomski poredak treba shvatiti k a o instrument
pogodan ne s a m o u proizvodnji i raspodeli d o b a r a i usluga, već i u stvaranju
405
m n o g o šire lepeze vrednosti, uključujući i d e m o k r a t s k e vrednosti. Privredna

p r e d u z e ć a u savremenoj demokratskoj zemlji sa m o d e r n i m i dinamičnim
pluralističkim društvom, svakako, spadaju u najozbiljnije kandidate za upravljanje
p u t e m d e m o k r a t s k o g procesa. Unutrašnje upravljanje, naravno, treba razlikovati od
spoljne k o n t r o l e nad radom p r e d u z e ć a koju vrše vlada ili lokalne uprave u državi.
U svim d e m o k r a t s k i m zemljama, naime, čak iako je većina firmi u privatnoj
svojini, regulišu se specifični aspekti delatnosti privatnih preduzeća.
M e đ u t i m , k a k o zapaža Dal, bilo bi v e o m a p o g r e š n o zaključiti da
e k o n o m s k i p o r e d a k d e m o k r a t s k i h zemalja, u kojima postoje m o d e r n a , dinamična i
pluralistička društva, postavlja identične p r o b l e m e kao demokratizacija ili u tom
smislu z a h t e v a ista rešenja.
Ipak, g r a đ a n i i u zemljama razvijene demokratije i u tzv. zemljama u
demokratizaciji moraju biti zainteresovani za način upravljanja preduzećima, jer
rad ima centralnu poziciju u životu najvećeg broja ljudi, j e r oni na radu, u
poređenju sa svim ostalim aktivnostima, p r o v o d e najviše v r e m e n a , j e r rad
odlučujuće utiče na njihov dohodak, potrošnju, štednju, društveni status,
prijateljstvo, s l o b o d n o vreme, zdravlje, sigurnost, porodični život, starost,
samopoštovanje, svest o samopotvrđivanju, blagostanje, ličnu slobodu,
samoodređenje, razvoj ličnosti, kao i na m n o g e njihove druge specifične interese i
vrednosti u životu. Stoga se m e đ u svim relacijama u d o m e n u vlasti, kontrole i
moći, u kojima se ljudi stalno nalaze p o s e b n o izdvaja (po svom značaju i
p e r m a n e n t n o s t i za svakodnevni život) radni o d n o s , te su efekti aktivnosti
m e n a d ž e r s k i h struktura u preduzećima, u s t a n o v a m a , ostalim p o s l o v n i m i drugim
organizacijama za pojedinca daleko najvažniji. V r e m e je za ozbiljno preispitivanje
pitanja radnih o d n o s a i započinjanje preokreta u preovlađujućim p a r a d i g m a m a
(Stiglitz, 2 0 0 0 ) . Svet rada se danas bitno razlikuje od o n o g od pre pola stoleća.
Sindikati imaju manje važnu ulogu u okviru privatnog sektora n e g o što su imali 50
godina ranije, naglasak se premestio na pitanja koja se tiču uloge radnika u
vlasništvu i upravljanju. Pitanja e k o n o m s k e demokratije su fundamentalnija od
onih koja se o d n o s e na e k o n o m s k u efikasnost, j e r se u demokratiju veruje bez
obzira na to da li o n a p o v e ć a v a efikasnost ekonomije ili ne doprinosi t o m e . Ipak.
ima dosta a r g u m e n a t a za to da učešće u donošenju odluka p o v e ć a v a efikasnost.
D o k globalizacija uzrokuje nove izazove za održivi demokratski razvoj i pruža
dobre izglede za prevazilaženje prošlosti, ona p r o m o v i š e i d e m o k r a t s k e procese
uticajne na d u g o r o č n i ishod. Ukoliko se podrže j a č a radnička prava i
predstavljanja, na svakom nivou (od r a d n o g mesta, lokalnog, regionalnog i
n a c i o n a l n o g nivoa, sve do m e đ u n a r o d n o g ) m o ž e se postići m n o g o više od
poboljšanja efikasnosti. Ključ za demokratski e k o n o m s k i razvoj su radnički
sindikati i ostale prave forme p o p u l a r n e samo - organizacije. Z b o g toga danas
Svetska b a n k a i podržava radne standarde M e đ u n a r o d n e organizacije rada.
uključujući i prava na organizaciju kolektivnog pregovaranja. N o v e tehnologije
informacija i n o v a ekonomija obećavaju veću radničku participaciju, k a o što drže i
o t v o r e n a vrata za efektivniju participaciju građana u društvenom upravljanju.
406
Demokratija znači m n o g o više od većinskog odlučivanja. Teoretski,

demokratski metod predstavlja ubeđivanje putem j a v n e diskusije ne s a m o u
d v o r a n a m a z a k o n o d a v n i h institucija, već i u medijima, privatnim konverzacijama i
p u t e m j a v n i h okupljanja. Vladanje i upravljanje p u t e m dijaloga i diskusije
identifikuje se kao ključ za demokratiju. D e m o k r a t s k i procesi podrazumevaju
otvoreni dijalog i šire angažovanje građana. Siri građanski a n g a ž m a n zahteva, pak,
da individue imaju pravo glasa u o d l u k a m a (uključujući i e k o n o m s k e o d l u k e ) koje
se njih tiču. U t o m smislu, m o ž e se govoriti o industrijskoj ili e k o n o m s k o j
demokratiji na r a d n o m mestu (gde sindikati igraju ključnu ulogu), o lokalnoj
demokratiji na nivou zajednice, kao i o demokratiji na n a c i o n a l n o m nivou (6,
2000). E k o n o m s k a demokratija predstavlja važan e l e m e n a t d e m o k r a t s k o g društva
čiji su limiti i granice dosta evoluirali. D a n a s je upravljačka struktura više voljna da
sasluša zahteve i razmotri interese radnika. Na to se ne gleda kao na radničko
uplitanje u m e n a d ž e r s k e prerogative, pa se i terminologija menja, te se sada govori
0 partnerstvu, t i m o v i m a , zajedništvu.. N a r a v n o , j o š uvek se ne radi o potpunoj
podudarnosti interesa i n a v e d e n a terminološka p r o m e n a ne predstavlja
fundamentalni zaokret.
M e đ u t i m , o v o je bitan istorijski trenutak kako za radništvo širom sveta tako
1 za M e đ u n a r o d n u organizaciju rada ( I L O ) kao čuvara radničkih prava (Sen, 2000).
Prvi talas globalizacije približava se svom kraju te se m o ž e otpočeti sa
sagledavanjem izazova koje ona postavlja, kao i prilika koje nudi. Proces
e k o n o m s k e globalizacije m o ž e izgledati kao zastrašujuća budućnost, m a d a se ona
m o ž e učiniti i p l o d o t v o r n o m , ukoliko se z a u z m e odgovarajući širok stav p r e m a
uslovima koji upravljaju ljudskim životima i radom. Postoji potreba za dobro
promišljenom akcijom, kojom će se podržati društvene, političke i e k o n o m s k e
p r o m e n e koje m o g u da preobraze zastrašujuću pretpostavku u konstruktivnu
stvarnost. M e đ u n a r o d n a organizacija rada se uklapa u s a v r e m e n e rasprave o
e k o n o m s k i m a r a n ž m a n i m a , društvenim vrednoslima i političkoj stvarnosti na pravi
način n o v o m vizijom svog cilja, koji se sastoji u promociji prilika za žene i
m u š k a r c e da dobiju pristojan i produktivan posao, u uslovima slobode, j e d n a k o s t i ,
sigurnosti i ljudskog dostojanstva. Pomenuti cilj se odnosi na sve radnike,
nezavisno od toga gde su i u k o m sektoru rada se nalaze. On uključuje ne samo
radnike u o r g a n i z o v a n o m sektoru, ne samo radnike koji samo rade za plahi, već,
t a k o đ e , i r a d n i k e sa neregulisanim platama, s a m o z a p o s l e n e i one koji rade kod
kuće. M e đ u n a r o d n a organizacija rada želi da reaguje na činjenicu da je svet pun
prezaposlenih i nezaposlenih. O v a univerzalnost p o d r a z u m e v a suočavanje sa
m n o g i m teškim pitanjima, koja ne bi m o r a l a da se pojave ako bi d o m e n i interes
bili ograničeni na uske grupe, kao što su radnici u o r g a n i z o v a n o m sektoru
(izostavljajući neorganizovani sektor), ili čak svi radnici koji rade za platu
(izostavljajući one koji rade kod svojih kuća), ili čak svi zaposlene (izostavljajući
nezaposlene). O b z i r o m na visoki nivo nezaposlenosti u m n o g i m z e m l j a m a sasvim
je logično da se pažnja usmeri na povećanje novih radnih m e s t a i prilika za rad.
Borba protiv nezaposlenosti nije razlog za žrtvovanje r a z u m n i h uslova rada onih
407
koji su već zaposleni, niti srne da se zaštita već zaposlenih radnika koristi kao
izgovor da se besposleni drže u stanju socijalne isključenosti sa tržišta rada i
zaposlenja. Obuhvatnijim pristupom balansiraju se, dakle, različiti interesi radije
n e g o da se daje puni prioritet s a m o j e d n o j grupi u odnosu na druge.
N a m a je n e o p h o d n a vizija razvoja koja je z a s n o v a n a na širim ciljevima i
većem broju instrumenata n e g o stoje to bivalo do sada. Zabrinuti s m o ne s a m o za
povećanje bruto d o m a ć e g proizvoda, već i za poboljšanje životnog standarda koji
p o d r a z u m e v a bolje zdravstvo i obrazovanje. Potreban n a m je prihvatljiv smer
razvoja, ne s a m o u s t a n d a r d n o m smislu zaštite okruženja za b u d u ć e generacije, već
i u p o g l e d u prihvatanja principa koji se m o g u sučeljavati političkim procesima.
N e o p h o d a n n a m je r a v n o m e r a n razvoj u k o m e su njegovi plodovi široko
distribuirani u populaciji. Valja se zalagati za demokratski razvoj u k o m e građani
učestvuju u donošenju kolektivnih odluka koje utiču na njihove živote i životno
okruženje n a m n o g o načina.
O v o postaje j o š važnije kada se u p u s t i m o u izgradnju i jačanje

d e m o k r a t s k i h institucija, što je zadatak kojem treba da b u d e m o p r e d a n i . Znači,
naglašena je p o t r e b a za održavanjem razvoja ne s a m o u pogledu uticaja na okolinu
i korišćenje prirodnih resursa, već i u smislu trajnosti i sposobnosti da podnese
političke p r o m e n é . Što su premise i n e o p h o d n o s t n e k e reforme prihvaćeniji, to će
reforma biti održivija. M o r a m o biti vrlo pažljivi sa reformama i politikom, za koje
često ne s a m o da n e m a konsenzusa, već koje su u suprotnosti sa dugoročnim
političkim d o k t r i n a m a . P r o m e n é u političkoj kulturi ne bi trebale, niti smele, da se
n a m e ć u sa vrha, iako vlast (ako istinski veruje u p r o m e n é ) m o ž e lako omogućiti te
promené.
Pred n a š o m zemljom stoje dva izazova: prvi je e k o n o m s k i razvoj, a drugi
usvajanje j e d n e p o t p u n o n o v e ekonomije (sveta n o v e ekonomije). D a n a s postoji
rastuće priznanje da ciljevi razvoja prevazilaze prosto povećanje bruto d o m a ć e g
proizvoda, te s m o i mi zainteresovani za promovisanje d e m o k r a t s k o g , p r a v e d n o g i
održivog razvoja. Razvoj je shvaćen kao transformacija društva i kao p r o m e n a
pogleda. U k o l i k o je to slučaj, o n d a bi radnici trebalo da budu u centru razvojne
transformacije, a njihove organizacije bi m o g l e biti ključna institucija u procesu
razvoja. Glavni s m i s a o privatizacije se sastoji u t o m e da najveći deo stanovništva
j e d n e zemlje ima korist od t o g procesa. D v a ključna m o m e n t a i za našu ekonomiju
su transparentnost i odgovornost, te njihovo obezbeđivanje predstavlja krucijalni
činilac privatizacionog procesa. To su, ujedno, i pretpostavke da se vrati veliki broj
stručnih ljudi koji je iz naše zemlje t o k o m poslednjih deset i nešto više godina
otišao u inostranstvo. Razvoj i opstanak na p o m o ć i drugih i „ v a đ e n j e " na druge
n i k a k o ne s m e biti trajna opcija kreatora e k o n o m s k e politike. Prilikom borbe sa
korupcijom, valja imati na umu, d a j e ona imala i pozitivnu ulogu - naučila nas je
da ništa nije besplatno (ovo poslednje je v e o m a značajno za „ukorenjivanje"
tržišnog n a č i n a mišljenja kod naših ljudi). K o n a č n o , nosioci e k o n o m s k e politike
moraju voditi r a č u n a i o t o m e da valja ukloniti sve, eventualne, zapreke (bile one
408
otvorenog ili prikrivenog tipa), napredovanju u m e n a d ž m e n t u i uopšte privrednom

životu, različitim manjinskim grupama.
D o b r a v l a d a je ključna potreba našeg oporavka i razvoja. O n a ne treba da
vodi i upravlja po svetu ili, pak, u kancelariji. T r e b a da p o č n e t i m e da ovlada i
upravlja sama sobom, te da ustanovi šta su njene prednosti i da nastupi t a m o gde će
one uroditi p l o d o m . O s i m toga, m o r a da pazi na to da predstavlja dobar uzor, a to
je osnova p o s l o v n e etike. T r e b a da postavlja svoje ljude t a m o gde m o g u da pruže
d o b r e rezultate. Njen najvažniji zadatak je da obavlja o s n o v n e poslove
(uspostavljanje pravne države, održavanje zdrave političke klime uključujući
makroekonomsku stabilnost, investiranje u osnovne društvene usluge i
infrastrukturu, zaštita ugroženih, očuvanje životne sredine) na pravi način. K a k o bi
d o b r a vlada o b e z b e d i l a stabilan i održiv razvoj, o n a treba da koristi širok spektar
inovativnih i fleksibilnih podsticaja (snagu j a v n o g mnjenja, povećanje
fleksibilnosti regulacije, primenu samoregulišućih m e h a n i z a m a , izbor efektivnih
tržišnih instrumenata) kojima će se ekonomski i drugi subjekti motivisati na
n o r m a l n o funkcionisanje. Vlada će u izvršavanju svojih zadataka biti efektivnija.
ukoliko osluškuje građane i sarađuje sa njima u donošenju i primeni m e r a
e k o n o m s k e politike. To je razumljivo, pošto e k o n o m s k a politika i način na koji se
o n a usvaja i sprovodi m o g u jačati bilo socijalnu koheziju b i l o društvene
poremećaje.
Imperativ je da vlada ne radi samo na tome da osmisli e k o n o m s k o -

političke m e r e koje će sprečiti krizne pojave i minimizirati njihove m a g n i t u d e i
negativne posledice, v e ć koje će i doprinositi razrešavanju privrednih i drugih
p r o b l e m a na način koji će održati što je m o g u ć e viši nivo zaposlenosti. O v o je
n e o p h o d n o , pošto radnici imaju razloga (obzirom na iskustva većeg broja zemalja u
tranziciji) da b u d u sumnjičavi. E k o n o m s k e koristi od demokratije na r a d n o m mestu
više prožimaju n e g o prosto prihvatanje p r o m e n a . D e b a t a o reformisanju naše
e k o n o m s k e arhitekture n i k a k o ne srne da protekne bez prisustva onih ljudi, koji će
se n e i z b e ž n o suočiti sa najvećim delom troškova eventualnih pogrešnih mera
privredne politike. N a i m e , osnovni demokratski principi nalažu ne samo da treba
čuti njihov glas, v e ć da bi bilo dobro da imaju m e s t o za stolom i učestvuju u
diskusiji. D e m o k r a t s k i i participatorski procesi obuhvatanjem radničkih sindikata i
drugih društvenih organizacija umanjuju otpor p r o m e n a m a .
Talenat, tehnologija i tolerantnost unapređuju kreativnost, pređuzetništvo i

d e m o k r a t i č n o s t koji su u našim uslovima i te kako poželjni, j e r d o p r i n o s e primeni
e k o n o m s k o g profila Srbije. Prilagodavanje privrednog sistema, izgradnja tržišnih
institucija, izrada odgovarajuće razvojne strategije i donošenje adekvatne
e k o n o m s k e politike v o d e ka održivoj ekonomiji i d e m o k r a t s k o m razvoju, koji naše
kandidovanje za članstvo u E U , kao i za kasnije učlanjenje u nju, čine realnim.
I z v o r i i l i t e r a t u r a :
1. Analiza makroekonomskih i fiskalnih kretanja u 2006. godini, Ministarsn :
finansija, Beograd, mart, 2007.;
2. Bilten javnih finansija za m e s e c februar 2 0 0 8 , broj 42;
3. Bošnjak, M., Strukturne ekonomske reforme u Srbiji 2001-2002., Finansije, Br.
1-6/2003.;
4. Dal, R., (1999.), Demokratija i njeni kritičari, Podgorica, C I D ;
5. Drucker, P., (1998.), Ovladajte sobom, a potom preduzećem — budite uzor.
Direktor, br. 7-8/1998.;
6. Dvorkin, R., (1998.), Sloboda, jednakost i zajedništvo, u Savremena politička
filozofija, prir. J. Kiš, Sremski Karlovci, N o v i Sad, Izdavačka knjižarniea
Z o r a n Stojanović;
7. Florida, R., (2002.), The Rise of the Creative Class, Basic Book;
8. Florida, R., I. Tinagli (2004), Europe in the Creative Age, C a r n e g i e Mellon
Software Industry C e n t e r & D E M O S ;
9. J o v a n o v i ć , T., (2005), Indikatorskoplaniranje razvoja i strategija, Saobraćajni
institut - C I P , u m n o ž e n o ;
10. Jovičić, S., H. M i k i ć (2006), Kreativne industrije u Srbiji: preporuke za raz^.
kreativnih industrija u Srbiji, British Council - Serbia and M o n t e n e g r o ;
11. K o l o d k o , G. W., (1999.), The Years of Postsocialist Transition: the Lessons for
Policy Reforms, T h e W o r l d B a n k D e v e l o p m e n t E c o n o m i c s R e s e a r c h Group.
Washington;
12. K o m n e n i ć , B., (2006), Intelektualni kapital kao faktor tranzicione politiku
E k o n o m s k i anali, tematski broj, april 2 0 0 6 : E k o n o m s k a tranzicija u Srbij:
2001-2005 - Rezultati, strategije, perspektive;
13. Sen, A., (2000.), Work and rights, International L a b o u r R e v i e w , Vol. 139
(2000), N o . 2;
14. Stiglitz, J., (1998.), Knowledge for Development: Economic Science
Economic Policy anual and Economic Advice, The World Bank Group - a
World Free of Poverty, W o r l d B a n k 10 th A B C D E , W a s h i n g t o n ;
15. Stiglitz, J., (2000.), Democratic Development as the Fruits of Labor, Keynote
A d d r e s s , Industrial Relations Research Association, Boston, January, 2000
W o r l d Bank.
410
CIP - KaT&norraauHJa y ny6.iHKauHJH
HapoflHa 6n6nHOTeKa Cp6HJe, B e o r p a a
338.1(497.1)"1947/1989"(075.8)
338.22(497. ll)"2000/2007"(075.8)
005.591.6:330.34(497.11)(075.8)
330.34(497.11)"2000/2012"(075.8)
flEBETAKOBHTi, CreBaH, 1942-

Nacionalna ekonomija / Stevan
Devetaković, Biljana Jovanović Gavrilović,
Gojko Rikalović. - 10. izd. - Beograd :
Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog
fakulteta, 2013 (Beograd : Cugura print). -
IX, 410 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm
Tiraž 600. - Napomene i bibliografske

reference uz tekst. - Bibliografija uz
pojedina poglavlja.
ISBN 978-86-403-1303-2
1. JoBaHOBHh-raBpHHOBHh, EHJBara, 1953-
[ayrop] 2. PHKajioBHh, TOJKO, 1951- [ayTop]
a) FIpHBpeflHH pa3Boj - JvrocjiaBHj'a -
1947-1989 b) EKOHOMHJ3 - Cp6nja -
2000-2012 c) TexHOJiouiKH nporpec - ITpHBpeflHH
pa3Boj - CpSnja d) Cp6nja - EKOHOMCK3
nojiHTHKa - 2000-2007
COBISS.SR-ID 198937868

Nacionalna Ekonomija, ISPIT

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nacionalna Ekonomija, ISPIT

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

CL

Dekan Ekonomskog fakulteta

Direktor i odgovorni urednik

N a c i o n a l n a ekonomija j e primenjena m a k r o e k o n o m s k a disciplina, čiji j e

zavisno od u celini raspoloživih socijalnih, a p o s e b n o naučnih i materijalnih

5 D R U Š T V E N A INFRASTRUKTURA I RAZVOJ SRBIJE 83

9 P R E T P O S T A V K E RAZVOJA SRBIJE 185

SPISAK TABELA I GRAFIKONA

Tab. 1 Indeks ljudskog razvoja Irske i B o s n e i H e r c e g o v i n e 30

Graf. 1 D r u š t v e n i proizvod SRJ u stalnim c e n a m a 1994. ( 1 9 8 9 = 1 0 0 ) 47

1.1 Sta izučava Nacionalna (narodna) ekonomija

Iz n a v e d e n o g određenja proizlazi da je N a c i o n a l n a ekonomija primenjena

ekonomsku teoriju tridesetih godina dvadesetog veka uvedeni su pojmovi mikroekonomija

o s n o v a m a grupišu, najčešće na osnovu sličnosti primenjenih procesa rada ili po

Osim agregatnim ( u k u p n i m ) veličinama, makroekonomski pristup

D r u g o određenje d a j e N a c i o n a l n a ekonomija primenjena disciplina

T a k o đ e je n e o p h o d n o da se ukratko ukaže na značenje dela kovanice

se zadovolje alternativnom u p o t r e b o m e k o n o m s k o g potencijala, te da su oni

1.2 Uloga spoljnog faktora u nacionalnoj privredi

N a c i o n a l n a privreda je otvoren e k o n o m s k i sistem čije se funkcionisanje

U l o g a spoljnog faktora u nacionalnoj ekonomiji bila bi v e o m a sužena ako

Najzad, spoljni činioci značajno deluju kao n e o p h o d a n m e h a n i z a m

U k o l i k o su nerazvijene (u razvoju), manje zemlje su pod j o š većim

U pogledu delovanja spoljnih faktora, ekonomija Srbije z n a t n o je više pod

koje je uloženo mnogo visokokvalifikovanog rada, pa su izložene uslovima

S druge strane, u d e o ma koje pojedinačno uzete nerazvijene zemlje ili

1.3 Odnos između makro i mikro ekonomskih disciplina

Na makroekonomskom nivou celine privrede svi uslovi ekonomskog

M e đ u t i m , u osnovi tog sistema zadržava se sloboda izbora privrednih

K a k o bi se zato stvorili odgovarajući uslovi, p o s e b n o je važno postojanje

U p r a v o zato, m a k r o e k o n o m s k i učinci n a c i o n a l n e privrede svoje ishodište

Saznanja o tome dobijaju se izučavanjem ponašanja privrednih subjekata (preduzeća, porodica i

2.1 Pojam privrednog razvoja

Privredni razvoj je složen ekonomski (i društveni) proces, kojim se j e d n a

2.2 Savremeni koncepti ljudskog i održivog razvoja

2.2.1 Istorijsko zaleđe

Teorija p r i v r e d n o g razvoja, kada je reč o p r e d m e t u njenog istraživanja

M a d a je e k o n o m s k i rast visoko v r e d n o v a n od strane kreatora razvojne

P o l o v i n o m s e d a m d e s e t i h g o d i n a u središte rasprava o razvoju dospeva

K o n c e p t osnovnih potreba je prvenstveno bio namenjen nerazvijenim

2.2.2 Koncept ljudskog razvoja (human development)

" O s n o v n e p o t r e b e " su utrle put ideji "ljudskog razvoja", koja je obeležila

de pun i sadržajan život. I K a n t je sledio tradiciju tretiranja ljudskih bića kao

resursa i ulaganja u ljudski kapital, svode ćoveka na puki faktor proizvodnje,

Ljudski razvoj, naprotiv, objedinjuje proizvodnju i raspodelu dobara, kao i

D a k l e , ako e k o n o m s k i rast treba da poboljša ljudski razvoj njime se m o r a

Ove komponente se navode i detaljno razmatraju u: M. ul Haq: Reflections on Human

O m n o g i m pitanjima ljudskog razvoja postignuta je široka saglasnost. ali

2.2.3 Koncept održivog razvoja (sustainable development)

M a d a j e v e ć i n a zemalja sveta izložena s n a ž n o m pritisku kratkoročnih

rasta - t o k o m poslednjih desetak godina zabeležen je o g r o m a n porast interesovanja

tteresovanja predstavlja, po oceni njegovih učesnika, precizniji i konkretniji ( m a d a z n a t n o manji

(pokrivanje tekuće potrošnje zajmovima koje neko drugi treba da vrati u

Briga za intrageneracijsku pravičnost p o d r a z u m e v a preraspodelu u korist

Atkinson, G. et al: Measuring Sustainable Development - Macroeconomis and the Environment,

5, str. 7. T o k o m d e v e d e s e t i h godina koncepti ljudskog i o d r ž i v o g razvoja su

zemlje i da e k o n o m s k i razvoj treba da služi unapređivanju njihovog blagostanja

Održiv razvoj se, na drugoj strani, m o ž e okarakterisati kao ljudski razvoj,

O d g o v o r n o s t za ostvarivanje o d r ž i v o g ljudskog razvoja leži u velikoj

Videti, na primer: M. ul Haq: Reflections on Human Development, Oxford University Press,

lagostanja. odvijati j a v n e i privatne aktivnosti. Privatni sektor generiše u najvećoj meri

k i razvoj, Na privredni razvoj j e d n e zemlje deluju brojni i raznovrsni činioci. Oni

izazvanog p r o s t o m činjenicom da resursi prirode postoje kao takvi (npr. retke