Jednu s’ nogu

Noć je bistra kao hladna votka. Kondenz kristališe na staklu zaleđene čašice. Šta
je htela ona nemušta lepotica? Ona je prva počela. Ko se preko odraza na prozoru nije
šmekao, taj kao da se gradskim prevozom nije vozio. Ponudio joj Barba 5 svojih
najboljih izdanja, bezuspešno. Hoće li ona da vozi? Dobar je Barba suvozač... Nije ni to
prošlo. Kao da kočijašu izvikuje adresu. Sa prezirom naručuje vožnju. Ne može ni
Karakuka baš svaki put svaku. Toliki maher nije...

Ovako bistri o ljubavnoj mrvici iz GSP-a. Na šanku u praznoj kafani. Sred III smene.
Poređenje će odgovarati poštovanjui koje gaji prema saputnici. Jedina zabeležena
posprdna epska pesma, rugalica, nastala je narudžbinom. Narodni pevač, verovatno
okupljen u kakvoj krčmi, pošteno je ’ okrpio’ naručioca. Šta je htela? Ona je prva počela.
Možda nije čitala Stendala. Ni Čehova. Mudrost počinje ravnodušnošću. No, silna pamet
ne prenosi se nasumičnim odrazom sa muzgavog stakla tramvaja. Preširok je taj vidik
za golu pamet.
Obilazak je rutinski. Noć je vedra, vodostaj u opadanju. Tiho je, bez vetra. Uređaji
’ ferceraju’ ispravno u svom ritmu. Koncert za ledomat, 3 zamrzivača i frižidere. Mirnu ti
smenu! Miran ti Dunav! Nešto ne štima...
Žeđ za raijom slična je fantaziji, rek’ o je neko... Kad se ovako sito gozbiš mrvicom,
Barba, pazi da se ne opiješ jednom kapljicom. Ništa fantastično ne piše u ‘ Predlogu
kontrolnog spiska za III smenu’. Preveo, prilagidio i dopunio Barba Karakuka. Već 2
godine korisna lista čeka na usvajanje. Ništa maštovito u svakodnevnom transportu cca
3 t otpada. Niti bajkovito u zalivanju 15 tuja sa 180 l vode na kofe. Na ruke. Čarobno u
metenju i usisavanju 1 a podnih površina?

Rad može da se kaže trud, muka, težina, rmbačenje... Ipak, uz pesmu bolje se radi:
Krošnje će šumeti košavom kao talasi njene suknje. Senke listova platana trepereće na
pločniku i njenim listovima. Štiklama izbijaće takt kao metronom sreće. Zastaće na
pešačkom prelazu na crveno. Bude li neki taksista šalabajzer prikočio na žuto, srešće
im se pogledi. Na periferiji vidnog polja. Svetlost prelomljena pod tim uglom ne pada na
dužicu. Gađa pravo u srca, oba. Ući će u taksi krajnje nepromišljeno i reći: -Vozite!
-Gde? Pitaće kočijaš.
-Negde, reći će rasejano.
-Onda Vi sedite za volan, a ja ću na suvozačko.
-Gde?
-Nije bitno gde. Uz nešto truda postaćemo nepobedivi.