AKADEMIJA KOSOVSKO-METOHIJSKA

ODSEK ZVEČAN
PREDMET: Osnove elektrotehnike I

SEMINARSKI RAD
TEMA: Električni potencijal i električni napon

Mentor: Student:

mr Ruža Marković Mladen Jovanović

Zvečan,2022
Osnove elektrotehnike I Električni potencijal i električni napon

UVOD........................................................................................................................................3

SAVREMENO SHVATANJE ELEKTRICITETA...................................................................4

UZAJAMNO DEJSTVO NAELEKTRISANIH TELA.............................................................5

ELEKTRIČNO POLJE..............................................................................................................6
Linije električnog polja........................................................................................................8
Raspodela naelektrisanja.....................................................................................................9
Linijski raspoređeno električno naelektrisanje..................................................................10
Površinska gustina električnog naelektrisanja..................................................................10
Zapreminska gustina električnog naelektrisanja...............................................................10

ELEKTRIČNI POTENCIJAL I RAD ELEKTRIČNOG POLJA............................................11

ZAKLJUČAK..........................................................................................................................14

LITERATURA.........................................................................................................................15

2
Osnove elektrotehnike I Električni potencijal i električni napon

UVOD

Poznavanje fenomena elektriciteta dug je skoro tri milenijuma. Naravno, prva otkrića
su predstavljala samo zapažanje određenih pojava bez pokušaja da se otkriju njihovi uzroci
i međusobne veze.
Pojavu neobičnog stanja, kao posledicu trljanja ćilibara, danas poznatog kao električno
stanje, zapazio je Tales iz Mileta (oko 625-548. prije nove ere) 600. godina prije nove ere,
ali nije mogao da je objasni. Ovu tajanstvenost stari Grci pripisivali su nekim
nadzemaljskim uzrocima i udahnuli su ćilibaru život i dušu, a neke pojave su različito
tumačili i pripisivali svecima i bogovima. Iz ovih vremena potiče i ime za elektricitet
jer „elektor” je stara grčka riječ za ćilibar. Kasnije su Grci od te riječi prešli na „elektron”,
naziv za ćilibar koji svojom bojom zajedno sa zlatom podsjeća na Sunce. Električne pojave
su bile poznate ljudima, ali niko se nije zainteresovao da ih objasni više od 2000 godina.

3
Osnove elektrotehnike I Električni potencijal i električni napon

SAVREMENO SHVATANJE ELEKTRICITETA

Sa upoznavanjem strukture materije povećavala su se i saznanja o samoj prirodi

elektriciteta. Tako da je danas opšte prihvaćen stav da u prirodi postoje dve različite vrste
naelektrisanja.
Kada se radi o dejstvu i ponašanju električnih opterećenja na atomskom i
molekularnom nivou( kako u stanju mirovanja tako i u stanju kretanja) bitno je poznavati
njihove osnovne fizičke karakteristke. Neutron nije naelektrisan, dok su naelektrisanja
protona i elektrona ista po apsolutnoj vrednosti, ali su različita po znaku.

Slika 1. Naelektrisanje atoma

Posledica ovoga je jedan od osnovnih zakona elektrotehnike, tj. Zakon o održanju
količine elektriciteta koji kaže:

da je količina elektriceta u prirodi nepromenljiva odnosno da se

naelektrisanja ne mogu stvoriti nego samo razdvojiti.

4
Osnove elektrotehnike I Električni potencijal i električni napon

UZAJAMNO DEJSTVO NAELEKTRISANIH TELA

Rezultat naelektrisanja atoma koji sadrži jednak broj protona i elektrona jednak je nuli.
Kad neko telo sadrži višak elektrona, u odnosu na protone, kaže se da je negativno
naelektrisano. U suprotnom, za telo koje ima manjak elektrona, kaže se da je pozitivno
naelektrisano. Naelektrisanje q, za koje u literaturi nazivaju i električno opterećenje,
količina elektriciteta, električni naboj, jednako je:

q=n⋅q e
gdje je qe elementarno naelektrisanje.

Tačkastim telima mogu se smatrati ona tela čije su dimenzije zanemarljive u odnosu
na njihovo međusobno rastojanje. Ako se tačkasta tela s naelektrisanjima q1 i q2 nalaze na
rastojanju r (slika 2), onda je intenzitet sile njihovog međusobnog djelovanja F jednak sili
kojom telo sa naelektrisanjem q1 djeluje na telo sa naelektrisanjem q2, odnosno sili kojom
telo s naelektrisanjem q2 djeluje na telo sa naelektrisanjem q1

F=|⃗
F|=|−⃗
F|

Makroskopsko svojstvo međusobnog delovanja naelektrisanih tijela mehaničkom

silom F, za slučaj djelovanja dva tačkasta naelektrisanja q1 i q2 koja se nalaze u homogenoj
sredini na međusobnom rastojanju r, kvantitativno se izražava Kulonovim zakonom:
1 q1 · q2
F= 4 π ε 0
·
r
2

gdje je ε0 dielektrična konstanta vakuma.

Taj zakon glasi: između dva naelektrisana tela deluje sila koja je srazmerna količinama
naelektisanja na tim telima, a obrnuto srazmerna kvadratu njihovog međusobnog
rastojanja.
Kulon je na osnovu niza eksperimenata takođe ustanovio da je :

 Rezultat interakcije dva tela s istom vrstom naelektrisanja (oba pozitivna ili oba
negativna) je odbojna sila ⃗
F,
 Rezultat interakcije dva tela s različitom vrstom naelektrisanja (jedno tijelo
ozitivno, a drugo negativno) je privlačna sila ⃗
F.

5
Osnove elektrotehnike I Električni potencijal i električni napon

Slika 2. Pravac i smer sila za slučaj istih i različitih naelektrisanja

U vektorskom obliku Kulonov zakon električne sile može se zapisati kao:

1 q1 · q2
F= 4 π ε 0
·
r
2
r⃗0

gde je smer jediničnog vektora upravo onaj prikazan na slici 2. (od q 1 ka q2), dok je ⃗
F
električna sila kojom naelektrisanje q1 deluje na naelektrisanje q2 . Prema trećem
Njutnovom zakonu, i naelektrisanje q2 deluje na naelektrisanje q1 silom ⃗
F . Na slici 3.
označen je smer sile ⃗
F u slučaju istih naelektrisanja. Ukoliko su naelektrisanja različita, ⃗
F
ima suprotan smer.

Slika 3.

ELEKTRIČNO POLJE

Pod električnim poljem podrazumeva se onaj deo prostora u kome se može primetiti
delovanje električnih sila jednog naelektrisanog tela na drugo naelektrisano telo. Kao
kvantitativna karakteristika električnog polja uvodi se fizička veličina koja se naziva jačina
električnog polja.
Ako se u neku tačku polja (slika 3.), na rastojanju r⃗ od naelektrisanja q( koje je
naelektrisalo to polje) unese neko probno naelektrisanje qp 1(naelektrisanje koje je tako
malo da njegovo polje zanemarljivo deluje na promenu polja izazvanog od naelektrisanja
q), tada će, na to uneto naelektrisanje, saglasno Kulonovom zakonu, djelovati sila ⃗
F.

1
Konvencijom je ustanovljeno da je qp pozitivnog znaka
6
Osnove elektrotehnike I Električni potencijal i električni napon

Količnik Kulonove sile⃗

F (između naelektrisanja q i qp) i vrednosti naelektrisanja qp
predstavlja polje naelektrisanja q u prostoru oko njega:

[ ]
⃗
F N
⃗
E=
qp C
⃗
gdje E predstavlja veličinu kojom se karakteriše to polje, a koja se naziva vektor jačine
elektrostatičkog polja.

Slika 4.
Često se Kulonov zakon (elektrostatička sila koja djeluje na tačkasto naelektrisanje Q
koje se nalazi u elektrostatičkom polju) izražava u formi:
⃗
F =⃗
E ⋅Q
Jačina električnog polja tačkastog naelektrisanja q može se odrediti iz Kulonovog
zakona električne sile:
1 q
E= 4 π ε 0
·
r
⃗
r
2 0

Na slici 4a prikazano je tačkasto naelektrisanje q i na rastojanju r⃗ od njega probno

naelektrisanje qp koje je toliko malo da se njegov uticaj na polje naelektrisanja q može
zanemariti, pa se naelektrisanje q može smatrati usamljenim.
Na slici 4b prikazana su dva slučaja kojima se ilustruje način određivanja pravca i
smjera vektora jačine elektrostatičkog polja (usamljeno pozitivno i usamljeno negativno
tačkasto naelektrisanje).

Slika 4a. Usamljeno tačkasto naelektrisanje

Slika 4b. Smerovi polja usamljenog tačkastog naelektrisanja.

Za određivanje polja, koje potiče od n tačkastih naelektrisanja raspoređenih u prostoru,

važi princip superpozicije prema kojem se rezultat jačine polja može dobiti kao:

7
Osnove elektrotehnike I Električni potencijal i električni napon

n
E =∑ ⃗
⃗ En
i=1

U slučaju da imamo više naelektrisanih tela, električno polje bi bilo jednako

vektorskom zbiru polja pojedinih tela.

Linije električnog polja

Često matematički model nije dovoljan da bi se stekla potpunija predstava o

električnom polju, pa se polje predstavlja geometrijski, pomoću tzv. linija električnog
polja. Pri tome, linija električnog polja ima svojstvo da joj je tangenta, u bilo kojoj njenoj
tački, podudarna sa pravcem vektora jačine polja u toj tački, kako je to prikazano na slici
5.

Slika 5. Primer linije električnog polja.

Smer linija polja, prema konvenciji, ide od pozitivno naelektrisanja prema negativnom
naelektrisanju. Skup linija polja, koji predstavlja posmatrano polje, naziva se spektar polja.
Na slici 6. prikazani su spektri tipičnih kombinacija tačkastih naelektrisanja.

Slika 6. Spektar polja za slučajeve: a) Usamljeno tačkasto pozitivno naelektrisanje; b)

Usamljeno tačkasto negativno naelektrisanje; c) Jedno pozitivno i drugo pozitivno
tačkasto naelektrisanje; d) Jedno pozitivno a drugo negativno tačkasto naelektrisanje.

Površine sa osobinom da linije električnog polja prolaze kroz njih pod pravim uglom
nazivaju se ekvipotencijalne površine.
Karakteristike linija električnog polja za bilo kakvu raspodelu naelektrisanja su:

 Linije polja imaju početak na pozitivnim naelektrisanjima, a završetak na

negativnim, ili u beskonačnosti ukoliko je reč o hipotetičkom slučaju izolovanog
8
Osnove elektrotehnike I Električni potencijal i električni napon

(pozitivnog) naelektrisanja.
 Broj linija polja koje polaze sa pozitivno naelektrisanog tela ili dolaze na negativno
naelektrisano telo, je proporcionalan količini naelektrisanja na tijelima.
 Jačina polja je srazmerna blizini linija.
 U svakoj tački polja, vektor jačine električnog polja ima pravac tangente na liniju
polja.
 Linije polja se nikada ne seku.

Raspodela naelektrisanja

Do sada smo proučavali sile i električna polja tačkastih naelektrisanja. To su

najjednostavniji primeri naelektrisanja koji zauzimaju zanemarljiv prostor. U nizu
slučajeva naelektrisanje se ne može smatrati tačkastim, jer je ili stalno ili povremeno
raspoređeno unutar nekog prostora.
Stalno naelektrisanje uopšteno može biti raspoređeno duž linije, na površini ili unutar
zapremine nekog naelektrisanog tela. U tom je slučaju prikladno definisati odgovarajuću
gustinu naelektrisanja.
S obzirom na raspodeljenost u prostoru naelektrisanje može biti:

 Linijski raspoređeno električno naelektrisanje λ;

 Površinska gustina električnog naelektrisanja σ;
 Zapreminska gustina električnog naelektrisanja ρ.

Analiza će uzimati u obzir samo slučajeve jednake (uniformne) raspodele

naelektrisanja u jednoj, dve ili tri dimenzije. Primer svih spomenutih raspodela
naelektrisanja prikazan je na slici 7. Na slici 7. su naznačeni elementi liniski dl, površine
dS i zapremine dV, koji pripadaju odgovarajućim gustinama naelektrisanja. Oni moraju
biti dovoljno mali da bi pripadna gustina u svakom od njih bila konstantna, ali istovremeno
i dovoljno veliki da bi bili jednako ispunjeni naelektrisanjem.

Slika 7. Primer različitih raspodela naelektrisanja.

9
Osnove elektrotehnike I Električni potencijal i električni napon

Linijski raspoređeno električno naelektrisanje

Naelektrisanje može biti raspoređeno po nekoj geometrijskoj liniji L. Takav raspored

naelektrisanja, ima na primer, komad tankog naelektrisanog bakarnog provodnika. Za
odabranu dovoljno malu dužinu dl na kojoj je jednako raspoređena količina naelektrisanja
dQ, linijska gustina naelektrisanja je određena sa:

λ=
dQ
dl [ ]
C
m
Sabiranjem elemenata naelektrisanja dQ=λ dl dobija se ukupno linijsko naelektrisanje kao
linijski integral po liniji L, tj.:
❑

Q=∫ λ dl L

Površinska gustina električnog naelektrisanja

Ako se posmatramo naelektrisana tela, u elektrostatičkim uslovima, svo naelektrisanje

je uvijek raspoređeno na njihovoj površini. Potrebno je odrediti dovoljno mali element
površine dS na kome je gustina naelektrisanja konstantna, a koji sadrži količinu
naelektrisanja dQ. Površinska gustina naelektrisanja je:

σ=
dQ
dS [ ]
C
m
2

Budući da je element naelektrisanja dQ=σdS, ukupno površinsko naelektrisanje se dobija

kao površinski integral po površini S:
❑

Q=∫ σ dS S

Zapreminska gustina električnog naelektrisanja

Ako odabrani diferencijalno mali element zapremine dV (dV→0) sadrži količinu

naelektrisanja dQ, gustina zapreminskog naelektrisanja definisana je sa:

ρ=
dQ
dV [ ]
C
m
3

Ukupno naelektrisanje dobije se zbirom svih vrednosti dQ dok se ne obuhvati celo

naelektrisanje Q:
Q

Q=∫ dQ 0

10
Osnove elektrotehnike I Električni potencijal i električni napon

Kako je element naelektrisanja dQ=ρdV, ukupno se naelektrisanje u prostoru

zapremine V može izraziti preko zapreminskog integrala protegnutog po cijeloj zapremini
V:
❑

Q=∫ ρdV
V

ELEKTRIČNI POTENCIJAL I RAD ELEKTRIČNOG POLJA

Određivanje jačine polja u nekoj tački kao rezultat delovanja više polja pojedinačnih
naelektrisanja, na primer naelektrisanja na elektrodama, zahteva zbog svoje vektorske
prirode složeni matematički aparat i duži račun. Očita je potreba za jednostavnijom, lako
merljivom skalarnom veličinom, koja bi ipak pružala bitne informacije o prilikama u
električnom polju.
Tu potrebu zadovoljava električni potencijal. Do pojma električnog potencijala može
se doći ako se naelektrisanje q pod uticajem vektora jačine polja ( ⃗
E ¿ slobodno ili
delovanjem sile kreće po nekoj putanji. Analogne prilike postoje i u mehanici. Telima na
istoj visini pripisuje se jednaka "potencijalna energija". Ako se telo spusti pod uticajem
gravitacione sile, na novoj visini ima nižu energiju za iznos koji je jednak izvršenom radu
prilikom spuštanja. S druge strane, rad se ne vrši ako se telo kreće duž puta normalno na
smer delovanja sile.
Slično se i naelektrisanju u električnom polju, (a i samim tačkama u kojima se
naelektrisanje nalazi ili ga tamo zamišljamo), mogu pripisati različite potencijalne
energije. Matematički je najjednostavnije da se početni nivo potencijalne energije uzima u
beskonačnosti. Tamo je jačina električnog polja jednaka nuli i nema sile koja deluje na
naelektrisanje, pa niti promene energije pri pomeranju. Ako se pozitivno naelektrisanje q
dovede iz beskonačnosti u neku tačku električnog polja, izvršeni rad jednak je
elektrostatičkoj potencijalnoj energiji u toj tački (Ep). Rad je pritom jednak nuli za
elementarne pomake normalne na smer polja. Ako bi, pak, pozitivno naelektrisanje pod
uticajem polja bilo odvedeno u beskonačnost, na tom putu bi se dobio (a ne utrošio) rad.
Odnos između rada i naelektrisanja na kome je rad izvršen, odnosno potencijalna energija
jedinice pozitivnog naelektrisanja zove se električni potencijal. Potencijal V u nekoj tački
polja je:

Ep
V= [V ]
q
Iz definicije potencijala sledi:

11
Osnove elektrotehnike I Električni potencijal i električni napon

1J
1V=
1C
Za potencijalna energija naelektrisanja q u nekoj tački električnog polja biće:
E p =q V [J ]

Ako dve tačke električnog polja, ili dva naelektrisana tela, imaju različite električne
potencijale V1 i V2, pri čemu je V1 veće od V2 , tada razlika potencijala između te dve
tačke predstavlja električni napon i označava se sa U:

U = V 1 – V2 [V ]

Jedinica za električni napon je volt.

Napon je jedan od najvažnijih pojmova u elektrotehnici i za razliku od potencijalne
energije lako se meri.
Ako posmatramo dve tačke u električnom polju u kojima naelektrisanje ima različite
potencijalne energije, iz definicije napona :
E p 1 E p 2 ΔE p
U =V 1−V 2= − =
q q q
sledi:

Ep = q U
Pošto je promena električne potencijalne energije, pri premeštanju naelektrisanja q,
jednaka radu električnog polja, dobija se:

A=qU
Treba uočiti da bi rad između dve tačke u električnom polju bio isti bez obzira na oblik
putanje po kojoj bi se naelektrisanje kretalo. Rad, koji izvrše sile elektrostatičkog polja pri
pomeranju probnog naelektrisanja duž neke putanje, ne zavisi od oblika putanje, već samo
od položaja njenih krajnjih tačaka. Drugim rečima, to znači da rad zavisi samo od razlike
potencijala, tj. napona.
U posebnom slučaju, kad su izvorna i odredišna tačka iste, tj. kad je putanja zatvorena
kriva linija, rad će imati vrednost nula: (A = 0). Elektrostatičko polje, kao i gravitaciono
polje, pripada grupi tzv. konzervativnih polja. Zajednička osobina ovih polja je da je rad
sile po zatvorenoj putanji jednak nuli.
Isto tako, ako se kretanje izvodi po linijama istog potencijala (pa je razlika potencijala
između dve tačke jednaka nuli), ne troši se (niti dobija) rad. Linije istog potencijala zovu
se ekvipotencijalne linije.

12
Osnove elektrotehnike I Električni potencijal i električni napon

Slika 8.Ekvipotencijalne linije tačkastog naelektrisanja

S obzirom da je prostiranje električnog polja trodimenzionalano, govorimo

o ekvipotencijalnim površinama. Budući da za kretanje naelektrisanja po
ekvipotencijalnoj površini nije potreban rad, vektori jačine električnog polja (električne
linije sile) normalni su na ekvipotencijalne površine.

13
Osnove elektrotehnike I Električni potencijal i električni napon

ZAKLJUČAK

Bilo koja tačka prostora ima električni potencijal čija potencijalna energija po
jedinici naelektrisanja ima neku vrednost a nalazi se u statičkom "vremenski
nepromenljivom električnom polju. To je skalarna veličina, uobičajeno izražena
u voltima. Razlika električnog potencijala između dve tačke u prostoru, naziva
se napon.
Razlika električnih potencijala može se definisati kao uzrok kretanja elektriciteta kroz
provodnik.
Naponska razlika u električnom polju, kakvo postoji između dve tačke u električnom
kolu, je isto što i potencijalna razlika, razlika električnih potencijala. Ova razlika je
srazmerna elektrostatičkoj sili koja pomera elektrone (ili druge nosioce naelektrisanja) iz
jedne tačke u drugu. Potencijalna razlika, električni potencijal i elektromotorna sila se
izražavaju u voltima, što je razlog da se uobičajeno koristi izraz „voltaža“.
Napon je osobina električnog polja, a ne pojedinačnih elektrona. Elektron koji se kreće
duž potencijalne razlike doživljava promenu energije. Ovaj efekt je sličan onom kada telo
pada sa neke visine u gravitacionom polju.

14
Osnove elektrotehnike I Električni potencijal i električni napon

LITERATURA

 Dragutin N. Mitić, Elektrotehnika 1, Petrograf, Niš 2007

 http://www.scribd.com
 https://sr.wikipedia.org/sr

15