Ne tako davno, u šumi nadomak sela, živeo je mali jež po imenu

Joca. Joca je bio veoma druželjubiv i imao je puno dobrih drugara,

a najviše od svih voleo je lisicu Gocu.

Sa njom je provodio čitave dane i nikada im nije bilo dosadno.

Zajedno bi smišljali nove igre, isprobavali igračke i istraživali šumu.

Jocine avanture sa Gocom bile su neverovatno uzbudljive, ali tu i

tamo desio bi se i poneki nestašluk. Iako je Joca bio dobar jež, zbog
svoje nepažnje često je upadao u nevolje.
Jednom su Joca i Goca u šumi sakupljali bobice za maminu
tortu. Kada je korpa bila puna, drugari su odlučili da se trkaju
do kuće i obraduju mamu.

-Ko prvi, dobija 2 parčeta torte! - povika Goca.

-Ja ću biti prvi! - reče Joca. FIJU!

Potrčao je koliko ga noge nose, ali baš ispred kuće saplete se

o kamen! TRAS!

Joca upade u korpu sa bobicama i sve ih zgnječi bodljama.

Mama, koja je nestrpljivo čekala Jocu da se vrati iz šume, veoma se
razočarala.
-Ko je to zgnječio sve bobice za moju tortu?
-To nisam bio ja! - brzo reče Joca sav crven u licu od zgnječenih bobica.

-Nije lepo lagati, Joco! - ljutito reče mama. -Lice ti je crveno od soka
iz bobica, znam da si to bio ti.

Uhvaćen u laži, Joca posramljeno reče

-Dobro, mamice, neću nikad više!
Drugi put, Joca je pozvao Gocu da isprobaju novu loptu koju mu je mama
kupila za rođendan. Predložio joj je novu igru.

-Hajde da se takmičimo ko može da šutne loptu dalje!

Goci se ta ideja veoma dopala.

-Svi znaju da sam ja najbolja u šumi, lako ću te pobediti! - pohvalila se lija.

U želji da nadmaši Gocu, Joca se previše jako zaleteo i umesto nogom

loptu udario svim svojim bodljama.

Čulo se samo glasno PUF!

Kada je mama videla Jocu kako se iz šume vraća sa probušenom loptom,
začuđeno je pitala

-Ko je uništio igračku koju sam ti poklonila?

Joca kao iz topa odgovori

-To nisam bio ja! Lopta je bila loša i sama je pukla.

Mama ga sumnjičavo upita -Zašto opet lažeš, Joco?

Lopta je bila nova, nije mogla da pukne sama.

Ponovo uhvaćen u laži, Joca promrmlja

-Izvini, mamice. Neću više lagati.
Poslednji put kada su se družili, Joca i Goca igrali su žmurke, a
Joca je pronašao savršeno mesto za skrivanje u maminim
ružama. Goca je tražila i tražila, ali nikako nije mogla da ga
pronađe.

-JUPI! Pobedio sam! - povikao je Joca, a onda je shvatio da se

upetljao u ruže. -Upomoć, Goco!

Povuci-potegni i nekako se uz Gocinu pomoć izvukao, ali

mamine ruže bile su potpuno slomljene.
Kada je to videla, mama je upitala

-Ko je polomio moje cveće?

Joca po navici odgovori -To nisam bio ja!

Na to mama povisi glas kao nikada do sad

-Treći put me lažeš, Joco! To se više ne sme ponoviti!

Mama je bila strašno ljuta što je Joca toliko laže, ali i veoma
zabrinuta jer mali jež stalno upada u nevolje.

-Dosta je bilo laži i nestašluka, Joco! - rekla je.

-Znam da si ti dobar ježić, ali se plašim da će te tvoje rđavo

ponašanje jednog dana dovesti u nepriliku. Zato mi obećaj da
ćeš se popraviti, inače nema više sa igranja sa Gocom u šumi.

-Dobro, mamice, obećavam - reče Joca.

Nekoliko dana kasnije, Goca je pozvala Jocu da zajedno
traže izgubljeno blago u bašti komšinice Slavice.

JUHU!! Joca je jedva čekao i bio je jako srećan kada mu

je mama dozvolila da sa Gocom krene u najveću
avanturu do sada.

Ipak, mama ga je pre polaska fino upozorila

-Ne zaboravi šta si mi obećao, Joco! Još samo jedan
nestašluk, i nema više igranja sa Gocom u šumi.

-Ne brini, mama, biću dobar! - ponovo je obećao Joca.

Kada su stigli u baštu, Goca reče

-Pogledaj svu tu salatu, Joco. -Izgleda kao zeleno more!

Blago se sigurno krije tu negde! - odovori Joca. - Hajdemo!

Drugari su tražili i tražili sve dok mrak nije počeo da pada,

a onda su u istom trenutku ugledali blago.
Joca povika -Ko prvi, njegovo je! - i jurnu kao raketa. ZUM!
Međutim, u tolikoj žurbi, nekako se sapleo na baštensko crevo i pao. Goca
se prva dočepa blaga, ali kao dobra lija ipak odluči da ga podeli sa Jocom,
pa su se oboje vratili kući veoma srećni.

Nažalost, drugari nisu znali da su Jocine bodlje probušile crevo i da se

bašta kap po kap preko noći pretvorila u pravo pravcato more.

PLJUS!
Sutra ujutru, dok su se drugari igrali u šumi, mama ih jako ljuta prekinu

-Opet si bio nevaljao, Joco! Bašta komšinice Slavice potpuno je poplavljena,

voda je uništila svu salatu! Nema više igre za tebe, pozdravi se s Gocom!

-Čekajte! - povika Goca

-Joca nije kriv, ja sam probušila crevo!

-Spas u zadnji čas! - pomisli Joca, ali je onda shvatio da će dobra Goca biti
kažnjena umesto njega. A znao je i koliko se Slavica trudila oko bašte, pa je
tužno priznao

-Goca nije probušila crevo. To sam bio ja, mamice! Žao mi je!
- i počeo da plače. ŠMRC-ŠMRC!

Mami je bilo drago što je Joca shvatio da je pogrešio i po prvi put bio
dovoljno hrabar da to prizna. Zato ga nije kaznila.

A da sreća bude još veća, Joca je smislio kako da ispravi svoju grešku.
Joca se iskreno izvinio Slavici, a zatim je dobroj komšinici
ponudio svoju pomoć u sređivanju bašte.

Slavica se nije ljutila, već je rado prihvatila Jocin predlog. Uskoro

im se pridružila i Goca, pa su udružili snage da očiste baštu.

Malo po malo, šteta je popravljena i svi su bili jako srećni što je

bašta ponovo ozelenela. Bila je to još jedna uzbudljiva avantura
Joce i Goce, a uz to su drugari naučili i važnu lekciju.
Joca i Goca ti pomažu da zaspiš!