Pitanja za prvi kolokvijum

ELEKTRONSKO POSLOVANJE

1. Cetiri faze razvitka interneta

1. faza – mešovita vojno-civilna mreža

2. faza – preobražaj u “mrežu nad mrežama”
3. faza – Internet kao “opšte dobro čovečanstva”
4. faza – Internet kao novi gospodarski prostor

2. Standardni internet servisi

• daljinski prenos datoteka

• elektronska pošta
• World Wide Web
Iz njih ili kombinacijom nekih od njih nastalo je nekoliko daljnjih važnih izvedenih standardnih
internet servisa, i to:
• dostavne liste
• diskusijske skupine
• čavrljanje
• internet telefonija/videotelefonija
• telekonferencije/videokonferencije

3. Objasniti daljinski prenos datoteke

Daljinski prenos datoteke razvijen je upravo zato da bi se datoteke sa računara različitih vrsta i
tipova, smeštene u jednom računaru, mogle preneti na neki drugi računar i potom na njemu
obrađivale. Protokol za prenos datoteka (skraćenica FTP - File Transfer Protocol) a mesta s kojih se
mogu preuzimati datoteke u Internetu nazivaju se FTP mestima.
Veći je broj javnih FTP mesta od privatnih koji su ograničeni na manji broj korisnika, pa njima
može pristupiti svaki korisnik interneta i takva mesta nazivaju se serveri anonimnih korisnika.
Zainteresovani korisnik aktivira takav server šaljući zahtev za prenos datoteke (File Transfer
Request) i navodeći svoju adresu u Internet elektronskoj pošti kao lozinku (Password).
Od tog trenutka nadalje korisnik u dijalogu komunicira s FTP-serverom, koristeći se pritom
odgovarajućim programom za daljinsko preuzimanje datoteka (Remote Files Downloading
Program).

4. Daljinski prenos datoteka može se koristiti za najrazličitije svrhe. Najčešće su, ipak,
primene sledeće...

• prenos binarnih datoteka između udaljenih računara

• prenos tekstualnih (ASCII) datoteka između udaljenih računara
• preuzimanje programa s udaljenih računara
• prenos multimedijskih datoteka (slike, video zapisi i zvuk)

5. Objasniti elektronsku postu, ukratko...

Elektronska pošta mrežni je servis koji kombinuje brzinu telefonske i trajnost pisane komunikacije.
Karakteristična je jednostavnost pri upotrebi i prilagođenost svakodnevnim komunikacijskim
potrebama poslovnih i privatnih korisnika. U elektronskoj pošti poruku ne treba pisati rukom, ne
treba je stavljati u kovertu, ne treba plaćati poštarinu, niti nositi do najbliže pošte, što sve iziskuje
utrošak značajne količine vremena i novca. Ne zahteva istovremeno aktivnost, odnosno
raspoloživost oba komunikatora. U poređenju sa tradicionalnim poštanskim (pismovnim)
komuniciranjem poruke u elektroničkom pošti “putuju” daleko brže, a stepen pouzdanosti njihove
isporuke na odredište daleko je viši i elektronska pošta je jeftina.

6. Adresa u el posti

Adrese u elektronskoj posti mogu biti standardizovane ili jednolične i sastoje se iz dva osnovna
dela:
ime-korisnika@internet-adresa ili, specifičnije: ime@organizacija.područje
Ime korisnika i naziv organizacije određuje korisnik proizvoljno, a oznaku područja dodjeljuje mu
davalac usluga. Primeri za oznake područja:
• com - komercijalne i profitne organizacije
• org - mešovite i neprofitne organizacije
• net - internet infrastruktura i davaoci internet usluga
• edu - fakulteti i univerziteti
• gov - federalne vladine agencije
Ili oznaka područja koja je ujedno i oznaka zemlje:
• rs - Srbija
• at – Austrija
• it – Italija
• de – Njemačka
• uk – Velika Britanija

7. Objasniti funkcionisanje el poste

To: Navodi se popis adresa primatelja poruke; ako ih je više,

adrese se razdvajaju zarezom ili znakom "točka-zarez" (;).
Cc: Navodi se popis adresa na koju se žele poslati kopije
poruke.
From: Navodi se adresa pošiljatelja poruke. Ovaj segment
poruke obično popunjava program.
Subject: Navodi se kratki opis ili sažetak poruke.
Body: Upisuje se proizvoljni tekst poruke ili sadržaj pridružene
datoteke neograničenih dimenzija.
Zatim Send čime se aktivira prenos poruke i poruka dospeva u sanduce primaoca gde ostaje dok je
isti ne pročita.

8. Hipertekst i hipermedija kao osnova World Wide Weba

Hipertekstualni su dokumenti skupovi informacija izraženih u tekstualnom obliku čiji su delovi

logički povezani s delovima nekih drugih takvih dokumenata sačuvani u memoriji istog ili nekog
drugog umreženog računara.
Hipermedija podrazumijeva skup srodnih informacija, iskazanih u tekstualnom, grafičkom, video
i/ili zvučnom obliku, odnose se na neki (složeni) objekat, a takođe se mogu po želji povezivati s
delovima sličnih takvih dokumenata u memorijama različitih računara.

9. Hipertekstualni i hipermedijski dokumenti imaju dva značajna i zanimljiva obilježja..

• Ne pretpostavljaju nikakav specifičan redosled ili hijerahiju obuhvaćenih informacija, odnosno

omogućuju proizvoljno povezivanje bilo kojih delova dokumenata.
• Omogućuju da neke informacije budu u višestrukim odnosima prema nekim drugim
informacijama, tj. da jedna informacija upućuje na više drugih informacija, odnosno da više
različitih informacija upućuje na istu informaciju.

10. Objasniti snalazenje u web prostoru, ukratko...

Otvaranjem određenog Browsera (npr. Google Chrome, Mozilla FireFox, Opera, Microsoft Edge)
na ekranu se pojavljuje Home page odnosno početna stranica u pretraživaču, obično su na njoj
prikazane neke poveznice ka određenim sajtovima kojima se može pristupiti. U polju search
upisujemo ono što nam je potrebno da pronađemo i pretraživač šalje u Internet zahtev odabranom
serveru da pošalje svoju Web stranicu koja će se prikazati ukoliko je server aktivan a ukoliko nije
izbaciće da nije dostupan ili da stranica ne postoji.

11. Objasniti trazenje infirmacija u web prostoru

↑↑↑
Search, Bookmark, File save as

12. Tipični sadržajni elementi naslovnice su sledeći:

• informacije o autoru, odnosno vlasniku web stranice

• informacije o području ili prirodi delatnosti vlasnika web stranice
• brojač poseta, odnosno posetioca web stranice
• Menu (engl. Menu) područja interesa korisnika (posetioca)
• poveznice prema drugim – sopstvenim ili tuđim – web stranicama
• adresa elektronske pošte na koju se korisnik može obratiti ili, alternativno, knjiga gostiju, tj.
prostor ili prozor u kojega posetilac može upisitavati svoje komentare, opaske, pritužbe, predloge,
itd.

13. Servis dostavnih lista

Dostavna lista (engl. Mailing List) je posebna adresa u internet elektronskoj pošti. Server
dostavnih lista (engl. Mailing List Server) zadužen je za prosleđivanje sadržaja što pristižu u taj
elektronski sandučić svim pretplatnicima na taj (besplatan ili plaćen) servis. Kada neki korisnik
pošalje poruku na tu adresu, server će je promptno uputiti na adrese svih korisnika koji su ranije
tražili ubacivanje na dostavnu listu. Time se ostvaruje oblik grupne i masovne komunikacije u kojoj
može učestvovati svako ko za to ima interesa, izbegavajući istovremeno poteškoće i rizike
svojstvene ličnoj komunikaciji elektronskom poštom.

14. Dostavne se liste, zato, mogu realizovati na tri glavna načina...

• kao potpuno slobodne liste

• kao liste sažetaka
• kao posredovane (modernizovane) liste

15. Korisničke diskusione skupine su...

16. UseNet servis nudi širi popis osnovnih tema (tema najvišeg reda ili ranga) prema
kojima se korisnici svrstavaju u osnovne diskusione skupine. Osnovne su teme sledeće...

• comp – računari
• news – novosti i informacije o Internetu i, posebno, o samim diskusijskim skupinama
• rec – rekreacija, sport, hobiji, muzika, igre
• sci – funamentalna i primenjena nauka
• soc – društvene teme i kultura
• talk – kontroverzne i intrigirajuće teme
• misc – teme koje nisu pokrivene ostalim skupinama, kao što su, npr, zapošljavanje, paramedicina,
astrologija, itd

17. Čvrljanje, internetska telefonija, telekonferencije -objasniti

Čavrljanje se kao standardni internet servis razvilo iz elektronske pošte. Ostvaruje se na taj način
što davalac usluge, prihvata pozive korisnika koji žele stupiti u online kontakt s nekim drugim,
poznatim ili nepozatim korisnikom. Korisnici se prijavljuju serveru i navode neke informacije iz
kojih se može zaključiti s kojim ili kakvim partnerom bi želeli komunicirati, o čemu, pod kojim
uslovima, itd. Server nastoji spojiti korisnike sličnih interesa za koje pretpostavlja da će imati o
čemu razgovarati. Sve se odvija pisanim putem u realnom vremenu. Postoje grupni i privatni
dijalozi.
Internet telefonija razvila se iz klasične telefonije veza između dva korisnika u internet telefoniji
uspostavlja se direktno, pozivanjem internet adrese onoga s kime se želi komunicirati. Posredovanje
servera ovje nije nužno, ako se tačno zna s kime se želi razgovarati i koja mu je adresa. Računari
oba korisnika moraju biti opremljena uređajima za govorni ulaz i izlaz.
Servis telekonferencija i videokonferencija predstavlja svojevrsnu kombinaciju servisa rada u
korisničkim skupinama i čavrljanja, uz primenu najnaprednije multimedijske tehnologije. Osnovno
mu je obeležje funkcioniranje u realnom vremenu, što znači da svi korisnici takvog skupa, iako
prostorno možda jako udaljeni, istovremeno razgovaraju i diskutuju baš kao na pravim sastancima.