II kolokvijum Poslovno pravo

35.Prava intelektualne svojine

Право интелектуалне својине представља скуп интелектуалних вредности које су производ

људског рада.

У права индустријске својине спадају патенти или проналазачка права, знакови

разликовања који се односе на жигове, спољашњи изглед производа и ознаку порекла кnow
how.

Право интелектуалне својине може припадати субјектима пословног права, али такође
носиоци тих права могу бити и физичка лица. Право интелектуале својине даје искључиво
власништво носиоцу тог права који постаје законом заштићен корисник.

36.Patent , model i žig

Патент представља право физичког или правног лица за проналазак из било које области
технике који је нов и примењив у индустрији.94 Предмет патентне заштите може бити
одређен производ, али и поступак за производњу одређеног производа. Поменути Закон о
патентима прецизира да се неки проналасци не могу штитити патентним правом и то су
проналасци чија би комерцијална употреба била противна јавном поретку, проналасци у
области медицине у вези поступка лечења људи, итд.95

Да би проналазак био заштићен мора да је нов, односно да није био познат јавности до
дана подношења патентне пријаве. Други услов за прихватање патента је инвентивност
проналаска, тј. да он решава неки нови технички проблем.

Правна теорија препознаје више врста патената. Први је основни патент којим се штити
проналазак који је нов, инвентиван, индустријски примењив. Допунски патент је заштита
проналаска који додатно усавршава проналазак из основног патента. Поверљиви патент
обично штити проналазак који је значајан за војну безбедност једне државе и сл. Познати
су и заводски патент, мали патент, заједнички патент, итд. Заводски патент штити
иновације у истраживањима одређених научних института. Мали патент поседује нижи
инвентивни ниво, а заједнички патент је резултат проналазачког рада више учесника.

Жиг је право којим се штити знак који у промету служи за разликовање робе, односно
услуга једног физичког или правног лица од исте или сличне робе, односно услуга другог
физичког или правног лица.97

Прописано је да жиг може бити индивидуални, колективни или жиг гаранције.

Индивидуални жиг представља жиг који користи једно физичко лице или правно лице, а
колективни жиг је жиг правног лица који представља одређени облик удруживања
произвођача, или пак давалаца услуга. Тај жиг могу да користе сви удружени субјекти на
начин предвиђен општим актом колективном жигу.

Жиг гаранције је такав жиг који користи више привредних друштава под надзором
носиоца жига. Жиг гаранције служи као гаранција квалитета, географског порекла, начина
производње или других заједничких обележја робе или услуга тих друштава. Право на жиг
стиче се уписом у регистар жигова и важи од датума подношења регистрационе пријаве.

37.Zaštita konkurencije

Sprovodi se merama zastite konkurencije. Учeснику нa тржишту oдрeдићe сe мeрa зaштитe

кoнкурeнциje, у oблику oбaвeзe плaћaњa нoвчaнoг изнoсa у висини нajвишe 10% oд
укупнoг гoдишњeг прихoдa, oствaрeнoг нa тeритoриjи Рeпубликe Србиje и oбрaчунaтoг у
склaду сa зaкoнoм, aкo:

1) злoупoтрeби дoминaнтaн пoлoжaj нa рeлeвaнтнoм тржишту;196

2) зaкључи или изврши рeстриктивни спoрaзум, oднoснo рeстриктивни спoрaзум кojи ниje
изузeт у складу са законом

3) нe изврши, oднoснo нe спрoвeдe мeрe oтклaњaњa пoврeдe кoнкурeнциje, oднoснo мeру

дeкoнцeнтрaциje;

4) спрoвeдe кoнцeнтрaциjу супрoтнo oбaвeзи прeкидa, oднoснo зa кojу ниje издaтo

oдoбрeњe зa спрoвoђeњe кoнцeнтрaциje.

Рoк зa плaћaњe изнoсa мeрe зaштитe кoнкурeнциje oдрeђуje сe истим рeшeњeм кojим je
oдрeђeнa тa мeрa и нe мoжe бити крaћи oд три мeсeцa, нити дужи oд гoдину дaнa oд дaнa
приjeмa рeшeњa.

38.Pravo potrošača

Основна права потрошача, којих не може да се одрекне, су:

• право на задовољење основних потреба,

• право на безбедност,

• право на обавештеност,

• право на избор између више роба и услуга по приступачним ценама уз одговарајући

квалитет,

• право на учешће у поступку доношења и спровођења политике заштите потрошача,

• право на правну заштиту од непоштене пословне праксе,

• право на едукацију,
• право на здраву и одрживу животну средину

39.Strana ulaganja

Под страним улагањем, подразумева се међународно кретање капитала, односно његов

извоз, с циљем учешћа у приходима тог субјекта пословног права с једне стране или пак с
друге стране, страно улагањe је улагање у домаће привредно друштво којим страни улагач
стиче удео или акције у основном капиталу тог привредног друштва, или пак оснивање
новог привредног друштва и стицање сваког другог имовинског права страног улагача
којим он остварује пословне интересе.

Улагање може да буде у облику новца, робе, својинских права, патената, техничких и
других знања, а може потицати и од реинвестираних прихода од улагања.116

Страни улагач, у складу са одредбама Закона о страним улагањима, може бити страно
правно лице са седиштем у иностранству, страно физичко лице, и домаћи држављанин са
пребивалиштем, односно боравиштем у иностранству дужим од једне године.

40.Slobodne zone

Slobodne zone su fizički ograđen i označen deo teritorije države u kojoj se mogu obavljati
proizvodne i uslužne delatnosti uz određene stimulativne pogodnosti1. Slobodna zona je pravno
lice koje stiče poslovnu sposobnost upisom u sudski registar akta o osnivanju. Ona vrši
ekonomske, tehničke, administrativne i sve druge poslove u vezi sa obavljanjem delatnosti u
zoni, a koji su utvrđeni pozitivnim pravom

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------------------

41.Osnovna obeležja ugovora u privredi

основна обележја су савесност и поштење, појачана пажња, обезбеђење за њихову

реализацију и могућност интервенције државе. *

Ugovor u opstem smislu je saglassnoet izjava volja ugovorenih strana kojim se zeli postici
odredjeno obligaciono dejstvo. *

Prema pravnim obelezjima mogu biti:*

1. Imenovani i neimenovani ugovori robnog prometa**

Imenovani ugovori su ugovori koji su zakonom pojedinacno i poimenicno uredjeni, kao
na primer: ugovor o prodaji, ugovor o posredovanju, ugovor o gradjenju i slicno. To su ugovori
koji se odnoet na tradicionalne privredno pravne odnose, trgovacke poslove cije je
zakonodavno uredjenje okoncano. Posto su imenovani ugovori detaljno uredjeni zakonom,
ugovorenim stranama ostaje samo da blize urede pojedina pitanja svog ugovorenog odnosa,
Neimenovani ugovori su ugovori koji se zakonom ne uredjuje posebno, niti im odredjuje
naziv. To su ugovori koji se odnose na najnovije privredne poslove, na poslove slozene peirode
koji zahtevaju primenu vise imenovanih ugovora. To su: ugovoro o lizingu, ugovori o fransizi i
drugi.

2.Formalni i neformalni ugovori*

Fomalni ugovori su oni za cije je pravno nastajanje neophodno ispunjenje uslova
odredjenje forme(npr. Pismena forma ugovora)
Neformalni ugovori su oni ugovori za cije je pravno nastajanje dovoljna saglasnost izjava
volja ugovorenih strana na bilo koji punovazan i razumljiv nacin.

3.Jednostrani i dvostrani ugovor*

Jednostrani ugovori su oni ugovori koji stvaraju obaveze samo za jednu ugovorenu stranu
Dvostrani ugovori su oni ugovori koji stvaraju uzajamne obaveze za obe uzovorene strane.
Teretni ugovori su oni ugovori kod kojih jedna ugovorena strana daje drugoj strani
odgovarajucu naknadu za korist koju od nj dobija.
Dobrocni ugovori su oni ugovori kod kojih ne postoji obaveza davanja naknade za korist
dobijenu od druge ugovorene strane.

Ugovor je pravno obavezujući sporazum između dvije ili više strana kojim se
reguliraju njihova prava i obveze. Može odnositi na različite stvari, kao što su
kupovina ili prodaja proizvoda, pružanje usluga, najam nekretnine, te mnoge
druge stvari.*

Jedan obligacionopravni ugovor obično podrazumijeva ponudu, predmet,

cijenu, te različite uvjete i klauzule koje strane dogovore.*

Formalni i neformalni ugovori se razlikuju po svojoj pravnoj snazi i načinu na

koji se zaključuju.*

Formalni ugovori su oni koji su obvezujući samo ako su ispunjeni određeni

pravni zahtjevi. To je najčešće pisana forma ugovora. Takvi ugovori su često
složeni, ozbiljni i uključuju velike iznose novca, raspolaganje imovinom ili
druge značajne vrijednosti o kojima se dogovara.*

Primjeri formalnih ugovora su ugovori o kupoprodaji nekretnina, kreditni

ugovori, ugovori o osnivanju privrednih društava, ugovori o osiguranju i oni se
moraju sastaviti u pisanom obliku i zaključiti u skladu sa zakonskim
propisima.*
Neformalni ugovori su oni koji se mogu zaključiti usmenim putem ili putem
neformalne razmjene poruka i oni su također pravno obavezujući.*

Oni su jednostavniji i često uključuju sitnije stvari, poput dogovora o kupovini

manjih predmeta, najam opreme za kratkoročno korištenje i slično.*
42.Osnovna ugovorna načela ---

Ugoворне стране - Привредни уговори су они уговори које закључују привредни субјекти и
друга правна лица која обављају привредну делатност.

Предмет уговора - Предмет уговора у привреди је промет роба и услуга. Под робом се
сматрају производи који су намењени тржишту, а услуге представљају одређене
активности за задовољење потреба учесника уговора.

Масовност закључивања уговора у привреди - уговори у привреди се закључују

свакодневно, у великом броју. Послови које обављају привредни субјекти заснивају се и
извршавају на основу уговора у привреди.

Неформалност - Због великог значаја уговора у привреди, држава врши одре_ђени утицај
на исправност закључених уговора тако што је либерализовала начин њиховог закључења.

Двостраност и теретност уговора - Ова карактеристика уговора у привреди се огледа у

чињеници да су уговори у привреди двострано обавезни, односно, да се поводом сваког
уговора стварају права и обавезе за обе уговорне стране. Ови уговори су истовремено и
теретни, јер свака уговорна страна у остварењу уговора, има одређену обавезу према
другој уговорној страни.

Појачана одговорност у односу на уговоре грађанског права - Уговорне стране код уговора
у привреди имају појачану одговорност, нарочито у случају неизвршења или непотпуног
извршења обавеза. Велики привредни значај ових уговора условљава појачану пажњу која,
поред осталог, подразумева и накнаду штете.

Краћи рокови застарелости - За односе уговорних страна у привреди, карактеристично је

да су рокови застарелости потраживања по правилу краћи него у грађанском праву.

Специјализовани судови – Интервенција државе се огледа кроз решавање евентуално

насталих спорова из уговора у привреди. Надлежни су специјализовани судови и
арбитраже.

Пренос права и ствари - И код уговора у привреди најчешће се врши на симболичан начин.
Једна уговорна страна предаје другој уговорној страни одређене исправе (складишница и
сл.) или робу, а друга уговорна страна преузима те исправе или ту робу.

Pronaci jos u knjigama

43.Pregovori za zaključenje ugovora

Преговори представљају радње које претходе закључивању уговора у привреди. Тиме се

постиже већа сигурност да ће до закључења уговора доћи. Преговори не обавезују
преговараче, за разлику од понуде која обавезује само понуђача и уговора који обавезује
обе уговорне стране. Од њих може одустати у сваком тренутку и лице које је дало
иницијативу за преговоре и лице које је прихватило такву иницијативу.

Преговоре треба разликовати од сродних правних института, као што је уговор о

преговорима, код којих се уговорне стране обавезују да ће приступити преговорима ради
закључивања одређеног уовора. Што се тиче трошкова насталих вођењем преговора, важи
правило да свака страна сноси своје трошкове, а заједничке деле на једнаке делове.

44.Ugovor o prodaji ( predmet, ugovorne strane)

Ugovor o prodaji je najstariji i najcesce zakljucivan ugovor u privredi, model-uzor je za sve

druge ugovore u privredi jer se obligacionim ugovorima uvek nesto prodaje ili kupuje - stvar,
usluga ili pravo.

ugovor je pravni odnos kojim se razmenjuje saglasnost volja lica kojih se pravni odnos tiče.
Postupak u kojem se usaglašavaju volje lica naziva se ugovor, a lica koja sklapaju ugovor
nazivaju se ugovorne strane. Ugovor se može smatrati zaključenim kada su se ugovorne strane
saglasile o bitnim elementima ugovora.

Уговор о продаји у привреди је такав уговор којим се једна страна - продавац, обавезује да
ствар коју продаје испоручи другој уговорној страни - купцу, и да му пренесе право
својине, а купац се обавезује да продавцу плати цену у новцу и преузме ствар.262

Предмет продаје могу бити и друга права, осим права својине. Субјекти трговинске
продаје су трговци који обављају привредну делатност. Предмет трговинске продаје је
роба, односно преносиво имовинско право.Основне карактеристике уговора о продаји су:

• именован;

• двострано обавезан;

• теретан;

• комутативан;

• каузалан и

• неформан.

Битни елементи уговора о продаји су они његови састојци ради којих се уговор закључује
и без којих нема уговора, а то су предмет уговора и цена која се плаћа за тај предмет
Predmet - svaka stvar koja je u prometu moze biti predmet ugovora i on mora biti odredjen
odnosno odredljiv a ne moze biti usluga, novac, HOV i delovi ljudskog tela kad se daju u
humanitarne svrhe. Predmet je postojeca stvar kao i stvar koja ce tek biti proiyvedena ili se
nalazi u postupku proizvodnje. Takodje predmet su prenosiva imovinska prava.

Предмет уговора о продаји може да буде само нека роба, а не и неко чињење или
нечињење, односно трпљење. По томе се уговор о продаји разликује од уговора о делу и
других имовинских уговора чији је предмет неко чињење или нечињење, односно
трпљење. Да би нека ствар била предмет уговора о продаји, законски је услов да је ствар у
промету.

Ugovorne strane - Ugovor o prodaji je dvostrani pravni posao koji ima dve strane: poverioca i
duznika. U svojstvu poverioca je prodavac a u svojstvu duznika kupac. Izmedju njih zasniva se
obligacioni odnos na osnovu zakljucenog ugovora o prodaji.

45.Ugovor o zastupanju

Ovaj ugovor je pravni instrument za uredjenje poslovnog odnosa izmedju snabdevaca i

distributera. Njime se snabdevac (proiyvodjac, trgovac na veliko, izvoznik) obavezuje da
isporucuje robu iskljucivo distributeru na ugovorom odredjenoj teritoriji a distributer se
obavezuje da organizuje plasman i prodaju (distribuciju) te robe na ugovorenoj teritoriji, da ne
trguje konkurentskom robom i da ce kupovati robu samo od snabdevaca. Rizik prodaje
ugovorenog prenosi se na distributera.

Cetiri opste karakteristike ovog ugovora su:

 Generalni ugovori kojima se distributer obavezuje da

 periodicno kupuje (od snabdevaca i prodaje kupcima) robu na svoje ime i na svoj rizik od
snabdevaca

 u ciju je distributivnu mrezu ukljucen

 pri cemu distributer zaradu ostvaruje od razlike izmedju kupovne i prodajne cene (od
trgovacke marze)

Spada u grupu ugovora o privrednim uslugama.

46.Ugovor o posredovanju

Spada u grupu ugovora o privrednim uslugama.

Definise se kao ugovor kojim se posrednik (mesetar) obavezuje nalogodavcu da ce pronaci i

dovesti ga u vezu sa licem koje bi sa njim pregovaralo o zakljucenju odredjenog ugovora a
ukoliko takav ugovor bude zakljucen, nalogodavac da mu isplati odredjenu naknadu.
Poslovima posredovanja moze da se bavi svako fizicko ili pravno lice koje je registrovano za
posrednicku delatnost a to su uglavnom specijalizovane organizacije koje se u vidu zanimanja
bave ovim poslovima.

Bitni elementi ovog ugovora su predmet (posrednicka usluga) i naknada (provizija). Prema
karakteristikama ovo je imenovan, neformalan, dvostrano obavezan, teretan, komutativan, trajan
ili trenutan, kauzalan, mesovit, ugovor o uslugama jer sadrzi elemente drugih ugovora.

Druga definicija - Kod ugovora o posredovanju uspostavljaju se dve vrste odnosa:

 Prvi izmedju posrednika i nalogodavca preko ugovora o posredovanju

 Drugi izmedju nalogodavca i treceg lica preko izvrsenja ugovora o posredovanju nakon
cega se posebno zakljucenim ugovorom uredjuju njihova medjusobna prava i obaveze.

47.Ugovor o špediciji

Definise se kao ugovor kojim se jedna strana (otpremnik, spediter) obavezuje drugoj strani
(nalogodavcu, komitentu) da zakljuci u svoje ime a za racun nalogodavca ugovor o prevozu i
druge ugovore potrebene za izvrsenje prevoza a nalogodavac da isplati odredjenu naknadu. Bitni
elementi ovog ugovora su predmet (usluga otpremanja robe koju izvrsava spediter) i naknada
(cena koju nalogodavac placa za izvrsene usluge).

Svojstva ovog ugovora su da je on neformalan, imenovan, dvostrano obavezan, teretan, kauzalan

i specijalizovan ugovor o uslugama na trzistu. Njime se obavlja domaca i medjunarodna
spedicija.

Ugovorom o špediciji obavezuje se špediter (otpremnik) da u svoje ime, a za račun komitenta,

izvrši organiziranje otpreme ili dopreme stvari uz odgovarajuću naknadu. Ugovor o špediciji je
neformalan a smisao postojanja špedicije, kao uslužne djelatnosti, je učiniti prijevoz bržim,
sigurnijim i jeftinijim.

Zaključuje se na osnovu naloga (dispozicije), koji može biti specijalni (dispozicija se odnosi na
vršenje tačno određenih špediterskih usluga) i generalni (obavljanje svih špedi-terskih usluga).

Bitni elementi ugovora o špediciji, poput ranije navedenih ugovora iz oblasti usluga, su stranke,
predmet ugovora i naknada:

- stranke u ugovoru su komitent (po pravilu proizvođač) i špediter (trgovačko društvo

registrirano za obavljanje ove djelatnosti). Špediterska društva mogu biti: lučka, kontinentalna,
domaća, međunarodna, lokalna, centralna;

- predmet ugovora čine pravne i fizičke radnje (zaključivanje ugovora o: prijevozu, osiguranju,
skladištenju, kontroli kvaliteta, carinjenje, utovar, pakiranje, sortiranje);
- naknada je treći element ugovora o špediciji. Utvrđuje se ugovorom, tarifom, ili na osnovu
odluke suda. Ukoliko je ugovoren forfetni stav onda cijena, pored naknade, obuhvata i sve
troškove nastale izvršenjem naloga.

48.Ugovor o osiguranju

Ugovor o osiguranju jeste pravni posao kad jedna strana, osiguranik, ugovarač osiguranja preuzima
obavezu da drugoj strani, osiguravaču plati određenu sumu novca na ime premije osiguranja dok se ova
druga strana obavezuje da će, ako nastupi osigurani slučaj, naplatiti određenu sumu novca ili nadoknadu
štete.

Bitni elemnti ugovora o osiguranju su:

1. predmet osiguranja – ono povodom čega se zaključuje ugovor od budućeg mogućeg neizvijesnog rizika
što su uslovi osiguranja.

2. osigurani slučaj je događaj koji može nastupiti ali je nesigurno

3. suma osiguranja – vrijednost koju osiguravač plaća osiguraniku ako nastupi osigurani slučaj

4. premija osiguranja, novčani iznos koji se plaća osiguravaču na osnovu ugovora.

Osnovne obaveze osiguranika su:

1. prijava okolnosti značajnih za procjenu rizika

2. plaćanje premije osiguranja

3. obavještavanje o nastupanju ugovorenog slučaja

4. sprečavanje nastupanja osiguranog slučaja i spašavanje ugroženog osiguranog preduzeća.

Obaveze osiguravača:

1. postupanje po pravilima dobrog domaćina

2. isplata osiguranog ugovornog iznosa

3. naknada nužnih i korisnh troškova osiguraniku

49.Vrste osiguranja

Postoje različite vrste osiguranja:

1. dobrovoljno i obavezno

2. lično i imovinsko

3. reosiguranje i saosiguranje
4. osiguranje motornih vozila,...

50.Polisa osiguranja

polisa osiguranja, ima karakter dokaza o zaključenju ugovora nema karakter vrijednosnih papira osim u
slučaju tran. osiguranja. Polisa sadrži bitne elemente ugovora kao i opšte uslove osiguranja koji se obično
nalaze odštampani u njenoj poleđini.

51.Ugovor o skladištenju robe

Ugovor kod kog se jedna strana (skladistar) obavezuje drugoj strani (ostavodavac, deponent) da
primi i cuva odredjenu robu i da preduzima potrebne ili ugovorene mere radi njenog ocuvanja u
odredjenom stanju, kao i da je preda na zahtev ostavodavca, za sta ostavodavac ima obavezu da
mu plati odredjenu naknadu.

Spada u grupu ugovora o privrednim uslugama, imenovanih, neformalnih, dvostrano obaveznih,

teretnih, kauzalnih i cesto ima prirodu formularnog ugovora.

52.Ugovor o akreditivu

53.Bankarska garancija ( značaj , vrste bankarske garancije)

Banka se garancijom obvezuje korisniku garancije da će mu u granicama visine iznosa navedenog u

garanciji naknaditi štetu koju trpi zbog izostanka činidbe dužnika iz osnovnog ugovora – nalogodavca za
izdavanje garancije. kod bankarske garancije banka kao pravna osoba preuzima na sebe obvezu koja je
neovisna od obveze iz dužničko – vjerovničkog odnosa povodom kojeg je izdana.

Dakle, bankarska garancija u ekonomskom smislu predstavlja svojevrsnu naknadu štete koja nastaje
vjerovniku iz obveznog odnosa, ako mu dužnik ne ispuni svoju ugovornu obvezu. Kod bankarske garancije
radi se o dvostranom pravnom poslu, ali o jednostrano obveznom ugovoru. Bankarska garancija je
dvostrani pravni posao budući da nastaje ugovorom kojeg sklapaju dvije ugovorne stranke. Međutim,
ona je i jednostrano obvezni ugovor, jer njime nastaje samo obveza banke u odnosu prema korisniku
garancije (obveza isplate određenog novčanog iznosa). Nasuprot tome, prema banci korisnik garancije
nema nikakvu obvezu.

Bankarska garancija je samostalan, jednostrano obavezan ugovor kojim se jedno lice (banka
garant) obavezuje drugom licu (korisniku garancije) da će mu isplatom određene sume novca
nadoknaditi štetu koju je pretrpio neostvarivanjem određenog privrednog interesa1. Bankarska
garancija predstavlja vrstu naknade štete koja nastaje povjeriocu iz ugovora, ako mu dužnik ne
ispuni svoju ugovornu obvezu2. Bankarska garancija se najčešće koristi kao sredstvo
obezbeđenja prilikom zasnivanja velikih partnerskih ugovornih poslova i projekata.

Bankarska garancija je u suštini instrument obezbeđenja plaćanja ili izvršenja nekih obaveza.
Izdavanjem garancije banka u ime vaše firme trećem licu garantuje da ćete vi zaista platiti ili
uraditi ono što je ugovoreno. Ukoliko se to ne desi, pomenuto treće lice (korisnik garancije)
naplatiće se jednostavno od banke, a banka će kasnije da juri vas.

Vrste - Najbitnija podela sa aspekta preduzetnika i malih firmi, odnosno sa aspekta koji je nama
zanimljiv, je na sledeće vrste bankarskih garancija:

-plative bankarske garancije:

 garancije obezbeđenja plaćanja

 carinske garancije

-činidbene bankarske garancije:

 tenderske garancije,

 garancije za dobro izvršenje posla,

 garancije za garantni period,

 garancije za oslobođenje depozita,

 garancije za povraćaj avansa, itd.

Ovisno o tome je li se garancijom banka obvezala isplatiti iznos u njoj naveden u slučaju prethodnog
neispunjenja obveze glavnog dužnika (nalogodavca) ili se obvezala isplatiti taj iznos neovisno o
neispunjenju obveze glavnog dužnika, razlikujemo bankarsku garanciju koja se naziva i bankarska
garancija izdana s naslova jamstva ili akcesorna bankarska garancija, i bankarsku garanciju «bez
prigovora» ili apstraktna bankarska garancija.

Znacaj - Prvi odgovor je očigledan – bankarska garancija je zgodna upravo iz razloga kako se
novčana sredstva ne bi angažovala kao neka vrsta depozita jer najskuplji je novac koji leži na
računu. Umesto novca, firma obezbeđuje bankarsku garanciju , a novac, ukoliko ga ima, može
uložiti u robu, usluge, materijal itd.

Drugi razlog je takođe očigledan – bankarska garancija se obezbeđuje i u situacijama kad nema
dovoljno novčanih sredstava (na primer garancija za povraćaj avansa – firma dobija avans kako
bi završila ugovoreni posao, ali za uzvrat obezbeđuje garanciju tako da je i davalac avansa u
dobroj poziciji, odnosno neće ostati bez svojih sredstava ukoliko posao ne ide odgovarajućim
tokom).

Bankarska garancija je jednostavna za korišćenje i ne zahteva brigu o deponovanim sredstvima. I

za nalogodavca i za korisnika bankarska garancija predstavlja neku vrstu sigurnosti – za
nalogodavca (vas koji morate da obezbedite garanciju) da ne mora da koristi slobodna sredstva i
rizikuje da depozit propadne, a za korisnika garancije da može brzo da se naplati. (mozda ovo -
to je to) izvuci iz knjiga i napisati svojim recima plus Uroseva predavanja (pogotovo pronaci
tacno znacaj i vrste)

54.Odnosi kod bankarske garancije - Kod bankarske garancije postoje u pravilu, tri pravna odnosa: a)
odnos između vjerovnika i dužnika iz osnovnog ugovora, b) odnos između dužnika (nalogodavca za
izdavanje bankarske garancije) i banke koje izdaje garanciju, i c) odnos između banke koja izdaje garanciju
i osobe u čiju korist se garancija izdaje.

a) Odnos između dužnika i vjerovnika iz osnovnog ugovora - Stranke iz osnovnog ugovora mogu
precizirati vrstu osiguravajućih sredstava, njihov sadržaj i modalitete za njihovo izdavanje. Tim ugovorom
stranke, između ostalog, ugovaraju tko će, kada i kako ishoditi bankarsku garanciju i s kakvim sadržajem.

b) Odnos između nalogodavca (dužnika) i banke

Temeljem klauzule iz osnovnog ugovora kojim se jedna ugovorna stranka obvezala ishoditi bankarsku
garanciju, ta ugovorna stranka sklapa s bankom ugovor kojim nalaže banci da u korist druge ugovorne
stranke izda garanciju.

. Taj ugovor, koji je po svom sadržaju ugovor o nalogu, mora u potpunosti odgovarati klauzuli iz osnovnog
ugovora u pogledu svih bitnih elemenata bankarske garancije: sadržaj garancije, vrsta, rok važenja
garancije i drugo.

Naravno, stranke iz tog ugovora (banka i nalogodavac) sukladno slobodi uređivanja ugovornih odnosa
mogu ugovoriti i instrumente osiguranja plaćanja. Tim instrumentima osiguranja plaćanja banka se
osigurava za slučaj da na zahtjev korisnika garancije mora isplatiti novčanu svotu koju se obvezala isplatiti
bankarskom garancijom.

c) Odnos između banke i korisnika garancije

Temeljem ugovora s nalogodavcem kojim se obvezala izdati garanciju u svoje ime, a za račun nalogodavca
bankarske garancije, banka izdaje korisniku bankarske garancije garanciju. Trenutkom dostave bankarske
garancije, odnosno trenutkom dostave pisane obavijesti koja sadržava sve bitne elemente bankarske
garancije o tome da je banka u korist korisnika garancije izdala bankarsku garanciju, nastaje poseban
obvezni odnos između korisnika garancije i banke.11 Korisnik garancije nakon toga može u roku važenja
garancije podnijeti zahtjev banci da mu isplati novčanu svotu u njoj navedenu.

Mora li uz sam zahtjev korisnik banci dostaviti i određenu dokumentaciju, to ovisi isključivo o onom što je
navedeno u garanciji. Dokumenti koje je banka sukladno nalogu nalogodavca navela u garanciji, odnosno
uvjet podnošenja dokumenata prije isplate banke korisniku garancije, naveden u bankarskoj garanciji
naziva se efektivna klauzula. Svrha te efektivne klauzule je da pravo na isplatu s naslova garancije učini
ovisnim o dodatnim pretpostavkama pored pukog korisnikovog poziva banci.

skripta od 10. strana videti izvuci iz knjiga i napisati svojim recima

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------------------

55.Pojam i osnovna načela hartija od vrednosti

56.Privredna uloga hartija od vrednosti

57. Klasifikacija hartija od vrednosti

58.Bitni elementi hartija od vrednosti

59.Hartije od vrednosti po naredbi

60.Hartije od vrednosti na ime

61.Hartije od vrednosti na donosioca

62.Položaj poverioca i dužnika kod hartija od vrednosti

63. Robne hartije od vrednosti

64. Akcija kao hartija od vrednosti

65. Obveznica kao hartija od vrednosti

66.Skladišnica kao hartija od vrednosti

67.Vrste skladišnice

68.Novčane hartije od vrednosti

69.Pojam i uloga menice

70.Vrste menice

71.Razlika između trasirane i sopstvene menice

72.Menične radnje

73. Razlika između menice i čeka