SLIKA SVETA U ANDRICEVOJ PROKLETOJ AVLIJI

,,Prokleta avlija`` naziv je namenjen zatvoru smestenom u velicanstvenom Carigradu. Iako predivan I
bogate istorije,Carigrad ostaje samo tacka na mapi,kao domacin ovom zatvoru koji je ipak potpuno
otudjen,svet sam za sebe. Ivo Andric sazdao je od,na prvi pogled obicne kazneno-popravne
ustanove,citavu sliku drustva na primeru samo jednog zatvora-Proklete avlije. Oslikava ljudsku
sebicnost,oholost,zlobu i neosetljivost ali i nuznu bliskost,ogoljenost pred potpunim strancima koji,silom
prilike,postaju zitelji ljudske svakodnevnice.

Prokleta avlija dom je raznih sudbina. Njeni su stanovnici raznolikih karaktera,zivotnih puteva,grehova I
podviga,etnickih nasledja koja pripadnici istih sa sobom nose. Retke prijateljske i dramaticne
neprijateljske netrpeljivosti,najrazlicitije odnose medju zatvorenicima. Kroz nju,autor verno oslikava
kako nevini stradaju,krivi ne odgovaraju,kako zlocinci vladaju nad cestitima. Oslikava svet zatrpan
nepravdom,pravdu ucutkanu interesom. Prikazuje ljude koji placaju tudje cehove,iskupljuju neke
pragrehove ili jednostavno-nepravedno sluze kazne za dela koja nisu pocinili. Medju njima nalazimo fra
Petra,svestenika,mudrog coveka koji u slobodnom svetu biva,iako bez krivice,optuzen za pisma koja su
stizala u njegov manstir. Strpljivo slusa,posveceno savetuje,besedi i daje nadu. Njegove su price
ispunjene iskustvom,njegovi putevi poplocani dobrim namerama. Njegov poziv duboko je u njemu
zasadio umece slusanja. Njemu su se ljudi poveravali, pričali mu o svojim problemima, tražili su savet
kad im je bio potreban…Jednostavno, verovali su mu i nisu se plašili da će ih izdati. U zatvorskim
danima,fra Petar bio je najcesce neraspolozen. Atmosfera u zatvoru lose je uticala na njega. Okovan
zidinama,nije mogao videti nista sem vrhova dzamija. Ni zalaske,ni izlaske sunca. Bas nista. Drugovao je
samo sa sopstvenim mislima,slusao u nedogled tudje price,strpljiv i blag. Sve dok jednog dana u celiju u
kojoj je boravilo njih tridesetak,nije usetao Camil. Lep,pametan i naocit Turcin iz imucne porodice.
Zatvoren zbog sumnje da kuje zaveru protiv sultana. Bio je vrlo zatvoren i cutljiv. Provodio je vreme
uglavnom citacuji. I tako,nasao zajednici jezik sa fra Petrom,jer je I on jako voleo knjige. Isprva,samo je
fra Petar pricao,ali vremenom se I Camil poceo otvarti. Postali su najbolji prijatelji. Ali,Camil je iz,na prvi
pogled bezazlenog poistovecivanja,sa Dzem-sultanom,postao opsednut i potpuno uobrazio da on ustvari
jeste Dzem-sultan.Otisao je toliko daleko da vise nije znao koja je stvarnost istinita-ova u kojoj zivi ili ta
njegova. Cak je pripovedao u prvom licu kada prica o zivotu sultana. Godinama kasnije,fra Petra je pekla
I izjedala misao da nije na vreme upozorio svog prijatelja da njegova opsednutost dzem-sultanom moze
prerasti u potpuno ludilo. Sto se i dogodilo. Camil se suprotstavljao vlasti I zbog toga bio ubijen. Tu.
vidimo metaforu sveta u kom zivimo. Ne povinujes li se drzavnom vrhu, lako mmozes nestati sa lica
zemlje. Takodje,dva lika koja srecemo kroz roman jesu Zaim,koji je autoru posluzio kao metafora za ljude
u stalnoj potrazi za srecom,kojima,medjutim koliko god je imali nije dovoljno.I Haim,Jevrejin koji
prestavlja ljudski strah,cesto iracionalan i upozorava citaoce da se nikada ne smemo predati stvarima
koje nas um kreira I da,uproks svemu,moramo razum odrzati zdravim. Jer,kada covek poveruje u svoje
strahove i izmisljotine,ludi. Zaim cesto prica o zenama sa kojima je bio,svojim zavodnickim
poduhvatima,ali sve njegove price zvuce izmisljeno I lazno. Dok Haim stalno uobrazava teorije zavere i
zivi u strahu da neko protiv njega nesto kuje . I kada vec pricamo o likovima,moramo spomenuti
upravnika zatvora Karadjoza,cudnog i strogog coveka,koji svoj polozaj koristi da se izivljava I istresa na
zatvorenicima. Svestan je da su mu potcinjeni,I daje sebi slobodu da deluje kako god pozeli. Razgovori s
njim nikada nisu prijatni. Zatvara I pusta zatvorenike kako mu padne na pamet,ohol je i bahat,
Predstavlja ljude uverene da im polozaj daje svu slobodu i moc kao I ljude sa nedostatkom empatije i
savesti. Kao I svi oni,on ima pozadinu svog karaktera I kreiran je bas tako da savresno oslika sliku jednog
dela drustva ciji je predstavnik.

Iako razliciti na mnogo nivoa,svi likovi ovog romana cine celinu. Oni su svet u malom. Imaju svoje
vrline,mane,zivotne price i svojim postupcima i osobenostima cine citav svet. Kraj samog romana donosi
jednu,mozda najvazniju simboliku. Prolaznost zivota. Fra Petar umire,citaocima docarava prolaznost
svega,pa I coveka,I iza sebe ostavlja samo svoja dela. I svojim zivotom bira hoce li ga,I po cemu oni koji
za njim ostaju pamtiti-dobru ili zlu.