4/1/2021

PROJEKTOVANJE I GRAĐENJE
BETONSKIH KONSTRUKCIJA 2
6

V. p r o f . d r B r a n k o M i l o s a v l j e v i ć , d i p l . g r a đ . i n ž .

PGBK2 2020/21 Predavanje 6

Elasto-plastično ponašanje

PGBK2 2019/20 Predavanje 6 2

1
 4/1/2021

Odgovor elastične konstrukcije sa krutošću k na dati zapis ubrzanja tla,

za maksimalno seizmičko opterećenje Fe je relativno pomeranje de.
Potrebno je odrediti maksimalnu vrednost
pomeranja dm Kod elastoplastičnog
F sistema sa istom inicijalnom krutošću k ,
Fe I
ali sa redukovanom nosivošću Fy=Fe /R
javlja se pomeranje dy na granici
dostizanja nosivosti tj. granici elastičnosti.
E Odnos μd = dm /dy naziva se
R potrebna duktilnost
pomeranja sistema.
k
Kapacitet pomeranja
konstrukcije du treba da je
veći od očekivanog
Fy = 2 3 4
EP maksimalnog pomeranja dm
Fe/R Lom pri zemljotresu. Potrebno je
dy de du d
utvrditi potrebnu duktilnosti
1
d pomeranja pri usvojenoj
dm=  ddy redukciji nosivosti sistema.
PGBK2 2019/20 Predavanje 6 3

Dinamika elasto-plastičnog sistema

PGBK2 2019/20 Predavanje 6 4

2
 4/1/2021

Dinamika elasto-plastičnog sistema

Elastično ponašanje
Fe= k dm
Ep= Ee1+Eh+Ee2

Nivo opterećenja Fe neprihvatljiv,

težimo da ga smanjimo na Fy = Fe /R,
gde je R usvojena vrednost faktora
redukcije elastičnog opterećenja.
PGBK2 2019/20 Predavanje 6 5

Dinamika elasto-plastičnog sistema

Elastično-plastično ponašanje Fy=Fe /R

Eh – nepovratna energija potrošena na trajnu deformaciju dp
Ep=Ee2
PGBK2 2019/20 Predavanje 6 6

3
 4/1/2021

Dinamika elasto-plastičnog sistema

Pri prinudnom pomeranju dm ,
EP sistem sa istom inicijalnom
krutošću k "stići će" u tačku 3.

Elastično-plastično ponašanje Fy=Fe /R

Eh – nepovratna energija potrošena na
trajnu deformaciju dp
Potencijalna energija EP sistema: Ep=Ee2
Oslobađanjem, EP sistem osciluje u "pomerenom položaju",
sa smanjenim ubrzanjem i amplitudom
PGBK2 2019/20 Predavanje 6 7

Odgovor elasto-plastičnog sistema

Opterećenje na
Relativno pomeranje
konstrukciju
Primer bez prigušenja
Oscilovanje sistema u deformisanom položaju
PGBK2 2019/20 Predavanje 6 8

4
 4/1/2021

Odgovor
elasto-
plastičnog
sistema –
primer El
Pomeranje
Centro

Sila

Potrebna
duktilnost
pomeranja
μd(t)=d(t)/dy

PGBK2 2019/20 Predavanje 6 9

Kakva je veza između faktora redukcije R=Fe/Fy i potrebne

duktilnosti pomeranja μd(t)=d(t)/dy?
U praksi je obično
10 poznata obezbe|ena
d = 10
9 vrednost faktora
8 duktilnosti pomeranja
7 μd , a traži se
6
dozvoljena vrednost
5
d= 5 faktora redukcije
R

opterećenja R
4

3 d = 2,5
2

1 a. a. T≤T1 → R=1
T1 T2
0
0 1 2 3 T1<T≤T2 → R=(μd -1)1/2
Period (s)
T>T2 → R=μd
PGBK2 2019/20 Predavanje 6 10

5
 4/1/2021

(Konstrukcije (Konstrukcije
manje krutosti) srednje krutosti)

Uslov
Uslov jednakih
jednakih energija
pomeranja

Za T<0.2s (izrazito krute konstr.) → R=1 – objekti se projektuju kao

elastični
PGBK2 2019/20 Predavanje 6 11

3 Ukoliko se vrednosti
elastičnog spektra
ubrzanja (R=1) podele
odgovarajućim
d=1,0 vrednostima faktora
2
redukcije R(md ,T),
A (ag)

dobija se nelinearni
d=2,5
spektar pseudo
d=5,0 ubrzanja konstrukcije ,
1 b. (primer za zapis El
d=10
Centro)

0
0.0 1.0 2.0 3.0
Period (s)
PGBK2 2019/20 Predavanje 6 12

6
 4/1/2021

Postupak proračuna konstrukcije primenom

nelinearnog projektnog spektra 3

W m=W/g

d = 1,0
2

A (ag)
b,d,MB k
T1=2(m/k)1/2 d = 2,5
H

Procenad (= 5,0) d = 5,0

1
d = 10

ag T1
0
Konstruis. detalja

0.0 1.0 2.0 3.0

Obezbe|enjed

Period (s)
Fd
W

Projektno seizmi~ko
Dimenzionisanje optere}enje
Stati~ki
preseka M,Q,N,d
prora~un Fd = (F y) = m agA
Kontrola pomeranja

PGBK2 2019/20 Predavanje 6 13

Kriterijum prihvatljivog odgovora nelinearne konstrukcije se

može usvojiti indeks oštećenja konstrukcije DM = dm/du < 1
dm - maksimalnog pomeranja pri zemljotresu
du - obezbeđen kapacitet pomeranja konstrukcije pri monotonom
statičkom prinudnom pomeranju veći broj značajnijih
Fe F ciklusa post-elastičnih
deformacija →

Eh
Monotoni opit akumulacija
k
oštećenja
Fy 2 3 "Lom"
-du 6 1 d
dy dm de d
u

5 -Fy 4
DM = dm/du + 0.15 ΣEh/(Fydu) < 1
gde je ΣEh integral potrošene energije - histerezisne krive
elasto-plastičnog sistema
PGBK2 2019/20 Predavanje 6 14

7
 4/1/2021

Elasto-plastično ponašanje AB
elemenata pri cikličnom opterećenju
Oblici histerezisnih petlji na
dijagramima sila pomeranja za AB
elemente

Sila
Pomeranje

Ab
M
Idealni elastoplastičan Plastični zglob na gredi

Ac<<Ab
N
T
Ac

Plastični zglob na stubu Kratki (zdepasti) stub

ΔP

T
Zid T preseka Lom smicanjem

PGBK2 2019/20 Predavanje 6 15

Nelinearni sistemi - koncept nelinearnog

odgovora konstrukcije
duktilitet
m m - masa

S-seizmičko
F-nosivost opterećenje

PGBK2 2019/20 Predavanje 6 16

8
 4/1/2021

Nosivost i duktilnost konstrukcije

– analogija sa duktilnim lancem

Krte (neduktilne) karike Duktilna karika Krte karike

n x Krta karika Duktilna karika Duktilni lanac

Duktilnost lanca određuje duktilnost najslabije

karike
PGBK2 2019/20 Predavanje 6 17

Kako potrebnu duktilnosi

pomeranja a time i ifaktor
redukcije R=Fe/Fy

Položaji plastičnih
zglobova u elementima
konstrukcije

c) d) e)

PGBK2 2019/20 Predavanje 6 18

9
 4/1/2021

Uticaj normalne sile na krivinu

n=Nu/(bdfb)

PGBK2 2019/20 Predavanje 6 19

Uticaj klase betona i podužne armature na krivinu

PGBK2 2019/20 Predavanje 6 20

10
 4/1/2021

Uticaj poprečnog utezanja na nosivost i duktilnost betona

Poprečna armatura povećava jednoaksijalna čvrstoću
elementa, jer se bočnom širenju betona pri povećanim Bočnom širenju
dilatacijama pritiska, sa pojavom podužnih prslina u betona opire se
pravcu opterećenja suprotstavljaju uzengije preseka - "omotač" od podužne
preseci su "poprečno utegnuti" armature i uzengija.
b.
0
4 .7
9
3 Efikasnost utezanja
5
3 B2 zavisi od količine i

40

34
0
3 0,004 B3 podužnog razmaka
Napon (M Pa)

5
2 .0
5
2 B3 uzengija, granice
B1
b 0= 34 razvlačenja čelika ali i
0
2 B1 .
9
1
od razmaka podužnih
5
1
šipki koje su "bočno
0
1 .
0
1
a. F= pridržane - poduprte"
fu v
5 uzengijama.
0,0022
0 0.0 c.
0 0.005 0.01 0.015 Ovaj omotač
ilatcj
D obuhvata utegnuto
B1 iz opita za fck=25 MPa, B2 isto + utezanje sa R10/10. jezgro preseka
Povećanje nosivosti je značajno, i što je važnije, dimenzija b0
kapacitet dilatacija je povećan.
PGBK2 2019/20 Predavanje 6 21

PGBK2 2019/20 Predavanje 6 22

11
 4/1/2021

Dijagram moment - krivina preseka

normalne sile od N=0,2fcd'b 2 (n=0,2). Kriva 1 → odgovor neutegnutog
preseka (B1).

250 U tegnut ceo presek - (B3) Kriva 2 predstavlja odgovor preseka

2
uz pretpostavku da je ceo poprečni
presek utegnut (B3). Pri povećanim
200 3 dilatacijama pritiska nastupa
U tegnuto jezgro preseka odvajanje, "oljuskavanje" zaštitnog
- jezgro (B3) sloja preseka, i svođenje nosivog
Moment (kNm)

150
- za{titni sloj (B1) preseka na presek utegnutog jezgra.

100 Kriva 3 → odgovor preseka kod koga

je jezgro utegnuto, a za zaštitni sloj
1 modeliran kao neutegnut.
50
Neutegnut presek - (B1) U oba slučaja, utezanje preseka
znatno povećava granične dilatacije
0
pri dostizanju loma preseka, samim
0 0.02 0.04 0.06 0.08 0.1
tim i maksimalne krivine, odnosno
Krivina (1/m)
kapacitet deformacija.

PGBK2 2019/20 Predavanje 6 23

Efekat poprečne
armaturena na
odnos napon –
dilatacija u betonu

bez uzengija

3,5‰
lom

PGBK2 2019/20 Predavanje 6 24

12
 4/1/2021

SAVREMENI KONCEPT PROJEKTOVANJA

ZGRADA U SEIZMIČKI AKTIVNIM OBLASTIMA

 Računski intenzitet zemljotresa sa povratnim

periodom od 475 godina
 Elastično ponašanje  veliki uticaji 
ekonomski razlozi  nelinearne deformacije 
disipacija energije
 Velika oštećenja  pad nosivosti  kolaps?

 Manji zemljotresi u elastičnoj oblasti

 Moguća sanacija konstrukcije

PGBK2 2019/20 Predavanje 6 25

Koncepcija projektovanja ab konstrukcija:

 Zone sa koncentracijama nelinearnih deformacija
("plastični zglobovi")
 Za dejstvo projektnog zemljotresa konstrukcija
mora da poseduje integritet (bez rušenja)
 Mora da poseduje kapacitet preostale nosivosti
(gravitaciono opterećenje, naknadni potresi)

PGBK2 2019/20 Predavanje 6 26

13
 4/1/2021

ZAKLJUČAK
Seizmička otpornost konstrukcije može se
postići:

a) Velikom nosivošću (bez bilo kakvog

oštećenja) - velika početna ulaganja

b) Kombinacijom: manja nosivost +

odgovarajuća duktilnost (jači zemljotres 
eventualno prihvatljiva oštećenja + sanacija)
 optimalno rešenje  manja početna
ulaganja
PGBK2 2019/20 Predavanje 6 27

Duktilno ponašanje podrazumeva  otvaranje

plastičnih zglobova  preraspodelu statičkih
uticaja (način da konstrukcije prežive jake
zemljotrese) uz mali pad nosivosti

 Dobrodošle konstrukcije sa većom

statičkom neodređenošću

PGBK2 2019/20 Predavanje 6 28

14