Предметна настава -Критеријуми оцењивања

КРИТЕРИЈУМИ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И
КЊИЖЕВНОСТИ
 У току једног полугодишта ученик се оцењује најмање 4

пута од чега најмање једном усмено (Ученик треба да буде
спреман за усмено одговарање на сваком часу тј. усмено
испитивање се неће посебно најављивати)
 Писмене провере знања се структурирају на основу 3 нивоа
знања (основни, средњи и напредни ниво) према
стандардима. Распоред писмених провера знања се
објављује на сајту школе
 Оцењује се и рад на пројектима ( начин излагања и
презентовања, степен ангажовања и сарадње у групи)
 Ученици којима је потребна додатна подршка у учењу
(индивидуализација и ИОП) оцењују се индивидуално у
складу са својим могућностима и односом према раду
КРИТЕРИЈУМИ И ЕЛЕМЕНТИ ОЦЕЊИВАЊА У
НАСТАВИ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ У

5. РАЗРЕДУ
Бројчано оцењивање
У току полугодишта ученик мора добити најмање четири оцене. Ученик

може добити следеће оцене:
- две оцене на контролним задацима;

- две оцене из писмених задатака;
- две оцене на основу формативног оцењивања;
- једну на диктату/правописној вежби;
- једну на усменом одговору (наставник није дужан да га најави).
Елементи формативног оцењивања (по правилу се евидентирају у

педагошкој свесци):
- усмени одговори;
- писмене провере до петнаест минута;
- ангажовање (степен развијености ученичке компетенције,
активност на часу, успешност у групном раду, израда плаката/паноа,
семинарски радови, пп презентација и друго);
- домаћи задаци.
Критеријуми вредновања контролних задатака
Контролни задаци су најављени и садрже питања из читања и

разумевања прочитаног, књижевности, граматике и правописа.
Задаци се структурирају на три нивоа: основни, средњи и

напредни ниво.
Оцењивање на основу процената:
0% - 40% = недовољан (1)

41% - 55% = довољан (2)
56% - 70% = добар (3)
71% - 85% = врло добар (4)
86% - 100% = одличан (5)
Напомена:
На полугодишњим и годишњим тестовима опсег процената за

оцену довољан (2) износи од 31% до 55%.
ОДЛИЧАН (5)
Књижевност
Ученик чита са разумевањем различите врсте књижевних дела (и остале типове

текстова) и потпуно самостално уме да:
- опише свој доживљај;

- одреди књижевни род и врсту;
- анализира елементе композиције (стих, строфа; фабула, поглавље, епизода;
чин, сцена, појава; једночинка, радио-драма);
- одреди карактеристике народне и ауторске књижевности и да их пронађе и
докаже у конкретном тексту;
- препозна стилске фигуре у тексту, као и да их користи у усменом и писменом
изражавању (персонификација, поређење, ономатопеја и епитет);
- прави разлику између песника и лирског субјекта, преповедача и писца;
- аргументовано брани постављене тезе током интерпретације књижевног
текста, повеже и примени стечена знања на новим текстовима (тема, порука,
главни и споредни мотиви, особине ликова, вредновање поступака ликова,
узрочно-последично низање мотива);
- се критички осврће на прочитани текст, има развијене способности да
процењује, самосталан је и лако долази до решења.
Ученик мора редовно читати домаћу лектиру и учествовати у интерпретацији.
На часовима је увек активан и учествује у анализи нових текстова, чита више од оног
што је задато и служи се осталим изворима знања.
Језик
Ученик у потпуности са разумевањем усваја наставне садржаје из граматике и на

примерима показује да уме да:
- разликује променљиве речи и подврсте променљивих речи и непроменљиве

речи – прилоге и предлоге;
- разликује категорије рода, броја и падежа речи које имају деклинацију;
- одреди функције и значења падежа;
- препозна основне реченичне чланове (субјекат, предикат, објекат, прилошке
одредбе, апозицју);
- разликује глаголска времена и граматичке категорије глагола;
- доследно примењује правописна правила у писаним радовима (употреба
великог слова, састављено и растављено писање речи, интерпункцијски
знакови – запета, наводници, црта);
- успешно пише по диктату (до две грешке) и самостално тачним реченицама
одговора на питања отвореног типа;
- у потпуности правилно изговара гласове и наглашава речи, интонира
реченицу и разговетно чита наглас.
Језичка култура
Ученик говорну поруку изговара потпуном и правилном реченицом и врло успешно

самостално говори напамет одабране одломке или књижевне текстове, прича,
препричава и описује и показује логичну и емоционалну изражајност у свим
облицима говорних вежби (и на теме из свакодневног живота и о доживљају
књижевног дела).
Писмени радови су садржајно разрађени, тачно написани, композицијски
утемељени, занимљиви, креативни и маштовити.
Самостално проналази тражене информације у тексту.
Потпуно самостално наводи синониме и антониме.
ВРЛО ДОБАР (4)
Ученик чита са разумевањем различите врсте књижевних дела (и остале типове

текстова) и углавном самостално уме да:
- опише свој доживљај;

- одреди књижевни род и врсту;
- анализира готово све елементе композиције (стих, строфа; фабула, поглавље,
епизода; чин, сцена, појава; једночинка, радио-драма);
- одреди карактеристике народне и ауторске књижевности и да их пронађе и
докаже у конкретном тексту;
- препозна стилске фигуре у тексту, као и да их користи у усменом и писменом
изражавању (персонификација, поређење, ономатопеја и епитет);
- прави разлику између песника и лирског субјекта, преповедача и писца;
- аргументовано брани постављене тезе током интерпретације књижевног
текста, повеже и примени стечена знања на новим текстовима (тема, порука,
главни и споредни мотиви, особине ликова, вредновање поступака ликова,
узрочно-последично низање мотива);
- се критички осврће на прочитани текст, има развијене способности да
процењује, самосталан је и лако долази до решења.
Ученик мора редовно читати домаћу лектиру и учествовати у интерпретацији.
На часовима је увек активан и учествује у анализи нових текстова, често чита више
од оног што је задато и често се служи осталим изворима знања.
Језик
Ученик готово у потпуности са разумевањем усваја наставне садржаје из

граматике и на примерима показује да уме углавном без грешке да примени
стечена знања:
- разликује променљиве речи и подврсте променљивих речи и непроменљиве

речи – прилоге и предлоге;
- разликује категорије рода, броја и падежа речи које имају деклинацију;
- одреди функције и значења падежа;
- препозна основне реченичне чланове (субјекат, предикат, објекат, прилошке
одредбе, апозицју);
- разликује глаголска времена и граматичке категорије глагола;
- доследно примењује правописна правила у писаним радовима (употреба
великог слова, састављено и растављено писање речи, интерпункцијски
знакови – запета, наводници, црта);
- успешно пише по диктату (до четири грешке) и самостално тачним
реченицама одговора на питања отвореног типа;
- у потпуности правилно изговара гласове и наглашава речи, интонира
Говорну поруку изговара потпуном и правилном реченицом и успешно самостално

говори напамет одабране одломке или књижевне текстове, прича, препричава и
описује и углавном показује логичну и емоционалну изражајност у свим облицима
говорних вежби (и на теме из свакодневног живота и о доживљају књижевног дела).
Писмени радови су садржајно разрађени, углавном тачно написани,

композицијски утемељени.
Самостално проналази тражене информације у тексту.
Самостално наводи синониме и антониме.
ДОБАР (3)
Ученик чита различите врсте књижевних дела (и остале типове текстова) и:
- делимично уме да опише свој доживљај;

- самостално одређује књижевни род и тражи помоћ при одређивању врсте;
- уз подстицај одређује неке елементе композиције;
- зна карактеристике народне и ауторске књижевности;
- зна дефиниције стилских фигура, уз помоћ наставника или вршњака
препознаје их у тексту (персонификација, поређење, ономатопеја и епитет);
- делимично усваја књижевне термине и појмове и понекад учествује у
интерпретацији књижевног текста.
У већини случајева чита домаћу лектиру и понекад учествује у интерпретацији.
На часовима је каткад активан и ретко користи додатне изворе знања.
Језик
Ученик уме да дефинише наставне садржаје из граматике, памти их и

репродукује, али не учи редовно па греши у примени стечених знања. Ученик
делимично уме да:
- разликује променљиве и непроменљиве речи;

- разликује категорије рода и броја;
- одређује падеже речи које имају деклинацију;
- препозна основне реченичне чланове;
- уз помоћ наставника разликује глаголска времена и граматичке категорије
глагола;
- примени правописна правила у писаним радовима (употреба великог слова,
састављено и растављено писање речи, интерпункцијски знакови – запета,
наводници, црта);
- пише по диктату (до 6 грешака);
- уме да одговори на питања, али реченице нису граматички и правописно тачне
(питања отвореног типа);
- правилно изговара гласове и понекад греши у наглашавању речи,
интонирању реченице и читању наглас.
Говорну поруку, одабране одломке или књижевне текстове који се уче напамет,
препричава и описује уз помоћ наставника у свим облицима говорних вежби (и на
теме из свакодневног живота и о доживљају књижевног дела).
Писмени радови су делимично садржајно разрађени, делимично тачно написани и
композицијски утемељени.
Уз помоћ проналази тражене информације у тексту и наводи синониме и антониме.
ДОВОЉАН (2)
Ученик лоше чита различите врсте књижевних дела (и остале типове

текстова) и понекад делимично уме да опише свој доживљај.
Понекад уз помоћ уме да одреди књижевни род и стално тражи помоћ при
одређивању врсте.
Уз подстицај ретко одређује неке елементе композиције.
Разликује народну од ауторске књижевности.
Препознаје неке књижевнотеоријске појмове уз подстицај и помоћ

(персонификација, поређење, ономатопеја и епитет; песник и лирски субјекат,
преповедач и писац; катрен, десетерац и осмерац; порука, особине ликова,
вредновање поступака ликова).
У већини случајева не чита домаћу лектиру и ретко учествује у

интерпретацији.
На часовима је ретко активан.
Језик
Ученик ретко уме дефинише наставне садржаје из граматике, делимично их

памти и репродукује, али ретко учи па не уме примени стечена знања:
- разликује категорије рода, броја и уз помоћ ретко одређује падеже

речи које имају деклинацију;
- понекад препознаје основне реченичне чланове;
- уз помоћ разликује глаголска времена;
- прави веће правописне и граматичке грешке;
- потребна је стална помоћ наставника;
- углавном правилно изговара гласове и углавном греши у
наглашавању речи, интонирању реченице и читању наглас.
Ретко успева да формулише говорну поруку, да каже одабране одломке или

књижевне текстове који се уче напамет, да препричава и описује и поред
помоћи наставника у свим облицима говорних вежби (и на теме из
свакодневног живота и о доживљају књижевног дела).
Писмени радови су логички неповезани и садржајно сиромашни, али у

вези са темом, имају доста већих павописних, граматичких и стилских
грешака, али поштује форму.
Понекад уме да наведе синоним и антоним уз помоћ наставника.
НЕДОВОЉАН (1)
Ученик нема развијено интересовање за читање и ни уз добру

мотивацију и помоћ не учествује у интерпретацији.
Нема основна књижевнотеоријска знања, а због лошег читања не

разуме текст.
Не чита домаћу лектиру и не учествује у интерпретацији.
На часовима је неактиван.
Језик
Ученик није усвојио наставне садржаје из граматике, не препознаје

граматичке категорије.
Нема предзнања па тешко прати наставу, пасиван је и

незаинтересован.
Не прихвата помоћ ни савете наставника.
Не успева да формулише говорну поруку, да говори одабране одломке

или књижевне текстове који се уче напамет, да препричава и описује и
поред помоћи наставника у свим облицима говорних вежби (и на
теме из свакодневног живота и о доживљају књижевног дела).
Писмени радови су логички неповезани и садржајно сиромашни и

нису у вези са темом, не поштује павописну и граматичку норму.
Тешко се изражава, а техника читања не задовољава узрасни стандард.
Критеријуми и елементи оцењивања у

настави српског језика и књижевности у
6. РАЗРЕДУ
ОДЛИЧАН (5)
Ученик чита са разумевањем различите врсте књижевних дела (и
остале типове текстова) и потпуно самостално уме да :
1)опише свој доживљај
2)самостално уме да одреди књижевни род и врсту
3) анализира елементе композиције (стих, строфа, рима; тема, мотив,

време и место радње, заплет и расплет))
4)зна карактеристике народне и ауторске књижевности и уме

самостално да их пронађе и докаже у конкретном тексту
5)потпуно усваја стилске фигуре, препознаје их у тексту и уме да их

користи у усменом и писменом изражавању (персонификација,
поређење, контраст, ономатопеја , епитет, хипербола)
6)потпуно усваја књижевне термине и појмове и препознаје их у

тексту (песник и лирски субјекат; приповедач и писац; катрен, дистих,
терцет; лирски и епски десетерац и осмерац; врсте риме:парна,
обгрљена и укрштена; описна, родољубива и социјална песма,
дитирамб, елегија; песма о раду, митолошка, обредна и породична
песма; комедија)
7) аргументовано брани постављене тезе током интерпретације

књижевног текста, повезује и примењује стечена знања на новим
текстовима (тема, порука, главни и споредни мотиви, особине ликова,
вредновање поступака ликова, узрочно-последично низање мотива;
пблици казивања: нарација, дескрипција, дијалог и монолог;
дидаскалије и реплика)
8)критички се осврће на прочитани текст, има развијене способности

да процењује, самосталан је и лако долази до решења
9)редовно чита домаћу лектиру и учествује у интерпретацији
10) на часовима је увек активан и учествује у анализи нових текстова,

чита више од оног што је задато и служи се осталим изворима знања.
Језик
Ученик у потпуности са разумевањем усваја наставне садржаје из
граматике и на примерима показује да уме потпуно самостално да
примени стечена знања:
1) разликује врсте и подврсте речи (неличне и придевске заменице)
2) разликује категорије рода, броја и падежа речи које имају

деклинацију, функције и значења падежа;
3) одређује реченичне чланове;
4) разликује глаголска времена(аорист, имперфекат,

плусквамперфекат) и граматичке категорије глагола
5) одређује комуникативну функцију реченица
6) разликује начине творбе речи и њима добијене речи
7) препознаје фонетске особине језика и гласовне промене
8) зна правописна правила(употреба великог слова, састављено и

растављено писање речи, растављање речи на крају реда, писање
заменица са предлозима, глаголских облика и облика гласовних
промена, као и интерпункцијских знакова – запета, наводници, црта) и
доследно их самостално примењује у писаним радовима.
9) успешно пише по диктату (до 3 грешке) и уме самостално да

тачним реченицама одговори на питања (питања отвореног типа).
10) У потпуности правилно изговара гласове и наглашава речи,

интонира реченицу и разговетно чита наглас.
Говорну поруку изговара потпуном и правилном реченицом и врло
успешно користи различите облике усменог изражавања, препричава
са и без сажимања и описује и показује логичну и емоционалну
изражајност у свим облицима говорних вежби (и на теме из
свакодневног живота и о доживљају књижевног дела). Писмени радови
су садржајно разрађени, тачно написани, композицијски утемељени,
занимљиви, креативни и маштовити. Самостално проналази
тражене информације у тексту. Потпуно самостално и успешно
саставља вест, обавештење и кратак извештај, као и да драматизује
краћи текст.Потпуно успешно гради деминутиве и аугментативе.

остале типове текстова) и углавном самостално уме да :
2) углавномсамостално уме да одреди књижевни род и врсту
3) анализира елементе композиције (стих, строфа, рима; тема, мотив,

време и место радње, заплет и расплет)
4)зна карактеристике народне и ауторске књижевности (ауторске

приповетке и романа) и уме углавном самостално да их пронађе у
конкретном тексту
5) углавном усваја стилске фигуре, препознаје их у тексту и уме да их

поређење, контраст, ономатопеја, хипербола)

тексту (песник и лирски субјекат; приповедач и писац; катрен, дистих и
терцет; лирски и епски десетерац и осмерац; врсте риме- парна,
обгрљена и укрштена; описна, родољубива и социјална песма,
дитирамб, елегија; породичне, обредне, митолошке и песме о
раду;комедија)

књижевног текста, углавном самостално повезује и примењује
стечена знања на новим текстовима (тема, порука, главни и споредни
мотиви, особине ликова, вредновање поступака ликова, узрочно-
последично низање мотива; облици казивања – нарација, дескрипција,
дијалог и монолог; дидаскалије и реплика)

да процењује, углавном је самосталан и долази до решења
9) редовно чита домаћу лектиру и учествује у интерпретацији
10) на часовима је активан и учествује у анализи нових текстова,

често чита више од оног што је задато и често се служи осталим
изворима знања.
Језик
Ученик готово у потпуности са разумевањем усваја наставне садржаје
из граматике и на примерима показује да уме углавном без грешке
да примени стечена знања :
1) разликује врсте и подврсте речи(неличне и придевске заменице)

4)разликује глаголска времена(аорист, имперфекат,

плусквамперфекат) и граматичке категорије глагола
5) одређује комуникативну функцију реченица
6) разликује начине творбе речи и њима добијене речи
7) препознаје фонетске особине језика и гласовне промене
8) зна правописна правила (употреба великог слова, састављено и

растављено писање речи,растављање речи на крају реда, писање
одричних заменица, глаголских облика и облика гласовних промена,
интерпункцијски знакови – запета, наводници, црта) и доследно их
самостално примењује у писаним радовима.
9) Успешно пише по диктату (до 6 грешака) и уме самостално да

тачним реченицама одговори на питања (питања отвореног типа).
10) у потпуности правилно изговара гласове и наглашава речи,

Говорну поруку изговара потпуном и правилном реченицом и успешно
користи различите облике писаног и усменог изражавања, препричава
са и без сажимања и описује и углавном показује логичну и
емоционалну изражајност у свим облицима говорних вежби (и на теме
из свакодневног живота и о доживљају књижевног дела). Писмени
радови су садржајно разрађени, углавном тачно написани,
композицијски утемељени. Самостално проналази тражене
информације у тексту. Углавном самостално саставља вест,
обавештење и краћи извештај. Уме да драматизује краћи текст и
углавном успешно гради деминутиве и аугментативе.
ДОБАР (3)
Ученик чита различите врсте књижевних дела (и остале типове текстова):
1)делимично уме да опише свој доживљај
2) самостално уме да одреди књижевни род и тражи помоћ при одређивању

врсте
3) уз подстицај одређује неке елементе композиције (строфа, стих, рима;

тема, мотив, време и место радње, заплет и расплет)
4) зна карактеристике народне и ауторске књижевности(разлику између

ауторске приповетке и романа)
5)зна дефиниције стилских фигура, уз помоћ наставника или вршњака

препознаје их у тексту (персонификација, поређење, ономатопеја, контраст,
епитет, хипербола)
6) делимично усваја књижевне термине и појмове (посник и лирски субјекат;

приповедач и писац; катрен, дистих и терцет; лирски и епски десетерац и
осмерац; врсте риме – парна, обгрљена и укрштена; описна, родољубива и
социјална песма, дитирамб,елегија;митолошке, породичне, обредне и песме о
раду;комедија)
7) понекад учествује у интерпретацији истих
8) у већини случајева чита домаћу лектиру и понекад учествује у

9) на часовима је каткад активан и ретко користи додатне изворе знања
Језик
19 Ученик уме да дефинише наставне садржаје из граматике (наведене уз
оцене 5 и 4)
2)памти их и репродукује али не учи редовно, па греши у примени

стечених знања
3)зна правописна правила и делимично их примењује у писаним радовима.
4) делимично успешно пише по диктату (до 9 грешака)
5) уме да одговори на питања али реченице нису граматички и правописно

тачне (питања отвореног типа)
6)правилно изговара гласове и понекад греши у наглашавању речи,

Говорну поруку изговара потпуном и правилном реченицом, користи
различите облике усменог изражавања, препричава и описује уз помоћ
наставника у свим облицима говорних вежби (и на теме из свакодневног
живота и о доживљају књижевног дела). Писмени радови су делимично
садржајно разрађени, делимично тачно написани, композицијски
утемељени. Уз помоћ проналази тражене информације у тексту, саставља
вест, обавештење и кратак извештај и гради деминутиве и аугментативе.
ДОВОЉАН (2)
1) ученик лоше чита различите врсте књижевних дела (и остале типове
текстова)
2)понекад делимично уме да опише свој доживљај
3)понекад уз помоћ уме да одреди књижевни род и стално тражи

помоћ при одређивању врсте
4)уз подстицај ретко одређује неке елементе композиције.
5) разликује народну од ауторске књижевности
6) препознаје неке књижевнотеоријске појмове уз подстицај и

помоћ (персонификација, поређење, ономатопеја и епитет; песник и
лирски субјекат, приповедач и писац; катрен, десетерац и осмерац;
порука, особине ликова, вредновање поступака ликова)
7)у већини случајева не чита домаћу лектиру и ретко учествује у

интерпретацији
8) на часовима је ретко активан.

Језик
1) ученик ретко уме дефинише наставне садржаје из граматике
(набројане у оценама 5 и 4), делимично их памти и репродукује али
ретко учи па не уме примени стечена знања(разликује категорије
рода и броја, и некад уз помоћ одреди падеж; понекад препозна основне
реченичне чланове; уз помоћ разликује глаголска времена)
2)прави веће правописне и граматичке грешке
3) потребна је стална помоћ наставника.
4) углавном правилно изговара гласове и углавном греши у

Ретко успева да формулише говорну поруку, да каже одабране
одломке или књижевне текстове који се уче напамет, да препричава и
описује и поред помоћи наставника у свим облицима говорних вежби
(и на теме из свакодневног живота и о доживљају књижевног дела).
Писмени радови су логички неповезани и садржајно сиромашни
али у вези са темом, имају доста већих павописних, граматичких
и стилских грешака, али поштује форму.
мотивацију и помоћ не учествује у интерпретацији. Нема основна
књижевнотеоријска знања а због лошег читања не разуме текст. Не
чита домаћу лектиру и не учествује у интерпретацији. На часовима је
неактиван.
Језик
граматичке категорије.Нема предзнања па тешко прати наставу,
пасиван и незаинтересован. Не прихвата помоћ ни савете
наставника.
Не успева да формулише говорну поруку, да каже одабране одломке
поред помоћи наставника у свим облицима говорних вежби (и на теме
радови су логички неповезани и садржајно сиромашни и нису у
вези са темом, не поштује правописну и граматичку норму.
Тешко се изражава а техника читања не задовољава.
Сумативно (бројчано) оцењивање:
- У току полугодишта ученик ће имати најмање две оцене на

контролним задацима, две оцене из писмених задатака, најмање једну
оцену на усменом одговарању, једну оцену на диктату или правописној
вежби
Елементи формативног оцењивања (по правилу у педагошкој

евиденцији): усмени одговори, писмене провере до петнаест минута,
ангажовање (степен развијености ученичке компетенције, активност
на часу, успешност у групном раду, израда плаката/паноа, семинарски
радови, пп презентација...), домаћи задаци, однос према раду.
Критеријуми вредновања контролних задатака:
Контролни задаци (најављени) садрже питања из читања и разумевања

прочитаног, књижевности, граматике и правописа. Задаци су
структуирани на основу три нивоа знања (основни, средњи и напредни).
0% - 40% = недовољан (1)
41% - 55% = довољан (2)
56% - 70% = добар (3)
71% - 85% = врло добар (4)
86% - 100% = одличан (5)
Напомена – за полугодишње и годишње тестове, критеријум оцењивања

за оцену довољан (2) је од 30% до 55%.
Критеријуми и елементи оцењивања у настави српског

језика и књижевности у
7. РАЗРЕДУ
ОДЛИЧАН (5)
остале типове текстова) и потпуно самостално уме да :
2)самостално уме да одреди књижевни род и врсту
3) анализира елементе композиције (стих, строфа; фабула, поглавље,

епизода; чин, сцена, појаваи сл.)
5)потпуно усваја стилске фигуре, препознаје их у тексту и уме да их

поређење, контраст ономатопеја , епитет, метафора, симбол, словенска
антитеза, хипербола, апострофа)

тексту

вредновање поступака ликова, узрочно-последично низање мотива)

да процењује, самосталан је и лако долази до решења
10) на часовима је увек активан и учествује у анализи нових текстова,

чита више од оног што је задато и служи се осталим изворима знања.
Језик
Ученик у потпуности са разумевањем усваја наставне садржаје из
граматике и на примерима показује да уме потпуно самостално да
примени стечена знања:
1) разликује врсте и подврсте речи

4)разликује глаголска времена и граматичке категорије глагола
5) одређује комуникативну и предикатску реченицу,
6) одређује напоредне односе међу реченичним члановима и

независним реченицама
7) одређује врсту и службу зависних реченица
8) препознаје особине конгруенцијe
9) одређује акценат у речима
10)зна правописна правила и доследно их самостално примењује у

писаним радовима.Успешно пише по диктату (до 3 грешке) и уме
самостално да тачним реченицама одговори на питања (питања
отвореног типа).
11) У потпуности правилно изговара гласове и наглашава речи,

успешно самостално говори напамет одабране одломке или књижевне
текстове, прича, препричава и описује и показује логичну и
емоционалну изражајност у свим облицима говорних вежби (и на
теме из свакодневног живота и о доживљају књижевног дела). Писмени
радови су садржајно разрађени, тачно написани, композицијски
утемељени, занимљиви, креативни и маштовити. Самостално
проналази тражене информације у тексту. Потпуно самостално
наводи синониме и антониме.

остале типове текстова) и углавном самостално уме да :
2) углавномсамостално уме да одреди књижевни род и врсту
3) анализира елементе композиције (стих, строфа; фабула, поглавље,

епизода; чин, сцена, појава и сл.)

углавном самостално да их пронађе и докаже у конкретном тексту

поређење, контраст ономатопеја , епитет, метафора, симбол, словенска
антитеза, хипербола, апострофа)

тексту

вредновање поступака ликова, узрочно-последично низање мотива)

да процењује, углавном је самосталан и долази до решења
10) на часовима је активан и учествује у анализи нових текстова,

честочита више од оног што је задато и служи се осталим изворима
знања.
Језик
Ученик у готово потпуности са разумевањем усваја наставне садржаје
из граматике и на примерима показује да уме углавном без грешке
да примени стечена знања :

4)разликује глаголска времена и граматичке категорије глагола
5) одређује комуникативну и предикатску реченицу,
6) одређује напоредне односе међу реченичним члановима и

независним реченицама
8) препознаје особине конгруенције
9) зна правописна правила и доследно их самостално примењује у

писаним радовима. Успешно пише по диктату (до 6 грешке) и уме
самостално да тачним реченицама одговори на питања (питања
отвореног типа).
10) препознаје акценат у речима
11) у потпуности правилно изговара гласове и наглашава речи,

самостално говори напамет одабране одломке или књижевне текстове,
прича, препричава и описује и углавном показује логичну и
емоционалну изражајност у свим облицима говорних вежби (и на теме
радови су садржајно разрађени, углавном тачно написани,
композицијски утемељени. Самостално проналази тражене
информације у тексту. Самостално наводи
ДОБАР (3)
Ученик чита различите врсте књижевних дела (и остале типове
текстова)
2) Самостално уме да одреди књижевни род и тражи помоћ при

одређивању врсте
3) уз подстицај одређује неке елементе композиције.
4) зна карактеристике народне и ауторске књижевности.

5)зна дефиниције стилских фигура, уз помоћ наставника или
вршњака препознаје их у тексту
6) делимично усваја књижевне термине и појмове
7) понекад учествује у интерпретацији .

9) на часовима је каткад активан и ретко користи додатне изворе

знања
Језик
19 Ученик уме да дефинише наставне садржаје из граматике
(наведене уз оцене 5 и 4)
2)памти их и репродукује али не учи редовно, па греши у примени

стечена знања
3)зна правописна правила и делимично их примењује у писаним

радовима.
5) уме да одговори на питања али реченице нису граматички и

правописно тачне (питања отвореног типа)

Говорну поруку, одабране одломке или књижевне текстове који се уче
напамет, препричава и описује уз помоћ наставника у свим облицима
говорних вежби (и на теме из свакодневног живота и о доживљају
књижевног дела). Писмени радови су делимично садржајно
разрађени, делимично тачно написани, композицијски утемељени. Уз
помоћ проналази тражене информације у тексту и наводи синониме и
антониме.
ДОВОЉАН (2)
текстова)
2)понекадделимично уме да опише свој доживљај
3)понекад уз помоћ уме да одреди књижевни род и сталнотражи

помоћ при одређивању врсте
4)уз подстицај ретко одређује неке елементе композиције.
6) препознаје неке књижевнотеоријске појмове уз подстицај и

помоћ
7)у већини случајеване чита домаћу лектиру и ретко учествује у

Језик
1) ученик ретко уме дефинише наставне садржаје из граматике
(набројане у оценама 5 и 4), делимично их памти и репродукује али
ретко учи па не уме примени стечена знања
2)прави веће правописне и граматичке грешке
4) углавном правилно изговара гласове и углавном греши у

Ретко успева да формулише говорну поруку, да каже одабране
одломке или књижевне текстове који се уче напамет, да препричава и
описује и поред помоћи наставника у свим облицима говорних вежби
(и на теме из свакодневног живота и о доживљају књижевног дела).
Писмени радови су логички неповезани и садржајно сиромашни
али у вези са темом, имају доста већих павописних, граматичких
и стилских грешака, али поштује форму
мотивацију и помоћ не учествује у интерпретацији. Нема основна
књижевнотеоријска знања а због лошег читања не разуме текст.
Нечита домаћу лектиру и не учествује у интерпретацији. На часовима
је неактиван.
Језик
граматичке категорије.Нема предзнања па тешко прати наставу,
пасиван и незаинтересован. Не прихвата помоћ ни савете
Не успева да формулише говорну поруку, да каже одабране одломке
поред помоћи наставника у свим облицима говорних вежби (и на теме
радови су логички неповезани и садржајно сиромашни и нису у
вези са темом, не поштује павописну и граматичку норму. Тешко
се изражава а техника читања не задовољава.
- У току полугодишта ученик ће имати најмање две оцене на

контролним задацима, две оцене из писмених задатака, најмање једну
оцену на усменом одговарању, једну оцену на диктату или правописној
вежби
Елементи формативног оцењивања (по правилу у педагошкој

евиденцији): усмени одговори, писмене провере до петнаест минута,
ангажовање (степен развијености ученичке компетенције, активност
на часу, успешност у групном раду, израда плаката/паноа, семинарски
радови, пп презентација...), домаћи задаци, однос према раду.

прочитаног, књижевности, граматике и правописа. Задаци су
структуирани на основу три нивоа знања (основни, средњи и напредни).
0% - 40% = недовољан (1)
41% - 55% = довољан (2)
56% - 70% = добар (3)
71% - 85% = врло добар (4)
86% - 100% = одличан (5)
Напомена – за полугодишње и годишње тестове, критеријум оцењивања

за оцену довољан (2) је од 30% до 55%.
Критеријуми и елементи оцењивања у настави српског

језика и књижевности у
8. РАЗРЕДУ
ОДЛИЧАН (5)
Ученик чита са разумевањем различите врсте књижевних дела (и остале
типове текстова) и потпуно самостално уме да :
2) самостално уме да одреди књижевни род и врсту
3) анализира елементе композиције (стих, строфа, рима; фабула, поглавље,

епизода; чин, сцена, појаваи сл.)
4) зна карактеристике народне и ауторске књижевности и уме самостално

да их пронађе и докаже у конкретном тексту
5)потпуно усваја стилске фигуре, препознаје их у тексту и уме да их користи у

усменом и писменом изражавању (персонификација, поређење, контраст
ономатопеја , епитет, метафора, симбол, словенска антитеза, хипербола,
апострофа, метонимија)
6) потпуно усваја књижевне термине и појмове и препознаје их у тексту
7) аргументовано брани постављене тезе током интерпретације књижевног

текста, повезује и примењује стечена знања на новим текстовима (тема,
порука, главни и споредни мотиви, особине ликова, вредновање поступака
ликова, узрочно-последично низање мотива)
8) критички се осврће на прочитани текст, има развијене способности да

процењује, самосталан је и лако долази до решења
10) на часовима је увек активан и учествује у анализи нових текстова, чита

више од оног што је задато и служи се осталим изворима знања.
Језик
Ученик у потпуности са разумевањем усваја наставне садржаје из граматике
и на примерима показује да уме потпуно самостално да примени стечена
знања:
2) разликује категорије рода, броја и падежа речи које имају деклинацију,

функције и значења падежа;
3) прецизно одређује реченичне чланове;
4)разликује глаголске облике и граматичке категорије глагола
6) објасни настанак и развој српског књижевног језика; разуме значај

књижевног језика за културу и историју српског народа; сврста српски језик у
одговарајућу језичку групу у Европи; именује дијалекте српског језика;
7) зна особине гласова српског језика, самостално одређује гласовне

промене у речима
8) самостално издвоји делове творенице и препозна основне моделе њиховог
грађења;
9) самостално и потпуно користи садржаје из граматике обрађене у

претходним разредима и повеже

самостално да тачним реченицама одговори на питања (питања отвореног
типа).
11) У потпуности правилно изговара гласове и наглашава речи, интонира

успешно самостално говори напамет одабране одломке или књижевне
текстове, прича, препричава и описује и показује логичну и емоционалну
изражајност у свим облицима говорних вежби (и на теме из свакодневног
живота и о доживљају књижевног дела). Писмени радови су садржајно
разрађени, тачно написани, композицијски утемељени, занимљиви,
креативни и маштовити. Самостално проналази тражене информације у
тексту. Потпуно самостално наводи синониме и антониме.
Ученик чита са разумевањем различите врсте књижевних дела (и остале
типове текстова) и углавном самостално уме да :
2) углавном самостално уме да одреди књижевни род и врсту
3) анализира елементе композиције (стих, строфа; фабула, поглавље, епизода;

чин, сцена, појава и сл.)
4) зна карактеристике народне и ауторске књижевности и уме углавном


користи у усменом и писменом изражавању (персонификација, поређење,
контраст ономатопеја , епитет, метафора, симбол, словенска антитеза,
хипербола, апострофа, метонимија)
6) потпуно усваја књижевне термине и појмове и препознаје их у тексту
7) аргументовано брани постављене тезе током интерпретације књижевног

текста, повезује и примењује стечена знања на новим текстовима (тема,
порука, главни и споредни мотиви, особине ликова, вредновање поступака
ликова, узрочно-последично низање мотива)
8) критички се осврће на прочитани текст, има развијене способности да

процењује, углавном је самосталан и долази до решења
10) на часовима је активан и учествује у анализи нових текстова, често чита

више од оног што је задато и служи се осталим изворима знања.
Језик
Ученик у готово потпуности са разумевањем усваја наставне садржаје из
граматике и на примерима показује да уме углавном без грешке да
примени стечена знања
2) разликује категорије рода, броја и падежа речи које имају деклинацију,

функције и значења падежа;
3) прецизно одређује реченичне чланове;
4)разликује глаголске облике и граматичке категорије глагола
6) објасни настанак и развој српског књижевног језика; разуме значај

књижевног језика за културу и историју српског народа; сврста српски језик у
одговарајућу језичку групу у Европи; именује дијалекте српског језика;
7) зна особине гласова српског језика, одређује гласовне промене у речима
8) издвоји делове творенице и препозна основне моделе њиховог грађења;

9) користи садржаје из граматике обрађене у претходним разредима и
повеже

самостално да тачним реченицама одговори на питања (питања отвореног
типа).
11) у потпуности правилно изговара гласове и наглашава речи, интонира

самостално говори напамет одабране одломке или књижевне текстове, прича,
препричава и описује и углавном показује логичну и емоционалну
изражајност у свим облицима говорних вежби (и на теме из свакодневног
живота и о доживљају књижевног дела). Писмени радови су садржајно
разрађени, углавном тачно написани, композицијски утемељени.
Самостално проналази тражене информације у тексту. Самостално наводи
ДОБАР (3)
Ученик чита различите врсте књижевних дела (и остале типове текстова)
2) Самостално уме да одреди књижевни род и тражи помоћ при одређивању

врсте
3) уз подстицај одређује неке елементе композиције.
4) зна карактеристике народне и ауторске књижевности.
5) зна дефиниције стилских фигура, уз помоћ наставника или вршњака

препознаје их у тексту
6) делимично усваја књижевне термине и појмове
7) понекад учествује у интерпретацији .

9) на часовима је каткад активан и ретко користи додатне изворе знања
Језик
19 Ученик уме да дефинише наставне садржаје из граматике (наведене уз
оцене 5 и 4)
2) памти их и репродукује али не учи редовно, па греши у примени

стечена знања
3) зна правописна правила и делимично их примењује у писаним радовима.
5) уме да одговори на питања али реченице нису граматички и правописно

тачне (питања отвореног типа)

Говорну поруку, одабране одломке или књижевне текстове који се уче
напамет, препричава и описује уз помоћ наставника у свим облицима
говорних вежби (и на теме из свакодневног живота и о доживљају књижевног
дела). Писмени радови су делимично садржајно разрађени, делимично
тачно написани, композицијски утемељени. Уз помоћ проналази тражене
информације у тексту и наводи синониме и антониме.
ДОВОЉАН (2)
текстова)
2) понекад делимично уме да опише свој доживљај
3) понекад уз помоћ уме да одреди књижевни род и стално тражи помоћ

при одређивању врсте
4) уз подстицај ретко одређује неке елементе композиције.
6) препознаје неке књижевнотеоријске појмове уз подстицај и помоћ
7) у већини случајева не чита домаћу лектиру и ретко учествује у

Језик
1) ученик ретко уме дефинише наставне садржаје из граматике (набројане у
оценама 5 и 4), делимично их памти и репродукује али ретко учи па не
уме примени стечена знања
2) прави веће правописне и граматичке грешке
4) углавном правилно изговара гласове и углавном греши у наглашавању

речи, интонирању реченице и читању наглас.
Ретко успева да формулише говорну поруку, да каже одабране одломке или
свакодневног живота и о доживљају књижевног дела). Писмени радови су
логички неповезани и садржајно сиромашни али у вези са темом,
имају доста већих павописних, граматичких и стилских грешака, али
поштује форму
Ученик нема развијено интересовање за читање и ни уз добру мотивацију
и помоћ не учествује у интерпретацији. Нема основна књижевнотеоријска
знања а због лошег читања не разуме текст. Не чита домаћу лектиру и не
учествује у интерпретацији. На часовима је неактиван.
Језик
граматичке категорије. Нема предзнања па тешко прати наставу,
пасиван и незаинтересован. Не прихвата помоћ ни савете наставника.
Не успева да формулише говорну поруку, да каже одабране одломке или
свакодневног живота и о доживљају књижевног дела). Писмени радови су
логички неповезани и садржајно сиромашни и нису у вези са темом, не
поштује павописну и граматичку норму. Тешко се изражава а техника
читања не задовољава.
- У току полугодишта ученик ће имати најмање две оцене на контролним

задацима, две оцене из писмених задатака, најмање једну оцену на усменом
одговарању, једну оцену на диктату или правописној вежби
Елементи формативног оцењивања (по правилу у педагошкој евиденцији):

усмени одговори, писмене провере до петнаест минута, ангажовање (степен
развијености ученичке компетенције, активност на часу, успешност у
групном раду, израда плаката/паноа, семинарски радови, пп презентација...),
домаћи задаци, однос према раду.

прочитаног, књижевности, граматике и правописа. Задаци су структуирани на
основу три нивоа знања (основни, средњи и напредни).
0% - 40% = недовољан (1)

41% - 55% = довољан (2)
56% - 70% = добар (3)

71% - 85% = врло добар (4)
86% - 100% = одличан (5)
Напомена – за полугодишње и годишње тестове, критеријум оцењивања за

оцену довољан (2) је од 30% до 55%.
Критеријуми и елементи оцењивања у настави математике
Основне школе
Елементи оцењивања из математике су:
- усвојеност образовних садржаја;
- примена знања;
- активност ученика.
Ученик у току школске године може добити оцене на основу:

1. писмених провера знања (контролних задатака, писмених задатака)
2. усменог испитивања;
3. активности на часу.
При вредновању квалитета знања, оценом се исказује трајност, коректност, свесност и

употребљивост знања на разним нивоима (ниво препознавања, ниво репродукције, ниво разумевања,
ниво примене и ниво креативног, стваралачког решавања проблема).
Писмена оцењивања се врше након пређене области, уз ранију најаву а по распореду писаних
провера знања. Писане провере, које трају 15 минута, не најављују се а наставник може након 2-3
такве провере да унесе оцену у дневник.
У току једног полугодишта ученик добија оцене из 4 писане провере (2 контролна задатка + 2
писмена задатка), усменог одговарања и активности на часу. Закључна оцена се формира као
аритметичка средина свих оцена добијених током целе школске године.
ПРОВЕРА ЗНАЊА АКТИВНОСТ
Усмена провера
ОЦЕНА Писана провера
(усвојеност образовних Домаћи рад Однос према раду и рад
(примена знања)
садржаја)
довољан Основни матемтички Решавање задатака Писање Интерес за предмет

појмови и дефиниције
(2) -самостално решава -углавном -показује на подстицај
-прерознаје их једноставне задатке редовно
Рад на часу
-уме да их искаже -једноставне Написано
-труди се самостално
проблемске ситуације
Тврђења, правила, -непотпуно решавати задатке
решава уз помоћ
формуле
наставника -делимично -повремено учествује у
-препознаје их тачно расправи
Примена тврђења,
Поступци правила, формула -делимично Сарадња
уредно
-поступке које примењује -примењује само у -тражи помоћ када му
образлаже уз помоћ познатим и Провера нешто није јесно
наставника једноставним
ситуацијама -углавном зна Извршавање обавеза
образложити
-труди се писати све у
написано
свеску
-на час доноси потребан
прибор
Основни матемтички Решавање задатака Писање Интерес за предмет

-самостално, брзо и - редовно -показује
-познаје их и разуме тачно решава
Написано Рад на часу
једноставне задатке
-зна их изрећи и
-углавном -вредно ради на часу и
објаснити -сложеније задатке
потпуно и самостално решава
решава спорије
Тврђења, правила, тачно задатке
формуле -решава једноставне
-углавном -радо учествује у
добар проблемске ситуације
-познаје их уредно расправи
(3) Примена тврђења,
-зна их изрећи Провера Сарадња
правила, формула
Поступци -углавном зна -прихвата рад у пару и
-самостално их
образложити групи
-поступке које примењује примењује у познатим
написано
образлаже самостално ситуацијама -ако не разуме тражи
помоћ
-објашњења су углавном
јасна, тачна и потпуна Извршавње обавеза
-свеска је уредна и
потпуна
-на час доноси потребан
прибор

-решава задатке брзо и - редовно -показује стално
-самостално излаже и тачно
Написано Рад на часу
објашњава
-самостално решава
-потпуно -концентрисано и вредно
-разуме их у потпуности сложеније задатке
ради на часу
-тачно
-успоставља односе међу -бира углавном најбоље
-редовно и самостално
њима стратегије за решавање -детаљно
извршава све
проблема
Тврђења, правила, -уредно постављене задатке
формуле -решава сложеније
Провера - учествује у расправи и
проблемске ситуације
-зна их изрећи предлаже сопствене
врло - зна
Примена тврђења, активности и идеје
добар -зна их објаснити и образложити
правила, формула
правилно их тумачи написано Сарадња
(4)
-примењује их
-наводи сопствене -образлаже -радо учествује у
самостално и тачно
примере који потврђују јасно, тачно и заједничком раду ( у
исказано потпуно пару или групи)
Поступци -према потреби помаже
другима
-образлаже тачно,
јасно,прецизно и потпуно Извршавње обавеза
-прихвата и разуме нове -свеска је уредна и
идеје и концепте потпуна
-на час долази
припремљен
-решава задатке брзо и - редовно -изражен
-самостално излаже и тачно и са лакоћом
Написано -служи се додатним
објашњава
-самостално и успешно изворима знања
-потпуно
-разуме их и према решава сложене задатке
Рад на часу
потреби обликује својим -тачно
-при решавању
речима -концентрисано и вредно
сложених проблемских -детаљно
ради на часу
-успоставља односе међу ситуациаја комбинује
њима познате стратегије или -уредно
-редовно и самостално
креира сопствене -нове идеје извршава све
Тврђења, правила,
при решавању постављене задатке
формуле -одабира математичке
поступке који највише Провера - учествује у расправи и
-зна их изрећи
одличан одговарају задатку и предлаже сопствене
-зна их објаснити и примењује их без - зна активности и идеје
(5) грешке и примереном образложити
правилно их тумачи
брзином написано Сарадња
-наводи сопствене
Примена тврђења, -образлаже -радо учествује и
примере који потврђују
правила, формула јасно, тачно и подстиче заједнички рад
исказано
потпуно (у пару или групи)
Поступци -знање примењује на
нове, сложеније - помаже другима
-своје идеје и поступке примере и реалне Извршавње обавеза
које примењује проблеме
образлаже јасно, тачно и -свеска је уредна и
потпуно потпуна
-користи се властитим -на час долази
идејама и концептима припремљен
Када су питању писмене провере знања скала која изражава однос између процента тачних одговора
и одговарајуће оцене је следећа:
- 86%-до 100% одличан (5)
- 70%-до 85% врло добар (4)
- 50%-69% добар (3)
- 30%-49% добар (2)
- од 0%-29% довољан (1)
У зависности од тежине теста дозвољена су одступања од ± 5%.
Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 1, оцењује се на основу ангажовања и

степена остварености исхода, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.
Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 2, оцењује се на основу ангажовања и
степена остварености прилагођених циљева и исхода, који су дефинисани у персонализованом плану
наставе и учења, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.
5. разред
Критеријуми за оцењивање усвојености садржаја ученика 5. разреда
- Не испуњава захтеве за довољну оцену;

недовоља
- Не препознаје градиво ни уз помоћ наставника;
н (1)
- Не показује заинтересованост за учење, не сарађује
Ученик уме да:

- сабере, одузме, подели и помножи два броја у истом запису
- претвара из једног у други запис једноставније бројеве као што су ½, ¼, 0,2 ...
- напамет одреди 50% и 10%природног броја
- рачунски одреди 20%, 25% у једноставнијим примерима
- упореди разломке чији су имениоци једнаки и било која два децимална броја
довољан - прошири и скрати разломак датим бројем
(2)
- представи број на бројевној полуправој
- правилно чита податке из табеле и са кружног дијаграма
- препозна осносиметричне фигуре и одреди им осу симетрије
- конструише симетралу дужи и симетралу угла
- угломером измери и нацрта дати угао

- сабере и одузме углове дате у основној јединици мере
- нацрта и издвоји туп, оштар и прав угао и зна у ком су опсегу њихове мере
добар (3)
Ученик уме да :
-претвори децималан број у разломак и обрнуто
-претвори мешовити број у неправи разломак и обрнуто
-упореди два броја у различитим записима
-сабере, одузме, подели и помножи два броја у различитим записима у
једноставнијим случајевима
-напаметодреди 50% и 10% дате природне величине
-рачунски одреди произвољан проценат
-скрати разломак до нескративог облика
-састави једноставнији бројевни израз и израчуна његову вредност
-реши једначину једноставнијег облика
-одреди аритметичку средину датих бројева
-подели величину на два дела у датој размери
-правилно заокругли број
-представи бројеве на бројевној полуправој
-прикупљене податке прикаже табелом и правилно прочита кружни дијаграм
-издвоји осносиметричне фигуре и одреди им осе симетрије
-конструише половину, четвртину и осмину угла и дужи користистећи симетралу
-преслика тачку и дуж осном симетријом у односу на дату осу
-угломером црта и мери углове
-упореди, сабере и одузме два угла рачунски и конструктивно
-израчуна комплементан и суплементан угао датом углу
-уочи и нацрта суседне, упоредне и унакрсне углове као и углове са паралелним
крацима и на трансверзали, као и да опише њихове основне особине
врло Ученик уме да :
добар (4)
-сабере, одузме, подели и помножи више бројева у различитим записима
-напамет одреди 50%, 10%,5%, 20%, 25% од датог (једноставнијег) броја
-рачунски одреди произвољан проценат дате величине и примени у
једноставнијим ситуацијама
-скрати разломак до нескративог облика у својству сређивања резултата
-састави бројевни израз и израчуна његову вредност
-рачуна вредност израза за дату вредност променљиве
-реши једначину основног облика и обликаax+b=cиax-b=c
-реши дату неједначину
-реши једноставноставније примере из праксе помоћу израза и једначина
-одреди аритметичку средину датих бројева
-подели величину у датој размери и примени размеру у једноставним ситуацијама
-правилно заокругли број и процени грешку
-прикупљене податке прикаже табелом и кружним дијаграмом
и користи их даље у конструкцији
-преслика фигуру осном симетријом у односу на дату осу у једноставнијим
примерима
-конструише нормалу на дату праву
-упореди, сабере и одузме два угла рачунски и конструктивно
-користи особине суседних, упоредних и унакрсних углова као и углове са
паралелним крацима и на трансверзали у задацима
одличан Ученик уме да :
(5)
-упореди бројеве у различитим записима
-сабере, одузме, подели и помножи више бројева у различитим записима
-напамет одреди 50%, 10%, 5%, 20%, 25% од датог броја
-рачунски одреди произвољан проценат дате величине и примени у сложенијим
ситуацијама
-скрати разломак до нескративог облика у својству сређивања резултата
-састави сложенији бројевни израз и израчуна његову вредност
-рачуна вредност сложенијег израза за дату вредност променљиве
-реши дату једначину
-реши дату неједначину
-реши примере из свакодневног живота помоћу израза и једначина
-примени аритметичку средину у пракси
-подели величину у датој размери и примени размеру у реалним ситуацијама
-правилно заокругли број и процени грешку
-прикупљене податке прикаже табелом и кружним дијаграмом
и користи их даље у конструкцији
- конструише нормалу на дату праву
-преслика фигуру осном симетријом у односу на дату осу у сложенијим
примерима
-упореди, сабере и одузме више углова рачунски и конструктивно
-користи особине суседних, упоредних и унакрсних углова као и углове са
паралелним крацима и на трансверзали у сложенијим задацима
6. разред
Критеријуми за оцењивање усвојености садржаја ученика 6. разреда
- Не испуњава захтеве за довољну оцену;

недовољан
- Не препознаје градиво ни уз помоћ наставника;
(1) - Не показује заинтересованост за учење, не сарађује;
Ученик уме да:

-прочита,запише ,упореди и представи на бројевној првој рационалне бројеве
-одреди супротан број, и реципрочну вредност рационалног броја
- сабере, одузме, подели и помножи два броја у истом запису
-- упореди рационалне бројеве чији су имениоци једнаки и било која два децимална
броја
- прошири и скрати рационални број датим бројем
довољан - правилно чита податке из табеле и са дијаграма
(2) -израчуна једноставан бројевни израз
-израчуна непознати члан из пропорције
-класификује троуглове и четвороуглове на основу њихових својстава и нацрта
-конструише углове од 60 и 90 степени
-препозна пoдударне троуглове
-конструише троугао на основу познатих ставова подударности
-израчуна површину троугла,квадрата и правоугаоника у најједноставнијим
примерима
-уцрта тачку са датим координатама и прочита
-упореди два броја у различитим записима,
-сабере, одузме, подели и помножи два броја у различитим записима у
једноставнијим случајевима
--рачунски одреди произвољан проценат од једноставнијег броја
-израчуна једноставнији бројевни израз са променљивом
-састави једноставнији бројевни израз и израчуна његову вредност
-реши једначину у скупу рационалних бројева једноставнијег облика
добар (3) -примени пропорцију и проценат у једноставнијим реалним ситуацијама
-подели величину на два дела у датој размери
-представи бројеве на бројевној правој
-прикупљене податке прикаже табелом и правилно прочита једноставнији
дијаграм
-утврди да ли су два троугла подударна на основу ставова подударности у
једноставнијим примерима
-нацрта,прочита и одреди удаљеност тачке од координатне осе
-сабира,одузима и множи бројем векторе-једноставнији примери
-израчуна површину троугла и четвороугла
врло добар Ученик уме да :
(4) -израчуна бројевни израз са променљивом
-сабере, одузме, подели и помножи више рационалних бројева у различитим
записима
-примени својства рачунских операција у скупу рационалних бројева
-рачунски одреди произвољан проценат дате величине и примени у
једноставнијим ситуацијама
-састави бројевни израз и израчуна његову вредност
-реши једначину основног облика и облика ax+b=c и ax-b=c у скупу
рационалних бројева
-реши неједначину основног облика
-реши једноставноставније проблеме из праксе помоћу израза и једначина
-подели величину у датој размери и примени размеру у једноставним
-конструише углове и троугао на основу ставова подударности
-примени својства четвороуглова у једноставвнијим проблемским задацима
-графички приказује зависност међу величинама
-примена пропорције у директној и обрнутој пропорционалности
-израчуна површину троугла и четвороугла у случајевима када неопходни
елементи нису непоссредно дати
-конструише четвороугао
-нацрта и прочита тачку и дуж ссиметричну датој у односу на координатни
почетаак и координатну осу
-сабира,одузима и множи бројем векторе
-рачунски одреди произвољан проценат дате величине и примени у сложенијим
-састави сложенији бројевни израз и израчуна његову вредност
-рачуна вредност сложенијег израза за дату вредност променљиве
-реши једначину основног облика и облика ax+b=c и ax-b=c
-реши неједначине са сабирањем, одузимањм, множењем и дељењем
рационалних бројева
-реши примере из свакодневног живота помоћу израза и једначина
одличан (5)
-примени пропорцију и проценат у пракси
-подели величину у датој размери и примени размеру у реалним ситуацијама
-прикупљене податке прикаже табелом и дијаграмом
-тумачи податке приказанее табеелом и дијаграмом
-примени сввојства троуглова и четвороуглова у сложеним примерима и
израчуна површину
-сабира,одузима и множи више ектора бројем
КРИТЕРИЈУМ ОЦЕЊИВАЊА ПО ТЕМАМА МАТЕМАТИКА 7. РАЗРЕД
НАСТАВНИК: Мирјана Миркаило
ОЦЕНА 2 ОЦЕНА 3 ОЦЕНА 4 ОЦЕНА 5

РЕАЛНИ - да одреди -да решава -да решава -да решава
БРОЈЕВИ квадрат једначину облика једноставније непотпуне
рационалног x 2= a , a ≥ 0 -да непотпуне квадратне
броја -да одреди користи у квадратне једначине -да
корен потпуних једноставним једначине -да врши
квадрата -да изразима основна упрости корен рационалисањ
заокругљује својства непотпуног е имениоца
бројеве дате у кореновања квадрата -да датог израза -
децималном процени вредност да одреди
запису датог корена -да вредност
примењује сложенијег
операције бројевног
сабирања и израза у скупу
множења у скупу реалних
реалних бројева бројева -да
користи
особине
квадратног
корена у
решевању
сложенијих
задатака
ПИТАГОРИНА -да разликује -да израчуна -да примени -да примени
ТЕОРЕМА странице непознату Питагорину Питагорину
правоуглог страницу теорему на теорему у
троугла -да правоуглог основне сложенијим
израчуна троугла геометријске задацима -да
непознату примењујући фигуре -да примени
страницу Питагорину примени Обрнуту Питагорину
правоуглог теорему Питагорину теорему у
троугла теорему троуглу чији су
примењујући углови 30˚, 60˚,
Питагорину 90˚ -да користи
теорему( за особине
основне Питагорине
Питагорине теореме у
тројке) конструкцијам
а
СТЕПЕНОВАЊ -да израчуна -да израчуна -да користи -да користи
Е степен датог степен датог особине степена у особине
реалног броја - реалног броја -да једноставнијим степена у
да примењује примењује изразима сложенијим
особине степена особине степена изразима -да
производа и производа и користи
количника -да количника -да особине
примењује примењује степена и
особине степена особине степена квадратног
степена - да степена -да корена у
одреди знак одреди знак решевању
степена степена сложенијих
негативног броја негативног броја задатака -да
зна да прочита
научни запис
броја
МНОГОУГАО -да разликује -да користи -да користи -да користећи
многоуглове -да обрасце за особине својства
означи и запише израчунавање карактеристичног многоуглова,
основне броја дијагонала и троугла многоугла решава
елементе збира унутрашњих -да конструише сложеније
многоугла(темен углова правилни задатке -да
а, странице и многоуглова -да шестоугао и конструише
углове) -да кориси особине осмоугао у правилни
применом правилних једноставнијим шестоугао и
обрасца многоуглова примерима -да осмоугао у
израчуна број израчуна сложенијим
дијагонала и површину примерима
збир многоугла
унутрашњих поделом на
углова многоугла троуглове и
ако је дат број четвороуглове
темена -да
одреди обим
многоугла чије
су дужине
страница дате -
да наведе
основне особине
правилног
троугла и
четвороугла
ПОЛИНОМИ -да разликује -да сабира, -да израчуна -да решава
сличне мономе - одузима и множи бројевну вредност сложеније
да сабира, биноме -да алгебарског једначине
одузима и сређује израза -да сређује користећи
множи сличне једноставније сложеније сређивање
мономе -да полиноме -да полиноме -да полинома -да
среди израз израчуна бројевну решава зна и
састављен од вредност једноставније примењује
сличних монома алгебарског једначине формуле за
израза са једном користећи разлику
променљивом сређивање квадрата и
полинома -да квадрат
множи полиноме - бинома -да
да раставља на увежбано
чиниоце трансформише
издвајањем алгебарске
заједничког изразе и своди
фактора их на
најједноставниј
и облик -да
раставља на
чиниоце
користећи
формуле за
разлику
квадрата и
квадрат
бинома -да
решава
једначине
користећи
растављање на
чиниоце
КРУГ -да влада -да зна везу -да користи да користи
појмовима између особине особине
кружница и круг централног и централног и централног и
и уме да означи периферијског периферијског периферијског
основне угла над истим угла у угла у
елементе -да кружним луком - једноставнијим сложенијим
израчуна обим и да користи примерима -да примерима -да
површину круга формуле за обим користи обрасце користи
датог и површину круга за дужину обрасце за
полупречника и кружног прстена кружног лука и дужину
-да израчуна површину кружног кружног лука и
дужину кружног исечка у површину
лука и површину једноставнијим кружног исечка
кружног исечка за задацима -да у сложенијим
дат полупречник и израчуна обим и задацима -да
централни угао површину примени
осенчене фигуре у Питагорину
једноставнијим теорему на
примерима круг -да
израчуна обим
и површину
осенчене
фигуре у
сложенијим
примерима
ЗАВИСНЕ -да нацрта и -да одреди -да одреди -да користи
ВЕЛИЧИНЕ И означи координате положај тачака у особине
ЊИХОВО координатни осносиметричних координатној централног и
ГРАФИЧКО систем -да тачака -да одреди равни које периферијског
ПРЕД. представи тачку растојање између задовољавају угла у
у координатном две тачке у сложеније услове сложенијим
систему -да зна координатном -да нацрта график примерима -да
да прочита систему -да обрнуте користи
координате прочита и разуме пропорционалнос обрасце за
тачке у податак из табеле, ти -да израчуна дужину
координатном и одреди непознати члан кружног лука и
систему -да минимум или пропорције у површину
прочита податак максимум зависне сложенијим кружног исечка
из табеле, и величине -да задацима -да у сложенијим
одреди податке из табеле разликује задацима -да
минимум или прикаже директно и примени
максимум графиконом и обрнуто Питагорину
зависне обрнуто -да пропорционалне теорему на
величине -да нацрта график величине и то круг -да
израчуна директне изражава израчуна обим
непознати члан пропорционалнос одговарајућим и површину
пропорције када ти -да израчуна записом -да осенчене
је пропорција непознати члан примени фигуре у
дата пропорције у пропорцију у сложенијим
једноставнијим једноставним примерима
задацима ситуацијама из
свакодневног
живота
СЛИЧНОСТ -да израчуна да конструктивно -да препозна -да користи
дужину четврте подели дуж у сличне троуглове - особине
дужи у датој размери да у сличним сличних
пропорцији када троугловима троуглова у
су остале три препозна парове задацима
дате -да одреди пропорционалних
размеру две дужи
дате дужи
АКТИВНОСТ НА ЧАСУ
ПРОЦЕНАТ ЧАСОВА НА КОЈИМА ЈЕ УЧЕНИК БИО ПРИСУТАН И АКТИВНО УЧЕСТВОВАО У РАДУ

ОЦЕНА мање од 20 % НЕДОВОЉАН (1)
од 20 до 39 % ДОВОЉАН (2)
од 40 до 59 % ДОБАР (3)
од 60 до 79 % ВРЛОДОБАР (4)
од 80 до 100 % ОДЛИЧАН (5)
КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА УЧЕНИЧКИХ ПРОДУКАТА-РЕЗУЛТАТА РАДА
Садржај мора да одговара задатој теми. ОЦЕНА 2

Припремљен плакат или ППТ или други
продукт презентује уз читање без излагања
наученог Тачност презентованих
информација
продукт презентује уз излагање наученог
садржаја из уџбеника Тачност презентованих
продукт Излагање наученог садржаја из
уџбеника и других извора Издвајање теза
Писање формула и једначина (ако их тема
садржи) Тачност презентованих информација
продукт. Излагање наученог садржаја из
уџбеника и ван уџбеника Издвајање теза
садржи) Постављање питања одељењу
вазаних за тему излагања, током и након
излагања Тачност презентованих
КРИТЕРИЈУМ ОЦЕЊИВАЊА ПО ТЕМАМА МАТЕМАТИКА 8 .РАЗРЕД

СЛИЧНОСТ израчуна препозна два одреди примени сличност
ТРОУГЛОВА непознату дуж слична троугла странице троуглова у
из пропорције испита да ли сутроугла ако су решавању
нацрта и подели два троугла дати подаци геометријских
дуж на 3 једнака слична ако су за њему задатака примени
дела им дати мерни сличан сличност троуглова и
бројеви троугао Талесову теорему на
страница подели дуж у правоугли троугао
одреди датој размери примени Талесову
коефицијент одреди теорему у
сличности дужину дужи конструктивним
подели дуж на примењујући задацима(конструи
задати број Талесову ше непознату дуж из
делова теорему дате пропорције)
ЛИНЕАРНЕ замени бројну реши линеарну реши Користи једначине
ЈЕДНАЧИНЕ СА вредност једначину са линеарну решавајући и
ЈЕДНОМ непознате у више рачунских једначину са сложеније
НЕПОЗНАТОМ једначини и операција више текстуалне задатке
испита да ли је различитог рачунских
решење дате приоритета операција
једначине реши када је различитог
линеарну непозната на приоритета
једначину обе стране када је
основног облика једнакости, са непозната на
са једном бројевима у обе стране
рачунском истом запису једнакости, са
операцијом и бројевима у
непознатом у различитом
једном члану, са запису,
бројевима у ослобађајући
истом запису се заграда и
разломака
састави и
реши
линеарне
једначине у
једноставнији
м текстуалним
задацима
ЛИНЕАРНЕ замени бројну реши линеарну реши Користине
НЕЈЕДНАЧИНЕ вредност неједначину са линеарну једначине
СА ЈЕДНОМ непознате у више рачунских неједначину решавајући и
НЕПОЗНАТОМ неједначини и операција са више сложеније
испита да ли је различитог рачунских текстуалне задатке
решење дате приоритета операција
неједначине када је различитог
реши линеарну непозната на приоритета
неједначину обе стране када је
основног облика једнакости, са непозната на
са једном бројевима у обе стране
рачунском истом запису и једнакости, са
операцијом и прикаже скуп бројевима у
непознатом у решења на различитом
једном члану, са бројевној запису,
бројевима у прави ослобађајући
истом запису и се заграда и
прикаже скуп разломака,
решења на записује
бројевној прави интервале
решења
састави и
реши
линеарне
неједначине у
задацима.
ТАЧКА, ПРАВА, препозна тачку, искаже шта пројектује примењује
РАВАН праву, раван, одређује праву дуж на задату Питагорину теорему
дуж,нацрта их, и раван у раван искаже на диедар
обележи их и простору дефиницију
уочи њихове одреди број диедра
међусобне прави и запише
односе их, одређених
датим тачкама
у равни и
простору уочи
међусобне
односе правих
и равни и
записује их
ПРИЗМА препозна коцку препозна и црта мрежу примени Питагорину
и квадар, наведе скицира призме и теорему на разне
елементе коцке правилну прави призму врсте призми
и квадра призму и наводи решава задатке са
израчуна наведе елементе и нагибним угловима
површину и елементе и особине свих и дијагоналним и
запремину особине врста призми осним пресецима
коцке и квадра израчуна израчуан користи мере за
користи мере за површину и површину и површину у
дужину и запремину запремину и разлишитим
површину и правилне кад елементи јединицама и
запремину призме ако су нису преводи их
подаци непосредно
непосредно дати примени
дати, користи Питагорину
мере за теорему на
површину разне врсте
призме
користи мере
за дужину и
површину и
запремину,
пореди и
преводи и
ЛИНЕАРНЕ препозна запис препозна преведе запис испита особине и
ФУНКЦИЈА линеране експлицитни и ф-је из нацрта график лин.ф
функције имплицитни имплицитног -је када у задатку
запише запис ф -је у експлицитни фигурише параметар
лин.функцију одреди нулу ф - облик наведе
када су дати је одреди особине ф-је
коефицијент пресек са х и у читајући њен
правца и осом нацрат график
одсечак на у оси график ф - је одреди
прочита k и n искаже да ли је пресечну
изексплицитногз ф-ја растућа тачку графика
а писа ф -је или опадајућа две лин.ф -је
одреди испита да ли препозна
вредност ф-је тачка са датим особине ф -ја
дате таблицом координатама са
црта припада паралелним
координатни графику ф-је графицима
систем
ПИРАМИДА препозна препозна и црта мрежу примени Питагорину
пирамиду, скицира правилне теорему на разне
наведе правилну пирамиде и врсте пирамида
елементе пирамиду и прави решава задатке са
правилне наведе пирамиду нагибним угловима
четворостране елементе и наводи и дијагоналним и
пирамиде особине елементе и осним пресецима
израчуан израчуна особине свих користи мере за
површину и површину и врста површину и
запремину запремину пирамида запремину у
правилне правилне израчуан различитим
четворостране пирамиде ако површину и јединицама и
пирамиде су подаци запремину и преводи их
користи мере за непосредно кад елементи
дужину и дати, користи нису
површину и мере за непосредно
запремину површину и дати примени
запремину Питагорину
теорему на
разне врсте
пирамида
користи мере
за дужину и
површину и
запремину,
пореди и
преводи их
ГРАФИЧКО прочита податке обради чита табеле и црта хистограм и
ПРЕДСТАВЉАЊ из табеле или са прикупљене све врсте кружни дијаграм
Е дијаграма податке и дијаграма анализира и пореди
СТАТИСТИЧКИХ одреди обради их пореди обрађене податке са
ПОДАТАКА минимум и табеларно и прикупљене средњом вредношћу
максимум графички чита податке са и медијаном
зависне табеле и средњом
величине графиконе(стуб вредношћу и
нацрта и чне) одреди медијаном
једноставнији средњу
стубични вредност
дијаграм за одреди
податке дате медијану
табеларно
одреди
аритметичку
средину два
броја одреди
медијану за
вредности дате
у истом бројном
запису
СИСТЕМ замени бројну реши систем реши сређен Користи системе
ЛИНЕАРНИХ вредност линеарних систем лин. једначин а
ЈЕДНАЧИНА СА непознатих у једначина графичком решавајући и
ДВЕ систему основног методом сложенијетекстуалн
НЕПОЗНАТЕ једначини и облика са више реши систем е задатке
испита да ли је рачунских линеарних
уређени пар операција једначина са
решење датог различитог више
система реши приоритета, рачунских
систем неком методом операција
једначина , са бројевима у различитог
основног облика истом запису приоритета
са једном датом када је
вредношћу за непозната на
непознату и обе стране
замени је у једнакости, са
другој једначини бројевима у
система, са различитом
бројевима у запису,
истом запису ослобађајући
се заграда и
разломака
састави и
решисистем
лин.
једначина у
задацима.
ВАЉАК препозна ваљак, и наведе црта мрежу одреди површину и
наведе елементе и ваљка и прави запремину
елементе особине ваљка га израчуна ротационих тела, и
израчуна и да га скицира површину и однос уписаних и
површину и израчуан запремину и описаних
запремину површину и када тела(призма,
ваљка користи запремину елементи пирамида, ваљак)
мере за ваљка користи нису
површину и мере за непосредно
запремину површину дати примени
теорему
скицира
ситуације
када настају
тела
ротацијом и
израчуна
површину и
запремину тих
тела користи
мере за
површину и
запремину,
пореди и
преводи
КУПА препозна купу, наведе црта мрежу одреди површину и
наведе елементе и купе и прави запремину
елементе особине купе и је израчуна ротационих тела, и
израчуна да скицира је површину и однос уписаних и
површину и израчуан запремину и описаних
запремину купе површину и када тела(призма,
користи мере за запремину елементи пирамида,купа,
површину и купе користи нису ваљак)
запремину мере за непосредно
површину и дати примени
теорему
скицира
ситуације
тела
израчуна
површину и
мере за
површину и
запремину,
пореди и
преводи
ЛОПТА препозна лопту, наведе израчуна одреди површину и
наведе елементе и површину и запремину
елементе особине лопте запремину и ротационих тела, и
израчуна и да је скицира када однос уписаних и
површину и израчуан елементи описаних
запремину површину и нису тела(призма,
користи мере за запремину непосредно пирамида, лопта,
површину и користи мере дати примени ваљак)
запремину за површину и Питагорину
запремину теорему
скицира
ситуације
тела
израчуна
површину и
мере за
површину и
запремину,
пореди и
преводи

од 40 до 59 % ДОБАР (3)

КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА ФИЗИКА
6. РАЗРЕД
НАСТАВНА ТЕМА КРЕТАЊЕ 6. РАЗРЕД
ДОВОЉА Уме да на основу облика путање препозна врсту кретања: на пример да је

Н2 кретање аутомобила на правом путу праволинијско кретање, док је
кретање листа којег носи ветар, криволинијско.
Зна да је непроменљивост брзине одлика равномерног кретања. На овом
нивоу не разликује тренутну и средњу брзину кретања.
Препознаје да је основна јединица за брзину m/s, али да се у
свакодневном животу користи km/h.
ДОБАР 3 Зна да је механичко кретање промена положаја тела у односу нна
референтно тело. Разликује путању теле од пређеног пута. Зна да је брзина
пређени пут у јединици времена.
Уме да користи префиксе и претвара бројне вредности физичке величине
из једне јединице у другу, на пример километре у метре.
Уме да узрачуна средњу брзину, пређени пут или протекло време, ако су
познате друге две величине, али уз моју помоћ
Препознаје да је основна јединица за брзину m/s, али да се у
свакодневном животу користи km/h.
ВРЛО Зна да је механичко кретање промена положаја тела у односу нна
ДОБАР референтно тело. Разликује путању теле од пређеног пута. Зна да је брзина
4 пређени пут у јединици времена.
из једне јединице у другу, на пример километре у метре. Зна да користи
префиксе мили и кило
Уме да препозна векторске величине, зна да брзина није потпуно
одређенабројном вредношћу, него је потребно одредити њен правац и
смер. Уме да узрачуна средњу брзину, пређени пут или протекло време,
ако су познате друге две величине, потпуно самостално
Зна да претвори брзину дату у јединицама km/h. у m/s и обрнуто, али уз
малу помоћ.
ОДЛИЧА Зна да је механичко кретање промена положаја тела у односу нна
Н5 референтно тело. Разликује путању теле од пређеног пута. Зна да је брзина
пређени пут у јединици времена.
из једне јединице у другу, на пример километре у метре. Зна да користи
префиксе мили и кило
Уме да препозна векторске величине, зна да брзина није потпуно
одређенабројном вредношћу, него је потребно одредити њен правац и
смер. Уме да узрачуна средњу брзину, пређени пут или протекло време,
ако су познате друге две величине, потпуно самостално
Уме да претвара изведене јединице које садрже величине које нису у
декедном бројном систему. Зна да претвори брзину дату у јединицама
km/h. у m/s и обрнуто, потпуно смостално.
КРИТЕРИЈУМИ НАСТАВНА ТЕМА СИЛА 6. РАЗРЕД
ДОВОЉА Уме да препозна гравитациону силу у једноставнијим ситуацијама, на

Н2 пример као једну од две силе која делује на тело које мирује, а које се налази
на хоризонталној подлози. Зна да је у одсуству отпора подлоге гравитациона
сила узрок падања тела. У ситуацијама када тело клизи по подлози ученик
зна да на њега делује сила трења. Зна да се она супротставља кретању и да
ће у случају када у правцу кретањаљ нема других сила које делују на тело
које клизи, сила трења зауставити тело.
Зна да стални магнети имају два пола, N и S, и да теле могу битги позитивно
или негативно наелектрисана. На основу тога ученик препознаје када је
узајамно деловање између два тела привлачно, односно одбојно. Поред
тога што препознаје смер интеракције, уме да препозна да ће интеракција
бити највећа у случају када су магнети, односно наелектрисана тела,
међусобно најближи.
Тешко повезује наставне садржаје, чак и уз моју помоћ.
ДОБАР 3 Зна да је гравитациона сила увек привлачна. Зна да је сила теже
гравитациона сила.
Зна да стални магнети имају два пола, N и S, и да теле могу битги позитивно
узајамно деловање између два тела привлачно, односно одбојно.
Уме да препозна еластичну силу у системима у којима постоји еластична
опруга.
Уме да препозна инерцију као узрок појава при неравномерном кретању
тела, на пример код аутобуса који кочи, мотоцикла у кривини итд.
Наставне садржаје повезује уз моју помоћ, често греши.
ВРЛО Зна да је гравитациона сила увек привлачна и да зависи од масе тела. Зна
ДОБАР да је сила теже гравитациона сила.
4 Зна да стални магнети имају два пола, N и S, и да теле могу битги позитивно
Уме да препозна еластичну силу у системима у којима постоји
еластична опруга- препознаје правац и смер еластичне силе.
Уме да препозна векторске величине, зна да сила није потпуно
одређенабројном вредношћу, него је потребно одредити њен правац и смер
и нападну тачку.
Наставне садржаје повезује успешно, понекада греши.
ОДЛИЧА Зна да је гравитациона сила увек привлачна и да зависи од масе тела. Зна
Н да је сила теже гравитациона сила.
5 Зна да стални магнети имају два пола, N и S, и да теле могу битги позитивно
Уме да препозна еластичну силу у системима у којима постоји
еластична опруга- препознаје правац и смер еластичне силе.
Уме да препозна векторске величине, зна да сила није потпуно
одређенабројном вредношћу, него је потребно одредити њен правац и смер и
нападну тачку. Уме да графички представи вектор задате силе.
Потпуно самостално повезује наставне садржаје.
КРИТЕРИЈУМИ НАСТАВНА ТЕМА МЕРЕЊЕ 6. РАЗРЕД
ДОВОЉА Користи одговарајуће аналогне уређаје за мерење (метарска трака,

Н2 мензура, штоперица, вага) и зна зна да одреди колика је вредност најмањег
подеока на мерној скали и очита вредност измерене физичке величине,
онда када је
вредност нејмањег подеока 1/2 или 1/10 већег подеока. Препознаје да је
вага уређај за мерење масе, мензура за мерење запремине, хронометар за
мерење времена. Зна да користи основне јединице за дужину, масу,
запремину и време, што не подразумева основне јединице система мера,
већ оне које се најчешће користе: метар, километар, центиметар и
милиметар за дужину, час, минут и секунд за време.
ДОБАР 3 Користи одговарајуће аналогне уређаје за мерење (метарска трака,
мензура, штоперица, вага) и зна зна да одреди колика је вредност
најмањег подеока на мерној скали и очита вредност измерене физичке
величине, онда када је
вредност нејмањег подеока 1/2 или 1/10 већег подеока. Препознаје да је
вага уређај за мерење масе, мензура за мерење запремине, хронометар за
мерење времена. Зна да користи основне јединице за дужину, масу,
запремину и време, што не подразумева основне јединице система мера,
већ оне које се најчешће користе: метар, километар, центиметар и
милиметар за дужину, час, минут и секунд за време. Зна основна правила
за исправно мерење. Зна да вага мора да буде у равнотежном положају
када на њој нема терета, зна како се поставља мерна трака при мерењу
дужине, зна под кијим углом треба да гледа скалу мензуре да би мерење
било исправно. Зна да мери дужину, масу, запремину и време.
ВРЛО Користи одговарајуће аналогне уређаје за мерење (метарска трака,
ДОБАР мензура, штоперица, вага) и зна зна да одреди колика је вредност најмањег
4 подеока на мерној скали и очита вредност измерене физичке величине,
вредност нејмањег подеока ½, 1/5 или 1/10 већег подеока. Зна да је вага
уређај за мерење масе, мензура за мерење запремине, хронометар за
мерење времена. Зна основна правила за исправно мерење. Зна да вага
мора да буде у равнотежном положају када на њој нема терета, зна како се
поставља мерна трака при мерењу дужине, зна под кијим углом треба да
гледа скалу мензуре да би мерење било исправно. Зна да мери дужину,
масу, запремину и време. Зна да је литар исто што и дециметар кубни и да
су то јединице којима се мери запремина. Претвара литре у метре кубне и
обрнуто. Уме да користи
префиксе кило- и мили- и уме да претвара јединице, колиметре у метре и
обрнуто, метре у милиметре и обрнуто.
ОДЛИЧА Користи одговарајуће аналогне уређаје за мерење (метарска трака,
Н5 мензура, штоперица, вага) и зна зна да одреди колика је вредност најмањег
подеока на мерној скали и очита вредност измерене физичке величине,
вредност нејмањег подеока ½, 1/5 или 1/10 већег подеока. Зна да је вага
уређај за мерење масе, мензура за мерење запремине, хронометар за
мерење времена. Зна основна правила за исправно мерење. Зна да вага
мора да буде у равнотежном положају када на њој нема терета, зна како се
поставља мерна трака при мерењу дужине, зна под кијим углом треба да
гледа скалу мензуре да би мерење било исправно. Зна да мери дужину,
масу, запремину и време. Зна да је литар исто што и дециметар кубни и да
су то јединице којима се мери запремина. Претвара литре у метре кубне и
обрнуто. Уме да користи префиксе кило- и мили- и уме да претвара
јединице, колиметре у метре и обрнуто, метре у милиметре и обрнуто. Уме
да претвара и изведене јединице које нису изражене у декадном бријном
систему. Зна да претвори брзину
дату у јединицама километар на сат у метре у секунди. Зна да се тачност
мерења повећава са смањењем вредности најмањег подеока на
инструменту или мерилу.
КРИТЕРИЈУМИ НАСТАВНА ТЕМА МАСА И ГУСТИНА 6. РАЗРЕД
ДОВОЉА Зна ознаку и јединицу за масу и да је маса једна од седам основних

Н2 физичких величина. Зна да је тона јединица већа од килограма, а да је
грам мања
јединица. Зна да се угаљ купује на тоне, јабуке на килограме, салама
на граме. Зна да се тела разликују по густини и уме да кеже, од
различитих материјала, искуствено, који је ређи, а који гушћи. Не
повезује масу теле са инертношћу тела.
ДОБАР 3 Зна ознаку и јединицу за масу и да је маса једна од седам основних
физичких величина. Зна да је тона јединица већа од килограма и
колико тона има килограма, а да је грам мања јединица и колико
килограм има грама. Не уме да претвара граме у килограме. Зна да се
угаљ купује на тоне, јабуке на килограме, салама на граме. Зна да се
тела разликују по густини и изнаку и
јединицу за густину и уме да кеже, од различитих материјала,
искуствено, који је ређи, а који гушћи. Зна да је густима воде 1000
kg/m3, да је уље ређе од воде, а гвожђе гушће. Повезује масу тела са
инертношћу кроз примере из свакодневног живота.
ВРЛО Зна да је маса мера инертности тела, зна шта је инертност тела и да
ДОБАР тела веће масе имају већу инертност. Зна да је инертност тела
4 разлог зашто путници у аутобусу, при наглом кочењу полете напред,
зашто аутомобил, када великом брзином уђе у кривину, слети с пута
или се преврне. Зна шта је густина тела, ознаку, формулу и јединице
за густину, уме да претвара густину из колограма по метру кубном у
граме по центиметру кубном. Зна како се одређује густина чврстих
тела правилног облика, мерењем масе тела и
димензије тела. Зна да је густима воде 1000 kg/m3, да је уље ређе од
воде, а гвожђе гушће.
ОДЛИЧА Зна да је маса мера инертности тела, зна шта је инертност тела и да
Н5 тела веће масе имају већу инертност. Зна да је инертност тела разлог
зашто путници у аутобусу, при наглом кочењу полете напред, зашто
аутомобил, када великом брзином уђе у кривину, слети с пута или се
преврне. Уме да наведе примере када тело показује особине
инертности у стању мировања. Зна шта је густина тела, ознаку,
формулу и јединице за густину, уме да претвара густину из колограма
по метру кубном у граме по центиметру кубном. Зна како се одређује
густина чврстих тела правилног облика, мерењем масе тела и
димензије тела. Зна како се одређује густина чврстих тела
неправилног облика и густина течност. Зна да је густима воде 1000
kg/m3, да је уље ређе од воде, а гвожђе гушће, да су најгушћи
материјали злато, платина и
иридијум.
КРИТЕРИЈУМИ НАСТАВНА ТЕМА ПРИТИСАК 6. РАЗРЕД
ДОВОЉА Зна ознаку и јединицу за притисак, препознаје милибар као јединицу за

Н2 атмосферски притисак. Зна да је хидростатички протисак притисак мирне
течности. Без обзира на облик суда, зна да се течност пење до истог нивоа у
сваком делу суда. Ученик на примерима воде у реци и речним каналима може да
предвиди који ће ниво достићи вода када буде у стању равнотеже.
ДОБАР 3 Зна ознаку и јединицу за притисак, препознаје милибар као јединицу за
атмосферски притисак. Зна да је хидростатички протисак притисак мирне
течности. Зна да хидростатички присак зависи од висине стуба течности, зна да
процени у датој ситуацији на којој ће дубини бити већи или мањи притисак. Без
обзира на облик суда, зна да се течност пење до истог нивоа у сваком делу суда.
Ученик на примерима воде у реци и речним каналима може да предвиди који ће
ниво достићи вода када буде у стању равнотеже.
ВРЛО Зна ознаку и јединицу за притисак. Уме да користи изведене јединице за
ДОБАР притисак, уме да користи префиксе и претвара бројне вредности физичке
4 величине једне у другу: килопаскале у паскале, мегапаскале у паскале, баре и
милибаре у паскале. Зна да чврста тела врше притисак на подлогу и да он зависи
од тежине тела и додирне површине.Зна да је хидростатички протисак притисак
мирне течности. Зна да је статички притисак у течностима сразмеран производу
густине течности, и дубине на којој се притисак тражи. Разуме како се притисак
преноси кроз речности .
ОДЛИЧА Зна ознаку и јединицу за притисак. Уме да користи изведене јединице за

Н5 притисак, уме да користи префиксе и претвара бројне вредности физичке
величине једне у другу: килопаскале у паскале, мегапаскале у паскале, баре и
милибаре у паскале. Зна да чврста тела врше притисак на подлогу и да он зависи
од тежине тела и додирне површине. Уме да закључи како се мења притисак ако
се маса тела промени или ако се промени величина додирне површине. Уме да
изабере која од три идентична тела врши највећи притисак на подлогу, на пример
три цигле једнаких маса, постављене на три различита начина. Зна да је
хидростатички протисак притисак мирне течности и да потиче од тежине
течности. Зна да је статички притисак у течностима сразмеран производу густине
течности, и дубине на којој се притисак тражи.
Разуме како се притисак преноси кроз речности .
7. РАЗРЕД
КРИТЕРИЈУМИ НАСТАВНА ТЕМА СИЛА И КРЕТАЊЕ
ДОВОЉА Препознаје ознаку и јединицу за силу и убрзање. Зна да је непроменљивост брзине

Н2 одлика равномерног кретања, а да се под дејством силе тело креће променљиво. Зна
да се променљива кретања дела на убрзана и успорена наводи примере из живота
који илуструју та кретања. Формуле које та
кретања описују пише уз моју помоћ. Зна други Њутнов закон. Познаје трећи Њутнов
закон и уме да наведе примере који илуструју тај закон.
ДОБАР 3 Зна ознаку и јединицу за силу и убрзање. Зна да је непроменљивост брзине одлика
равномерног кретања, а да се под дејством силе тело креће променљиво. Зна да се
променљива кретања деле на убрзана и успорена наводи примере из живота који
илуструју та кретања. Зна да се при убрзаном кретању брзина теле повећава, а при
успореном смањује. Формуле које та кретања описују пише самостално. Препознаје
врсту кретања када се је дат график брзине тела.Зна други Њутнов закон. Познаје
трећи Њутнов закон и уме да наведе примере који илуструју тај закон.
ВРЛО Зна ознаку и јединицу за силу и убрзање. Зна да су сила и убрзање векторске
ДОБАР величине и какав је однос вектора силе, убрзања и брзине при убрзаном, а какав при
4 успореном кретању. Зна да је непроменљивост брзине одлика равномерног кретања,
а да се под дејством силе тело креће променљиво. Зна да се променљива кретања
деле на убрзана и успорена, наводи примере из
живота који илуструју та кретања. Зна да се при убрзаном кретању брзина теле
повећава, а при успореном смањује. Формуле које та кретања описују пише
самостално. Препознаје врсту кретања када се је дат график брзине тела и уме да
нацрта график брзине при убрзаном и успореном кретању..Зна други Њутнов закон.
Познаје трећи Њутнов закон и уме да наведе примере који илуструју тај закон као и
шта је реактивно кретање.
ОДЛИЧА Зна ознаку и јединицу за силу и убрзање. Зна да су сила и убрзање векторске
Н5 величине и какав је однос вектора силе, убрзања и брзине при убрзаном, а какав при
успореном кретању. Зна да је непроменљивост брзине одлика равномерног кретања,
а да се под дејством силе тело креће променљиво. Зна да се променљива кретања
деле на убрзана и успорена, наводи примере из
живота који илуструју та кретања. Зна да се при убрзаном кретању брзина теле
повећава, а при успореном смањује. Формуле које та кретања описују пише
самостално. Зна да користи везу између брзине и убрзања, као и пређеног пута,
брзине и убрзања код убрзаног и успореног кретања.
Препознаје врсту кретања када се је дат график брзине тела и уме да нацрта график
брзине при убрзаном и успореном кретању.са графика уме да одреди убрзање тела и
силу, ако је дата маса тела.Зна други Њутнов закон. Познаје трећи Њутнов закон и
уме да наведе примере који илуструју тај закон као и шта је реактивно кретање.
КРИТЕРИЈУМИ НАСТАВНА ТЕМА КРЕТАЊЕ ТЕЛА ПОД ДЕЈСТВОМ
СИЛЕ ТЕЖЕ. СИЛЕ ТРЕЊА 7. РАЗРЕД
ДОВОЉА Уме да препозна гравитациону силу у једноставним ситуацијама, на

Н2 пример при падању тела. Зна да је у одсуству отпора подлоге,
гравитациона сила узрок падања тела. Зна да сила Земљине теже
даје убрзање свим телима и која кретања у пољу силе Земљине теже
постоје, као и која су убрзана а која успорена. Формуле које то
кретање описују не уме да напише.У ситуацијама када тело клизи по
подлози зна да на њега делује сила трења. Зна да се она
супротставља кретању тела. На примерима истовременог падања
изгужване и расклопљене папирне марамице, препознаје силу
отпора средине као узрок
споријег падања расклопљене марамице.
ДОБАР 3 Зна да је гравитациона сила увек привлачна. Зна да је сила теже
гравитациона сила. Зна да је у одсуству отпора подлоге,
гравитациона сила узрок падања тела. Зна да сила Земљине теже
даје убрзање свим телима и која кретања у пољу силе Земљине
теже постоје, као и која су убрзана а која успорена. Формуле које то
кретање пише уз малу помоћ.Зна да на тело које клиза по подлози
делује сила трења. Зна да је она усмерена на супротну страну од
смера кретања тела и да тежи да заустави тело. На примерима
падања тела различитих облика препознаје гравитациону силу
као узрок падања тела и силу нотпора средине као силу која
успорава падање тела у зависности од облика и површине тела.
ВРЛО Зна да је гравитациона сила увек привлачна и да зависи од масе тела
ДОБАР и растојања између тела. Зна да је сила теже гравитациона сила. Зна
4 да сила
Земљине теже даје исто убрзање свим телима, без обзира на
величину и масу тела. Добро познаје кретања у пољу теже, које од
њих је убрзано а које је успорено и зашто. Зна формуле које та
кретања описују и пише их самостално. Зна да на тело које клизи или
се котрља делује сила трења. Зна
да сила трења зависи од храпавости површина и од тежине тела.
Зна да је сила трења оријентисана у супротну страну од смера
кретања тела и да га успорава до заустављања. Зна да је узрок
падања тела сила Земљине теже, а да тело успорава сила отпора
средине. Зна да сила отпора средине зависи од густине средине,
брзине, облика и површине тела.
ОДЛИЧА Зна да је гравитациона сила увек привлачна и да зависи од масе тела
Н5 и растојања између тела. Зна да је сила теже гравитациона сила. Зна
да сила
Земљине теже даје исто убрзање свим телима, без обзира на
величину и масу тела. Добро познаје кретања у пољу теже, које од
њих је убрзано а које је успорено и зашто. Зна формуле које та
кретања описују и пише их самостално. Зна да брзина тела при удару
у земљу код слободног пада зависи од висине са које тало пада , а
максимална висина тела при хицу навише од почетне брзине тела.
Зна да на тело које клизи или се котрља делује сила трења. Зна да
сила трења зависи од храпавости површина и од тежине тела.
Зна да је трење клизања веће од трења котрљања. Зна да сила трења
делује на супротну страну од смера кретања тела и да га, ако нема
других сила, сила трења зауставља. Зна да је узрок падања тела сила
Земљине теже, а да тело
успорава сила отпора средине и да она зависи од густине средине,
брзине, облика и површине тела.
КРИТЕРИЈУМИ НАСТАВНА ТЕМА РАВНОТЕЖА ТЕЛА 7. РАЗРЕД
ДОВОЉА Препознаје када је тело у равнотежи и зна за шта служи полуга и шта би
Н2 у пракси могао да употреби као полугу. Зна да маказе, клешта и
ноктарица користе принцип полуге. Препознаје силу потиска при
урањању чврстих тела у воду и зна да наведе која тела пливају, а која
тону у води. Зна да балон напуњен хелијумом лкети у вис због силе
потиска. Не успева самостално да реши ни најједноставније задатке.
Тешко, и уз моју помоћ, повезује наставне садржаје.
ДОБАР 3 Зна када је тело у равнотежи и познаје принцип рада полуге. Препознаје
када је полуга у равнотежи и уме да примени услов равнотеже. Зна да
маказе, клешта и ноктарица користе принцип рада полуге. Препознаје
силу потиска у случајевима пливања тела и препознаје правац и смер
деловања ове силе. На основу густине течности које се не мешају, зна
која ће течност бити одозго, а која одоздо. Зна када тело плива, лебди и
тоне. Самостално решава
једноставније задатке. Углавном успешно повезује наставне садржаје.
ВРЛО Зна када је тело у равнотежи и како ће се тело понашати када на њега
ДОБАР делију две или више сила истог правца. Зна да је услов равнотеже
4 полуге једнакост момената сила у односу на тачку ослонца и добро
познаје принцип рада ваге, кантара, ручних колица, маказа, клешта.Зна
да се сила потиска јавља када је чврсто телу уроњено у течност и зна да
одреди правац и смер силе потиска. Зна да је потисак последица
разлике и хидростатичким притисцима на доњу и горњу површину тела.
На основу података о густини средине и тела уроњеног у њу, уме да
закључи да ли ће тело пливати или тонути. Решава
задатке средње тежине. Уз малу помоћ успешно повезује наставне
садржаје.
ОДЛИЧА Зна када је тело у равнотежи и како ће се тело понашати када на њега
Н5 делију две или више сила истог правца, и када на њега делују силе
различитих праваца. Уме да слаже и разлаже силе и да израчуна
резултујућу силу или
једну од компонената, ако силе делују под правим углом Зна да је
услов равнотеже полуге једнакост момената сила у односу на
тачку ослонца и
добро познаје принцип рада ваге, кантара, ручних колица, маказа,
клешта уме квантитативно да одреди која сила даје највећи, односно
најмањи момент у односу на тачку ослонца и да израчуна моменте силе
који се јављају код полуге. Зна да се сила потиска јавља када је чврсто
телу уроњено у течност и зна да одреди правац и смер силе потиска. Зна
да је потисак последица разлике и хидростатичким притисцима на доњу
и горњу површину тела. На основу података о густини средине и тела
уроњеног у њу, уме да закључи да ли ће тело пливати или тонути, као и
који део запремине тела ће бити изнад, а
колики испод повшине течности. Самостално решава задатке средње
тежине. Смостално и успешно повезује наставне садржаје.
КРИТЕРИЈУМИ НАСТАВНА ТЕМА МЕХАНИЧКИ РАД И
ЕНЕРГИЈА. СНАГА 7. РАЗРЕД
ДОВОЉА Препознаје ознаку и јединицу за рад и енергију. Зна да сила врши рад
Н2 само ако помера тело. Зна да рад и енергија имају исту јединицу, али не
препознаје везу између рада и енергије. Препознаје различите видове
енергије. Зна да тело може да има кинетичку и потенцијалну енергију,
да је прва енергија кретања, адруга енергија положаја.
ДОБАР 3 Зна ознаку и јединицу за рад и енергију. Зна да сила врши рад само
ако помера тело и знам чему је једнак рад силе. Зна да рад и енергија
имају исту јединицу, и препознаје везу између рада и енергије.
Препознаје различите видове енергије. Зна када тело има механичку
енергију, кинетичку услед кретања тела и да она зависи од брзине
тела, а потенцијалну када се налази на некој висини. Зна да
потенцијална енергија може деа буде позитивна, негативна и једнака
нули.
ВРЛО Зна ознаку и јединицу за рад и енергију. Зна да сила врши рад само
ДОБАР ако помера тело и знам чему је једнак рад силе. Зна да рад и енергија
4 имају исту јединицу, и препознаје везу између рада и енергије.
Препознаје различите видове енергије. Зна када тело има механичку
енергију, кинетичку услед кретања тела и да она зависи од брзине
тела, а потенцијалну када се налази на некој висини. Зна да
нули.Разуме да при слободном паду потенцијална енергија тела
прелази у кинетичку и обрнуто, при хицу навише, тако да
њихов збир остаје сталан. Зна како се променом брзине мења
кинетичка енергија, односно како се променом висине мења
потенцијална енергија тела.
ОДЛИЧА Зна ознаку и јединицу за рад и енергију. Зна да сила врши рад само ако
Н5 помера тело и знам чему је једнак рад силе. Зна да ако сила делује под
неким углом у нодносу на правац померања тела, мора да разложи ту
силу, да би нашао њен рад. Зна да рад и енергија имају исту јединицу, и
препознаје везу између рада и енергије. Уме да преко основних
јединица SI система напише J као јединицу за рад. Препознаје
различите видове енергије. Зна када тело има механичку енергију,
кинетичку услед кретања тела и да она зависи од
брзине тела, а потенцијалну када се налази на некој висини. Зна да
кинетичка енергија тела зависи од квадрата његове брзине. Зна да
нули.Разуме да при слободном паду потенцијална енергија тела
прелази у кинетичку и обрнуто, при хицу навише, тако да њихов збир
остаје сталан. Зна како се променом брзине мења кинетичка енергија,
односно како се променом висине мења потенцијална енергија тела.
КРИТЕРИЈУМИ НАСТАВНА ТЕМА ТОПЛОТНЕ ПОЈАВЕ 7. РАЗРЕД
ДОВОЉА Зна да се тело може наћи у три агрегатна стања: чврстом,, течном и
Н2 гасовитом. Зна да тело на тачно одређеној температури мења своје
агрегатно стање. Зна температуре мржњења и кључања воде у
степенима Целзијуса.
Препознаје да трење може да доведе до промене температуре тела, на
пример да тестерисање дрвета може да загреје дрво и тестеру.
ДОБАР 3 Зна да се тело може наћи у три агрегатна стања: чврстом,, течном и
гасовитом. Зна да се прелазак из чврстог у течно стање назива
топљење, а из течног у гасовито стање испаравање. Ако му је позната
температура тела и температуре топљења и кључања, зна да одреди
у ком се агрегатном стању налази тело.Зна да тело на тачно
одређеној температури мења своје агрегатно стање. Зна температуре
мржњења и кључања воде у степенима Целзијуса.
Зна да трење може да доведе до промене температуре тела, на
ВРЛО Зна да се тело може наћи у три агрегатна стања: чврстом,, течном и
ДОБАР гасовитом. Зна особине агрегатних стања и уме да именује
4 одговарајуће фазне прелазе. Зна шта су топљење, испаравање,
кондензација и
очвршћавање. Ако му је позната температура тела и температуре
топљења и кључања, зна да одреди у ком се агрегатном стању налази
тело.Зна да тело на тачно одређеној температури мења своје
агрегатно стање. Зна температуре мржњења и кључања воде у
степенима Целзијуса. Познаје принцип рада термометра. Зна да
трење може да доведе до промене температуре тела, на пример да
тестерисање дрвета може да загреје дрво и тестеру.
ОДЛИЧА Зна да се тело може наћи у три агрегатна стања: чврстом,, течном и
Н5 гасовитом. Зна особине агрегатних стања, да су везе између
молекула најјаче у чврстом стању, слабије у чврстом стању, а
најслабије у гасовитом агрегатном стању. Уме да именује
одговарајуће фазне прелазе. Зна шта су топљење, испаравање,
кондензација и очвршћавање. Ако му је позната температура тела и
температуре топљења и кључања, зна да одреди у ком се агрегатном
стању налази тело.Зна да тело на тачно одређеној температури мења
своје агрегатно стање. Зна температуре мржњења и кључања воде у
степенима Целзијуса. Зна како ради термометар и зашто се
термометри пуне баш живом. Зна да трење може да доведе до
промене температуре тела, на
8. РАЗРЕД
КРИТЕРИЈУМИ НАСТАВНА ТЕМА ОСЦИЛАТОРНО И ТАЛАСНО КРЕТАЊЕ
8. РАЗРЕД
ДОВОЉА Зна да наведе која су то кретања периодична кретања и да је осцилаторно

Н2 кретање периодично кретање око равнотежног положаја. Препознаје
таласна кретања и зна како се на мирној површини воде могу изазвати
таласи. Зна да је звук све што чујемо и на које се начине може произвести
звук. Зна да је доња граница чујности 20Hz, а горња 20000Hz и да се област
преко ове горње границе зове ултразвук и за шта се ултразвук користи.
ДОБАР 3 Зна да наведе која су то кретања периодична кретања и да је осцилаторно
кретање периодично кретање око равнотежног положаја. Уме да препозна
основне појмове који описују осцилаторно кретање. На пример, зна шта је
равнотежни положај, шта је период осциловања. Зна шта је таласно кретање
и зна како се на мирној површини воде могу изазвати таласи. Зна које врсте
таласа постоје: попречни и уздужни и кроз које се средине који простиру. Зна
да је звук све што чујемо и на које се начине може произвести звук. Зна да је
доња граница чујности 20Hz, а горња 20000Hz и да се област преко ове горње
границе зове ултразвук и за шта се ултразвук користи. Зна да се звук у
ваздуху простире брзином 340m/s и да су надзвучне брзине брзине веће од
ове. Зна да се брзина звзка повећава са повећањем густине средине.
ВРЛО Зна шта је периодично кретање и наводи примере периодичних кретања. Зна
ДОБАР да је осцилаторно кретање периодично кретање око равнотежног положаја.
4 Прави разлику између периодичног и осцилаторног кретања. Уме да
препозна основне појмове који описују осцилаторно кретање. На пример, зна
шта је равнотежни положај, шта је период осциловања. Зна везе основних
величина које описују осцилотарно кретање. Уме да уочи карактеристичне
положаје при осцилаторном кретањуклатна. Уме да одреди равнотежни и
амплитудске положаје, као и да упореди брзине тела у различитим
положајима. Зна шта је амплитуда таласа. Зна да звук представља
механички талас који може да се простире кроз све материјалне средине,
различитим брзинама, које су најмање у гасовима, а највеће у чврстим
телима. Уме да наведе различите осцилаторе који производе звук. Зна да се
звук на простире кроз вакуум.
ОДЛИЧА Зна шта је периодично кретање и наводи примере периодичних кретања. Зна
Н5 да је осцилаторно кретање периодично кретање око равнотежног положаја.
Прави разлику између периодичног и осцилаторног кретања. Уме да
препозна основне појмове који описују осцилаторно кретање. На пример, зна
шта је равнотежни положај, шта је период осциловања. Зна везе основних
величина које описују осцилотарно кретање. Уме да квалитативно одреди
односе између периода осциловања, фреквенције и броја осцилација код
осцилатора. Уме да озрачуна вредност периода и фреквенције ако су дати
број осцилација и време, као и да повеже директно период и фреквенцију.
Уме да уочи карактеристичне положаје при осцилаторном кретању клатна.
Уме да одреди равнотежни и амплитудске положаје, као и да упореди брзине
тела у различитим положајима. Зна шта је таласна дужина и уме да је
препозна на графички приказаном таласу. Разуме да при таласном кретању
свака честица средине осцилује и зна да израчуна перид и фреквенцију
таласа. Зна шта је амплитуда таласа. Зна да звук представља механички талас
који може да се простире кроз све материјалне средине, различитим
брзинама, које су најмање у гасовима, а највеће у чврстим телима. Уме да
наведе различите осцилаторе који производе звук. Зна да се звук на простире
кроз вакуум
КРИТЕРИЈУМИ НАСТАВНА ТЕМА СВЕТЛОСНЕ ПОЈАВЕ 8. РАЗРЕД
ДОВОЉА Зна да је светлост све што видимо, да спада у електромагнетне
Н2 таласе, да се простире кроз све провидне средине и кроз вакуум.
Препознаје да је то што видимо свој одраз у огледалу последица
одбијања светлости и искуствено зна какав се лик при томе формира:
исте величине, на истом растојању, само када подигне леву руку, у
огледалу види као да подиже десну. На примеру оловке стављене у
чашу са водом препознаје појаву преланања светлости.
Препознаје лупу као инструмент за увеличавање лика.
ДОБАР 3 Зна да је светлост све што видимо, да спада у електромагнетне
таласе, да се простире кроз све провидне средине и кроз вакуум, и да
је при томе та брзина простирања увек иста и да озноси 300000km/s.
Знају да се ништа не може кретати брзином већом од ове. Зна да је то
што видимо свој одраз у огледалу последица одбијања светлости и
искуствено зна какав се лик при томе формира: исте величине, на
истом растојању, само када подигне леву руку, у огледалу види као да
подиже десну. Зна да се светлост прелама при преласку из једне у
другу средину и да због тога риба у води изгледа већа и није на
оном месту где је видимо. Зна да се светлост прелама кроз
прозорско стакло и кроз сочива.
ВРЛО Зна да светлост представља електромагнетни талас који може да се
ДОБАР простире и кроз вакуум, и да је при томе та брзина простирања увек
4 иста и да озноси 300000km/s. Знају да се ништа не може кретати
брзином већом од ове. Зна да се са повећањем густине провидне
средине брзина светлости смањује. Зна закон одбијања светлости.
Зна да је положај лика предмета у води померен у односу на стварни
положај предмета због преламања светлости. Зна да се светлост
прелама при преласку из једне у другу средину и да због тога риба у
води изгледа већа и није на оном месту где је видимо. Зна да се
светлост прелама кроз прозорско стакло и кроз сочива. Зна да лупа
прелама светлост
и да је због те особине користимо за увећање лика.
ОДЛИЧА Зна да светлост представља електромагнетни талас који може да се
Н5 простире и кроз вакуум, и да је при томе та брзина простирања увек
иста и да озноси 300000km/s. Знају да се ништа не може кретати
брзином већом од ове. Зна да се са повећањем густине провидне
средине брзина светлости смањује и да због те разлике у брзини
светлости у различитим срединама долази до преламања светлости.
Разуме да је тело, које није самосветлеће, видљиво само ако
светлосни зраци падају прво на тело, одбијају се од њега и долазе до
ока посматрача. Зна закон одбијања светлости. Зна да је положај
лика предмета у води померен у односу на стварни положај
предмета због преламања светлости. Зна да се светлост прелама при
преласку из једне у другу средину и да због тога риба у води изгледа
већа и није на оном месту где је видимо. Зна да се светлост прелама
кроз прозорско стакло и кроз сочива. Зна да лупа прелама светлост и
да је због те особине користимо за
увећање лика.
КРИТЕРИЈУМИ НАСТАВНА ТЕМА ЕЛЕКТРИЧНО ПОЉЕ 8. РАЗРЕД
ДОВОЉА Уме да препозна смер деловања електростатичке силе, зна да тела

Н2 могу бити позитивно и негативно наелектрисана. На основу тога
препознаје када је узајамно деловање између два тела привлачно, а
када одбојно. Поред тога што препознаје смер интеракције, уме да
препозна да ће интеракција бити највећа у случају када су
наелектрисана тела најближа.
ДОБАР 3 Зна смер деловања електростатичке силе, зна да тела могу бити
позитивно и негативно наелектрисана. Зна да је тело позитивно
наелектрисано ако има мањак електрона, а негативно ако има вишак
електрона. Зна када је узајамно деловање између два тела
привлачно, а када одбојно. Поред тога што препознаје смер
интеракције, уме да препозна да ће интеракција бити највећа у
случају када су наелектрисана тела најближа. Зна да је волт
јединица за напон и да је напон у нашој мрежи 220V.
ВРЛО Зна смер деловања електростатичке силе, зна да тела могу бити
ДОБАР позитивно и негативно наелектрисана и да се електрично деловање
4 преноси путем електричног поља. Зна да је тело позитивно
електрона и да се при наелектрисавању тела не ствара
наелектрисање, већ да електрони прелазе са једног тела на друго.
Зна када је узајамно деловање између два тела привлачно, а када
одбојно. Поред тога што зна смер интеракције, зна да ће интеракција
бити највећа у случају када су наелектрисана тела најближа и када
тела на себи имају већу количину наелектрисања. Зна шта је напон и
да је волт јединица за напон и да је напон у нашој мрежи 220V.
ОДЛИЧА Зна смер деловања електростатичке силе, зна да тела могу бити
Н5 позитивно и негативно наелектрисана и да се електрично деловање
преноси путем електричног поља. Зна да је тело позитивно
електрона и да се при наелектрисавању тела не ствара
наелектрисање, већ да електрони прелазе са једног тела на друго.
Зна када је узајамно деловање између два тела привлачно, а када
одбојно. Поред тога што зна смер интеракције, зна да ће интеракција
бити највећа у случају када су наелектрисана тела најближа и када
тела на себи имају већу количину наелектрисања. Уме да објасни
појаву електростатичке индукције. Уме да објасни шта се дешава
када у контакт дођу тела са једнаким количинама позитивног и
негативног наелектрисања, као и када једно од њих има више
позитивног или негативног наелектрисања у односу на друго. Зна
шта је напон и да је волт јединица за напон и да је напон у нашој
мрежи 220V.
КРИТЕРИЈУМИ НАСТАВНА ТЕМА ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА 8. РАЗРЕД
ДОВОЉА Препознаје да струја може да тече само кроз проводне материјале: на

Н2 пример, да би струја протекла кроз неку течност, она мора да буде проводна,
или: отворено струјно коло се може затворити металним новчићем, али не
може гумицом. Препознаје који су материјали проводноци, а који
изолатори, уме да наведе неке од њих,
ДОБАР 3 Зна да струја може да тече само кроз проводне материјале: на пример, да би
струја протекла кроз неку течност, она мора да буде проводна, или:
отворено струјно коло се може затворити металним новчићем, али не може
гумицом. . Разликује електричне проводнике и изолаторе. Зна да метали,
водени раствори неких супстанци, као и гасови при одређеним условима,
могу да затворе електрично коло, тј. да проводе електричну струју. Зна
називе основних елемената електричног кола (извор, отпорник, прекидач и
проводник) и зна да их препозна у простом колу.
ВРЛО Зна да струја може да тече само кроз проводне материјале: на пример, да би
ДОБАР струја протекла кроз неку течност, она мора да буде проводна, или:
4 отворено струјно коло се може затворити металним новчићем, али не може
проводник) и зна да их препозна у простом колу. Зна називе основних
елемената електричног кола (извор, отпорник, прекидач и проводник) и
зна да их препозна у простом колу. Зна да се за повећање напона користи
редна веза извора електромоторне силе. За да је у случају паралелне везе
напон једнак напону појединачног елемента. Уме да израчуна отпор, јачину
струје или напон ако су му познате друге две величине користећи образац
I=U/R Зна да елекрична струја има и топлотне ефекте, на пример да се може
користити за грејање. Разуме појмове енергије и снаге електричне струје.
Зна да се електрични уређаји карактеришу електричном снагом која је
најчешће исказана у киловатима. Зна да је потрошња електричне енергије
једнака производу снаге уређеје и времена његовог котишћења, што се
изражава у киловат-часовима.
ОДЛИЧА Зна да струја може да тече само кроз проводне материјале: на пример, да би
Н5 струја протекла кроз неку течност, она мора да буде проводна, или:
отворено струјно коло се може затворити металним новчићем, али не може
проводник) и зна да их препозна у простом колу. Зна називе основних
елемената електричног кола (извор, отпорник, прекидач и проводник) и
зна да их препозна у простом колу. Зна да се за повећање напона користи
редна веза извора електромоторне силе. За да је у случају паралелне везе
напон једнак напону појединачног елемента. Уме да израчуна отпор, јачину
струје или напон ако су му познате друге две величине користећи образац
I=U/R Зна да елекрична струја има и топлотне ефекте, на пример да се може
користити за грејање. Разуме појмове енергије и снаге електричне струје.
Зна да се електрични уређаји карактеришу електричном снагом која је
најчешће исказана у киловатима. Зна да је потрошња електричне енергије
једнака производу снаге уређеје и времена његовог котишћења, што се
изражава у киловат-часовима. Уме да препозна да се у уређајима и
процесима у којима постоји механичко кретање електрична енергија
трпши на механички рад.
Зна да се две отпорности у колу могу међусобно повезати редно или
паралелно, поред тога зна да се амперметар у коло везује редно, а волтметар
паралелно.
КРИТЕРИЈУМИ НАСТАВНА ТЕМА МАГНЕТНО ПОЉЕ 8. РАЗРЕД
ДОВОЉА Зна да стални магнети имају два пола, северни и јужни. На основу
Н2 тога препознаје када је узајамно деловање између тела привлачно,
односно одбојно. Уме да препозна да ће интеракција бити највећа у
случају када су магнети међусобно најближи.
ДОБАР 3 Зна да стални магнети имају два пола, северни и јужни. На основу
тога препознаје када је узајамно деловање између тела привлачно,
случају када су магнети међусобно најближи. Препознаје да се калем
кроз којим протиче струја понаша као шипкасти магнет. Зна да су
полови на крајевима калема и да по престанку протицања
електричне струје калем губи магнетна својства.
ВРЛО Зна да стални магнети имају два пола, северни и јужни. На основу
ДОБАР тога препознаје када је узајамно деловање између тела привлачно,
4 односно одбојно. Уме да препозна да ће интеракција бити највећа у
случају када су магнети међусобно најближи. зна да Земља има
магнетно поље и да оно потиче из спољашњег омотача језгра. Зна да
магнетно поље постоји и око проводника са струјом и да се калем
кроз којим протиче струја понаша као шипкасти магнет. Зна да су
полови на крајевима калема и да по престанку протицања
електричне струје калем губи магнетна својства. Зна да је ово
принцип рада елоктромагнета.
ОДЛИЧА Зна да стални магнети имају два пола, северни и јужни. На основу
Н5 тога препознаје када је узајамно деловање између тела привлачно,
случају када су магнети међусобно најближи. Зна да Земља има
магнетно поље и да оно потиче из спољашњег омотача језгра. Зна да
магнетно поље постоји и око проводника са струјом и да се калем
кроз којим протиче струја понаша као шипкасти магнет. Зна да се
магнетно деловање преноси путем магнетног поља и да је јединица
за магнетну индукцију, која јарактерише магнетно поње у свакој
тачки поља, добила име по Николи Тесли. Зна да су полови на
крајевима калема и да по престанку протицања електричне струје
калем губи магнетна својства. Зна да је ово принцип рада
елоктромагнета и да електромагнети показују магнетне особине
само док кроз калем протиче струја.
КРИТЕРИЈУМИ НАСТАВНА ТЕМА ЕЛЕМЕНТИ АТОМСКЕ И
НУКЛЕАРНЕ ФИЗИКЕ 8. РАЗРЕД
ДОВОЉА Препознаје атоме и молекуле као основу грађе супстанце.

Н2 Препознаје делове атома језгро и електронски омотач. Зна да је
фисија цепање језгара тежих елемената, а фисија спајање језгара
лакших елемената у теже.
ДОБАР 3 Зна да су атоми основа грађе супстанце. Зна да су делови атома
атомско језгро и електронски омотач, да се у језгру налазе протони
и неутрони, а у електронском омотачу електрони. Зна шта је
природна радиоактивност и на периодном систему елемената уме
да пронађе хемијске елементе који су радиоактивни. Зна да је фисија
цепање језгара тежих елемената, а фисија спајање језгара лакших
елемената у теже и да се при оба процеса ослобађа велика количина
енергије.
ВРЛО Зна из који су делови атома., да је језгро позитивно наелектрисано, да
ДОБАР се у њему налазе протони као позитивне честице и неутрони као
4 неутралне честице, а да се у електронском омотачу налазе
електрони као негативно наелектрисане честице и да је атом као
целина електронеутралан. Зна шта је редни, а шта масени бриј
хемијскиг елемента. Зна шта је природна радиоактивност и на
периодном систему елемената уме да пронађе хемијске елементе
који су радиоактивни. Уме да наведе врсте радиоактивних распада,
као и честице које се при томе ослобађају. Зна да је фисија цепање
језгара
тежих елемената, а фисија спајање језгара лакших елемената у
теже и да се при оба процеса ослобађа велика количина енергије.
ОДЛИЧА Зна из који су делови атома., да је језгро позитивно наелектрисано, да
Н5 се у њему налазе протони као позитивне честице и неутрони као
неутралне честице, а да се у електронском омотачу налазе
електрони као негативно наелектрисане честице и да је атом као
целина електронеутралан. Зна шта је редни, а шта масени бриј
хемијскиг елемента. Зна шта је природна радиоактивност и на
периодном систему елемената уме да пронађе хемијске елементе
који су радиоактивни. Уме да наведе врсте радиоактивних распада,
као и честице које се при томе ослобађају, као и како се мењају редни
и масени број при радиоактивним распадима. Зна да је фисија
цепање језгара тежих елемената, а фисија спајање језгара лакших
елемената у теже и да се при оба процеса ослобађа велика количина
енергије. Зна шта је ланчана нуклеарна реакција и на који начин
може да се исконтролише. Зна на ком
принципу ради атомска, а на ком термонуклеарна бомба.
PETI RAZRED
OSNOVNI NIVO-OCENA,DOVOLJAN 2
UVOD
-znati da geografija proucava prirodu i drustvo
-razlikovati pojmove Zemljinih sfera
-znati osnovnu podelu geografije
VASIONA I ZEMLJA
-razlikovati pojmove:vasiona,galaksija ,Suncev sistem, svetlosna godina
-imenovati naucena Vasionska tela
moci da opise oblik Zemlje
GEOGRAFSKA KARTA
-znati nacine predstavljanja Zemljine povrsine
-razlikovati paralele i meridijane, geografsku sirinu i duzine
-razumeti pojam i nacine orjentisanja
-prepoznavati nacine predstavljanja reljefa na kartama
-umeti da cita kartografske znake i simbole na geografskoj karti
PLANETA ZEMLJA-ZEMLJINA KRETANJA
-znati opisati rotaciju i revoluciju,da se tela krecu,i da je Zemlja posebna planeta Suncevog sistema
-znati definisati Zemljinu osu
-umeti da pokaze datumsku granicu
-znati imenovati toplotne pojasave
-UNUTRASNJA GRADJA I RELJEF
-znati unutrasnju gradju Zemlje
-imenovati stene Zemljine kore
-znati sta su fosili

-znati sta su litosferne ploce
-imenovati unutrasnje sile zemlje kao i spoljasnje
-VAZDUSNI OMOTAC
-znati sastav i imenivati slojeve atmosphere
-imenovati i opisati vremenke elemente
-imenovati klimatske faktore i tipove klime
SREDNJI NIVO
OCENA-DOBAR 3
-UVOD
-razumeti zasto je geografija jedna od najstarijih nauka i njen znacaj od davnina
VASIONA I ZEMLJA
-uocava,opisuje vasionska tela
-prepoznati i imenovati Meseceve mene
-umeti da na geografskoj kart ii globusu pokaze i imenuje kontinente i okeane
GEOGRAFSKA KARTA
-umeti da odredi GS Igd na geografkoj karti,strane sveta u prostoru i geografskoj karti
-razlikuje matematicke, dopunske i geografske elemente karte.
-razlikovati i odrediti nadmorsku i trelativnu visinu
ZEMLJINA KRETANJA
-moci da opise posledice rotacije
-razlikovati i definisati pojmovezora, jutro,…polovi ,uporednici,…
odrediti polozaj toplotnih pojaseva na kart ii globusu
UNUTRASNJA GRADJA I RELJEF ZEMLJE
-razumeti kretanja tektonskih ploca

-opisati uticaj unutrasnjih sila na formiranje reljefa kao postanak pokreta nabiranja i rasedanja
-umeti da izvede jednostavne oglede
VAZDUSNI OMOTAC ZEMLJE
-razlkovati vreme i klimu
-opisivati meteoroloske elemente
-razumeti znacaj vremenske prognoze
-znati cime se mere izracavaju vrednosti vremenskih elemenata
-opisivati klimatske elemente
-razumeti vaznost licnog ucesca u zastiti zivotne sredine
-opisivati osnovne odlike odredjenih tipova klime
OCENA –VRLO DOBAR 4
UVOD
-moci da uoci povezanost geografije sa drugim naukama i njen znacaj za opste obrazovanje i kulturu
VASIONA I ZEMLJA
-razlikovati sazvezdja i zvezdane sisteme
-razumeti i moci da objasni znacaj Sunca za zivot na zemlji
-znati da uporedjuj vasionska tela
-umeti da se orjentise pomocu zvezde Severnjace
GEOGRAFSKA KARTA
-umeti da koristi razmer irazmernik
-umeti da odredi polozaj tacaka na Zemlji
-prepoznati geografske pojave objekte i odnose na geo-karti
ZEMLJINA KRETANJA
-znati sta je lokalno a sta zonalno vreme i odredjivati vremenske razlike
-opisati prividno dnevno i godisnje kretanje Sunca

UNUTRASNJA GRADJA ZEMLJE
-znati uzroke vulkanizma i trusnosti i objasniti njihove posledice
-razlikovati venacne i gromadne planine i opisati ih
-objasniti uticaj spoljasnjih sila na formiranje reljefa
-prepoznavati i imenovati oblike reljeza na karti
-umeti da koristi razlicite izvore informacija
-umeti da se sluzu mernim instrumentima
-opisati i objasniti tipove klme
-umeti da ucrta zonalni raspored tipova klime na nemoj karti odredjenim metodama
-razlikovati i imenivati zagadjivace atmosphere
-umeti da napravi jednostavne modele mernih instrumenata i iyvesti jednostavne eksperimente
-biti sposoban da na nemoj karti sveta ispise nazive kontinenata i okeana
-umeti da koriste razlicite izvore informacija
NAPREDNI NIVO-OCENA, ODLICAN 5
UVOD
-razummeti medjuzavisnost prirode i drustva
VASIONA I ZEMLJA
-umeti da prati pojave koje se periodicno pojavljuju na Zemlji in a nebu i to povezivati sa zemljinim
kretanjima
-umeti da napravi model Zemlje i izvodi eksperimente
GEOGRAFSKA KARTA
-umeti na napravi model Zemlje,telurijuma,meridijana i paralela
umeti da orjentise kartu u odnosu na strane sveta i da odrzava pravac kretanja na terenu uz upotrebu
karte
-razlikovati karte prema razmeru i sadrzaju i umeti da ih koristi

ZEMLJINA KRETANJA
-umeti da napravi globus i izvede ogled rotacije
-umeti da napravi model telurijuma i izvede ogled revolucije
-moci da opise posledice obilaska Zemlje oko Sunca i nagnutosti Zemljine ose
-objasniti uzroke nejednake duzine obdanice i noci u toku godine
UNUTRASNJA GRADJA I RELJEF
-razlikovati erozivne i akumulativne oblike reljefa
-prepoznavati i imenovati oblike reljefa u prostoru
-primenjivati stecena znanja u razlicitim situacijama
-umeti napraviti modele oblika reljefa
-objasniti medjusobnu uslovljenost meteoroloskih elemenata
-prikupljati podatke merenjem, beleziti ih i tabelarno ih predstavljati
-analizirati tabele i klima-dijagrame i donositi zakljucke
-primenjivati stecena znanja u razlocitim situacijama

STANDARDI-KRITERIJUMI OCENJIVANA-SEDMI RAZRED
OSNOVNI NIVO-OCENA,-DOVOLJAN-2
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE KONTINENATA
-znati poreklo naziva kontinenta i zašto pripada kontinentima starog ili novog sveta
-umeti da na geografskoj karti sveta geo-položaj i prostiranje kontinenta
-umeti na karti sveta odredi kopnene i vodene granice kontinenta
-imenuje okeane koji okružuju kontinent
-imenovati i na geografskoj karti prepoznati osnovne oblike razuđenosti
-razlikovati poluostrva i ostrva
-znati oijam i značaj moreuza
-prepoznati i imenovati najkrupnije oblike reljefa
-imenovati i pronaci na karti kontinenta najveći vrh,visiravan, reku i ostale ekstreme u geografskom smislu
-imenovati i pronaci na karti najveće hidrološke objekte
-znati koje ljudske rase žive na kontinentu
-definisati pojam regije
-umeti na političkoj karti kontinenta pokaže najveće države i glavne gradove
-znati navesti autohtono stanovnbištvo kontinenta
GEOGRAFSKE ODLIKE POJEDINIH REGIJA KONTINENTA
-umeto da odredi prostiranje regije na kontinentu

-moci da navede osnovne tipove klime u regiji
-imenovati hidrografske objekte regije i najkrupnije oblike reljefa
-imenovati vece gradove u regijič kao i države
znati osnovna zanimanja ljudi u regiji
SVET KAO CELINA
-znati da objasni pojam ekumene

-znati da postije razvijene i nerazvijene regije sveta i neke predstavnike istih
SREDNJI NIVO
OCENA,DOBAR-3
-na geografskoj karti uočiti međusobnu povezanost kontinenata

-razlikovati klimatske tipove prema njihovim osnovnim odlikama
-imenovati velike plovne sisteme kontinenta,jezara ,pronaći ih na karti i objasniti njihov značaj
-umeti na geografskoj karti pokazati prostorni raspored stanovništva kontinenta
-zanati religije injihove specifičnosti na kontinentu
-znati specifične boljne i životonjske vrste kontinenta
-znati po čemu su posebni pojedini kontinenti
GEOGRAFSKE ODLIKE POJEDINIH REGIJA KONTINENTA
-prirodno-geografske odlike kontinenta

-prorodna bogatstva i osnoneodlikepojedinih grana privrede
-osnovne odlike stanovništva i naselja
-osnovne prirodno-geografske odlike pojedinih država
-razlikovati narode i religije u regiji,odnosno osnovne odlike stanovništva
-imenovati i pronaći veće države i gradove u regiji
SVET KAO CELINA
-objasniti pojam globalizacije i šta je odlikuje

-znati da u globalnom svetu ljudi,roba , novac i informacije nesmetano prolaze preko granica
-razumeti ulogu UN u rešavanju globalnih problema i znati navesti neke od organizacija UN
OCENA,VRLO DOBAR-4
-razumeti zašto je geografski položaj kontinenta povoljan

-navoditi uticaj pojedinih tipova klime ,kao i drugih prirodnih faktora na život irad ljudi odnosno prostorni raspored
stanovništva
-znati horizontalnu ivertikalnu rasprostranjenost živog sveta i njihov značaj
-prepoznati specifične životinje kontinenta i njihovu ugroženost, kao i mogućnost zaštite-nacionalni parkovi
-znati osnovna prirodna bogatstva kontinenta, njihov značaj za privredu
-navoditi i opisivati probleme pojedinih grupa naroda
-moći navoditi osnovne geografske odlike regija
-razumeti zašto su neke zemlje vodeće političke i ekonomske sile
-razumeti važnost pojedinih resursa i njihovog održivog korišćenja
GEOGRAFSKE ODLIKE POJEDINIH REGIJA KONTINENATA
-uočavati značaj regije u međukontinentalnim odnosima

-obrazložiti uticaj položaja i reljefa na pojedine tipove klime i ostale prirodne odlike
-moći da objasni specifične geografske pojave u regiji
-navesti prirodna bogatstva regije i njihov uticaj na privredni razvoj
-umeti na nemoj karti pravilno uneti geografske objekte regije
-umeti da koristi različite izvore informacija
-poznavati i uvažavati različitosti naroda i kultura
-znati uzroke i posledice kolonijalizma pojedinih regija
-znati privredne specifičnosti, odnosno proizvodnje pojedinih regija i država u njima
SVET KAO CELINA
-znati ko su nosioci globalizacije i kakvu korist imaju od stvaranja Svetskog tržišta

-shvatiti ulogu tehničkih dostignuća XX veka u povezivanju sveta u globalni sistem
-umeti da analizira tabele, dijagrame fotografije, skice
OCENA, ODLIČAN-5
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE KONTINENTA

-moći da objasni prirodno i mehaničko kretanje stanovništva,uzroke i posledice visokog ili niskog prirodnog prirastaja i
migracija stanovništva
-objasniti nizak stepen obrazovanja i posledice istog
-znati velike porodice naroda po kontinentima i razvrstati narode po tim grupama
-navoditi uzroke i posledice problema pojedinih naroda
-umeti da na geografskoj karti prepozna,ograniči i navede osnovne odlike svake pojedinačne regije, odnose izmedju
regija i država
-koristi znanja iz istorije da objasni postijanje odredjenih civilizacija u pojedinim oblastima
GEOGRAFSKE ODLIKE POJEDINIH REGIJA KONTINENATA
-razumeti značaj pojedinih kontinenata u razvoju saobraćaja i političkih zbivanja

-razumeti borbu pojedinih naroda za ekonomsku i političku nezavisnost
-objasniti zasto su pojedine regije sveta od svetskog ekonomskog značaja
-umeti da samostalno ili u grupi ,prikuplja,obradjuje ,analizira i prezentuje geografske informacije
-umeti da povezuje znanja iz geografije sa znanjima iz drugih premeta
-biti sposoban da oragnizovano i sistematski posmatra geografske objekte,pojave i procese na geografskoj karti i u
neposrednom okruženju
SVET KAO CELINA
-razumeti medjuzavisnost nacionalnih privreda

-razumeti posledice ekonomskih i poltičkih zbivanja u pojedinim regijama, po čitav svet
-razumeti uzroke i posledice,odnosno, značaj globalnih procesa u svetu
STANDARDI-KRITERIJUMI OCENJIVANJA
SESTI RAZRED
OSNOVNI NIVO-OCENA,DOVOLJAN-DVA
PLANETE ZEMLJA
-znaće odnos kopnenih i vodenih površina na Zemlji
-znaće da svetsko more čine okeani, mora, zalivi, moreuzi
-moci ce da prepozna i imenije okeane i veca mora na Zemlji
-moci ce da opise oblike razudjenosti i preopzna na karti najrazudjenije obale
-znace oblike pojavljivanja kopnenih voda
-razlikovaće rečnu mrežu,sistem i sliv
-moći će da objasni pojam biosfere
-znaće prirodne zone na Zemlji
-znaće vertikalne vegetacijske pojaseve
STANOVNIŠTVO I NASELJA NA ZEMLJI
-znaće pojam svetskog stanovništva

-znace pojam ekumene i njene granice
-znace da objasni pojmove natalitet,mortalitet i prirodni priraštaj
-znace da navede osnovne strukture stanovnistva i objasni neke od njih
-znaće u kojim delovima sveta ima najveći procenat gradskog stanovnistva
GEOGRFSKA SREDINAA I LJUDSKE DELATNOSTI
-razlikovaće prirodnu i geografsku sredinu i moći će da ih opiše

-moći će da objasni pojam proizvodnje i privrede
-znaće podelu i rasprostranjenost prirodnih resursa i da su voda ,vazduh, zemlja osnovni resursi neophodni za život
-moći će da navede osnovne privredne delatnosti u Srbiji i svom kraju
-znaće pozitivne i negativne posledice čovekovog delovanja na prirodu
-moći će da navede privredno razvijene i nerazvijene delove sveta
REGIONALNA GEOGRAFIJE EVROPE
-znace poreklo naziva Evrope ,površinu i prostiranje

-moći će da navede relogijsku i jezicku strukturu evropskog stanovništva
-umece na geografskoj karti sveta da odredi geo-položaj Evrope
-moći će da odredi vodene i kopnene granice Evrope
-uočavaće i imenovati na karti najkrupnije oblike reljefa E vrope
-umeće na karti da pokaže države evropskih regija i njihove glavne gradove
EVROPSKE REGIJE
-imenovaće hidrografske objekte na karti regije iprepoznavati osnovne oblike reljefa

-znaće biljne i životinjske vrste regije
-moći ći da navede osnovna prirodna bogatstva regije
-znaće osnovne odlike stanovništva regije
SREDNJI NIVO
OCENA , DOBAR-3
PLANETA ZEMLJA
-moći će da navede svojstva morske vode,opiše ih ka i njena kretanja

-razumeće značaj mora za život i rad ljudi
-umeće da na karti prepozna i imenuje najveće reke sveta i jezera sveta
-razumeće vaznost i mogućnost loičnog učešća u zaštiti životne sredine
-znaće koji mfaktori utiču na rasoristranjenost biljnog i životinjskog sveta na Zemlji
-moći će da navede faktore koji utiču na gustinu naseljenosti na zemlji

-razumece da je raspored stanovništva uslovljen prirodnim i društvenim faktorima
-moći će da pokaže na karti regije sa povoljnim i neoiviljnim uslovima za život
-umeće da odredi gustinu naseljenosti regija
-moći će da navede sa visokim i niskim prirodnim priraštajem
-znaće neke od mera za planiranje porodice
-razumeće pojam ,uzroke i posledice migracija i da navede razloge velikih svetskih migracija
-znaće položaj, tipove i funkcionalnu klasifikaciju naselja
GEOGRAFSKA SREDINA I LJUDSKE DELATNOSTI
-znaće pojam regija i moci će da ih uoci na karti

-razlikovaće privredne delatnosti i pruvredne grane
-razumeće da privredni razvoj zavisi od prirodnih i društvenih faktora
-moći ći da navede resurse bitne za razvij privrede
-razlikovaće obnovljive i neobnovljive resurse
-umeće na karti da pokaze rauvijene i nerazvijene delove sveta
-moći će na osnovu svog iskustva da navede neke delatnosti i da ih grupise po sektorima
-razumeće da je industrijalizacja uzrok zagađenosti perirode
REGIONALNA GEOGRAFIJA EVROPE

-moći će na karti da uoči oblike razuđenosti i da ih imenije
-razlikovaće tipove zemljišta i znati njihovu rasprostranjenost
-znaće gegrafski rapored živog sveta Evrope kao i njihov značaj
-prepoznaće na karti velike plovne sisteme i moći da objasni njihov značaj
-umeće na karti da pokaže prostorni raspored stanovništva Evrope
-razumeće pojam nacije iznaće etnicki sastav Evrope
-moći će da navede osnovne geografske odlike svake pojedinacne regije Evrope
REGIJE EVROPE
-umece da na karti regije objasni položaj regije

-moći će da navede osnovne tipove klime i njihove odlike u regiji
-razlikovaće nacionalni i verski satav stanovništva regije
-razlikovaće tipove naselja u regiji
OCENA, VRLO DOBAR-4
PLANETA ZEMLJA
-umeće na nemoj karti da označi hidriloske objekte sveta

-umeće da napravi jednostavne modele hidroloških objekata
-umeće da izvede jednostavna merenja i istraživanja na hidrološkim objektima
-umeće da koristi razlicite izvore informacija
-razumeće uticaj prirodnih faktora na rasprostranjenost živog sveta na Zemlji
-umeće da na karti sveta pokaže zonalni raspored živog sveta
-moći će da razume pozitivne i negativne posledice čovekovog delovanja na prirodu
-razumeće važnost ličnog učešća u zaštiti životne sredine
-razumeće uzroke niskog i visokog prirodnog priraštaja

-razumeće potrbu planiranja porodice
-razumeće potrebu uredjenja naselja
-razumeće važnost prirodnih resursa kao uztoka i posledica promena u društvu

-znaće načine zaštite i racionalnig korišćenja prirodnih resursa
-moći će samostalno ili u grupi da koristi i analizira različit ilustrativni materijal
-moći će samostalno da popunjava nemu kartu
-razumeće zašto je geografski položaj Evrope povoljan

-razlikovaće klimatske tipove i navoditi primere uticaja na život i rad ljudi
-znaće tipove klime u Srbiji i svom kraju njihove odlike
-moci će da objasni prirodno i mehanicko kretanje stanovništva Evrope
-znace velike grupe narode Evrope i da razvrsta narode po grupama
-razumeće pojam regija i umeti na karti Evrope da uoči pojedine regije
REGIJE EVROPE
-razumeće značaj Sredozemnog mora za život i rad ljudi odnosno drugih geografskih celina
NAPREDNI NIVO-OCENA.ODLIČAN-5
PLANETA ZEMLJA
-razlikovaće pozitivne i negativne uticaje kao i globalne i lokalne posledice čovekovog delovanja na prirodu
-istraživačkim aktivnostima prepoznaće neka oad zagađenja u svojoj sredini
-umece da napravi neke od mernih instrumenata-vodomerna letva,plovak za određivanje brzine reke,dubinomer
-prikupljane podatke merenjem moći će da beleži i da ih predstavlja tabelom ili grafikonom
-mocći će da opiše međusobnu povezanost i zavisnost životinjskog i biljnog svet,klime zemljišta i čoveka
-prepoznaće neka oštećenja na biljkama u okruženju
-znače prirodne indikatore zagađenosti vazduha i voda koji štetno utiču na živi svet
-moči če da prepozna i opiše vrste i tipove naselja u svom neposrednom okruženju

-razumeće uzroke i posledice urbanizacije i povezivanje naselja u urbanesisteme
-moći će na konkretnim primerima iz svog neposrednog okruženja da objasni uticaj prirodnih i društvenih faktora na
razvoj privrede
-moći će da opise medjusobnu povezanost i odnose država i regija

-razumeće značaj političkog i ekonomskog povezivanja država Evrope
REGIJE EVROPE
-ZNACE DRŽAVE ODREĐENE REGIJE,NJIHOVE ODLIKE I SPECIFIČNOSTI, POVEZIVANJEM ZNANJA
STANDARDI-KRITERIJUMI OCENJIVANJA-OSMI RAZRED
OSNOVNI NIVO-OCENA,DOVOLJAN –DVA
GEOGRAFSKI POLOZAJ, GRANICE I VELICINA
-znati da se Srbija nalazi u umerenom toplotnom pojasu

Znati drzave sa kokjima se Srbija granici
-imenovati drzave prema kojima Srbija ima najduzu I najkracu granicu
-umeti da na geografskoj karti Srbije prepozna I ogranici tri velike administrativne celine
PRIRODNE ODLIKE SRBIJE
-imenovati najkrupnije reljefne celine u Srbiji

-navesti podelu Panonske nizije I Panonskog oboda I planinske oblasti
-imenivati osnovne klimatske oblasti I tipove
-znati sta je sliv I kojim slivovima pripadaju reke Srbije
-imenovati tipove zemljista u Srbiji
-razlikovati prirodna I vestacka jezera I imenovati ih
-imenovati vece reke Srbije
STANOVNISTVI I NASELJA SRBIJE
-znati da je podrucje nase zemlje bilo naseljeno pre 40000 godina

-objasniti pojmove natalitet, mortalitet I prirodni prirastaj
-znati da se PP smanjuje I navesti zasto
-znati sta je struktura stanovnistva I navesti osnovne
-shvatiti da na podrucju Srbije zive razlicite nacije I da imaju jednaka prava I duznosti
-poznavati I uvazavati razlicitosti etnickih zajednica
-znati objasniti pojmove urbanizacija I konurbacija
-razlikovati vrste I tipove naselja I navesti imena vecih gradova Srbije
PRIVREDA SRBIJE
-definisati pojam privrede I podeliti ih na grane
-imenovati grane poljoprivrede I navesti osnovne odlike
-navesti znacaj suma
-imenovati rudna bogatstva Srbije I energetske izvore I njihov teritorijalni razmestaj
-imenovati grane industrije I njihov razmestaj-razlikovati proizvode industrijskih grana I njihovu namenu
-definisati pojam saobracaja I znati njegovu podel
-navesti osnovne odlike turizma I imenovati turisticke regije Srbije
ZAVICAJNA GEOGRAFIJA
-znati da je Srbija podeljena na administrativne jedinice
-znati da je grad teritorijaln jedinica koji predstavlja ekonomski ,politicki I kulturni centar sireg podrucja
-
SRBI VAN GRANICA SRBIJE
-imenovati susedne drzav eu kojima zive Srbi, kao drzave Evrope I sveta u kojima oni zive.
-navesti broj Srba van granica
-znati da nasi iseljenici odrzavaju kontakt sa rodbinom
SRBIJA U SAVREMENIM INTEGRACIONOM PROCESIMA
-znati da Srbija ostvaruje sve vidove saradnje sa drugimdrzavama I organizacijama pronaci clanice EU na karti
-prihvatati I uvazavati druge bez obzira na razlicitosti
SREDNJI NIVO-OCENA DOBAR-3
GEOGRAFKI POLOZA, GRANICE I VELICINA
-znati da je Srbija juznoevropska,balkanska panonska, podunavska I srednjoevropska zemlja

-znati da se nalazi na dodiru Juzne Srednje I Istocne Evrope I u blizini Azije I Afrike
-uporediti velicinu ,broj stanovnika I gustinu naseljenosti Sbije I drugih drzava Balkana
-prepoznati na geografskoj karti Srbije najkrupnije reljefne celine I odredirti njihovo prostiranj
-imenovati I prepoznati na geografskoj karti odredjene oblike reljefa u Srbiji
-umeti odrediti geografski polozaj Panonske nizije I njen obod na karti Srbije
-umeti da odredi geografski polozaj I prostirenje planinske oblasti I njenih oblika reljefa, odnosno svakog planinskog sistema I Kosovsko-
Metohijske kotlione
-razlikovati klimatske elemente I faktore I navesti faktore klime koji uticu na klimu Srbije
-imenovati I prepoznati na karti Srbije reke Crnomorskog,Jadranskog iEgejskog sliva
-razlikovati termalne ,mineralne I termomineralne vode
-znati horizontalnu I vertiklnu zonalnost zivog sveta I objasniti njihove odlike I znacaj
STANOVNISTVO I NASELJA SRBIJE
-razlikovati prirodno I mehanicko kretanje stanovnistva

-objasniti biolosku strukturu stanovnistva I znati kako se ona prikazuje;pojam verske strujkture I rasprostranjenost religija; obrazloziti etnicku
strukturu
-povezivati ljudske delatnosti s pojavom prvih naselja I ukazati na vezu sa osnovnom podelom naselja
-odrediti geografski polozaj Beograda opisati njegov nastanak I razvoj I ukazati na specificnosti I znacaj grada
-poznavati I uvazavati razlicitost naroda I kultura
PRIVREDA SRBIJE
-navesti faze razvoja privrede Srbije I njihove odlike

-prepoznavati I navesti prirodne I drustvene faktore koji uticu na razvoj privrede Srbije u celini , kao I pojedinacno, kako iste uticu na industriju I
njene grane
-opisati kvalitete mineralnih sirovina u Srbiji
-imenovati minerale nemetala locirati ih, navesti njihove reserve
Imenovati grane industrije, navesti njihove sirovine I locirati njihov territorijalni razmestaj proizvonje
-objasniti ulogu nase zemlje u saobracajnom povezivanju regija Evrope sa A zijom
-opisati svae vrste saibrcaja I opisati prednosti I nedostatke svake grane
-opisati osnovne odlike I specificnosti unutrasnje I spoljne trgovine Sbije
-navesti obim I strukturu uvoza I izvozznati podelu turizma I uslove razvoja
-ucestvovati u obnavljanju gradiva I misaono se angazovati
-definisati pojmove lokalna sredina,
uzi I siri zavicaj, meti odrediti polozaj I granice istog
-koristiti usmena I pismena uputstva u istrazivanju
-izvoditi jednostavne eksperimente
-znati da recima I slikom opise postupke I korake u istrazivanjznati da odredi srednju vrednost merene velicine
-umeti da prukaze podatke tabelarno
-umeti likovno da predstavi lokalnu sredinu
-znati da izrazi fizicke velicine u odgovarajucim jedinicama
-ucestvovati u unapredjenju zastite zivotne sredine
SRBI VAN GRANICA SBIJE

-znati uzroke migracija srpskig stanovnistva kroz istoriju
-pronaci na karti sveta I Evrope drzave gde zive Srbi
SRBIJA U SAVREMENIM INTEGRACIJSKIM PROCESIMA

-znati da se kroz delovanje medjunarodnih organizacija unapredjuju postovanja prava I sloboda
Moci da navede motove I istorijski perod evropske imtegracije
-obeleziti na nemoj karti imena drzava Evropske unije
SREDNJI NIVO-OCENA, VRLO DOBAR-4

GEOGRAFSKI POLOZAJ, GRANICE I VELICINA SRBIJE
-uociti na geografskoj kartu sveta, Evrope I Balkana teritorijalnu povezanost Srbije I drugih drzava u regiji
-umeti da na karti Srbije odredi prirodne I vestacke granice
-analizira samostalno I u grupi polozaj granicu I velicinu Srbije
-opisati odlike I znacaj Panonske nizije I njenog oboda za pogodnost zivota ljudi I ekonomski razvoj
-opisati osnovne odlike iznacaj planinske regije I njenih oblasti za zivot ljudi I ekonomski razvoj
-razumeti da su klimatski elemnti znacajni pokazatelji klime I da su razliciti u pojedinim oblastima nase zemlje
-imenovati I opisati tip klime u oblasti u kojoj zive
-objasniti uticaj pojedinih tipova klime na zivot I rad ljudi
-ukazati na mogucnosti zastite atmosphere od zagadjivanja
-znati sta je hidrografski cvor I umeti da ga pronadju na karti Srbije
-razumeti da je zastita vodotokova od zagadjivanja neophodna
-shvatiti podelu jezera prema postanku I objasniti postanak jezera u nasoj zemlji
-uocavati na karti razmestaj jezera I navoditi njihove odlike
-dovoditi u vezu naseljavanje ljudi sa izmenom prirodne sredine
-koristi razlicite izvore informacija
-prikazuje objekte na nemoj karti
STANOVNISTVO I NASELJA
Shvatiti znacaj popisa stanovnistva

-identifikovati najgusce I najredje naseljena podrucja Srbuje
-objasniti kako I zasto su bile najvece migracije iz sela u gradove I njihove posledice
-umeti da analizira tabele I polno-starosne piramide I izvodi zakljucke
-koristi razlicite izvore informacija
-umeti da povezuje znanja iz drugih predmeta I navesti njihov zmacaj za geografiju
-biti sposoban da posmatra geografske objekte na karti I u neposrednom okruzenju
-0umeti da pravilno obelezi geografske objekte na nemoj karti Srbije
PRIVREDA SRBIJE
-objasniti razloge potreba za unapredjenjem poljoprivredne proizvodnje

-razlikovati minerale metala,goriva I nemetala
-razumeti vaznost odrzivog koriscenja prirodnih resursa
-objasniti znacaj saobracaja I utvrditi perspective razvoja
-objasniti uticaj spoljne trgovine na priliv deviza
-imenovati turisticke regije ,klasifikovati ih I opisati-podrucja I mesta
-objasniti privredni znacaj turizma I perspektiv razvoja
-prikazati geografske podatke geografskim izrazajnim sredstvima, grafikonima, tabelama
-razumeti da neodgovoran odnos prema prirodi moze imati lokalne I globalne posledice
-znati nacine zastite iracionalnog koriscenja resursa
-prepoznati prirodne I drustvene p[ojave u lokalnoj sredini

-prikupljati podatke posmatranjem I merenjem u lokalnoj sredini
-umeti da odredi rastijanje izmedju objekata na karti I terenu
-umeti da koristi sredstva pribor I instrumente u istrazivanjima
-prouci raspolozivu dokumentaciju o lokalnoj sredini
-ume da razdvaja bitno od nebitnog
-umeti da interpretira dobijene rezultate
-razlikuje pozitivne I negatinne uticaje coveka prirodnu sredinu
-umeti da samostalno I u grupi uredi odredjeni proctor I selektuje otpad
-umeti da se precizno I jasno izrazi recima
-umeti samostalno da iskaze svoje ideje,razvijati saradnicke odnose u grupi
-umeti da prezentuje rezultate svojih istrazivanja
SRBI VAN GRANICA SRBIJE
-navesti posledice iseljavanja srpskog stanovnistva iz zemlje matice

-umeti da u nemim kartama obelezi dgzave u kojima zive Srbi
-razumeti znaca politickog I ekonomskog povezivanj drzava Evrope

-prepoznati ulogu Evropske unije u stvaranju odredjenih –mirnih- regija
NAPREDNI NIVO-OCENA, ODLICAN-5
GEOGRAFSKI POLOZAJ,GRANICE I VELICINA
-umeti da na geograf. Karti odredi matematicki polozaj Srbije njene coordinate I prostiranje
-umeti da na kartama sveta I Evrope odredi geo-polozaj Srbije –sve aspekte
-razumeti zasti je Srbija vekovima bila na meti osvajaca
-razumeti slozenost I povoljnost geo-polozaja Srbije
-razumeti osnovne odlike granica nase zemlje ,istorijsu uslovljenost I ekonomski I politicki smisao njihove oetvorenosti
-povezivati geo-znanja sa znanjima iz ostalih predmeta
-razumeti postanak,genetsku, geomorfolosku slozenost reljefnih Celina u Srbiji

-izvoditi zakljucke o prirodnim pogodnostima planinskog reljefa za zivot ljudi I njihove delatnosti
-umeti da meri,analizira I prikazuje tabelom I grafikonom prosecne vrednosti klimatskih elemenata
-oceniti negativne uticaje coveka na klimatske promene
-uociti na geo-karti Srbije gustinu recne mreze I navesti faktore od kojih zavisi
-opisati osnovne odlike morskih slivova I njihov ekonomski znacaj
-objasniti kako se jezera snabdevaju vodom I mogucnost njihove valorizacije
-dovoditi u vezu termomineralne izvore I oblike reljefa
-umeti odrediti geo-polozaj izvora I banja I objasniti njihov ekonomski znacaj
-imati kriticki odnos prema svim vidovima zagadjivanja
-klasirati tipove zemljista prema odlikama I njihovu raspristranjenost
-shvatiti neophodnost zastite zivog sveta zbog poremecaja ekoloske ravnoteze
-razumeti da je reljefna raznolikost uzrok klimatskim tipovima izivom svetu
-objasniti znacaj zastite geonasledja
-klasifikovati zasticene prirodne objakte I pronaci ih na karti Srbije
-umeti da sastavlja grafikone,dijagrame ,tematske karte
-imati odgovoran odnos prema sebi I geonasledju
STANOVNISTVO NASELJA SRBIJE
-razumeti neravnomernu naseljenost, razlike u prirodnom prirastaju Srbije

-analizirati podatke o stanovnistvu u tabelaba I izvoditi zakljucke
-razumeti uzroke I posledice migracija I periode velikih migracija
-znati sta je obrazovna struktura st. I znati analizirati tematske karte dijagrame I izvoditi zakljucke\socio-ekonomske\
-umeti da samostalno ili u grupi prikuplja ,obradjuje ,analizira I prezentuje podatke I rezultate rada
PRIVREDA SRBIJE
-razumeti I utvrditi perspective razvoja pojedinih privrednih grana

-razumeti razloge ocuvanja suma I njihov uticaj na prirodne elemente,zdravlje ljudi I privredu
-povezati rasprostranjenost minerala sa oblicima reljefa
-shvatiti jedinsvo prirodnih I drustvenih faktora za razvij privrede
-posmatrati I zapazati geografski raspored pojava I objekata na karti I njihove veze I odnose
-biti osposobljen za aktivno upoznavanje geoprostora na karti I okruzenju
-koristiti razne materijale I pronalaziti informacije
-donositi zakljucke o prostornim I kazualnim vezama geografskih objekata ,pojava, procesa I odnosa analizom karte ,tabela,shema
-primeniti stecena znanja pri analizama I donositi zakljucke
-stvarati radove u timu
-identifikovati pojedine teritorijalne jedinice po velicini teritorije

-identifikovati lokalnu sredinu I njene specificnosti
-uociti,istraziti,opisati uzrocno-posledicne veze
-umeti se orjentisati u prostoru preme objektima I uz kompas
-locirati proctor utvrditi I razlikovati delove,meriti ih I skicirati
-umeti da daje jasna obrazlozenja
-da analizira problem iz razlicitih uglova
-umeti pomocu nosnje,pesme predstavi zavicaj
-umeti da modelira fenomene lokakne sredine
-da rezimira I izvodi zakljucke
-salusa druge I argumentovani void dijalog
-umeti da koristi multimeduje za prezentaciju svojih ideja
SBI VAN GRANICA SRBIJE
-biti sposoban da analizira istorijske izvore,istorijske I geografske karte

-razumeti potrebu odrzavanja ekonomskih I kulturnih veza izmedju iseljenika I Srbuje
Analizirati I izvoditi zakljucke
-objasni pojmove integracija I globalizacija

Identifikuje medjunarodne organizacije kao okvir resavanja ekonomskih ,socijalnih,humanitarnih I drugih problema
-razumeti znacaj medjunarodnih organizacija u odrzavanju mira
-razumeti znacaj Evropske unije
-odabrati nacine svog ucestvovanja u zivotu zajednice
О.Ш. „ МЛАДОСТ “ ПРИГРЕВИЦА
ПРЕДМЕТ : ИСТОРИЈА
КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА – ИСТОРИЈА
Предметни наставник: Босиљка Поповић

Елементи оцењивања из историје су:
− усвојеност образовних садржаја;
− примена знања;
− активност ученика.
Ученик у току школске године може добити оцене на основу:

1. писмених провера знања (контролних задатака)
2. усменог испитивања;
3. остале активности.
Закључна оцена се формира као аритметичка средина свих оцена добијених током целе школске године.
При вредновању квалитета знања, оценом се исказује трајност, коректност, свесност и употребљивост знања на разним нивоима (ниво
препознавања, ниво репродукције, ниво разумевања, ниво примене и ниво креативног, стваралачког решавања проблема).
1. ПИСМЕНО – Писмена оцењивања се врше најчешће након пређене области, уз ранију најаву, а по распореду писаних провера
знања. Писане провере, које трају до 15 минута, не најављују се, а наставник може након 2-3 такве провере да унесе оцену у дневник
само уколико је у најбољем интересу ученика.
Провере знања садрже 40% задатака основног нивоа, 40% задатака средњег нивоа и 20% задатака напредног нивоа. На основу
оствареног нивоа постигнућа ученик добија одговарајућу оцену. Код писмених провера користи се следећа табела која изражава однос
броја бодова и одговарајућих оцена.
ОБРАЗОВНИ
ОЦЕНА БРОЈ БОДОВА НИВО
1 0 - 29
2 30 - 49 Основни ниво
3 50 - 69 Средњи ниво
4 70 - 89 Средњи ниво
5 90 -100 Напредни ниво
У зависности од тежине теста и састава одељења дозвољена су одступања од 5%.

Ученик сваку оцену са контролне вежбе може поправити.
 Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 1, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености исхода,
уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.
 Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 2, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености
прилагођених циљева и исхода, који су дефинисани у персонализованом плану наставе и учења, уз прилагођавање начина и
поступка оцењивања.
 Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 3, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености
прилагођених циљева и исхода, који су дефинисани у персонализованом плану наставе и учења, уз прилагођавање начина и
2. УСМЕНО – Ученик у току школске године може добити четири или више оцена на усменом одговарању. Ученик усмено
одговара историјске чињенице и садржаје из области које су до тада учене. Ученику су унапред дати називи области које ће бити на
усменом испитивању.
3. ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ –Ученик у току школске године може добитиједну или више оцена на основу активности и
његових резултата рада:
1) Кратки усмени одговори на часу приликом обраде нове лекције или утврђивања градива;
2) Креативно, стваралачко решавање задатог проблема;
3) Однос према раду;
4) Израда домаћих задатака;
5) Пројекти;
6) Плакати;
7) Презентације;
8) Истраживање;
9) Петнаестоминутне провере (овакав вид провере не мора бити унапред најављен. Служи као повратна информација ученику и
наставнику о постигнућу ученика и уписује се кроз активност ученика)
10) Учешће у квизовима (уживо или електронски)
11) Изузетна постигнућа на такмичењима
12) Употреба ИКТ-а
Целокупна активност ученика на часу коју наставник прати у педагошкој свесци или есдневнику може бити изражена сумативном
оценом. Оцена не мора нужно да садржи све наведене активности, а може да буде и дата за сваку појединачну активност посебно.
ОДГОВОРИ НА ЧАСУ АКТИВНОСТ ПРОЈЕКТИ
Решавање Однос према

Усмени одговори Домаћи рад
задатака раду Пројекти Плакати Презентација
Реша Писање Интерес за - Извршава Поштовање рока Поштовање рока

вање -углавном предмет додељене задатке -предат на време -предата на време Дужина
задат редовно -показује на искључиво на Величина плаката презентације
- знања која је ака подстицај захтев (уколико је у -Плакат урађен на папиру -предугачка или
остварио су на - Написано групи или пару уз А4 или на листу од блока прекратка
нивоу самоста -непотпуно Рад на часу подршку осталих Изглед Изглед
репродукције, уз лно -делимично -труди се чланова) -непрегледно -превише ефеката по
минималну решава тачно самостално -Самостално не може -превише текста (текс слајду иако су временски
примену; једност -делимично решавати задатке да презентује јер на исписан ситним словима) ограничени,
− у мањој мери авне уредно -повремено задату тему није - слике ситне - превише текста (ситан
логички задатке учествује у ништа научио/ла - употреба и или прелази границу
повезује -једноставне Провера расправи - Уважава чланове латинице и ћирилице текст бокса)
ситуације тима и различитост -превише
чињенице и -углавном зна - писано графитном
решава уз образложити Сарадња идеја уколико ради у анимација
појмове и оловком или оловком
довољан
помоћ написано -тражи помоћ групи или пару -употреба различитих

искључиво уз која се слабо види
(2)
наставника када му нешто врста позадина

Презентовање
подршку није јесно -сличне боје слова и
-ученик не може сам да
наставника презентује јер на задату позадине,тешко за праћење
изводи закључке Извршавање тему није ништа научио и читање,
који се заснивају обавеза Начин излагања - нечитак фонд (искошена
на подацима; -труди се писати -несигуран, чита само оно слова, писана слова,...)
све у свеску што је написано на Презентовање
− понекад је
-на час доноси плакату -не може сам да
самосталан у потребан прибор презентује, слабо се
решавању сналази на презентацији
проблема и у Начин излагања
недовољној мери -чита само шта је
критички написано
расуђује;
− у довољној мери Решавање Писање Интерес за -Извршава додељене Поштовање Поштовање рока
показује способност задатака - редовно предмет задатке у складу с рока -предата на време
употребе -самостално, брзо и -показује циљевима, -предат на време Дужина
тачно решава Написано очекиваним презентације
информација у
једноставне задатке -углавном Рад на часу продуктима и Величина -одговарајућа
новим ситуацијама; -сложеније задатке планираном
потпуно и -вредно ради на плаката дужина
− у знатној мери решава спорије динамиком -Плакат урађен презентације до
тачно часу и
логички повезује -решава -углавном самостално -Самостално не на хамеру 20 слајдова или
чињенице и појмове; једноставне уредно решава задатке може да презентује одговарајуће мало дужа
− већим делом проблемске -радо учествује у већ чита претходно величине Изглед
самостално изводи ситуације Провера расправи написано Изглед -уједначена
-углавном зна -Уважава чланове - вишак текста позадина, али са
закључке који се
образложити Сарадња тима и различитост (читави пасуси вишком ефеката
заснивају на идеја.
написано -прихвата рад у написани) (више од једног
подацима и -има истакнут ефекта по слајду)
пару и групи
делимично -ако не разуме наслов -употреба
самостално решава тражи помоћ –усклађена боја неадекватних
поједине проблеме; плаката и оловке ефеката (превише
− у довољној мери Извршавње којом је текст скрећу пажњу)
критички расуђује; обавеза писан, али је фонд - неадекватан
Добар (3)
-свеска је уредна и текста ситан и не избор позадине,

потпуна види се. боје и величине
-на час доноси - превише слика фонтова па се
потребан прибор (ситне су и не слабије види
виде се најбоље) -превише слика и
Презентовање текста на једном
-сналази се на слајду или читави
плакату, али уме пасуси текста по
само да каже оно слајду
што је написано Презентовање
-сналази се у
Начин излагања презентацији
-уме да каже само Начин излагања
оно што пише на -уме да каже само
плакату, а често и оно што пише на
чита са плаката презентацији а
често и чита
написано
Решавање Писање Интерес за -Планира динамику Поштовање Поштовање рока
− у великој мери задатака - редовно предмет рада, организује рока -предата на време
показује способност -решава задатке -показује стално активности -предат на време Дужина
примене знања и брзо и тачно Написано уколико се ради у презентације
-потпуно Рад на часу групи, реализује Величина -од 10 до 20
логички повезује
-тачно -концентрисано и сопствене задатке плаката слајдова са
чињенице и појмове; имајући на уму
-детаљно вредно ради на -Плакат урађен одговарајућим
− самостално изводи часу планиране на хамеру садржајем
закључке који се -уредно
-редовно и продукте. одговарајуће
заснивају на самостално - Утврђује величине Изглед
Провера
подацима; извршава све приоритете и -уједначен изглед
- зна постављене одређује потребно Изглед
− решава поједине (прегледно)
образложити време и ресурсе;
проблеме на нивоу задатке -прегледно - адекватна
написано -Извршава додељене
стваралачког - учествује у -уравнотежен позадина
Врлдобар (4)
-образлаже задатке у складу с

мишљења и у расправи и изглед слика и -две до три
јасно, тачно и циљевима,
знатној мери предлаже текста различите
потпуно очекиваним
критички расуђује; сопствене анимације између
активности и продуктима и Презентовање слајдова
идеје планираном -образлеже -уравнотежен
динамиком тачно, јасно, изглед слика и
Сарадња - Самостално може прецизно и текста
-радо учествује у да презентује , потпуно
заједничком раду образлеже тачно, Презентовање
( у пару или групи) јасно, прецизно и Начин излагања -образлаже тачно,
-према потреби потпуно -зна образложити јасно, прецизно и
помаже другима написано потпуно
Извршавње - Уважава чланове
обавеза тима и различитост Начин излагања
-свеска је уредна и идеја. -зна образложити
потпуна написано
у потпуности Решавање Писање Интерес за -Иницира и Поштовање Поштовање рока
показује способност задатака - редовно предмет организује поделу рока -предата на време
трансформације -решава задатке -изражен улога и задатака -предат на време Дужина
знања и примене у брзо и тачно и са Написано -служи се уколико ради у пару презентације
новим ситуацијама; лакоћом -потпуно додатним или групи,а Величина -од 10 до 20
− лако логички -самостално и -тачно изворима знања уколико ради сам плаката слајдова са
повезује чињенице и успешно решава Рад на часу све сам организује -Плакат урађен одговарајућим
-детаљно
појмове; сложене задатке -концентрисано и - Уважава мишљења на хамеру садржајем
-при решавању -уредно других и помаже им
− самостално вредно ради на одговарајуће
сложених -нове идеје при у реализацији
часу величине Изглед
изводи закључке проблемских решавању њихових задатака
-редовно и -ефектно добра
који се заснивају на ситуациаја самостално уколико ради у Изглед
Провера -поруку коју
подацима; комбинује познате извршава све групи или -прегледно оставља је
− решава проблеме стратегије или - зна постављене пару,уколико ради -уравнотежен разумљива и лака
на нивоу креира сопствене образложити задатке сам задатке изглед слика и за праћење
стваралачког написано - учествује у извршава сам текста
мишљења и у -образлаже расправи и - Фокусиран је на Презентовање
Одличан (5)
потпуности јасно, тачно и предлаже циљ продуката у Презентовање -своје идеје и

критички расуђује; потпуно сопствене задатом -своје идеје и поступке које
активности и временском поступке које примењује
идеје оквиру; примењује образлаже јасно,
Сарадња - Утврђује образлаже јасно, тачно и потпуно
-радо учествује и приоритете и тачно и потпуно
подстиче ризике
Начин излагања
заједнички рад (у -Самостално може Начин излагања -самоуверен
пару или групи) да презентује ,
-самоуверен -зна образложити
- помаже образлаже своје
-зна образложити написано уз
другима идеје и поступке
написано уз навођење примера и
Извршавње које примењује
навођење примера битних чињеница
обавеза јасно, тачно и
и битних
-свеска је уредна и потпуно
чињеница
потпуна
РАЗРЕД 5. ПЕТИ
ОСНОВНИ НИВО СРЕДЊИ НИВО НАПРЕДНИ НИВО
НАСТАВНА ОЦЕНА ОЦЕНА ОЦЕНА ОЦЕНА

ТЕМА
Довољан (2) Добар (3) Врло добар (4) Одличан (5)
Основи  Разликује основне  Разликује основне  Разликује основне  Разликује основне
проучавања временске одреднице временске одреднице временске одреднице временске одреднице
прошлости (годину, деценију, век, (годину, деценију, век, (годину, деценију, век, (годину, деценију, век,
миленијум, еру) миленијум, еру); миленијум, еру); миленијум, еру);
 разликује начине  лоцира одређену  лоцира одређену  лоцира одређену временску
рачунања времена у временску одредницу на временску одредницу одредницу на временској
прошлости и временској ленти; на временској ленти; ленти;
садашњости;  разликује начине  разликује начине  разликује начине рачунања
 именује периоде рачунања времена у рачунања времена у времена у прошлости и
прошлости и историјске прошлости и прошлости и садашњости;
периоде садашњости; садашњости;  именује периоде
 повезује врсте  именује периоде  именује периоде прошлости и историјске
историјских извора са прошлости и историјске прошлости и периоде и наводи граничне
установама у којима се периоде и наводи историјске периоде и догађаје;
чувају (архив, музеј, граничне догађаје; наводи граничне  разврстава историјске
библиотека)  разврстава историјске догађаје; изворе према њиховој
 разврстава историјске изворе према њиховој  разврстава историјске основној подели;
изворе према њиховој основној подели; изворе према њиховој  повезује врсте историјских
основној подели;  повезује врсте основној подели; извора са установама у
 користи основне историјских извора са  повезује врсте којима се чувају (архив,
историјске појмове; установама у којима се историјских извора са музеј, библиотека);
чувају (архив, музеј, установама у којима се  користећи дату
библиотека); чувају (архив, музеј, информацију или ленту
библиотека) времена, смешта
 користећи дату историјску појаву, догађај и
информацију или личност у одговарајући
ленту времена, смешта миленијум или век;
историјску појаву,  изложи, у усменом или
догађај и личност у писаном облику, историјске
одговарајући догађаје исправним
миленијум или век; хронолошким редоследом;
 изложи, у усменом или  прикупи и прикаже податке
писаном облику, из различитих извора
историјске догађаје информација везаних за
исправним одређену историјску тему
хронолошким  визуелне и текстуалне
редоследом; информације повезује са
 Визуеллне одговарајућим историјским
информације повезује периодом или
са одговарајућим цивилизацијом
историјским периодом  израчунава временску
или цивилизацијом удаљеност између
 израчуна временску појединих догађаја;
удаљеност између
појединих догађаја;
 Разликује основне  Разликује основне  Разликује основне  Разликује основне

временске одреднице временске одреднице временске одреднице временске одреднице
Праисторија (годину, деценију, (годину, деценију, (годину, деценију, век, (годину, деценију, век,
век, миленијум, еру); век, миленијум, еру); миленијум, еру); миленијум, еру);
 –именује периоде  лоцира одређену  лоцира одређену  лоцира одређену
прошлости и временску временску одредницу временску одредницу
историјске периоде одредницу на на временској ленти; на временској ленти;
 наводи главне временској ленти;  именује периоде  именује периоде
проналаске у  именује периоде прошлости и прошлости и историјске
праисторији; прошлости и историјске периоде и периоде и наводи
 разликује основне историјске периоде и наводи граничне граничне догађаје;
одлике каменог и наводи граничне догађаје;  наводи главне
металног доба догађаје;  наводи главне проналаске и описује
 наводи главне проналаске и описује њихов утицај на начин
проналаске и описује њихов утицај на начин живота људи у
њихов утицај на живота људи у праисторији;
начин живота људи у праисторији;  разликује основне одлике
праисторији; разликује основне каменог и металног доба
разликује основне одлике каменог и  користећи дату
одлике каменог и металног доба информацију или ленту
металног доба  користећи дату времена, смешта
информацију или историјску појаву,
ленту времена, смешта догађај и личност у
историјску појаву, одговарајући
догађај и личност у миленијум или век;
одговарајући  изложи, у усменом или
миленијум или век; писаном облику,
 изложи, у усменом или историјске догађаје
писаном облику, исправним
историјске догађаје хронолошким
исправним редоследом;
хронолошким  прикупи и прикаже
редоследом; податке из различитих
 –прикупи и прикаже извора информација
податке из различитих везаних за одређену
извора информација историјску тему
везаних за одређену
 визуелне и текстуалне
историјску тему
информације повезује са
 визуелне и текстуалне
одговарајућим
историјским периодом
или цивилизацијом
 израчуна временску
или цивилизацијом удаљеност између
 израчуна временску појединих догађаја;
 користи основне
 користи основне историјске појмове;
историјске појмове;
 лоцира на историјској  лоцира на историјској  лоцира на историјској  лоцира на историјској
Стари
карти најважније карти најважније карти најважније карти најважније
исток цивилизације и државе цивилизације и државе цивилизације и државе цивилизације и државе
Старог истока; Старог истока; Старог истока; Старог истока;
 наводи најважније  одређује место  користећи историјску  користећи историјску
одлике државног припадника друштвене карту, доведе у везу карту, доведе у везу
уређења цивилизација групе на графичком особине рељефа и особине рељефа и
Старог истока; приказу хијерархије климе са настанком климе са настанком
заједнице цивилизација Старог цивилизација Старог
 разликује врсте  наводи најважније истока; истока;
писамацивилизација одлике државног  одређује место  одређује место
Старог истока; уређења цивилизација припадника друштвене припадника друштвене
Старог истока; групе на графичком групе на графичком
 разликује врсте приказу хијерархије приказу хијерархије
писамацивилизација заједнице; заједнице;
Старог истока;  пореди начин живота  пореди начин живота
припадника припадника различитих
различитих друштвених слојева на
друштвених слојева на Старом истоку;
Старом истоку;  наводи најважније
 наводи најважније одлике државног
одлике државног уређења цивилизација
уређења цивилизација Старог истока;
Старог истока;  идентификује основна
 идентификује основна обележја и значај
обележја и значај религије у
религије у цивилизацијама Старог
цивилизацијама Старог истока;
истока;  разликује врсте
 разликује врсте писамацивилизација
писамацивилизација Старог истока;
Старог истока;  илуструје примерима
 илуструје примерима важност утицаја
важност утицаја привредних, научних и
привредних, научних и културних достигнућа
културних достигнућа народа Старог истока
народа Старог истока на савремени свет;
на савремени свет;  користећи дату
 користећи дату информацију или ленту
информацију или времена, смешта
ленту времена, смешта историјску појаву,
историјску појаву, догађај и личност у
догађај и личност у одговарајући
одговарајући миленијум или век;
миленијум или век;  изложи, у усменом или
 изложи, у усменом или писаном облику,
писаном облику, историјске догађаје
историјске догађаје исправним
исправним хронолошким
хронолошким редоследом;
редоследом;  прикупи и прикаже
 визуелне и текстуалне податке из различитих
информације повезује са извора информација
одговарајућим везаних за одређену
историјским периодом историјску тему
или цивилизацијом  визуелне и текстуалне
или цивилизацијом
 користећи дату  користећи дату
Античка Грчка
 лоцира на историјској  описује особености информацију или информацију или ленту
карти најважније природних услова и ленту времена, смешта времена, смешта
цивилизације и географског историјску појаву, историјску појаву,
државе античке Грчке положаја античке догађај и личност у догађај и личност у
 лоцира на историјској Грчке; одговарајући одговарајући миленијум
карти најважније  лоцира на миленијум или век; или век;
цивилизације и историјској карти  изложи, у усменом или  изложи, у усменом или
државе античке најважније писаном облику, писаном облику,
Грчке; цивилизације и историјске догађаје историјске догађаје
државе античке исправним исправним
 разликује легенде и Грчке; хронолошким хронолошким
митове од  приказује друштвену редоследом; редоследом;
историјских структуру и државно  визуелне и текстуалне  прикупи и прикаже
чињеница; уређење грчких информације повезује податке из различитих
 користи основне полиса на примеру са одговарајућим извора информација
историјске појмове; Спарте и Атине; историјским периодом везаних за одређену
 идентификује узроке или цивилизацијом историјску тему
и последице Грчко-  описује особености  визуелне и текстуалне
персијских ратова и природних услова и информације повезује
Пелопонеског рата; географског положаја са одговарајућим
 разликује легенде и античке Грчке; историјским периодом
митове од  лоцира на историјској или цивилизацијом
историјских карти најважније  описује особености
чињеница; цивилизације и државе природних услова и
 наводи значај и античке Грчке; географског положаја
последице освајања  приказује друштвену античке Грчке;
Александра Великог; структуру и државно  лоцира на историјској
 користи основне уређење грчких полиса карти најважније
историјске појмове; на примеру Спарте и цивилизације и државе
Атине; античке Грчке;
 пореди начин живота  приказује друштвену
припадника структуру и државно
различитих уређење грчких полиса
друштвених слојева у на примеру Спарте и
античкој Грчкој; Атине;
 идентификује узроке и  пореди начин живота
последице Грчко- припадника различитих
персијских ратова и друштвених слојева у
Пелопонеског рата; античкој Грчкој;
 истражује основна  идентификује узроке и
обележја и значај последице Грчко-
религије старих Грка; персијских ратова и
 разликује легенде и Пелопонеског рата;
митове од историјских  истражује основна
чињеница; обележја и значај
 наводи значај и религије старих Грка;
последице освајања  разликује легенде и
Александра Великог; митове од историјских
 илуструје примерима чињеница;
важност утицаја  наводи значај и
привредних, научних и последице освајања
културних достигнућа Александра Великог;
античке Грчке и  илуструје примерима
хеленистичког доба на важност утицаја
савремени свет; привредних, научних и
 користећи дату културних достигнућа
информацију или античке Грчке и
ленту времена, смести хеленистичког доба на
историјску појаву, савремени свет;
догађај и личност из  користећи дату
историје античке Грчке информацију или ленту
и хеленизма у времена, смести
одговарајући историјску појаву,
миленијум, век или догађај и личност из
деценију; историје античке Грчке
 израчуна временску и хеленизма у
удаљеност између одговарајући
појединих догађаја; миленијум, век или
деценију;
 лоцира на историјској  описује особености  користећи дату  користећи дату

Антички
карти најважније природних услова и информацију или информацију или ленту
Рим цивилизације и географског ленту времена, смешта времена, смешта
државе античког Рима положаја античког историјску појаву, историјску појаву,
 разликује Рима; догађај и догађај и личност у
легенде и митове  лоцира на личност у одговарајући
од историјских историјској одговарајући миленијум или век;
чињеница; карти миленијум или  изложи, у усменом
 користи основне најважније век; или писаном облику,
историјске цивилизације и  изложи, у усменом историјске догађаје
појмове; државе или писаном облику, исправним
античког Рима; историјске догађаје хронолошким
 приказује исправним редоследом;
друштвену хронолошким  прикупи и прикаже
структуру и редоследом; податке из
државно уређење  визуелне и различитих извора
античког Рима текстуалне информација
 идентификује информације везаних за одређену
узроке и повезује са историјску тему
последице одговарајућим  визуелне и
Пунских ратова историјским текстуалне
 разликује периодом или информације
легенде и митове цивилизацијом повезује са
од историјских  описује особености одговарајућим
чињеница; природних услова историјским
 наводи значај и и географског периодом или
последице положаја античке цивилизацијом
римског Грчке;  описује особености
освајања  лоцира на природних услова
Балкана историјској карти и географског
 користи основне најважније положаја античког
историјске цивилизације и Рима;
појмове; државе античког  лоцира на
Рима; историјској карти
 приказује друштвену најважније
структуру и државно цивилизације и
уређење античког државе античког
Рима Рима;
 пореди начин  приказује друштвену
живота структуру и државно
припадника уређење античког
различитих Рима
друштвених  пореди начин живота
слојева у античком припадника
Риму различитих
 идентификује друштвених слојева
узроке и последице у античком Риму;
римског освајања  идентификује узроке и
Апенинског
полуострва
 истражује основна
обележја и значај последице римског
религије старих освајања Апенинског
Римљана; полуострва
 разликује легенде и  истражује основна
митове од историјских обележја и значај
чињеница; религије старих
 наводи значај и Римљана;
последице Пунских  разликује легенде и
ратова; митове од историјских
 илуструје примерима чињеница;
важност утицаја  наводи значај и
привредних, научних и последице освајања
културних достигнућа римског освајања
античког Рима на Картагине;
савремени свет;  илуструје примерима
 користећи дату важност утицаја
информацију или привредних, научних и
ленту времена, смести културних достигнућа
историјску појаву, античког Рима на
догађај и личност из савремени свет;
историје античког  користећи дату
Рима у одговарајући информацију или ленту
миленијум, век или времена, смести
деценију; историјску појаву,
 израчуна временску догађај и личност из
удаљеност између историје античког Рима
појединих догађаја; у одговарајући
миленијум, век или
деценију;
РАЗРЕД 6. ШЕСТИ

ТЕМА
 менује периоде  лоцира одређену  лоцира одређену  лоцира одређену
прошлости и историјске временску јединицу на временску јединицу на временску јединицу на
периоде временској ленти временској ленти временској ленти
 повезује  именује периоде  именује периоде  именује периоде
историјске изворе са прошлости и историјске прошлости и историјске прошлости и историјске
установама у којима се периоде и наводи периоде и наводи граничне периоде и наводи граничне
чувају граничне догађаје догађаје догађаје
 наводи главне  разврстава  разврстава  разврстава
проналаске праисторије и историјске изворе према историјске изворе према историјске изворе према
Основи
Старог века њиховој основној подели њиховој основној подели њиховој основној подели
проучавања
 користи основне  повезује  повезује историјске  повезује историјске
прошлости
историјске појмове историјске изворе са изворе са установама у изворе са установама у
 именује средњи установама у којима се којима се чувају којима се чувају
век и нови век и наводи чувају  наводи главне  наводи главне
граничне догађаје  наводи главне проналаске праисторије и проналаске праисторије и
проналаске праисторије и Старог века Старог века
 разликује основне Старог века  користи основне  користи основне
одлике средњег и новог  користи основне историјске појмове историјске појмове
века историјске појмове  именује средњи век  именује средњи век и
 именује средњи и нови век и наводи нови век и наводи
век и нови век и наводи граничне догађаје граничне догађаје
граничне догађаје  разврстава  разврстава
 разврстава историјске изворе за историјске изворе за
историјске изворе за средњи век према њиховој средњи век према њиховој
средњи век према основној подели основној подели
њиховој основној подели  повезује историјске  повезује историјске
изворе са установама у изворе са установама у
 повезује којима се чувају којима се чувају
историјске изворе са  користи основне  користи основне
установама у којима се историјске појмове (стари историјске појмове (стари
чувају век, средњи век, повеља, век, средњи век, повеља,
 користи основне житије) житије)
историјске појмове  пореди историјске  пореди историјске
(стари век, средњи век, периоде стари и средњи век периоде стари и средњи век
повеља, житије)  разликује основне  - разликује основне
одлике средњег и новог одлике средњег и новог
 разликује основне века века
одлике средњег и новог  разврстава историјске  разврстава
века изворе према њиховој историјске изворе према
основној подели и према њиховој основнојподели и
историјском периоду према историјскомпериоду
 образлаже узроке и  образлаже узроке и
 користи основне последице Велике сеобе последице Велике сеобе
историјске појмове  повезује визуелне народа; настанка, ширења и народа; настанка, ширења и
 приказује на и текстуалне распадања Франачке распадања Франачке
историјској карти информације са Великом државе; настанка и развоја државе; настанка и развоја
Константинопољ сеобом народа; Византије Византије
 користи основне Франачком државом; са  приказује на  приказује на
историјске појмове везане Византијом и њеним историјској карти динамику историјској карти динамику
за Византију; хришћанску владарима Велике сеобе народа и до Велике сеобе народа и до
цркву; ислам; феудализам;  користи основне којих појава и промена је којих појава и промена је
Старе Словене историјске појмове довела; настанка, ширења и довела; настанка, ширења и
распадања Франачке распадања Франачке
 на понуђеним  повезује визуелне државе; Константинопољ и државе; Константинопољ и
примерима разликује и текстуалне информације динамику настанка, развоја динамику настанка, развоја
митове и легенде од са Византијом и њеним и опадања Византије и опадања Византије
историјских владарима; са  -повезује визуелне и  повезује визуелне и
хришћанском црквом; са текстуалне информације са текстуалне информације са
 користи основне исламом; са феудализмом Великом сеобом народа; Великом сеобом народа;
Европа,
историјске појмовевезане Франачком државом; са Франачком државом; са
Средоземље и
за Словене и прве српске  користи основне Византијом и њеним Византијом и њеним
српске земље у
династије; мисију Ћирила историјске појмовевезане владарима владарима
раном средњем
и Методија и њихових за Византију; хришћанску  користи основне
веку
ученика; Србе и њихове цркву; ислам; феудализам; историјске појмове  илуструје примерима
суседе у раном средњем Старе Словене  илуструје важност утицаја тековина
веку; за прве српске примерима важност утицаја Велике сеобе народа у
династије  на историјској тековина Велике сеобе савременом друштву
карти лоцира правце народа у савременом  -сагледава значај и
миграција Словена и друштву улогу Карла Великог,
простор насељен Србима и  сагледава значај и Јустинијана и Василија у
њиховим суседима у раном улогу Карла Великог, датом историјском
средњем веку Јустинијана и Василија у контексту
 на понуђеним датом историјском  илуструје примерима
примерима разликује контексту важност утицаја културних
митове и легенде од  Константинопољ и тековина Византије у
историјских динамику настанка, развоја савременом друштву
и опадања Византије, приказује на историјској
 повезује Велику сеобу народа, карти Константинопољ и
текстуалне информације Франачку; динамику динамику настанка, развоја
са одговарајућим настанка, развоја и раскола и опадања Византије,
историјским контекстом: хришћанске цркве; Велику сеобу народа,
обичајима Словена, динамику настанка и Франачку; динамику
мисија Ћирила и развоја ислама настанка, развоја и раскола
Методија, легенда о  повезује визуелне и хришћанске цркве;
Владимиру и Косари текстуалне информације са динамику настанка и
Византијом и њеним развоја ислама
 лоцира простор владарима; са хришћанском  повезује визуелне и
насељен Словенима, црквом; са исламом; са текстуалне информације са
Србима и њиховим феудализмом Византијом и њеним
суседима у раном  сагледава значај и владарима; са хришћанском
средњем веку; простор улогу Јустинијана и Василија црквом; са исламом; са
мисионарења, ширења ИИ у датом историјском феудализмо
хришћанства међу Јужним контексту  сагледава значај и
Словенима  -користи основне улогу Јустинијана и Василија
 користи основне историјске појмовевезане за II у датом историјском
историјске појмовевезане Византију; хришћанску контексту
за Словене и прве српске цркву; ислам; феудализам;
династије; мисију Ћирила Старе Словене  образлаже узроке и
и Методија и њихових  -образлаже узроке и последице настанка и развоја
ученика; Србе и њихове последице настанка и развоја хришћанске цркве; настанка и
суседе у раном средњем хришћанске цркве; настанка развоја ислама; настанка и
веку; за прве српске и развоја ислама; настанка и развоја феудализма; сеобе
династије развоја феудализма; сеобе Словена у раном средњем
Словена у раном средњем веку
веку  илуструје примерима
важност утицаја хришћанске
 -пореди положај и цркве и ислама у савременом
начин живота припадника друштву
различитих друштвених  пореди јудаизам,
слојева у феудалном друштву хришћанство и ислам
 на историјској карти  пореди положај и
лоцира правце миграција начин живота припадника
Словена и простор насељен различитих друштвених
Србима и њиховим суседима слојева у феудалном друштву
у раном средњем веку  на историјској карти
 на понуђеним лоцира правце миграција
примерима разликује Словена и простор насељен
митове и легенде од Србима и њиховим суседима
историјских у раном средњем веку
 на основу датих примера
изводи закључак о  на основу датих примера
повезаности националне изводи закључак о
историје са регионалном и повезаности националне
европском историје са регионалном и
 повезује текстуалне европском
информације са  повезује текстуалне
одговарајућим историјским информације са
контекстом: обичајима одговарајућим историјским
Словена, мисија Ћирила и контекстом: обичајима
Методија, легенда о Словена, мисија Ћирила и
Владимиру и Косари Методија, легенда о
 на историјској карти Владимиру и Косари
лоцира простор насељен  прикупи и прикаже
Словенима, Србима и податке из различитих
њиховим суседима у раном извора информација везаних
средњем веку; простор за одређену историјску тему
мисионарења, ширења (извори за историју Словена
хришћанства међу Јужним у раном средњем веку)
Словенима  на историјској карти
 користи основне лоцира простор насељен
историјске појмовевезане за Словенима, Србима и
Словене и прве српске њиховим суседима у раном
династије; мисију Ћирила и средњем веку; простор
Методија и њихових мисионарења, ширења
ученика; Србе и њихове хришћанства међу Јужним
суседе у раном средњем Словенима
веку; за прве српске
династије  на основу датих
 на основу датих примера изводи закључак о
примера изводи закључак о повезаности националне
повезаности националне историје са регионалном и
историје са регионалном и европском (сеобе Словена,
европском (сеобе Словена, мисија Ћирила и Методија,
мисија Ћирила и Методија, прожимање цивилизација-
прожимање цивилизација- хришћанство)
хришћанство)  -сагледава значај и
улогу кнеза Властимира;
 образлаже узроке и кнеза Јована Владимира и
последице мисије Ћирила и краља Михаила; Ћирила и
Методија Методија и њихових ученика
у датом историјском
контексту
 образлаже узроке и
последице мисије Ћирила и
Методија
-на историјској карти -на историјској карти лоцира
- користи основне лоцира највеће и највеће и најзначајније на историјској карти лоцира
историјске појмовевезане најзначајније државе државе средњег века; највеће и најзначајније
за: државно уређење средњег века; крсташке крсташке државе и државе средњег века;
феудалних држава; државе и најзначајније најзначајније правце крсташке државе и
Европа,
крсташке ратове; Стефан правце крсташких ратова, крсташких ратова, Србију најзначајније правце
Средоземље и
Немања, Србија, Византија, Србију доба Стефана доба Стефана Немање и крсташких ратова, Србију
српске земље
Студеница, Хиландар; Немање и Стефана Стефана Немањића доба Стефана Немање и
у
задужбина, Жича, Свети Немањића - користи основне историјске Стефана Немањића
позном средњем
Сава, Стефан Немањић, - користи основне појмовевезане за: државно - користи основне историјске
веку
архиепископија историјске појмовевезане уређење феудалних држава; појмовевезане за: државно
за: државно уређење крсташке ратове; Стефан уређење феудалних држава;
-изложи у усменом облику феудалних држава; Немања, Србија, Византија, крсташке ратове; Стефан
историјске догађаје крсташке ратове; Стефан Студеница, Хиландар; Немања, Србија, Византија,
исправним хронолошким Немања, Србија, Византија, задужбина, Жича, Свети Студеница, Хиландар;
редоследом Студеница, Хиландар; Сава, Стефан Немањић, задужбина, Жича, Свети
задужбина, Жича, Свети архиепископија Сава, Стефан Немањић,
-користи основне Сава, Стефан Немањић, - сагледава значај и улогу архиепископија
историјске појмове: краљ, архиепископија владара и сталешких - сагледава значај и улогу
велики жупан, Жича, скупштина у појединим владара и сталешких
Хиланадар, Студеница, - повезује визуелне и државама; Фридриха скупштина у појединим
архиепископ; владарске текстуалне информације са Барбаросе, Саладина и државама; Фридриха
титуле, задужбинарску одговарајућим историјским Ричарда Лавље Срце у Барбаросе, Саладина и
делатност, основна контекстом (живот Крсташким Ричарда Лавље Срце у
обележја владавине становника села и града; ратовима;Стефана Немање Крсташким
Немањића; Душанов болести, проблеми, жене и Стефана Немањића и Светог ратовима;Стефана Немање
законик, цар Душан, мушкарци); (фреске, иконе, Саве у развоју српске државе Стефана Немањића и Светог
Дечани, Призрен арабеске, витраже и др.) - прикупи и прикаже податке Саве у развоју српске државе
из различитих извора - прикупи и прикаже податке
-користи основне -изложи у усменом облику информација везаних за из различитих извора
историјске појмове: историјске догађаје одређену историјску тему информација везаних за
република, монархија, исправним хронолошким - пореди положај и начин одређену историјску тему
Твртко И Котроманић; редоследом живота жена и мушкараца, - пореди положај и начин
Моравска Србија, кнез различитих животних доба, живота жена и мушкараца,
Лазар, кнегиња Милица, - користи основне припадника постојећих различитих животних доба,
Косовски бој историјске појмове: краљ, друштвених слојева у припадника постојећих
велики жупан, Жича, средњем веку; романику и друштвених слојева у
-користи основне Хиланадар, Студеница, готику, културне области, средњем веку; романику и
историјске појмове: архиепископ; владарске школство, књижевност.. готику, културне области,
Косовски бој, кнез Лазар, титуле, задужбинарску - повезује визуелне и школство, књижевност..
1389, Крушевац, Милош делатност, основна текстуалне информације са - повезује визуелне и
Обилић, Вук Бранковић, обележја владавине одговарајућим историјским текстуалне информације са
Српска деспотовина, Немањића; Душанов контекстом (живот одговарајућим историјским
деспот Стефан Лазаревић, законик, цар Душан, становника села и града; контекстом (живот
Београд, Лазаревићи, Дечани, Призрен болести, проблеми, жене и становника села и града;
Бранковићи, Ђурађ мушкарци); (фреске, иконе, болести, проблеми, жене и
Бранковић, Смедерево, -повеже визуелне и арабеске, витраже и др.) мушкарци); (фреске, иконе,
Османско царство, пад текстуалне информације арабеске, витраже и др.)
Византије, Србије, Босне, са одговарајућим - користећи дату - илуструје примерима значај
Зете под османску власт историјским контекстом информацију смести прожимања различитих
историјску појаву, догађај, цивилизација (готика,
- на понуђеним примерима - на понуђеним личност у одговарајући век Шпанска уметност и др. )
разликује легенде и примерима разликује -на основу датих примера - илуструје примерима
митове од историјских легенде и митове од изводи закључак о важност утицаја привредних,
чињеница (кнез Лазар, Вук историјских чињеница, повезаности националне научних и културних
Бранковић, Милош као и историјске од историје са регионалном и тековина средњег века у
Обилић, Југ Богдан, Девет легендарних личности европском (Трећи крсташки савременом друштву (писмо,
Југовића) -користи основне поход, вазални односи са грађевине, бројеви,
историјске појмове: Византијом, ктиторска сликарство, наука и др.)
република, монархија, делатност) изложи у усменом облику
Твртко И Котроманић; -издваја најистакнутије историјске догађаје
Моравска Србија, кнез српске владарске породице: исправним хронолошким
Лазар, кнегиња Милица, Вукановићи, Немањићи редоследом
Косовски бој -приказује на историјској - користећи дату
карти динамику различитих информацију смести
-користи основне историјских појава и промена историјску појаву, догађај,
историјске појмове: (утицај ИВ крсташког личност у одговарајући век
Косовски бој, кнез Лазар, похода) -на основу датих примера
1389, Крушевац, Милош користи основне историјске изводи закључак о
Обилић, Вук Бранковић, појмове: краљ, велики повезаности националне
Српска деспотовина, жупан, Жича, Хиланадар, историје са регионалном и
деспот Стефан Лазаревић, Студеница, архиепископ; европском (Трећи крсташки
Београд, Лазаревићи, владарске титуле, поход, вазални односи са
Бранковићи, Ђурађ задужбинарску делатност, Византијом, ктиторска
Бранковић, Смедерево, основна обележја владавине делатност)
Османско царство, пад Немањића; Душанов -издваја најистакнутије
Византије, Србије, Босне, законик, цар Душан, Дечани, српске владарске породице:
Зете под османску власт Призрен Вукановићи, Немањићи
-на понуђеним примерима -сагледа значај и улогу -приказује на историјској
разликује легенде и истакнутих личности: карти динамику различитих
митове од историјских Стефана Немање, Стефана историјских појава и промена
чињеница (кнез Лазар, Немањића и Светог Саве, (утицај ИВ крсташког
Вук Бранковић, Милош Стефан Душан, похода)
Обилић, Југ Богдан, Девет Мрњавчевићи у датом -илуструје примерима
Југовића) историјском контексту важност утицаја културних
-повеже визуелне и тековина средњег века у
текстуалне информације са савременом друштву
одговарајућим историјским (Савиндан,Хиландар,
контекстом Студеница, Жича, СПЦ)
- приказује на историјској
карти динамику различитих користи основне историјске
историјских појава и појмове: краљ, велики
промена: границе Србије жупан, Жича, Хиланадар,
током владавине династије Студеница, архиепископ;
Немањића владарске титуле,
- на основу датих примера задужбинарску делатност,
изводи закључак о основна обележја владавине
повезаности националне Немањића; Душанов
историје са регионалном и законик, цар Душан, Дечани,
европском (долазак Турака Призрен
на Балкан) -сагледа значај и улогу
- текстуалне информације у истакнутих личности:
народним песмама повезује Стефана Немање, Стефана
са одговарајућим Немањића и Светог Саве,
историјским периодом Стефан Душан,
- на понуђеним примерима Мрњавчевићи у датом
разликује легенде и митове историјском контексту
од историјских чињеница, -повеже визуелне и
као и историјске од текстуалне информације са
легендарних личности одговарајућим историјским
користи основне историјске контекстом
појмове: република, -илуструје примерима
монархија, Твртко И важност утицаја културних
Котроманић; Моравска тековина средњег века у
користи основне историјске савременом друштву
појмове: краљ, велики (Савиндан, СПЦ, задужбине,
жупан, Жича, Хиланадар, фреске, иконе, житија;
Студеница, архиепископ; Законик)
владарске титуле, -образлаже узроке и
задужбинарску делатност, последице историјских
основна обележја владавине догађаја на конкретним
Немањића; Душанов примерима (уздизање
законик, цар Душан, Дечани, Душана за цара, распадање
Призрен Србије у време цара Уроша)
-повеже визуелне и карти динамику различитих
текстуалне информације са историјских појава и
одговарајућим историјским промена: границе Србије
контекстом током владавине династије
-илуструје примерима Немањића
важност утицаја културних - на основу датих примера
тековина средњег века у изводи закључак о
савременом друштву повезаности националне
(Савиндан, СПЦ, задужбине, историје са регионалном и
фреске, иконе, житија; европском (долазак Турака
Законик) на Балкан)
-образлаже узроке и - текстуалне информације у
последице историјских народним песмама повезује
догађаја на конкретним са одговарајућим
примерима (уздизање историјским периодом
Душана за цара, распадање
Србије у време цара Уроша) -користи основне историјске
- приказује на историјској појмове: краљ, велики
карти динамику различитих жупан, Жича, Хиланадар,
историјских појава и Студеница, архиепископ;
промена: границе Србије владарске титуле,
током владавине династије задужбинарску делатност,
Немањића основна обележја владавине
- на основу датих примера Немањића; Душанов
изводи закључак о законик, цар Душан, Дечани,
повезаности националне Призрен
историје са регионалном и -сагледа значај и улогу
европском (долазак Турака истакнутих личности:
на Балкан) Стефана Немање, Стефана
- текстуалне информације у Немањића и Светог Саве,
народним песмама повезује Стефан Душан,
са одговарајућим Мрњавчевићи у датом
историјским периодом историјском контексту
-повеже визуелне и
-користи основне историјске текстуалне информације са
појмове: република, одговарајућим историјским
монархија, контекстом
на основу датих примера -илуструје примерима
изводи закључак о важност утицаја културних
повезаности националне тековина средњег века у
историје са регионалном и савременом друштву
европском (долазак Турака (Савиндан, СПЦ, задужбине,
на Балкан) фреске, иконе, житија;
користи основне историјске Законик)
појмове: Косовски бој, кнез -образлаже узроке и
Лазар, 1389, Крушевац, последице историјских
Милош Обилић, Вук догађаја на конкретним
Бранковић, Српска примерима (уздизање
деспотовина, деспот Стефан Душана за цара, распадање
Лазаревић, Београд, Србије у време цара Уроша)
Лазаревићи, Бранковићи, - приказује на историјској
Ђурађ Бранковић, карти динамику различитих
Смедерево, Османско историјских појава и
царство, пад Византије, промена: границе Србије
Србије, Босне, Зете под током владавине династије
османску власт Немањића
- пореди историјске појаве: - на основу датих примера
народне песме и изворе о изводи закључак о
Косовском боју повезаности националне
- образлаже узроке и историје са регионалном и
последице историјских европском (долазак Турака
догађаја на конкретним на Балкан)
примерима (Косовски бој) - текстуалне информације у
- сагледава значај и улогу народним песмама повезује
истакнутих личности у са одговарајућим
датом историјском историјским периодом
контексту: кнез Лазар, Вук -користи основне историјске
Бранковић, Милош Обилић, појмове: Косовски бој, кнез
Стефан Лазаревић, Ђурађ Лазар, 1389, Крушевац,
Бранковић Милош Обилић, Вук
- на понуђеним примерима Бранковић, Српска
разликује легенде и митове деспотовина, деспот Стефан
од историјских чињеница Лазаревић, Београд,
(кнез Лазар, Вук Бранковић, Лазаревићи, Бранковићи,
Милош Обилић, Југ Богдан, Ђурађ Бранковић,
Девет Југовића) Смедерево, Османско
- образлаже узроке и царство, пад Византије,
последице историјских Србије, Босне, Зете под
догађаја на конкретним османску власт
примерима (Српска - пореди историјске појаве:
деспотовина између Угарске народне песме и изворе о
и Османлија) Косовском боју
- приказује на историјској - образлаже узроке и
карти динамику различитих последице историјских
историјских појава и догађаја на конкретним
промена: ширење Турака на примерима (Косовски бој)
Балкану, Српска - сагледава значај и улогу
деспотовина истакнутих личности у
- на основу датих примера датом историјском
изводи закључак о контексту: кнез Лазар, Вук
повезаности националне Бранковић, Милош Обилић,
историје са регионалном и Стефан Лазаревић, Ђурађ
европском (долазак Турака Бранковић
на Балкан, српска - на понуђеним примерима
средњовековна култура) разликује легенде и митове
од историјских чињеница
(кнез Лазар, Вук Бранковић,
Милош Обилић, Југ Богдан,
Девет Југовића)
- образлаже узроке и
последице историјских
догађаја на конкретним
примерима (Српска
деспотовина између Угарске
и Османлија)
карти динамику различитих
историјских појава и
промена: ширење Турака на
Балкану, Српска
деспотовина
- на основу датих примера
изводи закључак о
повезаности националне
историје са регионалном и
европском (долазак Турака
на Балкан, српска
средњовековна култура)
 именује историјске  именује
периоде и наводи историјске периоде и  сагледава значај и  образложи узроке и
граничне догађаје наводи граничне догађаје улогу истакнутих личности у последице научно-техничких
Европа, свет и Великим географским открића у раном новом веку;
српске земље у  приказује на открићима: Кристифор Великих географских
раном новом веку историјској карти Колумбо, Изабела Кастиљска, открића; настанка
(Прединдустријско  користећи дату динамику Великих Магелан, де Гама; Леонардо мануфактуре; настанка и
доба) информацију препознаје географских открића; да Винчи, Микеланђело, развоја хуманизма и
историјску личност и настанка и ширења Николо Макијавели, Никола ренесансе; настанка и развоја
смешта је на ленту времена мануфактуре; ширења Коперник, Исак Њутн; реформације и
хуманизма и ренесансе; Мартин Лутер; Карло В, противреформације; настанка
 на историјској развоја протестантизма у Елизабета I, Изабела и развоја апсолутистичких
карти лоцира правце Европи; апсолутистичке Кастиљска, Филип II монархија
миграција и простор монархије Хабзбуршки, Луј XIV  сагледава значај и
насељен Србима и њиховим  разликује основна  илуструје примерима улогу истакнутих личности у
суседима у раном новом обележја и идентификује значај прожимања различитих Великим географским
веку најзначајније последице цивилизација: колонизација, открићима: Кристифор
настанка и ширења христијанизација, ропство, Колумбо, Изабела Кастиљска,
 на историјској различитих верских учења култура исхране; важност Магелан, де Гама; Леонардо
карти лоцира простор у раном новом веку утицаја културних (верских) да Винчи, Микеланђело,
насељен Србима у тековина раног новог века у Николо Макијавели, Никола
Хабзбуршкој монархији,  -користећи дату савременом друштву; Коперник, Исак Њутн;
Млетачкој републици и информацију препознаје важност утицаја културних Мартин Лутер; Карло В,
Дубровнику историјску личност и тековина раног новог века у Елизабета I, Изабела
смешта је на ленту времена савременом друштву Кастиљска, Филип II
 приказује на Хабзбуршки, Луј XIV
 -приказује на историјској карти динамику  илуструје примерима
историјској карти Великих географских значај прожимања различитих
динамику развоја открића; настанка и ширења цивилизација: колонизација,
Османског царства у мануфактуре; ширења христијанизација, ропство,
Европи; простор који је хуманизма и ренесансе; култура исхране; важност
обухватала Пећка развоја протестантизма у утицаја културних (верских)
патријаршија Европи; апсолутистичке тековина раног новог века у
монархије савременом друштву;
 на историјској  разликује основна важност утицаја културних
карти лоцира правце обележја и идентификује тековина раног новог века у
миграција и простор најзначајније последице савременом друштву
насељен Србима и настанка и ширења  -приказује на
њиховим суседима у раном различитих верских учења у историјској карти динамику
новом веку раном новом веку Великих географских
 културу средњег и открића; настанка и ширења
 на историјској новог века мануфактуре; ширења
карти лоцира простор  идентификује хуманизма и ренесансе;
насељен Србима у разлике између типова развоја протестантизма у
Хабзбуршкој монархији, државног уређења у периоду Европи; апсолутистичке
Млетачкој републици и средњег века и раног новог монархије
Дубровнику века  разликује основна
 сагледава значај и обележја и идентификује
улогу истакнутих личности у најзначајније последице
датом историјском контексту настанка и ширења
Сулејман Величанствени, различитих верских учења у
Мехмед-паша Соколовић, раном новом веку
Макарије Соколовић,  пореди историјске
Арсеније III Чарнојевић, појаве: основна обележја
Арсеније IV Јовановић сталешке и апсолутистичке
 користећи дату монархије;
информацију препознаје  културу средњег и
историјску личност и смешта новог века
је на ленту времена  идентификује
 презентује резултате разлике између типова
елементарног истраживања државног уређења у периоду
заснованог на коришћењу средњег века и раног новог
одабраних извора века
 приказује на  сагледава значај и
историјској карти динамику улогу истакнутих личности у
развоја Османског царства у датом историјском контексту
Европи; простор који је Сулејман Величанствени,
обухватала Пећка Мехмед-паша Соколовић,
патријаршија Макарије Соколовић,
 на основу датих Арсеније III Чарнојевић,
примера изводи закључак о Арсеније IV Јовановић
повезаности националне  користећи дату
историје са европском и информацију препознаје
светском историјску личност и смешта
 пореди историјске је на ленту времена
појаве: Западну и Југо-  презентује резултате
Источну Европу у XВИ веку; истраживања заснованог на
хајдуке и ускоке; положај коришћењу одабраних извора
Срба под различитим и литературе
државама  образложи узроке и
 пореди положај последице настанка и ширења
припадника постојећих Османског царства; слабљења
друштвених слојева у раном Османског царства;
новом веку обнављања и укидања Пећке
патријаршије и исламизације;
 на историјској карти учешћа Срба у ратовима
лоцира правце миграција и хришћанских сила против
простор насељен Србима и Османлија, сеоба Срба,
њиховим суседима у раном настанка Војне крајине
новом веку  приказује на
 повезује визуелне и историјској карти динамику
текстуалне информације са развоја Османског царства у
одговарајућим историјским Европи; простор који је
контекстом обухватала Пећка
 на основу датих патријаршија
примера изводи закључак о  на основу датих
повезаности националне примера изводи закључак о
историје са европском и повезаности националне
светском(ратови историје са европском и
хришћанских сила против светском
Османлија)  пореди историјске
појаве: Западну и Југо-
 на историјској карти Источну Европу у XВИ веку;
лоцира простор насељен хајдуке и ускоке; положај
Србима у Хабзбуршкој Срба под различитим
монархији, Млетачкој државама
републици и Дубровнику  пореди положај
припадника постојећих
друштвених слојева у раном
новом веку
 илуструје примерима
значај прожимања различитих
цивилизација (исламизација,
унијаћење, покатоличавање и
др.)
 на историјској карти
лоцира правце миграција и
простор насељен Србима и
њиховим суседима у раном
новом веку
 повезује визуелне и
текстуалне информације са
одговарајућим историјским
контекстом
 на основу датих
примера изводи закључак о
повезаности националне
историје са европском и
светском(ратови хришћанских
сила против Османлија)
 образложи узроке и
последице настанка Војне
крајине
 а историјској карти
лоцира простор насељен
Србима у Хабзбуршкој
монархији, Млетачкој
републици и Дубровнику
РАЗРЕД 7. РАЗРЕД

ТЕМА
 именује периоде  именује периоде  именује периоде  именује периоде
Основи
проучавања прошлости и историјске прошлости и историјске прошлости и историјске прошлости и историјске
прошлости периоде и наводи граничне периоде и наводи периоде и наводи граничне периоде и наводи граничне
догађаје граничне догађаје догађаје догађаје
 - повезује историјске  - повезује  - повезује историјске  - повезује историјске
изворе са установама у историјске изворе са изворе са установама у изворе са установама у
којима се чувају установама у којима се којима се чувају којима се чувају
 - именује нови век и чувају  - именује нови век и  - именује нови век и
наводи граничне догађаје  - именује нови век наводи граничне догађаје наводи граничне догађаје
 - користи основне и наводи граничне  - користи основне  - користи основне
историјске појмове (стари догађаје историјске појмове (стари историјске појмове (стари
век, средњи век, повеља,  - користи основне век, средњи век, повеља, век, средњи век, повеља,
житије) историјске појмове (стари житије) житије)
век, средњи век, повеља,  - пореди историјске  - пореди историјске
житије) периоде периоде
 - пореди историјске  - разврстава  - разврстава историјске
периоде историјске изворе изворе према њиховој
 - разврстава према њиховој основној подели и
историјске изворе основној подели и према историјском
према њиховој према историјском периоду
основној подели и периоду 
према историјском 
периоду

 Користи основне  Користи основне - Сагледа значај и - Сагледа значај и
Европа, свет
историјске појмове историјске појмове улогу истакнутих улогу истакнутих
и српски
 -Поштује правила  - Сагледа значај и личности у датом личности у датом
народ на
историјском историјском контексту
почетку заједничког рада и препознаје улогу истакнутих личности
контексту  -Повеже визуелне и
индустријског своје место и улогу у групи у датом историјском  -Повеже визуелне и текстуалне информације са
доба (од  -Уважава контексту
средине текстуалне информације са одговарајућим историјским
саговорника реагујући на оно  -Сагледава значај и одговарајућим историјским
XVIII до контекстом (хронолошки,
што говори, а не на његову улогу истакнутих личности контекстом (хронолошки,
средине XIX политички, друштвени)
века) личност у датом историјском политички, друштвени)  -Сагледава значај и
контексту  -Сагледава значај и улогу истакнутих личности у
 -Поштује правила улогу истакнутих личности у датом историјском контексту
заједничког рада и датом историјском контексту  -Поштује правила
препознаје своје место и  -Поштује правила заједничког рада и препознаје
улогу у групи заједничког рада и препознаје своје место и улогу у групи
 -Уважава своје место и улогу у групи  -Уважава саговорника
саговорника реагујући на  -Уважава реагујући на оно што говори, а
оно што говори, а не на саговорника реагујући на оно не на његову личност
његову личност што говори, а не на његову  -Изражава своје ставове
 - Приказује на личност на аргументован начин
историјској карти динамику  -Изражава своје  - Доводи у везу узроке
различитих историјских ставове на аргументован начин и последице историјских
појава и промена у новом  - Доводи у везу догађаја, појава и процеса на
веку узроке и последице конкретним примерима
 - Препознаје историјских догађаја, појава и  - Приказује на
основне карактеристике процеса на конкретним историјској карти динамику
различитих идеологија примерима различитих историјских појава
 Употреби податке  - Приказује на и промена у новом век
из табеле у једноставном историјској карти динамику  - Пореди положај и
истраживању различитих историјских начин живота припадника
појава и промена у новом веку различитих друштвених
 - Пореди положај и слојева и група у индустријско
начин живота припадника доба
различитих друштвених  - Уочава
слојева и група у пристрасност, пропаганду и
индустријско доба стереотипе у садржајима
 - Изводи закључак о историјских извора
повезаности националне  - Упоређује, анализира
историје са регионалном и и уочава разлике између свог и
европском, на основу датих ставова других
примера  - Уочава утицај
 - Анализира и историјских догађаја, појава и
процењује ближе хронолошко процеса на прилике у
порекло извора на основу савременом свету
садржаја  -Употреби податке из
-Употреби податке из табеле у истраживању
табеле у  -Наведе
истраживању специфичности друштвених
појава, процеса, политичких
идеја, ставова појединаца и
група насталих у новом веку
 - Анализирајући дате
примере уочава утицај научно-
технолошког развоја на
промене у друштвеним и
привредним односима и
природном окружењу
-Препознаје основне  Доводи у везу  Доводи у везу узроке -Изводи закључак о
Европа, свет
карактеристике узроке и последице и последице историјских повезаности
и српски
различитих историјских догађаја, појава догађаја, појава и процеса на националне историје
народ у
идеологија са регионалном и
другој и процеса на конкретним конкретним примерима
 -Користи европском на основу
половини примерима-Препознаје  -Изводи закључак о
основне историјске датих примера
XIX века основне карактеристике повезаности националне
појмове  -Анализира
различитих идеологија историје са регионалном и процес настанка
 - На карти показује
-Користи основне европском на основу датих модерних нација и
места где су се десили
историјске појмове примера наводи њихове
одређени догађаји  - На карти показује  -Препознаје основне основне
места где су се десили карактеристике различитих карактеристике
одређени догађаји идеологија  Сагледа значај
 - Самостално или у  -Анализира процес и улогу истакнутих
групи реализује једноставне настанка модерних нација и личности у датом
задатке наводи њихове основне историјском контексту
 - Препознаје карактеристике  - Самостално или у
основне карактеристике  - На карти показује групи реализује сложене задатке
различитих идеологија места где су се десили  - Доводи у везу узроке
-Употреби податке одређени догађаји и последице историјских
из табеле у
 - Сагледава значај и догађаја, појава и процеса
једноставном
истраживању улогу истакнутих личности у  - Приказује на
датом историјском контексту историјској карти динамику
 - Самостално или у различитих историјских појава
групи реализује задатке и промена у новом век
 - Приказује на  Пореди положај и
историјској карти динамику начин живота припадника
различитих историјских појава различитих друштвених
и промена у новом веку слојева и група у индустријско
 - Пореди положај и доба
начин живота припадника  - Доводи у везу узроке
различитих друштвених слојева и последице историјских
и група у индустријско доба догађаја, појава и процеса
 - Доводи у везу  - Уочава
узроке и последице пристрасност, пропаганду и
историјских догађаја, појава и стереотипе у садржајима
процеса на конкретним историјских извора
примерима  - Анализира и
 - Изводи закључак о процењује ближе хронолошко
повезаности националне порекло извора на основу
историје са регионалном и садржаја
европском, на основу датих  - Упоређује, анализира
примера и уочава разлике између свог и
 - Анализира и ставова других
процењује ближе хронолошко  - Уочава утицај
порекло извора на основу историјских догађаја, појава и
садржаја процеса на прилике у
 - Упоређује, савременом свету
анализира и уочава разлике  -Употреби податке из
између свог и ставова других табеле у сложеном
 - Уочава утицај истраживању
историјских догађаја, појава и  -Наведе
процеса на прилике у специфичности друштвених
савременом свету појава, процеса, политичких
 -Употреби податке из идеја, ставова појединаца и
табеле у истраживању група насталих у новом веку
 -Повезује визуелне и  - Анализирајући дате
текстуалне информације са примере уочава утицај научно-
одговарајућим историјским технолошког развоја на
контекстом (хронолошки, промене у друштвеним и
политички, друштвени, привредним односима и
културни) природном окружењу
 -Повезује визуелне и
текстуалне информације са
одговарајућим историјским
контекстом (хронолошки,
политички, друштвени,
културни)
Европа, свет - Користи основне - Користи основне  Доводи у везу узроке  Доводи у везу узроке
и српски историјске појмове историјске појмове и последице историјских и последице историјских
народ на  Препознаје  - Сагледава значај догађаја, појава и процеса на догађаја, појава и процеса:
почетку XX смисао и сврху и улогу истакнутих конкретним примерима: Балкански ратови, Први
ве неговања сећања на личности у датом Балкански ратови, Први светски рат
важне личности и историјском контексту: светски рат  Сагледа значај и улогу
догађаје из историје Петар I и Александар  Сагледава значај и истакнутих личности у датом
државе и друштва: Карађорђевић, Николај II улогу истакнутих личности у историјском контексту: Петар
споменичко наслеђе Романов, Вилхелм II, датоава м историјском I и Александар Карађорђевић,
Балканских ратова, Вудро Вилсон контексту: Петар I и Николај IIРоманов, Вилхелм II
11. новембар Александар Карађорђевић, Вудро Вилсон
 - Приказује на Николај II Романов,  - Наведе
историјској карти динамику  - Препознаје Вилхелм II Вудро Вилсон специфичности друштвених
различитих историјских појава смисао и сврху неговања  - Наведе појава, процеса, политичких
и промена у новом веку: сећања на важне личности специфичности друштвених идеја, ставова појединаца и
Балкански ратови и Први и догађаје из историје појава, процеса, политичких група насталих у новом веку:
светски рат, Србија, државе и друштва: идеја, ставова појединаца и интереси великих сила и
Краљевина СХС споменичко наслеђе група насталих у новом веку: савеза; Балкански ратови
Балканских ратова, 11. интереси великих сила и  - Уочава везу између
новембар савеза; Балкански ратови развоја српске државности
 - Приказује на  - Уочава везу између током новог века и савремене
историјској карти динамику развоја српске државности српске државе
различитих историјских током новог века и савремене  - Анализира и процени
појава и промена у новом српске државе ближе хронолошко порекло
веку: Балкански ратови и  - Анализира и извора на основу садржаја
Први светски рат, Србија, процени ближе хронолошко  - Уочава утицај
Краљевина СХС порекло извора на основу историјских догађаја, појава и
 - Повеже визуелне садржаја процеса на прилике у
и текстуалне информације  - Уочава утицај савременом друштву: односи
са одговарајућим историјских догађаја, појава и између великих сила, позиција
историјским контекстом: процеса на прилике у Србије
прелазак Срба преко савременом друштву: односи  - Пореди различите
Албаније и др. између великих сила, историјске изворе и
 - Презентује позиција Србиј класификује их на основу
самостално, или у групи ,  Препознаје смисао и њихове сазнајне вредности
резултате једноставног сврху неговања сећања на  -Препознаје смисао и
истраживања заснованог на важне личности и догађаје из сврху неговања сећања на
коришћењу одабраних историје државе и друштва: важне личности и догађаје из
историјских извора и споменичко наслеђе историје државе и друштва:
литературе користећи ИКТ Балканских ратова, 11. споменичко наслеђе
новембар Балканских ратова, 11.
 - Приказује на новембар
историјској карти динамику  - Приказује на
различитих историјских појава историјској карти динамику
и промена у новом веку: различитих историјских појава
Балкански ратови и Први и промена у новом веку:
светски рат, Србија, Балкански ратови и Први
Краљевина СХС светски рат, Србија, Краљевина
 - Уочава утицај СХС
историјских догађаја, појава и  - Уочава утицај
процеса на прилике у историјских догађаја, појава и
савременом друштву процеса на прилике у
 - Повеже визуелне и савременом друштву
текстуалне информације са  - Повеже визуелне и
одговарајућим историјским текстуалне информације са
контекстом: прелазак Срба одговарајућим историјским
преко Албаније и др. контекстом: прелазак Срба
 Раздваја битно од преко Албаније и др.
небитног у историјској  - Уочава улогу
нарацији књижевних и уметничких дела
 - Презентује на формирање националног
самостално, или у групи , идентитета у прошлости:
резултате истраживања "Тамо далеко", Време смрти,
истраживања заснованог на Дан шести и др.
коришћењу одабраних  Презентује
историјских извора и самостално резултате
литературе користећи ИКТ сложеног истраживања
заснованог на коришћењу
одабраних историјских извора
и литературе користећи ИКТ
РАЗРЕД 8. РАЗРЕД
ОСНОВНИ СРЕДЊИ НИВО НАПРЕДНИ

НИВО НИВО
НАСТАВНА ТЕМА ОЦЕНА ОЦЕНА ОЦЕНА ОЦЕНА
 именује и разликује  именује периоде  именује периоде  именује периоде
Основи проучавања основне временске прошлости и историјске прошлости и историјске прошлости и историјске
прошлости одреднице периоде и наводи периоде и наводи периоде и наводи граничне
- именује граничне догађаје граничне догађаје догађаје
историјске периоде  повезује  повезује  повезује историјске
и зна историјске изворе са историјске изворе са изворе са установама у
редоследисторијски установама у којима се установама у којима се којима се чувају
х периода чувају чувају  именује Савремено
-уме да одреди ком  именује  именује Савремено доба и наводи граничне
веку припадају Савремено доба и доба и наводи граничне догађаје
важне године из наводи граничне догађаје догађаје  користи основне
прошлости  користи основне  користи основне историјске појмове
- препознаје историјске појмове историјске појмове  пореди историјске
значење основних  пореди историјске  - пореди периоде
појмова из историје периоде историјске периоде  разврстава
цивилизације  разврстава историјске изворе
историјске изворе према њиховој
према њиховој основној подели и
основној подели и према историјском
према историјском периоду
периоду  пореди различите
историјске изворе и
рангира их на
основуњихових
сазнајних
вредности
 Користи основне  Користи основне

Европа, свет и историјске појмове историјске појмове  Сагледа значај и  Уважава
српски народ у  Поштује правила  Повеже визуелне улогу истакнутих личности саговорника реагујући на
југословенској заједничког рада и и текстуалне информације у датом историјском оно што говори, а не на
држави у периоду контексту његову личност
препознаје своје место и са одговарајућим
између два рата
улогу у групи историјским контекстом  Повеже визуелне и  -зражава своје
 Уважава (хронолошки, политички, текстуалне информације са ставове на аргументован
саговорника реагујући на друштвени) одговарајућим историјским начин
оно што говори, а не на  Поштује правила контекстом (хронолошки,  Доводи у везу
његову личност заједничког рада и политички, друштвени) узроке и последице
 Препознаје препознаје своје место и  Поштује правила историјских догађаја, појава
основне карактеристике улогу у групи заједничког рада и и процеса на конкретним
различитих идеологија  Уважава препознаје своје место и примерима
саговорника реагујући на улогу у групи  -Приказује на
 Идентификује оно што говори, а не на  Уважава историјској карти динамику
основне карактеристике његову личност саговорника реагујући на различитих историјских
тоталитарних идеологија и  Доводи у везу оно што говори, а не на појава и промена у
наводи њихове последице у узроке и последице његову личност савременом добу
историјском и савременом историјских догађаја,  Изражава своје  Изводи закључак о
контексту појава и процеса на ставове на аргументован повезаности националне
конкретним примерима начин историје са регионалном и
 Препознаје  Доводи у везу европском, на основу датих
основне карактеристике узроке и последице примера
различитих идеологија историјских догађаја, појава  Уочава
 Употреби податке и процеса на конкретним пристрасност, пропаганду и
из табеле у једноставном примерима стереотипе у садржајима
истраживању  Приказује на историјских извора
 Идентификује историјској карти  Анализира и
основне карактеристике динамику различитих процењује ближе хронолошко
тоталитарних идеологија и историјских појава и порекло извора на основу
наводи њихове последице промена у савременом добу садржаја
у историјском и  -Препознаје  Упоређује,
савременом контексту основне карактеристике анализира и уочава разлике
различитих идеологија између свог и ставова других
 -Изводи закључак  Уочава утицај
о повезаности националне историјских догађаја, појава
историје са регионалном и и процеса на прилике у
европском, на основу датих савременом свету
пример  Наведе
 Анализира и специфичности друштвених
процењује ближе појава, процеса, политичких
хронолошко порекло извора идеја, ставова појединаца и
на основу садржаја група насталих у савременом
 Уочава утицај добу
историјских догађаја, појава  Анализирајући дате
и процеса на прилике у примере уочава утицај
савременом свет научно-технолошког развоја
 Наведе на промене у друштвеним и
специфичности друштвених привредним односима и
појава, процеса, политичких природном окружењу
идеја, ставова појединаца и  - дентификује
група насталих у основне карактеристике
савременом добу тоталитарних идеологија и
 дентификује наводи њихове последице у
основне карактеристике историјском и савременом
тоталитарних идеологија и контексту
наводи њихове последице у  Уочи елементе
историјском и савременом континуитета и
контексту дисконтинуитета српске
 Уочи елементе државности
континуитета и  Наведе примере
дисконтинуитета српске како су идеје о родној
државности верскоји
етничкојравноправности
утицале на савремене
политичке прилике
иразвојдруштва;
 Доводи у везу  Доводи у везу

Други светски рат  Препознаје узроке и последице узроке и последице  -Приказује на
основне карактеристике историјских догађаја, историјских догађаја, појава историјској карти динамику
различитих идеологија појава и процеса на и процеса на конкретним различитих историјских
 Користи основне конкретним примерима примерима појава и промена у
историјске појмове  Препознаје  -Изводи закључак Савременом добу
 На карти показује основне карактеристике о повезаности националне  Сагледа значај и
места где су се десили различитих идеологија историје са регионалном и улогу истакнутих личности у
одређени догађаји  -Користи основне европском на основу датих датом историјском
 -Препознаје историјске појмове примера контексту
основне карактеристике  -На карти  -Приказује на  Пореди положај и
различитих идеологија показује места где су се историјској карти начин живота припадника
 Употреби податке десили одређени догађаји динамику различитих различитих друштвених
из табеле у једноставном  Сагледа значај и историјских појава и слојева и група у
истраживању улогу истакнутих промена у Савременом добу Савременом добу
 Самостално или у личности у датом  -Сагледа значај и  -Изводи закључак о
групи реализује једноставне историјском контексту улогу истакнутих личности повезаности националне
задатке  Самостално или у у датом историјском историје са регионалном и
групи реализује једноставне контексту европском, на основу датих
задатке  Доводи у везу примера
 Препознаје узроке и последице  Уочава
основне карактеристике историјских догађаја, појава пристрасност, пропаганду и
различитих идеологија и процеса на конкретним стереотипе у садржајима
 Употреби податке примерима историјских извора
из табеле у једноставном  Пореди положај и  Анализира и
истраживању начин живота припадника процењује ближе хронолошко
 Објасни значење различитих друштвених порекло извора на основу
појмова геноцид и слојева и група у садржаја
Холокауст Савременом добу  -Упоређује,
 -Изводи закључак анализира и уочава разлике
о повезаности националне између свог и ставова других
историје са регионалном и  Уочава утицај
европском, на основу датих историјских догађаја, појава
примера и процеса на прилике у
 Уочава утицај савременом свету
историјских догађаја, појава  -Употреби податке
и процеса на прилике у из табеле у једноставном
савременом свету истраживању
 Повезује визуелне Уочи одраз
и текстуалне информације историјских
са одговарајућим догађаја и појава у
књижевним и
историјским контекстом
уметничким делима
(хронолошки, политички,
друштвени, културни)  Препозна
пропаганду,
стереотипе,
идеолошку
позицију у
историјском извору
и формулише став
који се
супротставља
манипулацији
 - Идентификује
узроке, елементе и
последице историјских
сукоба и ратова и дискутује
о могућим начинима
превенције конфликта
Користи основне  Доводи у везу  Доводи у везу Сагледа значај и
историјске појмове узроке и последице узроке и последице улогу истакнутих
Европа, свет и Приказује на историјских догађаја, историјских догађаја, личности у датом
српски народ историјској карти историјском
појава и процеса на појава и процеса на
у динамику контексту
југословенској различитих конкретним примерима конкретним примерима  - Наведе
држави у историјских појава  -Користи основне  Сагледа значај и специфичности друштвених
периоду и промена у историјске појмове улогу истакнутих личности појава, процеса, политичких
хладног рата савременом добу  Сагледа значај и у датом историјском идеја, ставова појединаца и
Препозна на улогу истакнутих контексту
примерима из група насталих у
личности у датом  - Наведе Савременом добу
савремене историје
историјском контексту специфичности  Анализира и
важност поштовања
људских права  Препознаје друштвених појава, процени ближе хронолошко
смисао и сврху неговања процеса, политичких идеја, порекло извора на основу
сећања на важне личности ставова појединаца и група садржаја
и догађаје из историје насталих у Савременом  Уочава утицај
државе и друштва добу историјских догађаја, појава
 Приказује на  Анализира и и процеса на прилике у
историјској карти динамику процени ближе хронолошко савременом друштву:
различитих историјских порекло извора на основу односи између великих сила,
појава и промена у садржаја позиција Србије и
савременом добу  Уочава утицај Југославије
 Уочава утицај историјских догађаја,  -Пореди различите
историјских догађаја, појава и процеса на историјске изворе и
појава и процеса на прилике у савременом класификује их на основу
прилике у савременом друштву: односи између њихове сазнајне вредности
друштву великих сила, позиција  Приказује на
 -Повеже визуелне Србије и Југославије историјској карти динамику
и текстуалне информације  Препознаје смисао различитих историјских
са одговарајућим и сврху неговања сећања на појава и промена у
историјским контекстом важне личности и догађаје савременом добу
 -Презентује из историје државе и  Уочава утицај
самостално, или у групи , друштва историјских догађаја, појава
резултате једноставног  -Приказује на и процеса на прилике у
истраживања заснованог на историјској карти динамику савременом друштву
коришћењу одабраних различитих историјских  Презентује
историјских извора и појава и промена у самостално резултате
литературе користећи ИКТ савременом добу једноставног истраживања
-Препозна на  Уочава утицај заснованог на коришћењу
примерима из историјских догађаја, одабраних историјских
савремене историје појава и процеса на извора и литературе
важност
прилике у савременом користећи ИКТ
поштовања
људских права друштву  Анализира
 Повеже визуелне и историјске догађаје и појаве
текстуалне информације са на основу доступног аудио-
одговарајућим историјским визуелног материјала
контекстом  Препозна на
 Презентује примерима из савремене
самостално, или у групи , историје важност поштовања
резултате једноставног људских права
истраживања заснованог на  Препозна
коришћењу одабраних пропаганду, стереотипе,
историјских извора и идеолошку позицију у
историјском извору и
литературе користећи ИКТ
формулише став који се
Препозна на супротставља манипулацији
примерима из
савремене историје
важност поштовања
људских права
Користи основне  Доводи у везу  Доводи у везу

Европа, свет и историјске појмове узроке и последице узроке и последице Наведе
српске држава и Препознаје смисао историјских догађаја, историјских догађаја, специфичности
народ у савременим и сврху неговања друштвених појава,
појава и процеса на појава и процеса на
процесима сећања на важне процеса, политичких
личности и конкретним примерима конкретним примерима идеја, ставова
догађаје из  Користи основне  Сагледа значај и појединаца и група
историје државе и историјске појмове улогу истакнутих личности насталих у
друштва  Препознаје у датом историјском Савременом добу
Презентује у групи , смисао и сврху неговања контексту  Пореди различите
резултате историјске изворе и
једноставног сећања на важне личности  Анализира и класификује их на основу
истраживања и догађаје из историје процени ближе хронолошко њихове сазнајне вредности
заснованог на државе и друштва порекло извора на основу  Препознаје смисао
коришћењу
 Приказује на садржаја и сврху неговања сећања на
одабраних
историјских извора историјској карти динамику  Препознаје смисао важне личности и догађаје
и литературе различитих историјских и сврху неговања сећања на из историје државе и
користећи ИКТ појава и промена у важне личности и догађаје друштва
савременом добу из историје државе и  Уочава утицај
 Презентује друштва историјских догађаја, појава
самостално, или у групи ,  Приказује на и процеса на прилике у
резултате једноставног историјској карти динамику савременом друштву
истраживања заснованог на различитих историјских Презентује
коришћењу одабраних појава и промена у самостално резултате
историјских извора и савременом добу истражвања
заснованог на
литературе користећи ИКТ  Уочава утицај
коришћењу
историјских догађаја, одабраних
појава и процеса на историјских извора и
прилике у савременом литературе користећи
друштву ИКТ
 Повеже визуелне и  Препозна историјску
текстуалне информације са димензију политичких,
одговарајућим историјским културних и технолошких
контекстом промена у савременом свету
 Презентује и републици Србији
самостално, или у групи ,  Изведе закључке о
резултате једноставног узроцима, току и
истраживања заснованог на последицама ратова
коришћењу одабраних условљених распадом СФРЈ
историјских извора и користећи изворе различитог
литературе користећи ИКТ порекла и сазнајних
 Препозна вредности
историјску димензију  Анализира
политичких, културних и историјске догађаје и појаве
технолошких промена у на основу доступног аудио-
визуелног материјала
савременом свету и  Препозна
републици Србији пропаганду, стереотипе,
идеолошку позицију у
историјском извору и
формулише став који се
супротставља манипулацији
 Наведе примере како
су идеје о родној верскоји
етничкојравноправности
утицале на савремене
политичке прилике
иразвојдруштва;
КРИТЕРИЈУМ ОЦЕЊИВАЊА ПО ТЕМАМА ХЕМИЈА-7.РАЗРЕД

ХЕМИЈА У - хемију сврстава у - наводи - прави разлику - објасни како
СВЕТУ ОКО природне и примере између се у хемији
НАС експерименталне практичне елемената, долази до
науке; - дефинише примене једињења и сазнања,
предмет елемената, смеша из објашњава
проучавања хемије; једињења и свакодневног принцип
- дефинише појам смеша из живота на одрживог
супстанце и сопственог основу њихове развоја; -
материје; - наводи окружења; - сложености; објашњава
супстанцу и физичко дефинише разлику између
поље као облике чисте супстанце хемијских
постојања материје; хемијске елемената и
- наводи основне елементе, једињења; -
врсте супстанци и једињења и повезује
примере; - смеше; - практичну
дефинише појам разликује примену
смеша и препознаје супстанцу од елемената,
примере смеша из физичког тела, једињења и
свакодневног супстанцу од смеша из
окружења; - физичког поља; сопственог
повезује хемију са окружења са
другим наукама и њиховим
професијама; својствима;
ХЕМИЈСКА - наводи правила - правилно - описује -
ЛАБОРАТОРИЈ понашања у рукује основне експериметалн
А хемијској лабораторијски операције о појединачно
лабораторији; - м посуђем, лабораторијске или у групи
наводи какве прибором и технике испита, опише
незгоде могу супстанцама; - (загревање и објасни
настати у хемијској наводи назив и супстанци на физичка и
лабораторији и употребу безбедан хемијска
мере заштите; - основног начин, својства и
описује како се лабораторијско пресипање физичке и
испитује мирис г посуђа и течности и хемијске
супстанци на прибора; - безбедно промене
правилан и организују руковање супстанце; -
безбедан начин (2); радно место, супстанцама, повезује
- набраја шта припрем и посуђем и физичка и
садржи ормарић за одлаже прибор прибором); - хемијска
прву помоћ у и други наводи својства
хемијској материјал за примере супстанци са
лабораторији; - рад; - физичких и њиховом
наводи којим дефинише хемијских применом; -
врстама промена експеримент, својстава, примењује
супстанце подлежу; физичка и физичких и знања о
хемијска хемијских својствима и
својства, промена; променама
физичке и супстанци на
хемијске новим
промене; - примерима;
разликује
физичка и
хемијска
својства и
промене
супстанци на
наведеним
примерима;
АТОМИ И - зна да се - наводи - пише - пише
ХЕМИЈСКИ супстанца састоји из квалитативно и распоред распоред
ЕЛЕМЕНТИ честица; - квантитативно електрона по електрона по
дефинише појам значење новоима (три новоима
атома; - описује симбола нивоа); - (четири нивоа);
структуру атома, да хемијских дефинише - одређује
нуклеони (протони елемената; - појам изотопа; - положај
и неутрони) чине наводи односе наводи називе елемента у ПСЕ
језгро, а електрони маса протона, изотопе на основу
образују неутрона и водоника, задатих
електронски електрона; - препознаје параметара; -
омотач; - пише описује примере одређује
ознаке електрона, структуру изотопа положај
протона, неутрона; - електронског елемената, елемента у
наводи омотача и зна наводи Периодном
наелектрисања да се електрони примену систему на
протона, неутрона и у атому изотопа; - основу
електрона; - пише разликују по дефинише атомског броја
хемијске симболе; - енергији појам елемента (број протона),
наводи четири (енергетски на основу односнo броја
врсте хемијских нивои); - атомског броја и распореда
елемената; израчунава (савремена електрона у
максимални дефининиција); омотачу; -
број електрона - описује како повезује
у прва четири се мења својства
нивоа; - пише енергија елемента и
распоред електрона са његов положај
електрона по удаљавањем од у Периодном
новоима (два језгра; - зна шта систему на
нивоа); - су валентни основу
дефинише електрони и атомског броја
појам атомског симболички (број протона),
и масеног броја представља односнo броја
и уме да на валентне и распореда
основу задатих електроне електрона у
параметара Луисовим омотачу; -
(атомског и симболима; - повезује
масеног броја) одређује структуру атома
израчуна број валентни ниво племенитих
елементарних и број гасова са
честица у валентних њиховим
атому; - уме да електрона; - својствина и
пронађе пореди заступљеношћу
податке дате у наелектрисање у природи.
таблици и масу протона,
Периодног електрона и
система неутрона; -
елемената пореди
(атомски број, наелектрисање
група, и масу и
периода); - величину
дефинише атомског језгра
појам и електронског
коефицијента; - омотача; -
објашњава да је описује
стварна маса структуру ПСЕ;
атома мала и
сконцентрисана
у језгру;
МОЛЕКУЛИ, - зна да су чисте - дефинише - разуме - електронским
ЈОНИ, ЈОНСКА супстанце појам јонске и значење да се у једначинама
ЈЕДИЊЕЊА изграђене од атома, ковалентне хемији користе представља
молекула и јона; - везе, разликује електронске, промене на
наводи да поларну и структурне и последњем
ковалентна веза неполарну молекулске енергетском
може бити поларна ковалентну формуле и нивоу при
и неполарна; - везу; - зна који разуме њихово стварању
дефинише је тип хемијске значење; - хемијске везе; -
молекуле; - везе заступљен објашњава како објашњава
разликује које врсте у молекулима од атома разлику између
елемената граде елемената, настају јони, чистих
ковалентну, а које ковалентним и како од атома супстанци
јонску везу; - јонским настају (елемената и
наводи да једињењима; - молекули, то једињења) и
ковалентна веза наводи и јест описује смеша, на
може бити објашњава разлику између основу врста
једнострука, примере атома, јона и честица које их
двострука и молекула код молекула; - изграђују; -
трострука; - зна шта којих су објашњава упоређује
је валенца заступљене значење појма сличности и
елемента; - наводи једнострука, хемијске разлике између
квалитативно и двострука и формуле структуре
квантитативно трострука веза, једињења са атома, јона и
значење хемијских примере јонском везом молекула по
формула; молекула (формулске броју и врсти
елемената и јединке); - субатомских
молекула наводи својства честица и како
једињења; - јонских и од њиховог
разликује ковалентних броја зависи
електронске, супстанци; - наелектрисање
структурне и наводи пример атома, молукла
молекулске кристалних и јона; -
формуле; - решетки; - разликује
дефинише и разликује кристалне од
разликује појам хемијске аморфних
индекса и елементе и супстанци
коефицијента; - једињења на према
уме да на основу уређености
основу формуле хемијских честица које их
одреди валенцу симбола и изграђују; -
елемената и формула; - разликује
обрнуто, пише наводи структуру
формуле примере атомских,
једињења; - поларних и јонских и
дефинише јоне, неполарних молекулских
анјоне, катјоне; молекула; кристалних
- дефинише решетки; -
валенцу у повезује тип
јонским и хемијске везе
ковалентним са својствима
једињењима; јонских и
ковалентних
супстанци и
кристалним
решеткама које
их граде; -
представља
структуру
молекула и
јона помоћу
модела
симбола и
формула; -
повезује тип
хемијске везе
са својствима
супстанци;
ХОМОГЕНЕ И - дефинише појам - наводи дефинише - разликује
ХЕТЕРОГЕНЕ раствора, наводи примере појам хомогене примере
СМЕШЕ компоненте хомогених и и хетерогене хомогених и
раствора; - наводи хетрогених смеше; - хетерогених
примере раствора у смеша из разликује појам смеша на
свакодневном живота; - растворљивост основу
животу; - наводи дефинише и као физичког хомогености
правила за појам својства од састава; -
одређивање растворљивости појма описује како се
растварача; - (квалитативно растварања као примењује
наводи методе за значење); - физичке поступак за
растварање смеша; описује да је промене; - раздвајање
- наводи значај воде вода растварач објашњава састојака
и ваздуха за живот; за супстанце са процес смеше на
- израчунава масу јонском и растварања основу
раствора; полaрном супстанци; - физичких
ковалентном решава својстава
везом; - једноставније супстанци у
примењује задатке из смеши, на
правила за растворљивост конкретним
одређивање и; - решава примерима; -
растварача; - једноставније уме да
решава задатке задатке из прикупља
из масеног разблаживања; податке
процентног - описује посматрањем и
састава поступак или мерењем и
раствора саставља табеларно или
уврштавањем апаратуру и графички
података у изводи приказује
пропорцију или поступак резултате; -
формулу; - цеђења, објашњава
наводи одливања и квантитативно
примере одвајања значење
загађивања магнетом; - растворљивост
воде и ваздуха описује како се и; - решава
за живот; примењује сложеније
поступак за задатке из
раздвајање растворљивост
састојака смеше и; - решава
на основу сложеније
физичких задатке из
својстава разблаживања
супстанци у и мешања
смеши; - раствора.
разликује воду
као једињење
(чиста
супстанца) од
примера вода у
природи које су
смеше; -
дефинише
засићен,
незасићен и
презасићен
раствор и
објашњава
разлику тих
појмова; -
повезује тип
хемијске везе и
поларност
растворене
супстанце и
растварача са
растворљивошћ
у супстанце; -
тумачи значење
масеног
процентног
састава на
комерцијалним
ХЕМИЈСКЕ - дефинише - наводи који - хемијским - саставља
РЕАКЦИЈЕ И хемијске реакције; - ефекти могу једначинама једначине
ХЕМИЈСКЕ зна да се хемијским бити представља хемијских
ЈЕДНАЧИНЕ једначинама показатељи једноставније реакција
представљају одвијања хемијске примењујући
хемијске промене хемијских реакције; - правила за
(реакције); - наводи реакција; - објашњава да њихово писање
правила за писање разликује су све промене (примењује
хемијских реактанте од супстанци Закон о
једначина; - реакционих праћене одржању масе);
дефинише Закон о производа; променом - објашњава да
одржању масе; енергије; - су промене
дефинише којима
егзотермне и супстанце
ендотермне подлежу
процесе; условљене
разликама на
нивоу честица и
на основу
хемијске
једначине; -
објашњава
Закон о
одржању масе;
- објашњава
квалитативно и
квантитативно
значење
хемијских
једначина.
ИЗРАЧУНАВАЊ - проналази - дефинише - израчунава - израчунава
Е У ХЕМИЈИ вредности појам стварну масу релативну
релативне атомске релативне атома; - врши атомску масу
масе у таблици ПСЕ; атомске масе и израчунавања изотопске
- на основу хемијске објашњава на основу смеше, на
формуле зашто је формуле која основу масених
израчунава уведен; - повезује бројева и
релативну дефинише релативну процентуалне
молекулску и појам атомску масу, заступљености
моларну масу релативне унифицирану изотопа; -
супстанце; - молекулске атомску масу и израчунава
дефинише закон масе; - стварну масу процентни
сталних масених дефинише атома; - састав
односа; - зна ознаке унифицирану дефинише једињења; -
и основне мерне атомску појам мола; - врши
јединице за масу, јединицу масе; дефинише израчунавања
количину супстанце, - разликује појам моларне на основу
моларну масу; појам масе од масе; - Закона
појма количине објашњава одржања масе
супстанце, као и значење и Закона
њихове формулације сталних
основне мерне закона о масених
јединице; - сталним односа; -
рачуна однос масеним самостално
маса елемената односима; - саставља
у једињењу; - изводи једначине
израчунава стехиометријск хемијских
количину а израчунавања реакцијa и
супстанце на на основу изводи
основу једначине стехиометријск
хемијске а
реакције израчунавања
( n=N/N A, на основу њих ;
n=/M) ; - - изводи
квантитативно стехиометријск
тумачи а израчунавања
хемијске си која обухватају
мболе и реактант у
формуле вишку; - уме да
користећи прикупи
реалативну податке
атомску и посматрањем и
молекулску мерењем, да их
масу, количину табеларно и
супстанце и графички
моларну масу ; прикаже и
изводи
једноставна
уопштавања и
систематизациј
у резултата.
ВОДОНИК И - наводи - зна да - саставља - саставља
КИСЕОНИК И заступљеност неметали и хемијске једначине
ЊИХОВА водоника и метали реагују с једначине добијања
ЈЕДИЊЕЊА. кисеоника у кисеоником и реакције водоника у
СОЛИ природи; - наводи граде оксиде; - оксидације; - реакцији
физичка и хемијска наводи физичка објашњава метала са
својства и примену и хемијска појмове базни, киселином; -
водоника, својства кисели и пише једначине
кисеоника, озона; - водоника и неутрални хемијских
дефинише појам кисеоника и оксиди, реакција
изотопа и наводи повезује их са анхидриди електролизе
изотопе водоника; - њиховом киселина и воде и
дефинише појам применом; - зна анхидриди термичког
алотропије и разлику у база; - описује разлагања
наводи алотропске физичким да оксиди жива(II)-оксида;
модификације својствима неметала који - објашњава
кисеоника; - алотропских реагују с водом разлоге
дефинише појам модификација граде различитих
праскавог гаса и кисеоника; - кисеоничне својстава
наводи његов саставља киселине; - кисеоника и
састав; - дефинише формуле објашњава озона; -
појам оксида и оксида на појмове базни објашњава
препознаје основу оксид и разлику између
молекулске валенце/назива анхидрид база; воде и
формуле оксида; - , даје хемијски - описује да праскавог гаса;
дефинише појам и тривијални оксиди метала - саставља
оксидације и назив који реагују с једначине
наводи врсте оксидима; - водом с њом хемијских
оксидација; - пише формуле граде реакција; -
наводи физичка и киселина, хидроксиде; - повезују
хемијска својства хидроксида и дефинише киселост
оксида, киселина, соли; - именује киселине, киселина са
хидроксида и соли; оксиде, хидроксиде, на присуством
- наводи поделу хидроксиде, основу теорије водоникових
оксида на киселе, киселине и електролитичке јона у раствору;
базне и неутралне; - соли на основу дисоцијације; - - повезују
наводи врсте формуле; - зна хемијске базност
оксидација; - тип хемијске реакције хидроксида са
дефинише појам везе у неутрализације присуством
корозије; - једињењима представља хидроксидних
дефинише појам неметала и хемијским јона у раствору
индикатора; - на метала (оксиди, једначинама; - - тумачи
основу формуле или киселине, описује да се за реакцију
назива препознаје хидроксиди, одређивање рН неутрализације
представнике соли); - зна како вредности као реакцију
оксида неметала, се киселине и раствора између H+ и
оксида метала, базе доказују користи OH– јона и уме
хидроксида,кисели помоћу универзална да то прикаже
на и соли у индикатора и индикаторска једначином; -
свакодневном промену боје хартија и објашњава да
животу; - дефинише индикатора; - одређује рН се доказивање
појам електролита, описује да у вредност кисело-базних
неелектролита; - воденим одређених својстава
тумачи ознаке са растворима раствора и раствора
амбалаже електролита комерцијалних помоћу
комерцијалних постоје јони производа; - индикатора
производа; због којих ови решава заснива на
раствори стехиметријске постојању
проводе струју; задатке на одређених јона
- познаје pH- основу већ у раствору (Н+
скалу и на написане или ОН- ); -
основу pH хемијске решава
вредности једначине; - стехиметријске
разврстава решава задатке задатке; -
растворе у разблаживања изводи
киселе, базне и раствора стехиометријск
неутралне; - познатом а израчунавања
описује да се за масом која обухватају
одређивање рН растварача; реактант у
вредности вишку; - решава
раствора задатке
користи разблаживања
универзална раствора
индикаторска непознатом
хартија и масом
одређује рН растварача и
вредност мешањем два
одређених раствора.
раствора и
комерцијалних
производа; -
решава
рачунске
задатке
применом
формула за
количину
супстанце; -
решава задатке
из масеног
процентног
састава
раствора
уврштавањем
података у
пропорцију или
формулу;
АКТИВНОСТ НА ЧАСУ ПРОЦЕНАТ ЧАСОВА НА КОЈИМА ЈЕ УЧЕНИК БИО ПРИСУТАН И АКТИВНО

УЧЕСТВОВАО У РАДУ
мање од 20 % НЕДОВОЉАН (1)
од 40 до 59 % ДОБАР (3)
ЕЛЕМЕНТИ ОЦЕЊИВАЊА УЧЕНИЧКИХ ПРОДУКАТА

ОПШТИ ЕЛЕМЕНТИ ОЦЕЊИВАЊА ЗНАЊА ПРИ УСМЕНОМ ОДГОВАРАЊУ
Ученик-ца претежно самостално или уз ОЦЕНА 2

помоћ наставника набраја, препознаје,
наводи, дефинише основне хемијске
појмове, изграђивачке честице, својства,
величине, процедуре, правила, примену
супстанци, представнике класа једињења,
примере или појаве, влада основном
хемијском симболиком.
Ученик-ца самостално или уз мању помоћ ОЦЕНА 3
наставника дефинише појмове или појаве,
разликује значење једних појмова од других,
врши једноставне експерименте, разликује
примере из свакодневног живота, описује
структуру, саставља хемијске формуле, врши
једноставнија израчунавања на основу
формула, правилно обележава ознаке и
јединице мере физичких величина, именује
једноставнија органска једињења, уређује
или пише једноставније једначине
Ученик-ца изводи експерименте и ОЦЕНА 4
идентификује резултате, табеларно и
графички приказује резултате, објашњава
структуру супстанци и честица, пише
различите врсте формула, објашњава
значење појмова, формулација и појава,
решава рачунске задатке из области
структуре супстанце, раствора,
стехиометријских израчунавања, саставља
сложеније формуле једињења, уређује и
саставља једначине, влада номенклатуром.
Ученик-ца идентификује поступке и ОЦЕНА 5
процедуре, објашњава и анализира процесе,
појаве, структуре, на основу изграђивачких
честица, узрочно-последично повезује
појмове, решава сложене рачунске задатке,
уређује и пише сложене једначине, влада
сложенијим примерима номенклатуре,
повезује градиво у оквиру дате теме,
предмета, природних наука и свакодневнег
живота.
КРИТЕРИЈУМ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ПО ТЕМАМА- ХЕМИЈА 8. РАЗРЕД
Оцена 2 Оцена 3 Оцена 4 Оцена 5
МЕТАЛИ, - проналази - описује како се - објашњава - реакције

ОКСИДИ елемент у ПСЕ, у једноставним појмове базни метала и
МЕТАЛА И наводи његова огледима оксида и оксида метала
ХИДРОКСИДИ физичка и хемијска испитују анхидрида база; са водом
својства или својства - описује да представља
препознаје метале супстанци оксиди метала једначинама,
на основу њихових (агрегатно који реагују с примењује
физичких и стање, мирис, водом граде знања да је
хемијских боја, магнетна хидроксиде, а валенца метала
својстава; - наводи својства, да оксиди Cu, иста у
заступљеност растворљивост); Fe, Al, Pb и Zn хидроксиду и у
метала у природи, - разликује нису одговарајућем
у елементарном својства растворљиви у анхидриду
виду и у хемијски води и у хидроксида; -
једињењима; - изразитих реакцији с хемијским
дефинише руде и метала од водом не граде једначинама
минерале, описује технички хидроксиде; - представља
негативан утицај важних метала; повезује хемијске
добијања метала - описује да се својства метала реакције
из руда наживотну легирање врши са њиховом метала са
средину; - описује ради добијања практичном киселинама у
и дефинише материјала са применом; - којима се
корозију и погоднијим решава издваја
поступке заштите својствима; - стехиометријске водоник; -
од корозије; - саставља задатке на пореди
дефинише легуре, формуле оксида основу задате реактивност
набраја врсте и хидроксида на хемијске метала 1. и 2.
легура, њихов, основу једначине; - групе ПСЕ и
састав, својства и валенце/назива саставља бакра, гвожђа,
примену; - на , даје хемијске и једначине алуминијума,
основу формуле тривијалне реакција олова и цинка
или назива називе оксидације; - (на основу
препознаје оксидима и препознаје реакције са
представнике хидроксидима; - промене водом); -
оксида метала и зна тип неорганских повезује
хидроксида у хемијске везе у једињења у реактивност
свакодневном једињењима окружењу метала са
животу; - набраја (оксиди, (гашење креча, структуром
примену метала; - хидроксиди); - корозија); - њихових атома,
дефинише оксиде именује оксиде дефинише положајем у
и хидроксиде; - и хидроксиде на појам Периодном
наводи улоге основу електролита, систему
метала у живом и формуле; - зна неелектролита, елемената и
неживом свету; - како се описује и заступљеношћу
наводи хидроксиди дефинише у природи; -
квалитативно и доказују помоћу процес решава
квантитативно индикатора и електролитичке стехиметријске
значење хемијских промену боје дисицијације; - задатке; -
формула оксида и индикатора; - дефинише изводи
хидроксида; решава хидроксиде на стехиометријск
рачунске основу теорије а израчунавања
задатке електролитичке која обухватају
применом дисоц.; - решава реактант у
формула за задатке вишку; - пише
количину разблаживања једначине
супстанце; - раствора електролитичке
наводи познатом масом дисоцијације
примену оксида растварача; - хидроксида; -
и хидроксида и тумачи повезује
њихова квалитативно и базност
својства; квантитативно хидроксида са
значење присуством
хемијских хидроксидних
једначина; јона у раствору;
НЕМЕТАЛИ, - проналази - описује како се - објашњава - реакције
ОКСИДИ елемент у ПСЕ, у једноставним појмове базни, оксида
НЕМЕТАЛА И наводи његова огледима кисели и неметала са
КИСЕЛИНЕ физичка и хемијска испитују неутрални водом
својства или својства оксиди, представља
препознаје супстанци анхидриди једначинама,
неметале на (агрегатно киселина; - примењује
основу њихових стање, мирис, описује да знања да је
физичких и боја, магнетна оксиди валенца
хемијских својства, неметала који неметала иста у
својстава; - наводи растворљивост); реагују с водом анхидриду и у
заступљеност - саставља граде киселини; -
неметала у формуле оксида кисеоничне пореди
природи, у на основу киселине; - реактивност
елементарном валенце/назива пише једначине неметала; -
виду и у , даје хемијске и добијања повезује
једињењима; - тривијалне безкисеоничних реактивност
наводи примену називе киселина у неметала са
неметала; - оксидима, пише реакцији структуром
дефинише оксиде; формуле водоника и њихових атома
- наводи улоге киселина; - зна одговарајућег и положајем у
неметала у живом тип хемијске неметала; - Периодном
и неживом свету; - везе у повезује систему
дефинише појам једињењима својства елемената; -
алотропије и неметала неметала са решава
алотропских (оксиди, њиховом стехиметријске
модификација; - на киселине); - практичном задатке; -
основу формуле именује оксиде применом; - изводи
или назива и киселине на решава стехиометријск
препознаје основу стехиметријске а израчунавања
представнике формуле; - зна задатке на која обухватају
оксида неметала и како се основу задате реактант у
киселина у киселине хемијске вишку; - пише
свакодневном доказују помоћу једначине; - једначине
животу; - наводи индикатора и саставља електролитичке
квалитативно и промену боје једначине дисоцијације
квантитативно индикатора; - реакција киселина; -
значење хемијских решава оксидације; - решава задатке
формула оксида и рачунске дефинише разблаживања
киселина; задатке појам раствора
применом електролита, непознатом
формула за неелектролита, масом
количину описује и растварача и
супстанце; - дефинише мешања два
наводи процес раствора; -
примену оксида електролитичке наводи својства
и киселина и дисицијације; - алотропских
њихова дефинише модификација
својства; - киселине на и повезује са
решава задатке основу теорије применом; -
из масеног електролитичке пише једначине
процентног дисоц.; - решава електролитичке
састава задатке дисоцијације
раствора разблаживања киселина; -
уврштавањем раствора повезује
података у познатом масом киселост
пропорцију или растварача; - киселина са
формулу; - наводи својства присуством Н +
наводи алотропских јона у раствору;
примере модификација; -
алотропских препознаје
модификација; - промене
довршава неорганских
задате хемијске једињења у
једначине окружењу
(дописивањем (чишћење
коефицијената каменца);
или
симбола/форму
ла које
недостају);
СОЛИ - дефинише појам - саставља - објашњава - објашњава да
соли; - наводи формуле соли појмове базни, соли могу
основна физичка на основу кисели и настати у
својства соли; - валенце/назива неутрални реакцијама
наводи , даје хемијске и оксиди, између неких
заступљеност соли тривијалне анхидриди метала и
у природи; - називе солима, киселина и киселина,
наводи примере пише формуле анхидриди база; киселог оксида
соли из киселина; - зна - описује да и базе, базног
свакодневног тип хемијске оксиди оксида и
живота и њихову везе у солима и неметала који киселине и
практичну кристалним реагују с водом саставља
примену; - наводи решеткама; - граде једначине
називе соли именује соли на кисеоничне наведених
киселина; - на основу киселине; - реакција; -
основу формуле формуле; - повезује уочава и
или назива решава својства соли са тумачи
препознаје рачунске њиховом међусобну
представнике задатке практичном повезаност
соли; применом применом; - оксида,
формула за решава киселина,
количину стехиметријске хидроксида и
супстанце; - задатке на соли; -
наводи основу већ објашњава
хемијска написане хемијска
својства соли; - хемијске својства соли
решава задатке једначине; - (реакције соли
из масеног наводи и са киселинама,
процентног описује начине базама,
састава добијања соли; - металима,
раствора пише једначине солима) и
уврштавањем добијања соли саставља
података у неутрализацијо једначине ових
пропорцију или м и дирекном реакција; -
формулу; - реакцијом објашњава и
разликује метала и представља
неутралне соли неметала; - једначинама
од киселих на дефинише реакције
основу назива појам добијање
или формуле; - електролита, хидроксида
довршава неелектролита и који се не могу
задате хемијске електролитичке добити у
једначине дисоцијације, реакцији
(дописивањем дефинише и њихових
коефицијената описује процес оксида са
или електролитичке водом или
симбола/форму дисицијације; - метала са
ла које дефинише соли водом; - изводи
недостају); на основу стехиометријск
теорије а израчунавања
електролитичке која обухватају
дисоцијације; - реактант у
тумачи реакцију вишку; - пише
неутрализације једначине
као реакцију електролитичке
између H+ и дисоцијације
OH– јона и уме соли; - решава
да то прикаже задатке
једначином; - разблаживања
решава задатке раствора
разблаживања непознатом
раствора масом
познатом масом растварача и
растварача; мешањем два
раствора; -
повезује
киселост
киселина са
присуством
водоникових
јона у раствору;
ОРГАНСКА - зна да су - познаје тип - повезује - на основу
ЈЕДИЊЕЊА И угљеникови атоми везе у многобројност формуле или
ЊИХОВА у молекулима органским органских модела
ОПШТА органских једињењима; - једињења са молекула
СВОЈСТВА једињења објашњава да начином разликује класе
четворовалентни; - угљеникови повезивања органских
описује да се атоми у угљеникових једињења; -
угљеникови атоми молекулима атома (отворени својства
могу повезивати у органских и затворени органских
отворене и једињења могу низови) и типом једињења
затворене низове; - бити повезани и везе а између повезује са
зна да веза између са атомима атома угљеника; структуром,
атома угљеника других - наводи називе пореди својсва
може бити елемената и пише формуле органских и
једнострука, једноструком, функционих неорганских
двострука и двоструком или група и повезује једињења;
трострука; - наводи троструком са класама
да се органска везом; - наводи органских
једињења врсте једињења; -
представљају угљеникових препознаје
молекулским, атома и промене
структурним, идентификује их неорганских
рационалним у структурним једињења у
структурним и формулама; - окружењу
електронским описује (очвршћавање
формулама и уме једињења малтера,
да их разликује; - угљеника, стварање
уме да изузев оксида, пећинских
трансформише угљене украса,
структурну киселине и чишћење
формулу у њених соли као каменца...);
рационалну органска
структурну, једињења; -
електронску и дефинише
обрнуто; - наводи појам
својства органских функционалне
једињења; групе; - наводи
називе и пише
формуле
функционих
група;
УГЉОВОДОНИ - дефинише појам - дефинише - дефинише - повезује
ЦИ угљоводоника; - појам појам изомера и разлике у
наводи поделу хомологог низа појаву структури и
угљоводоника; - и уочава да се у структурне реактивности
набраја чланове низу сваки изомерије; - засићених и
хомологих низова; следећи члан уочава примере незасићених
- наводи основна од претходног изомере низа угљоводоника,
физичка и хемијска разликује за код алкана на објашњава да
својства исту атомску основу двострука веза
угљоводоника групу; - структурних у молекулима
(растворљивост, дефинише формула; - алкена и
агрегатно стање на појам уочава примере трострука веза
собној номенклатуре; - изомере низа и у молекулима
температури, познаје опште положаја код алкина
запаљивост, формуле класа алкена и алкина условљава
отровност); угљоводоника; - на основу њихова
- наводи практични на основу опште структурних хемијска
значај формуле пише формула; - пише својства; -
угљоводоника у молекулске формуле и повезује како
свакодневном формуле именује тип хемијске
животу ; - угљоводоника; - изомере; - везе одређује
разликује алкане, на основу објашњава својства
алкене и алкине на назива хемијске супстанци
основу назива; - представља реакције (темптопљења
описује својства угљоводонике угљоводоника и кључања, као
нафте и земног молекулским, (сагоревање, и
гаса; - наводи структурним и супституција, растворљивост
нафту и земни гас рационалним адиција, супстанци); -
као главне структурним полимеризација повезује
природне изворе формулама; - ); - повезује видове
угљоводоника; - разликује разлике практичне
наводи важније алкане, алкене физичких примене
деривате нафте; - и алкине на својстава угљоводоника
наводи примере основу угљоводоника у на основу
полимера; - молекулске и хомологом низу својстава која
наводи негативан структурне са молекулском имају; -
утицај нафте и формуле; - масом и саставља
нафтних деривата наводи структуром; - на једначине
на животну квалитативно и основу назива хемијских
средину; квантитативно представља реакција
значење изомере угљоводоника
хемијских угљоводоника (супституција,
формула молекулским, адиција,
угљоводоника; - структурним и полимеризациј
описује да су рационалним а); - решава
земни гас, структурним стехиометријск
деривати нафте, формулама; - е задатке; -
пластични повезује видове изводи
материјали, практичне стехиометријск
парафин за примене а израчунавања
свеће и многе угљоводоника која обухватају
друге супстанце на основу реактант у
у свакодневној својстава која вишку;ературе
употреби смеше имају; -
угљоводоника саставља
или једињења једначине
која су хемијских
хемијским реакција
променама угљоводоника
добијена из (сагоревање); -
њих; - описује тумачи
процес настанка квалитативно и
и прераде квантитативно
нафте; - решава значење
рачунске хемијских
задатке једначина; -
применом решава
формула за стехиметријске
количину задатке на
супстанце; - основу задате
наводи својства хемијске
и примену једначине;
полимера; -
разликује
органске
супстанце са
аспекта чиста
супстанца и
смеша; -
довршава
задате хемијске
једначине
(дописивањем
коефицијената
или
ла које
ОРГАНСКА - познаје - дефинише - представља - повезује
ЈЕДИЊЕЊА СА функционалне појам једначинама практичну
КИСЕОНИКОМ групе класа функционалне хемијских примену
органских групе; - пише реакција алкохола,
једињења са формуле, процесе карбонилних
кисеоником; - називе алкохолног једињења,
наводи основна функционалних врења шећера карбоксилних
физичка и хемијска група алкохола, глукозе и киселина и
својства алкохола, карбонилних сирћетног естара са
карбоксилних једињења, врења; - уочава њиховим
киселина и естара; карбоксилних примере својствима; -
- дефинише киселина и изомера саставља
појмове алкохола и естара и алкохола и једначине
карбоксилних њихових киселина на реакција благе
киселина; - наводи једињења; - основу оксидације
поделу алкохола и познаје структурних примарних и
карбоксилних квалитативно и формула; - секундарних
киселина; - на квантитативно саставља алкохола,
основу назива значење једначине реакције са
препознаје хемијских хемијских металима,
припадност класи формула реакција реакција
органских најважнијих сагоревања; - хидратације и
једињења представника пореди својства дехидратације;
(алкохоли, класа органских органских - објашњава
карбонилна једињења; - киселина са хемијска
једињења, дефинише неорганским; - својства
карбоксилне појам упоређује карбоксилних
киселине); - вишемасних растворљивост киселина
наводи практични киселина, пише алкохола и (дисоцијација,
значај алкохола, формуле и киселина неутрализација
карбонилних називе; - различите , реакције са
једињења, описује како се поларности у металима,
карбоксилних етанол добија води и солима угљене
киселина и естара алкохолним неполарном киселине) и
у свакодневном врењем; - на растварачу; - представља их
животу; - наводи основу назива пише формуле и хемијским
штетно дејство представља називе изомера једначинама; -
етанола на људски алкохоле и представника објашњава
организам карбоксилне класа реакцију, пише
(алкохолизам) и да киселине кисеоничних једначину
је метанол молекулским, једиињења; - реакције
токсичан; - наводи структурним и тумачи естерификације
примену основних рационалним квалитативно и ; - именује
представника структурним квантитативно естре на основу
класа органских формулама; - значење хемијске
једињења са решава хемијских формуле и
кисеоником; рачунске једначина; - саставља
задатке тумачи разлог формуле на
применом зашто раствори основу назива
формула о алкохола не естра; - решава
количини проводе струју стехиметријске
супстанце; - (непостојање задатке; -
решава задатке јона); - решава изводи
из масеног стехиметријске стехиометријск
процентног задатке на а израчунавања
састава основу задате која обухватају
раствора хемијске реактант у
уврштавањем једначине; - вишку; -
података у решава задатке решава задатке
пропорцију или разблаживања разблаживања
формулу; - раствора раствора
довршава познатом масом непознатом
задате хемијске растварача; масом
једначине растварача и
(дописивањем мешањем два
коефицијената раствора;
или
ла које
БИОЛОШКИ - зна да масти и - наводи улогу у - познаје основу - уочава и
ВАЖНА уља, угљени масти и уља, структуре описује да је
ОРГАНСКА хидрати и угљених молекула који реакција
ЈЕДИЊЕЊА протеини, хидрата, чине масти и хидрогенизациј
витамини витамина и уља, угљене а реакција
припадају групи протеина; - хидрате и адиције на
биолошки важних наводи протеине; - незасићене
органских заступљеност дефинише остатке масних
једињења; - биолошких моносахариде; - киселина; -
наводи физичка важних дефинише објашњава
својства (агрегатно једињења; - сапуне као основна
стање и дефинише алкалне соли хемијска
растворљивост) аминокиселине, виших масних својства масти
масти и уља, протеинске, киселина; - и уља
угљених хидрата, алфа-амино објашњава да се (сапонификациј
протеина; - наводи киселине; - зна биљна маст у и хидролизу),
примере и да се добија угљених
заступљеност есенцијалне хидрогенизациј хидрата и
масти и уља, аминокиселине ом уља; - протеина; -
угљених хидрата, морају уносити описује скроб и објашњава
протеина и храном; - целулозу као појам
витамина у разликује природне сапонификациј
животним витамине на полимере, е; - наводи
намирницама; - основу повезује производе
описује масти/уља растворљивости структуру са хидролизе
као чврсте/течне ; - дефинише својствима; - дисахарида и
природне сапуне; - наводи описује разлику полисахарида; -
прозводе поделу и између дефинише
претежно представнике једињења и денатурацију и
животињског/биљ угљених смеша на описује услове
ног порекла; - хидрата; - примеру под којима
наводи практичну разликује сахарозе и долази до
примену и својства моносахариде, инвертног денатурације
масти и уља, дисахариде и шећера; - пише протеина; -
угљених хидрата, полисахариде општу формулу објашњава да
протеина и према алфа амино- су различита
витамина; сложености и киселина; - својства и
наводи описује биолошка
примере протеине као функција
припадности природне скроба и
групама полимере, целулозе
угљених макромолекуле последица
хидрата; - изграђене од разлика у
решава остатака хемијској
рачунске молекула структури; -
задатке амино- пише једначину
применом киселина; - реакције
формула о описују принцип процеса
количини прања фотосинтезе; -
супстанце; - сапунима; - повезује улоге
довршава наводи и заступљеност
задате хемијске последице биолошки
једначине недостака важних
(дописивањем витамина у органских
коефицијената организму; - једињења са
или решава задатке правилном
симбола/форму разблаживања исхраном и
ла које раствора описује
недостају); - познатом масом поремећаје
решава задатке растварача; исхране; -
из масеног решава задатке
процентног разблаживања
састава раствора
супстанци непознатом
уврштавањем масом
података у растварача и
пропорцију или мешањем
формулу; раствора;
ЗАШТИТА - тумачи значење - описује шта су - описује утицај - објашњава
ЖИВОТНЕ пиктограма на загађивачи загађујући значај
СРЕДИНЕ И реагенс боцама и (неорганске и супстанци на решавања
ЗЕЛЕНА комерцијалним органске животну проблема
ХЕМИЈА производима и супстанце) средину; - заштите
амбалажама; - ваздуха, воде и описује мере живитне
препознају ознаке земљишта; - зна заштите од средине; -
за рециклирање; - какав је значај загађења; - препознаје
зна какав је значај правилног дефинише принципе
безбедног складиштења загађиваче, зелене хемије;
поступања са супстанци у загађујуће
супстанцама; циљу очувања супстанце,
здравља и појам
животне рециклирања;
средине;

од 40 до 59 % ДОБАР (3)


ОПШТИ ЕЛЕМЕНТИ ОЦЕЊИВАЊА ЗНАЊА ПРИ УСМЕНОМ ОДГОВАРАЊУ
Ученик-ца претежно самостално или уз ОЦЕНА 2

помоћ наставника набраја, препознаје,
наводи, дефинише основне хемијске
појмове, изграђивачке честице, својства,
величине, процедуре, правила, примену
супстанци, представнике класа једињења,
примере или појаве, влада основном
хемијском симболиком.
Ученик-ца самостално или уз мању помоћ ОЦЕНА 3
наставника дефинише појмове или појаве,
разликује значење једних појмова од других,
врши једноставне експерименте, разликује
примере из свакодневног живота, описује
структуру, саставља хемијске формуле, врши
једноставнија израчунавања на основу
формула, правилно обележава ознаке и
јединице мере физичких величина, именује
једноставнија органска једињења, уређује
или пише једноставније једначине
Ученик-ца изводи експерименте и ОЦЕНА 4
идентификује резултате, табеларно и
графички приказује резултате, објашњава
структуру супстанци и честица, пише
различите врсте формула, објашњава
значење појмова, формулација и појава,
решава рачунске задатке из области
структуре супстанце, раствора,
стехиометријских израчунавања, саставља
сложеније формуле једињења, уређује и
саставља једначине, влада номенклатуром.
Ученик-ца идентификује поступке и ОЦЕНА 5
процедуре, објашњава и анализира процесе,
појаве, структуре, на основу изграђивачких
честица, узрочно-последично повезује
појмове, решава сложене рачунске задатке,
уређује и пише сложене једначине, влада
сложенијим примерима номенклатуре,
повезује градиво у оквиру дате теме,
предмета, природних наука и свакодневнег
живота.
О.Ш.“MLADOST“
PRIGREVICA
Критеријуми вредновања
Критеријуми и елементи оцењивања у настави

ликовне културе
Наставник ликовне културе: Весна Блажевска

Оцењивање из предмета ликовна култура обавља се полазећи од ученичких способности,
степена спретности и умешности. Уколико ученик нема развијене посебне способности,
приликом оцењивања узима се у обзир индивидуално напредовање у односу на сопствено
претходно постигнуће, могућности и ангажовање ученика у наставном процесу.
Ученик са изузетним способностима, који стиче образовање и васпитање на прилагођени
и обогаћени начин применом индивидуалног образовног плана, оцењује се на основу
остварености циљева и прописаних стандарда постигнућа, као и на основу ангажовања.
Ангажовање ученика обухвата: одговоран однос према раду, постављеним задацима,

активно учествовање у настави, сарадња са другима и исказано интересовање и
мотивација за учење и напредовање.
Бројчано оцењивање успеха ученика из предмета обавља се на основу следећих

критеријума:
1) ученик који остварује веома значајан напредак у савладавању програма предмета у
потпуности самостално испуњавање захтева који су утврђени на основном и средњем
нивоу, као и већину захтева са напредним нивоима посебних стандарда постигнућа,
односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним
стандардима постигнућа, уз веома висок степен ангажовања, добија оцену одличан (5);
2) ученик који остварује значајан напредак у савладавању програма предмета у
потпуности, самостално, испуњавање захтева који су утврђени на основном и средњем
нивоу, као и део захтева са напредним нивоима посебних стандарда постигнућа уз мању
помоћ наставника, односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом
и прилагођеним стандардима постигнућа, уз висок степен ангажовања, добија оцену врло
добар (4);
3) ученик који остварује напредак у савладавању програма предмета у потпуности,
самостално испуњавање захтева који су утврђени на основном и већем делу на средњем
нивоу посебних стандарда постигнућа, односно захтева који су одређени индивидуалним
образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз ангажовање ученика,
добија оцену добар (3);
4) ученик који остварује минималан напредак у савладавању програма предмета и
испуњавање уз помоћ наставничких захтева који су утврђени у већ делу основног нивоа
постигнућа, односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и
прилагођеним стандардима постигнућа и ангажовања ученика, добија оцену довољан (2);
5) ученик који не остварује минималан напредак у савладавању програма предмета и ни уз
помоћ наставника не испуњава захтеве који су утврђени на основном нивоу постигнућа,
добија оцену недовољан (1).
Број оцена у петoм разредима је минимум четири оцене у сваком полугодишту, а у

шестoм, седмoм и осмом разредu је минимум две оцене.
Конкретније образложено:
Оцењивање које се примењује у ликовној култури.

1.Радови ученика морају бити завршени(осенчени када се ради оловком,угљеном или
тушем;обојени када се ради темпером,воденим бојама,дрвеним бојицама или
пастелама).
2.Композиција мора бити правилна( у равнорежи).

3.Задата тема мора бити заступљена.
4.Начин рада(техника) који је задат мора бити примењен(цртање или сликање,са
адекватним материјалима).
5.Радови се раде на часу,а не код куће(осим у посебним ситуацијама).Блокови остају у

школи и не смеју се носити кући(осим у посебним ситуацијама).
6.Оцењује се:креативност(маштовитост) ученика,залагање на часу приликом рада на

задатој теми,учествовање у реализацији часа,самосталност у раду,упорност,уредност и
прецизност,теоретски део и анализа или самоанализа радова и употреба стручне
терминологије.
Оцена која се добија приликом оцењивања радова у ликовној
култури.
1.Да би ученик добио оцену одличан(5) рад мора бити завршен(у потпуности обојен или
осенчен),да одговара теми и задатку,да је композицијски правилан(у равнотежи),да је
примењен задат медиј и сходно томе да су примењени адекватни материјали,да је идеја
оригинална и креативна.
2.За оцену врло добар(4)рад може бити полу завршен али да се назире успешан крај,да
одговара теми и задатку,да је композиција правилна(у равнотежи),да је примењен задат
медиј и сходно томе и адекватан материјал,идеја не мора бири оригинална и смањена је
креативност(мање је уложено труда).
3.За оцену добар (3)рад не мора бити завршен,не мора бити примењен задати медиј а
самим тим и адекватни материјали,али мора одговарати задатој теми и
задатку,композиција мора бити правилна(у равнотежи),идеја не мора бити оригинална и
креативност смањена(мало уложеног труда).
4.Ученик добија оцену довољан(2) ако је рад недовршен,не одговара теми и задатку,није
примењен задат медиј и адекватни материјали,композиција је неправилна(није у
равнотежи),није посебно креативан,али се потрудио да уради бар део задатка и урадио
бар скицу рада.
5. Ученик добија оцену недовољан(1)ако нема рад приликом оцењивања,ако рад није
рађен на часу,ако је у потпуности копирао идеју друга или другарице или са интернета,ако
је за рад на тој теми и задатку уложено више часова а ученик има само минимално
урађен рад (започет оловком као скица која није довршена).
КРИТЕРИЈУМ ОЦЕЊИВАЊА У НАСТАВИ НЕМАЧКОГ ЈЕЗИК
(други страни језик од 5-8. разреда)
Стручно веће страних језика, наставница немачког језика
Наставник током целе школскегодине континуирано води евиденцију о напредовању,

ангажовању, постигнућима и активностима ученика на часовима.
ПЕТИ - ОСМИ РАЗРЕД
Оцењивањем ученика од петог до осмог разреда обухваћени су следећи елементи:
● Разумевање (писаног/слушаног садржаја)
● Говорне способности
● Способности писменог изражавања
● Језичке законитости – граматика
● Мерила за елемент„Разумевање“:
Одличан 5- ученик разуме саговорника и усмено излаже у нормалном темпу, у

потпуности разуме писани и слушани текст, с лакоћом влада материјом и вештинама.
Врло добар 4- разуме питања у нормалном говорном темпу, али је потребно понекад
нешто поновити, не разуме сваку појединост код писаног и слушаног садржаја.
Добар 3 - разуме излагања и питања постављена споријим темпом, понекад је нужно

поновити и поједноставити неке делове реченице, потребно га је усмеравати.
Довољан 2 - има минимум разумевања и напредује уз помоћ наставника који га води

кроз материју, има тешкоћа у разумевању излагања, једва схвата уз објашњења и
поједностављења, слабо разуме писану и говорну материју.
Недовољан 1 - не разуме усмена излагања, слушан ни писан садржај ни уз помоћ

● Мерила за елемент„Говорне способности“:
Одличан 5 – ученик слободно и без оклевања изражава своје мисли, активан је у

разговору, правилним изговором течно изговара реченице и нема већих граматичких
грешака.
Врло добар 4 - ученик говори правилно, али се изражава са мањим граматичким

грешкама које не утичу на разумевање смисла реченице; понекад користи реч или
фразу која је неадекватна и погрешно је изговора.
Добар 3 - ученик може да комуницира и има скроман речник, смисао изреченог је
понекад нејасан због граматичких грешака и нетачног реда речи, али је разумљив.
Ученик има делимичних тешкоћа у читању, изговору и интонацији.
Довољан2 - ученик прави велике и честе грешке у разговору и изговору што отежава
оно што жели да каже; ретко налази праве речи и фразе, тешко се изражава, а његов
оскудан речник користи полако и са пуно оклевања упркос великој помоћи наставника.
Недовољан 1 - ученик не уме самостално да се изражава, једва користи најосновнији

вокабулар, има потешкоћа у читању, изговору и интонацији. Није савладао ни
најосновније граматичке структуре па је смисо изреченог нејасан и неразумљив.
● Мерила за елемент „Способностиписменог изражавања“:
Одличан 5 - ученик може у писаној форми да изрази своје мисли самостално и без
већих граматичких и правописних проблема; редовно извршава све писане домаће
задатке, има добру технику решавања тестова и успешан је у томе.
Врло добар 4 - ученик у писаној форми изражава своје мисли самостално уз понеке
граматичке и правописне грешке; готово редовно има све писане домаће задатке; има
врло добар резултат на тесту и проверама знања.
Добар 3 - ученик не може без помоћи да изрази своје мисли писаним путем и прави
честе и веће правописне и граматичке грешке; делимично ради домаће задатке;
углавном остварује просечан резултат на тесту и проверама знања.
Довољан 2 - ученик није способан самостално да се писмено изрази, прави учестале и

озбиљне правописне и граматичке грешке; нередовно ради домаће задатке; постиже
минималан успех на тествима и проверама знања.
Недовољан 1- прави крупне грешке у писаном изражавању и у основним граматичким

облицима, не ради домаће задатке готово уопште, не постиже минималнан број бодова
на тесту и проверама знања.
● Мерила за елемент „Језичке законитости-граматика“:
Одличан 5 - ученик влада граматичким правилима, потпуно их разуме и правилно

примењује у датом језичком контексту.
Врло добар 4 - ученик разуме и правилно примењује научена граматичка правила, уз

местимичне грешке.
Добар 3 - ученик делимично примењује научена граматичка правила уз грешке.
Довољан 2 - ученик препознаје граматичка правила и повремено их минимално

примењује.
Недовољан 1 - ученикне препознаје граматичка правила нити уме да их примењује.
Оцењивање ученика од петог до осмог разреда је бројчана и врши се:
1) Писаним путем
2) Усменим путем
3) Праћењем активности на часу и кроз израду домаћих задатака/пројектних

активности
Оцена представља објективну и поуздану меру напредовања и развоја ученика, као и

ангажовања ученика и његове самосталности у раду.
Ученици 5. разреда имају 1 писмени задатак у другом полугодишту, а од 6. до 8.разреда

један писмени задатак по полугодишту. Од 5. до 8. разреда ученици имају и најмање 1
писану проверу уз претходну најаву садржаја програма наставе и учења који ће се
писмено проверавати.Распоред писаних провера дужих од 15 минута уписује се у
дневник и објављује се за свако одељење на огласној табли школе и на званичној
интернет страни школе. Распоред може да се мења на предлог наставника, уз
сагласност одељењског већа. Писане провере постигнућа у трајању до 15 минута могу
се обављати без претходне најаве и евидентирају се у педагошкој документацији
наставника ради праћења постигнућа ученика.
1) Писане провере постигнућа се оцењују на основу скале која изражава однос између
процента тачних одговора и одговарајуће оцене:
85 - 100% оцена одличан (5)
70 - 84% оцена врло добар (4)
55 - 69% оцена добар (3)
40 - 54% оцена довољан (2)
до 39% оцена недовољан (1)
Скала може да варира у односу на постигнућа ученика, али не више од 5%.
2) Оцена добијена усменим путем се формира на основу учениковог одговора или

излагања према следећој бројчаној скали:
Одличан (5) – Ученик у потпуности разуме планом и програмом предвиђене појмове,

речи и изразе и показује изузетно велики степен самосталности приликом њихове
примене у усменом изражавању. Успешно користи све граматичке елементе и
конструкције и уочава најчешће изузетке од правила. У стању је да самостално искаже
усмену поруку, исприча лични доживљај, преприча садржај разговора или наративног
текста. Правилно и самостално изражајно чита. Ученик самостално остварује
комуникацију и размењује са саговорницима информације у вези са познатим темама,
садржајима и комуникативним функцијама. На матерњем и страном језику саопштава
информацију добијену од 3. лица у вези са познатим темама у конкре комуникативним
ситуацијама. У потпуности показује способност примене језичких вештина и знања у
новим ситуацијама.
Врло добар (4) – Ученик у великој мери разуме планом и програмом предвиђене
појмове, речи и изразе и показује велики степен самосталности приликом њихове
примене у усменом изражавању. Ученик разуме једноставне фреквентне речи и изразе,
а приликом изражавања користи једноставна језичка средства и конструкције у датим
комуникативним ситуацијама. У стању је да уз мању помоћ наставникауспешно искаже
усмену поруку, исприча лични доживљај, преприча садржај разговора или наративног
текста. У великој мери правилно и самостално изражајно чита. Ученик у великој мери
самостално остварује комуникацију и размењује са саговорницима информације у вези
са познатим темама, садржајима и комуникативним функцијама. У великој мери
показује способност примене језичких вештина и знања у новим ситуацијама.
Добар (3) – Ученикуглавном разуме планом и програмом предвиђене појмове, речи и

изразе уз делимичан степен самосталности приликом њихове примене у усменом
изражавању. Ученик разуме углавном једноставније, фреквентније речи изразе, а
приликом изражавања користи једноставније језичка средства и конструкције у датим
комуникативним ситуацијама.Углавном правилно чита. Делимично је у стању да
искаже једноставнију усмену поруку, исприча лични доживљај, преприча садржај
разговора или наративног текста. Ученик у довољној мери остварује комуникацију и
размењује са саговорницима кратке информације у вези са познатим темама,
садржајима и комуникативним функцијама. Показује делимичну способност примене
језичких вештина и знања у новим ситуацијама и логичког повезивања појмова.
Довољан (2) –Ученик препознаје и разуме планом и програмом предвиђене основне,

најфреквентније појмове, речи и изразе уз мали степен самосталности приликом
њихове примене у усменом изражавању. Ученик разуме углавном најједноставније
речи, кратке и једноставне поруке и упутства и користи најједноставнија језичка
средства и конструкције у датим комуникативним ситуацијама. Чита делимично
правилно и уз помоћ наставника. Ученик је у стању да искључиво уз помоћ наставника
искаже једноставну усмену поруку, исприча лични доживљај, садржај разговора или
наративног текста и то на нивоу репродукције. Ученик у малој мери остварује
комуникацију и размењује са саговорницима кратке информације у вези са познатим
темама, садржајима и комуникативним функцијама.Језичке вештине и знања су на
нивоу репродукције, уз повремену минималну примену.
Недовољан (1) – Ученик не препознаје нити разуме планом и програмом предвиђене

основне појмове, речи и изразе, не уме да их репродукује нити примени у усменом
изражавању. Ученикније самосталан у раду и није у стању ни уз помоћ наставника да
искаже једноставнију усмену поруку, исприча лични доживљај, садржај разговора или
наративног текста. Ученик у недовољној мери остварује комуникацију и размењује са
саговорницима кратке информације у вези са познатим темама, садржајима и
комуникативним функцијама. Језичке вештине и знања нису ни на нивоу препознавања,
без способности репродукције и минималне примене.
3) Активност ученика прати се континуирано и вреднује током целе школске године. У

активност улази и редовност/благовременост/тачност израде и доношења домаћих
задатака, као и редовно доношење материјала потребног за рад на часу. Степен
самосталности у раду, степен ангажовања, иницијативе, начин остваривања сарадње у
процесу учења са другим ученицима такође се вреднују кроз активност. Оцена из
активности може бити од значаја и за општи успех ученика из предмета, најчешће у
његову корист. Уколико ученик не показује интересовање за учешће у активностима
нити ангажовање, као ни жељу за напредовањем, оцењује се оценом недовољан (1).
Оцењивање/вредновање пројектних активности углавном има мотивациону улогу и
вреднује се у складу са показаним степеном самосталности, активности и ангажовања
као и сарадње са осталим члановима групе, извођења закључака на основу
прикупљених података и презентовања продукта пројекта.
Оцењивање ученика по ИОП-у
Ученик коме је потребна додатна подршка у образовању оцењује се у односу на

остваривање циљева и стандарда постигнућа у току савладавања индивидуалног
образовног плана или у односу на прилагођене стандарде постигнућа при чему
севреднује и однос ученика према раду и постављеним задацима/захтевима предмета у
складу са његовим способностима.
Оцењивање ученика по ИОП-у 1 се врши на основу ангажовања и степена

остварености постојећих стандарда и очекиваних исхода, уз прилагођавање начина и
Оцењивање ученика по ИОП-у 2 се врши на основу ангажовања и степена

остварености прилагођених циљева и исхода, уз прилагођавање начина и поступка
оцењивања. Вредновањеје усмерено на подстицање ученика на активно учествовање у
настави и ваннаставним активностима, развијању његовог самопоуздања и осећаја
напредовања. При евалуацији ученика којирадепоИОП-у, примењује се индивидуални
приступ у сарадњи са педагошко-психолошком службом школе.
КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА ЕНГЛЕСКИ
ЈЕЗИК
1.-4. РАЗРЕД
I разред
Ученици првог разреда се у току школске године оцењују описном оценом, на основу
напредовања у остваривању исхода учења и ангажовања ученика.
Наставник током целе школске године континуирано води
евиденцију о напредовању, ангажовању, постигнућима и активностима ученика на
часовима.
САМОСТАЛНО
 Ученик је у потпуности савладао наставни програм ако су сви предвиђени исходи за
први разред савладани и напредовање ученика је самостално, а ангажовање стално.
Ученик разуме уобичајене усмене исказе везане за познате теме, појаве и догађаје.
Обавља основне комуникативне активности и језичке функције (давање и тражење
информација о искуствено блиским ситуацијима и појавама, једноставно исказивање
идеја и мишљења). Правилно изговара све гласове и гласовне групе, чак и у тежим и
неувежбаним комбинацијама гласова, уз поштовање акценатско-интонацијских правила.
УЗ МАЊУ ПОМОЋ
 Ученик који савлада исходе уз мању помоћ наставника сматра се да је савладао
градиво, али да изостаје самостални рад. Ученик разуме најчешће речи и изразе из
свакодневног спорог и разговетног говора. Уме да обави основне комуникативне
активности (поздрављање, представљање, добродошлица, опраштање, захваљивање,
пружање информација о себи, распитивање о суштинским информацијама које се тичу
саговорника). Познаје изговор фреквентних, понављаних и меморисаних гласова, као и
неких најчешћих гласовних група.
УЗ ВЕЋУ ПОМОЋ
 Ученик коме је потребна већа помоћ за савладавање градива сматра се да није у
потпуности савладао исходе и да изостаје самостално ангажовање и напредовање.
Ученик разуме уобичајене речи, изразе, фразе и кратке усмене исказе који се тичу
његових непосредних искуствених доживљаја и сфера интересовања. Сналази се у
кратким и увежбаним комуникационим улогама, уз употребу научених и уобичајених
фраза и формула (постављање питања и давање одговара). Препознаје исправан изговор
већине гласова и неких гласовних група.
II разред
Од другог до четвртог разреда ученици се оцењују бројчано. У другом разреду ученици

се оцењују на основу:
-Усменог одговарања
-Сликовни диктати на основу слушања (означи на основу слушања тачан одговор;
нацртај и обоји...)
-Активности ученика
1. Оцена усменим путем се добија на основу учениковог усменог одговора према

следећој бројчаној скали:
 Одличан (5) – ученик успешно савладава градиво из граматике и вокабулара и
самостално примењује научене речи и изразе. У потпуности разуме основни смисао и
главне информације у аутентичном разговору два или више саговорника.Течно и с
лакоћом изражава осећања, жеље и расположења, описује себе и околину, школски
контекст и приватан живот, свакодневне догађаје и навике. На једноставан начин
излаже на задату тему и одговара на питања која се односе на њу. Успешно ради у
различитим облицима рада.
 Врло добар (4) – ученик усвојa појмове, речи и изразе, а уз мању помоћ наставника их
повезује и изводи закључке. Разуме основни смисао и главне информације у
аутентичном разговору. Уз краће паузе и мању помоћ наставника, описује себе и своје
непосредно окружење, свакодневне активности, своја осећања и изражава допадање и
недопадање користећи једноставна језичка средства. Сналази се у различитим
облицима рада.
 Добар (3) – ученик углавном разуме појмове, речи и изразе, може самостално да наведе
граматичке појмове и појмове из вокабулара и објасни их уз делимичну помоћ
наставника. Познаје и користи једноставније граматичке елементе и конструкције.
Разуме општи смисао и најважније информације у једноставним текстовима. Поставља
једноставна питања о темама које одговарају његовим интересовањима. Захтеве обавља
делимично и уз помоћ наставника.
 Довољан (2) – ученик препознаје основне појмове, честе речи и једноставне изразе у
јасном контексту и спором говору. Уз већу помоћ наставника разуме кратка, једноставна,
разговетно и споро изговорена упутства. У стању је да изговори искључиво просте
реченице и изрази најосновније потребе.
 Недовољан (1) – ученик не препознаје основне појмове, речи и изразе. Ни уз велику
помоћ наставника не разуме најједноставније захтеве ни упутства. Не показује жељу за
напредовањем нити ангажовањем.
2. Сликовни диктат се најављује и оцењује бројчано по истој скали као и писмени задаци.
Скала оцењивања:
Распон Оцена
0 - 29% Insufficient (1)
30% - 49% Sufficient (2)
50% - 69% Good (3)
70% - 89% Very good (4)
90% - 100% Excellent (5)
3. Активност ученика прати се континуирано и вреднује се током целе школске године. У

активност улази и редовност/ благовременост/тачност израде и доношења домаћих
активности може бити од значаја и за општи успех ученика, најчешће у његову корист.
Пројектне активности вреднују се у складу са показаним степеном самосталности,
активности и ангажовања као и сарадње са осталим члановима групе, извођења
закључака на основу прикупљених података и презентовања продукта пројекта.
III и IV разред
У трећем и четвртом разреду ученици се оцењују бројчано на основу:
-Усменог одговарања
-Писмених радова
-Активности ученика
1. Оцена усменим путем се добија на основу учениковог усменог одговора према
следећој бројчаној скали:
 Одличан (5) – ученик успешно савладава градиво из граматике и вокабулара и
самостално примењује научене речи и изразе. У потпуности разуме основни смисао и
главне информације у аутентичном разговору два или више саговорника.. Течно и с
лакоћом изражава осећања, жеље и расположења, описује себе и околину, школски
контекст и приватан живот, свакодневне догађаје и навике. На једноставан начин
излаже на задату тему и одговара на питања која се односе на њу. Успешно ради у
различитим облицима рада. Правилно и самостално изражајно чита.
 Врло добар (4) – ученик усвојa појмове, речи и изразе, а уз мању помоћ наставника их
повезује и изводи закључке. Разуме основни смисао и главне информације у
аутентичном разговору. Саставља краће исказе о себи, својој породици и непосредном
окружењу. Уз краће паузе и мању помоћ наставника, описује себе и своје непосредно
окружење, свакодневне активности, своја осећања и изражава допадање и недопадање
користећи једноставна језичка средства. Сналази се у различитим облицима рада. У
великој мери правилно и самостално изражајно чита
 Добар (3) – ученик углавном разуме појмове, речи и изразе, може самостално да наведе
граматичке појмове и појмове из вокабулара и објасни их уз делимичну помоћ
наставника. Познаје и користи једноставније граматичке елементе и конструкције.
Разуме општи смисао и најважније информације у једноставним текстовима. Поставља
једноставна питања о темама које одговарају његовим интересовањима. Захтеве обавља
делимично и уз помоћ наставника. Углавном правилно чита.
 Довољан (2) – ученик препознаје основне појмове, честе речи и једноставне изразе у
јасном контексту и спором говору. Уз већу помоћ наставника разуме кратка, једноставна,
разговетно и споро изговорена упутства. У стању је да изговори искључиво просте
реченице и изрази најосновније потребе. Чита делимично правилно и уз помоћ
 Недовољан (1) – ученик не препознаје основне појмове, речи и изразе. Ни уз велику
помоћ наставника не разуме најједноставније захтеве ни упутства. Не показује жељу за
напредовањем нити ангажовањем.
2. Писмене провере одржавају се након сваке обрађене теме, а најављују се најмање

недељу дана пре датума одржавања. Распоред писаних провера дужих од 15 минута
уписује се у дневник и објављује се за свако одељење на званичној интернет страни
школе. Распоред може да се мења на предлог наставника, уз сагласност одељењског
већа. Оцењују се на основу скале која изражава однос између процента тачних одговора
и одговарајуће оцене:
Скала оцењивања:
Распон Оцена
0 - 29% Insufficient (1)
30% - 49% Sufficient (2)
50% - 69% Good (3)
70% - 89% Very good (4)
90% - 100% Excellent (5)
Писане провере постигнућа у трајању до 15 минута могу се обављати без претходне

најаве и евидентирају се у педагошкој документацији наставника.
3. Активност ученика прати се континуирано и вреднује се током целе школске године. У

активност улази и редовност/благовременост/тачност израде и доношења домаћих
активности може бити од значаја и за општи успех ученика, најчешће у његову корист.
Пројектне активности вреднују се у складу са показаним степеном самосталности,
активности и ангажовања као и сарадње са осталим члановима групе, извођења
закључака на основу прикупљених података и презентовања продукта пројекта.
Оцењивање ученика по ИОП-у
Ученик коме је потребна додатна подршка у образовању оцењује се у односу на

остваривање циљева и стандарда постигнућа у току савладавања индивидуалног
образовног плана или у односу на прилагођене стандарде постигнућа при чему
севреднује и однос ученика према раду и постављеним задацима/захтевима предмета у
складу са његовим способностима.
Оцењивање ученика по ИОП-у 1 се врши на основу ангажовања и степена остварености
постојећих стандарда и очекиваних исхода, уз прилагођавање начина и поступка
оцењивања.
Оцењивање ученика по ИОП-у 2 се врши на основу ангажовања и степена остварености
прилагођених циљева и исхода, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.
Вредновање је усмерено на подстицање ученика на активно учествовање у настави и
ваннаставним активностима, развијању његовог самопоуздања и осећаја напредовања.
При евалуацији ученика којирадепоИОП-у, примењује се индивидуални приступ у
сарадњи са педагошко-психолошком службом школе.
КРИТЕРИЈУМ ОЦЕЊИВАЊА ИЗ ФИЗИЧКОГ И ЗДРАВСТВЕНОГ
ВАСПИТАЊА
Принципи оцењивања, у смислу Правилника о оцењивању, су:
1) објективност у оцењивању према утврђеним критеријумима;
2) релевантност оцењивања;
3) коришћење разноврсних техника и метода оцењивања;
4) правичност у оцењивању;
5) редовност и благовременост у оцењивању;
6) оцењивање без дискриминације и издвајања по било ком основу;

7) уважавање индивидуалних разлика, потреба, узраста, претходних постигнућа
ученика и тренутних услова у којима се оцењивање одвија.
Праћење развоја, напредовања и остварености постигнућа ученика у току школске
године обавља се формативним и сумативним оцењивањем.
Формативно оцењивање јесте редовно праћење и процена напредовања у
остваривању прописаних исхода, стандарда постигнућа и ангажовања у оквиру
физичког и здравственог васпитања,обавезних физичких активности,физичког
васпитања и изабраног спорта, активности (пројектне наставе и слободних
наставних активности), као и праћење владања ученика.
Формативне оцене се евидентирају у педагошкој документацији наставника.

Сумативно оцењивање јесте вредновање постигнућа ученика на крају програмске
целине или на крају полугодишта из обавезног и изборних програма и активности.
Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и евидентирају се у дневнику, а
могу бити унете и у педагошку документацију.
Почетна основа оцењивања је континуирано праћење сваког ученика и
вредновање знања, вештина и ставова помоћу усменог испитивања и практичне
провере на крају предметних области.
 На почетку школске године потребно је спровести иницијалну проверу
моторичких способности као инструмент провере потенцијала ученика.
 На крају школске године, треба спровести истоветне тестове за проверу нивоа
постигнућа ученика.
Наставник води своју педагошку свеску у којима бележи:
Активности и однос ученика према физичком и здравственом васпитању који

обухвата:
– вежбање у адекватној спортској опреми;
– редовно присуствовање на часовима физичког и здравственог васпитања и

обавезним физичким активностима, физичког васпитања и изабраног спорта.
– учествовање у ваннаставним и ваншколским активностима и др.
– приказ једног од усвојених комплекса општеприпремних вежби (вежби обликовања),
– достигнут ниво постигнућа моторичких знања, умења и навика у атлетици,

гимнастици, спортским играма и др.
За ученике који раде по ИОП-у, ради се евалуација након сваког

класификационог периода и кориговање планова по потреби.
Начин праћења напредовања и оцењивања ученика од стране

наставника:
Орјентисано је на исходе. Самооцењивање (самопроцена), оцењивање од стране

наставника, самоконтрола и провера ученика помоћу табела датих за проверу
способности, праћење и евидентирање ученика за све садржаје у вези са
ваннаставним активностима, секцијама и такмичењима (што школских, што
клупских, остварених кроз јавне наступе...).
Оцењивање се врши бројчано, на основу остваривања оперативних задатака и

минималних образовних захтева. Праћење напретка ученика обавља се сукцесивно у
току целе школске године, на основу јединствене методологије која предвиђа
следеће тематске целине:
 стање моторичких способности
 усвојене здравствено хигихенске навике
 достигнути ниво савладаности моторних знања
 однос према раду
Праћење и вредновање моторичких способности врши се на основу

савладаности програмског садржаја којим се подстиче развој оних физичких
способности за које је овај узраст критичан период због њихове трансформације под
утицајем пубертета и физичких активности.
Усвојеност здравствено-хигијенских навика прати се на основу утврђивања
нивоа правилног држања тела и одржавања личне и колективне хигијене
Степен савладаности моторичких знања и умења спроводи се на основу
минималних програмских захтева, узевши у обзир степен напредовања.
Однос према раду вреднује се на основу редовног и активног учествовања у

наставном процесу, доношењу адекватне опреме, учешћа на такмичењима и
ваншколским активностима.
При оцењивању физичких способности узима се у обзир ниво личних

физичких способности сваког појединца, остварен у току школске године ,
према његовим индивидуалним могућностима.
За контролу физичких способности примењује се батерија тестова која обухвата

следеће:
 телесна висина и маса,
 трчање 4х10м,
 претклон у седу,
 скок у даљ из места,
 трбушњаци,
 издржај у згибу,
 шатл ран
Провера се врши на почетку и крају школске године помоћу критеријума за процену

физичког развоја и физичких способности.
Узевши претходно наведено у обзир, орјентационо и условно може се

уједначавање критеријума свести по областима на следећи начин:
АТЛЕТИКА:
ОДЛИЧАН 5: Одлично познаје, зна да наведе и врло успешно демонстрира све

пређене активности из ове области. Разуме потребу познавања ове области у
целости, показује велико интересовање и зна да усвојене елементе комбинује и
користи како у другим спортовима тако и у свакодневном животу. Разуме потребу
познавања ове области у целости и сагледава корист од исте.
ВРЛО ДОБАР 4: У већој мери познаје , наводи и демонстрира све пређене

активности из ове области. Разуме потребу познавања ове области у већој мери,
показује одређено интересовање и схвата да усвојене елементе треба да комбинује и
користи како у другим спортовима тако и у свакодневном животу. У одређеној мери
успева да сагледа потребу познавања ове области.
ДОБАР 3: У одређеној мери познаје , наводи и демонстрира пређене активности

из ове области. Разуме потребу познавања ове области у мањој мери, показује
одређено интересовање и схвата да усвојене елементе може да комбинује и користи
како у другим спортовима тако и у свакодневном животу. У мањој мери успева да
сагледа потребу познавања ове области.
ДОВОЉАН 2: У мањој мери познаје , наводи и демонстрира неке од пређених

активности из ове области. Разуме потребу познавања ове области у најмањој
могућој мери, не показује неопходно
интересовање и у мањој мери схвата да усвојене елементе може да комбинује и
користи како у другим спортовима тако и у свакодневном животу. Не сагледава јасно
потребу познавања ове области.
НЕДОВОЉАН 1: Не познаје , не зна да наведе и демонстрира неке од пређених

активности из ове области. Не разуме потребу познавања ове области и не показује
интересовање . Не схвата да усвојене елементе може да комбинује и користи како у
другим спортовима тако и у свакодневном животу. Не сагледава довољно јасно
СПОРТСКЕ ИГРЕ (кошарка, рукомет, одбојка, фудбал, стони тенис):

пређене активности из ове области. Разуме потребу познавања ових области у
целости, показује велико интересовање. Разуме потребу познавања ових области у
целости и сагледава корист од исте. Примењује виши ниво технике, познаје већи број
правила, једноставније тактичке комбинације и уз висок степен сарадње са
члановима екипе изражава сопствену личност уз поштовање других.
ВРЛО ДОБАР 4: У већој мери познаје, наводи и успешно демонстрира пређене

активности из ове области. Разуме потребу познавања ових области у већој мери,
показује одређено интересовање. Разуме потребу познавања ових области у
одређеној мери и сагледава корист од исте. Примењује осредњи ниво технике,
познаје већи број правила, једноставније тактичке комбинације и уз одређен степен
сарадње са члановима екипе изражава сопствену личност уз поштовање других.
ДОБАР 3: У одређеној мери познаје, наводи и демонстрира пређене активности

из ове области. Разуме потребу познавања ових области у мањој мери, показује
одређено интересовање. Разуме потребу познавања ових области у мањој мери и
углавном сагледава корист од исте. Примењује осредњи ниво технике, познаје
одређени број правила, најједноставније тактичке комбинације и уз одређен степен
сарадње са члановима екипе изражава сопствену личност уз поштовање других.
ДОВОЉАН 2: У мањој мери познаје, наводи и демонстрира пређене активности

из ове области. Разуме потребу познавања ових области у најмањој могућој мери, не
показује одређено интересовање. Не сагледава јасно потребу познавања ових
области и користи од исте. Ретко примењује нижи ниво технике, познаје мали број
правила, најједноставније тактичке комбинације и уз минималан степен сарадње са
члановима екипе изражава сопствену личност уз поштовање других.

активности из ове области. Не разуме потребу познавања ових области и не показује
одређено интересовање. Не сагледава јасно потребу познавања ових области и
користи од исте. Ретко примењује нижи ниво технике, познаје врло мали број
правила, не разуме тактичке комбинације и уз минималан степен сарадње са
члановима екипе изражава сопствену личност уз поштовање других у мањој мери.
СПОРТСКА ГИМНАСТИКА:

пређене активности из ове области. Разуме потребу познавања ове области у целости,
сагледава корист од исте, показује велико интересовање и зна да усвојене елементе
комбинује и користи како у другим спортовима тако и у свакодневном животу.
показује одређено интересовање и схвата да усвојене елементе треба да комбинује и
користи како у другим спортовима тако и у свакодневном животу. У одређеној мери
успева да сагледа потребу познавања ове области.

одређено интересовање и схвата да усвојене елементе може да комбинује и користи
како у другим спортовима тако и у свакодневном животу. У мањој мери успева да
сагледа потребу познавања ове области.

активности из ове области. Разуме потребу познавања ове области у најмањојмањој
могућој мери, не показује неопходно интересовање и у мањој мери схвата да усвојене
елементе може да комбинује и користи како у другим спортовима тако и у
свакодневном животу. Не сагледава јасно потребу познавања ове области.

интересовање . Не схвата да усвојене елементе може да комбинује и користи како у
другим спортовима тако и у свакодневном животу. Не сагледава довољно јасно
РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА И ПЛЕС:

пређене активности из ове области. Разуме потребу познавања ове области у
целости, показује велико интересовање. Одлично изводи кретње у различитим
ритмовима. Разуме потребу познавања ове области у целости и сагледава корист од
исте.

показује одређено интересовање. Углавном успешно изводи кретње у различитим
ритмовима. У одређеној мери успева да сагледа потребу познавања ове области.

одређено интересовање. Понекад изводи кретње у различитим ритмовима. У мањој
мери успева да сагледа потребу познавања ове области.

активности из ове области. Разуме потребу познавања ове области у најмањојмањој
могућој мери, не показује неопходно интересовање. Ретко успева да изводи кретње у
различитим ритмовима. Не сагледава јасно потребу познавања ове области.

интересовање . Не уме да изводи кретње у различитим ритмовима. Не сагледава
довољно јасно потребу познавања ове области.
КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА
РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА
Одличан (5) У потпуности разуме фреквентне речи и једноставне исказе у јасно
контекстаулизованом и спором говору, питања и поруке које се
односе на информације и непосредно окружење, кратка саопштења
и питања која се односе на блиске теме, самостално, без помоћи
наставника и уз висок степен активности и ангажовања.
Врло добар (4)
У великој мери разуме фреквентне речи и једноставње исказе у
јасно контекстаулизованом и спором говору, питања и поруке које
се односе на информације и непосредно окружење, кратка
саопштења и питања која се односе на блиске теме, уз минималну
помоћ наставника у виду кратких подпитања и корекција.
Добар (3)
У довољној мери разуме фреквентне речи и једноставње исказе у
јасно контекстаулизованом и спором говору, питања и поруке које
се односе на информације и непосредно окружење, кратка
саопштења и питања која се односе на блиске теме, уз делимичну
или већу помоћ наставника у виду додатног појашњавања и
постављања додатних питања, и уз делимичан степен активности
и ангажовања.
Довољан (2)
У мањој мери разуме фреквентне речи и једноставње исказе у јасно
односе на информације и непосредно окружење, кратка саопштења
и питања која се односе на блиске теме, уз велику помоћ
наставника и мали степен активнсоти и ангажовања.
Недовољан (1)
Не разуме фреквентне речи и једноставње исказе у јасно
односе на информације и непосредно окружење, кратка саопштења,
као ни питања која се односе на блиске теме, чак ни уз помоћ
наставника, не показујући интересовање за учешће у
активностима нити ангажовање.
РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА

Одличан (5) У потпуности разуме кратке поруке које се односе на једноставне
информације и непосредно окружење , општи смисао и најважније
информације у краћим текстовима различите садржине о познатим
и узрасно адекватним темама (описи, приче, дијалози, спорт,
музика, .) самостално, без помоћи наставника и уз висок степен
активности и ангажовања.
Врло добар (4) У великој мери разуме кратке поруке које се односе на једноставне
информације и непосредно окружење, општи смисао и најважније
информације у краћим текстовима различите садржине о познатим
и узрасно адекватним темама (описи, приче, дијалози, спорт,
музика, здравље итд.) уз минималну помоћ наставника у виду
кратких подпитања и уз висок степен самосталности и
ангажовања.
Добар (3) У довољној мери разуме кратке поруке које се односе на

једноставне информације и непосредно окружење, општи смисао и
2
најважније информације у краћим текстовима различите садржине о
познатим и узрасно адекватним темама (описи, приче, дијалози,
спорт, музика, здравље итд.) уз делимичну или веће помоћ
наставника у виду додатног појашњавања и постављања додатних
питања, и уз делимичан степен активности и ангажовања.
Довољан (2) У мањој мери разуме кратке поруке које се односе на једноставне
информације и непосредно окружење општи смисао краћих
текстова о познатим и узрасно адекватним темама (описи, приче,
дијалози, спорт, музика, здравље итд.) уз велику помоћ
наставника и мали степен активнсоти и ангажовања.
Недовољан (1) Не разуме кратке поруке које се односе на једноставне

информације и непосредно окружење , нити општи смисао краћих
текстова о познатим и узрасно адекватним темама (описи, приче,
дијалози, спорт, музика, здравље итд.) чак ни уз помоћ
наставника, не показујући интересовање за учешће у
активностима нити ангажовање.
УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
Одличан (5) У потпуности уме да, једноставним или сложенијим реченицама
опише догађаје, да информације, изрази мишљење или објасни
нешто без помоћи наставника. Смислено повезује краће или дуже
исказе у целину која има смисла.
Врло добар (4) У великој мери уме да, једноставним или сложенијим реченицама
опише догађаје, да информације, изрази мишљење или објасни
нешто. Смислено повезује краће или дуже исказе у целину која има
смисла.Уз краће паузе и уз помоћ саговорника или наставника,
размењује информације, повезујући неколико краћих исказа у
смислену целину, понекад правећи граматичке грешке које не
ремете разумевање поруке.
Добар (3) У довољној мери, правећи грешке које не ремете разумевање

поруке у великој мери, уме да, једноставним реченицама опише
себе, друге, догађаје, уз већу помоћ наставника. Самостално може
да одговори на питања наставника, притом правећи мање грешке
које понекад ремете разумевање изреченог.
3
Довољан (2) У малој мери (правећи грешке које ремете разумевање поруке) уме
да, једноставним језичким средствима поздрави, отпоздрави,
представи себе и друге, оконча комуникацију, захвали се, извини се,
да основне информације о себи, пита саговорника о основним
подацима (како се зове, одакле је, чиме се бави и слично).Углавном
зна да одговори са ДА или НЕ на проста потсављена питања.
Недовољан (1) Не уме усмено да се изражава, чак ни уз помоћ наставника не

показујући интересовање за учешће у активностима нити
ангажовање.
ПЕТИ РАЗРЕД ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ

Одличан (5) У потпуности самостално уме да пише једноставне или сложеније
реченице о себи, догађајима или објашњењима нечег ,самостално,
без помоћи наставника и уз висок степен активности и
ангажовања без граматичких грешака.
Врло добар (4) У великој мери уме самостално пише једноставније или
сложеније реченице о себи, догађајима или објашњењима нечег,
правећи мање граматичке и ортографске грешке које не ремете
значење писане поруке у великој мери.
Добар (3) У довољној мери и уз делимичну помоћ наставника у виду

смерница и додатног појашњавања пише једноставније или
сложеније реченице о себи, догађајима или објашњењима нечег,
правећи ортографске и граматичке грешке које понекад ремете
значење писане поруке.
Довољан (2) У мањој мери и велику помоћ наставника пише једноставније

реченице о себи, догађајима или објашњењима нечег, правећи
ортографске и граматичке грешке које често потпуно ремете
значење писане поруке.
Недовољан (1) Пише тако да ортографске и граматичке грешке потпуно ремете

смисао и значење писане поруке, односно тескт нема смисла, као ни
речи које су неправилно написане.
4
Облици и начини оцењивања оцењивања
1. Писмене провере знања (писмене вежбе, писмени задаци)
Писменим проверама евалуира се писано изражавање, познавање принципа

функционисања и употребе језика, као и комуникативне функције), познавање правописа и
ортографије. На писменим задацима се не дају граматичка вежбања, већ писано изражавање –
писање састава или есеја.
2. Усмени одговори ученика (усмено одговарање - активност на часу)
Усменим проверама евалуира се разумевање говора, такође разумевање писаног текста,

усмено изражавање и такође познавање принципа функционисања и употребе језика,
односно њихова примена у усменој и писаној комуникацији на часу.
3. Тестови
Тестовима се евалуира разумевање граматичких структура језика, као и функционална
употреба језика (у текстуалнм задацима), познавање правописа и граматичких правила.
Однос бројчане оцене и броја бодова на тесту који има 20 бодова
Од 0 до 8 Недовољан (1)
Од 8,5 до 11 Довољан (2)
Од 11,5 до 14 Добар (3)
Од 14,5 до 17 Врло добар (4)
Од 17,5 до 20 Одличан (5)
4. МИНИ ПРОЈЕКТИ
Ради се најмање један у полугодишту. То може бити држање часа/презентовање теме,

израда плаката на дату тему, или осмишљен час са темом која није у плану.Мини пројекте
ученици раде индивидулано, у пару или у групи, на крају наставне теме и њиме заокружују
све најважније елементе те наставне теме.
Критеријуми за оцењивање пројекта:
1. Да ли је ученик приказао све релевантне предмете/појмове/појаве релевантне за тему?

2. Да ли је написао називе тих предмета/појмова/појаве на енглеском језику?
3. Да ли је писмено описао/описала свој рад у неколико кратких и сажетих реченица?
4. Да ли уме да презентује свој рад другима у неколико кратких и сажетих реченица на разумљив
начин
Мини пројекат се оцењује оценом 5 уколико задовољава све критеријуме, уколико не, не добија се
никаква оцена.
5
КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА (од 5. до 8.
разреда)
НАСТАВН ДОВОЉАН 2 ДОБАР 3 ВРЛО ДОБАР 4 ОДЛИЧАН 5
А
ТЕМА
ФИЗИЧКE Уме да примени Уме правилно Правилно одржава Ученик користи
СПОСОБНОС једноставне,двостав да изводи равнотежу у висок ниво
ТИ
не општеприпремне вежбе,разноврс различитим техничко-тактичких
вежбе. на природна и кретањима. знања, демонстрира
изведена сложеније
кретања. комплексе вежби и
кретања.
МОТОРИЧКЕ Ученик показује Ученик показује Ученик показује Ученик показује
ВЕШТИНЕ мањи степен делимични велику изузетну
СПОРТ И активности и степен самосталност и самосталност уз
СПОРТСКЕ ангажовања,уз активности и висок степен изузетно висок
ДИСЦИПЛИН велику помоћ ангажовања,уз активности и степен активности и
Е наставника успева велику помоћ ангажовања,уз мању ангажовања, где
да примени наставника помоћ наставника у ученик у
*Атлетика одређене успева да потпуности,самоста потпуности
вежбе,односно примени л но испуњава самостално,без
*Спортска захтеве који су одређене вежбе, захтеве који су помоћи наставника
гимнастик утврђени у већем односно захтеве утврђени и на испуњава захтеве
а делу основног нивоа који су утврђени основном и на који су утврђени на
постигнућа, и на основном и средњем нивоу,као основном и средњем
*Основе
одређени већим делом на и део захтева са нивоу,као и у
тимских,
индивидуалним средњем нивоу напредног нивоа већини захтева са
спортских и
образовним планом стандарда посебних стандарда напредног нивоа
елементарни
и прилагођеним постигнућа, постигнућа,одређен посебних стандарда
х игара
стандардима одређеним и м индивидуалним постигнућа,одређен
постигнућа и индивидуалним образовним планом им индивидуалним
ангажовање ученика образовним и прилагођеним образовним планом
*Плес и добија оцену планом и стандардима и прилагођеним
ритмик довољан (2) прилагођеним постигнућа, уз стандардима
а стандардима висок степен постигнућа,уз веома
*Полигони постигнућа,уз ангажовања добија висок степен
ангажовање оцену врло ангажовања,добиј
ученик добија добар (4) а оцену одличан
оцену добар (3) (5)
КРИТЕРУЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА
ПРЕДМЕТ: ТЕХНИКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Разред: ПЕТИ предмет: Техничкa и технологија
НИВОИ ЗНАЊА
Редни број
теме
Препознавање Репродукција Разумевање Врло Примена Одличан Напоме

ТЕМА
на
Довољан ( 2 ) Добар ( 3 ) добар (4 ) (5) Корелац
ија
1 2 3 4 5 6 7
- уме да покаже - уме да наброји - зна дефиницију - зна природне ресурсе на

природне природне ресурсе природних ресурса на земљи и уме да их
ЖИВОТНО И РАДНО
ресурсе на земљи, на земљи и да покаже примени у свакодневном

- уме да организује земљи материјале, животу,
ОКРУЖЕЊЕ
радно -зна дефиницију и

место. значај технике и - зна како развој - уме правилно и
1. технологије. технике утиче на живот на безбедно користи
земљи техничке апарате и ИКТ
- разуме значај технике уређаје,
и технологије - уме да организује рад на
-наводи занимања у радном месту и примени
области технике и мере заштите.
технологије
2.
САОБРАЋАЈ
- набројати пет - појам и врсте - регулисање и - регулисање и

саобраћајних саобраћаја, безбедност у друмском безбедност у саобраћају-
знакова(показати),
-семафор и боје на -хоринзолтална и саобраћају, правила навести примере,
њему, вертикална понашања пешака и хоризонтална и
шта је пешак а шта сигнализација бициклисте у вертикална сигнализација
бициклиста (дефиниција), саобраћају,
(показати),
(израда макете), утицај
саобраћаја на животну
правилно понашање - обавезе и хоризонтална и средину (заштита)
вертикална
у одговорности сигнализација, процени -разликује безбедно од
јавном саобраћају ученика како би изгледао живот небезбедног понашања
(показати) у саобраћају људи без саобраћаја, пешака, возача бицикла и
-наводи професије -повеже место седења у дечијих возила,
у подручју рада .
аутомобилу са
саобраћаја
узрастом ученика,
- уме да покаже - зна да наброји - поред дефиниције зна и - уме да примени формат
врсте линија на врсте линија у да објасни врсте линија, папира, врсте линија,
техничком цртежу, техничком формате размеру и прибор при
покаже шта је цртању, папира, размеру и изради скице и техничког
техничко писмо, формате примену прибора на цртежа, самостално користећи
да одабере папира, шта је изради предмета у прибор.
прибор за то размера и просторном -правилно чита технички
3. техничко цртање основни приказивању. цртеж.
и прибор који се
ТЕХНИЧКА И ДИГИТАЛНА ПИСМЕНОСТ
нацрта користи за
најједноставни цртање цртежа.
ји предмет.
-самостално покреће
- уме да наброји - зна да наброји -зна шта су то ИКТ програм за обраду текста и
основне делове делове рачунара уређаји, основне цртање на основу
рачунара и да и да објасни чему делове и примену постављеног задатка.
покаже, служе делови, рачунара, додатне -користи Интернет сервисе
- може самостално наведе уређаје и софтвер, за претрагу и
да укључи рачунар примену - и да отвори програм за приступање online ресурсима
и да објасни чему рачунара, да обраду текста и -преузима одговорност.
служи наброји цртање и у њима пише и
рачунар. додатне црта .
уређаје и
софтвер и
отвори
програм за
обраду текста
и цртање.
- зна да покаже - зна да наброји - уме да објасни - на задатом примеру зна
4. природне врсте природне и вештачке да објасни природне и
и вештачке материјала, врсте материјале, практично вештачке материјале,
материјале, и и покаже основна основна својства,
да покаже како се својства својства материјала, извођење операција
ПРОИЗВОДЊА
РЕСУРСИ И поједини материјали материјала, примену, начине обраде материјала уз
могу начине обраде обраде, заштита на примену ручног алата, и води
обрађивати материјала, како раду и рециклажа рачуна о заштити
једноставним се материјала. самостално на раду.
алатом и прибором. може вршити израђује једноставан -самостално израђује
рециклажа модел. моделе и макете од лако
материјала обрадивих материјала
и заштита
животне
средине.
- шта је модел- макета - из чега се - реализација пројекта - самостално представља

(показати), састоји пројекат на основу сопствене пројектну идеју, поступак
лако -обрадиви (дефиниција), идеје, примена природних израде ,
материјали: дрво природни и и -самостално проналази
,папир, кожа, вештачки вештачких материјала, информације потребне за
КОНСТРУКТОРСКО
5. текстилна влакна материјали употреба алата. израду предмета/модела

(показати), (дефиниција), користећи ИКТ и Интернет
ручни алати за обраду ручни алати
МОДЕЛОВАЊЕ
сервисе
(показати) - активно учествује у раду
пара или мале групе у складу
са својом улогом и показује
поштовање према
сарадницима,
-процењује остварен
резултат и развија предлог
унапређења.
разред: ШЕСТИ предмет: Техника и технологија
теме
број
Редни
ТЕМА
Препознавање Репродукција Разумевање Врло Примена Напомена

К
Довољан ( 2 ) Добар( 3 ) добар (4 ) Одличан ( 5 ) орелација
1 2 3 4 5 6 8
- врсте - зна историју развоја - уме да објасни - на задатим

грађевински архтектуре, врсте историјат развоја примерима да
х објеката грађевинских архитектуре, објасни историјат и
ЖИВОТНО И РАДНО
- уме да објеката, основне врсте врсте

1. организује конструктивне грађевинских грађевинских информати
радно место. елементе и система објеката, објеката, ка
градње у конструктивне конструктивне
грађевинарству. елементе објекта и елементе
ОКРУЖЕЊЕ
системе градње у савремене

грађевинарству. градње и
системе
градње. -
класификује кућне
инстaлације на
основу њихове
намене
набројати неколико - појам и врсте - уме да објасни -демонстрира
саобраћајних саобраћаја, правилно и правилно и
знакова(показати), - -хоринзолтална и безбедно безбедно
зна светлосну вертикална кретање пешака и понашање и
саобраћајну сигнализација возача бицикла уз кретање пешака и Географија
2. САОБРАЋАЈ сигнализацију (дефиниција) помоћ рачунарске возача бицикла ,
(показати), симулације и уз помоћ информати
правилно преко рачунарске ка
понашање у сопствене раскрснице симулације и
јавном саобраћају направљене од демонстрације на
(показати) картона и саобраћајном
саобраћајних знакова полигону
- зна да наброји - на примеру - на основу
- набројати поступке и фазе у покаже поступке и задатка израда
елементе техничке реализацији фазе , пројекта
документације, грађевинских појам, врсте и применом техничке
показати шта је објеката, шта садржи примена пројекта, документације, математика
3. то размера и техничка технички цртеж техничког цртежа , ликовна
поступак документација, шта је да на основу задате култура,
ПИСМЕНОСТ
котирања, као и размера и котирање уради по размери, зна размере, применом информати
ТЕХНИЧКА
основни прибор који као и основне елементе котирања и основних ка

се користи при симболе и ознаке у основне симболе и симбола и
изради техничке грађевинарству ознаке у ознака у
документације. грађевинарству. грађевинарству
и
графичко
представљање
предмета.
- зна да наброји - зна основне - покаже поступак - на основу задатка
основне делове делове рачунара и укључење програма црта у програмима
рачунара и да их да објасни за цртање и рад у за Српски језик,
покаже и да функцију делова њима, једноставно ликовна
3.
ПИСМЕНОСТ
ДИГИТАЛНА покрене неки рачунара, поступке - рад са CD-ом како се цртање, користи CD- култура,
програм покретања снима цртеж, е и флеш меморију, информатика
програма, штампање цртежа и - зна да изврши
рад са CD-ом, ради са успостављање везе снимање цртежа а
једноставним преко интернет затим штампање и
програмима, како се мреже. слање преко интернет
користи интернет. мреже.
- природни и - зна основне - зна поделу и - на задатом примеру

вештачки врсте врсте зна основне врсте
грађевински грађевинских грађевинских природних и
материјали материјала својства материјала и уме вештачких материјала
– набројати и и примену у да објасни њихова
показати. грађевинарству. природне и основна својства као и
вештачке примену на задатом
- врсте енергије у - зна основне материјале, примеру.
домаћинств ( врсте енергије, својства и примену.
РЕСУРСИ И ПРОИЗВОДЊА
набројати). мере за - на задатом примеру

рационално - зна да објасни да објасни врсте
- препознати коришћење врсте енергије у енергије,
алат и машине топлотне енергије и грађ. мере мере за рационално
које се користе коришћење сунчеве за рационално коришћење и
у грађевинарству. географија,
енергије. коришћење примена сунчеве
4. топлотне енергије, енергије.
информатика
набројати машине физика
- набројати алат изолацију зграда.
и уређаје које и машине које - поред теоријског
знаш да се се - зна да знања уме да направи
користе у користе у објасни неки грађевински
пољопривредној грађевинарству основни алат алат и да објасни
производњи и мере заштите и машине које мере заштите при
при изградњи се користе у изградњи објеката
објеката. грађевинарству као на градилишту.
и мере заштите при -на основу добијеног
-организација рада у изградњи задатка објаснити
пољопривредној грађевинских примену машина и
производњи, објеката. уређаја у
техничка средства, - објаснити пољопривреди а
машине и уређаји организацију рада затим направити
(дефиниција). у пољопривредној модел машине или
производњи, уређаја у
примену техничких пољопривреди.
средстава машина
и уређаја.
- набројати - зна - израда - самосталан рад на
основне елементе пројекта на пројекту, израда
елементе пројекта, рачунару, техничке документације,
КОНСТРУКТОРСКО конструкторских елементе коришћење -избор материјала, алата и
МОДЕЛОВАЊЕ математика
комплета, алат и техничке интернета за прибора. Моделовање машина
, физика,
прибор који се документације, самостални рад и уређаја у
5. користи за избор материјала на сопственом грађевинарству,
информати
а,
израду вежби и и обраде као и пројекту. пољопривреди. Израда
израде макете површинске Уме да користи макета у
према својим заштита елементе грађевинарству.
способностима. материјала, конструкторс Коришћење рачунара, CD-а,
примена ког комплета флеш меморије и интернета.
рачунара и алат и
коришћење прибор.
интернета.
разред: СЕДМИ предмет: Техника и технологија

Редни
Н И В О И ЗНАЊ А
ТЕМ
Препознавање Репродукција Б ( 3 Разумевање В ( Примена Г ( 5 Напомена

бр
ој
А(2) ) 4) )
-зна да покаже - набраја основне врсте - набројати и показати - на практичном

врсте машина које машина које се основне врсте машина примеру показати
се користе користе у машинству, које се користе у механички склоп,
у машинству. погонске машне,радне машинаству и принцип рада,
ЖИВОТНО И РАДНО ОКРУЖЕЊЕ
машине,машинска објаснити механизам, практичност и

конструкција. машину, моторе, економичност машине
-препознаје ознаке конструкције.
класе енергетске
ефикасности
- користи ел.апарате и - практично покаже
уређаје - објасни прицип како је потрошња
-набраја рада апарата и енергије у домаћинству
1. техничка уређаја,ефикасност економична и
средства и ,штедња и практична
алате - правилно користи економичност
алате,уређаје и води - практично покаже
рачуна о безбедности -објасни аргономију, употребу алата и
дизајн производа материјала, израда
-препознаје модела, састављање и
загађеност - дефинише -објасни токсичан тестирање истог
природе загађеност и отпад, како долази у
отклања исти природу
- зна да наведе -зна да наброји -зна да објасни - представља
и препозна машине спољашњег и машне унутрашњег транспорт и
саобраћајна унутрашњег транспорта и поделу,одабира
превозна средства спољашњег избор машина,
транспорта фактори и чиниоци у
саобраћају
2. -зна да наведе поделу
САОБРАЋАЈ
мотора код друмског

- зна да препозна транспорта -зна да објасни -практично демонстрира и
поделу мотора код подсистеме код показује делове машина, улога
друмско возила, основне и ефикасност истих
г делове, састав.
транспор
та
-зна разлику између
бицикла и мопеда -зна принцип рада и -Практично подешава
поктретљивост бицикл за употребу,
бицикла и мотора сервисирање делова,
-наводи делове функционалност и
бицикла и употребе исте
мопеда
зна да објасни - зна да наведе поделу -зна да наведе зна специфичност
скицу и технички цртежа и објасни цртежа, примена и
цртеж поделу цртање практичних
цртежа примера и израда
истих на предмету у
ТЕХНИЧКА И ДИГИТАЛНА -зна да објасни поделу природи
3. цртежа према месту
-зна да користи прибор приказивања- -зна да црта
за техничко цртање у ортог.пројекција ортогонални приказ -зна практично да нацрта
ПИСМЕНОСТ
изради геом.тела предмета у предмет у простору са

свесци 3д алатом и на моделу објасни 3д
коришћењем прибора приказ
-зна да објасни поделу
цртежа према месту -зна практично да нацрта
приказивања- цртеж свих пројекција,
-зна да активира аксоном.пројекција -зна да црта и објасни представи и објасни
програм Sketchup на поделу
рачунару за цртање и -зна да пре почетка рада аксон.пројекције -зна практично да врши
црта геом.облике подеси параметре за (диметрија, симулацију готовог цртежа и
програм и црта изометрија, коса презентује осталима
прој.)
-зна да практично у
3д престави цртеж са
свим алатима
-зна да покаже врсте - набраја основне - набројати и показати - на практичном примеру
материјала који се врсте материјала основне врсте материјала показати механичка
користе у машинству. који се који се користе у својства метала и легура
користе у машинству, машинаству и објаснити ( тврдоћа и чврстоћа ).
- препознаје мерна механичка својства механичка својства
средства метала и легура. метала и легура. - на основу добијеног
. задатка извршити мерење и
- користи мерна - објаснити прицип рада контролу помоћу
-набраја алате који се средства мерних и контролних ( помичног мерила,
користе за обраду уређаја микрометра, калибра,
метала са и без - принципи обраде ( помично мерило, угаоника).
скидања метала са и без микрометар, калибри,
РЕСУРСИ ИПРОИЗВОДЊА
струготине. скидања струготине и угаоници). - практично показати како

мере се врши обрада скидањем
- показује заштите на раду – - навести и објаснити струготине а како обрада
4.
машину, дефиниција. принципе обраде метала деформацијом уз примену
механизам, део са и без скидања мера заштите на раду.
- дефиниција струготине , као и мере
-препознаје робота механизма , заштите на раду. -моделирање механизама и
машине, дела склопова употребом
-препознаје моторна просте машине, -подела машина и елемената из
возила (бицикл, подела механизама, примена , конструкторског комплета,
мотоцикл, упоређивање са примена мере заштите на
аутомобил) наводи врсте робота – елементима из раду, самосталност у раду.
намену и начине конструкторског
управљања. комплета, израда - навести и објаснити
једноставних модела практичну примену робота у
- дефинише - објаснити принцип рада индустрији и свакодневном
погонске машине робота и како се може животу.
и њихову поделу, њима управљати у
турбине индустрији и - на понуђеним моделима
бензиски и дизел свакодневном животу. показати радни циклус;
мотори - објаснити принцип рада турбине, бензиских и дизел
– дефиниција. погонских машина; мотора. Моделирање
турбина , бензиских и турбине , медела клипа.
дизел мотора.
- из чега се састоји - елементи елементи машина - израда вежби
машина (набројати или машина и и механизама према сопственом
препознати механизама (набројати, пројекту,
на слици ), (дефиниција), објаснити - израда модела
- показати на - елементи за везу, функцију према
моделу елементе уређаја),
- елементи за задатку,
машина и - израда пројекта - конструкција робота
пренос снаге и
5. механизама. кретања и према из конструкторских
- специјални задатку, комплета,
елементи. - правилна - рад на рачунару
примена алата и (технички цртеж,
прибора при поступак рада, 3Д
обради моделовање).
материјала. - прављење макете и
- мере заштите при модела који могу имати
раду. употребну
-спајање вредност.
механизама,
употребом
конструктора
разред: ОСМИ предмет: Техника и технологија
Редни број
Напомен
теме
Препознавање Репродукција Разумевање Врло Примена

а
ТЕМА
Довољан ( 2 ) Добар( 3 ) добар (4 ) Одличан ( 5 ) К

орелациј
а
1 2 3 4 5 6 7
- анализира опасности од
1. -наброји - уме да објасни појам - уме да дефинише неправилног коришћења
електротехничке електротехнике и појам електротехнике електричних апарата и
апарате мехатроникике и мехатроникике уређаја и познаје поступке
и уређаје које има у
својој кући или
стану. - занимања у - објашњава -образложи важност
електротехници могућности настанка енергетске ефикасности
-дефиниција струјног удара електричних уређаја у
ЖИВОТНО И
ОКРУЖЕЊЕ
енергетске -енергетска домаћинству

ефикасности. ефикасност
-наброји занимања у -повеже професије
електротехници и (занимања) у области
РАДНО
објасни која спадају у електротехнике и

трогодишња а која у мехатронике са својим
четворогодишња интересовањима.
занимања.
2. -уз малу помоћ, зна - појам и врсте -зна и набраја - упореди карактеристике
поделу саобраћаја саобраћаја, карактеристике електричних и хибридних
- на - да наброји саобраћајних саобраћајних средстава са
ОБРАЋАЈ
фотографијама електрична средстава на конвенционалним
покушава да саобраћајна средства електрични погон
препозна
електрична
саобраћајна - разуме значај
средства. -хибридно возило - објашњава појам електричних и
-електрични уређаји у хибридно возило електронских уређаја у
моторним возилима – саобраћајним средствима
- Објашњава и
набројати. препознаје електричне
и електронске уређаје - користи доступне
у моторним возилима. телекомуникационе уређаје
и сервисе.
-са фотографија - зна да наброји -наброји компоненте - класификује компоненте
прича делове ИКТ уређаје ИКТ уређаја, ИКТ уређаја према намени
рачунара - црта поједине и објасни - процени значај
- скицира неке основне - разуме процес управљања процесима и
ТЕХНИЧКА И ДИГИТАЛНА ПИСМЕНОСТ

од симболе у управљања уређајима помоћу ИКТ
електротехни електротехници помоћу -црта електричне шеме
чких -на једноставном ИКТ уређаја правилно користећи
симбола струјном колу - црта основне електротехничке симболе
- прецртава струјно покаже симболе симболе у - користи софтвере за
коло и пише -у електротехници симулацију рада
елементе тог једноставним - на електричним лектричних кола
3. кола софтверима шемама црта - састави
- у програму за за симболе електромеханички модел и
симулацију симулацију и чита их управља њиме помоћу
струјних кола струјних кола - користи софтвере интерфејса
покушава да нацрта за симулацију - континуирано показује
повеже струјно једноставна рада заинтересованост и
коло струјна кола електричних кола одговорност према
-несамосталност у - исправљање - саставља сопственом процесу
раду, тражење и грешака уз електротехничк учења.
прихваћање помоћи наставникову и модел
и савета. помоћ. - самостално
уочавање и
исправљање
грешака.
- препознати -производња и - објаснити поступак - на задатим примерима
електроинсталац пренос добијања електричне објаснити поступке
иони материјал ( електричне енергије и начине добијања електричне енергије и из
проводник, енергије, преноса и чега се састоји преносна мрежа.
инсталационе алтернативни алтернативне изворе - примена електроинсталационих
цеви, кутије, извори енергије. енергије. материјала и прибора у кућним
сијалично грло, електричним инсталацијама,
сијалица, електроинсталац -објаснити основне -основне делове инсталације
прекидач, иони електроинсталационе преставља симболима
прикључница, материјали: материјале, својства и
утикач) проводници, примена -повеже електрично и/или
инсталационе електронско коло према задатој
ПРОИЗВОДЊА
-у кућној цеви, сијалица , - разликује елементе шеми

РЕСУРСИ И
инсталацији прекидач, кућне електричне - користи мултиметар

препознаје електро прикључница инсталације -анализира карактеристике
материјале утикач, електричних машина и повезује их
4. осигурач и -повезује струјно коло са њиховом употребом
-у повезаном електрично од елемената из - класификује електронске
струјном колу бројило – комлета према задатој елементе
препознаје испричати о њима шеми -аргументује значај
елементе кола. нешто рециклаже електронских
-објашњава рециклажу компоненти
-покушава да -покушава да електронског отпада - од елемената из
објасни реч повеже струјно конструкторских
рециклажа коло. -класификује комплета саставља
електронске елементе електрична кола и електро моделе
-објашњава
шта је -употреба
електронски конструкторског
отпад комлета за израду
вежби
-да наброји -дефинише - самостално/тимски - самостално/тимски
електричне апарате пројекат истражује и истражује и осмишљава
и уређаје у осмишљава пројекат пројекат
домаћинству и - електрични - креира - креира документацију,
препознаје их на апарати документацију, развије и представи бизнис
слици, уређаји у план производа
- покушава да домаћинств - рад са - састави производ према
повеже у– конструкторима из осмишљеном решењу
струјно коло објаснити области - рад са конструкторима из
- да у комлету ,
електротехнике и области електротехнике и

материјала, електронике електронике
5. пронађе и -користи - рад на рачунару,
покаже комлет - рад на рачунару, - рад са конструкторима на

електромотор, материјала за 8 -једноставније електро бази интерфејс
батерију, раз. и повезује моделе представља технологије.
прекидач... једноставна као пројекат - састави и управља
струјна кола (зујалица, једноставним школским
електромотор, модел роботом или
-задате вежбе грејача..) мехатроничким моделом
ради али не -процењује свој рад и рад других
доводи до
и предлаже
краја
унапређење реализованог
пројекта
Критеријум оцењивања
Предмет: Информатика и рачунарство
Разред: V
О Ц Е Н А
Наставнатема
2 3 4 5
Ученик уме да : - Креира дигиталну слику - примени основне акције - Примени алате за снимање и
-наведе примену - Креира текстуални документ и едитовања и форматирања репродукцију аудио и видео
информатике и рачунарства у - Разликује основне дигиталне слике и текстуалног записа
савременом животу типове датотека документа -Креира мултимедијалну
- Правилно користи ( самостално и сараднички) презентацију и примени
ИНФОРМАЦИОНО- ИКТ уређаје основне акције едитовања и
КОМУНИКАЦИОНА - Прави разлику између форматирања ( самостално и
ТЕХНОЛОГИЈА хардвера, софтвера и сервиса сараднички).
- Прилагоди радно
окружење кроз основна
подешавања
-Сачува и организује податке
- реагује исправно када дође - приступа интернету, - информацијама на - објасни појам ауторских права
у потенцијално небезбедну самостално претражује, интернету приступа критички и разликује основне лиценцеза
ситуацију у коришћењу ИКТ проналази информације у - спроводи поступке за заштиту дељење садржаја
уређаја дигиталном окружењу и личних података и приватности
- доводи у везу значај преузима их на свој на интернету
правилног одлагања уређај
дигиталног отпада и заштиту - препознаје ризик зависности
ДИГИТАЛНА животне од технологија и доводи га у
ПИСМЕНОСТ средине везу са својим здрављем
- разликује безбедно од
небезбедног, пожељно од
непожељног понашања
на интернету
- реагује исправно када дође
у контакт са непримереним
садржајем или са непознатом
особом путем интернета
-сарађује са осталим - користи могућности које - креира, објављује и -креира, објављује и
члановима групе у одабиру пружају рачунарске мреже представља дигиталне садржаје представља дигиталне садржаје
ИСТРАЖИВАЧКИ теме, прикупљању и обради у користећи расположиве алате користећи расположиве алате
материјала, представљању сфери комуникације и сарадње - вреднује процес и резултате
ПРОЈЕКАТ
пројектних резултата и пројектних активности
закључака;
- наведе редослед корака у - креира једноставан - сврсисходно примењује - објасни сценарио и
решавању једноставног рачунарски програм у програмске структуре и алгоритам пројекта
логичког проблема визуелном окружењу блокове наредби - анализира и дискутује програм
РАЧУНАРСТВО
- користи математичке - проналази и отклања грешке у
операторе за израчунавање програму
Често пропусти да уради Труди се да прилично Редовнорадидомаћи, активно Редовнорадидомаћи, активно

домаћи задатак;ретко редовно ради домаће задатке;; учествује у раду на часу; учествује у раду на часу
Светеме учествује у раду на часу често учествује у раду на Самостално ради задатке Самостално ради на часу
Ради на часу уз часу;
помоћ наставника Ради на часу уз мању
помоћ наставника
Критеријум оцењивања
Разред: VI
О Ц Е Н А
2 3 4 5
Ученик уме да : - креира, уређује и -самосталноснима и -
- правилнокористи ИКТ структурирадигиталнесадржајек вршиосновнуобрадуаудио и уређујемултимедијалнупрезент
уређаје; ојисадржетабеле у видеозаписа; ацијукојасадрживидео и
- креира, уређује и програмузарадсатекстом и -- аудиосадржаје;
структурирадигиталнесадржаје програмузарадсамултимедијални уређујемултимедијалнупрезентаци - чува и
ИНФОРМАЦИОНО-
којисадржетабеле у мпрезентацијама јукојасадрживидео и организујеподаткелокално и у
КОМУНИКАЦИОНА програмузарадсатекстом аудиосадржаје; облаку;
ТЕХНОЛОГИЈА -креира и
обрађуједигиталнуслику; - одговорно и правилнокористи
ИКТ уређаје у
мрежномокружењу;
- одговорно и правилно користи - примењује поступке и правила за - приступа Интернету, самостално - објасни поступак заштите
ИКТ уређаје у мрежном окружењу; безбедно понашање и представљање претражује, проналази и процењује дигиталног производа/садржаја
- разликује основне интернет на мрежи информације и преузима их на свој одговарајућом CC лиценцом;
ДИГИТАЛНА сервисе; - приступа Интернету, самостално уређај поштујући ауторска права;
ПИСМЕНОСТ - примењује поступке и правила за претражује, проналази и процењује
безбедно понашање и информације и преузима их на свој
представљање на мрежи; уређај поштујући ауторска права;
-сарађује са осталим - користи могућности које - креира, објављује и -креира, објављује и

члановима групе у одабиру пружају рачунарске мреже у представља дигиталне садржаје представља дигиталне садржаје
ИСТРАЖИВАЧКИ теме, прикупљању и обради сфери комуникације и сарадње користећи расположиве алате користећи расположиве алате
материјала, представљању - вреднује процес и резултате
ПРОЈЕКАТ
пројектних резултата и пројектних активности
закључака;
- креира једноставан програм - објасни и примени -- користи у оквиру програма -разложи сложени проблем на
у текстуалном програмском одговарајућу програмску нумеричке, текстуалне и једноставније функционалне
језику; структуру (наредбе једнодимензионе низовске целине (потпрограме);
- користи математичке изразе доделе, гранања, петље); вредности; - проналази и отклања грешке у
РАЧУНАРСТВО за израчунавања у програму
једноставним програмима; - разложи сложени проблем на
једноставније функционалне
целине (потпрограме);
Често пропусти да уради Труди се да прилично Редовнорадидомаћи, активно Редовнорадидомаћи, активно

домаћи задатак;ретко редовно ради домаће задатке;; учествује у раду на часу; учествује у раду на часу
Светеме учествује у раду на часу често учествује у раду на Самостално ради задатке Самостално ради на часу
Ради на часу уз часу;
помоћ наставника Ради на часу уз мању
помоћ наставника
Критеријумоцењивања
Разред: VII
2 О Ц Е Н А 5
2 3 4 5
- разликује визуелну - разликује визуелну презентацију - разликује визуелну презентацију - разликује визуелну
презентацију и и логичку структуру текста; и логичку структуру текста; презентацију и логичку
логичкуструктуру текста; -користи алате за стилско -користи алате за стилско структуру текста;
-користи алате за обликовање документа и креирање обликовање документа и креирање -користи алате застилско
стилско обликовање прегледа садржаја у програму за прегледа садржаја у програму за обликовање документа и
документа и обраду текста; обраду текста; креирање прегледа садржаја у
креирање прегледа садржаја у -објасни принципе растерске и -објасни принципе растерске и програму за обраду текста;
програму за обраду текста; векторске графике и модела векторске графике и модела -објасни принципе растерске и
приказа боја; приказа боја; векторске графике и модела
ИНФОРМАЦИОНО- -креира растерску слику у -креира растерску слику у приказа боја;
КОМУНИКАЦИОН изабраном програму; изабраном програму; -креира растерску слику у
А ТЕХНОЛОГИЈА -креира векторску слику у -креира векторску слику у изабраном програму;
изабраном програму; изабраном програму; -креира векторску слику у
-користи алате за уређивање и изабраном програму;
трансформацију слике; -користи алате за уређивање и
трансформацију слике;
-креира гиф анимацију;
- креира видео-запис
коришћењем алата за снимање
екрана;
- сарађује са осталим - креира, уређује и структурира - креира рачунарске програме - поставља резултат свог рада
члановима групе у свим дигиталне садржаје који који доприносе решавању на Интернет ради дељења са
фазама пројектног задатка; комбинују текст, слике, линкове, пројектног задатка; другима самостално;
табеле и анимације; - поставља резултат свог рада на -вреднује своју улогу у групи
ИСТРАЖИВАЧКИ
Интернет ради дељења са при изради пројектног задатка и
ПРОЈЕКАТ другима уз помоћ наставника; активности за које је био
-вреднује своју улогу у групи при задужен
изради пројектног задатка и
активности за које је био задужен
- уз помоћ програмске - уз помоћ програмске - уз помоћ програмске - уз помоћ програмске
библиотеке библиотеке текстуалног библиотеке текстуалног библиотеке
текстуалног програмског језика исцртава програмског језика исцртава текстуалног
програмског језика елементе 2Д графике; елементе 2Д графике; програмског језика исцртава
исцртава елементе 2Д - употребљава петље и генератор - употребљава петље и генератор елементе 2Д графике;
графике уз помоћ насумичних бројева за насумичних бројева за - употребљава петље и
РАЧУНАРСТВО наставника исцртавање сложенијих облика; исцртавање сложенијих облика; генератор насумичних бројева
- планира, опише и за исцртавање сложенијих
имплементира решење облика;
једноставног проблема; - планира, опише и
имплементира решење
једноставног проблема;
-проналази и отклања грешке у
програму
Често пропусти да Труди се да прилично редовно Редовнорадидомаћи, активно Редовнорадидомаћи, активно
уради домаћи задатак; ради домаће задатке; учествује у раду на часу; учествује у раду на часу
Светеме ретко учествује у раду на често учествује у раду на часу; Самостално ради задатке Самостално ради на часу
часу Ради на часу уз помоћ Ради на часу уз мању помоћ
наставника наставника
-разликује појмове URL, -разликује појмове URL, DNS, IP -разликује појмове URL, DNS, IP -разликује појмове URL, DNS,
DNS, IP адреса; адреса; адреса; IP адреса;
-објасни појмове хипер веза -објасни појмове хипер веза и -објасни појмове хипер веза и -објасни појмове хипер веза и
и хипер текст; хипер текст; хипер текст; хипер текст;
-креира, форматира и -креира, форматира и шаље -креира, форматира и шаље -креира, форматира и шаље
шаље електронску пошту; електронску пошту; електронску пошту; електронску пошту;
-обавља електронску -обавља електронску -обавља електронску -обавља електронску
комуникацију на комуникацију на сигуран, етички комуникацију на сигуран, етички комуникацију на сигуран,
сигуран, одговоран и безбедан начин одговоран и безбедан начин етички одговоран и безбедан
ДИГИТАЛНА етички одговоран и водећи рачуна о приватност; водећи рачуна о приватност; начин водећи рачуна о
безбедан начин водећи -препозна непримерени садржај, -препозна непримерени садржај, приватност;
ПИСМЕНОСТ
рачуна о приватност; нежељене контакте и адекватно се нежељене контакте и адекватно се -препозна непримерени
заштити; заштити; садржај, нежељене контакте и
-сараднички креира и дели адекватно се заштити;
документе у облаку водећи рачуна -сараднички креира и дели
о одговарајућим нивоима документе у облаку водећи
приступа; рачуна о одговарајућим
нивоима приступа;
-подешава хипер везе према
делу садржаја, другом
документу или веб локацији;
КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА
разред: ОСМИ
предмет: Информатика и рачунарство
Н И В О И З Н А ЊА
Препознавање Репродукција Разумевање Примена
ТЕМА
Редни
Оцена 2 Оцена 3 Оцена 4 Оцена 5

теме
број
Ученик ће бити у стању Ученик ће бити у стању да: Ученик ће бити у стању да: Ученик ће бити у стању
да: -отвори нови радни лист -отвори нови радни лист да:
-отвори нови радни - изврши унос података - изврши уносподатака -отвори нови радни лист
лист - разликује типове - разликује типове - изврши уносподатака
1. - изврши унос података. података. - разликује типове
података уз помоћ -сортира и филтрира података.
наставника податке по задатом -сортира и филтрира
КОМУНИКАЦИОНА
ИНФОРМАЦИОНО
критеријуму податке по задатом

форматира ћелије критеријуму
-разуме појам адресе
ћелије
-форматира
ћелије,сачува је у пдф у
и одштампа
-користи формуле за
израчунавање
статистика
-изради графикон
Ученик ће бити у стању - Препозна ризик на Ученик ће бити у стању да Ученик ће бити у стању
да
да интернету -објасни појам отворени -објасни појам отворени
ДИГИТАЛНА ПИСМЕНОСТ
Препозна ризик на -разуме на које све начине подаци подаци

интернету делимо личне податке -разуме на које све начине -Разуме везу између
Установи када не би приликом коришћења делимо личне податке ризика на интернету и
требало да дели личне интернета приликом коришћења кршења права
податке и разуме ризик -разуме потенцијалне интернета -разуме на које све
ризике начине
од таквих поступака дељења личних података -разуме потенцијалне делимо личне податке
2.
путем интернета,поготову ризике приликом коришћења
дељења личних података
личних података деце путем интернета,поготову интернета
личних података деце -разуме потенцијалне
ризике дељења личних
података путем
интернета,поготову
личних података деце
Ученик уз малу помоћ Исти критеријуми као за Ученик самостално и
Присећање и наставника (дозвољене оцену пет, дозвољене без грешке
израда основних 2 сугестије) две ситне грешке
елемената задатка -креира низове
уз помоћ -креира низове -креира низове -креира табеле
РАЧУНАРСТВО
наставника -креира табеле -креира табеле -примењује
-пише код за -примењује библиотеке података
3. одређену функцију/е библиотеке података -исправно пише код
-израђује -исправно пише код за примену функција
једноставан график за примену функција (сумирање, просечна
-изврши само један (сумирање, просечна вредност, минимум,
захтев сортирање или вредност, минимум, максимум)
филтрирање максимум) -графички
-графички представља податке
представља податке -сортира и
-сортира и филтрира податке у
филтрира податке у табели
табели
креиран онлајн - непотпун креиран -креиран, прослеђен и -креиран, прослеђен
упитник који у упитник ,прослеђен анализиран онлајн и анализиран онлајн
потпуности не и анализиран упитник упитник
одговара теми
-у току израде задатка - приказано је коначно -приказано је коначно
ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК (рачунарство)

-сарадња у групи постоји сарадња у програмско решење програмско решење са
није адекватна групи без анализе тока анализом тока израде
израде пројекта и тока пројекта, тешкоћама
-постоји покушај -израђени су делови на које се наилазило и
израде кода на истраживања
пројекта коришћењем начинима њиховог
основу изабране теме техника рада у - резултати рада су отклањања
програмима за скриншотовани и налазе
-приказан је део -приказан је ток
табеларне прорачуне се у презентацији
4. тока израде у истраживања и
програму за обраду -приказан је део кода начин долажења до
текста који се односи на решење решења датог
проблема датог у проблема
- није
креирана изабраној теми
- резултати рада су
презентација
- приказана скриншотовани и
презентација са налазе се у
непотпуним презентацији
резултатима рада
ПРИЛОГ 1
СТРУЧНА ВЕЋА – 1.ПРЕДЛОГ ОЦЕЊИВАЊА АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА И ЊЕГОВИХ РЕЗУЛТАТА РАДА-
1.КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА УЧЕШЋА УЧЕНИКА У ГРУПНОМ РАДУ
Одличан (5) Врло добар (4) Добар (3) Довољан (2) Недовољан (1)
- ученик је посебно - мотивисан је и - у подели задатака ради на нивоу незаинтересован за
мотивисан, креативан, редовно групи је потребна помоћ присећања рад,
одговоран у раду,поштује друге, извршава задатке наставника - у групи се омета друге
редован у извршавању обавеза - решава проблеме - за рад потребна помоћ, активира на - подстицај и помоћ
- даје креативне користеци научене потстицај и усмеравање интервенцију га не
примедбе и предлоге садржаје - спор и непрецизан у наставника мотивишу на рад
- поштује правила рада - поштује правила презентацији - задатак не - не поштује правила
- у презентиовању је рада - теже исказује своје завршава и има понашања у групи
јасан, тачан и језгровит - подржава рад групе мишљење грешака - тражи пуну пажњу
- уочава битно и разликује га од и - није самосталан,следи - површан у раду и и
небитног подстиче их на рад друге поштовању правила индивидуалан
- зна добро организовати - поуздан је, марљив и - научено градиво - углавном је приступ
и водити рад у групи одговоран - примењује с грешкама пасиван
- има високо развијено презентује - делимично поштује у групи
критичко мишљење тачне податке правила рада
ОЦЕЊИВАЊЕ ДОМАЋИХ ЗАДАТАКА
OЦЕНА Критеријум оцењивања

5 Домаће задатке ради редовно,изразито су уредни и тачно написани.Упоран је.Све
задатке је сам способан образложити с разумевањем. Често и сам себи задаје додатне
задатке.
4 Домаће задатке ради редовно,тачни су и уредни. Понекад нетачно образлаже тачно
урађени и решени задатак.
3 У раду код куће је редован, али не посвећује већу пажњу тачности и уредности.Не
сналази се у образлагању решених задатака.
2 Домаће задатке ради нередовно ,неуредни су и често нетачни. Није у стању објаснити
решени задатак.
1 Углавном не ради домаће задатке. Домаћи задаци су нетачни, неуредни и површне.

Често није у стању репродуковати решени задатак или објаснити написано.
КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА ПЛАКАТА, ПОСТЕРА, РЕФЕРАТА И ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ
ЕЛЕМЕНТИ ОДЛИЧАН ВРЛО ДОБАР ДОБАР ДОВОЉАН
Садржај Тема је обрађена према Тема је обрађена према Тема није обрађена према неразумљиво и
задатим елементима, без задатим елементима, без са свим задатим нејасно
грешака грешака,али је присутна елементима, садржи и
У уводу је добро објашњено о непримерена количина грешке
чему је реч у у раду градива У уводу је делимично
У закључку су сажете У уводу је добро објашњено о објашњено о чему је реч у
најбитније информације о чему је реч у раду раду
теми У закључку су сажете У закључку нису сажете
Реченице су написане јасно, најбитније информације о најбитније информације о
разумљиво и стилски теми теми
уједначено, тачно, јасно, Реченице су написане јасно, Већина реченица су
примерено узрасту разумљиво и стилски написане
уједначено,али је присутно нејасно,неразумљиво и
коришћење неразумљивих стилски неуједначено
појмова,непримерено узрасту
Изглед Презентација је добро Презентација није у Презентација је углавном неуредан,

видљива и јасна потпуности прегледна, добро непрегледна, недовољно непрегледан
Количина текста у видљива и јасна видљива и јасна
презентацији се уклапа у Количина текста у Количина текста у
стандарде доброг презентацији се уклапа у презентацији се не
презентовања стандарде доброг уклапа у стандарде
Одабир слика и графикона презентовања доброг презентовања
је примерен презентацији Одабир слика и графикона је Одабир слика и
Презентација сажима оно већином примерен графикона је делом
што је написано у реферату презентацији примерен презентацији
уредан, прегледан, Презентација углавном Презентација само делом
величина слова ( читљиво с сажима оно што је написано у сажима оно што је
2 метра) реферату написано у реферату али
без редоследа
Излагање Наступ је сигуран и уверљив Наступ је помало несигуран Наступ је јако несигуран не познаје
, јасно и гласно Самостално излагање Излагање са употребом садржај,
Самостално излагање и углавном је течно, без белешки,чита чита текст
течно изражавање, без белешки Градиво већином који не разуме
белешки Градиво већином повезује и Не повезује и примењује
Градиво у потпуности примењује Непоштовање временског
повезује и спретно Поштовање је временског оквира
примењује оквира
Поштовање временског
оквира
ПРИЛОГ 2-предлог изгледа педагошке документације
ИМЕ И ПРЕЗИМЕ УЧЕНИКА: АНГАЖОВАЊЕ УЧЕНИКА

РАЗРЕД:
НАСТАВН УСМЕН ПИСМЕ ПИСМЕ оцењивање ОСТВАРЕНО ЗАКЉУЧ
Сарадња са другима
према постављеним
мотива ија за учење

А А НА НА ПЛАКАТА, СТ НА
ТЕМА ПРОВЕ ПРОВЕР ПРОВЕ ПОСТЕРА, СТАНДАРДА ОЦЕНА
процењивање
Одговоран однос
Одговоран однос
Иницијално
интересовање и
РА А РА РЕФЕРАТА И О С Н
учествовање у
дужа од до 15 ПРЕЗЕНТАЦ
15 минута ИЈЕ,
према раду
1. 2.
минута РАДА У
Исказано
Активно
ГРУПИ
НАПОМЕНЕ:

Предметна настава -Критеријуми оцењивања

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Предметна настава -Критеријуми оцењивања

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Предметна настава -Критеријуми оцењивања

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

КРИТЕРИЈУМИ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И

 У току једног полугодишта ученик се оцењује најмање 4

СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ У

У току полугодишта ученик мора добити најмање четири оцене. Ученик

- две оцене на контролним задацима;

Елементи формативног оцењивања (по правилу се евидентирају у

Критеријуми вредновања контролних задатака

Контролни задаци су најављени и садрже питања из читања и

Задаци се структурирају на три нивоа: основни, средњи и

Оцењивање на основу процената:

0% - 40% = недовољан (1)

На полугодишњим и годишњим тестовима опсег процената за

Ученик чита са разумевањем различите врсте књижевних дела (и остале типове

- опише свој доживљај;

Ученик мора редовно читати домаћу лектиру и учествовати у интерпретацији.

Ученик у потпуности са разумевањем усваја наставне садржаје из граматике и на

- разликује променљиве речи и подврсте променљивих речи и непроменљиве

Ученик говорну поруку изговара потпуном и правилном реченицом и врло успешно

Самостално проналази тражене информације у тексту.

Потпуно самостално наводи синониме и антониме.

ВРЛО ДОБАР (4)

Ученик чита са разумевањем различите врсте књижевних дела (и остале типове

- опише свој доживљај;

Ученик мора редовно читати домаћу лектиру и учествовати у интерпретацији.

Ученик готово у потпуности са разумевањем усваја наставне садржаје из

- разликује променљиве речи и подврсте променљивих речи и непроменљиве

Говорну поруку изговара потпуном и правилном реченицом и успешно самостално

Писмени радови су садржајно разрађени, углавном тачно написани,

Самостално проналази тражене информације у тексту.

Самостално наводи синониме и антониме.

Ученик чита различите врсте књижевних дела (и остале типове текстова) и:

- делимично уме да опише свој доживљај;

У већини случајева чита домаћу лектиру и понекад учествује у интерпретацији.

На часовима је каткад активан и ретко користи додатне изворе знања.

Ученик уме да дефинише наставне садржаје из граматике, памти их и

- разликује променљиве и непроменљиве речи;

Уз помоћ проналази тражене информације у тексту и наводи синониме и антониме.

Ученик лоше чита различите врсте књижевних дела (и остале типове

Уз подстицај ретко одређује неке елементе композиције.

Разликује народну од ауторске књижевности.

Препознаје неке књижевнотеоријске појмове уз подстицај и помоћ

У већини случајева не чита домаћу лектиру и ретко учествује у

На часовима је ретко активан.

Ученик ретко уме дефинише наставне садржаје из граматике, делимично их

- разликује категорије рода, броја и уз помоћ ретко одређује падеже

Ретко успева да формулише говорну поруку, да каже одабране одломке или

Писмени радови су логички неповезани и садржајно сиромашни, али у

Понекад уме да наведе синоним и антоним уз помоћ наставника.

Ученик нема развијено интересовање за читање и ни уз добру

Нема основна књижевнотеоријска знања, а због лошег читања не

Не чита домаћу лектиру и не учествује у интерпретацији.

Ученик није усвојио наставне садржаје из граматике, не препознаје

Нема предзнања па тешко прати наставу, пасиван је и

Не прихвата помоћ ни савете наставника.

Не успева да формулише говорну поруку, да говори одабране одломке

Писмени радови су логички неповезани и садржајно сиромашни и

Критеријуми и елементи оцењивања у

1)опише свој доживљај

2)самостално уме да одреди књижевни род и врсту