П р а в н и ф а к у л т е т

У н и в е р з и т е т а у Б е о г р а д у

ДРЖАВИНА

Дарко Стевановић
2023/2024
Правни факултет Универзитета у Београду Грађанско право - општи део и Стварно право

ПОЈАМ ДРЖАВИНЕ
Државина је један од спорних правних института свих правних система.
Закон не садржи општу дефиницију појма државине, те правна теорија покушава да кроз поједине врсте
државина које су садржане у законском тексту изведе општи појам овог института.
Основно питање на које треба одговорити је - да ли је државина право или не?
Државина није право, већ је реч о фактичкој власти на ствари.
Државина се не штити као право, али се штити право на државину.

У правној теорији истичу се обично два концепта државине:

Субјективно схватање
За државину су потребна два момента: материјални моменат, фактичка власт на ствари (corpus) и
вољни моменат, тј. воља понашати се према ствари као власник (animus domini);
Држалац је онај ко се према ствари понаша као власник (нпр. ФГЗ, АГЗ, СГЗ).

Објективно схватање
За државину је потребан само материјални моменат (фактичка власт на ствари, corpus), не и вољни
елемент, другим речима из њеног појма се избацује animus.
Правни факултет Универзитета у Београду Грађанско право - општи део и Стварно право

ПОЈАМ ДРЖАВИНЕ
Да ли је у нашем позитивном праву прихваћен објективни концепт државине?
Начелно ЗОСПО прихвата објективни концепт државине, међутим, није ни у потпуности тачно рећи да не
постоји воља држаоца. Претпоставка је да воља постоји, али да она као таква није конститутиван елемент
државине (то више није иста воља као код римског схватања), односно, да је довољно вршење фактичке
власти на ствари (која је често, ако не и увек праћена и вољним елементом држаоца) кроз тзв. природну
вољу за држање.

Да ли је уопште могуће дати јединствену дефиницију државине?

Према Водинелићу дефиниција би могла да гласи да је државина фактичка власт или фактичко стање
у погледу ствари који могу да одговарају праву својине (својинска државина), другом праву (државина
права) или обавези (државина обавезе) и за које су примерена правна правила о државини, а не
притежању.

Фактичка власт је само типолошко обележје државине тј. елемент који је најчешћи, али није увек потребан да
би државина постојала, јер постоје случајеви државине без фактичке власти.
Правни факултет Универзитета у Београду Грађанско право - општи део и Стварно право

ПОЈАМ ДРЖАВИНЕ
Када се може рећи да постоји државина, а да не постоји фактичка власт на ствари?

Државина стања – представља раније успостављену државину (нпр. сложене цепанице у шуми);
Државина у мировању – привремена немогућност вршења фактичке власти (нпр. поплављена кућа);
Заповедна државина – вршење фактичке власти преко детентора (нпр. послодавац у односу на
запосленог када је реч о инвентару фирме);
Наследничка државина (тзв. спиритуализована државина) – наследници имају позицију држаоца у
погледу оставиочевих ствари већ од тренутка делације (смрти оставиоца);
Посредна државина (нпр. државина власника док је ствар код закупца);
Државина заступаног лица – држалац је дете или друго лице у чијем интересу поступа родитељ или
старатељ као његов заступник;
Зависна државина;
Државина неспособног за расуђивање.
Правни факултет Универзитета у Београду Грађанско право - општи део и Стварно право

ПОЈАМ ДРЖАВИНЕ
Када се може рећи да постоји фактичка власт, али да ипак није реч о државини?

ЗОСПО предвиђа само један случај - државинског помоћника (тзв. притежалац)

У теорији постоје још примера фактичке власти без државине:
Краткотрајно поступање у погледу ствари (нпр. гост у ресторану, есцајг);
Поступање из просте услужности (нпр. кад неко неком придржи капут);
Поступање родитеља и другог стараоца у погледу дететових ствари;
Лице које се стара о другоме, а није његов старалац, у погледу ствари лица о коме се стара.

Детенција (тзв. притежање) - случај када притежалац има фактичку власт, али се не ради о државини.
Нема судске заштите, међутим могућа је самопомоћ.
Не претпоставља се да је детентор уједно и ималац права чију садржину врши.
Не може се стећи право одржајем.
нпр. кућна помоћница на усисивачу, шегрт на алату у занатској радионици и сл.
Правни факултет Универзитета у Београду
Грађанско право - општи део и Стварно право
6

СУБЈЕКТ ДРЖАВИНЕ
Ко може бити субјект државине?
Субјект државине може бити свако правно и физичко лице – ако
правни субјект може бити власник или ималац другог стварног или
облигационог права на ствари, онда може бити и њен држалац.

Да ли је потребна потпуна пословна способност за државину?

Начелно, држалац може бити и пословно неспособно лице ако се
његове апрехензионе радње могу квалификовати као државина.
Субјект може бити држалац преко законског заступника који
фактичку власт врши у име пословно непсособног лица.

Да ли лопов има државину на украденој ствари?

Правни факултет Универзитета у Београду
Грађанско право - општи део и Стварно право

ОБЈЕКТ ДРЖАВИНЕ
Шта представља објект државине?
Начелно, реч је о стварима која се налазе у промету. Могуће је и да се као објект државине нађу
и ствари у ограниченом промету (административни режими) ако се и иначе могу наћи у промету.
Обухваћени су и сви спојени делови ствари, осим начелно припатка ствари.
Могуће је успоставити државину и на реалном делу ствари (нпр. подељена њива на два дела).

Шта се дешава са подељеном државином?

Може на реалном делу ствари (нпр. стан који се може поделити), али заједнички делови зграде
(нпр. лифт, степенице) нису самостални објекти државине.

Шта је ствар у праву?

Ствар је део материјалне природе која се може наћи у власти човека и на којој може стећи неко
стварно право (право својине).
Различите су поделе ствари и њихов правни значај.

7
Правни факултет Универзитета у Београду
Грађанско право - општи део и Стварно право
8

ВРСТЕ ДРЖАВИНА
Непосредна државина:
Непосредну државину има онај ко непосредно (лично или преко свог детентора) врши фактичку власт на
ствари путем апрехензионих радњи.
Како се може стећи?
Непосредно (нпр. пронађен телефон на улици)
Посредно (када се ствар већ налази у државини):
Предата ствар (нпр. поклоњена књига);
Самовласно узета ствар (нпр. украдена књига).
Посредна државина:
Посредну државину има лице које фактичку власт на ствари врши преко другог лица, којем је по основу
плодоуживања, уговора о коришћењу стана, закупа, чувања, послуге или другог правног посла, дало ствар у
непосредну државину .
Посредна државина увек претпоставља нечију непосредну државину, али не важи обрнуто!

Шта представља тзв. степенасту државину?

Правни факултет Универзитета у Београду
Грађанско право - општи део и Стварно право
9
ВРСТЕ ДРЖАВИНА
Државина ствари:
Својинска државина - најшира фактичка власт на ствари која по обиму одговара садржини права својине.
Својински држалац је свако лице које се понаша као власник ствар, без обзира да ли има право својине.
Државина права:
Реч је о фактичкој власти на ствари која по обиму одговара неком ужем праву од права својине.
нпр. плодоуживалац, закупац, послугопримац, али и онај ко се понаша као они.

Искључива државина:
Кад једно лице врши сву фактичку власт на ствари или на његовом реалном делу који представља
самостални државински објект (нпр. део парцеле, стан у згради).

Судржавина:
Кад више лица врши фактичку власт на целој ствари, односно на делу ствари који је самосталан
државински објект (нпр. соба, део парцеле).
Интерни договор око начина вршења државине (нпр. сваки други дан млађи син има право на PlayStation).
Шта представља заједничка државина?
 КВАЛИТЕТИ
ДРЖАВИНЕ

Законита Савесна Права Својинска

Законита је она државина која се заснива на пуноважном правном основу који је
по објективном праву подобан за стицање оне врсте права чију садржину држалац
врши (нпр. правни посао, судска одлука и сл.).
„Државина је законита ако се заснива на пуноважном правном основу који је

ДРЖАВИНА
ЗАКОНИТА
потребан за стицање права својине и ако није прибављена силом, преваром или
злоупотребом поверења.” (чл. 72 ст. 1. ЗОСПО)
Зашто законски члан није најбоље дефинисао закониту државину?
Односи се само на државину ствари, не и државину права.
Долази до спајања категорије законите и праве државине.
Да ли постоји државина која је законита, а манљива и обрнуто?
Да, постоји законита, а манљива државина (нпр. државина је стечена
на основу закљученог уговора, али је купац ствар узео на силу);
Али постоји и незаконита и права државина (нпр. државина је стечена
на основу ништавог уговора, али је продавац ствар предао).

Незаконита је она државина која се заснива на непуноважном правном основу.

Када постоји непуноважан правни основ?
У случају када је реч о непостојећем или ништавом правном послу, затим ако
је дошло до поништаја рушљивог правног посла, или је дошло до случаја
када је основ касније отпао раскидом пуноважног уговора.
Савесна је она државина код које држалац не зна нити може знати да није ималац
права чију садржину врши, тачније да није ималац права својине или неког ужег
права од права својине).
„Државина је савесна ако држалац не зна или не може знати да ствар коју држи није

ДРЖАВИНА
његова.“ (чл. 72 ст. 2. ЗОСПО)
Зашто законски члан није најбоље дефинисао савесну државину?

САВЕСНА
Учињен је потенцијални лапсус употребом везника “или” уместо везника “и” у
дефинисању савесности.
Такође, своди се само на својинску државину, не и државину права.

Када је држалац савестан?

Савестан је ако верује да је постао власник ствари коју држи.
У грађанском праву савесност се увек претпоставља!

Несавесна је она државина код које држалац зна и може знати да није ималац
права чију садржину врши, тачније да није постао власник ствари коју држи или
титулар права чију садржину врши.
нпр. када би био закључен уговор о продаји с лоповом, о чему је купац био
упознат, државина би била законита, потенцијално права (ако је ствар
добровољно предата) и манљива, зато што купац зна да ствар прибавља од
лопова.
 Права је она државина која није стечена силом, преваром или злоупотребом
поверења.
Закон је не издваја као посебну категорију, већ је подводи под оквире законите
државине.

ДРЖАВИНА
Манљива је она државина која је стечена силом, преваром или злоупотребом
поверења (vi, clam, precario).

ПРАВА
Могуће је да државина буде законита, али манљива (нпр. закључен је пуноважан
уговор о продаји где се продавац обавезао да ствар преда купцу, међутим, како
је продавац одуговлачио са извршењем своје обавезе, купац је исплатио цену и
на силу узео ствар од продавца).

Зашто су нам важни квалитети државине?

Квалификована државина уз протек одређеног временског периода може довести
до стицања права својине или службености, кроз правни институт одржаја. Одржај је,
стога, вид оригинерног стицања стварних права (пре свега, права својине и
службености), чиме се успоставља склад између фактичког и правног стања. Као вид
стицања права, одржај означава да лице које се, вршећи фактичку власт на ствари
(државину), у одређеном року понаша као да има право (узукапијент), истеком рока
то право стиче, а губи га титулар који га за то време није вршио нити предузимао
радње ради његовог остварења.
Правни факултет Универзитета у Београду
Грађанско право - општи део и Стварно право
14

СТИЦАЊЕ И ПРЕНОС ДРЖАВИНЕ

На који начин се државина може стећи?
Државина се стиче актом којим стицалац успоставља своју фактичку власт на ствари или наступањем
околности које доводе до државине без фактичке власти, било радњом држаоца, било радњом другога.

На који начин се државина може пренети?

Зависи од врсте ствари на којој се државина преноси, па тако:
Ако је реч о покретним стварима државина се преноси простом предајом (физичка или симболичка);
Ако је реч о непокретним стварима државина се преноси начелно путем уговора и то тако што:
Ранији посредни својински држалац постаје непосредни држалац права, а посредна својинска
државина прелази на друго лице (нпр. власник прода стан, али настави да живи у њему као
закупац);
Ранији посредни својински држалац преноси посредну својинску државину на другог, док се као
непосредни држалац права за све то време појављује треће лице (нпр. власник стана је издао
стан у закуп па пре истека закупа прода стан купцу).
Правни факултет Универзитета у Београду
Грађанско право - општи део и Стварно право
15

ГУБИТАК ДРЖАВИНЕ
на који начин се државина може изгубити?
Увек престанком фактичке власти, до које може доћи:
Апсолутни престанак (нпр. дошло је до уништења ствари, слика је спаљена);
Релативан престанак (нпр. дошло је до преноса државине на новог држаоца);
Добровољни престанак (нпр. у случају напуштања сопствене ствари);
Престанак противно вољи (нпр. у случају губитка ствари или ако је ствар украдена).

Да ли до губитка државине долази у случају привременог губитка вршења фактичке власти?

Не, да би до губитка државине дошло неопходно је да он буде трајан.
нпр. поплављена викендица, затурена ствар у кући и сл.
Правни факултет Универзитета у Београду
Грађанско право - општи део и Стварно право
15

ЗАШТИТА ДРЖАВИНЕ
САМОПОМОЋ
Право на самопомоћ представља право држаоца да сам, применом извесне силе, отклони сметање своје
државине, односно врати државину која му је одузета, при чему држалац то може да чини и уз помоћ трећих лица.
Реч је о вансудском виду заштите државине који није супсидијаран у односу на судску заштиту.

У нашем праву постоје два вида самопомоћи:

Дефанзивна (одбрамбена) самопомоћ (чл. 76 ЗОСПО) - уређена је као нужна одбрана, тако да:
Сметање мора бити противправно;
Опасност мора бити непосредна;
Самопомоћ мора бити нужна;
Самопомоћ мора бити примерена.

Офанзивна (продужена) самопомоћ није изричито уређена законом, али се о њеној допуштености посредно
закључује, посредством приговора манљиве државине (чл. 77 ст. 2 ЗОСПО):
Офанзивна самопомоћ је могућност да се у року за државинску заштиту поврати ствар од лица које ју је
одузело (или његовог универзалног или несавесног сингуларног сукцесора) – дакле, у року од 30 дана од
дана сазнања за одузимање и учиниоца, а најкасније у року од 1 године од дана одузимања.
Правни факултет Универзитета у Београду
Грађанско право - општи део и Стварно право

СУДСКА ЗАШТИТА ДРЖАВИНЕ

Државинске (посесорне) поступке карактерише да су брзи, лаки, сумарни, без улажења у правна питања
(нпр. не постоји припремно рочиште, рок за жалбу је свега осам дана; ревизија није дозвољена – поступак
се окончава пред другостепеним судом итд.).
Суд одлучује решењем којим се, ако се усвоји тужбени захтев, наређује успостављање пређашњег стања,
односно обустава сметања и изриче забрана даљег сметања под претњом новчане казне.

У ком року је могуће покренути посесорни поступак за заштиту државине, тужбом?

Субјективни рок - 30 дана од дана сазнања за одузимање/сметање и учиниоца;
Објективни рок - 1 годину од дана одузимања/сметања;

Ако се сметање састоји у заснивању трајног стања, рок тече од почетка заснивања таквог стања; проблем
постоји са одређивањем почетка сметања код сметања повременим радњама – да ли се рачуна од прве, од
сваке радње сметања или од тренутка када је понављање постало извесно?

По протеку рока за посесорни поступак могуће је покренути петиторни поступак!

У чему се састоји petitum тужбеног захтева?

Да ли је могућа заштита у случају посредне државине?
17
Правни факултет Универзитета у Београду
Грађанско право - општи део и Стварно право

СУДСКА ЗАШТИТА ДРЖАВИНЕ

Од начела да се у посесорним споровима расправљају само фактичка, не и правна питања, постоје изузеци:

Приговор манљивости:
Тужени тврди да је он ствар повратио коришћењем дозвољене самопомоћи од тужиоца, те из тог разлога
тужилац не може уживати државинску заштиту.

Приговор да је окончан петиторни спор:

Истицањем приговора petitorium absorbet possessorium тужени тврди да је између њега и тужиоца окончан
петиторни спор у његову корист.

Приговор недостатка противправности:

Тужени истиче да је његово поступање у складу са законским овлашћењима, судском одлуком или
одлуком другог органа.

Приговор јачег права:

Који практично подразумева решавање спора о праву у државинској парници, под условом да се то може
учинити брзо (по Нацрту Законика до закључења првог рочишта за главну расправу).

Приговор непрекорачења права

18
Правни факултет Универзитета у Београду
Грађанско право - општи део и Стварно право
19

ЗАШТИТА ДРЖАВИНЕ
Да ли је могућа заштита државине код тзв. судржавине?
Рандина формула - у случају одузимања свакако да заштита постоји, али спорно у случају сметања
јер је тада потребно улазити у правно питање утврђивања граница појединачне употребе.
Према ЗОСПО судржалац ужива заштиту и у међусобним односима са другим судржаоцима, ако један
од њих онемогућава другог у дотадашњем начину вршења фактичке власти.

У случају заштите између непосредног и посредног држаоца, важе следећа правила:

Непосредни ужива заштиту не само у односу на трећа лица већ и у односу на посредног држаоца;
Посредни држалац може тражити заштиту у корист непосредног;
Посредни има право на заштиту према непосредном ако овај прекорачи границе своје непосредне
државине.
ФУНКЦИЈЕ 1 Аквизитетна 2 Заштитна

ДРЖАВИНЕ
Стицање и пренос Путем заштите
државине као modus државине штите се
acquirendi стварних уједно и многа стварна
права. права.

¨Одређују се према томе каква

правна дејства са собом носи

3 Публицитетна 4
државина.
Остале
Државина као Путем државине се
спољашња слика омогућава уживање
субјективног права. стварних права.
Претпоставља се да Држалац опасне
постоји право својине. ствари одговара
Претпоставља се објективно.
искључива државина.
Правни факултет Универзитета у Београду
Грађанско право - општи део и Стварно право 21

ДРЖАВИНА
Пример 1: Лука је закључио са Стефаном уговор о продаји мобилног телефона, који је
Стефан иначе украо, по цени која је због ризика била вишеструко мања од тржишне, чега је
Лука и био свестан. Пошто је Стефан оклевао да му ствар преда, Лука му мобилни телефон
силом одузме. Каква је Лукина државина?

а.) незаконита или законита државина;

б.) права или манљива државина;
в.) посредна или непосредна државина;
г.) савесна или несавесна државина;
д.) државина права или својинска државина.

Да ли Лука има детенцију, уместо државине?

Да ли је државина табуларна?
 ЛИТЕРАТУРА
• „Стварно право“ – др Обрен Станковић, др
Миодраг Орлић
• Закон о основама својинско правних односа
• Закон о парничном поступку (главаXXXI)

Презентација обухвата следећа испитна питања:

85-97