Синопсис за приредбу код споменика Ђорђу Вајферту – 2023.

Постављање венаца код споменика Ђорђу Вајферту. Венце постављају : ?

Рударска химна: Пева Марија Дражић са матрицом. Обезбеђен микрофон

„Нек рударе увек прати слава
Позив тај је понос свију нас
Нек недостаје им светлост дана
Њихов рад је домовини спас.
Зато синовима рудника и рова
Пријатељску руку пружимо
Нек сретно вјек нек сретно вјек
Нек сретно вјек прати нас.“

Јана Ковачевић :

 Управо смо чули „Рударску химну“ у интерпретацији Марије Дражић .

 Костолац је град рудара. Налазимо се испред бисте Ђорђа Вајферта,
оца индустрије у Србији и оснивача рудника "Костолац".
 Управо је Ђорђе Вајферт пре 150 година поставио темеље рударства на
овим просторима.
 Костолац је напредовао и убрзо постао енергетски гигант, вредним
радом генерација рудара.
 Велики индустијалац и банкар, Ђорђе Вајферт је истовремено био и
истраживач, колекционар, покровитељ културних делатности и
добротвор бројних научних, просветних и хуманитарних удружења.
(пауза, поглед у публику)
 „ Неће све што сам ја умрети“, говорио је овај велики и племенит
човек, а водио се паролом ,,Треба давати да би се стекло!“
 И имао је, и даривао је, стално и несебично.
(пауза, поглед у публику)
 Јер, Ђорђе Вајферт је много више од „лица са црвене новчанице", како
га многи знају. Нешто више о његовом животном путу чућемо данас од
Дуње Вулић и Милице Ристић.
Дуња Вулић :

Ђорђе Вајферт је рођен 1850. године у Панчеву, у имућној пиварској

породици. Његов отац, Игњат Вајферт, постарао се да му пружи најбоље
школовање како би породичан посао могао да се одржи и да напредује.
Детињство је провео у родном Панчеву, а дипломирао у Будимпешти
на Трговачкој академији. Школовање је наставио на пиварском одељењу
Пољопривредне академије у Немачкој.
По повратку у Београд, са оцем је саградио пивару на Топчидерском
брду, коју му отац препушта након завршетка градње. Пивару је опремио
најсавременијим машинама и уређајима.
Пиво које се производило у његовој пивари било је награђено златном
медаљом на светској изложби у Паризу, два пута.
Вајферт је био човек неисцрпног предузетничког духа. Инвестирао је и
у друге индустријске гране, а пре свега у рударство.
Српска влада му је дозволила да истражује сва рудна налазишта у
Србији и он је овом послу приступио крајње посвећено и предано. Обилазио
је и испитивао терене, спавао на земљи, ходао по пљуску и блату заједно са
инжењерима и копачима, а такође подизао и рударска насеља.
Након добијања зајма од Трговачке банке, отворио је рудник у Бору
под називом „Бакарни рудник Свети Ђорђе“. Тако је постао власник
најбогатијег налазишта бакарне руде у Европи. Отворио је укупно 11
рудника. Међу њима су: рудник живе на Авали, рудник олова Рупље, рудник
злата Рукмалне и други.
Вајферт је закорачио у наш град 1881. године, када је купио право на
експлоатацију рудника у Костолцу из коjeг је вадио угаљ за потребе своје
пиваре. Први је радницима омогућио плаћено боловање и осмочасовно радно
време. Сваком раднику са породицом дао је стан, 13 ари земље и бесплатан
огрев.
(пауза)
Оснивањем Народне банке Краљевине Србије изабран је за члана
Управног одбора у првом сазиву 1884.године, а убрзо након тога, краљевим
указом, постаје вицегувернер. Са ове позиције успешно је помагао државну
политику и успео да очува кредитни углед Србије. Дужност гувернера
обављао је све до пензионисања 1926. године и остао упамћен као први и
једини доживотни почасни гувернер Народне банке Србије.
Градио је амбуланте и школе; поклањао је имања у добротворне сврхе и
оформио фондацију „Краљ Дечански“, која је бринула о глувонемој деци
читаве Србије. Финансирао је изградњу болнице за жене и децу у Тиршовој
улици у Београду и донирао новац за изградњу зграде Српске Академије
наука и уметности у Београду. Саградио је римокатоличку цркву „Свете Ане"
и православну цркву „Свети Ђорђе“ у Глоговцу. Сопственим средствима је
основао инвалидски фонд који је помагао ратним инвалидима из српских
ратова, удовицама и деци погинулих.
(пауза)
Вајферт је био пореклом Немац, али душом и опредељењем Србин.
.
Милица:
 Говорио је „ Ја сам живео и борио се као Србин и такав желим да
умрем.“
 Много пута је потврдио патриотска осећања према српском народу
коме је припадао срцем и душом. Уочи Српско - турских ратова
сопственим средствима је купио топове за артиљеријске јединице
српске војске, а потом јој се придружио као добровољац-коњаник и
показао изузетно јунаштво.
 Био је жалостан јер због година и здравственог стања више не може да
се са пушком у руци бори за Србију. Наставио је да се бори онако како
је могао:
током Првог Балканског рата 1912. године обезбедио је 80.000 векни
хлеба, а српској коњици послао вагон пива. Прикупљао је помоћ за
поробљени српски народ и војску у Првом светском рату широм
Европе, Америке, као и у другим деловима света.
 Такође, за време Првог светског рата, у емиграцији на југу Француске,
прикупљао је прилоге за српски народ и војску. Занимљиво је да је
тада, захваљујући својим приватним и пословним везама, успео да
сачува сву имовину Народне банке Србије којом је руководио из
Марсеја. Док Србије физички није било, Народна банка је у Француској
успешно пословала. Финансирала је српску војску у њеном опоравку и
слању са Крфа даље на Солунски фронт.
 Ђорђе Вајферт је за живота одликован Карађорђевом звездом II, III и
IV реда, Орденом Светог Саве, Орденом белог орла II, III, IV и V реда
, Орденом Милоша Великог , Орденом Таковског крста , Орденом
легије части, ратним споменицама, као и Лентом румунске звезде, која
се, иначе, додељује само крунисаним главама.
 Ипак, њему је најдражи био Таковски крст који му је са својих груди
дао лично кнез Милан Обреновић након што је у Српско –турском рату
за једну ноћ прејахао 150 километара како би српској војци пренео врло
важну информацију. Од свих признања и медаља које је добио за
живота, изабрао је да почива управо са Таковским крстом на грудима.
 (пауза, поглед у публику)

Нека је вечна слава и хвала великом индустријалцу, хуманисти и

патриоти Ђорђу Вајферту, човеку који је променио и прославио
Србију! (акценат на овој речи како бисмо се надовезали на наредну
песму – Ово је Србија)

Изводи се Ово је Србија.