PIAŢA LIBERTĂŢII

Зграда Мужа Марч(С)елинија (кућа Макрија) Clădirea lui Mujea Marcellini (Casa Makri,)
На углу Трга Либертатии и улице Алба Иулиа налази се зграда покривена мрежом да се не види
пропадање. То је кућа Макрија,
подигнута 1812. Испод капије је
мермерна плоча из 1886. године,
са натписом на српском језику, у
част власнице Персиде
Стоиковићи, рођене Макри
(1791-1849). Почев од 1912.
године овде ради Општински
дом привреде из Темишвара.

КОМАНДА ГАРНИЗОНА - НОВИ ГЕНЕРАЛАТ (1727)

Војни музеј
VOJNI KAZINO je impozantna građevina kasnog baroka sa izraženim rokoko stilom.
Nalazi se na uglu Trga
Slobode sa ulicom
Bredičjanu.
Vojni Kazino pleni svojim
oblicima kasnog baroka, sa
rokoko obeležjima.
Najzanimljiviji elementi
arhitekture su korintski pilastri
sa dvostrukim ivicama da bi
kompoziciji dali vibraciju,
tipičnu umetničkom jeziku
baroka, kao i zaobljeni ugao
zgrade, na strani od Stare
Opštine ovamo. Neki od okvira
prozora takođe odgovaraju kasnom baroknom stilu.
Zgrada zauzima mesto nekadašnje velike džamije: Džamija Silhadara. Novo zdanje je bilo
započeto 1744. i pojavljuje se na planovima tvrđave 1788.

STARA OPŠTINA - prim veche.

Na severnoj strani trga se uzdiže Stara Opština. Lako je prepoznatljiva po dominantnoj

crvenoj boji, kao i po prikazu sa zabati: zid od palisade na koji se otvara kapija, oivičena sa
dva tornja. Legenda kaže da je to prikazan zid turske tvrđave sa čuvenom kapijom princa
Eugenija. U stvari, kapija je imala jedan jedini toranj.
Kamen temeljac je bio udaren još 1731. Današnja
fasada je rezultat promena iz 1853. – pošto je
zgrada bila oštećena za vreme opsade mađarske
revolucionarne vojske 1849. Današnji izgled je dakle
eklektičan.

Na desnoj strani ulaza se nalazi jedna od poslednjih

relikvi, koja nas podseća da su 164 godine
Temišvarom vladali Turci: jedan natpis na starom
turskom jeziku, arapskom azbukom. Ploča potiče od
jedne turske građevine (ali ne obavezno iz turskog
kupatila, kako vele lokalne legende).

U ovoj je zgradi bila „nemačka opština“ – sve do 1781. gradska uprava je bila podeljena
između ove i „rascijanske opštine“ (to jest pravoslavne – za Rumune i Srbe). Polovinom XVIII
veka zgrada je igrala i društvenu ulogu: baš u prostoriji za sastanke su se održavale čuvene
igranke. Mala buržoazija je bila u porastu, a grad je bio načičkan trećerazrednim krčmama,
posebno vojničkim. Ova sala za igranku bila je dakle jedna od najboljih u gradu.

Danas ovde svoja sedišta imaju Muzički Fakultet i nekoliko manjih institucija.
SEDIŠTE MAĐARSKE OPŠTE KREDITNE BANKE

Na uglu Ungureanuove ulice nekada je bila crkva bosanskih franjevaca, koja je kasnije bila
crkva pijarista. Godine 1904. odlučeno je da se zbog oštećenja sruši. Na ovom mestu je
izgrađena zgrada po projektu arhitekte Lasla Sekelija. Nekada je bilo sedište Mađarske opšte
kreditne banke.

CASA PROIECTATĂ DE KARL MAY - TEMIŠVARSKA KUĆA AGRARNE EKONOMIJE,

Idemo na poslednju stranu trga, gde se nalazi zgrada koju je projektovao Karl Maj, u renesansno-
eklektičnom stilu, krajem 19. veka, takođe u jadnom stanju. Ovde su sedišta imali Temišvarska kuća
agrarne ekonomije, knjižara Korvina, Italijanska banka i Dom štednje i konsignacije. Danas je u
prizemlju zgrade sedište PNTCD.