LEKCIJA 2

｛ここ,そこ, あそこ ｝ は mesto です

− ここ, そこ i あそこ su zamenice za mesto „ovde“, „tu (blizu tebe)“ i „tamo“. − Odnose
se na imenice koje izražavaju mesto, kao što su: じむしつ (kancelarija), としょしつ
(čitaonica), こうえん (park). (ここは きょうしつです。)

どこ ‒ upitna reč kojom se pita „gde“ se nalazi imenica. N は どこですか

(山田さんの家は どこですか。)

いくら je upitna reč kojom se pita „koliko“ (košta). N は いくらですか

(ジュースは いくらですか。)
− Izrazom なんじですか pita se za vreme (koliko je sati?).
なん − upitna zamenica, じ−brojač, kvalifikator za sate
− Veznik そして、 (zatim, takođe, i) koristi se da bi se povezale dve rečenice.
Stoji na početku rečenice da bi se na ono što je rečeno u prethodnoj rečenici, dodale neke
informacije. (あのへやは小さいです。そして、くらいです。)
(Napomena) Pomoćnom rečcom と ne mogu se povezivati rečenice, već samo imenske reči
(Im1 と Im2). Zato rečenica あの へやは ちいさいです。と、くらいです nije gramatički ispravna.

− Upitna reč どんな može biti upotrebljena samo uz imenice, bilo da su one konkretnog (やま,
planina) ili apstraktnog odnosno uopštenog značenja, kao što su: ひと (čovek), ところ(mesto),
もの(konkretna stvar), こと(apstraktna stvar).
どんな je, dakle, upitni pridev i nikad ne stoji samostalno niti iza njega može doći kopula で
す:
Kakva je planina Fuđi?
ふじさんは どんな やま ですか。
ふじさんは どんな ×ですか。×
*Obratite pažnju napoložaj upitne reči – na kraju rečenice!!!

BROJEVI:
Kineski brojevi Kanđi Japanski brojevi Kanđi
1 いち (ichi) 一 ひとつ (hitotsu) 一つ
2 に (ni) 二 ふたつ (futatsu) 二つ
3 さん (san) 三 みっつ (mittsu) 三つ
4 し、よん (shi, yon) 四 よっつ (yottsu) 四つ
5 ご (go) 五 いつつ (itsutsu) 五つ
6 ろく (roku) 六 むっつ (muttsu) 六つ
7 しち、なな (shichi, nana) 七 ななつ (nanatsu) 七つ
8 はち (hachi) 八 やっつ (yattsu) 八つ
9 く、きゅう (ku, kyuu) 九 ここのつ (kokonotsu) 九つ
10 じゅう (juu) 十 とう (tou) 十
0 れい、ゼロ、マル (rei, zero, maru) 零

1
10 十 じゅう (juu)
100 百 ひゃく (hyaku)
1,000 千 せん (sen)
10,000 万 まん (man)
100,000 十万 じゅうまん (juuman)
1,000,000 百万 ひゃくまん (hyakuman)
10,000,000 千万 せんまん (senman)
100,000,000 一億 いちおく (ichioku)
1,000,000,000 十億 じゅうおく (juuoku) − milijarda
1,000,000,000,000 一兆 いっちょう (icchou)

PRIDEVI opisuju osobine, pojavu ili stanje pojma izraženog imenicom.

U japanskom jeziku postoje dve vrste prideva:
− pridevi (けいようし)
− glagolski pridevi (けいようどうし)

PRIDEVI 形容詞 − けいようし

− Završavaju se na い i atributivni oblik je jednak onom u rečniku.

− Pridevi pripadaju istoj grupi reči kao glagoli, to su radne reči ようげん što znači da imaju i
promenu sličnu glagolskoj.
− です može stajati posle prideva, ali samo da bi povećalo učtivost izraza, a ne kao pomoćni
glagol koji je potreban u značenju

NEGATIV ili odrični oblik prideva

− Gradi se dodavanjem pomoćnog glagola za negativ ない na vezivni oblik prideva (renyo 1)
− Vezivni oblik prideva gradi se tako što se oduzme nastavak い、 i doda nastavak く：
たかい→たかく、おいしい→おいしく、やすい→やすく
− Uz pomoćni glagol ない gradi negativ (odrični oblik). Za učtiviji oblik dodaje se です.
Umesto ないです može da stoji ありません.
(安くないです − 安くありません, たかくないです − たかくありません,
おいしくないです − おいしくありません)

*− Sa pomoćnom rečcom て, vezivni oblik prideva gradi oblik koji služi za povezivanje. Na
takav oblik se dodaju drugi pridevi. (やすくておいしい, あかくてきれいだ)
*− Vezivni oblik prideva ima i prilošku funkciju – kada stoji ispred glagola ili drugog prideva
i bliže ga objašnjava. (速く走る、おいしくたべる、すばらしく大きい).

Ukoliko osim prideva imenicu određuje i pokazni pridev (この/その/あの), kao i u srpskom,
pridev dolazi bliže imenici, tj. između pokaznog prideva i imenice:
あの あかい バス – onaj crveni autobus