Тајна празника – Сретење Господње

Прво појављивање.
Сретење Господње још један је у низу, поред Рођења, Обрезања и Крштења
Господњег, празник који истиче чињеницу оваплоћења Сина Божијег. У служби овога
празника наглашена је чињеница да је Христос, Син и Реч Божија кроз коју је свет
створен, сада као дете у наручју Симеоновом; онај исти Син Божији, давалац Закона,
сада је сам испунио Закон, нашавши се у наручју човека као дете. На вечерњим
стихирама овог празника певамо: Прими Симеоне , онога који је постао младенац,
кога је Мојсије у мраку као даваоца закона унапред видео, а сада се повинује
закону. Он је тај који је кроз закон говорио. Он је тај који је проречен пророцима:
поклонимо се њему који се ради нас оваплотио и спасао човека.
Богооваплоћење се још наглашеније истиче у стихири на слава и ниње на
Господи возвах: Нека се данас отворе небеска врата, јер бспочетна Реч Божија,
оваплоћује се у времену неотступајући од свога божанства: као младенац
четрдесетодневни од Дјеве мајке добровољно се доноси у закониту цркву, и њега
примајући на руке старац замоли да, Господар отпусти слугу, јер очи моје видеше
спасење твоје: Дошавши у свет да спасеш род људски, Господе, слава теби!

Друго појављивање:
Истинитост богооваплоћења и поистовећивање Христа са светлошћу која је
обасјала мрак у којем се налазио род људски до доласка Месије лепо је наглашена у
тропару празника Сретења који гласи: Радуј се благодатна Богородице Дјево, јер из
тебе засија Сунце правде, Христос Бог наш, просвећујући све оне који су у тами.
Весели се и ти старче праведни, који си прмио у наручје ослободитеља душа
наших који нам дарује васкрсење.

Треће појављивање:
Прослављање Господњег сретења у Цркви није само историјско подсећање на
тај догађај. Надахнути истим Светим Духом као и Симеон и уведени истим Духом у
Цркву Спаситељеву, и чланови Цркве могу да тврде свој сусрет са Господом, а могу да
посведоче да и они могу бити отпуштени смиром пошто су њихове очи виделе спасење
Божије у лику Христовом.