Međunarodna ekonomija II kolokvijum

Klasične teorije međunarodne trgovine

Teorije međunarodne trgovine

 MERKANTILISTIČKI POGLED NA TRGOVINU (XV-XVIII VEK)

 KLASIČNE TEORIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
1) Teorija apsolutnih prednosti - Adam Smit, 1776. godina
2) Teorija komparativnih prednosti - David Rikardo, 1817. godina
3) Teorija recipročne tražnje - Džon Stjuart Mil, 1848. godina
 TEORIJA MEDJUNARODNE TRGOVINE ZASNOVANA NA TEORIJI OPORTUNITETNIH TROŠKOVA Gotfrid Haberler,
1936. godina
 RASPOLOŽIVOST FAKTORA PROIZVODNJE I HEKŠEROLINOVA TEORIJA Bertil Olin, 1933. godina
Merkantilizam(XV - XVIII vek)
Ekonomska filozofija ili pogled na međunarodnu trgovinu
• Period zlatnog standarda
• Sredstvo plaćanja: zlatni ili srebrni kovani novac
• Bogatstvo = količina plemenitih metala
• Tri načina povećanja bogatstva (zlata i srebra):
1) Eksploatacija rudnika plemenitih metala
2) Nova kolonijalna osvajanja
3) Suficit platnog bilansa AKTIVNA SPOLJNOTRG. POLITIKA

Aktivna spoljnotrgovinska politika prema merkantilističkom shvatanju

IZVOZ > UVOZ PRILIV ZLATA I SREBRA POVEĆANJE BOGATSTVA I JAČINE DRŽAVE
Podsticaj izvoza i ograničavanje/zabrana uvoza:
• Stimulisan izvoz manufakturnih proizvoda
• Ograničavan/zabranjivan izvoz sirovina
• Ograničavan uvoz luksuznih i drugih potrošnih dobara
• Uvoz sirovina pod liberalnijim režimom
Ekonomski nacionalizam u periodu merkantilizma: nacionalni interesi su bazično u konfliktu:
 Težnja svake zemlje je bila povećanje stokova plemenitih metala.
 Pošto je raspoloživa količina zlata i srebra u svakom trenutku fiksna,
...jedna država može da poveća svoje bogatstvo samo ukoliko se istovremeno smanji bogatstvo drugih zemalja.
Zbog čega je značajno poznavanje merkantilističkog shvatanja spoljne trgovine?
Prvo, ideje klasičnih ekonomista (Smita, Rikarda, Mila) se mogu bolje razumeti ako se posmatraju kao reakcija na
merkantilističko shvatanje trgovine i uloge države.
Drugo, danas se može govoriti o oživljavanju neomerkantilizma.
U situaciji kada se zemlje suoče sa visokom stopom nezaposlenosti, uvode se mere kojima se ograničava uvoz kako
bi se stimulisala potrošnja domaćih proizvoda, a time i domaća proizvodnja i zaposlenost.

1
 Teorija apsolutnih prednosti (TAP) – Adam Smit
Reakcija klasičara na merkantilističko shvatanje spoljne trgovine
MERKANTILISTI KLASIČARI

TAP služila interesima vlasnika fabrika, a bila protiv interesa vlasnika zemlje.

 VLASNICI FABRIKA: zahvaljujući slobodnom uvozu mogli su da plaćaju niže nadnice pošto je hrana iz uvoza bila
jeftinija.
Teorija radne vrednosti: visina nadnica je određena vrednošću hrane potrebne za normalnu reprodukciju
radne snage i članova njihove porodice.
 VLASNICI ZEMLJE: izloženi konkurenciji jeftine hrane iz uvoza.

Na čemu se zasniva trgovina između zemalja prema TAP?

 Prema Smitovoj TAP, trgovina između zemalja se zasniva na apsolutnoj razlici u troškovima proizvodnje.
 Zemlje će se u međunarodnoj razmeni specijalizovati u proizvodnji onih proizvoda koju ostvaruje uz niže troškove
proizvodnje u poređenju sa ostalim zemljama.

Izražavanje troškova proizvodnje

 Smit troškove proizvodnje meri količinom rada potrebnog za proizvodnju određenog proizvoda.
 Pristup počiva na teoriji radne vrednosti prema kojoj je...
... vrednost proizvoda određena količinom ljudskog rada potrebnog za njegovu proizvodnju.
 Vreme utrošeno u proizvodnji je jedini input - trošak.
 Homogena radna snaga je jedini faktor proizvodnje.
Primer: dve zemlje (A i B) i dva proizvoda (platno i vino).

2
 Teorija komparativnih prednosti (TKP) – David Rikard
Na čemu se, prema Rikardovoj teoriji, zasniva trgovina između zemalja?
• Apsolutne prednosti u troškovima proizvodnje nisu neophodan uslov da bi dve zemlje ostvarile korist iz međunarodne
razmene.
• Dovoljno je da postoji relativna razlika u troškovima proizvodnje, odnosno...
• ... da su odnosi troškova proizvodnje različiti između zemalja za jedan ili više proizvoda.
Određivanje komparativnih prednosti zemlje u međunarodnoj razmeni
 Utvrdi se odnos troškova proizvodnje različitih proizvoda unutar zemlje...
 ... i poredi se sa odgovarajućim odnosom u drugim zemljama.
Primer: dve zemlje (Portugalija i Engleska) i dva proizvoda (platno i vino).

Ušteda Portugala je 10 dana (1/8 barela vina).

Ušteda Engleske je 20 dana (1/5 bale platna).
Teorija recipročne tražnje (TRT) – Džon Stjuart Mil
Džon Stjuart Mil svojom TRT dopunjuje Rikardovu TKP.

Mil je promenio način izražavanja odnosa troškova i outputa.

• Smit i Rikardo – troškovi proizvodnje (broj dana) / data količina outputa

• Mil – količina outputa / dati troškovi

3
 Primer: dve zemlje (Engleska i Nemačka) i dva proizvoda (štof i platno).

• Odnosi razmene: između min (1:1.5) i max (1:2).

• Spremnost svake zemlje da trguje zavisi od ODNOSA RAZMENE.
• Bliže maksimumu (1:2) → Engleska dobija, Nemačka gubi korist.
• Bliže minimumu (1:1.5) → Nemačka dobija, Engleska gubi korist.
• Odnosi razmene koji se formiraju između zemalja zavise od INTENZITETA RECIPROČNE TRAŽNJE.
• Ako je engleski proizvod (štof) traženiji u Nemačkoj – odnosi razmene idu ka maksimumu (povoljnije za Englesku).
• I obrnuto....
Teorija oportunitetnih troškova (TOT) Gotfrid Haberler
Odstupanje u odnosu na prethodne teorije:
Drugačije tumačenje troškova proizvodnje – putem oportunitetnih troškova.
Ne više na bazi teorije radne vrednosti.
Teorija oportunitetnih troškova (TOT)
 Troškovi proizvodnje jednog proizvoda su određeni količinom drugog proizvoda od čije proizvodnje treba
odustati ...
... da bi se oslobodilo dovoljno resursa za proizvodnju dodatne jedinice prvog proizvoda.
Faktori proizvodnje (FP) mogu biti alternativno upotrebljeni – ponuda FP je fiksna i postoji njihova potpuna
zaposlenost.
 Zemlja sa nižim OT u proizvodnji nekog proizvoda ima komparativne prednosti u tom proizvodu.

• OT se predstavljaju granicom proizvodnih mogućnosti ili krivom transformacije.

• Granica proizvodnih mogućnosti (GPM):

kriva koja pokazuje alternativne kombinacije dva proizvoda...
... koje jedna zemlja može da proizvodi uz potpuno korišćenje svih raspoloživih resursa...
... i uz primenu najbolje tehnologije koja je na raspolaganju.
Kako povećati granicu potrošnje?
 Ukoliko zemlja ne učestvuje u međunarodnoj razmeni ona može da potroši samo toliko koliko proizvede,... ...
odnosno granica potrošnje se poklapa sa GPM. Pre međunarodne razmene
 Međutim, ukoliko se zemlja specijalizuje u proizvodnji proizvoda gde ima komparativne prednosti (odnosno niže
OT)...
... ona može da poveća svoju potrošnju iznad GPM. Nakon međunarodne razmene

4
 Teorija intenzivnosti i obilnosti FP Hekšer-Olinova teorija
Odstupanje u odnosu na prethodne teorije:
KAPITAL, pored RADA kao FP. Odstupanje od teorije radne vrednosti.

5
 Faktorska intenzivnost proizvoda
• Proizvod Y kapitalom intenzivan.

• Proizvod X radom intenzivan.

• Ne uzima se u obzir apsolutna količina K i L, već njihov relativni odnos.

Primer …

Obilnost FP zemalja

 Fizičke jedinice (kvantitativna definicija) –

TK / TL ↑ Zemlja je obilnija kapitalom
Ukupan kapital / Ukupna radna snaga
 Cene faktora proizvodnje (cenovna definicija)
PK / PL → ir / w ↓ Zemlja je obilnija kapitalom
Cena kapitala (kam. stopa) / Cena radne snage (nadnica)

Hekšer-Olinova teorema glasi:

• Zemlja će izvoziti proizvod u čijoj proizvodnji se intenzivno koristi FP koji je relativno obilan i jeftin u toj zemlji...
...a uvoziće se proizvod čija proizvodnja zahteva intenzivno korišćenje FP koji je relativno oskudan i skup.
• Osnovna determinanta komparativnih prednosti je razlika u relativnom obilju FP (razlika u relativnim cenama) između
zemalja.

6
 Hekšer-Olin-Semjuelsonova teorema (H-O-S)

 Međunarodna trgovina će dovesti do približnog izjednačavanja relativnih i apsolutnih prihoda homogenih FP u

različitim zemljama.
 Međunarodna trgovina ima tendenciju redukovanja razlika u nivou najamnina i kamatnih stopa u pred-
trgovinskoj fazi.

Da li međunarodna razmena, prema H-O-S teoriji, potpuno izjednačava cene FP?

• Potpuno izjednačavanje cena FP između zemalja moguće jedino ukoliko se ispune sve, veoma stroge i često nerealne,
pretpostavke H-O teorije.
• Pošto to nije moguće, Olin zaključuje da ekspanzija međunarodne trgovine redukuje razlike u cenama FP između
zemalja...
... i da postoji samo tendencija ka izjednačavanju cena FP, ... ali da do njihovog potpunog izjednačavanja nikad ne dolazi.

7
 MEĐUNARODNA TRGOVINSKA POLITIKA
• Trgovinske restrikcije: carine
• Necarinske barijere i novi protekcionizam:
- Kvote
- Dobrovoljno ograničenje izvoza (VER)
- Izvozne subvencije
- Damping
• Argumenti za i protiv protekcionizma
• Medjunarodna trgovinska politika: istorija i praksa
• Ekonomske integracije

Carine – pojam, razlozi korišćenja, vrste

 Takse koje se uvode na proizvode (robe i usluge) prilikom njihovog prelaska granice
 Carine - osnovni, klasični instrument zaštite (protekcionizma).
 Carine – cenovna barijera – rast cene uvoznog proizvoda – manji uvoz.
 Necarinske barijere – ostali instrumenti, izuzev carina.
 Neoprotekcionizam – rast necarinskih barijera.
Carine su cenovna barijera.
UVOĐENJE CARINE POSKUPLENJE UVOZNOG PROIZVODA SMANJENJE UVOZA

Razlozi (motivi) uvođenja carina

 Zaštitna politika (protekcionizam)
 Smanjenje uvoza i, posledično, deficita PB
 Povećanje državnih (fiskalnih) prihoda
 Smanjenje potrošnje određenog proizvoda

Vrste carina
1) Ad valorem (% od tržišne vrednosti uvoznog proizvoda)
Npr. 10% carine na uvoz automobila;
Cena automobila: 10.000 evra;
Carina: 1.000 evra;
2) Specifična carina (suma novca po jedinici uvezenog proizvoda)
1000 evra po automobilu, nezavisno od cene;
3) Kombinovana carina (kombinacija prethodne dve carine na istom uvoznom proizvodu)

8
 ad valorem carina od 10% plus 100 evra za svaki uvezeni automobil;

Komparacija ad valorem i specifične carine

Ad valorem carine:
 Automatski se povećavaju sa inflacijom;
 Proizvodi različitog kvaliteta se carine istom stopom (skuplji proizvodi → veće carinsko opterećenje, i obrnuto);
 Nedostatak: mogućnost prevare putem falsifikovanja fakture.

Specifična carina:
 Realno opada u uslovima inflacije;
 Ograničava uvoz jeftinih proizvoda, a mali efekat na uvoz skupljih proizvoda;
 Ne postoji rizik falsifikovanja, jer vrednost (cena) nije bitna.

Carine su cenovna barijera.

UVOĐENJE CARINE POSKUPLENJE UVOZNOG PROIZVODA ? SMANJENJE UVOZA

Elastičnost uvozne tražnje u odnosu na cene

Ili cenovna elastičnost uvozne tražnje

9
 Specifičnost uvođenja carina kod VELIKE zemlje
- Površina e ili prevaljivanje carinskog tereta (deo carine čiji teret snosi zemlja izvoznica koja je prinuđena da redukuje
cenu svog izvoznog proizvoda ispod nivoa svetske cene);
- Uticaj na odnose razmene (poboljšanje odnosa razmene za veliku zemlju uvoznicu, a pogoršanje odnosa razmene za
malu zemlju izvoznicu);
- Optimalna carina: maksimizira blagostanje velike zemlje uvoznice (e > b + d); -
Uslovi za opt. carinu:
● Pretpostavka snažne/dominantne tržišne pozicije velikog uvoznika;

● Ostale zemlje ne reaguju na carinsku politiku velike zemlje uvoznice (u protivnom, nastupaju
trgovinski ratovi);

Efektivna carinska zaštita

Nominalna carinska zaštita (NCZ)

Efektivna carinska zaštita (ECZ)

NCZ: od interesa za potrošače (za koliko se povećava cena finalnog proizvoda na domaćem tržištu);
ECZ: od interesa za proizvođače (kolika je stvarna zaštita domaće proizvodnje od inostrane konkurencije);
Stopa ECZ: meri nivo zaštite određenog procesa proizvodnje putem:
→ NCZ fin. proizvoda, i

10
 → carina na materijalne inpute
• Kako nominalne carine na finalni proizvod i materijalne inpute utiču na veličinu dodate vrednosti (razlika prodajne
cene i materijalnih troškova)?

Necarinske barijere
Niz instrumenata spoljnotrgovinske politike (izuzev carina) kojima se ograničava međunarodna razmena, kao što su:
 kvote
 dobrovoljno ograničavanjeizvoza (VER)
 subvencije
 damping

11
 Dobrovoljno ograničenje izvoza (VER)
VER – Voluntary Export Restraint
• Kvantitativno ograničenje uvoza (varijanta uvozne kvote)…
… ali uvodi je zemlja izvoznica umesto zemlje uvoznice.
• SPORAZUM kojim vlada zemlje uvoznice
PRISILJAVA zemlju izvoznicu da
“DOBROVOLJNO” pristane na ograničavanje izvoza u tu zemlju.
• GATT (General Agreement on Tarrifs and Trade) – Opšti sporazum o carinama i trgovini (1948-

12
1994), do osnivanja World Trade Organization (WTO);
• Cilj: liberalizacija međunarodne trgovine;
• Sredstvo: runde pregovora (snižavanje carina);
• Zabrana primene uvoznih kvota (osim u izuzetnim slučajevima);
• Razvijene zemlje: carine su značajno redukovane u rundama pregovora, a kvote su zabranjene;
• Privid kontinuirane podrške principima slobodne trgovine => uvodi se VER koji nije regulisan GATTom;
VER ima slične efekte kao kvota, razlika je u načinu upravljanja.
Rentu od kvote prisvaja zemlja izvoznica (proizvođači ili izvoznici).
Zemlja izvoznica preferira VER. Dva razloga:
- Pregovori, sporazum, najznačajniji izvoznici, slobodan prostor malim izvoznicima.
- Može se povećati cena izvoznog proizvoda, izvoz skupljih i luksuznijih proizvoda.

13
• Najčešća primena: razvijene zemlje (SAD, Kanada, zemlje članice EU);
• Proizvodi: tekstil i odeća, poljoprivreda, obuća, čelik, automobili, elektronika, mašinski alati (tzv. zrele industrije);
• Poslednja runda pregovora u okviru GATT-a – Urugvajska runda pregovora – zabrana VER

Izvozne subvencije
• Izvozne subvencije su direktna plaćanja države firmama koje izvoze robu.
• Izvezena roba se plasira na inostranom tržištu po ceni koja je za iznos subvencije niža od cene formirane u uslovima
slobodne konkurencije.

14
 Damping
„Dump“ – preplaviti tržište jeftinom robom.
Damping - izvoz po ceni nižoj od „normalne” vrednosti, pri čemu postoje dva značenja te vrednosti.
Prodaja proizvoda na inostranom tržištu po ceni nižoj od:
 cene po kojoj isto preduzeće plasira svoj proizvod na domaćem tržištu,
 ili po ceni ispod troškova proizvodnje.

Tipovi dampinga
1. TRAJAN damping – kontinuirana tendencija domaćih monopolista da maksimiziraju profit prodajom po višim
cenama na domaćem tržištu (monopol) nego na inostranom tržištu (konkurencija).

2. PLJAČKAŠKI - privremena prodaja na inostranim tržištima po nižoj ceni sa ciljem da se svi konkurenti potisnu sa
tržišta nakon čega firma stiče monopolsku poziciju što joj omogućava podizanje cena i maksimiziranje profita u
dužem periodu.

15
 3. PRIVREMENI – povremenu prodaju na inostranim tržištima po cenama nižim nego na domaćem tržištu u cilju
rasprodaje nepredviđenih viškova proizvoda.
 Međunarodna asimetrija u poslovnim ciklusima.
 Zemlja u recesiji (akumulacija zaliha) => zemlja u ekspanziji (pojačana mogućnost apsorpcije proizvoda)
 Drugi naziv je “ciklični damping”.

EKONOMSKE INTEGRACIJE
– sa fokusom na evropske integracije –
Nivoi ekonomskih integracija

▪ Preferencijalni trgovinski sporazum (Preferential Trade Agreement – PTA) NIŽE CARINE

▪ Zona slobodne trgovine (Free Trade Area – FTA) UKIDANJE CARINA

▪ Carinska unija (Customs Union – CU) ZAJEDNIČKE CARINE

▪ Zajedničko tržište (Common Market ) MOBILNOST K I L

▪ Ekonomska unija (Economic Union ≠ European Union) ZAJEDNIČKA EK POLITIKA I VALUTA

Ekonomska unija je poslednji nivo ekonomske integrisanosti generalno, a EU je primer za ekonomsku uniju.

Efekat stvaranja trgovine (Trade creation)

 Ekspanzija trgovine kao rezultat formiranja ekonomske integracije;
 Domaća proizvodnja je zamenjena uvozom iz zemalja-članica s nižim troškovima proizvodnje;

16
 Efekat skretanja trgovine (Trade diversion)
Obim trgovine koji se umesto sa eksternim izvoznicima sa nižim troškovima...
... sada ostvaruje sa partnerima koji su članovi integracije, a proizvode po višim troškovima.

Stvaranje i skretanje trgovine - primer u udžbeniku na 217

Evropski ekonomski prostor

 Evropska unija (European Union - EU)
 Evropsko udruženje slobodne trgovine (European Free Trade Agreement - EFTA)
 Zona slobodne trgovine centralne Evrope (Central European Free Trade Agreement - CEFTA)
Produbljivanje evropske integracije
Evropska zajednica za ugalj i čelik (ECSC)

17
 9. maja 1950. godine, francuski ministar inostranih poslova Robert Šuman, predlog povezivanja resursa uglja i čelika
Francuske i Zapadne Nemačke.
 ECSC - nova organizacija kojoj mogu da se pridruže i ostale evropske zemlje - Dan Evrope (European Day).
 Ugalj i čelik: ključni resursi za tadašnje vojne industrije; uspešna saradnja u ovim oblastima mogla bi se širiti i na
druge oblasti.
 Razlozi iniciranja evropskih integracija: sprečavanje ponavljanja evropske istorije sukoba.
 1951. godina:
 6 zemalja (Francuska, SR Nemačka, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg) u Parizu potpisale Ugovor o osnivanju
Evropske zajednice za ugalj i čelik.

18
 Evropska zajednica (EC)
 1957. godine u Rimu
Rimski ugovor (iste zemlje potpisnice)
Evropska ekonomska zajednica (EEC) + Evropska zajednica za atomsku energiju (EUROATOM)
 1968. godine – ujedinjuju se ECSC, EEC i EUROATOM => Evropska zajednica (EC)

Zajednička poljoprivredna politika CAP – Common Agricultural Policy

Defanzivni aspekt CAP
 Subvencioniranje poljoprivrednog sektora zemalja-članica;
 Usvajanje zajedničke agrarne politike i formiranje agrarnog fonda;
 Iz agrarnog fonda se isplaćuju iste subvencije svim poljoprivrednim proizvođačima unutar integracije;
 Garantuju se cene za sve poljoprivredne proizvode;
 Svi viškovi koji se ne mogu prodati na tržištu EU se otkupljuju;
 Zaštita od konkurencije putem varijabilnih carina;

OFANZIVNI ASPEKT CAP

 Problem hroničnih viškova;
 Subvencioniranje izvoza na svetsko tržište;
 Sukob: EC - SAD (i drugi efikasniji proizvođači i izvoznici poljoprivrednih proizvoda: Kanada, Novi Zeland, Australija i
zemlje u razvoju);
 Dvostruki gubitak tržišta: EU i ostala tržišta;
 Zahtevi za reformu:
- distorzija svetskog tržišta poljoprivrednih proizvoda
- značajni budžetski rashodi
- nepopularnost za potrošače unutar EU

19
Proširivanje evropske integracije
Proširenje EVROPSKE UNIJE (sa 6 na 28 zemalja članica)
Zemlje osnivači: Francuska, SR Nemačka, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg
Prvo proširenje: Velika Britanija, Danska, Irska.
Drugo proširenje: Grčka.
Treće proširenje: Španija, Portugalija.
Četvrto proširenje: Austrija, Finska, Švedska.
Peto (istorijsko) proširenje: Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija, Estonija, Litvanija, Letonija, Kipar, Malta.
Nastavak petog: Bugarska i Rumunija
Šesto proširenje: Hrvatska

1960. godine – EFTA (European Free Trade Area – Evropska zona slobodne trgovine);
1973. godine – iz EFTE istupaju Velika Britanija i Danska i prelaze u Evropsku zajednicu (EC); Iste godine i Irska pristupa
EC;
1981. godina – Grčka pristupa EC;
1986. godine – Španija i Portugalija postaju članice EC – tzv. Evropa dvanaestorice.
1995. godine: EU pristupaju Austrija, Finska i Švedska – tzv. Evropa petnaestorice;
2004. godine: zemlje centralne i istočne Evrope postaju članice EU (Poljska, Češka, Slovačka,
Mađarska, Slovenija, Estonija, Litvanija, Latvia, Kipar i Malta);
Proširenje iz 2004. godine smatra se istorijskim proširenjem, ne zbog veličine (broja stanovnika i površine), već zbog
okončanja podele Evrope na istok i zapad;
2007. godine: Bugarska i Rumunija.
2013. godine: Hrvatska.
Dezintegracija EU – Brexit (sa 28 na 27 zemalja članica)
Zemlje kandidati: R. Srbija, S. Makedonija, Crna Gora, R. Albanija, R. Turska;
Pristupanje EU: kriterijumi iz Kopenhagena, (1993. godine)
KRITERIJUMI
1. Politički kriterijumi: Demokratija, vladavina prava, poštovanje ljudskih prava, poštovanje prava manjina;
2. Ekonomski kriterijumi: Funkcionisanje tržišne ekonomije i sposobnost podnošenja kompetitivnih pritisaka;
3. Pravni kriterijumi: Spremnost da se preuzmu sve obaveze vezane za članstvo (efektivna primena pravila i
politika).

20
 Institucije Evropske unije
• Savet EU (Savet ministara) – predstavlja zemlje članice EU;
• Evropski parlament – predstavlja građane EU;
• Evropska komisija – politički nezavisno telo zaduženo za održavanje kolektivnog evropskog interesa

Evropska zona slobodne trgovine – EFTA

 Štokholmska konvencija 1960. godine – Velika Britanija, Danska, Portugalija, Austrija, Švedska,
Norveška, Švajcarska
...Finska, Island (1970), Lihtenštajn (1991);
 1973. godine – V. Britanija i Danska napuštaju EFTU i prelaze u EC;
 1986. godine – Portugalija;
 1995. godine – Austrija, Finska, Švedska;
 Trenutne članice: Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska;
 Suština EFTE: Liberalizacija trgovine robama između zemalja članica uz zadržavanje nacionalnih spoljnotrgovinskih
politika prema trećim zemljama;
 Protivteža Evropskoj zajednici (kasnije EU);
EEA – European Economic Area - EVROPSKI EKONOMSKI PROSTOR
 Evropska zajednica (EC) + EFTA = EEA
 1..januar 1994. Godine
 Koncept četiri slobode: slobodno kretanje roba, usluga, kapitala i ljudi;
 Švajcarska, referendum (protiv EEA);
 Danas EEA ima 27 zemalja članica EU + 3 zemlje EFTA (Island, Lihtenštajn i Norveška)

21
Zona slobodne trgovine centralne Evrope (Central European Free Trade Agreement - CEFTA)
 CEFTA osnovale: Poljska, Čehoslovačka i Madjarska 1992. u Krakovu;
 Glavni cilj: zona slobodne trgovine postepenom liberalizacijom medjusobnih trgovinskih odnosa putem ukidanja
carinskih i necarinskih barijera;
 Uglavnom su ukinute carine na uvoz industrijskih proizvoda;
 Razmena poljoprivrednih proizvoda nije u potpunosti liberalizovana;
 Da bi zemlja postala članica CEFTA, potrebno je da ispuni sledeće uslove:
 da je evropska zemlja;
 njen ulazak moraju da prihvate sve postojeće zemlje-članice CEFTA;
 mora imati potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU;
 Zemlje istupaju iz CEFTE godinom prijema u EU;

Severnoamerička zona slobodne trgovine (NAFTA)

 Tri zemlje: SAD, Kanada i Meksiko;
 januar 1989. godine, SAD i Kanada sporazum o slobodnoj trgovini (10 godina);
 1992. godine – odluka o proširivanju FTA na Meksiko;
 Sporazum je stupio na snagu 1. januara 1994. godine (5-15 godina);
 Pokrivenost FTA: robe i usluge, investicije i prava intelektualne svojine;
 Koristi za SAD i Kanadu: plasman proizvoda na brzo rastuće tržište Meksika;
 Koristi za Meksiko:
- 80% izvoza Meksika je u SAD (bez barijera);
- sticanje kredibiliteta meksičke vlade za uspostavljanje makroekonomske stabilnosti;
 Problem reeksporta: Proizvod (zemlje van FTA) ulazi u zemlju sa visokim eksternim carinama preko zemlje sa nižim
barijerama unutar FTA;
Potencijalno rešenje: kontrola na granicama i propisi o poreklu proizvoda.

22