Za sedmi razred:

24.3.2020 god. (utorak)

1.Nastavna jedinica: Analiza likova iz teksta ,,Vanjka,, Anton Pavlovic Cehov.

Anton Pavlovič Čehov

Anton Pavlovič Čehov jedan je od najznačajnijih ruskih dramatičara. Smatra se

začetnikom psihološkog realizma u drami, ali i književnosti. Pisao je i kratke
humoreske o otuđenim ljudima koje je društvena realnost izobličila. Fabule
njegovih dela jednostavne su i bez velikih junaka i velikih zbivanja. Pisao je
drame od komičnih jednočinki, a kasnije i od više činova. Čehov je uvelike
uticao na razvoj moderne dramske književnosti.

Čehov je rođen 1860. u Taganrogu u Rusiji, kao treće od šestero dece. U

rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju. Već je tada počeo da se zanima
za pozorište i književnost. U gimnaziji je počeo da uređuje školske novine i objavljuje
svoje radove.

Nakon očevog bankrota, Čehovljeva porodica preselila se u Moskvu, ali on je

ostao u rodnom gradu. Tada je napisao svoju prvu dramu "Bez oca". Na žalost,
ona je izgubljeni i ni do danas nije pronađena. Nakon srednje škole i Čehov je
otišao u Moskvu i upisao Medicinski fakultet. Nastavio je da objavljuje članke u
studentskim časopisima, ali anonimno ili pod pseudonimom.

“Vanjka” je kratka priča slavnog ruskog dramatičara Antona Pavloviča Čehova.

Kao i u mnogim njegovim kratkim pričama, ni ova nam ne govori o nekom
konkretnom događaj, njegov glavni motiv su ljudi i to ne kao lični karakteri nego
kao tipovi, što znači da ne predstavljaju toliko određenu osobu koliko vrstu ljudi. U
ovom slučaju imamo dječaka koji radi kao šegrt i trpi zlostavljanje svojih gazdi,
njegov deda koji se brinuo za njega u djetinjstvu i gazde koji iskorištavaju i
maltretiraju djete.

Fabula je vrlo jednostavna – vidimo dete koje piše pismo dedi i u njemu se žali o
svom životu, usput se prisećajući lepšeg života i detinjstva na selu. Dečak nije
ujedno i pripovedač, iako u većini priče izvršava tu funkciju. Pripovedač, s druge
strane, posve je objektivan, ne iznosi nikakav lični sud o onome što čitamo, već to
prepušta čitaocu. On samo iznosi radnju i na njoj je da izravno utiče na čitaoce.

Priča započinje na badnje veče, kada Vanjka ostane sam u kući, pa ima šansu da
napiše dedi pismo. U tom opisu upoznajemo lik dede i Vanjkinog života na selu. On
je posve oprečan životu kojeg živi sada, na zanatu u Moskvu. Ne samo da imamo
opreku života na selu i u gradu, nego vidimo da je dečak na selu bio voljen, o njemu
su se svi brinuli, učili ga čitati i pisati, brinuli se da je sit, čak mu davali i bombone. U
gradu, više se nitko ne brine o njemu – baš suprotno, maltretiraju ga, tuku i
izgladnjuju. Sve poslove mora da radi, a ako pogreši, dobiva batine. Kontrast između
uspomena i sadašnjeg života dečaka u oštrom je kontrastu!

Jednom kada je pismo napisano, čitaoc čak i poveruje da bi priča mogla da ima
srećan kraj, ali onda se ispoljava prava Vanjkina priroda, a to je da je on dete –
neuko, nevino i naivno dete. Vidimo to po sadržaju kojeg je napisao na pismo. Mesto
adrese, stavio je “Mom dedi na selo”, a onda je stavio i ime dede. Tek sada čitao
shvata da je Vanjka samo mali dečak, željan ljubavi i sigurnosti i odjednom njegova
tragedija postaje još i veća. Jasno nam je da pismo nikada neće doći do svog
odredišta i da dečak neće biti spašen. Ovaj tragičan kraj, ujedno je i realan, jer deca
su retko kada spašena iz svog tragičnog života. Ipak, ono što ga održava na životu je
nada. Čitaoc zna da je prazna, ali za Vanjku je jedina svetla točka u životu.

Vrsta dela: kratka priča

Vreme radnje: 19. vek

Mesto radnje: Moskva

Tema dela: težak život dečaka Vanjke

Ideja dela: težak život samo nada čini lakšim

Kratak sadržaj prepričano

Ivan Žunkov zvani Vanjka dečak je od deset godina. Pre tri meseca došao je kod
obućara Aljakina kako bi izučio zanat. Jedno Badnje veče, pričekao je da njegovi
gazda, gazdarica i kalfe odu na jutrenje, a on je mesto da ode u krevet, uzeo bočicu
sa mastilom i jedno zahrđalo pero, pa na zgužvanom listu hartije počeo da piše
pismo. Pišući, plašljivo se okretao prema vratima i prozoru, da ga netko ne iznenadi.
Pismo je pisao svome dedi, Konstantinu Makariču. Najpre mu je čestitao Božić, a
onda rekao da mu je on ostao jedini na svetu, jer više nema ni oca ni majke.

Djed Konstantin Makarič bio je noćni čuvar kod gospode Žirevih. Imao je 65 godina,
ali iako suhonjav, i dalje je bio jako živahan. Danju bi spavao u kuhinji ili hodao oko
gospodske kuće, a za njim bi išli kuja Kaštanka i psić Vjun. Vjun je bio umiljat, ali i
vrlo lukav. Umio bi da ukrade kokoš ili hranu iz ostave, zbog čega bi ga kasnije tukli,
šibali, čak su ga jednom obesili na stražnje noge, ali svaki put bi ostao živ.

Deda bi se često šalio sa služavkama, nudeći im da šmrču duhan. Čak bi i psima

davao da pomirišu. Vanjka je mogao da zamisli svog dedu i lepo vreme tamo na selu
gde živi. Požalio se dedi da ga njegov gazda tuče. Juče ga je izvukao napolje i tukao
kaišem jer je zaspao ljuljajući njihovo dete. Tukla ga je i gazdarica, jednom ga je
istukla glavom haringe jer je počeo da je čisti s repa. Ni kalfe nisu bolji prema njemu.
Šalju ga po rakiju i teraju da krade kisele krastavce od krčmara, pa ga i ovaj tuče čim
ga vidi. Osim toga, slabo ga i hrane. Dobiva hledba ujutru, kašu za ručak i opet hleb
za večeru. Čorbu i čaj jedu samo gazde.

Spava u predsoblju i kada gazdino dete zaplače, mora da ga ljulja. Vanjka moli deda
da ga uzme natrag k sebi ker više ne može da izdrži takav život. Molio je deda i
govorio mu da će do smrti moliti za njega, staraće se o njemu i sada i kad odraste.
Bit će mu dobar i vredan, a ako ne bude, sme da ga izlupa kao psa. Može pronaći
neki posao, čistiti čizme ili ići u čobane, ali ovde više ne može da izdrži. Ne može ni
sa pobegne jer nema čizme, a boji se zime.

Vanjka se prisetio kako je nekada s dedom išao bi jelke za Božić. Usput bi ulovili i
zeca ili vepra. Tada ga je gospođica Olga Ignjatijevna naučila čitati, pisati i brojati, a
često bi mu dala i bombona. Kada je njegova mama umrla, on je počeo da radi u
kuhinji, sve dok se deda više nije mogao starati za njega, pa je poslan u Moskvu na
zanat.

Nakon što je napisao pismo, Vanjka presavije hartiju i stavi je u koverat. Na njoj
napiše “Mom dedi na selo”, a onda doda i njegovo ime. Ubacio je pismo u poštansko
sanduče i kasnije, zanesen slatkom nadom, napokon čvrsto zaspao. Sanjao je peć i
dedu kako sedi na njoj i čita pismo, a oko peći je hodao Vjun i mahao repom.

Likovi: Vanjka, deda Konstantin Makarič, gazda i gazdarica, Kalfe, Olga Ignjatijevna

Analiza likova

Vanjka – glavni lik ove priče. Dečak je od deset godina kome se sudbina okrenula
na loše jednom kada je poslan u Moskvu na zanat. Detinjstvo je proveo se dedom,
jer nema ni oca ni majke. Iako bez roditelja, život na selu bio mu je dobar. Deda se
starao za njega, vodio ga u šumu i u lov, a dečak bi radio u kuhinji. Kasnije, kada je
njegovo mesto dodeljeno drugome, poslan je na zanat. Gazde kod kojih živi ne
staraju se o njemu. Tretiraju ga kao roba – sve mora da radi bez pogovora, a ako
nešto ne učini kako su zamislili, tuku ga. Ne hrane ga dobro, daju mu samo kašu i
hleb, pa je dečak stalno gladan. Takav beznadan život naterao ga je da piše pismo
dedi i moli ga da ga uzme k sebi natrag. Kune mu se da će biti dobar i vredan, da će
mu u svemu pomagati, starati se za njega i jednom kada odraste, skrbiti za starca.
Učinit će sve samo da više ne mora živeti tim groznim životom, kakvim ne žive ni
kerovi. Vanjka je poslao pismo dedi, ali nije naveo adresu, jer nije znao da treba. On
je neuk dečak, ali svejedno se nada da će spasenje stići.

Deda – Vanjkin deda, Konstantin Makarič, opisan je kao dobrodušan, suhonjav, ali
živahan starac. Radi noću, pa danju spava ili se šeće po imanju, a usput zadirkuje
domaćice. Voli da puši duhan i nudi žene da ga šmrču, pa se smije kada od toga
kašlju. Deda je bio dobar prema svome unuku. Starao se za njega jer je mali imao
jedino njega. Ipak, morao je da ga dade u zanat i pošalje u Moskvu, verovatno po
određenju njegovih gazdi. Iako znamo da bi deda rado primio svog unuka da živi s
njim, čitaoc je svestan da pismo nikada neće doći do njega.
Gazda i gazdarica – opisani su kao zli, škrti i nemarni ljudi. Jadnog Vanjku teraju da
stalno radi kao da im je sluga. Mora da obavlja sve poslove, uključujući i čuvanje
njihova deteta, a čim nešto napravi drugačije od onoga što su zamislili, tuku jadnog
dečaka. Gazde su i škrti, dobru hranu ostavljaju sebi, a Vanjki daju samo hleba i
kaše, dok oni jedu čorbe i piju čajeve. Užasno se odnose prema dečaku, ali zato
odlaze u crkvu na Badnjak kao da su dobri ljudi. Čitaoc ne zna puno o njima, osim
po Vanjinim rečima.

Vanjka, desetogodisnje siroče, služi i uči obućarski zanat u gradu. Jedne večeri,
krišom od gazde, piše svome dedi u selo.

"Dragi deda, Konstantine Makariču, evo ti pišem pismo. Nemam ni oca ni majčice,
samo si mi ti jedini ostao na svetu".

Vanjka pređe očima preko tamna prozora, u kome je titrao odsev njegove sveće, i
jasno zamisli svoga dedu, koji je služio kao noćni čuvar. Sada on sigurno stoji kod
kapije, žmirka očima, mlatara rukama i ježi se od zime...

Vanjka je uzdahnuo, zamočio, pero i nastavio pismo:

"A juče sam dobio batine. Gazda me je izvukao za kosu u dvorište i tukao me kaišem
zato što sam ljuljajući njihovo dete slučajno zaspao. Maločas me je udario kalupom
po glavi te sam pao i jedva došao k sebi. A jednoga dana ove nedelje gazdarica mi
je naredila da očistim haringu, pa sam počeo od repa, a ona uhvati ribu, pa mene
ribljom glavom po njušci..."

"Dragi djeda, tako ti Boga, uzmi me natrag kući na selo, jer ne mogu više
izdržati. Klanjam ti se do zemljice crne, vodi me odavde, inače ću umreti...
Drobiću ti duhan i moliću se Bogu za tebe. Preklinjaću upravnika da me uzme
da mu čistim čizme... Smiluj mi se nesrećnom siročetu, jer me svi biju, i gladan
sam, a kako mi je tegobno, ne da se ni izreći: samo plačem."

Domaci zadatak: Djeco,vas zadatak je da uradite analize likova ovog

teksta,odnosno,u svojim svreskama da analizirate svaki lik pojedinacno.

24.3.2020 god. (srijeda)

2.Nastavna jedinica: Vijezbe iz sintakse.

Sintaksa je deo gramatike koji proučava postupke na osnovu kojih se,

kombinovanjem odgovarajućih jezičkih jedinica, od reči formiraju rečenice kao
celovite jedinice usmene i pisane komunikacije. Ona proučava odnose između reči
u rečenici.

Izvrsite sintaksicku analizu ovih recenica:

1.Majka je ustala rano I probudila me.

2.Prostrana soba bila je bogato uredjena.

3.Ako uci redovno,dobit ce peticu.

4.Ne znam dali je lopta njegova ili je pozajmljena od njegovog druga?

Domaci zadatak: Napisite deset recenice I izvrsite sintaksicku analizu.

26.3.2020 год. (cetvrtak)

3.Nastavna jedinica: Istrazivanje I stvaranje ,,Opis lika iz obradjenog teksta .

Djeco,detaljnije analizirajte glavnog lika iz teksta ,,Vanjka,, ,dajte njegov spoljasni

izgled I njegove karakterne osobine u svojim sveskama.

Domaci zadatak: Opredelite mjesto,vrijeme i dajte idejnu pruku ovog teksta.

27.3.2020 god. (petak)

4.Nastavna jedinica: Vijezbe za leksicko znacenje rijeci.

Leksem (grc. léxis = riječ) oblik je samoznačne riječi koja predstavlja ukupnost svih
svojih oblika i značenja. Lekseme proučava leksikologija, a svi leksemi
nekog jezika čine Po stupnju određenosti svoga značenja, riječi možemo podijeliti na
punoznačnice (samoznačne riječi, samoznačnice) i nepunoznačnice (suznačne riječi,
suznačnice).

Nepunoznačnice služe za uspostavljanje sintaktičkih i semantičkih odnosa među

punoznačnicama. Često se nazivaju i gramatičkim ili odnošajnim riječima jer imaju
samo gramatičko, a ne i leksičko značenje.
Nepunoznačnice: prijedlozi, veznici, usklici, čestice.

Punoznačnice, za razliku od nepunoznačnica, imaju i gramatičko i leksičko

značenje te ne ovise o sintaktičkim vezama u kojima sudjeluju bez nepunoznačnica
ili s njima. Punoznačnice: imenice, glagoli, zamjenice, pridjevi, brojevi, prilozi.

njegov leksik.
U sljedecim recenicama pronadjite punoznacne I nepunoznacne rijeci:

1.Jednog dana po hladnoci I mraku,ulicom je isla jedna gologlava I bosonoga

djevojcica.

2.Djelajlija je gledala sa ljubopitljivim osmehom cjieloga dana.

3.On se za trenutak zamisli,pa krenu ka svojoj kuci.

4.On je ispjevao pjesmu za svoj rodjendan.

Domaci zadatak: U tekstu ,,Mali princ,, Antoan De Sent Egziperi,pronadjite

punoznacne i nepunoznacne rijeci.

Predmetni nastavnik:Snezana Stojanova

e-mail adresa: stojanova53@yahoo.com