1 Električna oprema na vučenim vozilima TTKD 41
ПОТРОШАЧИ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ И ОСТАЛИ
ЕЛЕКТРИЧНИ СИСТЕМИ КОД ПУТНИЧКИХ КОЛА
Системи за опслуживање и развођење код ел. уређаја и опреме
путничких кола – врсте,саставни делови,улога.
Разлог примене електричних система – да се повећа удобност путника.
Врсте електричних система:
1. систем за електрично осветљење
2. систем за електрично грејање
3. систем за климатизацију
4. систем за озвучење и телефонску везу
5. системи за отварање и затварање улазних врата
6. итд.
Код великог броја кола електрична енергија производи се у колском
генератору и акумулатору. Изводи из тих извора повезују се
проводницима са разводном таблом, одакле се воде проводници за
напајање појединих потрошача. С обзиром на велике снаге потрошача у
систему за електрично грејање, тај систем није могуће напајати из
колског генератора и акумулатора. На таквим колима за грејање користи
се неки други вид енергије а не електрична или се уз неки други основни
вид енергије користи и додатни електрични систем.
Тек развојем електричне вуче и напајањем из високонапонског возног
вода почела је примена електричног грејања.
Варијанте електричног грејања
1. Код старијих кола систем за електрично грејање добија напајање
из возног вода, преко разводних ормана. Сви остали системи
повезани су са разводном таблом до које електрична енергија
долази из високонапонског вода (са и без претварача) или из
акумулаторске батерије.
2. Код новијих кола систем за електрично грејање је у саставу клима
уређаја, напајање је преко статичког претварача, а управљање и
контрола је преко разводне табле заједничке за све електричне
системе на колима.
Начин рада система за развођење (разводна табла)
- Razvodne table su ploče, otvorene ili zatvorene u orman, snabdevene
opremom za priključivanje električne instalacije na glavni vod i
razvođenje električne energije do pojedinih potrošača ili sistema u kolima.
Autor: Predrag Acketa
- RT ima opremu za upravljanje i kontrolu rada potrošača (osigurači,
prekidači, relejima, merni instrumenti...
1. Osigurači (topljivi ili automatski) se postavljaju na početak svakog
strujnog kruga pa njihov broj zavisi od broja strujnih kola odnosno
potrošača
2. Prekidači na razvodnoj tabli služe za daljinsko uključivanje i isključivanje
pojedinih strujnih kola
3. svetlosna i zvučna signalizacija
4. instrumenti za merenje (baterijskog ili linijskog napona, struje baterije, ..)
- Materijal za izradu tabli – pertinaks, lim (ranije se koristio mermer).
Moraju da izdrže: mehanička naprezanja, uticaje prašine, vlage, toplote, i
hemijski aktivnih materija iz okoline
- Neizolovani delovi pod naponom zaštićeni su od posrednog ili
neposrednog dodira poklopcima koji se mogu skidati ili otvarati. Table
postavljene niže od 1,7 m imaju poklopce sa bravom.
- Boje provodnika: fazni provodnik (crna ili smeđa), neutralni provodnik
(svetloplava), zaštitni ili nulti (žutozelena)
- Električna energija se od izvora do razvodne table i od razvodne table do
potrošača prenosi izolovanim provodnicima postavljenim u cevi. Cevi su
ranije bile od lima dok se u novije vreme provodnici polažu u metalne
kanale a ogranci instalacije u plastične cevi.
СИСТЕМИ ОСВЕТЉЕЊА – основна правила за осветљење
путничких кола
Zadatak osvetljenja:
Osvetljavanjem treba pri zahtevanoj brzini opažanja postići sledeće:
1. da se mogu jasno uočiti konture
2. da se mogu razlikovati boje
Kvalitet osveljaja zavisi od odabranog izvora svetlosti, od boje svetlosti i
odabrane svetiljke. Kriterijum za ocenu da li smo neki prostor kvalitetno
osvetlili zavisi od namene prostorije, željenih efekata i mogućnosti uočavanja
predmeta.
Kvantitet osveljaja Treba obezbediti dovoljan osvetljaj celog prostora i na
posebnim mestima omogućiti dovoljnu vidnost.
Ravnomernost osvetljaja je odnos minimalnog i maksimalnog osvetljenja. Da
bi se bolje videlo i manje zamarale oči treba da je ravnomernost osvetljaja što
veća ali takvo osvetljenje je neekonomično pa se tu traži kompromis u
zavisnosti od namene prostora koji se osvetljava.
 2 Električna oprema na vučenim vozilima
Varijacije osvetljaja (svetlosnog fluksa) nastaju i zbog promene napona. Osim
toga primena naizmeničnog napona izaziva treperenje nekih sijalica
(natrijumove, živine, fluorescentne), no treperenje najčešće nije uočljivo.
Prema načinu na koji se svetlo dovodi na radnu površinu, odnosno na
predmete koje treba osvetliti, vrste osvetljenja su: direktno, indirektno i
mešovito.
Direktno osvetljenje
Direktnim osvetljajem se postiže maksimalno naglašavanje senki. To je
najekonomičniji način osvetljenja kojim se štedi na broju sijalica, električnoj
instalaciji i utrošenoj električnoj energiji.
Indirektno osvetljenje
Više od 90% osvetljaja usmereno je prema tavanici od koje se odbija i pada
na radnu površinu. Bez senki jer su sve strane predmeta podjednako
osvetljene. Svetiljke za indirektno osvetljenje imaju reflektor od neprovidnog
materijala sa otvorom okrenutim prema gore.
Mešovito osvetljenje
40-60% osvetljaja ide prema podu ili prema tavanici.
Ел. шеме веза система за осветљење и главни саставни
делови,према врстама и типовима путничких кола.
Putnička kola su opremljena električnim osvetljenjem i svetlosnom
signalizacijom.
1. Podela osvetljenja u putničkim kolima prema nameni:
- glavno svetlo (svetle sve fluocevi u putničkim odeljcima, ulazištima i
toaletima)
- pola svetla (svetli svaka druga fluocev u putničkim odeljcima a u
ulazištima i toaletima svaka fluocev)
- noćno i nužno osvetljenje (svetle sve inkadescentne sijalice u putničkim
odeljcima i fluocevi u ulazištima)
- svetlo za čitanje
Osvetljenje se može uključivati i isključivati iz samih kola i iz drugih kola
daljinskom komandom ako su vagoni voza povezani komandno-
informativnim kablom ili glavnim prolaznim vodom. Pritiskom na tastere na
razvodnoj tabli može da se uključi celo svetlo ili pola svetla. Noćno svetlo se
uključuje prekidačem, a nužno svetlo tasterom ili prekidačem. Svetlo za
čitanje uključuje se tasterima koji se nalaze na svetiljkama za čitanje, a svetlo
u WC-u pomoću vremenskog prekidača.
TTKD 41 Autor: Predrag Acketa
U svakom kupeu u plafon je ugrađena po jedna svetiljka u kojoj se nalaze dve
fluocevi (40W, 220 V), dva invertora, i jedna plava inkadescentna sijalica
snage 10W jednosmernog napona 24V. Fluocevi su na priključene na
posebna strujna kola. U svakom kupeu postoji prekidač za svetiljku ugrađen u
komandnu ploču iznad vrata.
U hodniku je 5 svetiljki sa po jednom fluocevi od 20W (220V) i invertorom a
iste takve dve svetiljke ugrađene su u ulazištima i jedna u WC-u. Sve to se
uključuje prekidačem sa razvodne table za osvetljenje.
U ormaru razvodne table za osvetljenje nalazi se inkadescentna sijalica snage
15 W koja se uključuje posebnim prekidačem.
2. Signalizacija:
- da je WC zauzet. Svetiljka je ugrađena iznad vrata u hodniku i uključuje
se kad se brava na vratima postavi u položaj »zauzeto« čime se uključuje
prekidač postavljen u visini brave
- natpisi o kolskom razredu i broju kola
- signalna sijalica na razvodnoj tabli svetli kada alternator puni
akumulatorsku bateriju.
- završni signali – ako su kola ostala noću poslednja u vozu uključuju se s
oba kraja kola dve svetiljke na kraju kola (inkadescentne sijalice snage
40W)
Врсте светиљки и светлосних извора за осветљење,за сигнална и
показна светла и помоћни елементи.
1. Inkadescentni izvori svetlosti
Sijalice sa metalnim vlaknom. Najveće svetlosno iskorišćenje bilo bi kad bi se
metalno vlakno ugrejalo do 5700°C. Volfram je najpogodniji jer ima visoku
tačku topljenja (3500 K), sporo isparava na visokim temperaturama i daje
najviše svetlosti. Otpor volframovog vlakna 10 puta se poveća kad se vlakno
usija nego u početku pa je struja na početku jako velika.
a) sijalice sa vakuumom (vazduh u balonu razređen da bi se usporila
oksidacija metalnog vlakna)
b) sijalice punjene gasom (argon, kripton, azot ili njihove smeše). Gas
služi da bi se sprečilo raspadanje vlakna sijalice. Temperatura vlakna
sijalice punjenih gasom je viša nego kod vakuum-sijalica
c) reflektorske sijalice – bočni deo balona je metalizovan pa se ponaša
kao reflektor. Za ove sijalice nisu potrebne svetiljke ili spoljni
reflektori.
 3 Električna oprema na vučenim vozilima
Porastom napona svetlosno dejstvo inkadescentnih sijalica se povećava a vek
trajanja smanjuje. Trajnost sijalice se smanjuje čestim uključivanjem i
isključivanjem.
2. Fluorescentne sijalice su u obliku cevi na čijim krajevima se nalaze dve
elektrode. Na unutrašnjoj strani cevi nalazi se veoma tanak sloj fluorescentnog
praha – luminator. U cevi se nalazi živa sa nešto argona koji omogućava lakše
paljenje hladne sijalice. Kada se između elektroda uspostavi električno
pražnjenje sijalica počinje da emituje pretežno ultraljubičastu svetlost (96%)
koju potpuno apsorbuje staklo od koga je načinjena cev. Luminator
transformiše svetlost tako da povećava talasnu dužinu svetlosti i od nevidljive
ultraljubičaste svetlosti dobija se vidljiva. Menjanjem vrste luminatora
moguće je spektar fluosijalica podesiti tako da skoro sasvim odgovara spektru
Sunčeve svetlosti ili nekom drugom spektru. To nije slučaj ni sa jednim
drugim veštačkim izvorom.
Posle uključenja sijalice usijano vlakno zagreje elektrodu do temperature 400
– 800 C. Tada se isključi zagrevanje elektrode i one se zagrevaju usled udara
elektrona. Zagreva se samo jedna tačka na elektrodi.
Elektroni emitovani sa trenutno negativne elektrode (ako je cev priključena na
naizmenični napon) kreću se kroz živinu paru ka pozitivnoj elektrodi i na
svom putu doživljavaju sudare sa atomima žive. Sporiji elektroni samo skrenu
privremeno sa svoje putanje, a brži privremeno izbace elektron iz atoma žive
koji ga ponovo privuče i pri tom, dok ne zauzme stabilan položaj taj elektron
emituje ultraljubičastu svetlost. Još brži elektroni trajno izbiju elektron iz
atoma žive pa i taj elektron počne da se kreće ka pozitivnoj elektrodi i pri
tome se sudara sa novim atomima žive. Usled ovakvog procesa naknadne
jonizacije struja kroz cev bi bez prigušnice kao predspojne naprave brzo
uništila sijalicu. Prigušnica ograničava jačinu struje u toku predgrevanja i za
vreme rada sijalice i proizvodi naponski impuls za paljenje sijalice.
Kondenzator se ugrađuje da bi popravio faktor snage.
Starter. U maloj staklenoj cevi koja je ispunjena plemenitim gasom (neon ili
smeša helijuma i vode) nalaze se dve elektrode od kojih je jedna od tanke
bimetalne trake. Kada se mrežni prekidač uključi slaba jonizaciona struja
počinje da teče kroz starter pa se na njemu zapaža slabo tinjanje. Pritom se
razvija toplota u starteru, bimetalna traka se zagreje na temperaturu od oko
200 C pa se ona savije i stvori se kontakt između bimetalne trake i drugog
kontakta. Počinje da teče struja kratkog spoja koja brzo zagreva elektrode
fluocevi i dolazi do termojonske emisije u okolini elektroda nastaje oblak
TTKD 41 Autor: Predrag Acketa
elektrona. Međutim spajanjem kontakata u starteru on počinje da se hladi i
ubrzo se kontakti rastave jer se bimetalna traka vratila u prvobitni položaj. U
tom trenutku u prigušnici se javlja veliki ems i naponski impuls prenosi se na
elektrode fluocevi. U fluocevi se javlja jako električno polje koje dodatno
jonizuje gas u njoj i fluocev se pali.
Svetiljke
Služe da bi se:
1. povećala svetla površina svetlosnog izvora i smanjila luminacija
2. svetlosni izvor učinio lepšim i efikasnijim
Reflektori – usmeravaju fluks svetlosnog izvora u željenom pravcu
Difuzori (svetiljke od opalnog stakla koje potpuno okružuju sijalicu) –
primarni izvor svetla sijalicu zaklanjaju od neposrednog pogleda, smanjuju
luminaciju (osećaj svetline) svetlosnog izvora što se postiže povećanjem
svetle površine.
Svetiljke treba da:
1. imaju veliki stepen iskorišćenja
2. ne zasenjavaju
3. da se mogu lako održavati u čistom stanju
4. su otporne na lomove i potrese ali i koroziju
СИСТЕМИ ЕЛЕКТРИЧНОГ ГРЕЈАЊА И ЕЛЕКТРИЧНИ
ТОПЛОТНИ ИЗВОРИ – основна термотехничка правила за грејање
путничких кола.
Postrojenja i uređaji za grejanje u vozovima u međunarodnom saobraćaju
moraju biti ispravni i spremni za grejanje u toku cele godine a našim prugama
od 10 septembra do 15 maja (sezona grejanja je od 1.oktobra do 30.aprila –
izuzetno ako se temperature spuste ispod +12 ºC greje se i van tog perioda).
Temperatura u kolima mora biti iznad 16 ºC inače se vrši predgrevanje
(uključuje se grejanje pre polaska voza). Idealna temperatura je između 18 i
22 stepena.
Podela elektropostrojenja za grejanje:
1. sa pojedinačnim grejačima (zagrevanje neposredno, direktnim
pretvaranjem električne energije u toplotnu)
2. centralno grejanje (zagrevanje prostorije kruženjem prenosnog medija
– vazduha ili vode, koji zagreva centralni grejač).
3. sa uređajem za klimatizaciju
 4 Električna oprema na vučenim vozilima
Elektropostrojenja za grejanje mogu biti jednonaponska i višenaponska. Za
grejanje koriste se sledeći naponi: jednosmerni (1500V i 3000V), naizmenični
(1500V i 1000 V).
Типови, структура и шеме веза за ел.грејање и главни саставни
делови
1. Elektropostrojenje sa pojedinačnim grejačima. Napajanje je iz glavnog
prolaznog voda preko napojnog voda, glavnog osigurača, glavnog
prekidača, napojnih sabirnica, razvodnih osigurača, kontaktora (u
slučaju višenaponskog sistema), razvodnih provodnika koji od
razvodnog sanduk dovode električnu energiju do svakog grejnog tela u
odeljcima (preko prekidača odeljka) i u hodniku. Strujna kola se
zatvaraju preko sabirnica za radno uzemljenje, veza za metalnu
konstrukciju kola, točkova i šina do transformatora na
elektrolokomotivi.
2. Elektropostrojenje sa centralnim grejanjem nastalo je kad se prelazilo
sa parnog grejanja (na parnim i dizel-električnim lokomotivama) na
električno grejanje pa su se koristile obe vrste grejanja. Napajanje
električnog grejača je iz glavnog prolaznog voda preko napojnog
provodnika, glavnog osigurača, glavnog prekidača, i priključaka za
upravljački i kontaktorski deo automatskog birača napona do grejača.
Umesto parnog u novija kola uvodi se grejanje toplim vazduhom čime
se dobije mnogo brže predgrevanje kola ali i hlađenje. Elektromotor
pokreće ventilator kojim se zagrejani vazduh potiskuje kroz glavni
vazdušni cevovod koji je smešten duž odeljaka ispod prozora. Deo
vazduha (svež), uvlači se kroz usisni filter za prečišćavanje ulaznog
vazduha. Odnos mešanja povratnog vazduha iz cevovoda i svežeg
vazduha iz atmosfere automatski određuje poseban regulator u
zavisnosti od spoljne temperature vazduha. Svež vazduh dotiče sve
dok se u unutrašnjosti kola ne postigne temperatura od + 18 ºC.
C entralna grejna baterija smeštena ispod kola se sastoji od grejača na
paru i električnog grejača koji zajedno prenose toplotu na vodu koja se
u sistem uvodi preko slavine.
3. Uređaji za klimatizaciju.
Zadatak mu je:
a) da obezbedi normalnu izmenu vazduha i njegovo dodatno
filtriranje bez promaje u kolima
b) da zagreva u vreme niskih temperatura
TTKD 41 Autor: Predrag Acketa
c) da u toplim danima snižava temperaturu u kolima i održava
potrebnu vlažnost vazduha
Otvaranje prozora dok rade klima uređaji remeti pravilno
funkcionisanje uređaja. Otvaranjem prozora povećavaju se otpori vuče
pa ni zbog toga nije poželjno.
Uređaj za klimatizaciju u železničkim putničkim kolima sastoji se od:
a) dela za hlađenje – gas freon se kompresorom dovodi na povišeni
pritisak, zatim se u hladnjaku ohladi i tako postane tečan, zatim se
prebacuje u isparivač na čijem ulasku se pritisak ventilom snizi na
vrednost pritiska koji je na ulazu u kompresor čime počinje
intenzivno isparavanje freona koji prilikom isparavanja oduzima
toplotu od okoline (iz kola), da bi zatim takav freon preuzeo
kompresor čime nastaje novi krug kruženja freona.
b) dela za grejanje – direktno grejanje (po kolima raspoređeni grejači)
i indirektno grejanje (grejna tela skoncentrisana i smeštena ispod
kola i predaju toplotu vodi ili vazduhu. Vazduh kao medij ima
mnoge prednosti)
c) dela za pripremanje i cirkulaciju vazduha (jedna trećina vazduha
ubacuje se sa krova a dve trećine je povratni vazduh koji iz kola
izlazi preko uređaja za preradu i pripremanje vazduha. Uređaj za
preradu i pripremanje vazduha je u prostoru pod krovom i sadrži
prečistače za svež i povratni vazduh, hladnjak i grejač. Strujanjem
vazduha kroz kanale ispod prozora upravlja se automatski
(termostatom) i ručno (regulatorom koji mogu da podešavaju
putnici).
Врсте електричних топлотних извора и њихова конструкција.
1. Električne grejalice tipa KEG prave se u 3 varijante:
a) KEG3 (P = 333 W, U = 500 V)
b) KEG2 (P =666 W, U = 1000/500 V)
c) KEG1 (P =1000 W, U = 1500/1000/500)
KEG grejalice sastoje se od dvodelnog kućišta, grejnog tela i priključne kutije.
U priključnoj kutiji su priključne stezaljke i vijak za uzemljenje.Grejno telo je
od mikanita, koji je otporan na visoke temperature (1100ºC) na koji je
namotana elektrootporna žica, pa je sve to upakovano u mikanitne obloge i
umotano u aluminijum. . KEG grejalice mogu se montirati u horizontalnom
položaju i u vertikalnom položaju.
 5 Električna oprema na vučenim vozilima TTKD 41
2. Grejači u sastavu centralnog grejanja povezani
su u 3 strujna kola sa po 12 grejača od kojih je
svaki snage 1100W što u zbiru daje 39,6 kW.
Ugrađuju se u sanduk za pripremu vazduha
postavljen ispod kola, upravno na pravac strujanja Delovi sistema su:
vazduha. Vazduh na mestu gde se ubacuje u
odeljke ne sme da prelazi 70 ºC što je granična
temperatura za koju se dozvoljava da dođe u dodir
sa delovima tela putnika.
U nekim sistemima centralnog grejanja koriste se
pojedinačne grejalice za zagrevanje ulazišta i
toaleta a takođe i posebni grejači u rezervoarima
toaleta za zagrevanje vode.
Системи и елементи за регулисање температуре – врсте, начин
деловања.
Termostatski elementi:
- nalaze se u odeljcima, hodniku ili centralnoj grejnoj bateriji
- uključuju ili isključuju električni grejač kada temperatura dostigne
odgovarajuću vrednost
- otvaraju ili zatvaraju otvor cevovoda za dovođenje toplog vazduha iz
sistema vazdušnog grejanja ili sistema klima-uređaja
Podela elemenata za regulisanje temperature:
1. ručni regulatori temperature – imaju dva i tri položaja. Ako u odeljku
postoji i električno i parno grejanje elementi za regulisanje temperature - za ozvučenje,
mogu biti posebni ili zajednički.
2. automatski
a) individualni – u svakom odeljku po jedan (postavljeni u neki položaj
između min i max).
b) centralni regulatori – nalaze se na upravljačkoj tabli za grejanje i
dostupni su samo osoblju kola. Njima se podešava temperatura u više
odeljaka. Moraju postojati i dopunski elementi koji omogućavaju
putnicima da podešavaju temperaturu u okviru nekoliko stepeni, što se
ne odražava značajno na temperaturu drugih odeljaka u kolima.
Moguće je potpuno isključiti grejanje u jednom odeljku.
СИСТЕМИ ЗА ОЗВУЧЕЊЕ И ТЕЛЕФОНСКУ ВЕЗУ
Da bi se:
Autor: Predrag Acketa
1. prenela obaveštenja i muzika
2. ostvarila telefonska veza u kolima
Саставни делови система за озвучење и телефонску везу.Смештај у
колима.
1. pojačavač za ozvučenje – omogućava rad:
- lokalnog MTK (mikrotelefonska kombinacija = slušalica) mikrofona
(aktivira se podizanjem slušalice i pritiskanjem tastera na njoj – u slušalici
čuje se zvuk gonga koji kad prestane, mikrofon je uključen)
- telefona – (aktivira se podizanjem slušalice i pritiskanjem tastera na
samom pojačavaču koji se mora držati tokom razgovora)
- prenosnog uređaja za emitovanje obaveštenja i muzike – muzički signal
se pojačava i preko zvučnika reprodukuje u kola ili voz zavisno od
položaja prebacivača „vagon – kompozicija“ . Emitovanje muzike ili
eventualna govorna obaveštenja se prekidaju aktiviranjem MTK
2. zvučnici – pretvaraju modulisane zvučne talase odgovarajuće
učestanosti u zvučne talase u opsegu čujnih učestanosti
3. regulator jačine zvuka – stepenasta regulacija sa 5 položaja (0, – 6dB,
– 15 dB, – 25 dB i isključeno). Ugrađuju se na komandnoj ploči iznad
vrata odeljaka, zajedno sa prekidačima za svetlo.
4. instalacija za prenos zvuka u kolima – provodnici poprečnog preseka
1,5 mm2, napona 100 V. Izlazni signal iz regulatora (podešen napon)
dovodi se do svih zvučnika
5. komandni 13-ožilni kabl – 12 žila je grupisano u 3 grupe (
- za telefonsku vezu i
- za osvetljenje i upravljanje vratima kola)
od po 4 žile, dok je 13-a žila oklop kabla koji se spaja sa masom kola
(uzemljenje).
6. priključna kutija za priključenje pokretnog uređaja za emitovanje
obaveštenja i muzike nalazi se u službenom odeljku.
7. spojne sprave za ozvučenje – za međukolsko povezivanje 13-ožilnog
kabla koriste se 13-opolne utikačke kutije i 13-opolni utikači.
Napajanje jednosmernim naponom 24V, 30W.
Razglasni uređaj u EMV 412/416
Jednostavniji je. Služi za prenos saopštenja za putnike i za službene razgovore
mašinovođe
 6 Električna oprema na vučenim vozilima
Ел.шеме веза и начин рада система за озвучење и телефонску везу
СИСТЕМИ ЗА ДАЉИНСКО УПРАВЉАЊЕ У ВОЗУ
- upravljanje sistemima ili grupama potrošača sa jednog centralnog mesta.
Sistemi za daljinsko upravljanje:
1. sistem za ozvučenje i telefonsku vezu
Signal se prenosi kroz kompoziciju voza pomoću mikrotelefonske
kombinacije (prebacač vagon – kompozicija treba da je u položaju
„kompozicija“), kroz 13 –žilni kabl do utikačke kutije na čelu vagona. Sa
utikačke kutije, pomoću savitljivog kabla sa utikačem, signal se dalje prenosi
do utikačke priključne kutije na čelu drugih kola...
2. sistem za osvetljenje
Štampana ploča daljinske komande osvetljenja ugrađuje se u razvodnu tablu
putničkih kola. Pritiskom na taster „1“ sa oznakom „VOZ“ uključuje se
celokupno osvetljenje voza a pritiskom na taster „0“ sa oznakom voz se
isključuje. Postoje i tasteri „1“, „1/2“ i „0“ sa oznakom „VAGON“ pomoću
kojih se uključuje svetlo u kolima u kojima je izvršena komanda, uključuje
samo nužno svetlo ili isključuje svetlo. Ploča daljinske komande sadrži dva
releja čiji se namotaji napajaju iz akumulatorske baterije. Paralelno sa
namotajima releja povezane su po jedna dioda da bi se sprečilo aktiviranje
releja pri povratnim strujama. Delovanjem na ranije pomenute tastere aktivira
se odnosno deaktivira neki od ta dva releja i time se daje željena komanda
(uključenje, isključenje, prebacivanje sa voz na vagon i obrnuto)
3. sistem za otvaranje i zatvaranje bočnih ulaznih vrata
Na putničkim kolima postoje sledeće vrste vrata kojima se u novije vreme
upravlja elektropneumatski:
- ulazna bočna – otvaraju se pritiskom na taster pored vrata ili na taster na
razvodnoj tabli za osvetljenje. Zatvaraju se automatski: kad kola dostignu
brzinu od 5 km/h (pri tom se i blokira (zabravi) brava da se ne mogu
otvoriti dok se ne smanji brzina ispod 5 km/h), ako su bila otvorena duže
od 30 sekundi, ili ako su nakon aktiviranja zaštite od prignječenja bila
otvorena duže od 15 sekundi. Ručno se zatvaraju pritiskom na
odgovarajući taster ili daljinskom komandom pomoću četvrtaste bravice u
ulazištu pored vrata čijim zakretanjem se zatvaraju sva vrata u
kompoziciji osim onih kod kojih je zadata komanda da ostanu otvorena.
TTKD 41 Autor: Predrag Acketa
- čeona
- vrata odeljaka
- vrata za ulaz u WC
- vrata za bife (u kolima serije WR)
- vrata za kuhinju (u kolima serije WR)
- vrata za salu za ručavanje (u kolima serije WR)
Da bi vrata funkcionisala moraju biti:
- priključene spojnice napojnog vazdušnog voda i otvorena čeona slavina
- priključen napojni trožilni kabl i uključeno napajanje električnom
energijom.
Саставни делови и начин рада система за даљинско управљање
1. ručno zatvaranje pri brzinama manjim od 5 km/h (slike 196 i 197)
Službeno lice može ručno zatvoriti vrata zakretanjem taster S1 čime se
pobuđuje namotaj komandnog releja K1, koji preko svog kontakta (1 – 5)
pobuđuje izvršni relej K2. Pobuđeni relej K2 preko svog kontakta (8 –10)
pobuđuje elektropneumatske ventile Y2, Y3 i Y4, uz uslov da su vrata bila
otvorena (tada su zatvoreni kontakti tastera S6, S7 i S8). Time se zatvaraju
još troje vrata na kolima (zatvaraju se svih četvoro vrata).
Dva provodnika 13-žilnog kabla daljinske komande priključena su na
kontakte releja K1 tako da se istovremeno napajaju svi releji K1, pa se
zatvaraju sva vrata u vozu. Namotaj releja K1 ima veliku unutrašnju
otpornost R > 1200 Ω zbog male potrošnje, pošto se pri komandi u celom
vozu releji K1 napajaju iz akumulatorske baterije.
2. automatsko zatvaranje pri brzina većim od 5 km/h
Namotaj releja K3 dobija električnu energiju preko elektronskog uređaja
protivklizne zaštite i on preko svog kontakta (8 – 10) pobuđuje relej K4
koji zatvara svoje kontakte (6 – 7) i (9 – 10). Time se obezbeđuje
pobuđivanje EP ventila Y1, Y2, Y3 i Y4 odnosno zatvaraju se sva vrata na
kolima uz uslov da su bila otvorena (zatvoreni tasteri S5, S6, S7 i S8)
3. blokiranje vrata pri brzinama većim od 5 km/h
Vrata se blokiraju pomoću elektromagneta u bravi vrata (Y5, Y6, Y7 i
Y8). Elektromagneti se pobuđuju pomoću mikroprekidača S9, S10, S11 i
S12. Kotva elektromagneta mehanički blokira bravu. Posle 30 sekundi,
pomoću vremenskog tastera za deblokadu vrata (K5, K6, K7 i K8) koji
otvara svoj mirni kontakt prekida se napajanje EP ventila za zatvaranje
vrata i odgovarajućeg elektromagneta pa se vrata otvaraju.
 7 Električna oprema na vučenim vozilima
ОСТАЛИ ЕЛ.СИСТЕМИ,УРЕЂАЈИ И ПОТРОШАЧИ
ЕЛ.ЕНЕРГИЈЕ – уређаји за дијагностику кварова.
1. Osigurači. Kada reaguje osigurač u određenom strujnom kolu došlo je
do prevelike struje, odnosno kvara. Osigurači rade na termičkom
principu (topljivi), termodinamičkom (bimetalni) i elektromagnetnom
(elektromagnetni). Automatski osigurač je kombinacija bimetalnog i
elektromagnetnog.
2. Uređaji za signalizaciju kvara. Svetlosna signalizacija pomoću LED
dioda prati kontakte releja ili drugih uređaja koji reaguju na posledice
kvara kao što su povišenje ili sniženje: napona, struje, temperature,
pritiska,... Nakon što je određeni relej reagovao dolazi do promene
položaja njegovih kontakata čime se signalizacija kvara uključuje. Za
svetlosnu signalizaciju koriste se dve svetiljke (žuta ili zelena za
redovno stanje a crvena u slučaju kvara) ili jedna koja se pali u slučaju
kvara. Tu se nalazi i prekidač za isključenje odgovarajućeg uređaja. Na
putničkim kolima oprema za signalizaciju kvara ugrađuje se u
razvodnu tablu za osvetljenje i pored čeonih i bočnih vrata za odeljke.
3. Merni instrumenti u sistemima za snabdevanje i potrošnju električnom
energijom – nalaze se uglavnom na razvodnoj tabli za osvetljenje.
Lakši kvarovi otkrivaju se na osnovu promene merene veličine
(napona, struje,..).
Neki kvarovi su prolaznog karaktera a otklanjanje onih drugih treba poveriti
stručnim ovlašćenim licima.
Електричне компоненте кочних уређаја,електронски против-клизни
уређај.
Protivklizni uređaji koriste se radi sprečavanja klizanja točkova u procesu
kočenja zbog loših uslova adhezije (klizava šina).
Sistemi protivkliznih uređaja na kolima:
1. Mehaničko-pneumatski uređaji. Svaka osovina ima svoj osovinski
regulator koji registruje promenu brzine obrtanja i prenosi signal o
usporenju do protivkliznog ventila. Ventil kratko ispušta odgovarajuću
količinu vazduha iz kočnog cilindra i kad se ponovo uspostavi
regularna brzina obrtanja produžava se dejstvo kočnice.
2. Elektronski uređaj za protivkliznu zaštitu radi na principu razlike
brzina između osovine koja kliže i ostalih osovina. Po jedan
tahogenerator ugrađen je u rukavcu svakog osovinskog sklopa.
Tahogenerator je električni generator koji ima linearnu naponsku
TTKD 41 Autor: Predrag Acketa
karakteristiku (0,1V po obrtaju i minuti). Elektronski PKZ uređaj
ugrađen je u razvodni ormar ispod razvodne table osvetljenja i
komanduje uključivanjem elektropneumatskih ventila EV1 i EV2.
Svako obrtno postolje ima po jedan elektropneumatski ventil i preko
njega se ispušta vazduh iz kočionih cilindara. Elektronski PKZ uređaj
daje i komandu za zatvaranje i blokiranje bočnih ulaznih vrata kola pri
brzinama većim od 5 km/h (uključenje 5 km/h, isključenje 3 km/h).
Електромагнетна шинска кочница (oznaka Mg)
Pored ostalih vrsta kočnica na putničkim kolima predviđenim za brzine preko
160 km/h obavezna je elektromagnetna šinska kočnica (Mg) koja deluje kod
brzog i prinudnog kočenja od momenta početka kočenja do brzine 30 km/h.
Kočiona sila ne zavisi od adhezije između točka i šine kao što je slučaj kod
drugih kočnica već je jednaka proizvodu sile pritiska kočnih magneta i
koeficijenta trenja između magneta i šine. Širina magneta koji dodiruje šinu je
140 mm, a dužina 1300 mm. Pri zavođenju brzog kočenja kočnik automatske
vazdušne kočnice aktivira električni prekidač koji Mg kočnicu stavlja u
dejstvo kao dopunsku vazdušnoj kočnici. Tim prekidačem uključuje se struja
elektromagneta koja pristiže iz akumulatorske baterije. Prekidač se automatski
isključuje pri brzini od 30 km/h. Kontrolna lampa se pali kada je
elektrodinamička kočnica uključena.
Tермички и расхладни апарати.
Putnička kola serije ARa i BRa (starije konstrukcije) i WR (novije
konstrukcije) koriste se u ugostiteljske svrhe. Za pripremanje i održavanje
temperature toplih jela i toplih napitaka u kolima su ugrađeni elektrotermički
uređaji (rerne, rešoi, kafetomati ...), dok su za održavanje niske temperature i
hlađenje napitaka ugrađeni rashladni ugostiteljski aparati (frižideri, hladnjaci).
СИСТЕМИ ЗАШТИТНОГ ЕЛ.УЗЕМЉЕЊА КОД ПУТНИЧКИХ
КОЛА – граничне вредности ел.отпора уземљења и њихово
обезбеђење путем конструкције кола и допунским везним
елементима.
Strujni udar je delovanje struje na čoveka u trenutku dodira predmeta pod
naponom. Dejstva struje:
1. toplotno – telo čoveka ima otpor u proseku 1000 Ω pa se deo
električne energije u telu pretvara u toplotu. U zavisnosti od jačine
struje u telu nastaju opekotine I, II ili III stepena
2. mehaničko – grčenje mišića usled koga čovek ne može da ispusti
provodnik pod naponom, nekontrolisani refleksni pokreti koji mogu da
 8 Električna oprema na vučenim vozilima
dovedu do povreda. Usled grčenja srčanog mišića ili prestanka rada
pluća može da nastupi smrt.
3. hemijsko – pod uticajem jednosmerne struje ljudsko telo se ponaša kao
tečan provodnik, pa električna struja razlaže tkiva, nanoseći trajna
oštećenja.
Napon dodira – razlika potencijala između metalnih delova koji normalno nisu
pod naponom i tačaka na površini zemljišta na udaljenosti 1 m od njih.
Napon koraka – razlika potencijala na tačkama zemljišta koje su međusobno
udaljene 1 m.
Posledice koje strujni udar izaziva zavise od: jačine struje, vremena proticanja
struje, puta struje kroz telo, učestanosti struje, otpora izolacije i električnog
otpora tela čoveka.
Zaštita se svodi na zaštitu od dodira delova pod naponom i zaštitu od dodira
predmeta i delova koji normalno nisu pod naponom ali mogu da dođu pod
napon u slučaju kvara ili iz nekog drugog razloga. Ova zaštita štiti ljude ali i
električnu i drugu opremu koja bi mogla da dođe pod uticaj kratkih spojeva,
prenapona...
Врсте веза и елемената и њихове карактеристике.
Uzemljenje je mera zaštite ljudi, uređaja i opreme od strujnog udara
povezivanjem metalnih delova preko zaštitnog provodnika sa uzemljivačem.
Kao uzemljivač se koriste šine povratnog voda kontaktne mreže, ponekad u
kombinaciji sa posebnim uzemljivačem. Povratni vod se sastoji od jedne ili
obe šine koloseka, prespoja, preveza i kolosečnih prigušnica.
Svi metalni delovi električne opreme koji u normalnom pogonu nisu pod
naponom a mogli bi da dođu pod napon, spojeni su sa provodnikom (Z)
zaštitnog uzemljenja (provodni ugradni delovi sanduka kola, mase električnih
uređaja,...). Priključno mesto zaštitnog provodnika na sanduku kola mora biti
besprekorno povezano i lako pristupačno. Zaštitni provodnik koji se postavlja
u istu cev sa ostalim provodnicima ima isti poprečni presek kao i oni ili do dva
stepena manji ali nije manjeg preseka od 16 mm2. Ako se zaštitni provodnik
posebno postavlja treba ga zaštiti od svih mogućih oštećenja. Neutralni (N)
provodnik ima i funkciju zaštitnog provodnika i funkciju povratnog voda pa
ima isti presek kao i fazni provodnik i treba ga izolovati isto kao fazni
provodnik. Masa kola ne sme se povezati sa neutralnim provodnikom lokalne
gradske mreže.
Električna oprema koja se obično nalazi pod naponom opasnim po život na
putničkim kolima se deli na:
TTKD 41 Autor: Predrag Acketa
(1) Elektropostrojenje za grejanje voza:
1. Spojne sprave uređaja za spajanje glavnog prolaznog voda između dva
vagona. Delovi pod naponom su teško pristupačni.
2. Oprema u sastavu glavnog razvodnog sanduka grejanja. Sanduci se
zaključavaju a otvaranjem vrata sanduka automatski se prekida strujno
kolo grejanja tako što glavni osigurač izgubi kontakt.
3. Glavni prolazni vod ima izolaciju otpornu na mehanička, električna,
hemijska i toplotna dejstva. Provodnik je smešten u kanale koji nisu lako
dostupni.
(2) Ostala oprema unutar kola:
1. Razvodna tabla za osvetljenje. Vrata table se zaključavaju a oprema
kojom se na tabli manipuliše ima izolovane ručice, tastere ili zaštitne
maske.
2. Provodnici koji prenose električnu energiju do potrošača izolovani su i
smešteni u zaštitne kanale.
3. Sijalice su zaštićene svetiljkama, a ostali potrošači električne energije
su u odgovarajućim kućištima. Napon napajanja većine potrošača je
24V jednosmerne struje što spada u kategoriju malih napona koji nisu
opasni po život.
Električna uređaji i oprema na teretnim kolima
su zastupljeni samo na nekim specijalnim vrstama teretnih kola kao što su:
hladnjače, kola i kontejneri za prevoz materija i robe koja mora da se zagreva
i kola za prevoz automobila.
КОЛА ХЛАДЊАЧА – ел.извори,потрошачи и направе за прикључак
на градску мрежу.
Hladnjače služe za prevoz namirnica podložnih brzom kvarenju što zahteva
sledeće:
- stalnu nisku temperaturu
- cirkulacija vazduha je bitna zbog održavanja jednake temperature celog
tovara kao i održavanja svežeg vazduha u kolima.
Hladnjače imaju dvostruke zidove (spolja je čelični lim, a unutra pocinkovani
ili nerđajući lim dok je između izolacija od stiropora, bijaterma...).
1. Hladnjače sa mokrim ledom – hladnjača na oba čela imaju pregrade za
smeštaj mokrog leda (primaju do 2500 kg leda). U podu su otvori kroz
koje otiče voda. Ventilatori su ugrađeni u tavanicu a unutrašnja
temperatura kontroliše se pomoću dva daljinska termostata.
Ventilatore pokreću elektromotori koji se u toku stajanja u stanici
 9 Električna oprema na vučenim vozilima
snabdevaju strujom iz gradske mreže. Inače se mogu povezati glavnim
prolaznim vodom sa izvorom električne energije na lokomotivi ili sa
kolima sa zamrzavanje koja imaju sopstveni izvor napajanja.
2. Hladnjače sa suvim ledom – Suvi (čvrsti) led je ugljena kiselina koja je
na temperaturi od – 79 ºC prešla u čvrsto stanje. Kroz komore sa suvim
ledom cirkuliše vazduh, led prelazi u gasovito stanje a vazduh postaje
hladniji. Stvoreni ugljendioksid odvodi se kroz cevi ka otvoru i pritom
hladi unutrašnjost kola, uz dobru toplotnu izolaciju i do – 20 ºC. Suvi
led deluje i kao baktericidno sredstvo, ne nagriza gvozdene delove
kola ali je skuplji od mokrog leda.
КОЛА ЗА ЗАМРЗАВАЊЕ – врсте,централизовани и самостални
систем и њихове ел.компоненте.
Kola za zamrzavanje za razliku od hladnjača ne samo da održavaju nisku
temperaturu već su u stanju i da je proizvedu.
1. Dvoosovinska kola hladnjače, pored primene mokrog i suvog leda
imaju i postrojenje za hlađenje pomoću koga se postiže temperatura od
– 20 °C potrebna za zamrzavanje namirnica, mada se koriste i za
namirnice osetljive na hladnoću (+ 8 °C). Postrojenje za hlađenje je
kompresorskog tipa. Elektromotor pokreće kompresor. Kola imaju
dizelelektrični agregat koji napaja elektromotor, no postoji mogućnost
napajanja električnom energijom iz gradske mreže dok kola stoje u
stanicama, ili iz visokonaponskog voda. Pomoću posebnog prekidača
bira se željena temperatura.
Proces u kompresorskom rashladnom uređaju
Na izlazu iz isparivača a pre ulaza u kompresor radni medijum (gas
freon) je u gasovitom stanju (niskog je pritiska). Radom kompresora
gas se sabija odnosno pritisak i temperatura radnog medijuma se
povećavaju. Freon zatim prolazi kroz kondenzator u kome on predaje
toplotu sekundarnoj rashladnoj materiji (voda ili vazduh), pri čemu se
freon hladi i kondenzuje. Tečni freon prolazi kroz ventil za
prigušivanje, pa mu se smanjuje pritisak. Freon prolazi kroz isparivač
a za isparivanje uzima toplotnu energiju iz okoline i tako je hladi.
Kompresor usisava isparen freon niskog pritiska i tako počinje sledeći
zatvoren ciklus.
2. Četvoroosovinska kola - za veće količine robe. Pored spremišta za
mokri i suvi led tu je i postrojenje za hlađenje sa rashladnim uređajem
u gornjem delu čela kola, dok su dva dizelelektrična agregata smešteni
TTKD 41 Autor: Predrag Acketa
ispod kola, no postoji mogućnost napajanja električnom energijom iz
gradske mreže ili iz VN voda preko lokomotive. Za cirkulaciju
vazduha ugrađuju se 4 ventilatora a za zagrevanje zimi dva grejača od
po 6 kW.
Ел.шеме веза за прикључак на градску мрежу и међусобну везу кола.
Za napajanje garnitura četvoroosovinski hladnjača koristi se:
1. Centralizovan sistem – kompozicija sadrži jedno, dvoje ili čak troje
kola sa generatorom i uređajem za hlađenje (tzv. mašinska kola) dok
su ostala kola bez generatora i uređaja za hlađenje. Električna veza
između kola ostvaruje se 4-orožilnim kablom (3 žile fazne i jedna
zaštitni provodnik) čime se obezbeđuje napajanje ventilatora za
cirkulaciju vazduha u nemašinskim kolima. Na čelu hladnjače su
spojne sprave za električne veze i spojne sprave za prihvatanje cevi za
rashladno sredstvo. Hlađenje celog voza isključuje se iz jednih
mašinskih kola tropolnim prekidačem.
2. Samostalni sistem – sva kola u kompoziciji hladnjača su mašinska,
odnosno u stanju su da proizvedu električnu energiju za sopstvene
potrebe, pa i da preuzmu potrošnju drugih kola, u slučaju kvara. Sva
kola su povezana kablom (3 fazna provodnika, dva služe za pilot
signal i 1 za zaštitno uzemljenje). Pravilno povezivanje se proverava
pilot signalom. Voz sa samostalnim sistemom je skuplji od voza sa
centralizovanim, ali je sigurniji.
3. Napajanje iz gradske mreže dok kompozicija stoji je petožilnim
kablom.
КОЛА ЗА ПРЕВОЗ МАТЕРИЈА И РОБЕ КОЈИ МОРАЈУ ДА СЕ
ЗАГРЕВАЈУ – опис,саставни делови
Za sva kola je zajedničko da se električnom energijom snabdevaju ili iz
lokomotive preko prolaznog voda ili iz gradske mreže dok su kola u stanici.
Sva kola snabdevena su grejačima.
1. Specijalna kola serije F su četvoroosovinski vagon samoistresač.
Materija (koks, sitni ugalj, pesak, šljunak...) se utovara kroz 3 otvora
na krovu sanduka dok na bočnim stranama se nalaze po dvoje vrata za
istovar.
2. Kola serije Z su cisterne – kola za prevoz tečnosti bez ambalaže
materija koje na povišenoj temperaturi prelaze u tečno stanje (mazut,
bitumen, asfalt, neki parafini...). Potrebno ih je održavati na
temperaturi od nekoliko desetina stepeni celzijusevih da bi ostali u
 10 Električna oprema na vučenim vozilima
tečnom stanju i lakše se istovarali. Grejači su u obliku savijene cevi.
Ranije se grejalo pomoću pare a sad su to električni grejači. Glavni
prolazni provodnik ima 3 fazna i jedan zaštitni provodnik i dva pilot
provodnika.
3. Kola sa istovarom pomoću zbijenog vazduha serije Uc namenjena su
za prevoz cementa i drugih materijala u prahu ili zrnu prečnika do
2mm (do 5 mm ako su materijali malih specifičnih težina). Kola su
snabdevena električnim grejačima i kompresorom koji stvara zbijeni
vazduh pritiska 180 kPa u svrhu istovara. Rezervoar kola mora biti
hermetički zatvoren. Na rezervoar se priključuje spojnicom od 5 cm
vazduh pod pritiskom a na priključak za istovar priključuje se spojnica
debljine 10 cm. Za pražnjenje treba obezbediti 5 m3 vazduha u minuti.
КОЛА ЗА ПРЕВОЗ АУТОМОБИЛА – опис,саставни
делови,карактеристике.
Kola serije L služe za prevoz automobila. Gornja platforma može da se spušta
hidrauličnim putem. Automobili mogu preći s jednih kola na druga kola pošto
su čeone utovarne rampe u nivou. Kad se automobili utovare na gornju
platformu ona se diže, a zatim se utovaruje na donju platformu. Kola su
građena za brzine od 120 km/h tako da se mogu uvrštavati i u putničke i u
teretne vozove. Zato je glavni prolazni vod preseka 185 mm2.
Postoje i savremenija zatvorena kola za prevoz automobila. Podizanje
platforme je elektromotorom a za unutrašnje osvetljenje se koriste
inkadescentne sijalice snage 200W.
СИСТЕМИ ЗАШТИТНОГ УЗЕМЉЕЊА ТЕРЕТНИХ КОЛА И
НАРОЧИТИХ ПОШИЉКИ – опис,саставни делови и
карактеристике.
Sve što je rečeno o zaštiti od strujnog udara putničkih kola važi i za teretna
kola opremljena električnom opremom i uređajima.
ЕЛЕКТРИЧНИ УРЕЂАЈИ И ОПРЕМА КОД КОЛА ЗА НАРОЧИТЕ
СВРХЕ – опис,саставни делови и карактеристике код енергетских
кола.
Kola sa dizelelektričnim agregatom (agregat je snage nekoliko desetina kW) –
iz njih se električnom energijom snabdevaju potrošači u putničkim kolima
(osvetljenje, električno grejanje...) u slučaju dužeg zadržavanja putničkih kola
van staničnog prostora ili se iz njih snabdevaju putnička kola vučena od
dizelelektrične lokomotive koja nije u stanju da ta putnička kola snabde sa
dovoljnom električnom energijom. Često se ova kola uvrštavaju u pomoćne
TTKD 41 Autor: Predrag Acketa
vozove (vozovi namenjeni za brzo uklanjanje posledica udesa i
osposobljavanje pruge za normalan saobraćaj) i radne vozove (vozovi za
smeštaj i duži boravak radnog osoblja koji obavljaju poslove na pruzi). Kola
imaju spojne sprave za povezivanje sa električnom instalacijom drugih kola,
akumulatorsku bateriju, prekidačke, regulacione i zaštitne uređaje i aparate.
Опис ,саставни делови и карактеристике ел.уређаја код мерних
кола.
Kola za ispitivanje vučnih i eksploatacionih karakteristika železničkih vučnih
vozila sadrže radne prostorije sa električnim instrumentima i prostorije za rad i
odmor osoblja (odeljci za spavanje, kuhinja, kupatilo). Od električne opreme
tu su: merni i registracioni instrumenti, instalacija osvetljenja inkadescentnim
sijalicama, električne grejalice, elektrotermički i rashladni uređaji za
pripremanje i čuvanje hrane, električni bojler, priključnica za razne
potrošače ... Snabdevanje potrošača električnom energijom je iz sopstvenog
izvora (dizel-električni agregat, akumulatorska baterija), iz kontaktne ili iz
lokalne gradske mreže.
Опис,саставни делови и карактеристике код колских дизалица и
радних кола.
Kolske dizalice služe za raščišćavanje pruge zakrčene usled havarija
železničkih kompozicija, kao i za pretovarno-transportne manipulacije na
železničkim stanicama. One sadrže jedan ili više elektromotora koji pokreću
mehanizme dizalice i reflektor za spoljno noćno osvetljenje. Snabdevanje
potrošača je iz sopstvenog generatora ili iz kontaktne mreže.
ОБЈЕКТИ,ПОСТРОЈЕЊА,УРЕЂАЈИ ЗА ОПСЛУЖИВАЊЕ
ЕЛЕКТРИЧНИХ УРЕЂАЈА ВУЧЕНИХ ВОЗИЛА,КОЈИ СЕ
НАЛАЗЕ У СТАНИЧНИМ ПРОСТОРИМА – подела,улога.
Опис објеката и уређаја који се налазе у станичним просторима.
Ознаке и улога ознака и натписа за ел.уређаје и опрему код
путничких и теретних кола.
Sva kola moraju biti obeležena slovnim i brojčanim oznakama na osnovu
kojih se mogu lako raspoznati. Brojčane oznake se sastoje od 12 cifara.
- sedma cifra označava vrstu grejanja kola
- osma cifra označava napon kojim se napaja sistem za grejanje
U okviru podserija postoje dodatne oznake sa sledećim značenjem: e (bez
električnog osvetljenja), g (bez električnog grejanja), l (ozvučena kola), u
(kola sa uređajima za klimatizaciju).
 11 Električna oprema na vučenim vozilima TTKD 41 Autor: Predrag Acketa

Elektronska protivklizna zaštita sastoji se od tahogeneratora, Proces u kompresorskom rashladnom uređaju

elektronske zaštite i elektropneumatskih ventila

Napajanje električnom energijom hladnjača i hladnjača sa mašinama.

u gornjem redu slike centralizovani sistem
u donjem redu slike samostalni sistem

3. levo gore napajanje iz gradske mreže

12 Električna oprema na vučenim vozilima TTKD 41 Autor: Predrag Acketa