UVOD 1

1. UVOD
Microsoft Office Excel je program koji se koristi za kreiranje tabela, tabelarna izra~unavanja, kreiranje dijagrama…
Deo je paketa Microsoft Office, koji jo{ ~ine Word, Access, PowerPoint i Outlook. Najnovija verzija je Microsoft Office
Excel 2007, koji ovde obja{njavam.
Program se pokre}e kao i svi ostali programi u operativnom sistemu Windows 7:
Start►All Programs►Microsoft Office► Microsoft Office Excel 2007
Mo`e se pokrenuti i dvoklikom (2K) na pre~icu na Desktopu. Ukoliko nema pre~ice na Desktopu
otvorite:
Start►All Programs►Microsoft Office
i u bo~nom meniju Microsoft Office napravite desni klik (DK) na Microsoft Office Excel 2007. U
priru~nom meniju poka`ete na Send to, pa u|ete u bo~ni meni i tu napravite levi klik (LK) na Desktop (create
shortcut).
Prozor programa prikazan je na slede}oj slici. Podse}a na Word-ov prozor. Na vrhu nalazi se nazivnik (Titlebar). Na
njegovoj sredini pi{e ime programa i ime teku}eg “dokumenta”. Dokumenti koje kreiramo u Excel-u zovu se radne
sveske (Workbook). Po{to radna sveska (RS) jo{ uvek nije snimljena pi{e skra}eno Book1. Program numeri{e koja je
to otvorena prazna RS po redu pa iza Book stoji broj. Na desnoj strani nazivnika su tri dugmeta za manipulaciju
prozorom programa (Minimize, Maximize/Restore down, Close).

U gornjem levom uglu nalazi se dugme Office. Napravite LK na dugme.

Pojavljuje se osnovni meni u kojem su komande za rad sa RS:
New – otvara novu (praznu) RS,
Open – otvara postoje}u radnu svesku,
Save – dossnimava napravljene izmene u teku}i fajl,
Save As – snimanje sa izborom lokacije, imena i vrste fajla,
Print – {tampanje,
…
Close – zatvara teku}u RS
Na desnoj strani menija nalazi se spisak poslednje otvaranih
RS, koje otvaramo LK.
Napravite LK van menija da se meni zatvori bez pokretanja
komande.

Ispod nazivnika nalazi se traka sa komandama (Ribbon). Traka

ima vi{e kartica: Home, Insert, Page Layout… Svaka kartica
podeljena je na grupe. Ime grupe pi{e na u donjem delu trake:
Clipboard, Font, Alignment, Number… Desno se nalaze
dugmad za manipulaciju prozorom
RS. I dugme sa upitnikom za dobijanje
pomo}i. Excel podr`ava rad sa vi{e RS
u isto vreme i svaka RS ima svoj prozor na radnoj povr{ini
prozora programa.

U grupi Font je padaju}a lista Font u kojoj biramo vrstu slova kojom pi{emo,
Font Size – veli~ina slova u Point-ima,
Bold – podebljana slova,
Italic – kurziv,
Underline – podvu~ena slova,
 EXCEL 2007 2
Fill Color – boji pozadinu }elije (pretposlednja ikona),
Font Color – boji sadr`aj }elije…
Na slede}oj liniji sa leve strane nalazi se polje za ime (Name Box). U njemu se trenutno vidi referenca aktivne }elije.
Referenca je oznaka kolone i oznaka reda u kojem se }elija nalazi (adresa }elije). Desno se nalazi Formula Bar. Linija
u kojoj se vidi sadr`aj }elije. Koristi}emo ga za kreiranje i izmenu formula.

Zatim imamo dugmad na kojima su slova A, B, C, D… To su oznake kolona na radnoj povr{ini. Kolona ima 16384.
Posle kolone ozna~ene slovom Z oznake u dvoslovne AA, AB, AC, AD…, BA, BB, BC, BD… Poslednja kolona
ozna~ena je sa XFD.

Zatim sledi radna povr{ina koja sadr`i tabelu koja se odmah mo`e popunjavati.
Sa leve strane tabele su dugmad sa brojevima. To su oznake redova. Redova na radnoj povr{ini ima 1.048.576.
Desno od radne povr{ine nalazi se traka za pretra`ivanje (Scrollbar), koju koristimo da do|emo do dela tabele koji se
ne vidi na radnoj povr{ini.

Ispod radne povr{ine nalazi se vodoravna traka za pretra`ivanje, sa leve strane jezi~ci radnih listova (Worksheet).
Svaka radna sveska mo`e imati vi{e radnih listova (RL). Excel je pode{en da ih ima 3 (Sheet1, Sheet2 i Sheet3).
Izbor teku}eg RL vr{imo levim klikom na njegov jezi~ka sa imenom. Broj radnih listova mo`e se promeniti brisanjem
ili dodavanjem.
Levo od jezi~aka nalaze se dugmad za pomeranje niza jezi~aka ukoliko se ne vide svi. Levim klikom
na dugme sa strelicom pomeramo niz u pravcu strelice za jedno mesto. Levim klikom na dugme
sa strelicom u levo i crtom pomeramo niz na po~etak , a levim klikom na dugme sa strelicom u desno i crtom
pomeramo niz na kraj.
Na dnu prozora nalazi se statusna linija (Statusbar). Na njoj }emo dobijati pomo} vezanu za komandu koju smo
pokrenuli, a trenutno tu pi{e Ready {to zna~i da je program spreman za rad.
Napravite LK na }eliju B2 i upi{ite GODI[NJA PRODAJA
PARFEMA.
Zatim pritisnite taster Enter. Marker koji ozna~ava aktivnu }eliju
pre{ao je u B3 (slede}i red). Tu upi{ite Redni. Ako pritisnemo
Enter marker }e pre}i u B4. Da bi napravili prelom reda u }eliji
otkucajte Alt+Enter. Kursor ostaje u }eliji B3, ali je pre{ao u red
ispod Redni, zatim otkucajte broj i pritisnite taster Tab. Marker
prelazi u C3 (slede}u kolonu). Upi{ite podatke kao {to je
prikazano na slici.

Ukoliko je sadr`aj }elije pre{ao preko slede}e }elije treba pro{iriti kolonu koja sadr`i
tu }eliju. To se posti`e prevla~enjem granice izme|u dugmadi sa oznakama te i
slede}e kolone. U tom slu~aju pokaziva~ mi{a ima oblik dvosmerne vodoravne
strelice sa vertikalnom crtom izme|u.
Na slici desno prikazano je kako se menja {irina kolone C.
Sada treba upisati godine u kojima je vr{ena prodaja. Za to nam treba red
izme|u zaglavlja tabele sa rednim brojem, imenom i prezimenom (3) i
imenom i prezimenom prvog prodavca (4). Dodavanje reda u RL vr{i se tako
{to na dugme reda ispod napravimo DK. U ovom slu~aju 4.
U priru~nom meniju koji se pojavio napravite LK na komandu Insert. Prazan
red se pojavio.
Napravite LK u }eliju D4 i up{ite ‘2001, a u }eliju E4
‘2002 i pritisnite Enter. Te }elije u gornjem levom uglu
imaju zeleni trougao. To zna~i da smo te brojeve u }elije
upisali kao tekst. To radimo kad brojevi pripadaju
zaglavlju tabele.
Treba da selektujemo obe }elije. To se radi tako {to selektujemo prvu levim
klikom za zatim uz pritisnut taster Shift napravimo LK na poslednju }eliju u
bloku koji selektujemo.
Napravite LK na D4, a zatim uz pritisnut Shift LK na E4. Selektovane }elije prikazane su na slici
levo. Imaju zajedni~ki marker. Jedna je bela (aktivna), a sve ostale su svetlo plave (neaktivne).
Ako poku{ate da upisujete sadr`aj u selekciju upisa}e ga u aktivnu }eliju. Ako bri{ete
 UVOD 3
selekciju obrisa}e sve {to je selektovano.
Poka`ite pokaziva~em mi{a na crni kvadrati} u donjem desnom uglu markera. Promeni}e oblik u crni +. Prevucite
preko tri }elije u desno. To {to ste uradili zove se
automatsko ispunjavanje (Autofill). S obzirom da ste upisali
po~etnu vrednost i prvu slede}u program je mogao da
izra~una sa kojim korakom treba upisivati brojeve u naredne
}elije. Prevla~enje mo`e da se vr{i u sva 4 smera.
Sada treba da upi{emo koliko je koji prodavac prodao koje godine. Selektujte blok }elija D5 do H9 (to se pi{e
D5:H9) tako {to prvo napravite LK na D5, a zatim uz pritisnut Shift LK na H9.
Brojeve upisujete na numeri~koj
tastaturi i posle svakog otkucanog
broj pritisnete Enter. Aktivna }elija
prelazi u slede}i red. Kad do|e do
kraja selekcije prelazi na vrh slede}e
kolone u selekciji.

Popunite selekciju kao na slici levo.

Kad otkucamo poslednji broj aktivna
}elija prelazi na po~etak selekcije.
Ako pogre{ite unazad se vr}ate
kombinacijom Shift+Enter. Nemojte
koristiti mi{a jer }ete deselektovati
selektovani blok.
Preko pogre{no otkucanog broja
otkucajte ispravan. Nemojte brisati
brojeve jer }e Vam obrisati ceo blok.
Na kraju napravite LK van selekcije.
Snimanje RS vr{i se komandom:
Office►Save As…
U prozoru Save As prvo u padaju}oj listi odredimo u kom folderu
}emo ~uvati RS.

Zatim u polju File name upi{emo ime fajla u kojem

}emo ~uvati RS. Upi{ite Parfemi.
U padaju}oj listi Save as type biramo vrstu fajla u kojoj
}emo ~uvati RS. Tu treba da bude izabrano Microsoft
Office Excel Workbook. To su fajlovi sa ekstenzijom
xlsx.
Na kraju napravite LK na dugme Save.
U nazivniku sada vi{e ne pi{e Book1, ve} ime koje ste
upravo dali radnoj svesci Parfemi.
 EXCEL 2007 4

2. KREIRANJE FORMULA
Sadr`aj }elije mo`e biti konstanta (tekst ili broj) i formula koja izra~unava neku vrednost. Op{ti oblik formule:
=fuknkcija(argument)
Svaka formula po~inje znakom =. Ukoliko ne stavite = na po~etku upisali ste konstantnu vrednost u }eliju. Funkcija
je oznaka odre|ena programom za odre|enu funkciju. Argument dodatno defini{e funkciju. Recimo na koji deo RL
treba da se primeni…
Otvorite RS parfemi.
Napravite LK na }eliju C10.
Promenite font u Symbol (umesto Arial).
Otkucaje S (pojavila se Σ) i pritisniteTab (marker je
pre{ao u D10). Tu treba da izra~unamo prodaju
parfema za 2001. godinu. Formula za ra~unanje sume
glasi:
=sum(ref)
Ref je oblast u tabeli ~ije vrednosti treba sabrati. Prodaja za 2001. godinu nalazi se u }elijama od D5 do D9, pa tako
treba i napisati u formuli =sum(D5:D9). Posle unete formule pritisnite Enter. Marker
prelazi u slede}i red (}elija D11), a u }eliji D10 vidi se rezultat (30). Napravite LK na
D10. Pravi sadr`aj }elije vidi se u Formula Bar-u.
Treba da izra~unamo i sume za ostale godine. Nemojte pisati formule pojedin~no.
Kopira}emo postoje}u formulu u susedne }elije. Poka`ite pokaziva~em mi{a na crni kvadrat u donjem desnom uglu
markera i prevucite ga do 2005.
godine (Autofill). Pojavili su se
rezultati u }elijama preko kojih je
izvr{eno kopiranje.
Formula u D10 bila je =sum(D5:D9)
{to zna~i da treba sabrati sadr`aj 5 }elija koje se
nalaze iznad selektovane }elije.
Napravite LK na E10.Kada smo kopirali formulu u
E10 ona se promenila u =sum(E5:E9). {to zna~i da
ponovo teba sabrati sadr`aj 5 }elija koje se nalaze
iznad selektovane }elije.
Isto se desilo i sa svim ostalim kopiranim
formulama do 2005. godine.
Uvek se reference menjaju kako se vr{i prevla~enje.
Sada }emo da izra~unamo prodaje za prodavce.
Napravite LK na I4, promenite font u Symbol i
upi{ite S. Pritisnite Enter.
Sada ste u I5. Na traci, na
kartici Home u grupi Editing
nalazi se Σ AutoSum.
Napravite LK na AutoSum. U
}eliji se pojavljuje formula
=sum(D5:H5), a program
nam ozna~ava koje }e }elije
biti sabrane. Samo pritisnite
Enter. Komanda AutoSum
samo ime ka`e koristi se za
automatsko sabiranje. Po{to
su }elije koje sadr`e brojeve koji mogu biti sabrani samo levo od selektovane }elije program nije pogre{io u
pretpostavci {ta treba sabrati.
Kopirajte formulu do }elije I10. Tu se nalazi ukupna prodaja.
Napravite LK na }eliju C11 i upi{ite PROSEK i pritisnite Tab. Treba da izra~unamo prose~ne prodaje po godinama.
Formula koju }emo koristiti glasi:
 KREIRANJE FORMULA 5

=average(D5:D9)
Upi{ite formulu i pritisnite Enter.
Rezultat je ceo broj (6). Prosek se obi~no prikazuje sa dva decimalna
mesta. Na traci, na kartici Home u grupi Number imamo komande

Increase Decimal (pove}ava broj decimalni mesta) i Decrease Decimal (smanjuje broj decimalnih
mesta).
Napravite LK na }eliju D11 i zatim 2 LK na dugme Increase Decimal. Kopirajte prosek do }elije H11 (2005. godina).
Napravite LK na }eliju J4, upi{ite PROSEK i pritisnite Enter.
Treba da izra~unamo prose~ne prodaje za prodavce.

Komanda AutoSum ima meni koji otvaramo levim klikom na dugme sa srelicom na dole sa njegove desne strane.
Otvorite meni AutoSum. Kao {to vidite pored sabiranja AutoSum mo`e da se koristi i za izra~unavanje proseka
(Average), brojanje brojnih vrednosti u selektovanim }elijama (Count), prikazivanje maksimalne vrednosti u
selektovanim }elijama (Max), prikazivanje minimalne vrednosti u selektovanim }elijama (Min)…
Izaberite opciju Average.
Kao {to vidite Excel ho}e i sumu da uklju~i u izra~unavanje proseka (I5).
Da bi to spre~ili treba samo da selektujemo }elije koje treba obra~unati.
Napravite LK na
}eliju D5, a potom uz
pritisnut taster Shift
LK na }eliju H5.
Sada tabela izgleda
kao na slici levo.
Pritisnite taster
Enter.
U }eliji se pojavljuje
rezultat (10).
Napravite LK na }eliju I5, pove}ajte broj decimala na 2 i kopirajte formulu do }elije I9 (poslednji prodavac).
Napravite LK na }eliju C12 i otkucajte znak % (Sfiht+5). Zatim pritisnit taster Tab. U }eliji D12 treba da izra~unamo
% sa kojim 2001. godina u~estvuje u ukupnoj prodaji. To
}emo da izra~unamo kao koli~nik sume za 2001. (}elija D10) i
ukupne sume (}elija I10). Formula glasi:
=D10/I10
 EXCEL 2007 6
Dobili smo rezultat 0,189873. Da bi to pretvorili u procenat napravite LK }eliju D12, a
zatim i LK na dugme Percent Style u grupi Number.
Broj u selektovanoj }eliji je pomno`en sa 100, zaokru`en na ceo broj i iza broja dodat je
znak % (19%).
Pove}ajte broj decimala na 2 (18,99%).
Kopirajte formulu u susednu }eliju. Dobili ste poruku #DIV/0! To je poruka da
poku{avate da delite 0. Napravite LK na }eliju E12. U Formulabar-u pi{e =E10/J10. Kada ste kopirali formulu D10
je pre{lo u E10 i to je u redu zato {to se u }eliji E10 nalazi suma za 2002. godinu. Me|utim i I10 je pre{lo u J10, a u
}eliji J10 nema ni{ta. Excel prazne }elije tretira kao da sadr`e nulu. Da bi izbegli gre{ku treba da spre~imo promenu
reference I10 tokom kopiranja formule. Reference koje smo do sada koristili zovu se relativne reference i one se
menjaju tokom kopiranja. Postoje i apsolutne reference. One se ne menjaju tokom kopiranja a dobijamo ih tako {to
ispred oznake kolone i oznake reda dodajemo znak $ (Shift+4).
Napravite LK na }eliju D12. U Formula bar-u napravite LK na I10, pa pritisnite
taster F4. Formula Bar izgleda kao na slici. Samo pritisnite Enter. Rezultat u }eliji
D12 ostaje isti.
Kopirajte Formulu do I12 (100,00%)
Napravite LK na }eliju K4. Upi{ite znak %. Pritisnite taster Enter. U }eliji K5
treba da izra~unamo % sa kojim prvi prodavac u~estvuje u ukupnoj prodaji.
Izra~unavamo ga kao koli~nik sume prvog prodavca (I5) i ukupne sume (I10).
Formula glasi:
=I5/$I$10
unesite odmah $-e da ne bi opet dobili poruku o gre{ci. Pritisnite taster Enter.
Napravite LK na K5, pa LK na Percent Style, pa pove}ajte broj decimala na 2.
Kopirajte formulu do }elije K10 (100,00%).
Trebalo bi da dobijete rezultate kao na slici levo.
Ostalo je jo{ da upi{emo redne brojeve u }elije B5:B9. Za to se koristi funkija:
=row(ref)
Ova funkcija kao rezultat prikazuje u kom redu se nalazi }elija ~ija je referenca argument
funkcije.
Napravite LK na }eliju B5. Pri izra~unavanju rednih brojeva uvek se kao argument koristi
referenca }elije u koju se upisuje formula. Upi{ite:
=row(B5)-4
Po{to se }elija B5 nalazi u redu 5, a nama treba redni broj 1 rezultat koji izra~una =row(B5)
treba umanjiti za 4.
Pritisnite Enter. Napravite LK na }eliju B5 i kopirajte formulu do }elije B9 (redni broj 5).
Na kraju dosnimite to {to ste promenili u RS komandom:
Office►Save ili Ctrl+S (skra}enica sa tastature)
 EXCEL 2007 7

3. FORMATIRANJE
Otvorite RS Parfemi, napravite LK na ćeliju B2, a zatim uz pritisnut taster Shift LK na ćeliju K2. Pokrenite komandu
Format iz grupe Cells, a zatim iz otvorenog menija poslednju komandu Format Cells.

U prozoru Format Cells koji se otvorio pre|ite na karticu Alignment.

Text aignment se koristi za određivanje poravnanja sadržaja
selektovanih ćelija. Sadrži padajuće liste:
• Horizontal - koja ima sledeće opcije
o General (tekst uz levu ivicu, brojevi uz desnu),
o Left (Indent) - uz levu ivicu sa mogućno{ću uvlačenja
koje se određuje brojačem Indent,
o Center - centrira sadržaj,
o Right (Indent) - uz desnu ivicu sa mogućno{ću
uvlačenja koje se određuje brojačem Indent,
o Fill - stalno ispunjava ćeliju upisanim sadržajem.
Ako {irimo ćeliju ponavlja sadržaj,
o Justify - razvlači sadržaj od leve do desne ivice,
o Center Across Selection – centrira sadržaj na sredinu
selektovanih ćelija;
• Vertical - koja ima sledeće opcije
o Top - poravnava sadržaj uz gornju ivicu,
o Center - centrira sadržaj,
o Bottom - poravnava sadržaj uz donju ivicu,
o Justify - poravnava prvi red uz gornju ivicu,
a zadnji uz donju ivicu ćelije.
Orientation koristimo da promenimo ugao pod kojim je pisan tekst. Opcija u pravougaoniku je vertikalni tekst kod
kojeg se slova ne rotiraju, a ispisuju se jedno ispod drugog. Desno imamo grafički predstavljen nagib teksta i levim
klikom na određeni ugao biramo nagib. Ispod brojačem pored kojeg pi{e Degrees (stepeni) možemo sa precizno{ću
od jednog stepena odrediti ugao pod kojim je tekst ispisan.
Text controi sadrži opcije:
• Wrap text - prelama tekst u vi{e redova ako ćelija nije dovoljno {iroka,
• Shrink to fit - prilagodiće veličinu teksta veličini ćelije,
• Merge Cells - od selektovanih ćelija napraviće jednu veliku.
Podesite opcije kao na prethodnoj slici i pređite na karticu Font. U listi Font biramo vrstu slova za selektovani sadržaj.
U listi Font style određujemo stil slova za sadržaj:
• Regular - obična slova,
• Italic - kurziv,
• Bold - podebljana slova,
• Bold Italic - kombinacija podebljanih i kurziva.
FORMATI RANJE 8

U listi Size biramo veličinu slova u Point-ima.

Padajuća lista Underline sadrži opcije za podvlačenje:
• None - bez podvlačenja,
• Slngle - podvlačenje jednom linjom,
• Double - podvlačenje duplom linijom.
• Padajuća lista Color sadrži paletu sa bojama kojim
možete obojiti sadržaj ćelije.
Opcijom Normal
font zadajete pode{avanje
selektovanog teksta kao da
je običan tekst.
Effect dodaje efekte na selektovani tekst:
• Strikethrough - precrtani tekst,
• Superscript - efekat eksponenta,
• Subscript - efekat indeksa.

Podesite kao na prethodnoj slici i pređite na

karticu Border.

Kartica Border sadrži opcije kojim pode{avamo način na

koji ćemo označiti ivice selektovanih ćelija, jer se mreža
sivih linija koja se vidi na RL ne {tampa, osim ukoliko
korisnik to ne zahteva.
Oblast Presets sadrži opcije:
• None - selektovane ćelije neće imati označene ivice,
• Outline - ono {to je pode{eno primeniće na okvir
selektovanog bloka,
• Inside - ono {to je pode{eno primeniće na
unutra{nje ivice selektovanog bloka ćelija.
Oblast Line sadrži listu Style u kojoj biramo vrstu linije za
označavanje ivica selektovanog bloka ćelija i padajuću
listu Color za izbor boja za selektovane linije.
Oblast Border sadrži prikaz izvr{enih pode{avanja. Oko
prikaza nalaze se dugmad kojima možemo uključivati i
isključivati pojedine ivice. Napravite LK na duplu liniju u
listi Style. Zatim LK na dugme Outline u
oblasti Presets. Na kraju LK na dugme OK.

Pređite na karticu Patterns. Na kartici Patterns možemo

izabrati boju za pozadinu selektovanih ćelija u
oblasti Background Color.
Padajuća lista Pattern Color sadrži boje za {are koje
možemo upotrebiti za pozadinu ćelije.
Padajuća lista Pattern Style sadrži vrste {ara. Izaberite
neku svetlu boju levim klikom na paletu.
Sample prikazuje kako će da izgleda to {to smo podesili.
Na kraju napravite LK na dugme OK.
 EXCEL 2007 9

Na kraju naslov GODI[NJA PRODAJA

PARFEMA izgleda kao na prethodnoj slici
Selektujte ćelije D3:H3. Pokrenite komandu:
Ctrl+1
U prozoru Format Cells koji se pojavio, pre|ite
na karticu Alignment
Podesite Horizontal i Vertical kao na slici levo.
Napravite LK na dugme OK.
Dobija se ne{to slično kao i opcijom Merge
Cells. S tim {to ovde ostaje isti broj ćelija koji je i
bio i ovo treba koristiti kod tabela iz kojih se
prave dijagrami jer je isti broj ćelija u svim
redovima i kolonama.
Napravite
DK na ćeliju
E11 i u
priručnom
meniju
napravite
LK
na Format
Cells...
To je 3. način na koji možete da pokrenete komandu.
Pređite na
karticu Num
ber. U
listi Categori
es su sve
vrste
podataka koje možete upisati u ćelije i koje Excel
može da obrađuje.
Napravite LK na General.
Kategorija General je op{ti slučaj koji nema
, nikakva pode{avanja. Sadržaj se prikazuje u ćeliji
bam onako kako ga upi{emo ili onako kako ga
formula izračuna. U oblasti Sample vidimo kako

izgleda to {to smo podesili.

Ukoliko je u ćeliji broj biramo kategoriju Number.
Brojačem Decimal places određujemo koliko broj ima
decimalnih mesta.
Opcijom Use 1000 Separator (.) prikazujemo znak koji
razdvaja svake tri cifre kod velikih brojeva (hiljade).
Listom Negative numbers određujemo kako će biti
predstavljeni negativni brojevi. Osim sa minusom ispred,
kao {to smo navikli negativan broj može biti crven i crven
sa minusom ispred.
 FORMATI RANJE 10

Napravite LK na kategoriju Currency ukoliko je

sadržaj ćelije valuta. Tu možemo da podesimo broj
decimalnih mesta brojačem Decimal places.
U padajućoj listi Symbol biramo valutu koju
obračunavamo. U listi Negative
numbers određujemo kako će biti prikazani negativni
brojevi.

Napravite LK na kategoriju Accounting.

U računovodstvu koristimo ovu kategoriju.
I tu možemo da podesimo broj decimalnih mesta brojačem Decimal
places. U padajućoj listi Sgmbol biramo valutu koju obračunavamo.

Napravite
LK na kategoriju Date.
Excel može da obračunava i vremenske intervale
između 2 datuma. Kod
kategorije Date možete izabrati lokaciju na kojoj se
nalazite u padajućoj listi Locale (location),
a u listi Type možete izabrati način na koji se
prikazuje datum.
 EXCEL 2007 11

Napravite LK na kategoriju Time.

Excel može da obračunava i vremenske intervale
između 2 vremenska trenutka. Kod
kategorije Time možete izabrati lokaciju na kojoj se
nalazite u padajućoj listi Locale (location).
U listi Type možete izabrati način na koji se prikazuje
vreme.

Napravite LK na kategoriju Percentage. Ukoliko

selektujete ćelije koje sadrže procente izborom
kategorije Percentage sadržaj ćelija se množi sa
100 i na kraju dodaje znak %.
U brojaču Decimal places određjemo broj
decimalnih mesta.

Napravite LK na kategoriju Fraction.

Excel može da obračunava i razlomke.
CI listi Type možemo da odredimo preciznost razlomaka
na koju }emo da zaokružujemo vrednosti u ćelijama.
FORMATI RANJE 12

Napravite LK na kategoriju Scientific.

Ona se koristi za pisanje vrlo velikih i vrlo malih
brojeva.
Primer:
Avogadrov broj 6,02⋅ 1023 ovde bi bio napisan na
sledeći način: 6,02E+23
Slično tome 8,85⋅10-19 pisali bi: 8,85E-19

Ukoliko je u selektovanim ćelijama tekst izaberite

kategoriju Text. Kod nje nema dodatnih
pode{avanja.

Napravite LK na kategoriju Special. Ova kategorija

nema pode{avanja za Srpski jezik.
 IZRADA DIJAGRAMA 13

4. IZRADA DIJAGRAMA
Ponekad je da bi analiza podataka u tabeli bila lak{a potrebno napraviti dijagram koji }e grafi~ki da predstavi te
podatke. Postoji vi{e vrsta dijagrama u zavisnosti od toga kakve podatke oni treba da predstave.
Prilikom izrade dijagrama prvo treba selektovati
podatke koji }e biti predstavljeni na dijagramu.
Napravite LK na D4.
Zatim uz pritisnut Shift LK na H4.
Napravite uz pritisnut Ctrl LK na D12.
Zatim uz pritisnut Shift LK na H12.
Selektovali ste dva bloka 1. – D4:H4 i 2. –
D12:H12.

Na kartici Insert, napravite LK na komandu Pie, pa u

meniju LK na levu opciju grupe 3-D Pie.
Dobili smo dijagram koji se naziva “piktogram” i
koristi za predstavljanje procentualnih vrednosti.

Na kartici Layout, napravite LK na komandu Chart

Title, koja se nalazi u grupi Labels, pa u meniju LK
na poslednju komandu Above Chart, da bi naslov
bio iznad dijagrama i da u slu~aju potrebe program
smanji dijagram. Pojavljuje se naslov Chart Title
iznad dijagrama:

Napravite LK na naslov Chart Title, obri{ite ga, napi{ite “GODI[NJI PROCENAT PRODAJE” i na kraju pritisnite
taster Esc na tastaturi.
 EXCEL 2007 14

Napravite LK na komandu Data Labels, pa u meniju koji se pojavio na

Outside End. Pojavi}e se natpisi pored dijagrama koji prikazuju veli~inu
odse~ka u procentima.

Napravite LK na odse~ak koji predstavlja najve}i

procenat. Selektovani su svi odse~ci. Ponovite
LK. Sada je selektovan samo taj odse~ak.
Izvucite ga malo iz dijagrama.
Napravite LK van dijagrama da ga deselektujete.

Napravi}emo dijagram koji }e da predstavi

koliko je koji prodavac prodao za svaku
godinu.
Selektujte jednim blokom imena prodavaca,
godine i prodaje (C4:H9).

Na kartici Insert, napravite LK na komandu Column, pa u

meniju LK na levu opciju grupe 2-D Column.
Dobili smo dijagram koji se naziva “histogram”.
 IZRADA DIJAGRAMA 15
Na desnoj strani trake u grupi Location nalazi
se dugme Move Chart. Napravite LK na to
dugme.
Pojavio se prozor Move Chart u kojem biramo
polo`aj dijagrama. Izborom opcije New sheet
postavljamo dijagram na novi RL. Ako
izaberemo Object in u padaju}oj listi biramo
na kojem od RL ho}emo da nam bude dijagram. Izaberite
New sheet i u polju pored upi{ite ime RL “Godi{nja
prodaja parfema”. Zatim napravite LK na dugme OK.
Dijagram se pojavio na novom RL.
Ponovite postupak za definisanje naslova dijagrama: LayoutChart TitleAbove Chart
Legenda (pravougaonik u kojem je ozna~eno koja boja predstavlja
kojeg prodavca) nalazi se sa desne strane dijagrama.Komandama
LayoutLegend odre|ujemo gde }e da bude legenda u odnosu
na dijagram:
• None – nema legende
• Show Legend at Right – desno od dijagrama,
• Show Legend at Top – iznad dijagrama,
• Show Legend at Left – levo od dijagrama,
• Show Legend at Bottom – ispod dijagrama…
Izaberite Show Legend at Bottom levim klikom.

Da bi smo postavili natpis pored apsise (x ose) sa obje{njenjem {ta je to predstavljeno na toj osi pokre}emo
komandu:
LayoutAxis TitlesPrimary Horizontal Axis TitleTitle Below Axis
Kada se na dijagramu pojavi polje Axis Title, napravite na njega LK, obri{ite tekst i upi{ite “Prodavci” i pritisnite
taster Esc.
Da bi postavili natpis i pored ordinate (y ose) sa
obje{njenjem {ta je to predstavljeno na toj osi
pokre}emo komandu:
LayoutAxis TitlesPrimary Vertictal Axis
TitleRotated Title
Kada se na dijagramu pojavi polje Axis Title,
napravite na njega LK, obri{ite tekst i upi{ite
“Prodata koli~ina” i pritisnite taster Esc.

Na kraju snimite RS.

 EXCEL 2003 20

5. OSNOVNE FUNKCIJE RADNOG LISTA

=subtotal(tip;ref)
Tip je ceo broj od 1-11 koji odre|uje koju funkciju ho}emo da primenimo.
1 – AVERAGE (prosek) 7 – STDEV (standardna devijacija zasnovana na uzorku)
2 – COUNT (broji brojne vrednosti) 8 – STDEVP (standardna devijacija zasnovana na ukupnoj
3 – COUNT A (broji pune znakove) populaciji)
4 – MAX (prikazuje max vrednost) 9 – SUM (suma)
5 – MIN (prikazuje min vrednost) 10 – VAR (varijansa zasnovana na uzorku)
6 – PRODUCT (mno`i selektovane vrednosti) 11 – VARP (varijansa zasnovana na ukupnoj populaciji)
Ref je oblast na koju primenjujemo funkciju.
Funkcija =subtotal(tip;ref) koristi se za izra~unavanje niza me|uvrednosti datog skupa podataka, kao {to su
parcijalne sume, parcijalne srednje vrednosti…
• U kolonu mo`e da se umetne nekoliko nivoa me|uzbirova, a ukupan zbir }e ignorisati umetnute
me|uzbirove.
• Redovi koji su
skriveni usled
filtriranja ne
uklju~uju se u
izra~unavanje.
Red 7 sadr`i parcijalnu
sumu za prodaju sportske
opreme u Srbiji.
Red 14 sadr`i parcijalnu
sumu za prodaju sportske
opreme u Crnoj Gori.
Red 16 sadr`i ukupnu
prodaju za oba tr`i{ta.
Po{to funkcija
=subtotal(tip;ref)
ignori{e umetnute
me|uzbirove (red 7) u formuli se navode samo prva i poslednja }elija koju treba sabrati.
=len(tekst)
Funkcijom =len(tekst) odre|ujemo du`inu zadatog teksta.
Primer:
=len(“excel”) kao rezultat daje 5.
=len(B2) kao rezultat daje du`inu teksta iz }elije B2.
=left(tekst;br. znakova)
Funkcijom =left(tekst;br. znakova) prikazujemo zadati br. znakova sa leve strane datog tekst-a.
Primer:
=left(“excel”;3) kao rezultat prikazuje exc.
=left(B2;2) daje prva 2 znaka teksta iz B2.
=right(tekst;br. znakova)
Funkcijom =right(tekst;br. znakova) prikazujemo zadati br. znakova sa desne strane datog tekst-a.
=search(znak;tekst)
Funkcija =search(znak;tekst) prikazuje na kom se mestu sa leve strane datog teksta nalazi zadati znak. Funkcije ne
razlikuje mala i velika slova.
Primer:
=search(x;”excel) kao rezultat prikazuje 2.
=find(znak;tekst)
 OSNOVNE FUNKCIJE RADNOG LISTA 21
Ista funkcija kao i =search(znak;tekst) samo {to razlikuje mala i velika slova.
=if(uslov;vrednost za DA;vrednost za NE)
Funkcija =if(uslov;vrednost za DA;vrednost za NE) ako je ispunjen zadati uslov prikazuje vrednost za DA, a ako nije
prikazuje vrednost za NE.
Iz kolone B u kojoj je upisano ime i prezime treba izdvojiti samo
prezime (leva strana) u kolonu C. Po{to prezimena Simi}, Jovi} i Dimi}
imaju 5 znakova mogu da se izdvoje istom formulom. Risti} ima 6
znakova i data formula se ne mo`e koristiti.
Da bi se taj problem prevazi{ao umesto zadatog konstantnog broja
znakova koristi}emo funkciju =search(znak;tekst) kojom }emo da
prona|emo znak koji razdvaja prezime i ime (,).

Slo`ena funkcija na slici prikazuje sve {to je levo od zareza koji

prona|e =search(“,”;B3) u }eliji B3.
Po{to funkcija =search(“,”;B3) ura~una i , u rezultatu se na
kraju prezimena pojavljuje ,. Da bi to izbegli ono {to fukcija
=search(“,”;B3) izbroji treba da smanjimo za 1.
To se posti`e formulom na slici dole levo.
Za zadati broj poena u koloni D treba izra~unati prosek i u
koloni E za one koji imaju vi{e od 50 poena upisati “polo`io”, za
one koji imaju 50 i manje upisati “pao”.
 EXCEL 2003 22

6. IMENA
Ime je obele`je jedne ili bloka }elija u radnom listu. Ime se daje tako sa opisuje sadr`aj tih }elija.
Mo`e da ima do 255 znakova. Mo`e da sadr`i velika i mala slova, ta~ku (.) i crtu za podvla~enje (_). Ne sme da sadr`i
razmak. Ime nesme biti isto kao referenca }elije.
Napravite tabelu kao na slici:

]eliju L4 }emo da nazovemo mar`a. Napravite LK u }eliju L4. Pokrenite komandu:

Insert►Name►Define…
U polju Names in workbook treba da upi{emo
ime koje ho}emo da defini{emo. S obzirom da
iznad selektovane }elije pi{e Mar`a pretpostavlja
da je to ime koje ho}emo da damo.
Lista ispod je prazna. Ona sadr`i definisana
imena iz te radne sveske.
Polje Refers to sadr`i reference na koje se
odnosi ime koje defini{emo. U ovom slu~aju to
je }elija L4 iz radnog lista podaci.
Samo jo{ treba napraviti LK na dugme OK.
Ponovi}ete isto to za }elije L7 (Vrednost boda) i
L10 (Popust).
Selektujte }elije D3:D11.
Pokrenite istu komandu:
Insert►Name►Define…
Dobija se isti prozor kao i do sada. Razlika je {to
u polju Refers to sada stoji referenca bloka
}elija D3:D11 iz radnog lista podaci koji }emo
da nazovemo Nabavna_cena_u_bodovima.
Napravite LK na dugme OK.

Cena u bodovima koja se nalazi u koloni E izra~unava se tako {to uve}amo Nabavnu cenu u bodovima za vrednost
Mar`e koja je u procentima (25%). To }emo da uradimo uz pomo} formule:
=Nabavna_cena_u_bodovima*(100%+Mar`a)
Imena koja se koriste u formuli ne}emo kucati. Za umetanje imena u formulu koristi se komanda:
Insert►Name►Paste…
 IMENA 23
U listi Paste name izaberemo levim klikom ime koje ho}emo da
umetnemo i potom napravimo LK na dugme OK. Ostatak formule se
unosi uz pomo} tastature kao i do sada.
Cena u dinarima koja se nalazi u koloni F izra~unava se kao proizvod
Cene u bodovima i Vrednosti boda (8,00).
Prvo treba da defini{emo ime Cena u bodovima.
Selektujte E3:E11.
Pokrenite komandu:
Insert►Name►Define…

U prozoru na slici samo napravite LK na dugme OK.

Napravite LK na }eliju F3.
Formula kojom izra~unavamo Cenu u dinarima glasi:
=Cena_u_bodovima*Vrednost_boda
Da bi izra~unali Cenu sa popustom (kolona G) kao
treba prvo da defini{emo ime Cena_u_dinarima za
}elije F3:F11.
Potom u }eliji G3 upi{emo formulu:
=Cena_u_dinarima*(100%-popust)
Defini{ite imena Cena_sa_popustom (G3:G11) i
Koli~ina_robe_u_magacinu (H3:H11).

Vrednost robe bez popusta u dinarima izra~unava se kao prizvod Cene u dinarima i Koli~ine robe u magacinu.
Napravite LK u }eliju I3. Formula glasi:
=Cena_u_dinarima*Količina_robe_u_magacinu
Vrednost robe sa popustom u dinarima izra~unava se kao prizvod Cene sa popustom i Koli~ine robe u magacinu.
Napravite LK u }eliju J3. Formula glasi:
=Cena_sa_popustom*Količina_robe_u_magacinu
Na kraju dobija se tabela kao na slede}oj slici.
 EXCEL 2003 24

7. KOMENTARI
Komentari su poruke koje upisujemo u }elije radnog lista kao podsetnik ili uputstvo. Komentari se ne {tampaju
ukoliko korisnik to ne bude zahtevao.
Otvorite radnu svesku sportska oprema. Napravite LK na }eliju u koju `elite da umetnete komentar (B2). Pokrenite
komandu:
Insert►Comment
Pojavljuje se Text box koji je strelicom povezan sa }elijom u koju je
umetnut i u kojem pi{e ime korisnika koji je prijavljen podebljanim slovima.
Samo dopi{emo tekst komentara. Uradite kao {to je to dato na slici. Kad
zavr{ite napravite LK van komentara. Komentar nestaje. U gornjem
desnom uglu }elije koja sadr`i komentar vidi se crveni trougao.
Pokazivanjem (bez LK) na }eliju prikazujemo komentar.
Ponoviti to i u }eliji B9 za tr`i{te Crne Gore.
Kad napravimo DK na }eliju koja sadr`i komentar u priru~nom meniju imamo tri
komande vezane za komentare:
• Edit Comment – koristimo za izmenu sadr`aja komentara. Kada je pokrenemo
pojavi}e se kursor u komentaru i mo`emo da vr{imo izmene po potrebi;
• Delete Comment – koristimo za brisanje komentara iz }elije;
• Show/Hide Comments – trajno prikazje komentare bez obzira gde je pokaziva~
mi{a.
Pokrenite komandu Show/Hide Comments. Ukoliko Vam komentar smeta premestite
ga van tabele prevla~enjem njegove ivice.

Ukoliko je komentar trajno prikazan tre}a komanda u priru~nom meniju je Hide

Comment – koristimo je za sakrivanje komentara.
 PROVERA ISPRAVNOSTI UNO[ENJA PODATAKA 25

8. PROVERA ISPRAVNOSTI UNOŠENJA PODATAKA

To je funkcija kojom se ograni~ava unos u odgovaraju}e }elije samo na odre|enu vrstu podataka.
Napraviti tabele kao na slici. U }eliji C3 je teku}i
datum koji se dobija komandom sa tastature Ctrl+“;“,
a u }eliji C4 je teku}e vreme koje se dobija
komandom Ctrl+Shift+“;“. Problem mo`e da
predstavlja upotreba „Srpske“ tastature. Tu se koristi
Ctrl+“^“ i Ctrl+Shift+“^“.
Prvo treba selektovati }elije na koje }e se pravilo
primenjivati. A zatim pokrenuti komandu:
Data►Validation...

Na kartici Settings u padaju}oj listi Allow odre|ujemo koja

vrsta podataka mo`e da se unese u selektovane }elije:
Any value – bilo koja vrednost,
Whole number – celi brojevi,
Decimal – decimalni brojevi,
List – omogu}ava samo izbor podataka iz padaju}e liste,
Date – datum,
Time – vreme,
Text lenght – tekst odre|ene du`ine,
Custom – korisnik odre|uje formulom.
Po{to unosimo osvojen broj poena na testu izabra}emo
cele brojeve. Opcijom Ignore blank zahtevamo od Excel-a
da prazne }elije ne tretira kao da je u njih upisana 0.
U padaju}oj listi Data biramo kakvi su ti izabrani celi
brojevi:
between – izme|u,
not between – nije izme|u,
equal to – jednako,
not equal to - nije jednako,
greather than – ve}e od,
less than – manje od,
greather than or equal to – ve}e ili jednako,
less than or equal to – manje ili jednako.
Obi~no se broj poena na testu kre}e od 0 – 100 pa }emo za Minimum podesiti 0, a za Maximum 100.
 EXCEL 2003 26
Na kartici Input Massage sastavljamo poruku koju
korisnik dobije kad selektuje }eliju koja sadr`i
kriterijume za unos.
Polje Show input message…. treba da bude
potvr|eno da bi se ta poruka pojavila nakon
selektovanja }elija.
U polju Title obi~no pi{emo {ta je to {to se unosi. U
na{em slu~aju to je: Broj poena na testu.
U polju Input message pi{emo uputstvo kakvi se
podaci mogu uneti. U na{em slu~aju to je: Uneti
ceo broj izme|u 0 i 100.

Na kartici Error Alert sastavljamo obave{tenje koje

}e se pojaviti kad korisnik poku{a da unese podatak
koji nije u skladu sa postavljenim kriterijumima.
Polje Show error alert… treba da ostane potvr|eno
da bi se poruka pojavljivala.
U padaju}oj listi Style odre|ujemo kako }e program
da reaguje na poku{aj uno{enja neispravnog
podatka:
Stop – ne}e dozvoliti uno{enje neispravnog podatka,
Warning – dozvoli}e ali uz prethodno upozorenje i
saglasnost korisnika,
Information – samo }e da obavesti korisnika da je
uneo neispravan podatak.
U polju Title pi{emo naslov za prozor koji }e se
pojaviti. U na{em slu~aju Gre{ka.
U polju Error message upisujemo obja{njenje za{to
je taj podatak neispravan. U na{em slu~aju Nije
unet ceo broj izme|u 0 i 100.
Na kraju napraviti LK na dugme OK.

Nakon selektovanja }elije sa kriterijumom pojavljuje se slede}i Input message sa

porukom koju smo sastavili.

U slu~aju da korisnik poku{a da unese neispravan podatak dobi}e slede}i

Error alert.
 [ABLONI 27

9. ŠABLONI
U Excel-ovoj terminologiji {ablon je posebna radna sveska (ili radni list) koja se koristi kao osnova za izradu novih
radnih svezaka (ili radnih listova u radnoj svesci).
Napravi}emo {ablon za izradu ra~una. [ablon sadr`i sve zajedni~ke elemente za tu vrstu dokumenta. Da ne bi svaki
put pravili radnu svesku od po~etka napravi}emo {ablon. Nakon toga treba samo unositi Podatke firme kojoj se
izdaje ra~un, broj ra~una, naziv robe, jedinicu mere, koli~inu i cenu. Stopa PDV se bira iz padaju}e liste. Formule
koje sve to ra~unaju samo se kopiraju po potrebi.
Napravite radni list kao na slici:

]elija A10 sadr`i formulu =row(A10)-9 koju koristimo za upisivanje rednog broja 1.
]elija F10 sadr`i formulu =D10*E10 koja ra~una Poresku osnovicu kao proizvod Koli~ine i Cene.
]elija H10 sadr`i formulu =F10*G10 koja ra~una Iznos PDV kao proizvod Poreske osnovice i Stope PDV.
]elija I10 sadr`i formulu =F10+H10 koja ra~una Ukupno kao zbir Poreske osnovice i Iznosa PDV.
]elija I26 sadr`i formulu =sum(F10:F24) koja ra~una zbir svih Poreskih osnovica.
]elija I27 sadr`i formulu =sum(H10:H24) koja ra~una zbir svih Iznosa PDV.
]elija I28 sadr`i formulu =sum(I10:I24) koja ra~una zbir svih Ukupnih iznosa.
]elija G10 sadr`i padaju}u listu za izbor Poreske stope ~ije su mogu}e vrednosti navedene u }elijama A27 i A28.
Napravite LK u }eliju G10 i pokrenite komandu:
Data►Validation…
U padaju}oj listi Allow izaberite List. Opcija In-cell dropdown mora biti potvr|ena.
Na desnoj strani polja Source nalazi se kontrolno dugme. Napravite LK na njega. Prozor se “smanjuje”. Selektujte
}elije A27 i A28. I ponovo napravite LK na kontrolno dugme. Prozor se “vra}a”. Na kraju napravite LK na dugme
OK.
Nakon toga kad napravite LK u }eliju G10 dobi}ete padaju}u listu u kojoj mo`ete izabrati Stopu PDV 8% ili 18%.
 EXCEL 2003 28

Ovako ura|enu radnu svesku treba snimiti kao

{ablon.
File►Save As…
Prvo se u padaju}oj listi Save as type izabere
Template. Nakon toga automatski se u
padaju}oj listi Save in pojavi Templates. To je
podfolder u kojem se ~uvaju {abloni.
Posle toga treba da damo ime {ablonu. U polje
File name upi{ite ra~un.
Na kraju napravite LK na dugme Save.
Zatvorite {ablon.

Kada treba da napravimo ra~un na osnovu sa~uvanog {ablona pokre}emo

komandu:
File►New…
Kada se pojavi panel sa zadacima na desnoj strani ekrana napravite LK na On my
computer…
U prozoru Templates koji se pojavio na kartici General nalazi se {ablon Workbook.

Na osnovu njega otvara se prazna

radna sveska kad pokreneno Excel ili
kad pokrenemo komandu New sa
Standard toolbar-a.
Pored njega tu su jo{ {abloni koje su
napravili korisnici.
Kartica Spreadsheet Solutions sadr`i
{ablone koji se dobijaju uz program.
Recimo Sales Invoice je {ablon za
ra~un.
Napravite LK na ikonu ra~un i zatim LK
na dugme OK.
Dobijamo prazan ra~un koji treba da
popunimo.
Uradite to kao {to je prikazano na
slede}oj slici.
 [ABLONI 29

Upisa}ete za Naziv robe stru~na osposobljenost, za Jed. mere kom, za Koli~ina 1, za Cena 10000, za Stopa PDV
izaberite 18%. Sve ostale vrednosti izra~una}e formule. Ukoliko ra~un ima jo{ stavki kopira}emo formule u }elijama
A10, F10, G10, H10 i I10.

Za Naziv robe Kurs Word, za Jed. mere kom, za Koli~ina 2, za Cena 6000, za Stopa PDV izaberite 18%. Sve ostale
vrednosti izra~una}e formule.
To se ponavlja u zavisnosti od broja stavki.
Na kraju ra~un treba snimiti.
File►Save As…
U padaju}oj listi Save in izaberite
folder u kojem ~uvate ra~une.
U polju File name upi{ite ime fajla
u kojem }ete ~uvati ura|eni ra~un.
U padaju}oj listi Save as type
biramo Microsoft Office Excel
Workbook.
Na kraju napravite LK na dugme
Save.
Ra~un mo`ete {tampati, poslati na
e-mail, poslati faksom…
 EXCEL 2003 30

10. BAZE PODATAKA

Baza posataka (BP) je organizovan skup podataka koji ~ine tabelu. Polje (Field) je kolona u okviru BP. Zapis
(Record) je red u okviru BP. Ime polja (Field Name) je tekst koji opisuje sadr`aj polja. Prvi red u BP sadr`i imena
polja i njega zovemo zaglavlje (Header Row).
Sa stanovi{ta Excela postoje 2 vrste baza podataka.
1. Internal Database – unutra{nje BP koje se nalaze u radnim listovima,
2. External Database – spoljne koje su pravljene u drugim programima.
Kad treba da formiramo BP prvo unesemo imena polja.

U }eliju B3 formulom uneti redni broj 1.

1.1. OBRAZAC ZA PODATKE

Obrazac prikazuje zapise jedan po jedan. Mo`e da se upotrebi za dodavanje novih zapisa, ispravljanje postoje}ih,
brisanje zapisa kao i njihov pregled shodno zadatom kriterijumu. Koristi se samo za unutra{nje BP. Da bi prikazali
obrazac prvo selektujemo }eliju u BP, a zatim pokrenemo komandu:
Data►Form…
Imena polja iz BP koriste se kao naslovi u obrascu. Za ime polja
red. broj nemamo mogu}nost da unesemo podatak zato {to se
redni broj izra~unava uz pomo} formule. Zapisi se formiraju
tako {to unesemo podatak za odgovaraju}e polje, a zatim
pitisnemo taster TAB i kursor prelazi u slede}e polje. Ukoliko
pogre{imo u prethodno polje vra}amo se sa Shift+TAB. Kad
unesemo sva polja pravimo LK na dugme NEW. Obrazac se
isprazni radi uno{enja novog zapisa a u gornjem desnom uglu
pojavio se natpis New Record. Formirajte na taj na~in BP kao
na slede}oj slici. Na kraju zatvaranje obrasca vr{imo LK na
dugme CLOSE.
Ukoliko se na radnom listu nalazi vi{e tabela obrazac ne}e
dozvoliti upisivanje podataka preko slede}e tabele.
Onemogu}i}e dodavanje novih zapisa.
Skrivene kolone se ne prikazuju u obrascu.

Ispravljanje podataka se vr{i tako {to trakom za pregled sadr`aja na sredini obrasca ili dugmadima Find Next
(prona|i slede}i) i Find Prev (prona|i prethodni) prona|emo zapis koji treba ispraviti i izmenimo podatke u poljima.
Brisanje podataka se vr{i tako {to prona|emo zapis i napravimo LK na dugme Delete. Kada se pojavi prozor koji
tra`i da potvrdite brisanje napravite LK na dugme OK.
 BAZE PODATAKA 31
Prikazivanje zapisa koji ispunjavaju odre|ene kriterijume
vr{imo tako {to napravimo LK na dugme Criteria. Sadr`aj
obrasca se isprazni, a u gornjem desnom uglu sada pi{e
Criteria. U odgovaraju}e polje unosi se kriterijum koji na
po~etku sadr`i relacioni operator:
= jednako <> razli~ito
<= manje ili jedanako >= ve}e ili jednako
> ve}e < manje
Kriterijum mo`emo da zadamo u bilo kom polju. Mo`e se
kombinovati vi{e kriterijuma. Kad unesemo sve kriterijume
pregled vr{imo LK na dugmad Find Next i Find Prev.Kada
`elite da obri{ete kriterijume iz pojednih polja pravite LK na
dugme Criteria, a zatim obri{ete nepotrebne kriterijume.
Ukoliko `elite da obri{ete sve kriterijume pravite LK da dugme
Clear.
Povratak u obrazac za pregled svih zapisa vr{imo LK na
dugme Form.

1.2. FILTRIRANJE BAZE PODATAKA

Ponekad je potrebno da se iz BP prika`u zapisi koji ispunjavaju odre|ene kriterijume. To se posti`e filtriranjem BP.
Postoje dva tipa filtera:
1. Autofilteri (AutoFilter),
2. Slo`eni filter (Advanced Filter).
Autofilter je jednostavan filter koji omogu}ava filtriranje jednom komandom. Prvo se selektuje bilo koja }elija u BP, a
zatim pokrene komanda:
Data►Filter►AutoFilter…
Nakon toga pojavljuju se padaju}e liste u svim }elijama prvog reda, a mi mo`emo posle toga izborom odre|ene
stavke iz padaju}e liste da odredimo koji zapisi ostaju prikazani.
Sort Ascending – sortira}e BP po tom polju u rastu}i niz.
Sort Descending – sortira}e BP po tom polju u opadaju}i niz.
(All) – prikazuje sve zapise u BP.
(Top 10…) – prikazuje odre|eni broj zapisa sa najve}im ili najmanjim vrednostima u topm polju. Izborom ove stavke
u padaju}oj listi za Broj god. sta`a dobijamo slede}i prozor:
Opcijom Top biramo da nam prika`e maksimalne vrednosti, a
Bottom minimalne. U broja~u pode{avamo koliko zapisa treba
da prika`e. U padaju}oj listi na desnoj strani odre|ujemo da li je
to broj zapisa (Items) ili broj procenata od ukupnog broja zapisa
u BP (Percent). Na kraju pravimo LK na dugme OK. Padaju}a
lista koja sadr`i filter ozna~ena je sa strelicom plave boje.

(Custom…) – kreiramo svoj filter koji mo`e imati maksimalno dva kriterijuma:
U prvoj padaju}oj listi biramo relacioni operator:
equals – jednako,
does not equal - nije jednako,
is greather than – ve}e od,
is greather than or equal to – ve}e ili jednako,
is less than – manje od,
is less than or equal to – manje ili jednako,
begins with – po~inje sa,
does not begin with – ne po~inje sa,
ends with – zavr{ava se sa,
does not end with – ne zavr{ava se sa,
contains – sadr`i,
does not contain – ne sadr`i.
 EXCEL 2003 32
U drugoj padaju}oj listi biramo granicu od postoje}ih podataka iz tog polja ili sami unosimo podatak. Time je
definisan jedan kriterijum.
Radio dugme And koristimo kad imamo i drugi kriterijum i tra`imo da oba budu ispunjena, a Or kada je dovoljno da
samo jedan bude ispunjen. Na kraju pravimo LK na dugme OK.
U preostalom delu padaju}e liste iz prve }elije polja nabrojani su svi podaci koji se pojavljuju u tom polju. Recimo
izborom Obrenovac iz padaju}e liste u polju Mesto prikaza}e nam ko sve `ivi u Obrenovcu.

Uklanjanje svih filtera odjednom i padaju}ih lista u prvom redu BP vr{imo ponavljanjem komande:
Data►Filter►AutoFilter…
Za sabiranje u BP koristi se funkcija =subtotal(9;ref), zato {to ona za razliku od funkcije =sum(ref) zanemaruje
redove koji su skriveni filtriranjem. Ako se u filtriranoj BP na dnu polja upotrebi komanda AUTOSUM program }e
umetnuti funkciju =subtotal(9;ref).
 ZA[TITA PODATAKA 33

11. ZAŠTITA PODATAKA

Po{to se Excel mo`e koristi za izra~unavanja koja ne bi trebalo da su dostupna svima mo`emo za{tititi podatke u RL
tako da mogu da ih vide samo odre|eni korisnici ili mo`emo dozvoliti da ih menjaju samo odre|eni korisnici…
Otvorite RS sa prodajom sportske opreme.
Prvo selektujemo }elije koje ne}emo da za{titimo.
Selektujte }elije sa prodajama: C4:G6 i C11:G13.
Pokrenite komandu:
Format►Format Cells…
Otvorite karticu Protection.
Na njoj imamo dve opcije:
• Locked – zaklju~ane }elije (}elije ~iji se
sadr`aj ne mo`e izmeniti),
• Hidden – skrivene }elije (}elije ~iji se pravi
sadr`aj ne mo`e videti).
Odjavite opciju Locked da dozvolimo da eventualno
mo`e da se izmeni njihov sadr`aj.
Napravite LK na dugme OK.
Napravite LK van selekcije.
Pokrenite komandu:
Tools►Protection►Protect Sheet…

Opcija Protect worksheet and content of locked cells treba da bude potvr|ena.
U polje Password to unprotect sheet upisujemo lozinku koju treba da znaju oni koji imaju dozvolu da ukinu za{titu.
Upi{ite: bj01 – kao {to vidite pojavljuju se crne ta~ke da Vam neko ne bi video lozinku na ekranu.
U listi Allow all users of this worksheet to odre|ujemo {ta }emo da dozvolimo korisnicima koji ne znaju {ifru.
Neka ostane samo potvr|eno Select unlocked cells da im dozvolimo da mogu samo da selektuju nezaklju~ane
}elije.
Napravite LK na dugme OK.
Pojavljuje se prozor u kojem program tra`i da se ponovo unese
lozinka zbog mogu}ih gre{aka po{to se u polju jedino vide crne
ta~ke. Ukoliko je oba puta uneta ista lozinka prozor }e se zatvoriti.
Ukoliko nije oba puta uneta ista lozinka mora}ete ponovo sve da
unosite iz po~etka.
Upi{ite: bj01
Napravite LK na dugme OK.
 EXCEL 2003 34
Trebalo bi da su se svi prozori zatvorili. Nakon ovoga, dok se ne ukine za{tita jedino se mogu selektovati }elije
koje su do sada bile selektovane. Za{tita se mo`e ukinuti komandom:
Tools►Protection►Unprotect Sheet…
Mo`emo RS snimiti tako da samo oni koji znaju odre|ene lozinke mogu da je otvore ili izmene sadr`aj.
Pokrenite komandu:
File►Save As…
U prozoru Save As napravite LK na
dugme Tools, pa u meniju koji se
pojavio LK na komandu General
Options…
Pojavljuje se prozor Save Options.
U oblasti File sharing imamo dva
polja:
• Password to open – lozinka
koju treba da znaju oni koji
mogu da otvore RS,
• Password to modify –
lozinka koju treba da znaju
oni koji mogu da izmene
sadr`aj radne sveske.
U polje Password to open upi{ite: bj02, a u polje Password to
modify upi{ite: bj03.
Napravite LK na dugme OK.

Pojavljuje se prozor u kojem treba da potvdimo lozinku za otvaranje

RS.
Upi{ite: bj02
Napravite LK na dugme OK.

Pojavljuje se prozor u kojem treba da potvdimo lozinku za izmenu RS.

Upi{ite: bj03
Napravite LK na dugme OK.

U prozoru Save As u padaju}oj listi Save in izaberite My Documents.

U polje File name upi{ite: za{tita podataka.
Napravite LK na dugme Save.
Zatvorite RS.
Pri svakom slede}em otvaranju te RS tra`i}e da unesete lozinku za otvaranje i lozinku za izmenu.
 SLO@ENE FUNKCIJE 35

12. SLOŽENE FUNKCIJE

=sumif(ref;uslov;ref sum)
Funkcijom sumif sumiramo samo pojedine vrednosti iz oblasti ref sum, koje u oblasti ref ispunjavaju zadati uslov.
PRIMER:

=lookup(vrednost;ref;ref rezultata)
Funkcijom lookup tra`imo zadatu vrednost u oblasti ref sve dok ne na|emo jednaku ili ve}u vrednost. Iz oblasti ref
rezultata prikazuje se rezultat koji odgovara jednakoj vrednosti ili prvoj manjoj.
=countif(ref;uslov)
Funkcijom countif brojimo }elije iz oblasti ref koje sadr`e brojeve koji ispunjavaju zadati uslov.

Na radnom listu kriterijum predstavljeno je koliko bodova

donosi koju ocenu.
Na radnom listu test dati su bodovi na osnovu kojih
izra~unavamo ocenu, a zatim brojimo koliko ima kojih ocena.
 EXCEL 2003 36

=vlookup(vrednost;obl. pretrage;br. kolone;pribli`no)

Funkcijom vlookup tra`imo zadatu vrednost u prvoj koloni oblasti obl. pretrage, a rezultat se prikazuje iz kolone
zadate sa br. kolone. Pribli`no mo`e imati dve vrednosti: TRUE ako se tra`i najbli`a manja ili jednaka vrednost i tada
obl. pretrage mora biti sortirana po prvoj koloni; FALSE ako se zahteva samo jednaka vrednost i u tom slu~aju obl.
pretrage ne mora biti sortirana.
U }eliji C9 napraviti padaju}u listu iz koje
}emo da vr{imo izbor tanka (B4:B7), a u
}elijama C11 formulom prikazujemo sadr`aj
tanka izabranog u C9, a u }eliji C12
formulom prikazujemo njegov kapacitet.

U }eliji C11 formulom izra~unati porez koji treba

platiti za vrednost prometa unetu u }eliju c10.
 [TAMPANJE 37

13. ŠTAMPANJE
Otvorite radnu svesku parfemi, a zatim pre|ite na radni list Podaci.
Pre {tampe trebalo bi pregledati kako }e da izgleda od{tampana tabela uz pomo} komande:
File►Print Preview
Pojavi}e se novi prozor u kojem vidimo prvi list koji }e se {tampati. Iznad radne povr{ine nalazi se toolbar.

Next – prikazuje slede}u stranu,

Previous – prikazuje prethodnu stranu,
Zoom – uveli~ava prikaz na radnoj povr{ini,
Print… – pokre}e komandu za {tampanje,
Setup… – pokre}e komandu File►Page Setup…,
Margins – prikazuje margine i zaglavlje i podno`je kao crne linije, ~ijim prevla~enjem mo`emo da menjamo njihovu
veli~inu,
Page Break Preview – menja prikaz u radnog lista tako da se vidi prelom strane,
Close – zatvara prikaz Print Preview i vra}a nas u radni list,
Help – prikazuje prozor za dobijanje pomo}i.
Napravite LK na dugme Setup… da
podesimo izgled od{tampane strane.
Na kartici Page prvo pode{avamo
orijentaciju strane koja mo`e biti:
• Portrait (uspravna) ili
• Landscape (polo`ena).
Zbog oblika tabele izaberite Landscape.
Scaling se koristi za odre|ivanje veli~ine sa
kojom {tampamo tabelu.
• Adjust se koristi za odre|ivanje
veli~ine u odnosu na veli~inu tabele
na radnom listu. Uno{enjem broja
ve}eg od 100 u broja~
pove}avamo, manjeg od 100
smanjujemo, a ako ostavimo 100
{tampa}e se veli~inom koja je na
radnom listu.
• Fit to koristimo kod velikih tabela
da odredimo sa koliko strana po
{irini (broja~ wide) i koliko strana
po visini (broja~ tall) {tampamo
tabelu.
Izaberite Fit to 1x1.
U padaju}oj listi Paper size biramo format papira na kojem {tampamo. Izaberite A4.
U padaju}oj listi Print quality biramo kvalitet {tampe (rezoluciju). Izaberite najve}u rezolucija.
First page number odre|uje od kojeg broja se po~inje sa numeracijom strana. Neka ostane auto da po~ne od 1.
Na kartici Margins odre|ujemo veli~inu margina. Broja~i su postavljeni tamo gde su margine.
Top – gornja,
Bottom – donja,
Left – leva,
Right – desna,
Header – zaglavlje,
Footer – podno`je.
Podesite vrednosti kao na slede}oj slici.
Opcije Center on page vr{e centriranje tabele na papiru prilikom {tampe:
• Horizontally – horizontalno,
• Vertically – vertikalno.
 EXCEL 2003 38
Potvrdite i jednu i drugu.

Na kartici Header/Footer odre|ujemo sadr`aje

zaglavlja i podno`ja. Na vrhu kartice imamo
prikaz kako }e da izgleda zaglavlje.
Ispod prikaza je padaju}a lista Header u kojoj
mo`emo da izaberemo neki od unapred
ponu|enih sadr`aja.
Dalje imamo dugme Custom Header… kojim
mo`emo sami da sastavimo sadr`aj zaglavlja.
Napravite LK na to dugme.

Zaglavlje se sastoji od
tri odeljka. Left section
je tekst koji je poravnat
na levu stranu zaglavlja.
Uz pomo} dugmeta
dobijamo prozor za
pode{avanje Fonta. U
levom odeljku upi{ite
Strana, pritisnite
razmaknicu i napravite
LK na dugme . To
dugme ubacuje funkciju
koja prikazuje broj
teku}e strane. Zatim
pritisnite razmaknicu jo{ jednom, otkucajte od, pa ponovo pritisnite razmaknicu i na kraju napravite LK na dugme

. To dugme ubacuje funkciju koja prikazuje ukupan broj strana. Na taj na~in }ete uvek imati i teku}i broj strane
u zaglavlju i ukupan broj strana. To je korisno kad se tabela {tampa iz vi{e listova, pa se vr{i njihova monta`a.
 [TAMPANJE 39

Pre|ite levim klikom u Center section. Tu se upisuje tekst koji }e biti centriran. Napravite LK na dugme . To
je funkcija koja ubacuje teku}i datum.
Pre|ite levim klikom u Right section. Tu se upisuje tekst koji je desno poravnat. Napravite LK na dugme . To je
funkcija koja ubacuje teku}e vreme.
Na kraju napravite LK na dugme OK.
Vra}amo se na karticu Header/Footer. Donji deo kartice se koristi za pode{avanje podno`ja. Napravite LK na dugme
Custom Footer… Uz pomo} njega }emo da sastavimo sadr`aj podno`ja.
I ovde imamo tri
odeljka. Za levi odeljak
napravite LK na dugme

. To je funkcija
koja ubacuje adresu na
kojoj je snimljena radna
sveska i ime fajla koji
sadr`i radnu svesku.
Pre|ite levim klikom u
centralni odeljak i
napravite LK na dugme

. To funkcija
kojom ubacujemo ime
fajla u kojem se nalazi radna sveska.

Pre|ite levim klikom u desni odeljak i napravite LK na dugme . To je funkcija kojom ubacujemo ime radnog
lista koji {tampamo.

Dugme je komanda kojom ubacujemo fajl koji sadr`i sliku.

Na kraju napravite LK na dugme OK.
Vratili smo se na karticu Header/Footer. Na dnu kartice imamo jo{ padaju}u listi Footer u kojoj mo`emo da
izaberemo neki od ponu|enih sadr`aja za podno`je i na kraju prikaz u kome vidimo kako }e da izgleda to {to smo
podesili.
Na kartici Sheet prvo u Print area ukoliko ne
{tampamo celu tabelu mo`emo podesiti koji
deo tabele ho}emo da {tampamo.
Print titles koristimo kod {tampanja velikih
tabela da odredimo koji redovi }e da se
ponavljaju na vrhu svake od{tampane strane
(Rows to repeat at top) i koje kolone }e se
ponavljati na levoj strani svake strane (Columns
to repeat at left).
U delu Print dodatno pode{avamo {tampanje:
Gridlines – {tampa mre`u iz radnog lista,
Row and column headings – {tampa dugmad
sa oznakama redova (brojevi) i kolona (slova),
Black and white – crno bela {tampa radi
ubrzanja {tampanja,
Draft quality – ubrzava {tampanje, ali smanjuje
kvalitet,
Padaju}u listu Comments koristimo da
odredimo da li {tampamo komentare i na koji
na~in:
• None – ne {tampa,
• At end of sheet – na dnu tabele,
• As displayed on sheet – kao {to je prikazano na radnom listu.
Ukoliko imamo gre{ke u formulama padaju}om listom Cell errors as odre|ujemo kako }e se takve }elije {tampati:
• Displayed – kao {to je prikazano u radnom listu,
 EXCEL 2003 40
• <blank> - {tampa praznu }eliju.
U delu Page order odre|ujemo redosled kojim se {tampaju velike tabele.
• Down, then order – po kolonama,
• Over, then down – po redovima.
Na kraju napravite LK na dugme OK. Trebalo bi dobijete ekran sli~an slede}em:

Nakon toga napravite LK na dugme Print…

U oblasti Printer u padaju}oj listi Printer vr{imo
izbor {tampa~a na kojem }emo da {tampamo,
a dugmetom Properties pode{avamo rad
{tampa~a.
Print range koristimo za izbor strana koje }emo
{tampati:
• All – sve,
• Page(s) From – od koje strane
po~injemo sa {tampom, To – do koje
strane {tampamo.
Print what koristimo da odredimo {ta ho}emo
da {tampamo:
• Selection – ono {to je selektovano,
• Entire workbook – celu radnu svesku,
• Active sheets – aktivne radne listove.
Copies sadr`i broja~ Number of copies kojim
odre|ujemo koliko nam primeraka toga {to
{tampamo treba. Opcijom Collate zadajemo {tampa~u da kompletira materijal {tampan u vi{e primeraka. To du`e
traje, ali ne moramo ru~no da sla`emo komplete. Na kraju samo napravite LK na OK.