Professional Documents
Culture Documents
Erozimat - Obradni Sistem Masine
Erozimat - Obradni Sistem Masine
студија Београд
Одсек Компјутерско-машинско
инжењерство Београд
НОВЕ ПРОИЗВОДНЕ
ТЕХНОЛОГИЈЕ
ТЕМА: Ерозимат–обрадни систем машине
Број поена:
Оверио (датум/потпис):
САДРЖАЈ
-2-
Ерозимат-обрадни систем машине
Ова обрада је први пут почела да се развија још давне 1943 године, усред другог светског
рата у Совјетском Савезу када је брачни пар Лазаренко поставио основне принципе и
израдио прво постројење за ЕДМ обраду, а самим тим и први успешан ерозимат.
Усавршавање појединих делова обраде је текло упоредо са развојем науке и технике, тако
да је данас достигнут веома висок степен развоја са посебним нагласком на
аутоматизацију рада постројења.
Слика 1:
пример
обраде електро ерозијом
Извор: унитекдоо
-3-
Ерозимат-обрадни систем машине
Овај вид ерозије се користи у пракси у веома ограниченом обиму, па се због тога губи
смисао изучавања ове области. Међутим, појмови и параметри електроискичне ерозије
могу се у потпуности променити код ове врсте, илити електролучне ерозије.
-4-
Ерозимат-обрадни систем машине
Слика 3: Ерозимат
Извор: Купујем продајем
-5-
Ерозимат-обрадни систем машине
Поред поделе према принципу рада, генератори се деле и према намени, снази,
фреквенцији итд. Тако на пример, према фреквенцији електричних импулса, генератори
могу бити:
Нискофреквентивни (до 30 Hz)
Средњефреквентивни (од 30 до 1000 Hz)
Високофреквентивни (од 1000 до 20000 Hz)
Универзални (са широким дијаспором фреквенција и са различитим снагама)
-6-
Ерозимат-обрадни систем машине
-7-
Ерозимат-обрадни систем машине
До сада су развијена углавном четири типа машина за ЕДМ обраду која су нашла ширу
примену у пракси и то су:
Станрадне ерозимат машине за бушење
ЕДМ машине са планетним кретањем
ЕДМ обрадни центри
ЕДМ машина за сечење помоћу жице
-8-
Ерозимат-обрадни систем машине
Прва три типа машине се састоје углавном од истих елемената, а разликују се само по
начину позиционирања стола и електроде, односно по начину управљања генератором
електричних импулса и агрегатом за диелектриком. Карактеристични елементи тих
машина су следећи:
Постоље
Радни сно са укрштеним клизачем
Када у коју је смештен обрадак
Држач електроде са регулатором помака
Слободни регулатори помака се одликују тиме што се кретање система према обратку
остварује слободно, под дејством сопствене тежине електроде, а од обратка принудно. У
ову групу спадају:
Соленоиди
Електро динамички регулатори
Регулатори са зупчастом летвом
Регулатори са крутим системом се одликују тиме што је кретање електроде у оба смера
(спуштање и подизање) принудно. Веома су осетљиви и брзо реагују на промене, те су
због тога погодни за машине од којих се захтева висока тачност обраде. У ову групу
спадају:
регулатори са завојним вретеном,
диференцијални регулатори
хидраулични регулатори.
-9-
Ерозимат-обрадни систем машине
Док се за израду гравура на машинама код којих се еродирање остварује само у правцу
З–осе морају користити најмање две електроде (за грубу и фину обраду), код машина са
планетним кретањем то је могуће остварити само са једном електродом, која је уз то и
знатно простијег облика. На тај начин се остварују знатне уштеде у трошковима око
израде електроде, као и у бољем искоришћењу електроде због повољнијег распореда
њеног трошења (не троши се само чеона, већ све површине електроде и не по оштрим
ивицама, већ по равним површинама).. У циљу рационализације и поједностављења
програмирања рада на машинама за планетно еродирање, за основне геометријске облике
површина разрађени су посебни програми којима се на машини остварују потребна
кретања. На једној машини може бити више оваквих програма који омогућују да се
простим електродама израде компликовани геометријски облици.
Као што је већ речено, класичну електроду замењује покретна жица која по З–оси има
тачно вођење са две вођице. Обрадак овде обично није потопљен у диелектрикум, као код
раније разматраних машина, већ се само жица налази у струји диелектрикума који се
доводи кроз две симетрично постављене дизне. Обрадак и жичана електрода су
прикључени на одговарајући генератор електричних импулса, па се тако, при одређеном
растојању између њих, остварује процес електричног пражњења. Померање обратка у
правцу X, Y–осе врши се помоћу укрштеног клизача, за шта се углавном примењују
системи нумеричког ЦНЦ–управљања помоћу рачунара.
На овим машинама се могу остварити цилиндрични резови, кад се доња и горња вођица
жице поклапају са З–осом или конични који се остварују извођењем горње вођице из
вертикалног положаја у правцу ипсилон или Б осе за одређену вредност. На овај начин
могу се остварити отворени или затворени конуси са углом α = ±5°, па и знатно више. Ово
је нарочито важно код израде алата за пробијање и просецање, који захтевају овакве
нагибе ради смањења трења између жига и матрице.
- 10 -
Ерозимат-обрадни систем машине
На тај начин тачност ове обраде не зависи од технолога и послужиоца на машини, већ
произилази из тачности рада машине и програма.
- 11 -
Ерозимат-обрадни систем машине
- 12 -
Ерозимат-обрадни систем машине
Зависно од инсталисане снаге ЕДМ–машине, у пракси се користе углавном две врсте ових
агрегата и то:
Агрегати са изменљивим филтерским улошцима – патронама који се користе код
машина мањег капацитета (до 500 /мин, односно са генератором од 50 А)
Агрегати са тзв. муљним филтером, који се користе код машина већег капацитета
од претходно наведеног.
Постоје три различита система за праћење и регулисање процеса који базирају на:
регулисању дужине паузе;
модулацији тока импулса и
регулисању подешене вредности напона.
Други систем праћења процеса, тзв. модулацијом тока импулса, остварује се тако што се
стално прати и анализира задња серија електричних импулса. У случају да се појави
опасност која би могла довести до аномалија у процесу обраде, врши се искључивање
наредних импулса.
Код трећег система, где се регулише подешена вредност напона, прати се број празних
импулса, тзв. ЛИВ), тј. број празних импулса у односу на укупан
број импулса, и то тако што се поставља најнижи и највиши ниво вредности за ЛИВ. Кад
вредност ЛИВ–а достигне најнижи ниво, онда је то знак да је радни зазор премали и да
врло лако могу настати поремећаји у процесу обраде. Због тога се подешена вредност
напона између електроде и обратка повећава, чиме се повећава и радни зазор, па се тако
поново успоставља повољно стање процеса. Кад вредност ЛИВ–а достигне највиши ниво,
тј. број празних импулса достигне ниво који се не може толерисати, подешена вредност
напона се смањује и тај процес се непрекидно понавља.
Код овог система регулације постоји и додатно подизање и спуштање електроде, ако се
претходним регулисањем задатог напона не могу отклонити поремећаји у процесу. Ово
покретање електроде ствара хидрауличне таласе који интензивирају испирање радног
простора, тако да се нагомилани продукти обраде лакше одстрањују из радног зазора, с
обзиром да они најчешће и доводе до поремећаја у процесу обраде.
- 14 -
Ерозимат-обрадни систем машине
- 15 -
Ерозимат-обрадни систем машине
Средња вредност енергије импулса која се за време једног пражњења претвара у топлоту
може се изразити следећом једначином:
Wi = Uf · (lf · tf)
Код статичких генератора импулса време јонизације је практично врло мало и може се
као такво занемарити. Заменом у једначини се даље добија:
Wi = Uf · lf · tf)
- 16 -
Ерозимат-обрадни систем машине
Тачност која се остварује при обради електроерозијом зависи углавном од: фактора
везаних за саму машину, тачности израде електроде, топлотне дилатације електроде при
обради, промене радног зазора, трошења електроде и др.
Грешке које настају због разлике у ширењу материјала обратка и електроде (због
различитог коефицијента ширења, нпр. челика и бакра), могу имати утицаја углавном при
грубој обради или код обраде великих површина, када температура диелектрикума може
да достигне вредност од око 40 °c. Међутим ово питање се решава коришћењем уређаја за
хлађење у систему за циркулацију и пречишћавање диелектрикума. Тако се температура
диелектрикума аутоматски одржава на нивоу који изазива незнатно ширење електроде и
обратка, па ова грешка губи на значају.
Трошење електроде има велики утицај на тачност електроерозивне обраде. Оно у највећој
мери зависи од електричних параметара који се подешавају генератором импулса, а потом
од материјала и услова који се остварују при обради. Разликују се две врсте грешака због
трошења електроде и то:
Коничност отвора
Смањење дубине еродирања
- 17 -
Ерозимат-обрадни систем машине
Код скупих електрода сложеног геометријског облика, нпр. за обраду гравура, као што су
ковачки калупи, ливачке кокиле и сл, бирају се такви параметри обраде који дају врло
мало трошење електроде. По правилу се при обради оваквих површина примењује обрада
са неколико електрода, с тим што се релативно мало трошење електроде при обради не
узима у обзир при пројектовању и изради електроде.
Најчешће се обрада изводи са две (груба + фина) или три (груба + средња + фина)
електроде. Електродом за грубу обраду скида се највећи део материјала и то са
параметрима електричног импулса којима се остварује врло мало трошење електроде
(најчешће испод 1%).
За фину обраду, односно средњу и фину обраду, оставља се само онолико материјала за
обраду колико је потребно да се уклоне неравнине и дефекти у површинском слоју који су
настали при грубој обради. И ако трошење електроде при финој обради може бити знатно
веће него при грубој обради, ипак се оно не одражава тако много на тачност обраде због
врло мале количине материјала који се при овим обрадама скида.
Узимајући у обзир све напред изнете утицаје на тачност при електроерозивној обради,
долази се до збирног одступања. Оно зависи од мера које се остварују при обради
Слика 8:Пример електроде (веома је важно напоменути да код процеса еродирања и рада
на ерозимату сваки проводник може да служи као електрода без икаквог проблема
Извор: google
- 18 -
Ерозимат-обрадни систем машине
После сваких 500 радних сати треба извршити чишћење резервоара од продуката електро
ерозије.
Једном месечно треба чистити ( издувавати ) решетку за ваздух смештену са задње стране
генератора. Уколико се ова решетка не чисти на време на њој се нахватају честице
прашине које ометају циркулацију ваздуха потребну за принудно хлађење елемената у
генератору.
Као што се може видети при приложеној копији упутства, само одржавање машине је
веома једноставно, и уколико се машина редовно уљи и чисти, неће бити никаквих
проблема.
- 19 -
Ерозимат-обрадни систем машине
5. Закључак
Електроерозивна обрада је савремен поступак обраде чија је примена у пракси
веома распрострањена. Због бројних технолошких предности почиње постепено да
потискује примену конвенционалних метода обраде резањем, нарочито код израде алата и
делова од тешко обрадљивих материјала.
Зависно од средине разликујемо два вида овог поступка и то: електролучна ерозија и
електроискрична ерозија.
Данас се углавном користе нумерички управљани ерозимати, који због своје прецизности
потискују и друге типове обраде, а не само друге врсте ерозимата.
Сам процес одржавања машине је веома лаган и уколико се сваки могући квар на време
види, неће доћи до већих проблема.
- 20 -
Ерозимат-обрадни систем машине
6. Литература
[1] Неконвенционални поступци обраде – Драгоје Миликић
[2] Неконвенционалне обраде – Ненад Јанић
[3] Програмирање ЦНЦ система за сечење – Радиша Ћирковић
[4] Технично одржавање машине – Ерома 40
- 21 -