, ...

Nijedna zemlja ne moze napredovatl

ako zanemarl sopstvenu proilost, koja
ogranlcava njen sadainjl razvoj. lsto-
rl)skl uslovl su od podjednakog
znacaja kao I druitvene nauke. Svaka
naucna misao koja zane-
marl lstorlju,
lako na prvi
pogled verna
odrazava stvar-
nost, vremenom
postaje vrlo opas-
na. I ekonomska
polltlka kojoj
nedostaje lsto~
rl)ska perspek-
tlva pod)ednako
)e opasna ... "

Rad IBiblioteka DQalog

 Micio Morisima
ZASTO J:E JAPAN ,USPEO"?
Zapadna tehnologija i japanski etas
 Biblioteka
.DIJALOG

Urednik
LJUBOMIR KLJAKIC
 MICIO MORISIMA

ZASTO JE
JAPAN ,USPEO"?
Zapadna tehnologija i japanski etos

IZDAVAcKA RADNA ORGANIZACIJA ,RAD"

BEOGRAD, 1986.
 NASLOV IZVORNIKA

Michio Morishima
WHY HAS JAPAN ,SUCCEEDED"?
Western Technology and the Japanese Ethos
Cambridge University Press, 1981

Prevod sa engleskog i predgovor

Dr MIOMIR JAKslc
 Miomir Jaksic
VEBER I MORISIMA: PROTESTANTSKA
NASPRAM KONFUCIJANSKE ETIKE
KAPITALIZMA
 I
Knjiga MiOia Morisime Za5to je Japan uspeo? jeste japanm-
rana verzija Veberove koncepoije o rellgioznim korenima kapj-
talizma - protestantskim u Zapadnoj Evropi i konfucijanskim u
Japanu. Zato cemo ukratko podvr6i analizi Veberove teze.
Veber je svoj esej ,Protestantska etika i duh kapjtali:z,ma"
objavio 1905. godine u nekoUko brojeva casopisa ,Arrchiv fiir So-
zial Wissenschaft und Sozialpolitik", Ciji su urednici bili Edgar
Jafe d Verner Zombart. Polemika koja je odmah !izbila izmed:u
Vebera i predsednika istorijske skole (Fisera, Brentana, Zombar-
ta) trajala je do njegove smrti 1920; podstaknut kritikom, Ve-
ber je dodao i poglavlje ,0 ekonomskoj etici religija u KJini, In·
ddji, dreWloj Judeji",1 Veberov rad neodvojd.v je od cuvene ras-
prave ,Metodenstre:itt", a moguca su dva njegova tumaeenja: pr-
vo, teleolosko, i drugo, genealos'ko. Prvd pristup pretpostavlja da
je Veber tokom petnaestogodisnjeg rada imao jasno postavljene
ciljeve, dok drugi ovaj rad stavlja u okViire ve1ikog uticaja ne-
macke istorijske skole. Mogu6e je .izdvojiti cetiri neposredna iz·
vora ovog Veberovog eseja: 2 'l"anije · Veberove radove (o stanov·
nistvu istocno od Elbe), radove Georga Simela o poreklu novca,
radove Vernera Zombarta o prirodi kapitalizma, i cetvrto, Ve-
berove radove o metodologiji, posebno njegove idealne tipove.
Skoro tri decenije pre dzbijanja prvog svetskog rata, Nemac-
kom je dominirala diskusija izmed:u pnistalica istorijske skole i
pristalica austrijske psiholoske skole, a najistaknutiji ucesnici
bili su Karl Menger i Verner Zombart. Kritika ,mancestenizma"
klasiene poHtioke ekonomije Smita i Ri<karda, a posebno apstrak-

1 G. Marshall, ,In Search of the Spirit of Capitalism", Hu-

tchinson, London, 1"982, str. 13.
2 Isto, str. 21-22.

7
tnog pr:istupa austmjske skole, isticala je: primat opsteg za ra-
cun posebnog, materijalizam i potiskivanje ikulture, nedovoljnu
i'Storiooost, prekomernu zaokupljenost laissez faire poLitikom !i
utemeljenost na empiri:jski neproverenim hipotezama, narocito
onoj o raoionalnim akterima koji. maksimizir.aju profit. Kljucno
pitanje nemaoke istorijske skole, cijem kulturnO-istorijskom prav-
cu pri[Jada i Veber, jeste kon:kretna konfiguracija kapitalizma u
,naoionalnim okvirima", koja neposredno od pitanja njegove sus-
tine vodi pitanju koje postavlja Veber: ,U naslovu ave studi~e
mozda se koristi pomalo pretenciozan pojam, duh kapitali:z.ma.
sta pod ovim treba podrazumevati? ... Ova istorijska koncepcija,
koja se sadrZinslci odnosi na fenomen koji je osoben po svojoj
istorij>skoj indrividualnosti, ne more se defii.nisati prema fonmuli ge-
nus proximum, differentia specifica, vee se postepeno mora iz-
graditi spajanjem individualnih delova ikoji se uzimaju iz istonij-
ske ·rea1nosti".a
Gordon Marsal postavlja vrlo ubedljivu tem o odnosu Vebe-
ra prema Ma:nksovom istorijskom materija1izmu koja, s jedne
strane, ima svoju potvr:du u Veberovim stavovima; 4 s druge stra-
ne, ona osporava pocetnu Morisiminu tezu da je Marks krenuo
od baze - ekonomije; Veber kreee iskljucivo od nadgradnje -
- re1igiozne ideolog:i1e. Marsal piSe: ,Nasuprot opsteuvrezenom
misljenju oni (Veberovi stavovi, prim. M. J.) ne mogu se razu-
meti kao kritika istorijskog materijalizma i njegovog videnja raz-
voja kapitalizma. Veber ne diskutuje sa Marksovim duhom, vee
- posredstvom nemacke isto:d.jske skole- sa Adamom Smitom".
Zato je ,Protestantska etika kapitalizma", po Marsalovom miSlje-
nju, ,intervencija u Methodenstreit, kriticki doprinos tradiciji
nemacke istorijske skole, i nadasve kritika Zombarta". Najzna-
cajniji radovi koj.i su uticali na ,Protestantslm etiku... " su Fi-
lozofija novca Georga Simela, Rikertovo dvotomno delo Granice
formiranja koncepcija u prirodnim naukama i Moderni kapita-
lizam Vernera Zombarta".
Simelovo objasnjenje pojavu novca i njegov razvoj vezuje
za ,fuulturne tendencije epohe". Hugenoti u Francuskoj, Jerme-
ni u Turskoj, Kvekeri u Ameruci, Jevreji svuda u svetu ,potpuno
su se posveCivali sticanju novca". ,Stranoi" su svuda preuzimali

a Isto, str. 17.

4 Is to, str. 33.

5 Isto, str. 34-35 ..

8
ovu ulogu: ,Znacaj stranaca u najkracem se moze shvatiti kroz
savet koji sam davno 6uo: nikada ne trguj sa dve vrste ljudi -
prijateljima i neprijateljima ... pozeljna osoba za transakcije je
osoba koja je prema nama potpuno indiferentna, ni protiv, ani
za nas." 6 Zomba•rt moderni kapitalizam shvata kao spoj tri ele-
menta: skup ekonomskih vrednosti koje opredeljuju ciljeve i po-
nasanje aktera, ekonomske tehnike koje se tkoriste i ekonomski
poredak unutar koga akteri koriste ove tehnike. Duh kapitalizma,
po Zombartu, Cine dva elementa: bezgranicno i bespostedno bo-
gacenje i racionalnost kalkulaci!je. 7 Ovaj duh kapitalizma ispo-
ljava se na nivou pojedinca kao dndividualna raciorialnost, a na
nivou preduzeea kao dinamizam. R:iike:vt se zalagao za princip
nedeljivosti stvarnosti koja je nesaznat1jiva u svojoj kompleks-
nosti. Naucno saznanje moze se temeljirti ili na genera1izaciji
ili na individualzaciji.8 Istorijske i drustvene nauke objasnjavaju
kulturne fenomene i utoliko nisu, za Tazliku od prirodnih nauka,
vrednosno neutralne. ,S druge strane, nalaze se istorijske nauke
koje se bave kulturnim fenomenima ... Kao kuliturne nauke one
se have objektima ikoji su vezani za opste ikultume vrednosti i
koje ·se mogu shvatiti kao znacenjske; kao istorijske one svojom
osobenoscu ,i individualnoscu predstavljaju neponovljivi razvoj
kulturnih dogadaja . . . Stoga one iz stvarnosti odabiraju na
osnovu individuaH:lJUjuceg metoda, dok prirodne nauke toj istoj
stvarnosti pnistupaju pomo6u generalizujuceg metoda." 9 Vredno-
sna orijentacija i ,pogled na svet" bice taka vrednosno opre-
deljeni, a najvisa vrednost, krajnji oilj i dufuost bice beskonacna
akumulaoija lkapitala. Problem sa ovakv1m objasnjenjem je u
cirkularnosti zakljucivanja: akcije i motiv<i su meduzavisni: odre-
deni motdvi pretpostavljaju akcije, a alkcije motdve koji ih ,opnav-
davaju".10
Protestantska etika pretpostavlja tri najvaznije vrline: prvo,
istrajnost ru unutrasnjem nagonu i vokaciji; drugo, asketizam
u odnosu na materijalna dobra i, trece, sistematicno koriscenje
vremena. 11 Time se potpuno brise razlika izmedu ~ivota u mana-
stiru i svetovnog zivota; religimma eti!ka postaje deo svakod:ne-

o lsto, s-tr. 35.

7 Isto, str. 38.
s Isto, str. 46.
o Isto, str. 48:
10 Isto, str. 65.
11 Isto, str. 71.

9
vice, sto je i najvece dostignuee reformacije. Veber ce o tome
pisati: ,Jedini nacin Zivota, 'koji Bog prihvata, ne sastoji se u
prevazilazenju svetoWlog morala kroz manastirski asketizam, vee
kroz ispunjavanje obaveza koje pred tpojedinca postavLja svet.
To je njegov unutrasnji nagon."12 zivot pojedinca unapred je
odreden - predestiniran i rukak:o n.Lje stvar slu<'Sajnog izbora;
boiji irzJbor iii pro!kletstvo je vee~t; ,zato pojedinac vecito ostaje
u stanju unutrasnjeg nagana u kome ga postavlja Bog", pise
Veber. Predestinao]ja i bozji rizbor su taka pokretac stalnih na-
pora i rada kojim se opravdava bozji izbor, a sama teologija
je antiindividualisticka. Veber pise: ,Ekstremna nehumanost ove
doktrine za generadju koja se potpuno predaje njenoj predivnoj
konzistentnosti ima jednu jedinu posledicu. A to je nevidena
unutra8nja usamljenost svalmg pojedinca. Za coveka reforma-
ci~e najvaznija stvar u zivotu bilo je njegovo vecito spasenje,
radi cega je morao da sledi svoj put kada bi susreo svoju .sudbinu
koja mu je odavno opredeljena."13
Rad ne maze ilmpiti spasenje, on je njegova svakodnevna
potvrda, pa su rad i vera tako povezani da su ljudi aktivni,
a ne pasivni. Moralnoj osudi podleze sva:ko ponasanje koje ne
odgovara protestantslkoj etici asketizma i predestinacije. Veber
pise: ,KljuCni fuktor.. . je da etika zasnovana na religiji po-
stav1ja odredene psiholoske sankcije (koje nisu ekonomske pri-
rode) kako bi se oddalo ponasanje kaje ona nalaze, sankcije
koje su, sve dok neko veruje, vrlo efikasne. Sarno ukoliko te
sankcije deluju u zeljenom pravcu, koji se cesto razlikuje od
onog koji sugerisu doktrine teologa, ovakva etika ima nezavisni
uticaj na nacin zivota i ekonomslci poredalk."14
!fuesudnu ulogu ima asketizam na putu predestinaoije o cemu
Veber pHie: ,Za katolike, apsolutizacija crkve je kompenzaoija
za sopstwene nedostatke", dok se kalvinista ,,ne moze nadati da
ce dobrocinstvima u jednom trenutku uspeti da okaje dane
slabosti i lakomislenosti. Bog kalvinista od svojih vernika ne
trazi jedno dobro delo, vee zivot pun dobrlh dela sjedinjenih
u jednu jedinstvenu celinu ... kada se ogranicenje potrosnje
poveze sa oslobodenjem bogacenja, neizbezan je samo jedan
ishod: aJkt.rmulacija kapitala ikroz asketsku p:cinudu da se stedi.

12 Isto, str. 71.

13 ls·to, str. 74.
u Isto, str. 77.

10
 Ogranicenja koja su nametnuta potrosnji bogatstva prirodno
slruie da ga poveeaju kroz produktivne investJcije kapitala." 5
Mada je Veberova definici~a ,duha kapitali21ma" vrednosno
opredeljena i kao takva idealni tip, ipak njegovo podredivanje
ovog duha kapitali:z;ma beskonaonoj akumulacij[ kapitala ne :z;na-
Ci da se uspon kapitalizma islkljuCivo tumaoi religioznom [deolo-
gijom. I sam Veber piSe: ,Nisam imao nameru da dokazujem
jednu besmislenu i doktrinarnu tezu da je duh kapitalizma jedino
mogao nastati kao rezultat odredenih rposledica reformacije, ili
da je kapitalizam kao ekonomsk.i sistem kreacija reformacije.
Sarna cinjenica da su odredene ekonomske institucije i vazne
forme kapitalisticke organizacije zmatno starije od reformacije
dovoljni su da ospore ovakvu ltvrdnju. Naprotiv, zeleli smo da
samo u odredenoj meri ocenimo da li su d u kojoj meri odredene
religiozne sile imale udela u kvalitativnom nastanku i kvantita-
tivnom sirenju ovog duha sirom sveta. lmajuCi u vidu ogromnu
zbrku u shvatanju medusobnih odnosa i ruticaja materijalne baze,
formi politicke .i socijaLne o11ganizadje ti [deja nastalih u vreme
:reformacije, jedino mozemo d6i daLje ukdlilro istra2imo da H, i u
kojoj mer.i, postoji odredena korelacija izmedu formi religiomog
verovanja i prakticne etike."16
Veberu se u najopstijim crtama upucuju rtri vrste kritika:
istorijska, socioloska i mark&i!s1liokaP Dva su osnovna prigovora
istorijske nauke: prvi, kapitalizam u Spanij.i, Portugalu, ltaliji i
Francuskoj postojao je mnogo pre reformacije, a, s druge strane,
asketski protestantizam nije imao uticaja na razvoj kapitaliz-
ma u svajcarskoj, skotskoj, Madarskoj, delovima Holandije;
drugo, zanemareni su mnogi drugi faktori (uloga renesanse, krsta-
ski pohodi, otkrice i eksploatacija Amerike, pomorski putevi za
Daleki istok, uticaj rimskog prava, usavrsavanje proizvodnje i
trgovine, uspon drzave, transformacija poljoprivrede). Socioloska
kritika istice da je protestantizam samo jedan od moguCih faktora
koji se odnosi na jedan od moguCih ob1ika kapitalizma. Vebe-
rovo objasnjenje odnosi se na zapadni kapitalizam tokom ,dugog
16. veka" (1450-1650), a ne i na kasniji razvoj (tokom ,dugog 19.
veka", 1780--1914) :ria evropskoj periferij,i i vanevropskim pod-
rucjima. Veberovo ,protestantsko" objasnjenje duha kapitalizma
15 Isto, str. 80'-81.
16 Lsto, ·str. 109.
17 lsto, str. 133.

11
je i posredno, jer religiozno ubedenje deluje tek posredstvom
psiholoske motivacije svakog pojedinca ponaosob. Marksisticka
kritika polazila je od ,baze", a religija je samo deo nadgradnje,
odraz klasnih odnosa u drustvu. Prema Veberu, Kalvinova teolo-
gija je kao svoju nenameravanu posledicu imala akumulaciju
kapitala, dok je kod Marksa upravo protestantska religiozna
ideologija stvorena radi legiHmacije ovakve beskonacne akumu-
lacije kapitala. Ukoliko se prihvati priliono ubedljiva Marsalova
teza da Veberov esej o protestantskoj etici nije nastao kao reak-
oija na Marksa, vee u duhu tradicije nemacke istorijske skole
- koja se li kroz religioznu osobenost suprotstavljala un1verzali-
zujucem kosmopolitizmu i tezama o sveprisutnom lindiv·idualizmu,
liberaJi.zmu i utilitarizmu racionalnih ekonomskih aktera - tada
se otvara put za sveobuhvatniju i plodonosniju interpretaciju
Vebera. Veber je pisao: ,Vladajuce ideje nisu nista drugo do
idealni izraz dominootnih materijalnih uslova, dominantnih ma-
terijalnih uslova shvacenih kao lideje ... zeleo lbih da se usproti-
vim shvatanju da jedan jedini faktor, bio on tehnologija ili
ekonomija maze bi.ti ,krajnji', ,istinski' uzrocnik. Ukoliko po-
smatramo uzrocno-posledicne veze, tada vidimo da se one istovre-
meno krecu od tehnckih, ekonomskih, politickih faktora pa do
religioznih, ekonomskih j nekih drugih. Ne postoji uporisna tac-
ka. Po mom misljenju, pogled istorijskog materijalzma, toliko ce-
sto prihvatan, da je ekonomija unekoliko upor.isna tacka u nizu
uzrocnika jeste [potpuno zaokruzen kao naucni stav." 18

II

Teorije razvoja danas mozemo razvrstati na ,internalistioke"

i ,eksternalist.ioke"; prve razvijenostjnerazvijenost objasnjavaju
unutrasnj.im faktorima proisteklim iz ,tradicionalnog" drustva,
dok druge razvoj tumace iskljucivo kao produkt uticaja koloni-
jalizma. I jedne a druge objasnjavaju razvoj u osnovi istim
faktorima, samo u jednom slucaju ,od iznutra ik:a spolja", a u
drugom ,od spolja ka unutra": ti faktori razvoja mogu se vezi-
vati za ,bazu" (ekonomski faktor) ili ,nadgradnju" (icleolosko-
-politicki, posebno religiozni faktor). Ovi faktori deluju na razli-
cite ,jedinice" analize: u slucaju internalistickih to je dru-

18 Isto, str. 151.

12
iitvena formacija sa ,svojim" nacmom proizvodnje, a u sluCaJ u
eksternalistickih to je svetska privreda.
U radu ,Japan, Kina i savremena svetska privreda" 19 ispituje
se validnost dve teorije - teorije ,tradicionalnog" drustva i
,svetske privrede" - na primeru razvoja zemalja Istoka. Moul-
derova navodi tipicne stavove jedne d druge teorije: a) teorija
,tradicionalnog" drustva: ,razlike tradicionalnih drustava koje
su uslovile da isti uticaj uzrokuje razliCite rezu1tate"; b) teorija
,svetske privrede": ,Japan se razvio jer je jedina zemlja koja
je izbegla status kolonije." Ove dve teorije odgovaraju Tarnert •-
vom razgranicenju ,internalistickih" i ,eksternalistickih" teori JU,
a osnovna teza .teorije tradicionalnog drustva je da u razlik',Jila
drustvenog uredenja privrede pojedinih zemalja treba traziLi uz-
roke razvijenostUnerazvijenosti, dok teorija svetske privrede isti-
ce da su presudni uticaji svetske privrede kao i priroda uklju-
civanja u medunarodnu razmenu. Primer Japana za obe teorije
je od izuzetnog znacaja i to je, kak:o istice Moulderova, ,izuzetak
koji potvrduje pravilo": za teoriju tradicionalnog drustva Japan
je feudalno drustvo za (['azliku od ostalih drustava koja >Su
azijska; po teoriji svetske privrede Japan se kasnije od drugih
zemalja Istoka i drugim sredstvima ukljuCio u svetsku privredu
pa se zato i razvio.
Teorije tradicionalnog drustva podstaknute su po miSljenju
Moulderove Veberovim proucavanjem kineske, indijske, jevrej-
ske, protestantske etike i njenog uticaja na privredni zivot, a u
prvi plan isticu unutrasnje faktore ponajvise ,nesposobnost i
nespremnost" da se odgovori na domace i inostrane podsticaje
u razvoju, pa utoliko te privrede ostaju zatvorene za svetsku
privredu koja podstice razvoj. Teorije 'svetske privrede sa svoje
strane ne isticu podsticajnu, vee nazadnu ulogu svetskog kapita-
lizma, a nerazvijene zemlje zaostaju jer su zavisne od kapitali-
stickih metropola. U odnosima razvijenih i nerazvijenih, istice
Moulderova, postoji ,jednosmerna slobodna trgovina": ukinute
su carine na uvoz dz nerazvijenih, a zadriane carine na uvoz u
razvijenim zemljama; infrastruktura, posebno zeleznicka mreza
gradena prema izvoznim potrebama, nije povezivala unutrasnjost
zemlje, Sto je podsticalo trgovinu na racun proizvodnje; nisu
19 F. Moulder, ,Japan, Kina i savremena svetska privreda",

tematski broj casopisa Marksizam u svetu (,Marksizam i orijen-

talno drustvo"), br. 2, Beograd, 1983.

13
stvorene veze irzmedu proizvodaca ,unapred" i ,unazad"; izvozene
su sirovine, iii se strani proizvodi doraduju ru zemlji. Sa pozicija
svetske privrede kritikuje se teorija tradicionalnog drustva Jer:
a) tradicionalno drustvo nije zasebni entitet, vee samo deo svet-
ske kapirtalisticke privrede: b) tradiCionalno drustvo se i samo
razvija, nije istorijski staticno, pa se u tome ne mogu trazti
uzroci nerazvijenosti.
Opste napomene o prednostima i nedostacima svake teorije,
Moulderova Ispituje na primerima razvoja Kine i Japana koji su
znacajni za potvrdu validnosti svake ponaosob. Sa stanovista
teorije svetske privrede, Japan je iz dva razloga izbegao ,losu"
sudbinu: a) kolonijalna osvajanja prvenstveno su hila usmerena
ka Kini, Indiji, a ne i ka Japanu; b) kada je i Japan dosao u
srediSte interesovanja, izbili su ostri sukobi medu kolonijalnim
metropolama sto je Japanu omogucilo da se politicko-ekonom-
skim sredstvima, a ne iskljucivo kroz vojno pokoravanje, ukljuci
u svetsku razmenu. Utoliko i zakljucak da su i Kina i Japan
hili feudalna drustva i kao takva slicna. To sto se Japan razvio
a Kina ostala nerazvijena iskljillcivo se moze objasniti time sto
je Japan i21begao status kolonije. Ovakvoj interpretaciji, istice
Moulderova, moze se uputiti nekoliko prigovora: Kina nije hila
kolonija, vee polillkolonija, a u tom polozaju je bio i Japan, pa
sill spoljni uticaji isti a ne razliciti; drustva ill Kini i Japanu su
se razlikovala (Kina ndje bila feudalno drustvo zapadnoevropskog
tipa, vee ,birokratski feudalizam", ako ne ti. sistem azijskog naCi-
na proizvodnje) pa je to bilo presudno za dalji razvoj.
Teorija tradicionalnog drustva u prvi plan istice unutrasnje
faktore i njima podreduje spoljne, a u slueaju Kine i Japana
istice da je Kina u mnogo manjoj meri odgovarala na nasilne
uticaje, dok je Japan na njih odgovorio potpunije, uz cinjenicu
da su ti impulsi hili miroljubivi (nije bilo sverca opijuma, ra-
tova, osvajanja teritorija). Taj ,zapanjujuci paradoks" jedino se
moze objasniti razlikama u trachlaionalnim drustvima, pa se u
tom kontekstu isticu razlike u uslovima razvoja. Tako se Moul-
derova poziva na tri vrste uzroka: neophodni (latentni su i ne
pokrecu razvoj); pocetni (politicke i ekonomske situacije); do-
voljni (aktivirajill potencijale dva navedena niza uslova). Uko-
liko postoje neophodni i pocetni uslovi, tada nisu potrebni i spolj-
ni podsticaji kao dovoljni. Unutar teorije tradicionalnog drustva,
Moulderova izdvaja dve grupe teorija: teorija faktora razvoja i
idealnih tipova.

14
 Teorija faktora istice i suv1se partikularistioke i osobene
faktore da hi oni mogli biti korisceni kao ,merna jedinica"
razvijenostijnerazvijenosti. Za Japan takvi faktod mogli bi biti:
ostrvski polozaj, militarizam, pragmatizam, lojalnost, religija, na-
cionalizam, napredak tradicionalne privrede. Pored nedostatka
opsteg rpristupa, tl.Vloulderova istice da su ~sti faktori u nekim
zemljama ;pokretac razvoja, a u nekim j,zazivaju nerazvijenost
(primer prostrane teritorije koja uzrokuje razvijenost SAD, a u
Kini nerazvijenost). Teorija ,idealnih tipova" unutar teorije tra-
dicionalnog drustva polazi od opstijih faktora, a Moulderova iz-
dvaja Marksovu 1teoriju azijskog nacina proizvodnje i Veberovu
teoriju patrimonijalne birokratije. To su ,klasne 1eorije industri-
jalizacije" !k:oje razvoj vezuju za napredak. tvgovine, gradova,
akumulaciju kapitala, razvoj robne proizvodnje i unutrasnjeg
tdista. Tako se razlike izmedu Japana i Kine u svetlu ove teorije
tumace kao posledica ,komercijalizacije" (najopstije, razvoja rob-
ne proizvodnje) koja razbija feudalno drustvo; u Japanu se bur-
zoa:oija li nizi samuraji sa dolaskom Evropljana ujedinjuju (vre-
me MeidZi obnove), zbacuju Tokugava vladu li namesto imperi-
jalne ddave stvaraju snafnu nacionalnu drlavu. U Kini, napro-
tiv, nije bilo feudalaca koji su svoju moe temeljili na privatnoj
svojlini, jer je sve poC:ivalo na funkciji, a centralizovana drlava
sprecavala je razvoj unutrasnjeg trlista i robne proizvodnje.
Moulderova istice da su pretpostavke ove ,1klasne teorije
industrijalizacije" i videnja uloge feudalaca, odnosno birokratije, u
Kini i Japanu: industrijalizaaija je neizbema i posledica je !k:la-
sne podrske; u tom procesu neophodna je podrska ddave.
Razvijenos1:/nerazvijenost posledica su odsustva burzoazije,
sto je ;posledica evropskog videnja azijskog razvoja feudalizma
u Japanu li bkokratizma u Kini. Tako su Aziji, istiee Moulderova,
pristupali i Marks i Veber koji su ova drustva uzimaii za nega-
tivan model u odnosu na zapadnoevropski. Marksov ,idealni
tip" u Aziji je azijski nacin proizvodnje koji karakterise: odsu-
stvo privatne svojine, ddavni etatizam, jedinstvo poljoprivrede
i zanata, samodovoljne seoske zajednice i krupni javni radovi.
Sistem azijskog nacina proizvodnje koji izaziva stagnacju posto-
jao je u Kini, dok je u Japanu rpostojao feudalizam, sto je i izvor
njihovih km~nijih razlika. Veber razvoj objasnjava ne faktorima
,baze'' kao Marks, vee faktorima ,,nadgradnje" (identican je pri·
stup Morisime razvoju Japana). Veber se po misljenju Moulde-
rove manje zanimao za ekonomske procese, mada je kao i Marks

15
 dao elemente azijskog naCina proizvodnje, a u prvi plan je isti-
cao ,racionalnost drustvenog Zivota". Patrlmonijalna birokratija
u Kini nije stvorila zakone i administracju kr_>ja bi motivisala
kapitalisticku klasu. To je posledica kpnfucijanizma koji istice sa-
mouzdizanje pojedinca kao vrhunski cilj koji treba ostvariti kroz
obrazovanje. Puritanska etika kao cilj postavlja akumulaciju bo-
gatstva, kroz Medljivost. Moulderova navodi da ,tipicni konfuci-
janac trosi ustedevinu radi sticanja obrazovanja", a ,tipicni pu-
ritanac zaraduje dosta, trosi malo, a ustedevinu reinvestira kao
kapital". Moulderova zakljucuje da se iz Mavksovih radova ipak
ne mogu izvuCi jasni zakljucci o ,internim" iii ,eksternim" uzro-
cima nerazvijenosti, mada je nesumnjivo tacna da .se nekapita-
Iistickim drustvima bavio uzgred, u funkciji analize reprodukcije
kapitalizma. U skladu sa kasnijim zakljuccima koji su na liniji
teorije svetske privrede, Moulderova istice sledece nedostatke
teorije 1tradicionalnog drustva: a) nema jednoznacne veze izmedu
autonomije gradova, uspona t11govine, industrija1izacije (engleski
gradovi hili su zavisniji od feudalne vlasti u odnosu na Nemacku,
pa ipak se Engleska pre razvila); b) trgovacka budoazija se poka-
zala nesposobnom da bez ddavnih podsticaja generira razvoj;
c) nema podudamosti izmedu budoaske kontrole nad driavom
i driavnog podsticanja r~voja, jer je driava i u feudalno doba
podsticala razvoj; d) to sto je Japan bio feudalno druStvo (u duhu
teorije tradicionalnog drustva) ne moie da objasni zasto do pre-
laska u kapitalizam u Zapadnoj Evropi dolazi delovanjem unu-
trasnjih fafutora, a u Japanu tek uz mesanje spolja.
Kljucna su otuda sledeca pitanja: da li se Japan i Krina
medusobno razlikuju? Da Ii se razlikuju odnosi Japana i Kine
prema spoljnorn svetu?
AnalizirajuCi prvo pitanje (teza teorije tradicionalnog drustva),
Moulderova zakljucuje da je teorija tradicionalnog drustva pre-
naglasila razlike cing Kine i Tokugava Japana, s jedne strane,
i slicnost Tokugava J apana i tadasnje Zapadne Evrope, s druge
strane. Obe zemlje bile su agmrne, koristile su istu tehnologiju,
proizvodile iste proi:zwode, a udeo stanovnistva zaposlenog u po-
ljoprivredi, kao i udeo poljoprivrede u naciona1nom dohotku, bio
je slican. U obe zemlje bila je znacajna teksti.Ina industrija na
zanatskom nivou. I promene koje su otpocele u Kini pre, a u
Japanu trajale krace, bile su slicne (porast produktivnosti u po-
ljoprivredi, rast stanovniStva, usavrsavanje transporta, eksten-
zivna komercijalizacija, rast trgovine). Najznacajniji indikator

16
promene je komercijalizacija koja od ,ekstenzivne" (sirenje) po-
staje ,i•ntenzivna" {produbljivanje). Ekstenzivna se vezuje za tr-
govinu, a intenzivna sve vise za proizvodnju, a u obe zemlje nije
se preslo iz ekstenzivne u intenzivnu komercijalizaciju, sto potvr-
duje i slican udeo proizvoda kojima se trgovalo u ukupnom
proizvodu svake zemlje (negde oko 30 procenata). Visoka samo-
dovoljnost i ekstenzivni razvoj trgovine ogranieene ddavnim
monopolom onemoguCivali su prelazak u ,,intenzivnu" komercija-
lizaciju, a vladajueu klasu cinili su ,poreski zavisnom" od mer-
kantilne klase (birokrate i lokalni trgovci).
Moulderova u veZii s prvim pitanjem zakljucuje da su raz-
like prenaglasene, a da je osnovni stav teorije svetske privrede
ispravan: Japan je ostao relativno nezavisan u odnosu na svet-
ski sistem, a Kina se kao zavisni satelit ukljucila u te odnose.
Analizirajuei investicije, trgovinu, politicki i misionarski uticaj,
Moulderova istice da su sa Kinom razvijene veze, udeo stranih
investicija veoma se poveeao, dok to nije bio slucaj u Japanu.
Pored ekonomskog, za Kinu je znacajan i politicki i vojni pro-
ctor koji je rezultirao uklanjanjem slabe ddave, dok je u Japanu
ta slaba feudalna ddava pretvorena u birokratsku iii nacionalnu
ddavu, sto je bilo inacajno za proces ddavnog podsticanja indu-
strijalizacije.

III

Bkonomski razvoj Japana ne prestaje da privlaci paznJu

svetske javnosti. Impre&ivni rezultati u privredi - savremena
struktura privrede, dinamicni razvoj, dominacija u oblasti elek-
tronike, robotike, automobilske i hemijske industrije, ostvareni u
oskudici prirodnih resursa i energetskih izvora, objasnjavaju se
vrlo razlicitim faktorima. Pored vee pomenutih faktora ,baze",
bilo da se radi o monofa:Morskim iii visefaktorskim objasnjenji-
ma koja polaze od unutrasnjih osobenosti (teorije ,·tradicional-
nog drustva") ili svetske dominacije i prodora kapitalizma (teo-
rije ,svetske privrede"), nude se i objasnjenja koja polaze od
,nadgradnje", u uslovnom Marksovom smislu reci. Tako se istice
znacaj psiholoskih-motivacionih faktora kod pojedinaca, tradi-
cionalna socijalno-klasna struMura drustva, a u duhu Veberove
teze o protestantskom kapitalistickom duhu naglasava se uticaj
konfucijanskog kapitalistickog duha. Slicno vee navedenim sta-

2 Zasto je Japan ,uspeo"? 17

vovima Moulderove - po kojima su znaeajne slicnosti Kine i
Japana u dokapitalistickom periodu transformisane u vreme pro-
dora kapitalizma u toj meri da se jedna zemlja (Japan) razvila,
a druge (Kina) ne - i MoriSima nudi objasnjenje razvijenosti/ne-
razvijenosti, insistirajuci na tezi da se konfucijanizam u kineskim
i japanskim uslovima razlikuje i da je i Citava kultumo-istorij-
ska tradicija drugacija. Tako, pored vee pomenuta ,dva izuzetka
koja potvrduju pravilo", postoji i treci: prvi izuzetak (Kina je
bila zemlja azijskog, a Japan kapitalistickog nacina proizvodnje),
drugi (Kina je ranije i potpuno potcinjena imperijalizmu, a Japan
je bio izolovan i autonomno i brzo je krenuo putem kapitalizma),
i treci izuzetak je da se kultuma, pa i relig.iozna tradicija u
Kini i Japanu razlikuju.
Ne spore& znaeaj materijalnih faktora, MoriSima istiee uti-
caj religiozne svesti i nacionalnog etnosa Japanaca. Bitna razlika
Zapada i Istoka vezana je za cinjenicu da puritanski protestant-
ski racionalizam u krajnjoj instanci nastoji da ostvari kontrolu
nad svetom, dok konfucijanski racionalizam upucuje na prilago-
davanje svetu, i to na racionalan nacin. Japanska religija je pre-
plitanje tri vere: konfucijanizma, sintoizma i taoizma. Konfu-
cijanizam je ovladao slojevima drzavne administracije, Sintoizam
je vera aristokratije i carske porodice, a budizam je religija na-
roda. Iz razlike kineskog i japanskog ikonfucijanizma, koja je i
uporiSna tacka obja5njenja da je ista religija u jednim uslovima
produkovala razvijenost, a u drugim nerazvijenost, proizilazi i
Morisimin stav da je osnovna vrlina japanskog konfucijanizma
bespogovoma pokornost grupi i drZavi, dok je u Kini ta pokor-
nost dobrovoljna i utemeljena na dobrovoljnom opredeljenju
svakog pojedinca. Poredeci konfucijanska nacela u Kini, Japanu
i Koreji, Morisima pise da je najvaznija vrlina u Japanu pokor-
nost i lojalnost, a u Kini i Koreji covekoljublje. Mada se i u
Kini istice lojalnost, ona se drugacije shvata: u Kini biti lojalan
znaci biti lojalan prema svojoj savesti, a u Japanu to podra-
zumeva bespogovorno pokoravanje drZavi i gospodaru. U Kini
,sluga mora slufiti gospodara iskreno, ali ne i protiv svoje
savesti", dok u Japanu ,sluga citav zivot mora posvetiti gospo-
daru".
Druga znacajna osobenost je postojanje dualne vlasti u Ja-
panu: ,J?ored centralne carske vlasti postojala je i Bakufu-vojna
vlast kao kontrateza despotizmu koji u Kini nije imao premca.
Za razliku od Kine, u kojoj su se smenjivale dinastije i uvek

18
obnavljao ,Mandat neba", u Japanu su stalne borbe dvora i
Bakufua razbijale ucmalost. Konfucijansko nacelo odanosti bilo
je cvrsta osnova japanskog drustva, koje je u uslovima stalne
borbe za supremaciju u Aziji raualo oseeanje nacionalizma i
potrebu okupljanja oko cara. Kineski konfucijanci su odbijali
svaki kontakt sa Zapadom, a Japanci su hili spremni, mada posle
dugotrajnih frakoijskih borbi, da njegova znanja usvajaju i zem-
lju otvaraju prema svetu. Ima ironije u :tome da su se oni koji
su se vise protivili otvaranju - Kinezi - pre i nasilno ukljucili
u svetsku privredu, dok su drugi- Japanci- kasnije i politicko-
-ekonomskim sredstvima uspostavili veze sa svetom.
Morisima posebno izdvaja dva perioda tokom kojih se Japan
suocavao sa spoljnim opasnostima: u periodu od VI do XVII veka
zemlja je hila u ratovima sa Kinom, a od 19. veka te pretnje
su dolazile sa Zapada. Na obe pretnje Japan je odgovorio refor-
mama - Taika reformom i MeidZi revolucijom. Spajanje tri
velike religije - konfucijanizma, sintoizma i budizma nije rezul-
tiralo u religio2llloj revoluciji koja hi prekinula kontinuitet nji-
hovog razvoja, vee je njihova saradnja doprinela nastanku ustav-
ne monarhije koja kasnije prerasta u nacionalizam fasistickog
tipa. Sve tri religije prenete su tokom VI veka iz Kine i prilago-
dene japanskim uslovima. Primer takvog prilagouavanja je zakon
i sistem rangova koji je uveo Sotoku TaiSi u VI veku: progla-
senje cara za boga obezbedilo je legitimitet i kontinuitet vlasti,
a nacelo va - harmonije zadrlano je od tada pa sve do danas.
Filozofske ideje Sotoku TaiSija ostvarila je politicka Taika refor-
ma. Pored konfucijanizma, iz Kine je prenet i taoizam koji se
pretvorio u sintoizam; namesto dugovecnosti pojedinca istaknu-
ta je dugovecnost zemlje, namesto zivota pojedinca u prvi plan
postavljeni su interesi zemlje, a misticizam je zamenjen raciona-
Iizmom. Tako se u Japanu, za razliku od Kine, konfucijanizmu
nije suprotstavljao taoizam, pa konfucijanizam postaje eticki si-
stem, a sintoizam i budizam religije. I budizam je prilagouen
japanskim uslovima, utoliko sto je prihvaceno da je Japan bozja
zemlja kojom upravlja car-bog. Odnos religija uspostavljen u
VII veku zadrlan je sve do danas, pa i pored uticaja Zapada
konfucijanizam dominira u vladinim krugovima, sintoizam u car-
skoj porodici, a budizam u narodu.
MeidZi revolu~ija, izvedena 1867. godine, oznacila je kraj Toku-
gava ere tokom koje je strancima bio zabranjen pristup da svo-
jim superiornim naort1Zarijem ne hi uticali na pobedu jedne
2* 19
od suprotstavljenih strana. Izolacija koja je trajala skoro dva veka
je prekinuta, stvoreni su preduslovi kapitalistickog razvoja: po·
dela drustva na klase (ratnici, trgovci, zanatlije i seljaci), jaka
nacionalna zajednica povezana zajedn\ckim jezikom i kulturom, a
relativno duga iwlacija je podsticala razvoj. Dominacija konfu-
Cijanizma, neprekidno od VI veka, stvorila je osobenu licnost
postovaoca konfucijanskih nacela vladanja, sklonu disciplini i zi-
votu u zajednici, protivnika misticizma i magije. Prihvatanjem
otvaranja prema Zapadu stvoreni su unutrasnjopoliticki pred-
uslovi uldjuCivanja u svetsku privredu, a nosioci MeidZi revolu-
cije, intelektualci i samuraji, shvatili su da se jaz u odnosu na
Zapad jedino moze prevaziCi uspostavljanjem snazne i modeme
drlave. Revolucija se odigrala kao sukob porodica Satsuma-Gosu
i Bakufua, a snage naorufane zapadnim ort1Zjem svojom pobe-
dom su dokazale superiomost zapadnjackne nalllke i tehnike.
Morisima odbacuje teze da je MeidZi revolucija bila aristokrat-
ska revolucija ,odozgo", koja je trebalo da obnovi vlast cara;
pojednostavljujuei klasni sistem i ukidajuei neke posede, ona je
raskinula sa starim Tokugava sistemom. To nije bila revolucija
naroda za narod, vee revolucija inteligencije i samuraja koja je
u stvaranju jedinstvene drlave videla resenje za prevazilazenje
jaza u odnosu na Zapad. MeidZi revolucija, po Morisiminoj oceni,
oznacila je kiraj centralizovanog feudalizma i utoliko je ona u
sustini burloasko-demokratska revolucija. Meidzi revolucija raz-
likuje se od revo1ucija na Zapadu, jer je izvedena pred spoljnim
pretnjama i nije je izvela jedna klasa radi zastite svojih interesa,
vee radi zastite zemlje u celini.
Morisima parafrazira poznatu Marksovu izreku ,akumuliraj-
te, akumulirajte, to su Mojsije i proroci" u veberovski slogan
,stedite, stedite, to su Kalvin i proroci". lpak, Japan nije bio
protestantska zemlja pa ni stednja i gomilanje kapitala nisu bili
ciljevi pojedinaca, odnosno vrline koje su se najvise cenile. Na-
mesto protestantske stedljivosti, konfucijansko pokoravanje i ze-
lja za znanjima biee na najveeoj ceni. Time su spojeni japanski
etnos (pokoravanje i lojalnost) i zapadna tehnologija (zed za
znanjima).
Drlavno-monopolisticki sektor izrasta na konfucijanskim na-
celima lojalnosti i pokoravanja, a ne na osnovama liberalizma i
individualizma, kao sto je to bio slucaj u Zapadnoj Evropi. Zato
motiv pojedinaca nije iskljucivo novae i profit, vee doprinos
preduzeeu i drustvu uopste. Uz ove tradicionalne vrline i neka

20
nova resenja, kao sto su dozivotno zaposljavanje, skolovanje
unutar preduzeea, mala migracija radne snage, oddavanje statusa
roditelja- doprinela su ucvrscivanju konfucijanskog nacela oda·
nosti i lojalnosti. Odnosi zaposlenih u preduzecu mahom su IiSe-
m konkurentskog rivalstva, ddk: konkurencija postoji u odnosima
izmedu preduzeea, ali i ona se potiskuje na spoljnim tciistima
za raeun ,Japan inc.". Preduzece je oPganizovano poput prosi-
rene porodice i mnoge a~ktivnosti radnika nastavljaju se i posle
isteka redovnog radnog wemena. Ovo potislci.vanje individualnog
i sfere privatnog Japanci dozivljava:ju drugaCije od Evropljana,
imajuCi u vidu da se individualizam nikada i nije ucvrstio.
Ovakav razvoj, pogodan u odredenim trenucima, Japanu je
naneo i velike Stete uoci i za vreme drugog svetskog rata,
jer nisu postojale kocnice i kontratezne snage militarizmu. Ko.
rejski rat bio je izvanredna prilika da u hladnoratovskoj
atmosferi popusti kontrola okupacionih saveznickih vlasti i umno-
gome nastavi sa strategijom ekonomslkog i drustvenog razvoja ko-
ja je zapoceta u posleratnom periodu; brzi uspeh u ovim specific-
nim okolnostima samo je pojacao uverenje Japanaca dane treba
raskidati vekovni kontinuitet kulturnih i etickih nacela. Nepreki-
nuti kontinuitet tradicionalnih, u prvom redu religiozno-etickih
vrednosti, obezbedio je sigumost 'sistema i njihovo prenosenje sa
generacije na generaciju. Morisimino isticanje moralnih vrednosti
i licnog doprinosa pojedinca drustvu jedan su od znacajnih fak-
tora izlaska iz krize i u mnogim drugim drustvima.
U jednom nedavno objavljenom radu A. Bolto,20 postavlja se
pitanje: da li je ja,panska industrijska politika bila uspesna?
Pre dvadesetak godina odgovor bi bio nedvosmisleno potvrdan,
a malobrojni bi posumnjali da je ,ucinak vlade najmocniji pokre-
tac ekonomskog cuda u Japanu". Bolto postavlja zanimljdvu teru:
neki sektori su i bez podr8ke ddave ostvarili znacajan uspeh, a
uspeh kod drugih, i pored podrske i pomoCi, izostao je. Njegov
opsti zakljucak, takode u duhu MoriSiminih stavova o uticaju
moralnih faktora i licne motivacije, glasi: ucinak drzave u do-
menu privrede ispoljavao se kroz neprestano stvaranje klime
saradnje, pruzanje informacija, davanje smernica, uputstava, kroz
ci11kulaciju kadrova iz drfavnog aparata u privredu, a ponajmanje
kroz neposrednu javnu intervenciju bilo preko javnog sektora iii
20 A. Boltho, ,Was Japan's Industrial Policy Succesfull?",
Cambridge Journal of Economics, Vol 9, N22, 1985.

21
kroz pru.Zanje materijalne pomoci. Japanska ekonomska politika
nije dugorocnija, niti stabilnija od evropske; javni sektor je u
odnosu na Evropu manje znaeajan a javne institucije usmerenq
su ika infrastlruMuri. Objas·njenje uspeha treba traziti u 11ekono.
miji obima'' ,i nastojanju da proizvodnju u · svakoj' grani 11 Dosi"
nekoliko velikih kompanija. Osvajanje stranog trlista u pocetku
nije bilo pokretac razvoja, a oslonac je iskljucivo trazen u unu-
trasnjem tdistu i zagrejanoj domacoj traznji.
Tajna uspeha umnogome se nalazi i u vladinim 11preporu-
kama, smernicama, uputs•tvima, direktivama, savetima, miiHje-
nju", a jedna od znacajnih poluga je i ,amakudari" - nacelo
prema kome penzionisani drzavni sluzbenici odlaze u privredu.
Najvisi cilj japanske politike jeste stvaranje moderne kon-
kurentske strukture, koja se temelji na prioritetima razvoja:
pedesetili godina - ugalj, elektricna energija, brodovi, celik; sez-
desetih to su kapitalno-in_tenzivne grane (brodovi, masine, auto-
mobili, elektronika); sedamdesetih to su ,znanjem intenzivne
grane", da bi osamdesetih, sto ce verovatno mnoge iznenaditi,
naglasak bio ponovo stavljen na tradicionalne grane (brodovi, pe-
trohemija, papir). Opsta klima poverenja i saradnje izmedu pri-
vrede i ddave - i pored cinjenice da su neke grane, oznacene kao
prioriteti, dozivele neuspeh (hemijska, masine, brodski motori),
a druge i bez podrske napredovale (tranzistori, televizori, moto-
cikli, video-rikorderi) - nije poremecena, sto je i omogucilo da
tokom tridesetogodisnjeg posleratnog perioda Japan ostvaruje
svake godine stopu rasta od 10 procenata.
Bez jednos•t-ranog ekonomskog determinizma, ali i bez zapa-
danja u reHgiozno-eticki ekstremizam, Morisima osvetljava jednu
zapostavljenu dimenziju ekonomskog razvoja. Svakodnevno smo
suoceni sa citavim nizom vulgarno-deterministickih i monokau-
zalnih obja8njenja krize, pa i one u nasoj zemlji. Ova kn}iga mo-
ze nas navesti na razmisljanje o potrebnim pravcima angaiova-
nja drustvene akcije na trazenju izlaska iz krize koja uvek ne
mora u potpunosti biti sputana nedovoljnim resursima. Obnav-
ljanje svesti o dugorocnosti razvoja drustva i licnom doprinosu
svakog pojedinca u uslovima stabilnih i trajnih mora1nih vredno-
sti pomka je na kojoj insistira MoriSima. Morisimina knjiga
utolriko nije ogranieena samo na iskustvo Jap<>11a, njene poruke
su univerzalnije.

22
ZASTO JE JAPAN ,USPEO''?
ZAPADNA 11BHNOLOGIJA I JAPtANSKI ETOS
 U avoj kinjm abjavffijenJO je ,,JMawSa!lovo ~aNalllje" Gro-
je :sam lll!a KemlbridiZ IUJ11iverzitetu oddao mamta 1981. go-
dilile. Februara 1981. od:cilao sam 111 ..&raOOn.oj fommi ova
predavanja i na l.ondonskoj S•koli za ekonomiju u okvi-
ru ,Salll!tori-Tdj:orta jarv.nqg IPTedla'Vla[lja".
Odmah ll1ia1Il re IIllall11e6e (pitamlje da [ti je Japan uo(pSte
bio '1..1!Slpiesrun, jer ndjedlnJa zemllj a ne ll'Il/OtZe iblilti IUlSpeSona ru
srvim domemima. StarviSe, uspeh 111 tjednom domenru po iPnt-
viJLu (pmati neuspeh 111 dnil1!g10t111 doni su noodVJOjirvi elementi
1.1azvoja. Ova knjiga J1Jasltojd ,dJa JU1Jvvdi domene u kojima
je Japan lbio USJPCSan, Jmo i 10!11e u ikoijima je pretmpeo ne-
uS(pehe, d da objiMIIli e:aiSito ·su :se dogadaji it1alko odigraiVa-
li. Svugde •sa:m irzlbegawao da u iSkffijiUCivom rvioo pO!I11Uddm
moje .rvidenje tih !PJ101blema.
Ovo .se delimi6no moie objasllliti mojim urveren:jem,
mada to ni·sam 2la(pi•sao u fummi zakljruak.a ili rel)imea, da
je ono Sto srum ov;de !11alpisao .C1taJOCima jasno. To je re-
rultat i lllJOig UJVerenja da ne postoji jedlno jedinstveno !re-
senje rpomOOIU!tih p:oolblema; moguea ISIU jedilll!o mzliCita
V1idell(ja. Qmdla ISe ne mOigiU prerllaig1a!SaJVati sopstveni zalk-
ljucci, IIliltli .se IO!l1i lTIIOigu nametati dmugima. Dubolw sam
uJbeden da je ilniOj•a analliZJa oibuh'VIaltitla •samo jedn!U stra-
nn tpr10iblema i da Sill nufua 111jihOVJa sveobuhrvatna ist:Jra-
zi'Vlaiil'ja.
[U OVIOtj :kJnjizi Japan se me ISAilleiSta Ill lli!Ske oikrvife ,ja-
pans!kih s.tru.dija"; !II1iod je prl:stujp llliiiTI[.lOgorrne naldk Veibe-
rorvoj 1ana:Hzi zaJpadrrog tkapitali~a: Jtatpan je od darvnina
imao •SIVIOju ikni1tunu, a ettos Jrapanaca stdleeima •se .llallvi-
jao u takviOm lklltlLtumom okruzenju. Oseeanja .su se iJX>Ste-

25
peno m:eTIJjala ru sikladiU sa ipl10!1llenarrna materijalnih uslo.
va, ,a stlo!ga i u slkladu sa ekoarormsJdm IPriHikama. Vazi i
dbmtrrro. Bkonomsike stuuk:ture i ekonrunski odnosi SUlaZ-
no 1Sill ruslovljeni naciOIIlail.nrim etosom. Ces•ta je ISituacija
da 'Silliiilateri~aJlni iUISWoVi JedmJalki; iP3. iJpaik 01110 sto je illiOglll-
Ce ru Japanu nije moguce na Za1padu i 101bnamo. Ka:o sto
eemo videti, u Japaillll iPJ'eiOVladiuje etos idtiosinilcr-azije, pa
je i japansiki ka~pirt:aili1JaJil zahvalj1Udu6i ,tim oseea:njima
ljudi drugaoilji od 1tiipi6nog IS1Joibo00o-preduzetniclrog ,~;ils­
tema. U .OVIOj iknj.izi pos>taiVljtam rpitanje: .kJako su ]judi sa
ovim nezapadnim oseca:njima ovlacLali mdustrijoskim teh-
nikama proizvedenim na Zapadu. S1iono istraziv,anje p;ri-
vreda ra:zmih zemalja i uticaja nj.ihovi:h idealo~ija moguce
je i na prJmeru iKilne, 1Sovjetskog 1Saveza, Indije, Bliskog
illi Da:le!kog istoka, a maoaj takvih radova svakim danom
je sve veei. 'Ve!bemvo pooutavanje ·svets:kJih religija teme-
ljil() se na. jedlnoj taJkvon gramfdlioznaj ik:OIIlcepdj[: li ma:dla
su neki njegovi rzakljueci !POgn3sni, veJiki lbroj nauenika
koristi se rnjegovom metodom, ~ na ;taj nacin podstiee
ovakva isw,aZivanja.
Zama:san rpoduhv•at loomparati.'Vllle ,teorije ekonomslk.ih
sistema na os!llJO'Vall'lia 11..1,p01redtnog proruoovam.~a njihovih ,re-
ligija SIVakalko rpl."eVVaZilla:zJi moje mo.gu6nosti; ova .knjiga
je 1\.l/tJoliiko srumja 0 Japa:n!U, deo jednog taikvog projelk.ta.
Uvod oi pll1Va gLruva iPI'!Oiblem ISIIIleSil:aju ru veberijan:IJSke l()lk-
vire. 1S .IIlJO/g sta:niOIVilsta ,t,o su :mw.caljni delovi l]mjige, ma-
da SW oni kojli ISe :zJanim·adu :zJa ·sawe:meni Jalpa:n mogu od-
1

mah ,da prediu na g1aiVe 2 do 5. UJroliko ih ,uvod zanima,

kiaJSnije .ga !lllOiglll ~ajedno sa lp,rv!om glav!OIIIl i zakljruOloom
pmltlcarvati.
Sve do sadta m ea:Igleslk.om sam !Pisao samo mdove
iz matematiake ekonoanije, gde ISe !SIVe i:zwa:Zruva preko for-
mJUJla; oNa kmJiga Slt:oga ne bi bila J11101glll.Ca lbez pomoci Pru
Ha1:10tn, LUJbe Mamfo!Dd i mog sima Hanua, ik.oji su J.rorigo-
vaili ooglesiklu vemjru k.rn~ige. Drugo I)JOglavJje na,pisa:no je
pre skoro deset rgodina na japanskom za ..studernte lkoji
pi1Clll.lOavta.jiU J·apan; rna elll!~eslki ~ga je lkasnije 1preveta dr
Emi Vatana'be. Treee i poglavlJa koja silede, ruvod i zak-
ljuOalk: p:revela je ISa jiaipamJslkOig dlr Dzem.elt HamJter. Njd'ho-
va 1IJ0111oC :lrod ,slklatpamja" rulkopisa !ll!Stedela mi je mno-
go vremerna i omogu6iJla mi da slobodnije .pisem. Poii101C
26
Dzenet Ranter Oltkriva zanimoo.je za J~an ;u Britaniji;
ana ane je C:esto i pod:se6al:a lila nelke istorijske cinjenice,
a mnoge ~e i ISiama korigaVIaila.
Na kii'aJu, releo bih da wazian svojru zahvahl'OISit S'V'i-
ma onima \koj!i su II1llikopis Cirta!li i pods.talld:i me svqjim
lroriSiil:iJm lpii'ed.Lorzima - lp[!Ofesor Rla:lf :Dahrendcrl sa
L. S. E., prorfeSIOO." Roj Rradner sa Bel ins.titwta, [profesm
MaJSahiro Talt:emort:o sa Osaika nniverziteta. Posebn.o su rni
korilstili \komentari !I'ecemenata. Ovaj !I'ad je pisalll ru Me-
c$unarodnorn centru 2la e.loolnomiju Jroji ~e IOISJ101V'an 1978.
na londO!ll!sikoj Skolli 21a eikonom:i:iru. I ovom prilillroan ze-
leo lbih da zahvaiim Keizo Sajiu iz Santori ltd. kao i Eiji
Tojodi :iz Tojota motor 'kOinjpanije. Zeleo !bih da zahva-
~:ian ii idJr J!Ulj'iro H>a:j>asiu tiz Toj!Olta fonJCLacije, !koji m.i je
mnogo poilTIOigao.

M.M.
Maj, 1981.
 ZAHVALNOST

Jos od gimnazij,slk.ih dooa interesova:Ia me je :istorija

i SIOCiologija, ad:i je moje rpoEJ.a~Vanje IOVih :pl101b1ema ibiilo
povr-S.oo i nedovdljno. Ova knljliga je otuda &V!Ojevnsllli dug
mnogim aJUtorima lroji, osim Ill pojedilnim napoonenruna,
nisu pose1mo IPOminjani. Svi ti rndovi objav'ljeni su na
japansUmm d. naslove necu navoditi, vee samo imena au-
tOII'a.

Ando J10sio, Aojama Hideo, Alrisava Hiromi, Banpa Ma-

satomo, Co Jukio, Hajasia Taousaburo, Hirshajmer Jo-
hanes, Hosoja Cihiro, KlaiZUikJa Sigeki, K!alna'ja Osamu, Ka-
VJasalki Otmeuki, Kitajama Sigoo, Kiolbaj,asi Ta!kaha!Si, Ma-
cumoto Seiao, Maousita KlonoSIUlke, Mumbuni Sigoosi,
Ntagahara Kei, N~umi Joilro, Nakamu:m Sigenu, Nam-
mOito Tacua, Nozava Jutaka, Oka Josilta:ke, Okava Karusi,
Oauk.a. Hisao, Sailmmoto Taro, Sallrudto J10maro, Siln:<:llhara
Mijohei, Sugimoto Lsoo, Suzuiki RioOi {iSito.r1iOa!r), Tamura
Emlko, TaiUalka Sog101ro, Tl()ljama Sigeki, Ouda Soldci, Va-
fuamori T1amo, Vartanalbe S:olro, Vaoui Tecuro, Jamaguoi
~zlllO, J'aSiUIIDoto Biten, Jui OunehiJ.oo.

28
 1. Aim
2. ktlci
,-. 3. Edo (Tokio)
..,; \..
4. Rakodate
....,
_ ~;·-·" 5. Heiizan
_.,.J ·-...; 6: Hirosima
~·-·"" 7.-K~osima.
'·8. · Kamakura
··9. Kanagava
10. Kobe·
ll. Kojasan
12. Kjot6
13. Nagasaki
14. Nagoja
~5. Naniva (Osaka)
16. Nara
17. Saga
'18. Sakai
19. Segihara
20. Sendai
21. Simabara
22. Simonoseki
23. Vakajama

o 390km
0 200il1ilj~.

Najvaznija mesta i oblasti u Japanu i Koreji koja se pominju u knjizi

 UVOD

I
Karl Matks je smatmaJO da religija i :i!doologdja siOOlio
odra.Zavaju osnovne materijalne, pre svega, ekonomske,
uslove; nasU}Jrot njemu, M~s Veber nain u radu Pro·
testantska etika i duh kapitalizma daje primer rpotp.uno
drugaeije~g od!nosa. On je smatmao dla ~e eHka data i .dJa
se ..stt.aga ne more ll"~ti nijedtna privreda looja bi !kod
ljudi !pOdsticaJla etlo!s nes1p0jiv s tom etilkom; otJuda rje
neizbeina pojava privrede saglasne s takvom etikom. S
tiOig stam.oviSta, Veber je ilstra.Zivao najveee svetsike re!li-
grje.1
Veber je na sledeei nacin ocenio konfucijanizann.
Konfluoij~a~Dizam je, pop'Uit !PfUJfitarni2lll1Ja, raciontallan; ali,
1 Max Weber, Gesammelte Aufsiitze zur Religionssoziologie, I
(1920), 11(1920), III (1921), J. C. B. Mohr, (Paul Siebeck), Tiibingen.
U prvom tomu objavljena je oovena ,Protestantska etika i dub
kapitalizma" (Die protesta111tische Ethik und der Geist des Kapi-
talismus).
Postoje svakako i kriti~ari Veberovih teza; tezu da je kapi-
talisticki dub prethodio pojavi protestantizma vee ranije je iz-
neo L. B:rentano. Veber je, mec:lutim, proucavao odnos protestan-
tske etike i ,,savremenog kapitalizma" i verovao da postoji veli-
ka razlika izmedu savremenog kapitalizma i onog koji je ranije
postojao. R. H. Tauni smatra da je Veber uprostio kalvinizam i
dub kapitalizma a istovremeno je potpuno zanemario, cak i pot-
cenio, ulogu koju su imali faktori koji nisu neposredno vezani za
re1igiju (na primer, politd~ke ideje renesanse), za intelektualni raz.
voj koji je vodio razvoju ekonomskog individualizma. Poznavaoci
Kine nesumnjivo jo§ u veeoj meri mogu kritikovati Veberov rad
o Kini. Nas, mec:lutim, ovom prilikom ne interesuje da li je Ve-
ber bio u pravu. Ovde zelimo da pitanja koja je Veber postavio
vezemo za Japan. Vid. L. Brentano, Die Anfange des Modernen
Kapitalismus, (1961) i R. H .. Tawney, Religion and the Rise of
Capitalism.
31
izmediu nJjih rposltioje i velilke razlike UJtJol:ilko sto punit:ani-
zarrn .nastoji da as1:1valri 11acionaLno rupmvljanje srvetom,
d!ok je tkonfuci~an:imm polkus1ad ,dJa se pojed'Lnac na racio-
na1am nacin rprila@old~ 1&vetru. &toga. V eber zaklj!Ufuje da
je upmvn ova 101sdbi!Ila lk:OIIlfuOiJj,am.izma, hila rnajvaZr:tiji
f,alktor 1mji je spreeio l1."aZVVIj modern:otg ik!apiroaliznna ru Ki-
ni.
Uprloos ovakv<>:i oceni, Veber IPiSe: ,U celi.n~ UIZev,
Kinezi ,Sill saSIVim spos~b!Ili, isto, ,ailro ne i v~se od Japa-
naca, da pll"ihrvalte kapttaJlizam :Imji se telmodooki i eko-
n01l11slk:i u rp:o1;plloosl1:i ~via u savremem.irrn lmllt1Julr.nim
dblastima." 2 Mora se, medutim, istaci da je jdeologija
Japama, illi bar jedna od naj.vaZinij~h jaJpaiil!S:kih tdoologija,
talkode l<iorrfiuCijtaJIIl~alm. Posto je Vebm VITro mooo flla!Pisoo
o J·aparlJU, nri!je smwim jaJSlllO, ibar .na iOS'IlJONIU njegoJVog ra-
da ,Kian:fucij~arrn i taoi:zmn", ,dJa li je O!Il mislio da je
Japan llronfu:oidanska e:emlj,a.3 Posebno je pi.rtanje Ida li je
Veber smatmo da je :kaiP~talizJam koji ·SU Japanci r~vili
~stlo'Vetan modelru ,;saweanerrrog katpitaili:zrrna" ilooijli. je us-
Madem. s ipl10'tesrtJam;tJsiT<Joon eltiilrom. Ni u iOIViOIIl ·s[ueaju nije
dat jasan odigovoc. U!Pi1.1kos ned101reeerroS!tima, ovo izJlaga-
nje je ,ipaJk. dovolj100 100 podsrtlalkne illJO'Va istr~JVa'Illja.
U ovom radu poilw8a6u rposelbmo cLa ismknem cinje-
nicu da su ru nekirrn vaZilinn domenillma japamJSJki iloomfuci-
j'a.nie:am i ko.nfuOiljam.izarrn u Ki!Ili W11o mazl.iCilti. I taoi.zam,
koji u Japan dloispeva tkaida i ilronfiucija.nli.zarrn, dozivlja-
v:a veJ.iJke Plf01Tie!lle i pretvalfa tSe Ill jlalpaJTI!sOCU si!Ilto :retigijru.
U Evm!Pi, protesrt:anti sru se odrvojili od tkatoJika, jer tSIU
2 M. Weber, Gesammelte Aufsiitze zur Religionssoziologie, I,

1920, p. 535.
a U ,Die Asiatische Sekten und Heilandsreligiositiit"; Veber,
ovde, medutim, razmatra i Japan. (Vid. Gesammelte Aufsiitze zur
Religionssoziologie, II, p. 295-309). On nije detaljno poznavao
Japan, stoga i neke njegove ocene nisu od veeeg znacaja. Sma-
trao je da klasa ratnika ima najznacajniju ulogu u J apanu i vero-
vao je da se etos i uopste celokupni zivot Japanaca razvijao bez
veza sa religijom. U Tokugava periodu, kao sto cemo to videti
kasnije, klasa ratn1ka primila je konfucijansko obrazovanje (u
Kamakoca periodu samuraji su bili pod velikim uticajem zen-
·budi:llma), dok je u MeidZi periodu obavezno obrazovanje svima
nametnulo konfucijanizam. Weber uzgred pise o japanskom kon-
fucijanizmu, verovatno stoga sto je smatrao da to i nije najvai-
nija ideologija u Japanu.

32
dmugacije tUJlllaeHi Bilblijru: [lla tom otJpOillu izgradena
je pot,punp, DJOIVa etika - rtJ<lOOomani Veberov ,<Ci!uib. S'avre-
men!Oig kajp:iJtaLi'2lnla". ~~~o i ru Ev<IIOJpi, i j~pam.'Ski k.onfu-
cijanizam se zasniva.o DJa :iJsti!rn kanOIIliima lkao i ldneslki,
a potJpwno .dmufkCije tJUJlllacenje i proooava.Illje loomfruCij:a-
nizma ru JaJpanru us1o:vi1o je i drulkoiji m:aoionailllli etos od
o!I1!og ru Kini. U HvmoiPi sru zernll.Je mediUJsoibno IPO!Vezaille,
pa su aak i Btrilta:nrs!ka oo·t:r.v,a, 'Oidrv~oijen:a od Konttnenlta
Lam,anJsonn, veZJaa.la m siUJsede, jer ih j:e povezivao katoai-
cizam, a ISVaild p:olkiuSaj 100 se is1J:1gllle ·iz njegovo,g oJ<:.rilja
izazivao je polbum.e i ii'ev,o1uoije: ru :po~redenjru s Ewolp:Om,
J.apam. je mno~o ll.lldaJlilenfji i IID'aillje !Ve~an za Kinu i Ko-
rejiS1{10 poi1UOIS11Jrv0.
!U i:wlwan101m J,apanru !killn.esud konfu6janiZJam mo.11ao
je da se menja, i od s•amog rporet1ka •je ibHo neirzbefuo da
J apaJnoi ru 'Veooj ill ru maJnjoj IJ.lrel1i ,dlnu&ctje tun.naee i piri-
hvatajlll tte ,dJo!kttrine. Reld1gioooo revolucija izvedena je
vcrlo ibii'ZJO, naJjrvero~V~atnije i neSIVeJS[lO, na pa:Lubam:a hro-
dova kioji Sill dolazilli iz Kine i Km-eje i rna !Jrupaiills:kim oha-
Lama. A!kJo se o:v;aJko gileda [):a sillvari, tada ibi 1teru o l1~ici­
tmn ,tUJlllacenjiU jeldne irelilgije, :lroje llmX)Ikruje ,paJ2iliCilti etoo
looid tr~ namoda i podsltroe O'Siolbene elkonOilTIJSike Ulslove,
tre1bailo prilmemJ1v;ati ne SlallTIIO 1111a Zapad vee i na J,sltlolk:.
KO!llfuimje ~e fuvdkio,}jltlib1Jje (jen), jptrtWli~nost (i), ce-
remonij,a:l (li), Manje (cih) i rvenu (hsin) llt'brnj'ao Ill naJv<lZ-
nije v.rline, ali Je ib1o ruibeden da je oovekoljiuhl~e (jen)
v:rlina na :k.ojoj poiCiva 6ove0am.IS1No. !KIOin:f1:uieije je vemva10
da j e 6ovek: Ill O'SolliO.vi dolb~a~r i S!m~illralo J·e da je !pl'irtioidna
povezanJoSit iOlnno!VIa lpO!OOdJice IJcl]IUic dnwSttivenog maralla. Po
mioSI.jenju ~~IllfuCija, momlnije u 10/S[lOV~ OOv:ellroviOg i:cvil'-
savanja naredenja i 11[J!Iitstava ibi1o kog transcendentalnog
bi6a: teik ik:aJda je primdoo. lurudsliDa 'VezanJOSt clano/Va piO·
rodice bez :mrznJe prdsirena i izvan porodice, na one koji
nisu clanovi porodice i s·trance, tada je ljudska IPriroda
dostigla savrsens.tvo i bilo je moguce od&ati dmstveni
poredak. Oni koji su srtekli tu savrsenu ~ju'bav prema cove-
cam.stvu hili su ljudi dobrocinitelji, ljudi pnni vrHna {jen-
·ce).
Konflucije j~ VemoYiaO da diostizanje ta:k.~og moii'ailnog
lika mom :bitti !kiraj:nji cild miomalln!og o[plemenjiv:run(ja. Koo
S:flO ISe j lmOZe ll~Sil!uJtirti, b,dJanQisft ip01I10dici (hsiaO) i iz'Vlr-
1

3 Zasto je Japan ,uspeo"? 33

sat\llaJilje \ll!ruredenja IS;1Jrur1jeg br.ata (ti) u IV.reme lwnfucija-
ruii1Jma pasrt•alle IS(U naj'Vl~niije tw1lim.e. Oda111ost pmadlid pod-
manumffillai]a je 1PO!Sitav;amlj1e 1Tioldl1te]j,a, ll:xrJJgu o nj.ima i po·
SltujpaJ;llje :prema njihov1m· ie1j.a:rpa; m1adi .hrat mo1mo je
da \S'e pov:imluje zeljtama i naJOOdba:rna !Starijeg ibmaJta i :tliO(p-
ste srt.arijih. Hamnonija Qkineslki ho, j~ski va) biilla ~e
izuzetno zna:cajna za doibrdcirnstvo. Harmonija je znacila
da su ljiUdi i·Zlgll1aai'VIali ISilda~dlne odlnJOISe i :Cu'VIali ih, ialli ~e
taJkva kJorrcepcija harmonije - ho - podra.ZAu:rnevala ·i
od'n:ose kiotii su Ill osllllav:i lbili Ste1mi, jer ISIU maSJe 1Silepo
s~edille rpojedince. I hva!hrosrt: {jung) smatram.a je za pred-
U'slov IQ'sU\nruriVIaJnj:a dohr.ocinstv•a, ali hraibrn O's1olba nije
ll!UZ11JO hila i dohnooinirtelj; hnaJhrosrt UTilO!ra bilti 'IJJs:mereoo
na prarvi6ne ciljeve. K.om.fuCije je rprezir,ao one JjiUde Uoofii,
ia:ko ISU lb:hli hrabrJ, niSIU IZJ!la1i rzla otnnenost.
Odanost (cung) i vera {hsin) bile su vr1line iskrenosti.
Odan!Oisrt podnarrumeva i•sikrea1JOist !Prema sopsrt'Venoj sa-
vesti, IO!dm:Oisllllo Q'dJs.ruisitvo [pre'tlv.aramj•a i sebiOnolsti; vera
ZJna:ci da 1se uve!k gQVJOl1i isrtilina. Vern je stoga 'S{POl·ja5tlllj.1
il'lmz ocLam:os•ti; 1ddk je IQ!cLanosrt IVIriHna ,prema .selbi saario-
me, vera je w1ina u odlniosima rpl1ellilia :dnwgima. Kato i
prihva1iaJilje .SitaVIa ida je greSo:ro ibi!ti 111epraveda:n, ta!ko
i adanoSit 1sama ilia rse!be nije rSla!Vuisena vrlma. OcLooost
je vezan:a Zla praiVfifuost <(i). rl n~ajiVla!Zlnija 'V'l11ina, i(jovelko-
1ljrufl)]jje (jen), 111110'lla ibd.ti :IJ!POftlpiUln!j1ena rprra'Vli.onos6u a osna-
zena zmanjem; jecLnostavma, spontana hruananost nije
dJO'Violjna. K!om;fuOije IO'Vailro opisuje praJV'Og g<J<SipOidina
(cun-cua, 6aveJka (jbdall'eoog rvtrHn:allllJa): ,I•srtiTIJslki gospo-
din mora da ispunjava .devet ruslova. To su: zelja da se
S!Ve cuje; ZelJ..j:a da •se uve:k iliajcllriJi miJrno6a; zeJ\ja da .se
dOuMa. rdias1JOj1anslbv\o; cLa se ibrude 1<Skiren; dla se p~ji'VIo
p;Oistuipa; Zeiljra da rse p!I'onillkrne Ill s.t'VIall'i; ~j<a dJa se iima-
jru na rumu :t~Sllro6e klaje proi~StiJQu ·~ ·ljiUitnrje; srpremnosrt
da rse moralm:tm vrredmro!Sitirrna da p.reicLnost ru o!dn:osu rrm
'korist." (Konfucijevi radovi, 1poglav'lje 16).
1K10nfuoije .se za:Lagao 21a prrimoijp m01Ila1ne vLaldavim.e,
ad:TIJorsrno takVIO UJPII'a)V1janje !looje ee p1omo6u momala oj.a-
cati narodJ i podiruci nivo kod Jjudi, .doprineti iZJgmdnj:i
druSitvellJQg uredenrja. OdibaciJV>ao ~e S!Va!lru p.ormisa:o o
JUJS1JaJW:Uom rolblilkJu V1llalda'V'im.e, jer je •sma'1lr.ao tda se na toj
osnovi ljrudima rputem zakona nameee poredak, a svi oni
34
 lroji lkr5e ,zaJlrone se ktafujarvaljlll, p:a ldrus,tvo nema ni-
lmk'VIO!g 101se6alnja !Stida. ,J za iCllnu£1:Mo koje se pOitoinjarva
pr:imcljpu molllailne ;vladaMimJe kljiUJani IS!U primci!Pi wlo
bi.Hslki llaOOO!OiiJma. Po mislj:enju ':&onf.uO:ilja, lbi prinoipi su
li, ceremQII1ij.a!l, a .to su lllo:Pme lllis;pos,tavljene kmoz dbi-
eaje, ISitlO!g!a manje knUJte od iZJalki<ma. ,KJOIIlJfiucijeva mafksi-
ma je hila ,JUjprnvljrunje m:a iOISTIJOIViU morala, 1mm:tm1a na
OS1IliOMU 1cerem01ni\jaLa". On j,e verovao da ce Jjudi 111a tim
osll1JQ!Vla/ffia ,;srte6i 101se6a[j tS!tkLa i srarrnote i •sroga ee po-
sltu:pd.lti p~ravil[}J()". Konfiooije je smatmo da je izuzetrno
vafuo tzJa gomje siliojewe dn1Uistva rda deluju :prrema dhlcta-
tu ceremonijalla. Vladar prema p.odmidma mora postU!Pa-
ti ill:a roS!l1JOIViU 1olbiaaj:a; b:ogat 6ove!k mara se piOIIJ:aSati ,u gm-
nioama i u ,slkiliadu s cea.-enn01nijali01Il.
1Kicm£uei/jnn.:imm !lm~i 'Se I!Jurrnooio i 'Sirio Ill Japam.IU.
bio je patp!UJillo 1dttiuJkoijL qpS.te rp11ih~aerm stav je da .sill
vremenolm llla:zililk:e japaJlliSik!Oig i kinestlcOig ooom:fru':ijan:i:z;m:a
pqstJajale ·siVe veee. To ,se m<>Ze IVliJdeti ilz caJrsicih illarede-
n(ja ilJII'iwaldnioima }arpaJillsike ammije iizlckutih 1882. !N'are-
demlje de napi!SiaJ[}J() sa kJanfuiO.ijruns!kih pooicija, alii ni u kom
siJJu:oajiU m:ije billio /Sipec1£iom ert;iak,i ik:J01dekis oharve2lan iStamo
:lla maLu tdnUIS'bvleniu g11ll!Pll, Oidlniosnn pri!palcLnilke anmije.
Uspostavljanje Meidzi vlade ;znacilo je ukidmje tradi-
oiom:aliTIJog lk::asltimJsik!Oig siSttetrn!a; ~ojna l<Jasta iZJgm!bilia je
•SIViooe pOIVLaJsltice, a :LllVeiden de s~Sttenn •regnurovanja ZJa
armi.jlll.. S.a!da je ceiliolktuu:mo ISrt:anOVlllliiStvo Ibm odJgpvlOl1DJO
:zJa t<JidJbrarrru ze:m]Ue i LSfV,aJki s't'miOvn:iJk Japana rposmo je
potencij:aLni VIOjllliJk. Camlm JllaJOOdJba 'ViQjniciJma i moma-
rfu:n:a najpisa~TIJa je s rtih poiZ·ici·jta i iJstowemerro ~e biaa
TIJaJreidba llllaci!j i i sltanOV!ll.'iJS(tvJu Ill cellini. U rom dJo!IDI.l1IIreiil-
tlll iSitiau :se !Pet !konfuCij'aii1Jslkih v.rlina - ocLanos.t, ooremo-
nij~I, hr1a!br101Stt, ve:m i .stedllijillvo•stt; llllopste se ne istice
Cmre:Jcoll(juiblje, vrlina .k!oja je za Kiiillll ibi1a naljrvooni.ja.
Zanemruriv·amd:e v.rline oovellmldruiblja je ISaSJVim pria:1oclmio,
jer je iO:arediem!je pllVen:sflweno ibiLo namenjeno rpripadni-
cima ta'Ilmije i na1110d!u Jk,ao JPdtencij.a:lllliim VJO!jnicima; aiko
uporedimo ovo naredenje sa sh~Vatanjem sustine vdjnic-
ko.g ili .radnickog duha u ·Kini u vreme Cang K~ajse'ka
ili ill doovnJOj KJorejji, moo m<>Zemo sa:svirrn jasrrllo IUIOCiJti
odredene osdbine japalllskog konfucijanizma. U Cang
Kajisekovoj ar.miji OIS!l1JO!VIli.e IVITline :kJoje 'Sill se :tmZiJle old
3* 35
VIOjlll~a ibdJle SIU mt.l!chlosrt, VeTa, QoV.eUro~jiUlb'lje, bJra~bmSft
i ,dJolsiledtr:uolslt; u weme drevm.e •Si1a dmsti!je u iKolreji,
osobine vojnika odredivane su prema hvarang-do ([>iut
da se postane savJ1sen ·vojnik, korejanski ekvivalent
japoamJslk.om busidu). Na:j!VIaZinije IVdine IPiJ]e ·su oda!nost,
postloiVIam.je jpOIOOdice, ver1a, 'Oo!Vellm1jllliblJe i iJ.u:;aibmoiSit. 4 Je-
dJiJno 1SIU vema i hmhmst lka!o wMne za:jedlniiak.e Zia .siVe tri
zeml(je. 6ove:ko]jjrulbJje je mjecLni•Oka 'VIrlina i m Kinu i
Koreju, aili se u.Qp:Ste i ne p10:minje ,u J.apau11U. Ockuruo!S!t
kao osobina je zajedni!Cka za Japan i JKoreju, ·a:li se uopste
ne pommje u Killni.
IOmkiVIO ~aa:-iJVao:l(je .cOIVeilrol]tUlblja i :i!stioam.je
01d!ail1K>sltii llll)OIJ:1a se smaifJralti za :Qis:oibenu il{iaJI'alkiter.ilsrt:iJ'lm ja-
panslroog :ki001fucijani:zma. ~oo sro smo vee isitalkJU, co-
vekJDl1jiUJbOJ.je je u IK:iJni sma'tmano za najrv'aiZniju wlilruu. U
J1rup;anu 1loj v,rlini se uqpsite :ndje priJdwoo !J?OISeban ma-
:caj, oa'lc :nd u Usrtavu od 17. &anova iz 604. godine, tzv.
SIO,tolku T1ais:itia, ilroj~ je :napoi,sam. pod ogllOil1llilitrn IUJticajern
loonfiuoijanilzma. Ne !bi ,se, iJpalk, islaJSIVim !Sigumo moglo
re6i da je wlina OOvet1rol1[jllllblJa IP'~ zanernlariiVama
tollcom istJocije lronfucijamizma u J:apanu. OVIO .relati'VlilJO
znnerrnJal!1i'VIamje oOIVdko[duiblja pret(hodJi, mediutim, MeidZi
per1i:odu il 'VlOidi porelldo ~ I(}Ja[elke rprdSi~oSit!i J.apan:a. U
JiapalllJU je od:anolst, a ne OOIVelloolljiUiblue, bilo najrvamija w-
lllina, i :tJo u ·sve ve6oj meri 1s J?!I'eilasllmm JiapaJlla u IS!awreme-
rro 1dJoiba.
I samo matenje odmosa (ikineski cung, japaJTISki cu)
razl:ilkJuju se u Kini i JapailliU. IK.ao StJO smo vee iiSit:alkl~.
1

u Kimi odlanosot podJra:zrumeNa isikrem.oSit i odanoot u skla-

d!u IS'a ISO!piS:IJVemJOlll :SaNelSQu, 1dJoik IU JlajpailliU, ;pared OJVaik-
V:Og ,g1lwart:am_ja, oda.mostt se tn.rmaei lkao :iJslkrenost ci)ji je
cilj potpuno potcinjavanje goSiPodaru, odnosno sluze-
nje gJOIS[pOidariu, rpra 'Oalk i WtlVOIV·arrl\.ie. KOIIlfucijeve reei
,postupaj odano u s lmbi gospodara" u Kini su protu-
1

maeene na,k1o d!a ,SLuga mom sluziti goiSipOida.m lt.1lZ ~ikire­

nos•t kdja ne .protivreCi njegovoj savesti", .dok su J'CI!Pan-
ci is,te te reei protumaeili t~ko da , 1Se Sl'l.llga IU potpunosti
mom iPOitcin:iJti ,gots[piOdai'lU". To je 'uslorvli!lo u Jajpa:nn da
4 Videti esej Ozaki Tomoea (na japanskom), u Dai-ikki He-
ika Y obi gakusei no Ki.

36
~o[]Cepoijra odanosti, uz vemasrt: IPOO'ddi.ci i po1oo!Dwooje
Sltarijem, ciJni ltrojiSWO IV!rlli[]a :lootie SU IU dJrus!Dvru re~is.ale
hijerarhijs!ke 01dlruose ZJaisi11JOIVaoJ.e na :vl.asiti, J(IIW)J()IID srold&tVIU
i sN11rosti. U Kini su odanost i vera lbi:li neodvojrivi, sto
nije lbio slucaj u Japanu.
OVIallmno shvart:•anje 101daa1!osrt:i rSIVe 'Vise se prHwart:alro
p016ev rod TokJUJg;awa perio!da, a naJOOio:iJuo je IPOSIIlalo vid-
ljiv;o posledm!jih rg;odina oVIOg rperidda. Ovaikvo &hvtaJtamje
odanosti je ,vtr1o stwo. Vee ru Manuosu {ro:iJrilm !Pesarma
na~Srtlalla u dJrug;oj pollovimi ISeidmoig rveka) qpevana je ad'a-
noslt oaru. Goidrine 749. Otromo no Jailmrno8i 'je <tHl!pli.sao:
Neka more telo moje kovasi
Neka trava telo moje pokriva
Neka umrem ~raj ikralja moga
Nika:d za tim z~aliti necu.

Godline 753. Imamaouriibe no Jos101fiu, gmnicar, illla-

p:iJsao je:
Od danas
Vrat1ti se domu svome necu
Ja, koji krenuh da ponizno sluzim
Velioinstvu svome.s

Odaal!OISit lmo sluZoo.je g;01spodamu OesrtJo je ip!OOithr,re.

Cila iCJidiafiOISiti ill slkiliaidiu 1Sia SIOilJISitJvemiolm •Sia'VeSOU, u Ja-
paniU, medUltiun, ta pmotii\Tll."eeOO'Sit m.ije biJa old veeeg zna-
eaja. Kl(l!O stJo padfirO.ka aJkit:iJvnoSit ndlje lbila dJoz'VIOljena Ill
J apanu sve do 1945 ( od tog f\lremena ja.panslki 'USJtav
nomina1no :iJsikl[j,uauje IPOSrtloj,am.lje oruiooih ~aig!a), .rtJaJloo
je .tJd}{!Qm Jau:>anslke iSitorije Za{PO:VeiSt .goSipodiaii1a podlraru-
mevala mnogo viSe od Sf\lesti IPOjedinaca. Tolrom japanske
istorije, sve do danasnjih dana, indi'Viduallizam se nikada
niJje iml!aoajnije ffizvrilo, ,a niJSIU pos1Jo!j~H ni moeni i OZibi~j­
ni IP'Oibo.mici ldlberalizma. Od JiaipamJaca rse zahtelvailio da
po/sttuju lsVIOje Vilaidlarre, da sitt1Ze mc1lirt:elrj:ima, posruju sta-
rije i [p<>s111.1lpajru piO!lJ!Uil: ,v~ine sltainroMrlilk1a. Stog;a je osta-
j•a1o maiLo mesrt:a. rza (p1!101bleme SJVelsti i ISiarve!Siti.
s Prevod Nippon · Gakujutsu Shinlkokai verzije The Manyos·
hu, Tokio, 1940.

37
 OiVIalkrvo sihrva~tmj.e odanosti !pOOtiweeilo je i ideal,i-
ma [plriwillzen:osrti porodici Qj~Siki ko) 6 i haJrmnniji (va)
- (kineslki hsiao i ho). RiatZlog ae Ill 1tome sto su zahrt:evd
v~aida~ra :mo®lri da [piXYI:iweee Wljam:a, mdirt:eija i mis~je­
nju vecine. l<jao sto cemo viidert:i ,J.mscije~. p:rwi velilki po-
lirti6lci miiSWac J~ana - Sot01kru TlaiSi (573-621), za-
blt1all1!io j1e dlilkit:Jatumu riiii11Peraltioro, lk~ko nj~e~gova volja ne
bi rp!rotriwooila javti10m IITlll100ju. lpa1k ISIU naredenja lirn-
pe~rartma molgJa rda protiweee zeljama roditelja. T,aira
S:iigemori (1138___.1179) ll.lplmVO IO[piSIU(je jedrrru :tJaJlciVIU pa-
mddksaltn:u sirtruadjru i ,tlllZi lll'ad !lljom: ,UkoliJlco relim
da JPOika.Zem SlVoju od8JI1JOLSit, OIS!Uden sam ida z,aJbi0111avillTI
priv&enost porodici; .ukoliko zelim da pokazem [privne-
nost po.rodici, ne mogu hiti oda:n." Japanci su ,d!Ugo vre-
me:rJia i paslle Sigemorija biira/lti o.di8!Ilos.t UJllleiS,to pri-
v,rfeu:tOisrt:i [JJ101r01dici. Do ltoJga lje ldola2Jilo i onida 'k!adla
VJO!ja i1fi11Pie111atora nije 10/d:r;a.ZatVaila zelje lll:aillOda. Alko je
im)pelt1atll01r dlalvao narederrl\iia koja Sill lbila neraZiUilnrria i
tJtmnslfua, oni :lroji sru rprevazilazili 1sqpst'Venu savest i po-
lk.Oimvali ISe gospodarevim nmedlbama ibilri ISIU 1oidani, rz.~a
ii'aJZliJku od ooih Uootji ~su se polrortwali 1sopsrbvenoj saveSiti
i vdl~i rvecine, odlbij.aj!Uci jposiliusll!Oist. JiaQJanci nisu pre-
kiorev,aJli as1oibe 1sa taiklvom IS'aJVe8oo; ailco ne'lm nije mo-
gao da sledi svoju savest, tada je on samo izazivao
simpart:itj~e. Do!k ~e .Oo!vdlroljUJblje ad ·izrurzetnog znaeaja m
lkineslki lm111flll!Cijan:i2iam, Pottle je Ill 'SrediS.tu pa.Znje j'a;paill-
Sikog Jconfucija~ni,znna 01danost. ~ada u narecl!nom .telkisltlll
roo.riJSJti'ITI!O pojlalffi :konfucijaniZJma, imamo Ill vidu jarpanslk·i
kon£u:oi1;ani!Z!am.

II

NatiJJanije :poz.naJVaJnje ~~arpanske istorije daJtitra iz cet-

VJ1tlQg .v~a.
To z,naru da piOISftlo~i istorij.sk,i l!'a:zJvoj ad nelkih
1650 godina, ip!OICev od IV rv.eilca, oldll101Sil110 tri veka pre
domosenjla sedamnaestocl,anog u~tarva ,jz 604. godine
6 Kineska porodica veoma se razlikova:la od japanske. Sto-

'- ga je i koncepcija odanosti porodici u ovim zemljama bila druk-

cija.
7
Videti I poglavlje knjige.

38
Somolku T~.li<si•ja. •Sve lV\I'ePle ca11slka JlXXOOidtioa b1la je vlada-
jru:ca poroldioa u Jajp~aDJU, an u s1uvarnosrt:i ISaiiTlJO je tdkom
tredne O'Vog drulg)og /P['iodla i'IIliPerot:IOr bio i strva!l'ni v!a-
dar. Vlrusrt: je :cesto biJa u nuk!ruma ll."e;genata (sesho iii
siken), .gla'VIIliJh savetodavaca (kanpaku), starih careva
(hoo), rSoigulnla ('Voljnih up;mvlja6a) i drriuigih, a imperator
je ibio samo figt..lii'a. Ponekad ISIU glavnn IVlla~s.t i:malli pre-
mijeri (Dajo Daijin), koji su radili za os.tarele imperato-
re, iH regenti, koji su mdilli ~a S\oigwne, IJ?a 1su i OIS1tareli
imjperaltimi j soguni ibhli S•anTIO ~ure. Calk i u .talk.v.im V!re-
menima imjpena!tor ~e imeno!Vao 1g.lruville ISavetrrlllke, IOISta-
rele im{pea-at!Oire, S:Dtg)U!l'le i dlnuge, pa je IIl.omi!llallllo i daJje
bio rvlardlar Japana i .poseldlovao ·SIOtpsltvenu ardlrn1ir1is1J.;aciju,
odnoiSIIlO 1Za!dlr1Zarvoo oarr!slk:i dvOII". 1\o z,naOi da je siJroro hi-
lj'aJdu godina u Jfa!POOU poisi1:10j1allla dlvosi1:I111ika, a I)JOIIletkard i
t.rostruka 'VIlast. Od drevm.ih vremena, pa s•ve do Meidzi
r:ev:oilrucije, ireJtlk:e su hrlle •g10idine lk.>a~da je ipoiSif:ojala 1s-amo
j.elc:hrua vlaJStt pK:lid lleip!OSireldnim imjpertiiOOoovim uticajem.
n)(kJOim 1We t\I'eOine .OIVOg !Pell'ioda rpiOISitojrua je dVOISI1Jrulka
vi1aM, OC!oju su JronJbroilisali so!gunil., !PI"emijeri ili glavni ISia-
vetnici, lll!Z poJdlrs'ku 'VIOjslke. Pold. kineslkirrn urt:ioajem, bi-
r:oiklmtslk.i si,Sitem uveden je i u Ja!P.atn, a 1d!Vojna :vlojna
vl18.1Sit !Ptri:hva'tila je si'sltem ·V'O[jne ibiDo\IDrattije: nije, mediuti:m,
pols.oojala traJd:icija civillne kO!ThtJrole oruzanih Slllajga.
Za 111arzJlilku K:J!d Japam.a, Kina je oduvek •imala cis•to
cwilni hi.trolkJraitslki sis1em. Kdnwsiki iloo[l)tment, me.rea1,0
bar zastarelim sireldlsltrvdma lromu.nik!acija, bio je tolilkio
prostran .cia je onemogucavao v1ast jedne jedinstvene
cenrta".al[1e Vl1ade; ipalk, tdkom n<l(jrveeeg d'ela is•1:ioll'ije, ce-
LoikUjpiOJU teriiOOiriju (njooa. ·velicillla se menja!l1a Ill pojecLi-
nim periodirrna) 'kiOIIlltiDoliisaJO je jeidints•tven~ oorsJd reZim.
I ill Kilni ISIU j,zJbij<ali ulsrt:anci i nemki, IPa de calk biillo i si-
tuacija kada je nekoliko dinasti!ja delilo teritoriju zem-
lje. U!Prav:o je db roga dlosLo u V['effie ikada je ziveo i ·~on­
fucije (i~mediu 551-479. ,p. Ill. e.). u Ito vreme, au dillla:s-
tiJjoa i~~bila je 'Vlast i mra.rt:i1~o 1e neilooHilro. feudrulnih .gJ:1a-
dlova--dli'.Zaiva. Cu dina&tija je hila Ill jednoj old ;tiih dn.oza-
va. ·Pos•le Cu dina.stije, p.PVi 1ffi!Per.att:or Cin dina:srt:ije uje-
dmiJo je celu zemllju IPOid siVIO\ionn vl1als•6u, ~gradio jednu
je;d1Il!s•t!Venu mooou im!Perijlll; \POISledinja irrnperiJailma di-
nastija Cing, vladala je nekdh 2.100 godina llmsnije. S.ko~
39
no 500 gadma zemil(ja je W1Ja p:odeljena i·:zmedu nekioHUm
di[)lasltija, a ltlolkiom n~a~red!nih 1600 1godma hHa je udedinje·
na ,pod I1aJZJnirrn ,diJna:s:tijlama. Nelke ad rtih di!Ilasrt:ija- Han,
T,atllig, Ming i Cillljg - 'VlaJdlale 'SU i iP.relko 200 g10dima, a ne-
ke ne 'ViSe o:d 30-40 godrnna. PII"VIa briga s'Valke dinastije
bila je k·alko .o/s,tarti na 'Vlla!Stti Sto ,dJuZe; bez dbzim :na ,c;iltJu-
acijiU, :g;atOMO LS!Ve ,dinaLS:tirje iSIU pre!UIZirrn•ail.e tmdicion,alni •sis-
tem dvillne bi!l1ollrna:tije.
K:on£uCi~eiV1o 1111ajve6e idosrt:i:gnJUce je u 'Dome ,Sito je
siJ.d<irrn lllaJrddJnim m~S'ama omogudo da se dbnamjiU i
ptodignu 1srvoj lrulrtJurtrui nivo, Sto je iClJo :tlaJda h:io mOOl!opol
a:dst·akma:titje. KJonfuoijevi ruJcooici ~r~iSli 1su 1se IPiosle IITje-
gove sm11ti sinom zemlje, a jedlna grtll(pa se prihv·arti1lia s.l~­
be u fell'dialnim .d11l!a'Vaana i taJko su 1se ill politi!k!U 1t.illdjucili
kao lhiiDdkrn.!ti. S dbzilro:m na to da 1se Kim£uiCije rz;a:lagao za
m'oralniU V1lada'Vinu i SiUJP11100:•SIIJ~vffij,ao ulslta'V111!0iffi ll.llredietnjlll,
i njeg)ovi slle!dhooici nisiU hili ljrudi .Jmji 1S1U saJI11!0 p.rimenji-
vali 0ail<one i mdiJLi u aidmimisltmacilji; 0111i !StU brli IPOililt:iCa-
ri ili politicki savetnici, koji su svoje politiCk:e ideje pred-
lrugali vla;dlaJrima. Oni SIU hili i U:ci!tclji novih rgenenacija.
T,a;J{)o ~e posil.e Konfiuieijeve sm:riti IKina po,deljena lll:a 'Ve-
liki ibroj malih feudallm:i!h dr~aJVta, .ciNIDnih 1cllr2Ja'V!a, llrojima
StU IU\PffiV]j,aJli funlk:dOille!ri roiOOaoovarrLi m.la 1lrontfiueijaJru>lkim
tmcl'icijama. Irz tiih dwava ,piioiSitelkoo je najve.Ci ihrloj lm!s-
n!i jrih kimeskrlh ,dlimla.srtli.j a.
Cin d:imalsltija, \PPVa posltllronfiucijansika dinas1tija lm-
j·a je uje!diniLa Kinn (246-207 IP· n. e.), sU(pro!tlsttav11j:alla
se, me&ut1m, !kOillfuC:i.janizmu i od.lba.cilla m.acelo ,;mo!l."alne
v1ald!a:v:iJn:e" ..P:rvi ifrn!Pemtor orve dma<srt:ije ZJalhramio- je dlr-
~a:nje ~{IOIIl!fiuiO:ijaJn!Slkih 1mjiJga, II.1Jareldio iCLa se 1s'Ve talkve lkm.ji-
ge siJ>ale i is1tx>wemen10 ipO!gllihiiO !Velilk·i bmoj Kionfruoi(jevih
pri•strulioa. On je, :z;a:tim, imo n~z u(pn.L1JSitalva i nJa~redenja,
uveo flliS!Daivlni princip vil~a~c:LaNime i uJl<:iJnUJo 1WZaiVIU llroja je hi-
la rupsoLwti~iCko-deS\P'dt'slka monarr'hij•a, IUiremeljena na coo-
tra:LiZJOIViaJDJOIITl bif1.1dkmaJtsilrom ISis:temu. fuvi imperamo~r sVill
sVIojiU smaJgu je usmerio na :g!1aJdmljiU ihi'lja.dam:a. lkii.Lometara
diugo;g Veliilroig zildia, iZlgl1aldio rveli'ki broj ogromnih palatta
i letmjil<ovaca. Cesto je preduzimao .pohode izvan granica
svoje .zemlje. Sve to je dovelo, posle njegove smrti, do
velikog hroja seljaakih ustanaka, a nj~ova vel'i'ka impe-
40
.rij:a, za koju je misHo da ce ibirt:i pravna i vojna osnovica
sna~ne zemlje, bHa je kratko:g vek:a i uibrzo je propala.
Halll dirnamija lkiotjia je nasledila Cilll dilllilllstijru li7NJU!Jcla
je ,prirodme poulke iz isllrusrtJVa &Viojih p.retho,dln~ka. iHiaJllKfi-
nasrtija je or.Zivela loomfucijaJn1z;am ibalkJo ,da je on ilJOS'1lao
w·am;i:Onia d!doo1ogi(ja 1dir~arve. Plost.o\VIaJili sru lkonfiucijanJslki
intelektuaki; u vladu su sada JaMe mogli da udu !Pred-
stavm.ici inteililgencije, dolk je uklljuiCivtooje :bogaltalsa i aris-
tdkr"art:ije bi1o otefuno. Isrt:ov.remeno, Htan je preuzeo i ne-
ka pozL1:ivtr1a islklll!Wvia Cm dirna~stije. ])cmesen je gnadarnski
zalloonLik li tUsaJViflsen bilriolkirn•tslki rsistem. Guveo:trlere provin-
cij•a imetliOfVialla je centrail!l1a vllada. u idlrevnim dinta~Sti~:a­
ma pre Cm dilllastije ~uu:mawlj.am(je lpiliOivincijarrna p~repill!S­
teno je rodiaoima i pripald!nicima oars\ke po!l10dice; rt:ako
sru kmvlnim rs.rolds.tvom. biH pov:ezani oerutta~r zemlje i pro-
vincije. Cin dilllastija ukioola je ovaj o'b1'ik kineskog feu-
da:lnog sistema i ustanovila ,rprefekturni sistem", po iko-
me je gnwermere p~roiV!incija imenoMala centrallna vlarcLa. U
p:otert~u, Ham dinasrti~a je m g]UJVemnere irrnooorvala rpli'ipad-
n~ke oorislke poroidiice, alii ·su Oil1li b:iil:i dbarvemi rda :live u
glaJVnom rgmdlu. Njihova rteritocijrafua (prava birla su samo
oomilllallm.a, a u prelktsi se primenji'VIao sisrt:em p,refekmu!ra.
Vl~da je !PII1ih'Vlal1Jala potjeidilllce iz svih rs]Jojeva .dmu!S1Jvla i uz
knnflu:Cijoos!loo 1\l'aJS{Pi:t:anje SIV·allro je mo\gaJo 1f¥>Stl:a'ti ne sa-
mo OlbiCJam. fiulnkoioner vee i premijer ili !g:UIVei'Tier (pri10-
vmci(j:e. OiviLni fulnlkcioneri o'dalbmnd na ov-aj naeiln billi
su IPOid lk!ol1!br1oJJorm vlojslke. P1o:srepenro je i:zJgraden si,srt:em
naci:Orrla'Lnilh iiS(p:iJta, !lroj,i de oibeZJbedi.va10 ull~alk u bim[(fMtt-
ski slo j; ltiaj Sitstem je VJirse-manje potp"U'lliO fUIStaViliSea:J. vee
na p01eetJlw vladavine Tramg dina~Sitije (618-907. n. e.).
OVIO IZlna!Ci da je jedaJI11PiU!1: g01dlit&nje cenroraJrna MLada
salkiu(plljra:la iz wadovta i p!Il<YVillloilja sve one !h>ji Sl\.1 Zlarv,r-
sili Slloo[e i ~jruJde ·sil101Ill zernlje Jmji S1U imald rprejpOruike
i o11ganizovala Jis!Pite. Oni 'koji SIU 1\.lStPeiSnO prosld ispite
irme1110vani sru za birokrate. 8 [()eoo ari!sltoklr·arba II1a rtirrn its-
a Ovaj sistem ispita postojao je u Kini i u periodima kada
je zemlja hila pod kontrolom stranaca. U vreme Juan dinastije
(1280-1367), kada je Kina hila pod vlas6u mongolskih dinastija,
ispiti za ulazak u .biro:k!ratijru nisu odrzavani, sve do 1313, a za-
tim je ponovo oZivljen sistem ispita. Cing dinastija Manoua
(1644-1911) postala je potpuno kineska i n1kada i nije pokrusala
da ukine ispite.
41
 pirtima hiLa su u tP~i, jer se lila .tim i'sipitima prove-
rav:a1o rpiOZJnlavrunje k!Oillrfillciljansike kil~asrone Htei,atUJre, li-
tei1anne 1SikLonOISiti, ipVSatnje i :IllOC ~a:klljtuCi.'VlaJillja. Si@uirJ1'0
dana talkivi:m i'S[ptUtima deca 'sre~dlnjih i Jlliail.ih zemljtOI)J'Osed-
nilka ni~ mogr1a dla bfl.lJdn.t. U'S!Peisna. Model kineske impe-
dja1ne •dmZJave - 2Jal1roni i tp<>tldltilka rurtennel1eni lilia Jcon£u-
cijtani2lmu, sitsltem prefeJkJtum, birokrna;tija odabrruna krrnz
iS[pite i chni1na kcmtn:1oJa ammi(je - u :.osnoiVi je i~graden
vee u SeiS1Jom rveht. iKillla ue 'VeC d.l()!sll:igla taj S1Itl!patnj kada
je J,a[pa;n IUispaslt!avlio veze s Ki'IlJom.
Seljaci, evn'l.llsi i l1lall1od lrojti je zive,o na sevennim gro-
nioama Kine bili Sill Slna;ga llroja j:e zfuaoila tOVill !dilllarstiju.
Pone!kJaid je bi:o ,dJovollja;n StaiffiO jeldan ~aOOtor, mn:ogo ces-
ce cWa ili V~Se, ZJa zlbaciJViMl(je ,PO'SrtJOjeceg reZJima. IZ'.Jbaciva-
nje idimaSitJije 111aj:cesce 'se l()/\llailco odrvijail.o. lmpei,artoir je irz
raznih mz1og'a urrnit11a!O nrlladi. ~~Carevi LSU umimli wlo m1a-
·di jer su ziveli mspusim zivotom.) •S obztr.om da ru Ki-
ni llle pdstoji :.obiaaj ,dJa w81Sit prelazi s jekLnog na rdrugog
~a:tJa, iiillPerartora je nasQeditVta'O ikmunski princ, roo{ji je
najces6e bio beiba. Sttvama poHti:oka vla:Stt ;prelarzila je na
carioo (oorioo uldovta), Hi njene rroidilteilj e iii ibPa6u. U situ-
aciji ll kdjoj je cacica imall:a :vrlatSit nad !andminiSitiPacijoo:n,
urtioa(j ev:ntuh.la bio je i:zmrreitan GIJioreid 2lVanicne ca;rice, ki-
neski rvl,G~~diari i:mail.d. tstU na l<iltk>ltime kolllikrutbima, od 1kiojih je
s\llaikia zna']a sv:oje meiSito u hijerairhiji i hilj'31de dvorsikih
tliarma). :00!gadajima na drvom IJ1Ialj'cesce sll lllfP'I'aMljali ev-
ruusi, ik10jih je biJo na tSitotime. 0Polllelk!aid Je njihOtv bmj
1prrelazio i 10.000.) IA'ko !hi roditelji carice udove [prJgraMli

vt1a~sll:, evnns.i Sill k01ri:sceni P'nOittv nj1h. AikJo su ervLilJUtsi :irrna-

li :vlaSit, ni;SitJa 1se nije mdglo IUil.1aldiDti lberz njihove sa;gl.a:s-
nosti i jeJdini. i1l1az je b1o tptodimi.c:Wanje. Zwmiooici Sill Stto-
ga na:metalli vi,SIOke iP'Oil'eze selj~adma i pOidm~citvali ev:nu-
he. Zatto 'Sill usitJanci i lllen:niri 1Selj1aika bi'li ees't'i. U na's,tal:om
metefu :n:eildneS:kii IIlaliOdi kordstti!li su sittUao1j:u, ;prclazili
VeHki ZJid i 'll[paicLalli ll IUIIlfl.lJtlreisnjtU Kinn. Sl'all:a je arunija
~pr,oti'v ll1ta;padla!oa, a w je deillslkiv,a!lio ~01s ~oce ptoreze !k<a~lm
bi se rpodmitr'illi tnoiSiloo!Vi Nojnih 'OiPelrooij,a. Se]j,a!stvo je po-
stajailo j:ols ne:zJaldo:vJOljni.je. U p:oljqpriwecLn:oj zemlji po-
42
pult Kine @uibilta!k p;01clll1Ske se1j,astva :zlllJaO]o ~e 'Ojpadanje
moCi dll'll<We, pa je pard dim.astije ibio nei:zJbeZan.9
·Sve dinaJSJtli~e poo,pa:dale sru ma sHoan mJacin, sled dJO-
gadaja se nije 1TI1IllOlgO razlikoiVrao. Da li ce se dr:i!na:stija
odr.Zati, u p:oi:[>umost<i je zavisHo od i)Joljoprivredne politi-
lke. Ali, i'SIPr£Wllla poliJt~lm 'vodena je v:rlo retlko. U drevl110J
·K!im~ ip!Ol'ilt~jao je talko~vami cin-tjan ISiils<tem. •S'Vlalka parcda
zem1jis1la deljema je na devet ma:njih parcela i1s:te veliCi-
ne. Te pa~rcelle .d01dieljiV!a:ne sru :cliam!()IVima ,O!Sam pomodiica,
a centlllalma palfCella {)pa:rcela ue deljena [pO silSitenru tri p:U·
ta tri) dbradhra:na je .zajec1lllicki i njenim proi~vodom pla-
oan je porez IVI11astima. 10 T,aj s.i!srt:eun primenjd.vao se bez
obz1m na 1olka!Lne utsl!ove. !I 'Slllii li Tm1!g ,dJinas.t.ija jpmaiV!ile
su pla:nove rda OiVallw.u podjedaikru ira!SipOde'ltu :zx~Jm~je p~ri­
mene na ceffiu dn:Wa:vru, ,wl.i 1sru te ildeje odbacene sred1nom
periJoida u ~ome ue vl,aic1alla T~oog dinastija. Losa ,p!oljiO·
priv.redna p:oUmiika irzaziV!ala je nemk :medlu sellj<aswom i
pOillelka!d idiovodila i do pada dinastije. Po pravilu, kada
je I101V!a dinasJttja p.reu,zimalla vktlsrt, lkonrfitOC.i~ans'ki IPtsmeni
lj;uclli. !p!OIIlOIVIO bi :zJa:uriimali po10Zaje Ill vladi i V1las1t ibi po-
nJO/VIO billa u lllUikama ibirolk,rnrta-inJteJleJktruala:ca. P!Oil1IOIVO ibi
se iZ<anemalriiViala hriga o seJj,a!Stv+u, ,impwato1r bi zirveo ms-
pus~nim tiNiatom, 1a ~g01rceni seJljaci idrirz:a1i bi ustanke, pa
bi i ta dina:sltiija 'Ilia ikiraju .padiala.
Ailm poliJtiJakru tsrtJ:nulktJu,ru J,a{PMl•a llliP:o.oodimo 1Sia :din!a-
stiC:fuom ,das6u u iK:ini, rtada rrnl()zem:o 'lllo!Citi neke sH:fuOISti,
alii i Ll."'ai2'Jlilke. J:a{Pa:n je srve rv;reme lbio diiilas·tioka zemlja,
jer je daa1slkca rporoid:ica IIlejp1reJlddlno rvla~da1a, izuzerv nelko-
lilko tgoidina :Doikorrn !Periloda H92-1867; ru iZemlji je, medru-
~im, posi1loja/1o dvovllatsce ~ caJrslka vlada ~d1V1W) i :vJ.ada
S:01guna (!ba:lwfiu). UV!oc j e lbio civi1na vila:da Ill 11.1U1karrna ci-
vi1nih !slurl!ben~ka, ,dJO(k je ib:alk.tufu lbila !V'Ojna admirustlra-
cilja ikojom ;s,u iUIPII'aV'lj<ali oficiri. [)V!Or je ibio u"'ipOIStarvil!jen
9 Videti, na primer, Kaizuka Shigeki, Chugoku no Rekishi

(Istorija Kine), tom I, II, III (lwanami Shoten, Tokio, 1964, 1969,
1970).
1° Kineski ,karakter" za dobra (cin) sas·toj.i se od dve verti-

kalne linije koje paralelno seku dve paralelne horizontalne lini-

je. Podela povtl"Sine na devet polja na osnovici tri puta tri isto-
vetma je kao i ,karaJkter" civ. Stoga se i sistem nazivao dobropo-
lje (Cin-tjan).

43
miliQgO pre iballrufua {ikmjem Se!stog i rpocetlkom sedmog
VeOOa); rpreuzet je lk:iJnesikd. O.lllaide!l. Tto je bi1a vkttdta ISa uSJtla-
vnm (ritsurujo) i \c;ds1emoll11 drvilme lb:iJ11dku.art:ije. To!lruga;va
ba!kufu {1603-1867) bio ~e tll!a!jl001grur:lizlovai11iji iob'lilk :vojne
v'laid:e ru odmioSIU na !Sve l()ls!tale iballrutEu taldminils•tracije; on
je ibio rvilJaida vojne birdl(JmtJije ~alsnovane na sisiteiiliU !nasfte-
div.anj.a. iU J arparrliU ni oamslka rpomoidica [li pomdioa ·sogJU!Tha
nilkada niSIU ill11ad:e hareme i IU ijJIOireaenjiU IS lkineslkim vla-
darima 'ViOdile ISU i~ZJUIZetlnJo 1111ill."ai11 ziVtdt. Stiog.a :nd.je lbilo ni
evi]]Jlltha. Rel:iigija oar~slk:e [>IOillodice billa je 1sillllto, a idedLogi!jta
bilrokll"aiti)je, i cams!ke i lbalkufu, lbio je a<:anfu:cijiCIJJlliZJa!ffi.
UllmlilkJO IUJP'O!I"eidimo K:inJu i J•CI!Pai11 IU T:oflrugawa iper.itodu,
talda ll11011.1all11IO doci fdJo '1Jaikljruio}m ida je \Kina ibila cwmno
k01nfu:CijamJslka zemlja, idolk tie Jtapan lbio ·Vlojno kaniiuloi-
jansllm zemUa. Kines!ki U(!onflUicijaniZJaJm, 'c~ja je na}viSa
v:rlina ibillo taO!Velk:oilruib!Lje, Mo ~e rputpnno !priLaigoden !si-
stema MltaMi ikoji je rplostoj<a~o IU IKillli. J;arpanslki ~on£ucija­
niz.a:m Sll11a1111.1atO je ~a IIlajlV~nijiU rwli.nn IOda'IlJOSit, zrtvo-
VIatn!je IS'VIOg zioV!Otta ~a ig'(}S[piOdrura; IQll je ibto IUisikladen S vila-
davill110il11 11.1a1JniJka u J~anu. tS:v:alka rzemlj,a Je, IOitrulda, mazvi-
la :v1adaju:oo tsltl.111.1il00uru. u 1slk1ladiu •sa 'SIVOjOil11 ildeologi!jlom.
iR.altnioi ToJrugaiva pemioda iSh'Vlattali su ,sVtoje m011.1al-
ne !Qibaveze Gada'llJOisrt: ooru), Ialli i IPOs1Joj:ai11je tdvov1aos6a.
Odanos!t tsu shv.atalli geneallidS!ki. Obicai11 l!'atnik i nam01d
momlli 1SJU ida :se (poikmaVIa>jiU daimuju, neptoSiredmom go-
~.oc1aru; 'SIVialkii daimujo m011.1ao je 1da re poroo1rawa sotgju-
nn, ikto[ji .se sa SIVIOje 1s1Jr1ane tpdkJocawao camu. U mra/l(lvoj
hi(j.emrhUi 10:datnosti ceo m.amoid :momo je posredno .illi
nepasrodno d<a ibUJde todai11 oamu. 1Sve tdok je odr~av.an
ovaj 1sisrtell11 hijevarhme odcmOISiti, ni Jd'VIovlasce ni feudailmi
s:iJstem niStU stJV&ali eti:Cike !pl1o1iMrelanosrt:i, i lsv;a!lro je je-
dino rrnilsil.io 10 tOidanosti i]Jir€0.lla osobi uroja j:e po hijenurhiji
viSa tOld llljey;a. BHo \ie s·iJt!Uacija !k:ada je daimujo odibija10
pO!s[uSm:oSit tS!OigUIOJU, a OIVaJj oanu; ru tim ,priHkama, nalliod
se fbir.itnno 101 ;adaJnasiti koja j:e roliko vazna rza JCI!PantS!k:i
!konfucijanizaJm i IIl!ije :zmao k!ome je d11Jguje. Kada je narod
zaJkljJUc]o tdia rtreba da rude Odalll Catl.1U, ]zJbaci:vai11e •Sill pa-
role ,,rposlffillj1111o cara" (sono) iii ,/Ltnistill11o bakrufu" (to-
baku), pa !Se tbairoufu nailazio ru iV.r1lo rt:eiSik!oj .iJdoolloSik!Oj sitiU-
aciji. ,PJosll·edmljih 1gad'ina Tdktuigawa perdoc1a, 1kada je J:apan
bio izLozen 1Veliiro01111 pritisikJu ZJatpadnih tZema:lj a i zahrt:evi-
44
ma da otN:oci 1S1VOj1e lulke, ibalkru£u nije bio Ill stJamju da
resi ov1u lkrizu. U nclcim .s·imuaci\iama rzanema~rivam je crur
Gc:Woc), a Ill dm.Ig•ittna - za ISIViaikru ~reS@u optJuZivam je
dVIOII'. OVIo je !UoSloviilo da l(jruidi ls!Ve v.iSe rvernju ooalko bailmfu
ne IP:os[Jlllpa Ill ·skLadu s jawam:sllooun ideoilogijl0f11l.
IKimeislk:i lronrucijamizam je Ill sVJailoom slrtroaju ilrurna-
nist~oki, rdok Ue jaiPamJsiki lkonfuoijanizam iZJll!Ze1mio lnacio-
rralisit•i:Clki. Ova .mzlilka mollda o<dmZ•arva ilmlll1Plelkis infe-
rioirno:s,ti Ii£1\Pana; ona je ,siVJOjew:sni odigoVJor iil'a teZJu o
,Siredmjeun caJl1sifNIU", rpo loojoj je iKina 'Stredi,ste sN:eta, zeun-
lja u kojoj je civHizaci!ja procvetala u .punom sjaju. Japan
je res1Jo ibio Ill si•tiUaciji da ose6a. iiJ!I1Ni.s.a~k :sna~ne .s;vets(k:e
oarevime i vemov•atmo je sttoga pos.ta:o 1ZJUtZetno defanzivam.
la[>an je instiniktt:ivtno shvart:io .da, uJmHko zeli da saaUMa
srv;oje mels[Jo Ill :LsttoOnoti A!ziji, 111110tra ib.iJti isrtOMI"emOOJo i
srlleidljirv i hraJbar. Jmajll.lci Ill vidu ilw1turrmi 1taz iznnedu
Kine i Japama -IPorznaJ1Jo ue da je KiJna Ill petom i se&toan
vellru ibikt lilia VJDlruncu, Ill vreme ika~dia Japan prvi put IUJS(p.O-
suavlja veze i ik:aJc1a je jos uiVek vamva111sika id1riarva - de-
famirvni nac:iJonal.~am tle, u ime qps~Vamilm, od :pocetOOa bio
istalknlllllx> oibelezje 11ClJP'ansikqg [k]cmfucij>aniZliila. Japan je Ill
sesnaest0ll11 :veilw poll1iorvo pas!IJao .srveMan (kultn.nmog j aJZJa
u odinolsu [la ,c1m.Jge zeunlue, i Ito Ill :periodu ikada Sill lllSIPO-
staiVIljemi o1dlnosi sa zapa!dmim zerni1jama.
IOseeanj'e infer.ioiJ:1nJostti ll.]ave\Lo rje TtOilmgava ibalkcliu
da (p!rilwati piOilittiku rirw:lacije. !Kmajern Toikugava IPeriodia
dos:Lo je ldo izli'VIa nadonaliZJma, jer je postailio oC1to ida
&e vise ne more na:slbaNitti s (pOlittiik:om iroladoniqjma. Ja-
panslki tnanod il)Oit(pnno de ~Zil11enio put il'azrvoja i srvu &IIl!a-
glll IUislllleTio 1na orvladavamje zapadnom •tehmolo.gijom. Doik
su lk:ineslke ibimolktr.atte ibili ljiUJdi 1Siko1orvani, rp:ozmwaoci
kinesike rrittell1arbure i poezije, jtapanska mtnicka ibwo:lom-
tija :iJnteresorv.all:a 1se •Sanl!o rza OilllllZje, a :stoga i za naJUJ.w
i ,teJmoilogijll.l. I:ailoo •Sill dhe rzemlje ib:ille .kionf.uciijanske,
lcineslki ibiro~ati Sill .se SIUiprnts,t·aJVili.iali Zlapad!noj naJUci,
dole je jlajpamska vlada - p:o6ev od T1olmgava !P'erioda do
oarslke 'VIl'ade u rv.rerne Meild!Zi treVOrucije - polkazival:a [qju-
zetnru zeljll.l ida ovla'da .ti0ll11 nauikom. Dok je pokre~aaka
sna:ga 21apa:ooog ikap.ital~a lbi1a zelja srvakog pojedin-
ca da Jsltelme s~Oibode, 1~o11le je Ill Jap.a:111u ,uJb:rzani l"azrvoj
otpoeoo oc1badva'I1!jem VJOj[]JOig i •nooono...rehnoLoSikio:g jaza
45
 koji je !POsuoj1ao iZlllledu J1awana i Za.pada. ToJmm tog
uhrzalllog YazJVroja, IOid IPO'jleldinca ISIU lse oceki;vaile :Wuve
ne !Sarrrl!O Ill sva:k:JOidJnev!llJOIIIl ZiVIoibu rvec i rckwa:nje SanTI!Oig
zivo:ta; u rvome se rsa:s.uajala njegO!Va. IOd3JlloSit, nj~go!Va
mO!Iiailina owsif:imla.
iAiko ja(pansiki 'I'aZIVIOti iPOs:rnaltramo iz <bog llllg1a, mo-
ra.mo !POiseJbm.o irzJC:lJV,ojiti diVa periolda. P:rvi period, od k.ra-
ja iSestog rvelk!a do sredine ised:amna:esr1Jog, jes.te ;peri101d u
lmane je J,aipa.n ;proSitao rsvestan IPI'itirska lldneslke OOJrevine,
dok je ;u ,dmlligl{)llil rperilordu, fPiOsledtnJih godilna Toilrugava
perioda, J:a[pan poSita:o ISV!esrtan na.dmo6nos,ti rz:apadnih
silla. U prvom jp&iodu Ja;panci su preduzeli Taika refor-
me (,glava 1), a u drugom je izvedena Meidzi revo1rucija
(rgla.va 2), ~wtia se us.pemo 1sruocila ,s (p1101blemima .toga
vrremena.
1R!wvoj jUJpanske pJ:'ivrede rpas\le MeiiCllzi rreiVIOLucije
mozerrno I}JOISIIIloartrmti J(I!10Z tri perioda. U (prVlCJiin (pell'iordlll
GgJl·aVIa 3), do lp!I'VOg SIVets'kiOig rrata, j:ajparnsrka !prirweda je
ostvarivala stalni raost i IZITla:cajne rezultate pod moenom
upn'Vom MeidZi vlade. :U praceSILl ,odvajanja" najvazlliju
u:logu imala je sekularizacija japanskih i kineskih vite-
lllOIVa. T.aj proces otjpoleeo tie lkrajerrn T101kruga.va ·sogtlllllaltla
a ulbmao se za <v:reune MeildZi viltatda<virne, iS:iJrenjean llron-
fu.tcijanimma rkiroz dbav.ezno 'slm1ovamde. Nairne, lkiOillfiu:cija-
nizam Ill rtJo .V'.reme j1as nije OSIVIOjio ~imolke na11adme tmaJSe.
PLrema rkonrucijr3Jllskoj inrtenpretaciji rtolkom Meild~i pe-
rioda, IOISinOiVIlla v.rilima 'S:all111ll1!1aja lb:i1ra je obr.azova:nje, pa
1

je pro[jqprivrednilk, 'b:r1goVIac Hi 111a1dnik, alkro je olbil1a7l0van,

posta}a:o samurajr. iJ<.rajem Tolmga'Va periorda desavalo se
cesto da se dbrazov3Jlli (poljoprjvrednik iili rtirgovac ozemi
cemkmn sa:rnllii'aja. Ka:kio rse dbna.7JOVI3Jllje Ill vJ"eme Meiazi
vlliaJd:atv1ne ·Sill'iJo, Jballm 'se ri lkl1a.sa ,JSiamu['a/jra" llrojd ru IPOOr-
zavali ik!onflllicij,amkam romij1aLa, pa je lilia taj :na:Ciln lkron-
fucijanizam postao nacionaJ1na ideologija, a ne samo ideo-
Logij a rvl1aidajlllee elite.
Drusrtw,o u lkrorme preov'laduje ikianfucijam.wam je ltle-
llm iVYISita ,;dilplloma~dmuJS.tVIa", jer .se ljudi rra1JHlwju (pYe:rna
stepenru iolb·I1azJOW:lnja. \Radnilk, SIVe ICLotk se S.koruje, !POisrtJill-
je ISe j edina1k0 fk® i dbJ'aJWVani SalliltLTaj; ooojioa ,Sill cla-
TIIOIVi ikr1ase ,i!llJtelelk.tualaca. iNaSIU(pl10t :karstiniSkorm -sisrtemu,
46
kJoji je v}a:dao rsikJ01110. 280 gadina, lkiraJem T:<Jik.ugava perio-
da rdtruS1Ivena molbil[]OS/t inrnedu •sramuraja, obJ1aiZioi\ranih
polJO!Privn'eclin1ka i tJllgiOJVaroa lbi1la [je pri:liono visoka. Calk
i !kada je USilJosua:vljen kapiltalliZJam Ill weme Meildtii revo-
llll'cije, Jaa>amci niiSu srrnartmarri da je njihiO!va prirvJ"eda, u
za;pardnoan .suniJSILu reei, :klasno dmS.tvo ([mje saCiltlj•cwaJjtU
11adnici i ikapiltallisti. Meid!Zi rvUaiCLa je lbi1a i2rue:etmo il.lJ.SQJeSna
u lllkidanJJjlll llmsrtirn:sllmg sisterrna. tPu.Wio je IUS!p!os.tavljen •sa-
:v:reme!tli rolbraZJOIVni siJstem, a ~art:irrn ISU :Sikolova.ni kadrorvi
za!Posileni Ill rvila~di 111emvisno ad ·SIVOig pO!rekla. M01demi Ja-
pan dozirveo je iru'zetm•u eikO!IJJomsiktu i 'VIojmu eikstpalll·ziju
pod PuilroModtsrt!\10111 i·wzeti]]Jo efiika:siil!e uSlt•aV[]JO-mJ.OJnarhi-
stiCJke lbir:okrralt!Sik.e vilalde.
D,mgi IPer,iJod (iglwva 4) 10buh'\>ata 1111e6iwatno Mreme,
a treCi (rglcwa 5) (pOslerame godiJne. I(] 1111ediuimtnrorrn perr-io-
du rdtmn:Uniralli Sill desmiOa:I'Sik:i i :miHtaJrisrt:i.Oki 'krugorvl, slbo
je ldovelo do :saJiillouibilackog napada na Perl Harr1lmr. Od-
mah ;po ,;neUIS/PelS.noan" rddcw:DJOilll ruJdamu, 1936. godime,
koji je ipl•anilrala ~ rrnilirudlirh oficina, ICitav ni:z drog~adaja
v:adiJo je ISitVaJraltljiU silJ.e, Slto rse ,teSko rrnogl'O zausrtcwiti.
Posle :raifla, J1apan je podrv~ ameri&rom dbliOOu v1ada-
vine, :alli je j,deolagija osrtlalla ista - ikJomfucijanizaun. Upa-
dste mu je !hiLa vlaid:a, lk:ojoj je IOil1 01Ilt1oooksna rrelligija,
oodilzam i s.iJ:nll:,oizarrn, llcao osltale religije, ~je je prihv:atoo
namod i dMor.
Ova1kav odnos ideo'loski!h rsnaga slicm je onom u iKini,
s tirrn ls1lo je konfu!Cij.animm IOMde os.tao :u IS'VICXlll i{)IVV!Oibit-
nom IOibHkiu, a 'llllllesro s:Unrtoierrna, ISIU<SireOOmo se s tt:aoiz-
morrn. K:Uneslki lt:·aoiza:m rzrua!Ze Sle .za ip.I10tiw00ntu. fillozofijlll
koja, ;s jedne Sttlrme, 'Veililki :ZJnaaaj [pl'idaje rovozerru:ill.js!koj
<sreCi i 1dugovefuosti, a, s drU!ge s1lrane, zaJa:Ze se za aniJraJil,
iartVJOtren i i<SjpOsniOki ziJvot. IU Japanru :tJaoizam se tmn-
s:fomnisao ru i.Smtoi7lam, lk:oji IPOdstiJce rratr1otiJzam i oho-
~avmje cara. !Najverov'a.ltnije se rz!bog ove :modifi!kaci}e i
transformacije konifucijanizma u naciona:listickiu japm-
Silru IVentzijlll molderni llailJalll i !l'azvij<ao I)JIOit:puno 1cltm.tkcije
od rtrudta!Snje lKime. Su016eni ·S vellilk:Um ·s:vetslk:im silama,
lmnfuCijrurnzarrn i ls:Unrooiiz·am ISru ,s.aJradiiValli; i.kJOillfiuCijaniza:m
je imanredtno odlgOvaroo i7lgll1adnji rus.tavrno-unonarhiSitic-
47
kog rezima zasnovanog na modernoj ibirokratij.Pt, dok je
sinttoimm laiko mogao da posui ikao iPOdstioaj naciKma-
Hzmu. Otuda nema nieeg i0DJe111adiujruceg u t'Oime sto ~e
japanski kapita'lizam bio - i jos uvek je - naoionali-
sti!Ciki, 'PaternallisJti:Oki i antiilndiviidualis,tiaki. U najrtezem
pe.rilodu ·~og !I'amoja, Jmji 1ga de idoveo ·do II siVevslk.o.g
I1alta, Japan je cak iZJglmdio in1(pel'iJa:liiSitioloo-faSistiaku pri-
V!Tedu, Jcoja je [p(l!tjprmo iZlaJilemarilLa hlagostanje naroda
mdi rpodiZJanja al'mije. Uiprloos e!klonomsUoom IUS(pehu Ill
pos~emtnom periodu, :img\ledi za ITazJVIOj individuali.:zma i
.Jtbera[izma u J~anu jo's uvdk su vrlo slabi.
VII'Lo je wa6aj!Im cmjenioa ida u Japann IU!OI_Psrte 111ije
billo relilgiome .revolucije. J,apanci ISJU dhogacivwli srv10j
cLulhovni ~ivort: ,taikJo !Sto su Ill [piWi [plan istioali sVIOje !l1azili-
c~te 1l1eli!gije (i.lli ertiCke dol(ltfi'me). Sinro re'ligijiU isrtioalli •SIU
u vreme naciona1me krize, konfucijanske elemente u pe-
rioldima ,kloji su ruiSledili brumnirrn !PTOo:nenama Ill IPOlitiakom
mzimu. T1o je ibila roaJ.a idooloSika IPidklreta&a sna:ga za
reS.ruv:anje pl'oil]lema IS ilrojio:na :se ·suoeavaJla zemlja. F1leksi-
biLna ,.kJomfbilnacija rtJri ertiaka ,sistema, ·a ne jedna jedma
reHgija, rdoprine!li 'SIU ek:IQIIlomsU{)Qtm i !krulltrumom fi'a.:zJVoju
Japana.

11 Japansko drustvo, i u sferi privrede i u sferi j:>alitike,

izuzetno je birokratizovano. Posta su i zapadna drustva birokra·

tizovana, razlika izmedu Japana i tih drustava na tom planu pos-
tajala je sve manja.
48
 Prva glava

TAIKA REFORMA I KASNIJI RAZVOJ

I
Isrt:m,ij1siki ~razvoj J;apana, s!Ve do Meidzi mv;oiucije
(1867-1868), ibio je (pOd uticajem .kineske ku[tUlfe: kulltura
se iz Kine (prenosi1la dke!ktiruo ili rpreloo Kmeje. Ptrilagoda-
vajuCi stranu Jrulturu svome :nasledu i do:maCim iPJrdlika-
ma, J aQJan je hio u situaciji da sledi osdbeam putanju
mzv,cYja. ~Irzrrnediu :oiVe 1d!Ve zem!lje rp:01s1ojao je, mediull:irrn,
veJli!ki ikiU1tul111i jaz i J ap<an je nerptrakidno morao da ll.l!nosi,
pri:lEl!godava i rusavil's'awa lkineslku k:ullrtruru Jmko lbi podigao
ni'Vo svog :zmanja i ci!VHi7lacije. ·Pos/le !MeidZi ~rev10illcije,
srriani rp:oocesi odigr~ali Sill se ilzmediu ]iapa:na i Z'apadnih
zemalja; Jarpan de [priihvartao. zarpacLnu ti1a1uku i tehn::uolo-
giju.
Budizam, lmnfu:cijElllli,zam i tao~am ;tofuom VI !Veka
pmodiru u JaiPan soooro is100ivlrerneno iz \Kine !Prelkio Ko-
reje. Pored imperat01r0ve il:oze, rp:osrojalle su jo\s :dve, ciji sru
se 1gOS!Podruri nazi:vali Muiraji i Omi. !Mulrnji loza bila je
u ·vaz·allnim odrnosima prema irrn!peraJtloillll, sluzi.Ja mu je
u •rcli!gioznim 10ib1redima i pnwillia [p!OSIUde ik.oje se iko.risif:Ho
u ceremoni1 aWnim i rdJulhovnim dbred:Uma. Kao ·s.vaka poro-
dica i o;va je ima:1a srvoje 1utwdane oiba<Veze :u ro:dlhrani
zernlje. U rpoGeit:lm, Omi [IQZa n~je ibila imperatotno!V iV·azal.
Od rdraNnina Omi iLoza je irmalla siVloju zemlju, neza:visiiJJo od
DinQJ'etratoil."a, ali je (kwsnije (pOtiCilnjana !ll1jeg01Vloj vlasti. Vode
ovith p.orodica rnazivan sill 0-m.uraji {veliki Muraji) iii
O"o:mi {rveiliiki Omi, :S~to, IUJ1ooliJro se nap1se pomo6u kine-
slkilh · ~narfuorva, na JiliOidemom japEllllskom Ma:ci ,mini~Suarr
ka:bineta"); vee u IV !Veku i!rnperij a!lna p:orodica pot.Cinilla
je o:ba ova kiana,.
T~a~dla:snji J1a,pan nilkiallco se ne mote !pOiredirti sa s;avre-
menim. u to 1\Tueme, muZ i Iiana zirveli ,sru odrvoje!llo., bez
4 Zasto je Japan ,uspeo"? 49
o:bzira nato da Ji su visokog porekla Hi obiOni [judi. Jedi-
no je muz ~imao pravo da poseeuje zenru, a ne j obratno.
Mruifuvi ISIU ltaiw imali jpiO IIlellmlikJO Zen:a J\ioj e su uawto
posocivaili; ~ene 1SU !tajlllJo irrnale i !PO ncl(iol.iJ\io !ln11.lZeva,
pa sru Iram sa dam.a8.njeg ,g,tano'viSta tt:i odnosi nerazUil11-
ljivi. Deou iSIU pdctiza~e majke i deca rmzfl.i.Cirtih majki vo-
dila sru ljrulbaw, rlem.illi se bez ikaik!Vog oseeanja ikrwice,
ali su :iJsJtovtl'erneno lbilta ~~prerillilla i 1dia rulbijru. Utioajni i
mo6ni [pojediillac u tim uslovima rvdo hrzo je mQgao da se
orodi ,sa oars~om pomdioom !UikoH:lm lbi se llljeg.orva OOnk.:a
udala za p~rinca, a cerlka iz tog lbraka iUJdaJl,a za [princa !koji
je potomalk iz ibrnika oca"1JJ:rinca i dedine od dmgih Cer1ki
Dalkvqg !01J001101g (pOjedin:ca. fU t:o IV'reme 1U J.apanu nije
postO'jaLa lPI'imogenirtfllli'a, ik:oja ee ,se rt:ek :kasnije ranviti;
prin:c-!llasledlnik biralll je iizlmediu rlece irrnp&atoo:a, .Sil:o je
Unno!lrovai1o O'Stife ISuKOtbe i OOSil:a ll.l.mOI:StVa. :Kada je ollron.-
cana IW\71 ,epoiha ;velliikio:g gmlba"i 118/Pall je p0000 da :mz-
vija i nnapreduje sJVojru lkuiLtrulru.
T>dlmm V,J vdka :IDI1UJpmJO pllemst!Vo [poCello je da uve-
6ava sv101ju politiOku i ekonomsllw :moe, a naJjmOOn.iji po-
srtajru Saga i Morudbe k.laruOIVi. Saga {ikasnije Omi) :p.rilhiVIa-
tiJLi ISIU novru Wtu!ru '(ru [plllV'OIID redlu bludrl.izarrn lkdji je
tada rdolarzio iz Koireje), dok je Mandbe klan (kaSIIlije
Muraji) ibio antibudisticki OiPJ:1edetljen. Oha kiana oboga-
tila su se eksploatacijom poseda koje je Japan u il:o vreme
imao u Ko~reji. Ovi klooavi eesrto Sill IUOestvovaili u slllllro:bi-
ma Oko p;r.ava na rpresto, a :mnogi !Pretendenti ,gru ll.libijeni.
DoSilo ~e i do gradianskog 1rata Ill klome su k10nafuro pora-
zene pds'talice Mandbe ikJlana.
S:aga Man izvojeva10 je (piOOIVO ,da odabere pdnoa (ili
ptl'1n:ceZJu) iz camslke po.rodice !koji ce naJslediti presto. lm-
pedj:aLna ip:Oil101dica je oslaibila Ia njena wast uz&mnaiD.a.
l<ion:aooo je 592. godine 1So.ga klan IUJIDmio oara SuS!um.a,
kaiko lbi cadca Suiko doSila na rpresto. Suoon je lbio brat
od tetke Umakou, a Suiroo je lbi[a oorka njegove :ses_lbre;
olbe ,ges~tre !bile su Zen.e ~ecltrrog iSitqg cam - Kinmeia.
1 Poglavice su za sebe podigle ogromne spomenike; spome-

nici izgradeni za careve bill su toliko veliki da se bez preteriva-

nja mogu uporediti sa egipatskim piramidama. Na gradnji ovih
spomenika angaiovan je ogroman broj !judi, pa je zato trpela
poljoprivredna proizvodnja.

so
PtrinCevi i princeze ni!SIU .IlliOigtl·i u to IVII'eme 1mati rpaverenja
ni u svoju prol'Uibra6u ~ polusestre. lMinoge dinastije u
i'lll!Perijailinoj Kini smusene su na iOSillOViU mdlbinsildh !Veza
po zenslroj lliniji, au JapaTIIU je Ill rto rvreme catrska [p01l10-
dica tJ1pela prJtisak Soga k'lana sa kojian je fbHa u :rodfbin-
sikian vezJama IPIO wnslkoj Hniji. tNa L~WIU s.reOu, evnusi, koji
su zLoopotJreJbljawali kmes:ki rdvor, nilmda nisu [piOSitojali
u Japanru. ~Cinjenica da [)ljilh nilkada nij.e 'biJLo ru Japanru
jedan je od macajniih rl:iaJkJtora kojim se obj1a:snjava neptre-
kinuti Ucontinuitet carske !oze.) 1Poraz Monobe kilana, u
v.reme :domimacije Soga Udl.ana, otvor1o je N!rarta :n:ovoj ilruil-
tmi.
Japa:nu Je ru to v.reme tbiLo po.trebno .da SIUveronitet
ca:r:slke rporod:i:ce postavi llla cv.rste rteunelje, kao i da rz;bog
unrwtrraJS:njih i sjpo'ljni!lh ~razloga il'efonmiSe 'svoj dr.Za:vni apa-
ra1. Procev ad 370. rgodine, Japan je zauzeo jufue de!Lo!V:e
korejsilcog ptolUJOstTIVa. Ova japanska te.r1torija, ll1!azi.vanra
Mima:na, rotoetphla se od •Pairl\Jee i SHa teritorija, a s!Ve za-
jedno od iKogurrujo teritorije. PaikCe i Sila 'Sill u ro vreme
bile jp:od s'fllainirrn japra111'slkim ru~tioajem i placalle 'SIU mu
dla:nalk. rStlanlo!Vruidi Mrirrprama teniitooije piOISit'epeno oo ISe me-
sali sa .Kiorejcima, i nisu se ibtr.anilli od napada ISltanovnika
PairkiCe i IS.iJla rtmi1ioll."ija, lkoji •SU ih @jackali i Ulgmoeavaili
njihov ops-tanak. Niz japanskih careva polrusavao je da
dbnovi iVlaJSt n~d .te~ritorijiOITil :Mimana, ali rbez IUSpeha. Ne:g-
de ru isto vreme karda ru iV!ladari nastojali da na Korej-
srlmun [pOWsffirviu olhnOIVe srvojru !Vlast, @Ospodari mo6nih
klanova rSVe Sill Se ViSe <YS'aJmOS'taljiva:Ji rOid centralne vUa-
sti, a rterirtorije i ,staJUO'Vlllilswo JPI110glasav.aili -s'V'Ojim pose-
dima i vazalima. Jaeanje centralne vlasti tako je lbilo pod-
stal\Jnurtlo i nnutm8mjirrn i Slpoiljnim ~razlozima.
iP.rinc Sotoku TaiSi (574-622), presro1onaslednik i .re-
gent :u 'VII'eme vlardavine catrice 1Suilko, nastojao je da oja-
oa vlast cara, aUi je rrnorao da ~e nagodi sa mocniun Soga
kilanom, tim pre sto je rbio sin Umakovog b.ratanca iz
kllana Soga {oatr Jouneji) i !Il!jegpve ibratanice GpTinceza
Amahdbe no Hasihito). On je pakrenno projeJkte usaVII."sa-
vanja drr.Zavnog aparrata, ruvodeei kinesrki \l)ravni i admi-
nisrtrathiiili sistem. koji je bio daleloo na,predniji od IOIIlJda-
snjeg ja:pan!Sikog. Doneo je 603. godine Sistem rod d!Vana-
est xangovra, ·a 604. ,cLonert Je Usrtav sa sedamnaesrt clooOIVa. ....,:
;._.~

4* 51
Sistern ,dJvanaest raDJgov;a ooreldio je IPOloiaj SIVID ml!Ill-
stara i £rmikciJonem Jooji sru mora!li da lillOSe ikaJPe i odell.a
poselbne iboje, a imenovani su .ne 111a osno'Vlll svog porekila,
vee s:posobnos•ti. Us1Jav je ibio 111eka .:wsta iaik1a koji je
mgulHsao jaVlile slu,ZJbe a lpii'atio 1ga je Sisteun .dva1111aest
ranjglova. S1011lo!ku TaiSi de ibrZlo ·shv.art:i:o da ee ·se !killleska
p.olit:iJoka filoz.ofi.ja, OOO:ja je ibi[a iU OSllOVi O'VQg ISiSrtema,
SIU!koibirti sa njegrovim lkrraj!Iljim ciljevima IU'spos,tavlljanja
s111~e rcLrZave ujediJntiene na osnO'VIu .nasledne linije vla-
dara. .U K:irni .se venovalLo da vlada:r bez vrr111na ne ll.lliOZe
OSrtvariti iMandat neba; :uikJoliko je <Vlrudaru IIledostaj.alla ha-
irizma, iili u1koliko rzemlj!OIIll nije mogao rda rt:t,pravilja n:a
zrudorvoljavajuCi nac:irn, Bog ga vioSe neee pomagati i vlada-
j:u6u dimusrtijru smenice nova. Stoga se u J~a~panu vemvalo
da iberz odbaci'VaJillja, iii izmene ov01g IIlaCeffia kineskog ptO-
l:i:tiCl<iag zi:v;ota !IleCe ibiti IDOigllCe da se carskra potrodica
zalsrt:irt:i od eve!Iltuallne ~reVoilucije, jer IS!U, na primer, vee u
pros1osrt:i :vLardaili nasilnici kalkvi ·SU ibili oarrevi Jru.ruaJru
i B.tureau. U kirreskim rutSffJO'vima .rt:akvi vladarri se ne ibi :tole-
risali. ,Wa-kon Y6-sai" (japans'k.i .du:h sa :carpadnom SIJlO·
sdlmosoo) ibio je ja:painski sllo:gan IIlep.osredlll!O ;posle Mei-
dJZi ~evo1ucije, o!Ilda kada je zemlja uv:ozi!la zapa:dnru <telh-
nolagiju. SIOiboikru Taisi je hri:Zljivro !Pl"a<Vio ra~Hku i:nrnedu
killleskih IPOlittokiih nareela i ::pralkse, i rproueavao je da li
orvaj rduh r(ili sklnnost) odgovara Japancima. K.ada ibi se
o.tkirMo .da a::ue!kli etlmnenltd !ki!Ileslke £ilhoiZlO!fuje ne odiglo!VIalraju,
ili niSIU ,po!Zeiljni, oni su IPOUpUrnO od!bacivani Hi ibirtm.o
menjnni. Ialko je Sotolkru IPO sv.aku coou naJSitojrao da ja-
panskro dbrnZiovanje p:odigne .do niVICm nndasil1'jeg lk:irne-
s:lmg, ipalk nij.e prrihvartao sve Srto j:e ibilo d<:illlesko. On je
zeleo da Jdneskru S/POSOOOOSt !Iladogradi ina j a!pansiki duh.
iNacionarlni etos u ,to vreme u Japanu :nije lbio uob-
Heen, .niti je b~o jptOS;tarvilijelll na ov11ste os111ove. Na iPlatnu
Sotoku Taisija .bilo je jos mnogo lbelina koje je .trebalo
oibo.jirti. Ta~kvim SIVojim_ ;radom Souollw TaiSi je i :posrtao
prvi mislHac J apana. Ta!ko ima malo dokaza, neki istori-
cari tvJ1de da je Sotoku Tailsi !Uveo titulu ,Termo" (Nebe-
S'ki imperartJorr) za drapansikog cara, dok je p:retlhodna rtittullra
gla:sillra ,O.Jdmi" i(Ve:J.iki krralj). Ova ipOOililena je lbila dale-
lmsefua i ZlllaiCHa 3e da :vllardarr vi:Se nije kralj, vee bor.lan-
stvo (ara•hito.gami) i da se more poistovetiti sa Bogom.
52
OUuda i niSJU mogli izbijati ~cmrfilikti i1lllledu Btoga i Cara,
pa su i revollucije lbille nedQj)IU:Stive. Cwski presto rzatSitioon
je ibo:Zjim pravom' i pocivao je :na 1cvrstim temeljima.
Sooolk:.u Tai,si je jpTvi Japoocima jpOilllldio va1Jan ak.s1om
politirke po kojem u njiiho!Voj zemll1i, nasiUprot Kini, vfla-
daJT ima pravo na !Presto samo n:a osnoVIU nasledslt!Va.
Cinjenica j.e da •se Sotoku TaiSijevo 'Videnje IUtoge
vladaJra ill1kllapa1o u nJegov ose6aj infer:iomos1i u odnosu
I11a mo6I11o kine~o carstvo; po]s,tove6enje oara ~a Bogom
nije lbilo nista dmugo do izraz ,zabrinurt:Josrt:i za ibludu6nost
carslke [pO'llodice. U diUJgoveelliOj istoriji Japana, Sotokru
TaiSi je od:igrao !Vel:iiku :u!Logu IU [p:odsticanjiU 1oja~hrosti i
lwnzerv,ativizma; ideja 10 oaru ka:o boZain&tVIU ces1t0 je '})10-
DiaJVlj.ana u svim si.tuacijama lkada je tr~hallo ohrahritti
ekstremne rdes:nicare 1U k!rizmim i IPO zem:l11U opasnim si-
tluacijama. SCftloJm Tailsi OS!tvado j.e, medutim, i 6tav
niz ~pnih pmmena koje Sill u osnovi bile iPI'Oign-esivne.
Ta:&o je u njegovom sedamnoostoalanom ust•aVIU iPToklla-
mavano Ida nema vl,adara niti 'gD~S~podara 1osim cara koji
vlada srv~ma; svi ljudi su pred camom jednaki. Sort:oku
Tai&i je zeleo da us,postavi novi lbirokratski sJstem nalik
onom u Kini, ru kame hi funkdoneri ibili imenovooi Ill
sllc1ladu .sa srvojim spas:Oibnos·tima i mogucnostima, a ne
prema ,poceldu. Fnnkcije viJse ne bi ibille nasledne, [pa bi
oslalbila i moe p1emstva.2 Sonoku je pnOiklamo'VaO II1aCeJ.o
da nilm :ne .moze ekS!P~aattisart:i tdllUigog ·ooveka; porzicija
kalUipnog (plemS!tv.a i g10spodara klanova koji su pasedovali
v~Hke posede i veHki lbmj :podnnika time je gubi1a SIVIOju
zaJlconslku OStlliOIV.U. VerovaJto se .da ce stari l10diovski i ka-
stins!ld sistem u tim oko1noSJtima rnes~ati.
U •]J!I1V'OII11 Cll'oou SotomoiVOig IUSrbava isti6e se da se ja-
pansllco dru'Sttvo mora i~gradi~i na :nacellu wa - hwmo-
2 Otvoreno je pitanje u kojoj su meri ideje o ukidanju ro·
da i otvaranju driavne sluzbe za najsposobnije sprovedene jos za
vladavine Sotoku Taisija. Po svemu sudeCi, svi uticajni ljudi koji
su dobili polozaje u vladi stvarno su se i koristili tim polozaji·
rna. Ipak, ova rangiranje ddavnih sluzbenika prema moci njiho-
vih porodica wlo je znacajno. Njihova ukljucivanje u vladu zna-
cilo je sirenje carevog uticaja i na njihove mocne porodice. Ova
je bio i jedini naein da carska vla:da, koja u to vreme nije do-
minirala polrittickom scenom 1 slomi otpor drugih klanova i svoju
carsku administraciju prosiri i na ove porodice.

53
nija medu ,svio:n ljUJdima - koje je najvazm~I IPii'incip
s.vih ikomunallnih ,dmuJStav:a. INiko nema pratvo da unutatr
zajednice srtvara swj'e gmupe tkojima lbi 1se suprots,tavljao
d:rugima. Sve IP100hleme l!lre!ba mimw .mZJmotriti iklallro ibi
se doMo da ,razumne i mUJcLre odlUJke k.p j a ee uvaza.v,ati
interese cimalve zajednice. IV tdesetom i sedamnaestom cla-
nn IUstava izricito se zalhranjuje diktatura kao oblik vlla-
dav1ne; Ida ibi se u dnusrtvu zai,sta ostJvarila ib:ammonij.a,
funlkdo,neri na svim nivoio:na o 1Svim lbi,tn1m IPirtanjio:na
momjill ikonsuJl,tolva1i javnost i achlilike idO!neti na demolkimt-
stki na:cin. u clanu 2. istice se da je IPIOrtlrebno sirirti b:Uidi-
Zallffi :ka.Jl~o bi se podigla moralna svest svakog pojedinca.
Sotoku TaiSi je smart:·rao da se Tenno a:-ezim ne moze o.&-
zati sve dok se ovaj etioki !kodlelks owsto ne ukmeni.
Ptrema S:o,tokuovom modelliu, japnnsiko dm!S>tvo Sill ci-
niH car, njegovi cinovlllicJ d. narod. IV clan.u 12. i,stice se da
lokallni uprav1jaei vi'se nisu goS{Podari, vee jedino nos1oci
drriavne vllasti. Otuda oni IIle ~meju Tazrezivati rpmeze ili
ptrLilill'OOi md ,zJbog SV!Ojiib: <SOiPStVenih ciljeva. 0sft'ali cl~ano­
Vi ustarva ptreciziraj:u VII1Senje jaVllle Silru2Jbe: dlrZavni cimov-
nici lffiOJ"ajill se pollro.ravati carr-ervim edikltima (clan 3); ova
njihova obaveza osnovica je zakonitos.ti i drusrtvenog !PO·
mtJka (OJ. an 4); cinorvnici ISe mmaju ~ruJk.ovoditi nacelom
pravicnostd. 'koja je osnova nji'hov:e lojailnosti earn i pokor-
nosti na:mdu {alan 6). Cinovnici se :mocajru ruJcoVJodirti 1Ila-
cel1om isl~:trenos,ti ·k:Joja de ,majka lpl'avienosti" (clan 9); Ill
svom ~radu oni se moraju uprarv:ljati prema interes:ima na-
mda, a IIle p:rema ~svojim inrtereSti:ma {OlaJn 15). U dmgim
clanovima !pOIIlalsanje cinOIVIIlilka II'eguliise se lila saedeCi na-
cin: IIle Slffie se p['ihvati,ti mito (cJ.aJn S); pravi ljudi mOII'aju
se posrtaviti na IPmrva mes,ta (clan 7); na ~radno mesto
mora ,se 1dQilazi,ti rano i os1tajati i ;prfficoy,remeno (Clan 8);
mo~a tSe IUIVatzavati naeelo ,,radi i lbices nagraden" (c:l.aJn
11); javni poSilovi mmajill rteci glanJko, a ,svi pos!Lovi II110il"ajill
se 2la'Vll1savati hlr1zo cca.~ 13); ne ISII11e :se 1za'V11detd us;pehu
svoj~h lkoilega {ClaJn 14); u sezoni \PK)Ilfskih ~radova selljaci
sene smejru 'anga2lo1VaJrti na Javnim ti:adorvima (clan 16).
Iako se ill UtS.tarvu lj:uJdi olbavezuju lila [pOISrto:vanje lila-
tela ibUJdiema {clan 2), ustav ~e u celini IPI'otkaJn Jk:ionfuCi-
janskim naeelima. Vdine kao ~to su hanmonija, pravic-
nos~t, ioj1alnost, odaJDost, iskrenoslt, koje se i·Sitiou u Ustavu,

54
konfuCijans:ke su, a ne hudisrt:iCke.3 Posebno se isdce oiba-
veza d:a ~se p:o[iJtiCike odLu:ke donose m.a demotkrart:ski na·
Cin, :mada nMod bespogovOI111o ~a s!lJUisalti cara. Ovaj
oCiti pa['aJdoks izmedu demokvartskog odlru:civanja i aps:o-
[utne is!PI"aVtlliOSrti carevih 01diluka ~edtno 1se mo.Ze ll"a:Nesiti
UikoJiJko imamo U vildu cimjenicu da je oar IUIVek U praViU,
der JOn narrod dbaweruje samo na ano 'StiO j.e demokrat,ski
dogovoreno ..Po miiSiljenju .Sotoku TaiiSija, car je umnogo-
me lfllalilk na mode.nnog us;taiV'IlJ{)Ig IITlJOllaJII."ha, pa Je zaw isrt:o-
VIremeno i Bog, ali i oaT (nooesild ilmjperartor). u clanJU 10.
S:oltoku Tailsi isltiCe: ,C:oveik ima woju ,siOips<tvenu volju.
Neki se sa <tim llTIOglll slagati, a nelci ne. Zato se nasi rSita-
VIOIVi morgu Lrazli!kovati. Swi smo mi ·abi6ni ljudi i nuko
ne more r-e6i Slta je apsollrutno taano. Svako iiTlJOira IPIYihva-
titi odluke vecine, cak ,j onda kada misli da je u pravu."
Ca[' moze lb:itti nooeski :irrnperamor 1edimo lllkoililko se
odrekne dilk!tart:Uil"e. Sotolku Taisi je Tenno reZim osigumo
od morguooosti re"W>luoije :time s'to ~e istakao na:ceiLo da
car mora biti poHtlicki neutralan. ImajuCi u vidu kriticni
pol1ozaj u Jrome se u ,to weune nalazila carslka !piOmodioa,
ovaj ustupak. svalkako nije :hila Sotoku TaiSijeva ideja,
vee ikOII11pLromis lkojli de 10111 morao dta prihvati u si,tiUaciji
k~ad:a je h~DZo rasla moe ari,slf:olill'a<tij'e izvan oarske pom·
dice. I IPOLred svega, nje@O!Ve poHtiake ideje su izurzetno
modmne i ip['og~esivne. Vee 604. 1godine on je iza.Sao sa
tdejama: 1) Tenno sistema lkoji je :!Jlizak ·llllOidernim ustav-
nim monarhijama; 2) tdemo:k!Ya>tije i 3) :birokiratije.
Mwe koje hi UJkinule (pYivilegije lkrupm:o;g p1ems<t1Va
biile su nep1riihvatljive za ovaj s~oj, poseibno ~a Jj.ude vi,so-
lwg IPo.tekla :kao ,S,to je to bio Soga Umako. Da bi izhegao
s:uilmlbe, S:ortoJru Tai!Si je 1110I'ao da ulazi ill ilmmp:romise.
Prema novorn UstaVIU, car je ~orranicen u wsenju apsolu-
tis,ti:cke :vlasrt:i i o svemu je mmao da se ~konsulrfJuje sa mi-
3 Izreka ,harmonija je od neprocenjivog znaeaja" koju so-
toku koristi u clanu 1. Ustava potice iz Konfucijevih Anala. Sla-
zem se sa za1klju0kom Vacuji Teoora da je Sotoku Taisi bio bu-
ctista, harem kada se radilo 0 zivotnim problemima pojedinca,
ali je bio konfucijanac kada se mdilo o politickim problemima
ddave. (Watsuji, Nihon Rinri Shiso Shi (Istorija japanske eticke
misli), ll:om I, Iwanami Shoten, Tokio, 1979, p. 116-118). U ostva·
renju svojih politickih ciljeva Sotolru Taisi se koristio budizmom,
mada je njegova politicka ideologija bila konfuCijanska.
55
nistriuna i vi~olki:m mkcioneri:ma. iNedd isto~ricari (:medu
njirma i ja) !Poilozaj cara, lroji je fblizak ,poloZaju U:Sitalvnog
mona11ma, tuma:ce kao IP.re>daju, ili ibal'em ozJbitljni ustujpalk
Sotdktu Ta;iJSilj1a mo6noun S()lgla ildlGl!l1lU. iU to IVIOOme, blitlp je
potrebno po sva!lru OOI1JU i:zJOOCi sntkob ·s.a S:oga klamo:rn .
.Mnoge v~ne IPOILozaje u 1driavi i llla dvoru v:ec su zaurzi-
maili pdpadnici Saga iklaiil!a, pa oar niSta nije mogao da
ucini lbez njihove s:aJgil.aSIIlOSii. Kao ,S.to s:mo vee istakli,
ca.rica SuiJko, cernka cara IKinmeia, !POticala je iz &olga
k[a.na. Nju je na presto i doveo 1S;Qga Uma!lw, posl!:o je
umo:do cGllra Slu.Suna. Sotoiku TaMi j:e ibfo :sin Umakovog
bratal!lca, :ali i njegov zet. 1Sioga su v:ee tada hili wlo mofui
i bez preteri:vooja se more .reCi da ·Sill oni, sarrno rda su to
hteli, lako mogli da :preuzmu presto. Iako je Ustav ogra-
ni:cGl!Vao carev:u lioou dikta.t'tllm, iipaik je on IU os.t11ovi bio
portv,nda :ovalk:vih odnosa. UsNlajanjem Ustava car.ska [pOJ.1o-
dica je dzvoj.evala ,posebni Sltatus lwji im je pri:mavao
bozanslko pore!k:Lo; pri~nata doj je ;veJCi'ta neprikosnovenost
i sigumost, dok je i!SitovremeiliO Sioiga {po renslroj Hniji i'O-
dak carske pomodli.ce) uiav!Tstio svojiU idominaciju nad svim
ostaJlim klan01vima i :potrodioaana. Usrtav nije doneo nika-
kve p.romene u :poziciji S!Oiga Umallooa: on je i daJl.je bio
najmocniji ministar Ill Sruilkovoj vladi.
Sotoku TaiSi je pored donosenja zakona o rangovi-
ma Ustava p.okrenuo .i Citav niz dl1Uigih pragrama JwjJ je
trebalo da pomognu u resavanju spoljnih i unutra:Snjih
prob'lema sa koji:ma se Jajpan suooavao. Japanci su se u
V.I veku, suo~i sa superiornijom kineskoun 1ku1turom,
delili na dive velilke slru.pine. Jedni su se z;ailagali za otva-
mnje laJPaflla prema iKirr:ui, kalk.o ibi ,se rp01dsitakli njihDIVi
odnosi u dOilUetrliU kultwre :(ialkto hi rti !Oidnosi 'bez sumnje u
osnovi biJli jedm:ostrani). lD,nUJgi su ·insisti:rali na zatvar.anj:u
:zJemlje, ka!ko fbi se SI_PreciJlo ,,z;agadiv,ooje" bud:inmoun. Ne-
E>to slicno p,O[loviLo "'e u predvecerje IMeidzi ~revolucije
kada je J aJPa.Il rtJ:relba1o da 10digJovori na izazOIVe mo6ne
zapaldne tehnoi101gije i nauke. Sotol(IU TaiSij:u nij.e ibilo
tes,fuo da [pOds<taikne ,s:voju politiku lkui1turnih odnosa, jer
je dominantni antihudistitkd k~oo IMondbe j,os ,ranije lbio
porazen od strane pJ:obudisticroog Udana Soga. Sotoku je
zeleo da ip!r'OSVeti ·SV:OjiU zemlju. Cetiri pu:ta je iU Kinu slGllo
misije studenata, ne samo wrt:·o sto je !hio lbudis,ta vee po-
56
naJviSe zato sto je ibio !Ulbeden da su ,.kJineslka kultura ri
njene insltitucije izuzetmo ~nacajni za ll."azvoj Jrupana. Iz-
gradio je oguomni hram i velilku palatu u Nanivi ~s.ada
Osa:ka), oooji je lb1o najvazmija Luka ill blizini taida&ljeg
glav111og ,gmda Iikai1lllge, :bliiZU Nare. U 1to v:reme, pisane su
i sto.rije ca11ske poradice, lmlll!PThOig plemS!tva {Omi, MUJraji
1

i ,dirugi), !k:ao i naroda ill celini. Sotolm je plam.i.rao napad

na IStlu, kioja je lbi1a pretnja belJbednosti Mirrnana rterito-
rije. Svi napmi da <Se sipase ova lkoLonija hili su !be~uspe­
sni i, pos1le Solt:oJmve smrti 621. godine, Japan je defiiilirtiv-
no napustio ovu koloniju.

II

Urpmkos Lil!ovim politiO.kim idejama koje je predlagao

Sotolku Tai:si, covdc iml!zetme mudrosti i ~anja, u SltVa!I'-
noj po[itici nije tdo:S:lo do ka1wprr1ih pmmena. Sotoku je
viSe b1o filo~of ne~go poHtiCar; 1bio je i 'SII.lf\liSe slab da sam
sprovede svoje epohalne proje'kte i stoga je lbio prinuden
na velike us,tupke Soga Utmakou. U vreme 1regentstva Soto-
lm Taiisija, Um<d~o, a ne Soltloiklu, imao ~je istinslm wast;
posle Sotokuove smrti, SOigia !ldam. je poSit•ao jds mo6niji
a odnosi u drustvu nedemokratskiji. Da ib'i se ostv.ariH
plWl.ovi Soto:J.cu Ta:iJsija billa je p.otrebna 1reVtoiliudja.
Tek dvadeset godina IPOSle smrti Sotoku Taisija zha-
oena je :Soga porodica. Sit'U!denti kioje je Sotoku posloo u
Kinu vmtili su ~se u zem1ju. U Kini oni su bili svedoci
nastmka noiVog oarSitva ru Weiil.l.e Tang dinaSJtije, 'SIVedoci
njenog uspOilla i cvetanja, te su postali odiusevljene pl'i-
stalice poHtike reneSiall1se. Oni su rzahtevcli da vl1ada ,da-
nese zalkOille i osncdi etiCike nor.me 1kako hi se US!pOsrtavila
ddhno Ollganiwvana adrrninisnrativna maJsinerija lll'alik
onoj ru Tang Kini. Godine 645. revolruciOillari, princ Na.ka
no Oe 'Qkas1nije oar TooCi) i tNakatomi no Kamatari (ka-
sni!je F!Ud!Zivam KarnataTi) inveli ·su dl.1Zavni :u!dar i !UlbiH
Soga Imlllka, rtooa:SIIl.jeg @OSQJ!Oidam Soga kiana. Oni su usrpe-
li da srbviare centmli~Of\lani drnavni aparart sJ.i:ean d!Wavnoj
o11gam.izaciji u . Tang Kini. iBi1a je ,to T•a1ka 1J:"e£01rma
(645-649), revolucija kojru je izvela aristolkirartija mspill"i-
sa.na p.oditiCilmm doktrinarn Sotaku 'Dafsija.

57
 INajvam~ji cillj Taika reforme ibio je traZJdrvajanje go-
s,podara i zemrrji8mih !POseda. Svima je hilo jasno da ibi
praviooa tras!Poide1a zemlje od s~arne ,ctrzave one:rtl!O®Ucila
privill:~ije i nejtdn'CII~Ost tmedu ·[judima. Novi rezim je
ptredvidao Ida se oibtradiva rzeml!ja traZJdeli. 'na jedmvke ;po-
sede, :koji bi se dallje delili 111a ,devet jedna~kih !parcella,
u :svemu 1111aHk 111a ikilllooki sisd:em zemljiooog poseda. Na
jednom !POsedu radiilo hi iOS'am [jrll!di, a i.SIVa!ki ibi ,posedOIVIao
jedinru parcelu zemlje ikao s!Voj.u. Zajedlniaki, ovih osaun
ljudi obradivali lbi devetu rparcelu koja 1pripada drlavi.
GoSipOdari 'hi imaili p.rlaViO IITa patrcelu cija povrsina ll1e bi
lprelaziila vdlicilllu poseda dbiooih ljuldi, a kao ,vladini sruz-
benici p;rirrnali hi odred:oou nado1kmadu rza Vll'senje SIVOje
s1.uZhe. Time hi 1se 011emogucille prirviilegije i neamwde u
01clln,oSIU na stall101Vil1i'stvo. G01spoda1ri vi'Se ll1e bi imail.i •SIVoje'
priv:a1me IPOsede, a njiih lbi imen10vali 1gurverneri i admini-
stra1lotri coot:ra1nih iii lolk:ailmih omgana drZave. Moena cen-
trallna v!lada :USfPiOS·tavila ibi sis;tem fP!OOfe}Qtrull'a na nivou ci-
tave zemlje, cime hi se udarillli osnovi prasocijalistiC:ke
pa:iwede. ·
SIVi ljudi fbi p!I'ed zaJkonom ibili jednaki, a slto je jos
vafuije, i ekon011111Sild izJjednaceni - ibarern u 111a00lu -
SfP'OOVIOdenjern nadonallizacije zemlje. Jedilllo tbi car imao
posebni !Poil.o<Z·aj kao. o!VapLOCem.je Boga i 5ef dJr.iJa'Ve, a SIVi-
ma asltalli.ma lbile hi p:ruZene jednake mogu6nosti. Ovo
batrem ru naeelu. Kao ideal, ov:aj sistem 111iposto nije bio
novina; upravo je Sotdku Tailsi ovako zamisljao dr.zavu,
iaik:Jo 'to 111ije lllSIPeo da ostvari :dbo,g uSttuipaka Jroje je
morao da uoini !Soga Umakou. Prilllc INaka no Oe ostvario
je si!stem koji je IZami'sijlao SorOOilru ne lllilazeei u fuompoo-
mise i na~godlbe, a karla je kO!Ilaono ukllonio S01ga III1lllk.ua,
unu:ka Umrulma, ca:rslka porodioa ddbila je isif:insku 111last i
; 4
moe.
4 Me.id.Zi revolucija je ukinula statusni sistem i svi ljudi su
postali jednalki. Raniji feudalni gospodari i samuraji ipak su hili
u povoljnijem polozaju i Iakse su dohijali visi polozaj u novom
drustru. I u weme Taika reforme sefovi moonih klanova i nji-
hova deca lakse su dohijali visoke polozaje u vladi u odnosu
na obicne s.mrtnike. U Japaiilu reforme, revolucije i drfavni uda·
ri nikad niisu hili sveobuhvartni, vee, po svom karakteru, umere·
ni. Ipak:, ne moze se osporirti cinjenica da je Taika reforma bila
od ogromnog 2ma.Caja za Japan.

58
 Hilo de p:otrehno skoro cet/r1deset ,godina da bi se >StV:O-
ri!La uSitavna i biootk:Jra1Jsika vlrust u onom oblilm u kome je
zamilsljena u 17~to clanom Us:tavill; urrn1t1ogome ta vlada
billa je sliana onoj ru Tarng dinastiji i !Prihvatila je ikon-
fiuCijanizam .kao zvam.ionu tdeologijru. 5 Ona je u sustimi Mia
za~edniJC,loo de1o Sotolk:u Tai.rsija, fillorob, i Naika no Oea,
revolrucionaTa; dobra filorofija nije davoljrna za osrt:vare-
nje rrevolln.tcije.
Uprkos mzlikama, ova dva rvel:Lka 6oveka u 111eCeon'll
su i slicna. PI!'Vo, ;p&udno sru gledali K:oreju. S:o1tolku Ta-
i.rsi, tkao IS•to ISilllO videli, pLanirao je napad na Sila rt:ertto-
riju lkako bi za·stirtio Mimam.a 1teritoriju. Naka no Oe, doik
je bio ikmns•ki ;p.rinc ru :doba CaJI"ice Sairrnei, na ocajnioke
pozi,ve PahlOCe terirt:orrije da joj se uputi pomoc kako bi
se o.du,prla napadima .zdruzen'ih armija Tang dinastije i
Sila rteritocije, odgovo~rio je sllanjem ogl101llliile vojsike Ill
Koreju. Sa sltanoiVi'Sita J:apana, ovaj rat se moZ!da Cini i
nt1ra.trebn:irrn, jer je vee ranije iZJgubljena loolonija u Ko-
rejL Japansdm vojska ulbedljivo je ;porweena i mo.rala je
da se IPOVJUce. Nacionailini prestiz je uZJdmmam. a japanska
vlada nije fP'dkJusaiVaila da napadne Ko.reju 1sve do eksiPe-
dicije koju je tamo 1592-1598. poslao Tojotomi Hideosi.
Greska N.aka no Oea moze se illpmediti s•a o.nJ(){ffi koju
je ucinio Tojo; Oll1 je UJZ•I'okovao kas·trofalnn p,orraz J apa-
na u drug)Om ·s:vei'silrom ratu, je.r je Ill olba slueaja •v.oden
nepotroham. mt. Ist!orrijska je ironija 1da ISe 0/Va @reSka ru
oba ·sllucaja :u kasnijem kuLturno.m prosperi,te1Ju pokazala
vel:Lkim podstioajem. Posile IJ>.OimZJa, m.nogi Korrejci - po-
Jiticari, :naucnici, svestenici, urrnetnici izfbegli su iz Paikce
terito.rije d. doiSli u J,apan, gd'e su rnnogo dop:dneli razvoju
killllture, limo Sto je Ito bio. 'Sdrucaj i sa ameriokim oikU!Pa-
ciOill:irrn snagama pos[e drugog svetSikog orata.
·DrUJgO, nijedam. Jcmnski princ nije zeleo ,da !POSitaltle
ca~r. Nia p.r:vi p01gled, ovo moiZe da :zJbuni, pasta su obojica
u1o.zili ogmmne snage :da imperijalni sisrt:em pos,.Dave [[1a
oVIrs·te ·temelje, •sto bi im si:glllrJJJo ,Ja;ko pos'lo :oa oc:uiiDom1.
Sooo/ku Tai,si n1kada i nije stU!Pio na !Pil"es.to, dok je Na~ka
no Oe lbio oar samo cetiri godine, a •IDDuTIJSiki princ 23 :go-
5 Kao sto sa~ vee objasnio u Uvodu, ja,pansk·i konfucijani·
zam mnogo se razl:ik.uje od ·kin.eskog. U narednom tekstu pojam
konfucijanizam odnosice se na modifikovanu japansku verziju.
59
dime. Klada .se ima u vioo da je potloZaj ,nelbes1{JOig caJra" u
sferi p!dlitillre ihezniaiCa}alll (iako •je :sam car nepoV!rediv i
zasticen), jasni su mz1ozi rzaMo se ova eLva poHtica-ra, sve-
sna :po1ozaja oara, tTI.iSIU iborilla :lla taj poLo.Zaj.
lPIOISile Taika irefunme tTI.ijed.an gospo~, niti S.Ogun (sa
jeclinim ~urzetkom oodlbis:kupa !Dolkn.uoa) nikada nije po-
ldu!Sao da tposroane caJr. Imajuei u v1cLu du~i istorijsik:i pe-
rioldt, ibHa je Ito :veoma USIPesna refomna i osigUJrailia je
poziJciju crura. Uib.r1Jo je ~edna olJbi'ljna pogreS:ka SaJ111JOig
Nalka no Oea !WmlOOrovala lbelspdstednu bo:nbu za IPII'esrt:o
ito nnuta.r tSiaiile orurske !JX>1110dice. !Nalka, Jooji je bio krun-
siki p.rinc i u wettne carra iKotdkua i carice Saimei, pozeleo
je da tS'VIOj !Po[IOZaj zadmi i [ptOsile smrti caJrice; i2larto je
presw ostao /UIPTcWn~en punih 'sest i po godl!na. Naka ~e
1111a preJsrtx>lu ostao srumo !Cetki godine, poeev od 668. Na
samrtmi&oj pos•te1ji m iklntmslko:g primca irrnennvao je .sv:og
mladeg ihrata Oarnu i u svojoj posledm.joj Ze!lj'i naglasio .da
ze:li da ga nasledi njegov sin, princ Otorno. U to vrerne nije
b:iJJo 11JoibiOaljenJO 100 kruna sa oca prdliazi IJ1!a ·Sina, vee je
nju nasledivao neko od carevih rodaka, u prvorn redu
caTeva bll'aca. Orum•a tSe ip,ak sa ovim saglasio i presto
prejpustio [ptTincu OtomOIU, ali je posle Sililrti Nake Oarna
ubio Otomo.a i na :presto S'tlurpio kao car Terurnu.
Tolmm narednfu 98 godina, jedino .su carice Jito i Gen-
mei lbHe izUJZeci 101d pmvila da lkrunu nasleduju potomci
Te111mua. Ove ca:rice lbille su cemke Nalka no Oea (caJTa
Tencija), ali Sill lbHe isrt:Q!V.remeno fV:rlo lbHske Tenmu Lozi.
Jirto je lbi!La Tenmu10va il.ena, a Genmei ~ena nje:gO'Vlog
sima. lPOislecLnji car iz Tenmu ~oze lbill:a je caTiaa S:o1lolku i,
p.ds·to medu Tenmuovim naslledin.idma ni1e mogao biti na-
s~edni:k ip!I"es1lo'la, !ka:o naslednilk !ptl'edJLo:Zen lje JlJjen ljuhav-
nik iD.dkuo, mada 1e ostaJlo nejasno da li je on sam uopste
releo ida rpaSitan.e oar . .Posle sotolruove smrri on je !PI10-
twan, a Tencijev nnrulk dosao je na presto 'lmo car Konin.
Time .je IPOitprl1lllo IZaJmll'la Tenmu loiza, a dbnovljena TenCi
la:za.
Sa jecLnirrn jedilllim i:ruze1lloorn Clara Godiaga, koji je
ziveo o:d 1288. do 1339. ~dime i oooji je zeleo da ohnovi
ancien regime ru [{lome ibi car lkao ,,Ve1iki :kralj" ~os.red­
no :vlladao zemljorn, za Tar2Jl1.ilru od ,;Nebeskih illlliPerarto-
ra", svi kasniji carevi hili 1su IUstavni mon:a11si ikojima

60
su eesto manipu[ismi regenti, pdneevi, lbiV'si carevi (ihoo),
dJvor1sJoo pllernstvo ili sQg~uni. Calrska porodica je lbila u
sredilstu dina~srtiokilh boribi, tolrom !Perioda koji je t:rajao
01d 671. do 770. godine, kada 1SIU ·se medusob))J() bo~rili
Tenci i T001111u lldam.ovi, iloo.o i u VIOOl1le Sllllkoba izmedu
sevemih i jumih dinas>tija lkoji -su otpoeeli sa carem
Godiagom {1331--1392). Pa ni tada nrko i nije pomi:Sljao
da 1se p!lO!gilasi ca:rem. Oni J.mji su imali po1iti6kih a'Spi-
raci!ja naSitojalli su Ida osvoje poloZaje k.oji bi im obezbe-
dilli real.ruu moe, na tplrimer [PO!lo?Jaj 18oguna, i nisu se bo-
dli m muOn.e rtiltule. Zaihv:aljuju6i Tailkla ireformi rpo!LoiZaj
oawa postao je SIVetilnja, a cilnjenica Ida je car morao da
bude politiCik:i neuu11alan povlaeilla je njegovu nernoc da
pollliOigJ1e sukolb1~enim srtTanama . .Za amlbido:2Jne p[).emiee,
ratnilke i rsvesteniike cawslki presto nije lbio primarrnljiv
dlj, nar:ocito imajuCi 1U IVidu ifiziJk i21ooje ruJkoJ.iko ibi po-
b.rma hila o'sujocena. 1Svi (){Ili 'vise Sill vdleli da sluze camu,
ili pos!luSIIliO izwlsavaju njegoVIa naredenja, i time !POStanru
stvarni nosiod v!Lasrt:i. ISem :retkrh i2luzetaka, caw je bio
iZIVan IPoHtiCk.e arene, i bez sumnJje l\liPI'aiVO je to i najveCi
dopriJnos Th:iJ!m TefOJ1llle lk.oja je !Ilia dugi :rok Ucvmstila po-
1ozaj ca11a.
flJpllk!os os1trim 'Sruiloolbima iVIodenim i21medu p!I'isrtail.ica
Tenmu i TenCi ikllanova, lkrulrture ISe ubr.zano lfa?Jvijalla po-
1

Sile Tailka .reforme. Doneseni su i razradeni za:Jmni i nm-

me, .a Japan p<>Sitaje rzeml}a u :kiojoj se ¥lalda na OSQ10Nil.l
mkona. Tailho llcoldek:s, donet 701. ,godilne Tegulisao je
sferu 11:lngorv1ns&ih odnosa, adminisrtr.adju, J{Jriviono p.ravo
i odnOise medu ~judima i va:Zio je -sve do XI veka. Folt'-
malno, kodelks je va:Zio sve do 1885. 1go.dine lkada je done-
sen ,zaJicon o u,prarvi. Sledeei jsJ.rus,tvo iKine, IUspostavlJene
Sill lt1adcmailne slro[e (Joolk.'lllgaku) i rmive:rrzirteti Gdiag~allcru)
na ffcojima su slmkwnni bUiduCi d!'Zavni cinovnici, a :raz-
raden je i l'>istem dJ:,~av.nih :iSI):>ita. KonfuCijanizam je iru-
zeuno rpodisltaikao ,razvoj !)JIIIavnog sistema, o'braz()IV'anja i
ertilke ostavsi dominantan momiJ.tni princip rpona1sanja i
vlladanja rtoJm:m nawednih IVekoro:a.
Vl,ada je pos[e dono:senja Taiho kodelk!sa pokrenuila
01bja¥l;jil\llanje neikoHlro wednih lmj:ilga, medru kojima je
hila i kllljilga Nihon-shoki {702. godina), ,istorija Jrupana
po U'liO!rU na kineske narodne hrom.:ilke, Kojiki, objavlljena

61
712. gddime, Jroda se ibavila .iJstorijiO.lll idreVlTI!og Japana, a
713. godime o'bjavljena je iknjiga Fudoki, o prirodm.im i
1w1tumnirrn ibogatstvima mniOigih oblasrt:i Japana. Tada je
dbjarv!l.jena i Manuoshu, ~imka pesarrna ru lkojoj je s·aikiwp-
ljeno lb:lliu 4500 ~racih i rd~iih pesama od najrraniji:h Vil'e-
mena IPa sve do 760. godine; ona se i ,cJoo:as smarbra ,oomek-
~deLom j1apam.skog jerzilka. IipaJk, sve ove paidruhvate ne ibi
tteba1o precenjivarti, !I1Jall1QCioo kada ISe ima u rv.idru da Ja-
pan ru .to rv,oome :nije rnsux>lag·ao IS¥ojirrn pismom, ikoje se
r.a:ZJVija tek .sa prodomom lkonrl:iUJCijanizma i 'taoi~a tu Ja-
pan rt:oikom VI veka; rtada •su lk:imeski ,;ka:roikrteri" pd}ago-
deni ja,pansl].dm pojmov.ima, a kaSQlije je ·mzvijena i ja-
panslka aeJbuka. Bio je ;to i!ruzetno 1Sloien i znacajan po-
duhvat, j.er su se japaniSiki i Jdneski jezilk unmogome
razilikorvali.
Vee smo istaJkli da ru J.apam.ci modifikovali kinesku
krulturu i pri1rugodaVIali je s!VIojim [plo1JrebaJma. U :k:rrjizi
Kojiki u :mitsUrom ob[iku, a ru Jmji'zi Nihon-shoki u O:blikru
~srorije, !PII'ika7JUje se bozanslk:o porekllo i apsoilutistiak:a
moe japanske oarske parodice; mnoge rpesme tkoje ve:li-
cajru 1ojalnosrt: caru dbjavJjene su i ru :zJbiTCi Manuoshu.
Vemvanje u ;poJ,ubozanslku pl!'irodru oara kao ziV'Og hoga
i tfilo:wfija nebeslrog impemrtoca saJmo se delimiooo mo-
gu oibjasniti domaci:m kulltovirrna, a rn~ahru ovih lk:o:n-
oeQJc:ija naroeito je dQPrinela ;poHtiaka filooofija d:rugih
zemailja. U pisanoj fonmi ova ve.novanja ~rralazmo 1ek
pOISle prodora novih ideja poseibno :nalkon ,japaniziranja"
kimesmg pisma i ku[·ture. Ove :Iooncepcije nikaiko nisru
bille sasvim origmaJne i tmpcle su ru'ticaj jta!pa'IJiske reaikcije
na lk:ineslk:u Jmltum. Insrt:itucitja nebeslkog irrnpell'artom ma-
ze se .tu:maciJti i kruo svojeVII1sm.a. ildeo1oSka ibrana :kinesk10j
t.eo.riji revolrucije koja je za veenost obe1Jbedivala cvrste
temelje japans.koj Ca!lfsik:oj pooodici i Sti1ila je od SIVih mo-
gueih ire!VI()Ilucija. Js.tovremeno, ova k001cepcija se mOIZe
dbjasniti i lkao :zJnak japamike iruerionnosti u odnosu na
moenru Kinu; izjednacavajoci svog cara i&a Bogom, Ja-
panci Sill verovali u s.voju nadnnoc ru odnosu na Kmu.
:Amma lrnjizi Nihon-shoki, Sataku Taisi je naJpilsao
jedm.o osiono pis:mo kinesllrom cam, u rkome je naVIQidmo
rekao: ,,NebeSJki car Istoka us:rxln,o .salje poru!ku cruru
Zapada." Ne poowje rkineslk:i izvori koji ibi ,potv11diili da
62
li je Soooku Taisi jajprunsikqg cara n.azvao Nelbes.kim oarem.
U lkinesJooj hoonici, mectutim, !Il'allaa:imo da •je rtadasnji
caJr ibio lbesan, je.r mu ~e Sotoiku Tai'si u pismu napitSaJO:
,,CaJr Zemlje ~oog SIUJllca us,ndlno 1sa:lje por.uku caJr.u
~je zailazeeeg Sllllnca."
Bez olbzilra na srve, ocigledno je da Sill Se ill Japamu,
1

suoeenoiiTi. sa IOgromiliO!m, mb6nam i \ku1tUillno nadu:nocni-

jom zennljom, mzvila ose6amja i &VeSit hmt!Zenog defan-
zivnog nacionaliZJma. 'NeOISIP01111'a je oinjenica da se 'kon-
cepcija iNebeskog cara CVI11S!to llllkotrenila :na japam.skom
tl1u i da je to :Lmalo dalekoseMe posJedice na IJmduCi
raJZVoj citav:og naroda. Cinjenica je, mediwtim, da je Ito
uzmoUroiV!alo i brojne sukolbe nnutaJr S~ame callSke porodice,
a mn.ogi ~oS{POdaJri i feudallci borilli SIU se za nalk1onoot
oara. 1Pmloo hiljadu godim.a, [pQCev od Taika refiOIIDe pa
sve do Meidzi oovo[ucije, careve su lkon100lis·aJ1i !Kanpallm
(c:arev :glavni Slavetnik) soguni IGglaJV1I1i011ronnandru!juCi e'ks-
I

pedicionih Joor,pusa /l)TOti'V v.arvara), Hoo (ostarreli carevi)

koji su ibili s·tvamni nosioci rvtlasti; caJreva moe bila je sa-
mo llllomma1na. J:,deja o lhdfuruskom oa:r.u dbeZJhedilla je
nepre!kiJnUJti Joominuitet oarske loze i1lOilrom citaVQg OVJOig
periada. U rvt00111e naciona1nilh. lk!riza, ipqput one iz 1274--
1281, rlloilrom J:l10lllgdlske invazije, IPOSeta moCnih mpadnilh
ratnilh. ffio.ta u predveeerje Tokugava oogrmata, iH krajem
drugqg s1vetsd.rog rrata, 111all10di je ibezrezervno rprihva:ta:o
ovu Jconoepciju i svesno se za nju zJ.1trvo'Wllo.
Jajpanska ilsrt:ori9a umnogome se ll"M:lilkuje od kinesike,
gde 1su pollitroke promene hiile eeste, a dinasrtije srrnenji-
VIale j.edna !ClrugJu. Calk i pos'le d:rugog SI'Vetskog !rata, pora-
Zel1i japanski n.anod ostao ~e u toj meri odaJIJ. s.vom caJr.u
da su ISarvezniOki lkoma:ndanti :verovali da bi 1uiJ.ddanje Teno
sistema [prodlliZilo rart uz ogorCen.i, odJlucaJIJ. i dugotrajnn
of1por Jiapanaca. 1Itzmedu &damnaeSit:JOClanog lllistava Solt:o~
lku T1ailsuja {604. lgJodlillla) d 'S!aJc:JiaJSmljeg pos!IJemtllloJg U1S1ta1Va
(1946) /P<)S<toji ZaCuUUjUOe visoik stepen ikonrt:inuiteta U ljJIO·
gledu mesta i politiake uftage k:oju ima oar. Talko je bozan-
sko IPOrekLo earn sadla. od:baeeno, Oll1 je jioiS ruveik simboil
drZalve i jedins1Na j<apaJil.Siloog m.aroda. On je sa:mo nomi-
na:lmo 1Upravlljac zemllje prema Oldredlbama o!ba usrt:aw.. Za
i1:1aZlilku od Kine·- gde nijedna od !brojnih di:]JaSitija, oaik:
i o:nih J.ooje ISU S'tVIOl"ile 101grooanna carrSJtva llla citavoj !kine-

63
sikoj .tJeritoriji, nije :vtlJadala dluZe ad 200 godilna - Japan
j.e us.peo da ,lozu careva OOulva velk:ovima", .;poHticki ne-
utra.UZJujuCi poJor.Zaj OM'a i stiteei lll€:WOVIredivost njegove
licnotsti.

HI

TwJ1di se da iloonfuci~animatrn i ttaoizam vode [poreldo

od Konfucij1a i Lao,cea; obojica su !pl'ip!aidaH ildasi [il1:era-
ta.6 U IPOOOtlru IOibe ildoologije rpnnudile su :iJnteli,genciji
Vilse-manje slliene fi!loz.ofije i zilvotma :naeela. Sarna lre'C
tao rznaci IVeCiti !Pored$ i p:utamju ['.~voja drustva (ili
kosmooa), pa je 0111a tipi6:ni llronf:iueijan~ski tlroncept:. Ucvr-
stivsi se, konfuCi.iani.ziam ru \Ki:ni :POS1taje dmaVIlla fJ[ozofija
i uziva podliSku i nalkLonost rviladajruee lklase i ibiro[i{Jmta,
dok ;taoizam sve viSe posta.ie amtidrzavna ideoiogija i
dugo !VIl'eiDlena oS!taje helteoodidks·oo. Kionifucijanizam je
os'Viojio gmdove, dolk ISfU ~taoilsti ibi1i isp:osnici u mrailntm
oblastima. IK!Oilltiiucij.ooizatrn je bio imelekrtua[na do~tJrina
jer je dluih ~ ,cln.illroNnle 'VlreiClirro:sltJi io!dJrmiV!aiO m!a ~oaj[)loj
diJstam.ci (ntkada ilh rnije otvr01reno podrZaJV,ap, mada ih nije
ni narpadao), dok 1e taoirzam u oSIIlovi mislticizam i sama-
niillam, koji weruje i oslamja se na rrnaJgiju. Glavnu [piOdrsku
tao:izam je IIlaJlazio meau >Seljadma i nepismenim ilijiUidima
u gmdiovima.
:r u Jajpanu vlada je prihvatila ideo'logijlll konfucijaniz-
ma. Kao sto smo vee isrtalkli, SedamnJaestdolani rusrt:av i
kasniji cwslki edikti pils,ooi su sa pdzicija ikonfucijooizrna.
CirtaJV niz ,generacija dmaJVni:h s[~beniika lllveravao je n'a-
rod u p.ortlrehu po!dstica!I1'ja i negov.ooja konfucijanslkih w-
Hna poput 1skrenosl1:i, !PI'avicnos.ti, 1ojalnasoti, pOIStovanja
SIVojine, muidrosti i odanoslti. T1aoizam ~e nije mogao ucvll"-
stiti lkao :nezaviSmJa !l."elligija a:La dapooslkim IOSitrvima; na-
mesrto 1laoiZITila r,aJZvio se :Sinooiz,am. Taoizam se, u Mvari,
u J apaiTliu manifeJsltoV>ao kao 'sintoizam {rtaoi~am se .u drev-
noj Kini ponelkad mtzivao ,suntaoizam"); sinrtoizam se
6 Konfucije je roden 551. .godine p.n.e., a umro 479. p.n.e.

Kaze se da se sa Lao-Ceom sreo 522 godi!lle p.n.e., mada neki isto-

ricari sUiruljaju u to da li je Lao-Ce uopste postojao.

64
stoga more smaltlrarti prenu.Senirrn tawzmom. 7 Japa!Thska :re-
ligioona ll.liVerenja ;povezaiT.a su se sa taoizmom il:olrom se-
stog veka i 00. taJda p!I'edisrtavljaju nedeljivu celinu. ~Zami­
mlljivo je da je u Okilnarvi, ikoja je !hila van domasaja
sirntoi~ma, taoizam lkao .religija, sa !IIliilogim hramovima,
p!Ostojao joo od: x,IIV veka. Ovo (potv.rdiuje te21u da se u
oMasti:ma :u Joojirrna je dominkao :Sintoizalm taoiz,ann nije
razvija:o, i oibnvtno, sto upu6uje na zalklljucalk da su obe
religije istog porekla.)
Mnqgi sim.towam smarfJraju ;origma1noon japanslloom :re-
Hgi~om. IaJro on s.aiCLmi mnolge odginallne e'lemente, nemo-
gu6e je u1:Jvrvdirti kalko je ru prvolbitnoj i odginalnoj fom1i
sintoiZJam izgledao. Iz rog vremena nisru ISaeuvani !Pi.sall1i
doklllmenti, jer je rta epOih.a pretihodiil.a ruvodenju kinesilrog
pisma u Japan. Svi pi!sani dok!u.m.enti ikoji su danas do-
stupni isrodca.rima pod :uticajern su lkineSke kulrure, pa
sintoiZJam ne m&erno analirziJrarti lbez illlticaja rtaoizma. Tao-
izam naglalsava svoje kinesko poreklo, !Pa se slicna teza
o pmek'Lu ISilllltdi'Zliila IIIllW.e 1Smatwa1li ;tla!ofus1d'C!kom. Sinto-
izam 1se stoga lllliOZe lflullllaeilti illi kao japans'ka verzija tao-
izma ili ik:ao ik:omlbilnacija 1JaoirzJma i [l'I'Iimi:tivnog sirnltoiz-
ma; uilooililko je pll'imitivni sintozam imao malli uticaj, sto
je v.r1o 'Venovatno, tada se drugo stanoviS.te svodi na prvo.
ZaJnirrnljiVIO je i to da rne&e IOid rtaoistiOkih bogov·a nala-
zimo (p:I'e!l1USene U smtoilJlllJU. IM!nogi oibredi i Tituali ,ta()jz.
ma preuzeti sru i uik:ljuceni u simoilstiak:e obrede camslke
pomodice, a oltkriJvamo ih i u soosildm svetloovinama i
obocedima. U ,.Sintoizmu olbiDrivamo rti(picne taoisti6ke ma-
gi:Cn.e eleunenfte, tpqput gatanja, •aS1:J).10iJQg:i!je, geomanrtije,
Obe ll'eligije ruvafuvaju noce'lo: ,Ocisrtiti illlffi od ·zla i otlkrirti
pravo bi6e ooveka" (seimeishin). Mnoge taoisticke koncep-
oije otk,rivamo i u japanskim ibajik:ama i marodnim p.nica-
ma. Ve!liki :br~oj Japan1aca izLo7.en je IU1:ioaju taoi1lllla p:o-
sredstvom njegovog uti~aja na primitivni sintoizam. To-
7 Ovakvo vldenje sintoizma jos uvek nije opsteprihvaceno

medu ortodoksnim japanskim istoricarima. Posto je deo ove gla-

ve vee bio napisan, dosao sam do rada Fukrunaga Koji, Ueda Ma-
saki i Ueyama Shunpei- Dokyo to Kodai no Tennosei (Taoizam
i drevni carsld sistem), Tokuma Shoten, Tokio, 1978, i zakljuCio
da je njihova teorija vrlo bliska mojoj. Fukiunaga je specijalista
za drevnu kinesku istoriju, Ueda za japansku istoriju, a Ueyama
za filozofiju. ·
5 Zasto je Japan .,uspeo"? 65
Jrom @r.adnje ku6e odriJa.rvalju se dbreidi koji obe[eZa.vajru
s,vaJw njenu etapu, na prfuner, !k,opanje temelja, wadnja
zidova; ovim obrediima rukorvode sinto svestenici. u sin-
00 hrnmoviuna [posetioci mogu :kup1ti svetu 'looaku ili allma-
i11ah irz lkoga llThOiglU p.rat1ti '&VOje ·zv~de. Svi ,ti postupci u
sustillli udgoVIall1aljiu drulhu taJOi7JII11a.
Japanski mitovi koje nalazimo u ~birci Kojiki otkri-
vaju velilki uticaj rtaoizma. 1Na:hla:zilll110 :na cbvr.dm.je Ida je
pre rnasrt;anka j1apanslk.og otooj1a, 1svet lbio ZJahvaeen 1s:tanjem
ha:osa. Ov-o odgavara :ta:oisrt:iOlroj iideji prapoee~ka, ialk:o
nesto sliJeno nalarzimo i :k)od dmgih trcl:iJgija, ihriSca:nstva i
veroVIanja 1anrt:iCke Gircke. INeki rt:v.tide da S'U u mi-tslmj
~pohi Japana od!Lulke dcmoisene na rt:aoilstiOl~o-'.Saunanis,tiCiki
na:cin, a ne prema lfirt:uta1nfun J(Jon£ueijanskim princi(pima.
IaJlro se najveei lbroj miltJskih. ca:OOV\a me moze llllkJ1qp1ti ru
k<mfucijainske ideale (sa izuzetkom ca~ra iNintiokua), pri-
redivaci rzbir1ke Kojiki .u ,s.VIom ~dgov:o~ru lkafu da je
ca~r Tenmu tpo srojoj lrlliOCi da tDiaunetJne IPOslusnost, ali i
podstaikJne ~jrulbav, dallcloo na~dma~siv.ao caTeve Huang Tia
(koji je idealno odgovarao naeelima tao~ma) i Ven Vanga
iz ,dinasrtije Cu (koji je hio ildeaillkonfiucijanizma), dok je
carica Genmei dalelw cUIVIetnija od ~egendamne carice Ju.
Ov10 111edv1DsmiJsleno otklfi,va inrferiOI111JOsrt u odnosu na \llla-
predniju kinesik.u !kJullturu, posebl110 tDJjene moiSitiOke ikon-
fucij.anslke elemenrt:e, pad cijim je 1naee lll!ticajeo:l'l ova
ZJbi!l:ika.
IDa lbi premos:tio jaz iZ1111edu Kine i Japana u domenu
kru1truJre i [pO!Jitioke moei, jajpa~nski ,dv;or i vlada mmalli su
da IPifet11pe korenite p.romene. IsWViremeno je morala da
se ruovll'.srti ideologija all.lltoriteta Calfs.ke (piOIOOdice. Bez pre-
terivanja ISe trnoZe ifeCi da 1e citaiVa ZJbimk,a Kojiki, pos;ve-
Coo.a otlkrivanj:u porelkla ca!I'ske p0100dice i 'PJ.101UCavanj.u
njene isrtorije, pos1Ve6eina ruOvirscenju nepo'\1\Tedivosti oara
i n:jegove cwsik.e iLoze. Jedmo pojed:inci lkoji mogu da do-
ka:Zu rS:vJoje pocekllo od oQginje SIUIIlOO, AmateraS'U, imaJju
Pifavo na p~resto.
CaJiiski IP'fes·to je nepovredi!V, jer u caJrevim !Zi[anna
teee 1®v lhoginj:e &rmte.rasu. Ova rt:oorija, iJpak, 111e va:Zi i
za h0111be lkioje se za presto vode nnUJt:aJr cans.ke pooodice.
Ulb.iJsrtv10 lb;ratla illi rodaka 111ije lbi1o rnilkalkav izuzetalk, kao
sto smo vee j,SitaJlcl.i, medu cla:DiOfV:Lma carske pmodice
66
tokom istorije drev[}rog Japana. Upcloos :krru1Jom politic-
kom rreZilmu i rouvanoj crurslkoj ILozi poze1jne i ilroriS!ne
refarme i imovacije ibi[e ISIU illliO!gl.LCe. Neiko iloo je zeleo da
ostvari nove politicke ideje- rmutar camske porodice-
jedino je mo,rao da !lla:ae prinoa Jmji ee poddati ltaj p~ro­
gmrn. Taiika .reffOII'Illla, rtipieni [primer japanskog dr.ZaJVrrlJOig
udarn ili !I'evoLuci1e, okoli.1.Catna je 101!10g trenUJtka lkada su
p~rincevi lNaJk:a no Oe i INakrutarni \Kaunartari rubili Soga
Uimalkoa i car.iou Kiogjrullm i tpresto predali njenom ibJr,atu,
carru Kiotolruu. Ovalrovirm izv10denjern :rev,alucije Ill J~pa111u,
carska !Loza se nasrtavil.jala, iako sill neki oarevi lbtli rtmno-
reni ili su rponekad biJli p.riJnudeni da albdicirrajru.
Tokrom 17. veka J apanci su l!'eorganiZiovali s1:lm1Jkturu
vlasti Ill s/kiliadu sa Jk.onfiu.Cijanslkim idejama; objavili sru
mitove Jk.oji sill billi (pOd sna!Zniim ll.lticajem taoizma, a sve
U dlju s:iJrenja 1011ih i!deja looje ibi U naii10100 :u0vrrstile Nlrast
caa1ske 1porodice. iPosto je konfucijanizaun dalelco mdo~
nalniji od taoi:mna, rt1o se mo:le ~trati praviJlnirm Jlm.ris-
eenjem ,ove dve rkineske fillorofije. Dvorske funkci!je iOOme-
lji!le 'Sill se na taoimiJU, mada 5(ll Jljrudi .srmartrruli da je njirhov
temelj .sintoizaun, ~st·o ,pokamje da oa.I1Sika rpomdica postuje
i nastaiVljra !l:lr.adici~e zemlje. Sauna vil·ada lbila je ilronfu-
Cij.anska i progresirvna. iSuprotstavlljajuCi se pritisdma
ogmomnog kineslrog cwstva, Japan je .st;vorio efilmsnill i
moOOIU vladill i pPdsrtioao nadonalisotiaka oseoa!llja i !P'atrio-
tirzam lkod sirokih narodJnih masa. Irma ironije u :tome da
su ove drve ikiJneslre fi:lozofije tzJajedniOki doprinosile ostva-
renju ovih ct1jeva. Stnrtoizaun, ikoji je, ikao ,stJo smo .vee
v1deli, u r<>Sillovi lbro taoizam, pod:stiaao je nadonaJ.ni duh.
Kmjem TokUJgava ere, kokugaku (strUJdije ja~panskih ikila-
silka), ifuoja rvodi porekilo od :zJbtrke Kojiki, v.at:reno se za-
la:le za siJnltoi&tiCike (p!riJncipe; rOm.a je ll.lill1TI.Ogottne OOprriJnela
ekstremno nad0111alistickim d .S.ov.imistickirm oseeanjima i
pokretu kroji se prortivio s;virm rzapadnim silauna, pa i Kini.
Trragicno u sveiD/U ltome ~esrt:e cinjenioa rcLa se orva
ideollogija u Jap.anu rral1Nila na ·.rracionalizmu, ibo11bi 2'Ja
rourva!llje rtradici!O!nailine zajednice i da je hila il!'actomalna,
magijsk:Ja i :marglovita. Kad 1god hi izbila lkriza, Carr' se
mooo svojim pr~ima i ib01ginji sunca, IAmatemsu, ibra-
zeei IPO.moc. Japan je imao rmnogo SII'eCe, jer je rprtlikom
1

olbe invazi~e M0111gola tajfun potopiro :veliki rbroj ibrod.ova

5*
67
 neprijaieljske Hote. Tajfun je nazvan kamikaze (vetar koji
Bog Sallje). I m vl!'eme drugpg srvetsl.k:.Qg ll'aJta Japam.ci Sill
se ru sinto hramovirrna molilli za kamikaze. Ratna srt:mte-
gi.ja i 1la:ktilka nisu oobiljnije prouceni, a lrult H<'Sne ~tve
faJnati6no je veliean. ·
Sim<toizam de ru Japanu Ill prvdrn redru religija orurske
poll"odice, iako se njegow ll.llticaj i ik.od nall"oda osoca !Prilli-
loom seoslkilh svetlloovina, Zetveni!h sveeanooti, sklapanja
bll"aloova, lkO{Pa'Il!ja rtemelja Jw6a i §mdm:je. Kao ru Kini, i
u Japanu je ikionfucijanilzam p:rihvaCen. k:ao eti&i siiSteo:n
vlliadajiUICe e!lilt:e sistema, dok 1e ta.oirnm (iJi japansJm ver.
zija, sintoizaJm) religija caa1sike piOCod:ice i silrdkih lmaiSa.
(IU Kini ltaowam sru ~ail.i o!bioni ~judi, aili i 0011siki
,harem':.) Pir:i tom se mora dmati ru vidu knu,pna nrZJli:lm
looja posrtoji iznnedu kineskog ·taoi:znna i japanswg sinrtlo-
i2lllla. KJao Sii:.O simO veC rrelldi, lsinrtoimiD je bio IOSIIlOVa 'Lo"
j.a1nosrti i patl!'iotskih ose6anja J apam.aca, dok 1e ilronfuCija-
nimm ru rK.ini ilsticao narelo da se svalko mora povtl.lCi iz
javniOig zivotfa, ziveti USJamljeno, ISikl10IIlnO i mirno, kaJko bi
se zemaljos:ka sreea lispuniJa ru dtugoveenosti i ibesmrtn:osti.
J apanci &u il:•ao.iiza!m p:otpuno iEeokrrentrli. PmVIO!birtna
1Jaoisrtioka koncepdja ne'beslkog imperatora i bofunislke ze-
mlje (sinkoku, illi ~ja Sla :rrartprkodlllim :.sillama) proltru-
rmaceni su po1:Jpuno dmgacije, antitaoisticki i rSrasv.1m ru
·slk1ardu sa potrebama Japanaca, a ISVe Ill cilljru podlsoticanja
nacionailizma. Sintoizam je u prvi rpllarn isticao potrebu
licnorg zrtrVIOIVanja za cama i :njegove cilljeve, a ne dugovee-
nosrt i veeilt:ru mlado.srt; naglaSialva ·Sie rvee:ii1Jasit zemlje, a ne
i)JiOjedinca, dok taoisti najveei rznareaj IPriJda:jru pojedinau.
Zlarto ne 1lreba da nas iznenadi rto !Stro su ove dve zeo:nlje,
sa .sintoirzmom i rta.omnom !krao naJjrutioajnijim heterodok-
sijama, siLedile p:O'Qp/Ull1i0 dru:gaciju iPUfllarrJ.ju i•srtorijlskog r~
Zlvoja, up,J.ikos cinjenici da je !konfuc.ijanrizam bio njihova
zajedniclro 101Dtodolksirja.s
i£ !budiZJarm je prod'oo Ill Jla{pan, marda ne direktmo iz
Itllldije, vee pOS!redsii:.VlOIIll lKime. Vee rta~da, on je sadrlavao
8 Vee u Uvodu sam naglasio da deta:ljno izuoavanje pokazu-

je kako se jarpanski konfucijmizam umnogome razlikuje od ki-

neskog. Japanski konfucijanizam mnogo viSe je nacionalistiOki
obojen u od:nosu na kineski.
i
68
annoge ellemente lklilne,Ske lkJUllitrulre d. imaro iPfOOJO ~~jed!ruiOlrog
sa lronfueijanilmnoan i taoi~om. Jaij>amci su !budiZiallll pro-
ueavalli u Kini. Na!Suprot lkO!Ilfucijanizmu, Jooji je ibto po-
Hti&a fiLorzofija 'Vlladara i nJjegovih rva:zala, budizarrn se
usredsredio 1nla pOilThalga'n.je ijiUidlima u nevdlji - mart:erijall-
ll1!0j ili duhovnoj. Ko:nfucijanilzattn je veHeao osdbine [pi<>·
put LojaLn!oSiti i licne z.rttve, dJolk ~e lbudirzam milosrde [judi
smaltlrao IZa 1111aj:ve6u fV!rililllu. U epohama n~aJglasene alkltiv-
nosti lbudista, pOkretane ISIU ibrojne dru!stvene akcije, po-
put :pomoCi sirotinji, o11ganizovan.ja ibolnioa, pl1UZanja us-
luga na j~avnim mdovima, osildbodenja ,potLaCen.ih. Oni S!U
uticaili na vlladu da p,rhlwati hmjne !(JIDOgrame pOJ:Il.OCi,
odllazili ill ~adOIVe i sela i svoju reliigiju !Pfqpagiralli mediu
stamoVIni§tvom.
S.otolru T1atisijerva vlada, p.rVIa onganirovana vlada u
JapalllU, podsticala je ,ib,UJdimm; u 2. ckmu Vsltava pi!se:
,Lj'Udi tmoraju p.OIS·to:va.ti !Budu, lbudizam i llmd:i!Site." Ka-
snije, t11aJI10Citp u N+ara pariodu (710-794. godirna), b:wdi-
zam je uiZivalo po.sclJ.nu 1111a!kilo.tliQslt i IZa!Stitu Vlarle. WgiDa·
deni s.u IVellilki !hlfalil1Jovi i ilrule u vcl.ikim g:mdovima i mriJO-
gim 101bl31S1:itma; :njima je .trt:fu.a!Lo da ·se Olhraib.ri n:acionaJmi
preSit.iZ. Voile !bwdisti6ke hijemrhije pr-Ok&:iH su puteve
do ;vla~de i ,dvora i urest!Novali Ill po1irt:ii0kirrn intrigamra.
Ka~da su hudiiS;ti postalli utioa'jni u vl1aJdi, rtaoi~, J.roji
se odranije Ill forrn'i sintoi,:zma ucvrstio kao re1igija carske
porodice, irziliOVa je rtumaten m ibiUidi·s1:iCkih poo:icija. Sin-
toisticki b01g0vi smatmni su za ov:aplo6enje B:ude li nje-
govih IUZVisenih. ,uJOeniJka; siJilltoiZJam IIlije ibi10 ltliS:ba drugo
do jedna varijam.ta budirz.ma.
Brudizam je isrtov,reme:n10 uskladen sa sinifJoiMi.Okim
po~ednm na siVet. Vee .rranije smo isrbaJlcl.i da je :taJoirzam u
Ja,palllU (pll100ibva~en ill sin1:JO!iZJam, pa je calk prihvaeena i
koncepcija ca11.1a lkao tZivog boga Govaplo.6enje iboga), 1s1:o
je protiv,recik> dtulhu !taiOmna; i budiZJam je, p<>sio je oowa-
riJO llitd.caj na vlladu, ,11apiail11iizia:1an", jer je rprihrvaeellJo da
je J~an ,1h01Lanslka zemlj,a" u Jrojoj 'VIlada tZivi lb01g, k!oji
zalto, ba:S ~aJo ti nelb.o i zeunlj'a, 1I111Qfa ibiti :veci·t. U !Vrerne
naciolllailnih kirim, mongol.slke invazije i dmgog 'SVetskog
mta, Ill btwdi~S<tickim hmrnov:iuna, ibas lk!ap i sintoisti&irrn,
ocLrzavane su slu2Jbe u koJitma se moliLo ZJa poraz neprija-
telja.
69
 Sve dok: j>a'Vtllo ne p.nihV~ati ovo prv10 nacelo J apana,
nijedna lb.udistroka sekta nije mo.g~la da raauma na prizna-
nje i mogu6noSJt mda. Tipicna japaa11sllm 'bUJdi·sticloo. seklta
je !NtLSWren selk1:la, koja 8e jasvlja u drug10j pd1avini 13 velka.
Ia!loo je :tJv.rxliiLa da je btudi~ieka, lbiilra ~e Ito sarnanistiC!ka
GotUJda ~ vaoist:i:olm) d IUil:trooaai0!11Jal1Ji:srticllm. ISelkva. Hrtilscan-
stlVo 1jre lbermetzetl1V'J1101 poclnma~o Od!a!No!bulna:g~a {1534-1582);
sektu je kasnije ogranicavao Tojotomi Hi!dejosi, pocev od
1587, da ibi je !k.onaeno Thlkiuig~aJVa Iemicu zaibTa!Ilio 1635.
godine; ·sekta ibi morZ.da d<>rlivella ISiasrvim .dBuikCiju 8illldbinu
da s(U misiollil!I'i [p.Tili.vathl!i 1diolktmim.u ,Jhozmske rz:emlje".
To bi ipak nametnulo ibitnu izmenu nacela hriScanstva.
Ne sme se zam_etrnarirti ni cinjenioa da prod01r narpredne
k!ulrtn:we u lrulrurno rzJaosltal:Uj:u zem[j:u, [pokireee proces re-
ceycije koji se moze opisati na sledeei nacim.. Vladajuca
klaJS!a zemlje pdhvarta nove ideje, ddk nizi &l:ojev,i i lldase
i!majru ananje mo~gU'6nosti da USipOS'tJaJve neposmdni ikon-
takt sa novim 1oorrrcepoijama. Kulturno neproSIVecen.e ma-
se [}J():Ve ,iJdeje poSilllartraju 1slkiljuCirVIO dill'Oz opt1ku vlada-
j,uce J.dase. iKiada te !Dlove !i!deje asdmhlruje IV'lardajuea kllasa,
one, po p:riaJVilru, pOislbajru degeneriSiane. rNi jarpan.sld b:udi-
2'laJID nije nilkaikav izuzetak; lk:aJda je IU dnugoj tpo1ov1ni 16.
veka Oda Ndbunaga postao d:i.ktator, uoim.ilo mu se da je
religija izgulbila svoj izvomni duh i da se moralno izopa~
cila.
Maida ~e iNoibrmaga v1adao ·SiVega nek!oli!ko godina,
zadoo je rte:ZJalk U!Clrairac ibwdizmiU. On je lbio :ubedeni ,mcio-
na:Iista, koji je u ratu izveo cirtav miz eksperimenata i nije
se plalsio ,por,arz.~a u ibitkalma, a ISiaikrupljeoo isikuslt:V'o [rori-
&tio je ZJa jids rb[irsrtavije IPdbede. On je IU'VIOO manevre fm-
macidra m !lrorilseenje ltlopova, i~laldnjivam_je neprijarteilja,
iznlllnivanje :nepdj1atelj1a, koris!ceJllje i)lOmotrskih snaga, rpo-
morsikJu iblokadu lrum i ho11111bamdovanje tqpovima sa ib.ro-
dova. iNiOib:l.iii.aiga je lliarzvio cirtalv rnz 1110Wh [pOli:tiCkih ideja.
UikinllliOI je niz kion1molnilh rpu1111ktov;a, rpa ,se tr~im.a ffio-
hodnije odvijailia. utkinno je [ (JJIOSreide plemi6a i ihllldis·tic-
kih manastilra, a 111asrledni f.eudialnd ·sisrtem (videti odeljalk:
I:V), st;vmen srtdtinru :godi!na rposile Taik!a ire£ar,me, zamenio
naprednij:om IVIarijanto:m feudialiZJIDa. Ovlaj 111ovi sisrtem
NolbUinlalgi je O[J}J()fgllcaJVao dia !P[emice i mjJhove rratnike
(samuraje) premesta sa jednog na drngi posed, kao sto
70
je to danas saru&j .g,a lb:i.rokrr1atama. OVaj ,,a:nPdemi· feuda-
linallTI" pretpo!Sitarvil(j!alol je I)JIOISitdj'runje lkila~Se IPOsebno ohulce-
lllih iiJ!OOifesiiOnaLnilh s'aJmutraja. Oni su gospodalra !PraJtili
na '11101Vi posed, diok su seil!jaci i dlaJ.Je lbili vezami ~ zemlju
i u ~i odigovarrali m [p'l'Oi:llV!Oidnju. S:arrm.tra~ji su
tako ~poSI1:1aH :u ptOitpUJILOSti olMIPMi !ru1ProizVIOdne vlladajuce
klase. IN101b:unagini l[)lasllednici oos·tJa'Villi su i oilootn:ooli pil'O-
ces !IiaZdv'ajlaltl'ja :fu.unkcj<a (piO[jqprivii'eJdlne proiwodmje i &-
mije; narocito se 'izdvajaju Tojotomi iHideo!Si (1536-1598)
i Toikil.ligava IeasiU (1542'----'1616); ovi IJ)IPCesi trajali su tJri
S1totine g:oldina, sve do Meil~i revolucije.
!R;arci.onaJiista NdbUJI1'alg1a nije rvero!V\aiO u Btoga iilli B:tl!diU;
nije vernViaJO 111i u mit o lbO!Zanslwj zemlji. Cillljenioa je
da je \0111, s 1clmuge slbnane, lbio IOidan oa:ru :i da je filllirunsijski
pomagatO. CJrurs'lru prarodiau; u .dUibim.i dUlse verooa.o je dla
su sintrailiSiti i ilronfucijanci nettnoCilli i ibesikori·sni. INohu-
nJaga je ib1o neikJonvenciiOIIla:lrun i potlpU111i0 iruzetan Japa-
nJac, ,'lllill.ll10igome :nalldk na za[)aidtne rrnisilonarre koji ·SIU ga
zamo i ·r1aZJurrneli. On lih je ihv~li10 limo hralbre iljude [lroji
su prellro mlllogih 11l)OII'a dio'sli u nj~g:oou zemlju. Od nji.h
j'e doibij•ao ikO!I'iso:re inroiJ:mladje o s'i<tuaciji 1t1 svetu i lr'aJZ-
vojru !llall.lke i otehnoillogije u :Ev.rQPi. Noibnnaga je i.ZJuzetno
cen~o!I'etilru :i vtredlruu :rolbtu, IOIOIVO naiOII1li!Zlrunje koje 'sltl mJi,sJio-
na;ri dlonosilli. Jednorrn .reCju, hriiSOanske misiona!I'e sma-
tr1oo je v;rlra ilooii'isil1irrn.
tNolbnnaga je, medrutim, budiSite smartr'ao glav111im ne-
prij•a!teljima i plalr'Miiltima ik!aji su Oiptelre6iva1i niz rvllada
u Jap!a:Ilu. Tada:S!llja b:urd~srti.Okla misoo .po njeg,oV'OJil mis-
ljenju bila Je Olp'te.reCenia :re.aikciooru:m~im lkonzel'lvativiz-
mo:m j pOibpuno j10(j je nedostajala ideja pro~resa. IN!Oibu-
naga je do tell:n.ellja ll'a!ZJnuslio Emuakujj ihmatm {ilroji je irrnao
izuzeiialrn wlit:ielki llllticaJj jos IO!d '\llreunena il1jegiO!Ve gmrunje,
788. ,god~e), polbio sve s.VIeSrt:enike, njiihave 'lju!b,arvnice i
sve :lrotii StU na hiLo k3iklav JliaCilll ibili ipOVeZlami s:a hrarrnom,
pa Oalk i d'ecru i 'VOjntke-mnnahe. On je ugU:sio ;p.obunu
kioju ~e :iwaiovala ib:udistiC!ka Jko selfuta li (kam.io od da.rvnina
uticajne ihlramove Ko£ulruji, Miakilaji i Koj1a1sam, p:olbivsi
sveSite!n,ike, 111jihiorve ,s[eid.ibooilre i do lteme!Lja !I'arzruSdviSi rte
hria1111i01Ve.
Pmlednjiih .godillla SVIO!g :llivo1Ja, 'Nolbunaga je Slkoro
poiluidJOO. Oduvelk. je ib.io nad!men, 'lliO!bll'aiZen, olkrutan, nepo-
71
popus1:!1jiv i hirovi1, a ~dJ ikiraj zivota sve rte osoibine 5IU
postale jos iz:ooZenije. Japanski budisti hili su ufusnutl
zloeilruilrna J<ioje je iJ?Oci'llio, illaiClJasve masalkaom iU EIIlJili.Ul-
kuj.i hramu. ·Posle IOMOig dogada:ja oni Sill se potlpu!no ipiO·
vuJdi iz poHt:dke, obustavi!li akrtivnosti. lila pruzarnjru [pOm.OOi
i nikada viSe nisru lPiO(IliO!vo uSili ru 1te 01bLasti.9 Jeclrun.a fiUlillk-
cijla ihraTilJOV!a. s,vela se na pogrelbne ceremonije. T10 soo su
mnogi Japanoi daiiHlls al1:e1sti i nereliigiooni ~judi illiDI1QgO·
me se ano.ze obj~a~sciti p!dlitillro!m lkoju 1je u davna rvremena
vodio IO'VIaj art:eista-.raciomla.l~sta. Ipa:k, lbudimm je i dallje
bio omilljena .re:hlgija, IIlUIIdia nije s1asvirm ·siJguJrno da Li Ja-
panci i id<m~a~S voouju Ill budistli.Clk.o ~asenje.
Imaj!UCi u vida celokJupnru istotri.ju hll!di:zma, najveCi
UIS!P'Oil /OVa oolilgijra d!oZivelia Je u Nla!I'a {710-794) i Kwna-
kma :periodtu (1192-1333). PoSto je v~dlajuea klaisa ibwdi-
2lam uve\la Ill J~, OIIl je llroi1iiSOO:n 00ao sredstv,o OlcWllalV'a-
nja vlaSiti niaid OOJroidnim masanna; sroga se retigija nije
isk1jucivo bavila sreeom .hli lbedom Jjudi, vee neuporedivo
viSe ibogattisrt:JviO\m driave. Ovo se ll1!alr1oiCito odnos.i lilJa ibudi-
21arrn Nar.a rperioldJa. U K.a!m!a!klurr-a IPedodlu jooaju srumu-
mji, Jroji su se .s~ta1n:o boo:ili m Zivot i srmmt i uvelk bi:li
Sip.rerrmi da ru ,t,oj ·boo:ibi m ops11afnlak ooijaju svoje p.rotiv-
rnilke; samumji Sill se p:rirodno rzJainteresovaJli za lbudirm~m.
U tom !lJIO!gleidu imwetna je 11anoM Sinmruna, ilroji Je Ziveo
u ~rumakiUJiia 1Pe11'11odu. SilnraJn je iOISI1J<XVIaiO ~rel.igiOIZl'lli. .red
lroji se portpu'IIP IQS1o!b.odio wtdcaj1a magije, dqpuistao c1a-
novima da se tlene i ~ive svetpNniiin Zivortlo!m. Sve ovo je
dioprmeiLo uS(pclru seikrte SiJnraJll {Jodlo Sinlful - sektJa istin-
skii Oi.S!te Zellnl1.1e) i njetlK)Ij velilkoj pqpulianmos1ri u na.notd'U.
U ,t;o VJOOtne menja oo i st:Ja1:1Us nasil.ed!Iliqg sve1Sitens1Ma, koje
se ,sve rvdSe pretvam u /alf1Sft:dknia1tijru i u lkrejm:joj ILiniji naj-
mocnidu fwdialnu sillru. Nla plliVi rpogled, Seklta isil:inslki Oi-
ste ze!mLje ~ ~e IPOdseiCailia, l100to seku!lari2l01v.ani 'bu-
diZiattn, lllJa proot:esltan<tske Slekrt:e h:risoaln!stva, maida se UO!P·
ste !llije iQocila Zia is·tinske drustverre reforrme, ,S{PaSenje"
ljrudi, i protiv dnl1JSttveniih rza:la. Bore6i se :zJa svetslku dJomi-
nJaciju, svest:ensttrvo se IPTelt:lvJQrilio u ariSiOO'furaltiju, :a vers:ki
0
Soka Gakai vodi nedrvosmi<Sleno poreklo iz Nisiren budi<S-
ticke sekte, i zanima se za politiku. Ponasanje religija nastalih
posle Meidzi revoluc1je umnogome se razli:kuje od ponasanja tra-
diciona1nih budistickih sekti.

72
lideri ~ivdi Sill mslkosnim, a~risrt:iOilm;altSkim !Zirvotoan, tta1o~Seei
dobnovolj111e tptl1iffiotge 'Vt'm11Jilka. N!Oibnna@a je porazio Iko
sefutu.
IV
!Onuistweni o«::tnnos :i!zmediu kloologij1a, naiS:too u VII
veklu u Jap;am.u, rzJadirlao se swe m daln:als. U naj!OIPs;tijilm
Cllta:mla more ISe ttMndilti da de JronfuiCija!Ili1larrn, Caik i pos~e
prodtom rz:apadlndh idejia, rouVIa!O s:v!Oj veliJlci uticaj na v!lia-
du; ISiJnltiodzaJm je Ulttica~o [)Ia caT~u pQI101di:w, a budizam
na :Sitam.ovniStvo. Mo6ni sistem drtZave IUJtemeljene na Usta-
Vlll, stvoren u v.rettne Tlaikla refo:rune, nije ibio .diugo'tlllajam.,
a centr1all.i7Jo;v.a'nla IQI1glalllizaoija ibilr~rart::ide po;vullcla se u
saanru: 1sebte.
Vee ·smo ioS~ta!kli dJa je d:a[Jiaiil!Sika 1VlaJdta iteskJ<> doZivela
PfOii1aZ IVIO'jsik:e jpllinca Nlalka 1110 ()eja u lK.oreji, iiaiko je Ito !Ilia
dwgi ii10ik u dO(IIJie!Ilu lku!11ruire ibilo irurretno :koi"isno. Oslab-
ljena IVIlaldia 1111i0lliala je & se bori protiv li1klCnJh !p<>llPdioa
lroje su j!a!Cail.e i ibliJJa je jprillrrudena oo IUS'1:iUiplkJe. DeOaci drz:
mOOndh (p/0!101diaa ruzivali SiU povilaisCe.ni iJ?!Ol!oiZalj rpri[illrom
ilmenoV1alll!ja iM unJJalplred:enja u 101din10S1U [)Ja dbiean S'Vet, a
plemJs.tvo je rzJaWilmaLo v~ne IPO]JOOaJje iU oVlaJdi. iR.efiQrmi-
srtiC:k!a 'vladia ll.liiillil.Oige je !liliOII'aila idla !llla!PUSiti svoje ~
birt:ne ,PJ10®I'esivn:e ailjeve.
iPoiSro je ce:nJt:r1aJiam ;v\liada lb.illa nemtocna, iLokalnd guver-
neri Sill se ruvelilko osattn:o,stlaililli od njenog I})II'ettnijera. Oini
su se [piOJ]aisalli lpOjp'Uit iplll<XVfunJCij1skih vload!air'a, a ne rpred-
s.tla'Vlllilka ceilltmlne vliaisrt.i u pojedia:JJirrn oogi.lolnirrna z.emlje.
Teri!t:m1iju i srtarro.vnils1JVO lkojtim StU u ime dclave ill!Prav-
[ja:li smatmLi ISIU 1SIVIO\ii:m. J pos[e 'fuib. refunme - !lilivade,
pasnjaci, &unne 111liisu ibili u dmwn10j sVIOjh1li. Godin.e 723.
d&ava je, u d01govoru sa plemstvom, priihvatila da ova
:remlllj~ !Ilia !kloju se !Pio1alga1o jpravo i k;oija \Se oibradliwLa mo-
re hiltti dooi:votmo pu.1iMa!tma LStVOjlialla. 743.1Q1Vo doZivofbno v'las-
niiStvo pre1lvioir1eno je ru IVelCM:o fVIllaismli!stvo. Srtoga su p1e-
mi6i lbili :imzetno motiv.islami da poslbatnu Wkallin1i wuver-
neri. KirceCi !Sumu i dbrad:ujiU.Ci zem:ljiste, oni su ruve6av.ali
svtoje pQSede i posittaljalli lkn:iup;ni 00mlljqpasedll1lici. Radlnici
na OIVIim pa!raeil.amJa II'.aJdj[d Sill Zia ilMum. zernljoposedmkla.
Talko je centraJiiooVIallli ib:in:lo/kimtslci sistem iVladavine, 51tV<>-
73
oon ru v.neme sOitlok,u T.aisij!aJ, u VIII !Vek:ru, IP!oilalloo poeoo d.a
p~rop.ada, a Siffienio ga je predfeudalni nasledni sistem
zemljioposedtnitSrt:ivla; .om. se i Sialrn 11riam.sfurmisao Ill zemljo-
po~dnickd fuuld!ailiZialm ilrojd je .'llPa!j:aJO s've do dolas~m No-
biwnage na v1ast u ~Vii velm. Italko su :l.iornn:aln!o j/os uvek
bille .na SiilJa:lJi rzJalkonsike !llOII1111e i etilloo iz wemena Satoku
nllisija, :U :pl:1al~i je njdhotv lll!tiCaJj bilo ibezm.aJCaijlalil i /OII1e Sill
vi!se lbile dteikor. ·
if,stt/Orl6arrli smtarllr'adiu d!a je zemljqposedtnicki foodiallti-
zJa!m dt:poceo negde u XJH v<elm i (p!ocetkionn XIH :velka:
Godim:e 1185. slomllijen je Thim klan, J(Joji je lbio najfllltimj-
niji na .dvaru i s'alm tvocLio (pio~it~klu oom:lje. Njih su s.ruisili
predstJaV'l1lici iklam.a Milnatmo1io. Oba !kil'ainia - Tailra i Mi-
OJamoto - biLa sill :u srodis11:1VlU sa cau:1sdrom ptoJ1oidicoa:n i
njihavi cLamiO!Vi, ll1'Z pmipaJdnillre FrtLd!Zivatna :poroddce ilroja je
v[adu lk.anrtmdi,s,alla IPOCeV od IX vekJa, odmili :SIU k:Jaio lo-
lmllni guvenneri u p:rxwlindje. ti :piOsle oklonoanja sVIOji'h
mandata, oni su tamo ostajaH i nisu se vraeali u iKjoto;
njihoiVe pooodice (JlOSttaja:le su nlaijlmoCnije. P,nvi je rra vJa~s,t
dasao Taira kllam. i sloonio moe :P'UidZivara iPOrodice; moe
dbia ik1atna sloanili &u p!iilplaldJn:ici Mmamort:o rpomodice. Po-
red rpono.dlioa 1Mmamolt1o ti 11a:iu:1a, ti mn101ge rlrruge port>dice
bile S1U moClli /PJ."O'VLnOijSki upravljia!Ci. Da tbi ms1Jitile /SiV!Oje
priv,attne rp'Osede, lkato ~ javnu rzetmffij!U, ;pod ,SVtOjom !lrorutro-
Loon, od OOI.'lJtxat~ne vlasti i svmh dnuiglh koji bi ih mogfli
UWJX>~Zit1li, IOIVe pQI10dice iCllrmle iSIU veliiki lbroj tmtniJk:a i nruo-
it:i~aine o!direde. 'Sef jedlne pd rt:ih pWl<Jidioa IPostajoo je go-
s~Podlair ip'OS!efdta (rijosu), !l]jegovi 1mdiaoi ':imenoVJarrui Sill u
vJtrudiajlu6i s;av;et, a seljtaci s!U ipiosrt:a\j,aJlli nji1hlovi vojnici. Cen-
trallm!O plemsiDV!O je ru tpioiOetkm ove rlatnitke t1mwislti1o mdi
2laStirte sviOjih po!dlaiillka li pos'edla, ali IPOS'tepeno ovi (l'la)tmici
preUillima:jill v~a:s•t i sittuacija se menja.
GoS!Podlrur IMiinamoto kloo:a :u IVIOOme pa~cLa 11aillra lklooa
bilo je Mhmmoltn JO!IiitJomo (1147-1199). tNjegow sWamna
vlla~st tplliOist~alla se m!a 'I<Jamitlo dbLast, tal1i je 0111 pos~e [padla
11a:i.tna tpPIOOidice prilpoljio Cdft:aV!U lterirori:ju llroja je ibilla pod
njithovilm UJtiarujem ~ lta;ko PIO!Srt!ao []a/jUJtioajtn'iji Qo:velk u
zernljli. Jori.tomo,VIa V'Ja;da je u ipOOOtJku lbHa u :nj~o,j
privtaiiln!Qj sllit.Wlbi i zJa!dtaJtaik tloj je bio ida tlrontoolise njegooe
teritJOil"i:je, a tpiolitttilka J.wjlll je on 'VIO!dio lisJ.cl:ju!CiVJO se t1Jica:l1a
lienih :imrteJreS!a MiJnlalmoltlo iklania. ZM~lja je ikao i mnije
74
hila pod !Tezimom lroji je pos·tojao ~os iz :vremena Taika
xefar:me. IK.:ada je TICilin:1a sl.kr1Silo ~ iFu·ooiva!ra /POOOdice,
njemli CllallJJOVi tOISr!Jali S!U Ill. il<!jiOitiu l (p:nigmJb:ili Sill. 'SVe rznaooj-
nije f:tmkcije u oonJt.mllnoj rv'l~a~di; Mim!amooo Jolriromo :nije,
medwtilm, napusltaio ~d! iKalmiaikUI1a iloolj~ se nal~ Ill l<Jaln..
to oiblllalstli. pod njegx>VIOilll (kJomJ!lroLottn. fU Kj!Oitu je pOisltlojalra
cenitlraJ.:na IVLada, a u ~ tKia!makma tadmirni·sltn.1aoijra Jroja
se lbri'Il!Ullia 10. !Lnrteresima [pt0[101dlice Minaimot1Jo, a ~OOtdia j:e
1192. 1?)Qdline Jolrirllomo dlmenorvan 7la Sei-i Taisogun •GdQSLorv-
ce: 'Veli:ki genema:l!i.silmUJS ilro1jd :Pdklor.arva vawa:re), 1t1jegorva
aJd!milJnistmoija sve vise mdJolbjtja ja'VIni kaocalkter, a Licnra
vojs:kra pos.taje rrracio:nallinia !all1Il1ija. Ptriv.artma alrmijta i vlla-
1

dla IOimO!gUCili ISIU mu d!a se poil1iasa ikiaio tVilJaidiarr, sto je ibiilio

u sru.IP::n011:LnQs.ti sa Cl1aamm 12. SedaimnlaleSitioelalnog uiStava u
kon:ne se ~rnre: ,;Zemlja ne s!me da ima df\lla rvladama, mti
lj.udd ooa •g101Sp!Qidar1a." PtO:Sfu je Jt01rii1Jonno clio kllia!jla !ZiiVIOta
ostoo fm.1malini MnbiolvnLi .klotmoodtatrut arunije !kioj,a je billa
n:epQsredno portCitnjema oalrlu, i imajiUCi u IVdldlu Oinjenlicu
da: j e lbdi11olk!r1art:ija ill KrjiOI!lu Cdtvo:nslko rpiltems;tlvo), .aid pre-
mije\rla na vtr1hu pa do :nW:iih oinovn:ik!a, lbiLa poteinjema
oruru, rto :ni ill !kton:n srueaju []Jije iziJs~<iiv;aLo onemljfcllllje [¥>iSto-
je6h odnosa. Zato !Katmakma •Baku!fu (1192-1333) nije
uniS!Ho ·s:ttalri. sisltem, .vee je siOipSI!lvooi legitirrn'itet o:sii?Jumto
tlime •Sfu 1ga je p.riznavalo, a i lsits.tem je pviznav:ao 1t1jega.10
u t]:>'Ilalksi, m oar :r:ui rvlli~dla nis!u ffiOigl·i da JrontllO[·iS.u Ba-
kufu {vojska), Cija je uloga prevazila:zHa vojnu moe; voj-
na rviL~da i tdvrolfslm v1aida ofud!a se nis:u ma1idvaj1ale. Sa
erom JiOifirtomo JJad>am. oe iUlSraO Ill :pell'iod tdivovlasca, a po-
Stte'pelnlo je i8alku£u i :olt¥O!fetnO postalO rviliarda; divolfslka vla-
dla se srve vti!se rpovlliatO:Ha Ill dlrugi pLam. i ibila oo IStamo :tllon:ni-
nalnJo.
Niacel1io Otdiame stliuzhe 11art:nHoo ;sV101IIle g01srpodamu osTiliOIV-
ni je lllli0ll1alllni kioldielks svdh ;ria(tm.i:akih lc.lu.Ustarv.a. KtomJIJU!oi-
jlam.skra V:rliiJJJa cung {IU Jia]JialnU CU) 111aJg1aJSaVIa odaill!OSit ltlece-
10 Bakufui koji su nasledili Kamakura Bakufu (Asikaga i
Tokugava Bakufiu) uz odobrenje dvora postavljeni su carskim aka-
zorn. Nesto s1icno desavalo se i u armiji. Pocev od 1920. armija ·
je poeela da se osamostaljuje u odnosu na vladu i neposredno je
bila odgovorna C:;IJU, a Od 1930. njena uloga prevazilazi cisto ar-
mijske zadatke. Ovog puta, Bafuu£u nije formalno ozivljen, ma-
da se pravilno razumevanje trendova u tadasnjem Japanu ne mo-
ze ra:wmeti bez poznavanja perioda dvovlasca.

75
mu iili 111ekl00ne pr1elll1ia sl()jpiS!tvenoj ·Siavesrt:i, dolk. se ova vtr-
lima u Jiaipal1/U 'tuJmaCi lk.ao liojal~Irrosit rvil.a~damu. Vee lMllije
Si3lm u IU'V!Oidiu IOibtilaJSI11Jio ikla~loo OV1aikvo IVarovaJnje u cu, kao
trzNi.SettJ.ru vtrlilllu, nJail~ u ~sdrma Otomo Ja!kamOO:ij:a i
pesmama 7lbir1ke Manuosu. 11 Ovallro ,jla1IJiall1irovam:o" rtttmJa-
eenje llla!t:rui.Clootg d!ruStva u IKiatmlaJkruira perrodlu doZi!Vljav:a
plrtOcv!CI!t. II)olk de Thillm :oo:Zinn b:iJO IUJSit1a'W1li I'eZim lkoj:i se
terne1jliJo na j31Vln0ll11 vliasm~ IIlladi OOmffijmn, bioo!krat-
Sloom l5iisrt1ennlu i ,pmncipu va ·Charrmtonije)" (demok111art:d~:a
u japallliSikJonn IS!ti:W), diott!le je KiamalkUJiia II'eZim ibio vojllbi
.re'ZJim ~a!SiliOMaln. il1!a pmvtu [XriVIaltne svojine !lJJa zem1ju, pa-
1lrilm.O.nijralli:zJmu i ,;naeelu f)Q$odstva :i sLU!Zenja" (fuwcLailmli
Wl2lails!kri. oclnooi). Vee li1a!nije su rseljaci 111a posedima oslo-
'bro<1etthl obweiZJa olbmdiiw1111!jra zemlji'Sitra 2la gosp10dama po-
sedla illi Zla (pOil10idictu ilroj!a je ruprovlj:a:La provilincijrolm. Urlro-
ltikp ~ isjpnnHi IObawezu tkrulllllka i!li :i1lmi•rili natulliaiLnu :ren-
tu sMom @JIS!poldaluu, !SlLotbodoo su mogLi rda dbnaooju zem-
lju Zla s.voje potreibe. Goispodlalri :J?iQSieldla ~iili ISIU prva-
klav nacim ~ivo't1a selj~, a g<:JiSiPOdJC~Jri poseda mo~i ISill
ovaloo dJa 2!irve, tprimaju lkcluk i potreze jttr je Joriitttamo
po!VvlraiivraJo rnjiho.vta rp:rava 111a z~ljru. \Sa s-tlaJillOJVism ,sv:a.Jrog
go~spoc:Lana poseldJa !POTIOOSIOib, ISbguin Jioi'iif:K:Jirnro 111lije lbio nri.-
stJa rdmgp do rza:Sitd:tmik ,sistema (pii'i'VIaltlnJog zem:ljidp!O!Sedlnis-
trva U ,SlistelmJu: jlaJ\TIOJQg ze!m.ljiqpQsoonistva. S~~jaci 1SU pogod-
J.rols1Ji !kiOjre rsu miVIall.i rut piosedu ibili ~Sprerrmi dia piatre
zm~~em htrd god je rtJo rgQS!PQdiairu fb:ilo tprdtlr'ebmo. Lsoo
je v~iLo i 21a rodin!Ose gQsrpO/dlania 1J:l101Seida i IS!ogtma.12 SViOj
uticaj sogun je 'sirio tako sto je [pOdciavao privatno zem-
lrjroposedrni!s<tvto svilll 'onm lklQji ISIU mu Oimili ve!like iU!s[uge.
11alkio je iiJJaSi1JaJjrap ja,]J!all'tslki feutdJalmi silstem, a K:amaikJuma
Otomo porodica je drevna ratnicka porodica.
11

Podelom na seljake i ratnike, profesionalni vojnici neiz-

12

befuo su se birokratizovali. U kasnijem ratniOk:om periodu (To·

kugava drustvo) ovi odnosi gospodstva i vazalstva temeljili su se
na nacelu ,sluzenja i zastite"; ti odnosi zadrzali su se izmedu feu-
dalnog gospodara (daimy6) i podanika koji su od njega zavisili;
ovi podaniai nisu, medUJtlim, wse mog1i da racunaju da ce im go-
spodari moci da priznaju privatno zemljoposednistvo - oni su
jedino dobijali fiksnu naslednu stipendiju od svog gospodara.
Zauzvrat, podanici - seljaci, t11govai iii zanat1ije - koji su uZi¥a·
li ove izuzetne pogodnosti, obavezivali su se na lojalnost kao pro-
tivuslugu svojim gospodarima.

76
slilstem, ilootld je u •SIVettnJU odgov'aimO ovom moldelu, b~o je
pO!ti]Jiwnlo :r.a'ZlliC:iJt, Oak i suprot•SitlaNljm Tailk!a re-Zimu. Pe-
rm ICftvovlaJSaa iU Jla!PMIU nije p.odir1a:zrumeVIaJO Sa!ITID IJ:¥},Siti0-
jam:je 1dwe 'VJLacfu; rt1o je i'>tt>lw'emeno :m11aci1o da de rzem!lja
po!Winjetrua 1dlvema vL~dlama lkoje 1se :upria'VIlj:alju ip!l'elllJa bit-
no rozliC:iitim llllaeeLima.
Zeun!lja je iSiadia rub IU !Peil1ilold :u ocome su vlOOa!La dva
vLadama. Lsrovremel!llo ltJo je lb~ d peri!otd 11.1. ·klome je cu
(llojakmst) lbila llllajtvisa vml'im.a. Cesto ,se pootavljao pro-
IYletrn: kalk.o se JPO!llalS.ati Jmlda se ldjailiruotst aaru SllllkoMja-
v•ala sa 1oja1nos6u sognnu. Ovo je centra1na tema Prica
Heike (Heike Monogatori), .k:ojla j.e 101apis18JI1a p:oeetilronn
~HI ~ka. IDa bi se slisJtem sJ.,UIZJenja os\LoibiOid'io prort:ivree-
:ruosJtli, Cla:risikii d Soigwrrat'l!ki siosil:em nije tre!balo !POitjpluoo
!IiaiZdva~jati; IIl'jihJova odlv.ojeiliO!St ltlr'elbaJo ~e d!a ima jedin-
stv.eJJJU oSilllQvlu. To 1se rv~IV!Mo 7Ja 6i!Iljeniou k:lJa je orur
fQJ.im!alnp S/ogwntu dodeljiVIaiO rtituilu Sei-i-Taisogun, a sa
siVOje ISitmne SQguJn. lllije •smoo Ida IPIO~uje neprijt81te0.jsri:Nio
prema ilronfuC:i.j181Ilimru, Mla~dlalju6oj ~doolotgijti oatrs!lre rvila-
de. ·S!Qg)UJI1 je ieJ11Ja1d lstvega IIIliO!I1alo Ida fbude 2laJstimik pi11a1V-
die. Nj'egov rzJadlaJ1Jalk kiaio vtoosikovode nije se 's:voddo i:slldju-
OiVIo lll!a rz:a.IS:tmtu plr1a'VIa (!'))a a:lj~gJO!VOj rt:edrorijli, rvec je morap
d !dla 'se poa1'aisa nepristrt~~S~n<>; ~ap Oall'skli fumko:ikmer ilrome
je ~®~a:j ;piOIVen:ii!o 'VIOjruu i JPOlicijlsilw tvli8Jst na citavoj terito-
ll.ii.~i Ja{PiamJa, s'Oigllin je hip olb:alVezJaln 00. SVIUidia sti~i pmva.
Hrr1albi101slt, 10/CkunJosrt, vilteS!tvo, Oals1: i slkrorrmlosrt: bili su n~j­
V'x8e :rnrtmJi.IOke 'VIrline; u !KiaJirulkuma pwrocLu ideall Iro!t:II1ilk1a
UJinnOfgJOIITie je !biJO .k.oll:lfuCijianslm, ti pOISWio je ilmJo ll.LZOII" m
idleahnog VIOjnliJk:a u ,,Ganlstkioj [)fatreldlbi !VOj!IlioiJma i lllllOIIIDia-
rilma" ru Meklzi peo:iodu.
IU oiVIOm .r'<all10m rntnJiCilrom dtruSt'Vll.l, u Joome mtOIVam.je
i md u polju jos lllJV'e{k !lllisu tpaisebm.i zadlaci mtnli.ll.m d seilj1a~
b-, •sel1jaci sull11i0Jr'ali ;dia biuldu 01~ .SVIOIIll gos.podla!rtu !P'Dse-
dia. llikO!m gr<ad~a~JJ~sOOoig !rota (1467-1567), ov:u rf:lmdicional-
nu vojsku potpuno je porazila Nobuna~na dobra obu-
eena lsiDaJjlaoo 'VIOjska, rtaikJo dJa SU SN'e fuud.a!lne !POmodice
11.1a2ldvajale I'ralt:lovlalllje i ii1a.d Ill p!OiljU. f{] OVIO!ffi dvokilia:snom
dlru~itvu Lratn:iJ.m i selj.aJm, rproi.zoodlnri sel®olr \klasnije se
deli na 1lri lkla~~, seljtalke, :mtn.art:lije d t•I1govce, .Sto je IUJs1orv-
ljeno maZIVIOjelln ~ i illl1gJQIVine u !Peri101du !NOibrma-
ga.-Htdejosi {iji u periocLu A2luei-~Momoj1ama), od 1568. do

77
1598. Nioibumialgla je u -Qo ;v.reme iklrenUJo u rulsenje iPfOisedinic-
kpg feudla:ldrzliil!a, sto je oikonfuo H1·dlejl01si, ilroji je 'US/POS!ta-
vio 1591 lllrctsledlrui. k!ruS!tinsiki s'iistern rr\ioji je :zlaibram.jirvao me-
saroje (kilirusa. 13 .
Ovla ik.Lwsna /PIOideilia na Mtmike, se!ljiallc~, ilaJnatllije i tlr-
govce sacuvana je sve do Tokugava {ili Bdo) epohe,
1603-1867. goldine. Tokugarva iBakufu rpodsticao je ,kOinfu-
cij~aJm, pa ISe j!aJpaJns1oo .dJruStvo iiJQg rv.reunem:a .s1obodnio
mofe smaJtmtd kao tkO!n,fiued11aJnskd. foodlaiLni sisrtetrn, mrudla •se
njegova kLruSIIlla s·trulktum iriazlllilkio1Via1a 10d one 111 Kini ooojlu
s:u ISiaO:injlruvali oa;r, ,gOISpodlaini, vi~Sdki ISlmhe.ndci, [jiUdli ple-
menit101g 1J:l()IC}/a i ~Stalniov.n:i!Srtlvlo. rP!Olcetlklom Tak.IU!gaVIa perioda
jrapaiilJSJd :loonruO:ijlalllci :su oiViU •s!ilttulalcijiU rtumaoili. ll1!a s[edleCi
nJa:cin: jrapooslro ikJLrus:a Slalmrurriaja {t11altnill{!a) ll1Ja!lik je ikine-
siJrod 'V'illa:diajrUJooj ikLasi (ilrojiU Cine oa:r, i~O\SipiO!dlruni, v1sl0lki
sJuzbenici i ljruidii plem001irtog moldla), !Clioik sve ostall.e kla:se
lmje ru!OOstVlUJjiU Ill proiZVIodinj~ 101dgovlarr1a!jru ikdneSrkonn rSita-
nloMTIWSrtvu. !Pr01Stio ISe KIOinfuJCije nije havro 1{)110S!Ve6i'VIam.jem
ov;ih ,,mallih ljrud'i" (nepdiS!menih pleibej!aoa) i is[cl~lll!Cil\llo /Se
olhmca:o [pl1sme.ndm ffijlllldlima {()atl1U, lgoSipoda:nu, 'V1i:solkJim slu•z-
bemJicima ~ •ljrtlidima plernrmlli'bog morda), ilcontiu'rnjaJ11Jslk:a na-
ae1a iV!llrudJanjla lltWII'.fu:netnJj~Vla SrU lilia japai11isilre sielljiGilke, !Zla-
nratl~je i rtng~oe 15 [pocettlkia 11oJrugaVJa p:enilold!a; jedlirr:uo Sill
s1aJrnul:na:ji, :pqpUJt 1Mnresrklih ~jruidi pleunlffili:Uqg :I1Didla, ibHi u
olbarvezJi idia tpoS.tujiU li/srt1a n:aee[a fP101I11aiSralllj1a.
U rtlo d01ba Slamtl/11aJji •SIU,predinjaciM ru sV!ojoj 1ojalm~.
pi1alVIiOnioSitd, llllVIaUJa)VIalllju SVrojme; 'S'VIOj rugjled IOIIlli rSIU rsticaH
san:nilm o~atlJOVlaiiljem. ZiMOtmi srtiaJndlwd •samu11aja lbro je
w1o nimaJk; nelmdla, poselbno IOl1li lllireg t:nalllga, ziveli sru VIrlllo
bedno. S.imolki s[ojevi 1111a!I1Didla hili Sill izLOIZeni preziru, j.er
se n!iJsru prldriawrafli ik0111lfiwcijlaU1islke etike. Uz p,omoc, ljruidli
Sill •.ipalk m01gli da ostVlarr'e s'V!oje ziV!oome ciljeve i zadoVIdlj-
srtvra; riilll110ig'i oo o.tUJdJa ibili i ibogatiji od pnoseanrih oSiallllU-
raja. Kao sto se i katoliclm drustvo deli 111a dve klase,
piopo~Ve i ii:namre, ·koj!i !pOiStUuj:u s'VIOjra 11ialcda :ZliVJota, rt:alkJO i
etJiCki ZJahtevi TOikruJga'VIa dlriuistMa msru biJ,i pravi.C.no li1aJSiplo-
deiljeni izmediu ob[1arrova.nili rsan:nJwmja d neobraOOfVIanih si-
riokih namodlnih iJ111aiSia. Kod salmuri1alj!a je (pr00ovktdia'V1ao Iron-
18 Interesantno je da je Satsuma iklan, koji je imao izuzet-

no progresivnu ulogu tokom Meidzi revolucije, srednjovekovni

posednicki sistem ocuvao sve do kraja Tokugava perioda.
78
£uoij!ooiSik!i elliiJtirzJaJm, a ik.IOid ljudi ose6aj ~ii\llo.tne mdosti d
ms!PfoiliorLeJ:llja.
Bogati •seljaai :i. IW!?JOIVoi, s jedme :strame, i :Ull11n1Ji a:li
siooma:sni ~ji, s drulge, IS:VIoljlll ne:zJavistnastt a:nogili sru
dia odma.VIajlu irelaJtJi:vlllJo k:valt:JkJO. 1Salm!Ull1ajdm!a je ibiLa tpo-
tre'bn:a il1JOIV6alnia pornioiC .boglart:ije ~e ISI1Jalnorvruisii:Jvla. Bo-
~ti seLjaoi i 11lrglovai kioirlJs.tiiLi. su •svpje s·LdhodmJO werrne
2Ja .citoo1e i od!liaz!alk u pPzO!!.li:sltla, iplaeeli ISU dia ·se !interesujru
Z1a zapialdm!u ikJullitu.mu, all'i i kJCJ/llii1uiCijaiili'Zlatm. Thllro je lloornu-
Oij'all:l!S:k!a et:i.ITm rvoomenonn presWala dla ihulde !lllJClii10jp!O tk!!Jase
SlacriJ.iUll:1alj1a. I seiljaci i 11Jr1go.vci :IllOI'a!li •su Ida budu odJaJrlli
~jtilm ,~OicklrimJa i ,vetrnd. prijart:eljli:nm i 1111lu.S>terijanm.
Slredinlom 'Do/kiugaJVIa rp.eriQdia ~ia'Viljaju se ikirupni oomljo-
p.Oisedtnliai i mOI6ni W!?JO!VOi; llllJiliOS\tvlo 1seljla!kla posi11aje z!a-
ViiSillJO, a mnogi ipiOS•tiajrult!rgJOIVci i slluge. Uskiono su .ih llla/U-
C!illi dla se u ~lliiiDS!fi miOII'ajiU posvetiti SIVOm @OISJPQdlaaiu,
]sto onalk:o kao •Sto su s·amuraji odan:i ·svojirrn goSipod&i-
ma. OtpoOOLa j'e ,sekuLalnizJacija" busida ~Siamumjske
etiillre). 14
8VIe ovo :i. re ikJalk:o je /Uftlidalio na k:~srt:instki sisltem ikoji
j,e ibliJo .temelj 'fulrugla'VIa IOOZima. LjiUldli su poceUi da po;Srtu-
ju ib01~art:e ;1mp}o:v:ce iSIOO: :loollliikto i salml.llr1aje, jer ISIU i omli. miO-
raili da sJusaju sefove r.adnji, tr,govacke pomo6nike i po-
s'lugu. T~ci ISU jo's ~ fortrn'allinlo ibili ispod SlaliiJJllD1ajla,
alli su sltrvattmiO iSlim:lJI:Ir1al IZJa llwazi"saimUII1aJje. Nes·oo stiarro
dlesa'VIaLo. se d Sla lkl1ll!Pruim rzemljK~posedmicirrna. Tl!1aidiido-
:nlalLnia llda/Sillal rp101deJIJa nra S/aiinJUir,a:je, !PoJdopni!vredmrilre, i7Ja1111alt-
lije i rtlngJOvce gUJbiliJa je sVIOj ~laifuj i iS1llle:nd!La jlu je istrlm.silm
kon£uCijamislka PIO!del.ta stlaJnJoVlllli~'tvla tnla pismene li n~i·sme­
ne. fiZliileOlu Sialll1JUlr'aljia i OO~aftiih i olbnatz.oVIalnli'h rtJI1glOIVacJa i
zernljlqposedn.illka ~vij1aju se 01d!ruosii !P~i~la'telj.strva ti uw-
:lJaJV'alnja. ]apa:ns'kia hutriloiazijra nije, medurttm, n:i. iz.b[izoa bi-
l!a ibolitko: aJgresivma i !P~liJV:n:a lkialo ev11101Pskra. Ona niilmd
miije moiDrulJa da 1se lbomi protiv IV11Cllde Ida ibli :iiZJ\T'djevallia IP!ffi'VIO
I)]Ja s]oibodinio p~tlnlilS!tvo, pia IS\tJOga i nije lf:lol1oonn Med.&i
irelViolucije :i:ziliaJZilra s1a sV!Oijirrn predffiOIZima. Stavi•5e, neki
krupni itlngolV'oi biili 'SIU reralko:i.olna!lmL ZmOOajno je lllJOCiil.'i,
me<$wtiJm, d/a ISe Ill dkwiru [p1110d<m01drrrog :Setro1:!o\r1a .I'arzMjla jeJd•
14 0 razvoju etiOkog 'kodeksa tvgovaca u Tokugava peri.odu
videti u Watsuji Tffi:sur6, History of Japanese Ethical Thought,
tom 2, Iwanami Shoten, Tokio, 1952, p. 588-624.

79
n:a moP:na ~I1U!Pa ilroja ~tlttje ist!a prorWila. pona!Sanja :1mo
i SI8IlTIJ1.lii1ai.
Za!h.'VialljiuJjiUCi Ultliaajlu ~mla i ikkmflu~ij~miJa, ja-
palllsiki ![]faiJ.1Qd je pri.davap IV'eldlk:i 2ll'llai0aj IV'!l"LinJaiilla dre.w1JOig
I1aftKWaJil!jia, 2IDtvtQW1lnju 21a ~SIP'Qdiam d iS~avemislt'vltl ~Sa dru-
gtim ljtWdliuna. Tokioim Tdk~ pe.Iibd!a 'llri dlru:Sibvene 111i
telmo!LoSJre tiJnova:oije ni.slu dloiCelklame sa ~licom;
ljrudli se !ll!iJsu ibOici.Li i2Ja ~QVIOO(je ru ihijeraJrhij·i rvelilldih
tmgovOOlcih ~. a ni k~cijla meitu predu.zetrui.aima
ndje hiill!a 101Sitrn. Tll'gOJVci mstU IOISUdli'VIalni 7JbiQg !Sitioonja p!OO-
iiirtla. Zai,!?)QVIQIUllici llliOVe tn.arr1o1dne etdlke 21ai!algiaJ1i •stU se l'lJa lalslke-
~am, ~ li b~je. Om su [pOselmo ismaall:i da
se tSti.oan!je !Proflitia !II10li'a ddvaj~ od ~ZiViQSlti li. porud-
11.101slli. li. :m~ sill se m fe.r"'\l)U,ej u pri'V'.redli. Mial1.db!I1dj111i su
oni .tmgovci koji su ibitno unaprediJLi svoju delatnos:t li. dbo-
g,a;tili tse. i011u!Sitiv'o ru celini. blil1p je \lronrmvvlattit, paJterma-
HstiOko, arntiindividualisticko toikom citaVQg To~ugava
pemiJQdla. Kladia Sill J~ci iPQsrtiaJli SiVIesnli. Qgrolrn!rroig teimo..
laSloolg ~!a~Zla u 101cLnoslu il1la ZJapaid ka1ajem ;te epdhe, prihfVIa-
ti!li ISU nci:zJbem,tQSit jpll10!meT:Ia Ji. o:zJbiiljiilJO pOCeli dia ll1ruzJini-
slj•aljiU• 0 'SUvlaii1alrrjiU itakve priv.r$ tkJdj'a Oe mJ06i da •se 111P1Si
sa 1Zajpaidloon. :Slltujpalj1Ui6i u 101<itn.Qse \sa ,dtnu;girrn zerrnliJ~ama,
Jiapamci tshMart:!'a:jru ~stJa je eik:J<mlom~ ilronlkru;rencija, efikta-
SIIlJO IUQlm'VilljlaJnje ti ·~a vllladla. IK.aldla :se Sottx>Jkiu Talisi
suocio ·sa superionnom kineSikom kuilit:Julrom, on je lPI'ihva-
tdio ll1leil2lhei>DJast i~.tiadinlje IIIlOdlemne Sillafue drllruv.ne tSlttruk-
wre. Ne~sto rslrono diogodlilo se i ba~jettn TldkrugaNa :peu:iioda
~a:dla SiU ISe !P'ait:IOOite SllOOICilLe sla [DJ06ndim ma'VIalmia. Zapad'a
i kada su cak postavljali pitanje kojoj vladi se treba p<F
kmi'tli.
 Druga glava

MEIDZI REVOLUCIJA

IU 0/VIom. ,dleillu kmjtige triatznnJotrU6em\o \Meildzi 'revo[ruciju,

ili restaJUraciju (1867---<1868), koja se smatra ptrelomnom
t1ru6k1o'm ~lapatnslke i!srt:lorije. Mloje ,1:luirl1JaJCemje \Me:iJdtZi treV!o[ru-
cije ll1ll1lJilJO@Oie se rrt~Zliilrude !Did iloon:cepoije nlajveoog lb:roja
jlajpalllsikih :ilstiotniloa!I1a i ilma mll1/0ig)O ldloidlirnih :taOallrn. sa
21ajpaJdniolm ~s1:ioir1.i~Qgjm£ij1om, liJalkio ti 11:/U [piOISitldje 01dlredene l!'a:z-
liike. Kion::Lcepoije Jkioje StU 1Si!I10lko pri.hivla6ene ru Ja,p:aJnJU ma-
nlje-Vli\Se /Oirng<l~Vialiajlu :rnalrksiSitliCktoj ~srtJotrij~ilroj rtoolciji, ma-
dla s:ahn 1'a liTlli!Sltj etrlijla dla je moidlemnia japam.ska isltotrija
1

i ~SUvjjse ro.SioibOOJa 'dla lbti se rna odigovlatt1aijui6i niaCin mo,glia

obj.alsniti m~sisiti:O'kloon lteor'ijom.
i&vi I)JII'elo!rnni tllrenJuOi 1t1 :LSIOO!riji ilmlaijru SMojru LidejiU vo-
dltilju, ra rzJa Metl:diZi trevfoltucijiu ro je ,!Pto\s!tlafVilljamlje osno:ve
!lia lizigi1aJdmjiU modleinne ,c:lrZ;ave po II.LZJo.ru a11a orne lilia Za:pa-
diu". IZ11?JI1aJdinja 1lalkwe tlllilave je ti siaJdla oilj Jooane s·rtreme
Jiajpam.ci, Ialli je 11o i:ruzetno tteZlalk 2laidlai1lalk pa 6e se olllJi i u
dlalelkoj ibudtu6no.slt:i SIUIOOatvlaJtli sa miliOginn rtels!kOOatrna.
Iz~adln[jrumodwne dr~aJve !PO WiO!ml na Zlapiald J~run­
oi 'turmaJae na materi]laHSit.i.C\loocS:MckJi, a ne ldiuiho;vnd, IOiaOO,
p:a se time, lll,PI1k!Qs ibt!1ZJOI111 OOSitelrtrJiaim i £a.rtrnallinio1111 ,p:O!Zia-
iPadnjacenju" nauke, tehnoiogije, dbrazovanja, privrede,
more !Oibjlasrlliti i!zOIS!tiaJjnnje rt:iaJkvih ibivzih prdrrrenla ti !U diD-
menu vnjske, iP01i,tiCl~og si,steuna i druhovnih vrednosti. I
iZirdk!a wakon yosai (japa~nslki dtuh !i. Zlapaidlna ·S~pos:oibiiliOJslt)
Oltik:ri~a pa.io)tiiv[Uenje illrupaidlruim duihOiVniim wednost:itrn!a. Ja-
IPiaillci ISJU :se iViaJt:irealo qprodieiliili za oaUlVIaJnje 'SMOje :lmftitiulre,
[]!aJcma ziMOitla, ~:peoifieniih od'IliOSa lizmediu tnatdlreden±h i
podredenlih, p01I101d!iane st:nulkl1Julre, 'allii s:u ~stlav!remeno tl:elelli
dfa &tvore [ffijCJidiernru 1dlriJavru J~ojla bi Sle !lJ!O IS:V:OjiOj [IljOCi
! ·F'
I
6 Zasto je Japan ,uspeo"? 81
i s!niaJZii magllia dla tp'OII'edi iSla ZJG~~P:adnim zemljlalll1a. Citav
XIX IVek olbe1eOOI1 je OV!a.k.Vlilm ll1l~tlqjlanjtfunia - SNe dlo
Me!iclli ,:r'e!vfo:Luo'je; ·isti oi1jevi ibilri. su 1P.r1is!wtni li. 2la .'V'.I'eiile
I1aita sa Riusij!olm, lkrajem Meild!Zi pe:rittla; tolkom militaJr1i-
sti01wtg preriodla iklada je :ruacli.sttiakJa INetthlaiOkla sma:tJrama ZJa
ildeaJl; (pOisile dmuJgog svet~s/kpg [Jjlfta :Jmdla je 'rz:emlja billa il1arz-
ruJsena, a ti cHjevi prisutni su i danas, kada je Japan
pos.t<l!o eJroniOlll1Slkii d!Zin.
N~asitlo/jlamje dla se strv~Oiri dlrtlJa'Via J{Jcija ee moci da se
pO!reld\i ISla Oll1iJm na Zia,pla,diu 5lalll1IO PIO ISielbi nrje lose, mti
llii.Jfuo !Pfotddere 'klmtici nraislt1ojlaiiTje ,dia 1se rzJeJmlja eks.telrnlo
,poz,apad!nj,aci" a intemo oouva sV'Oj nezapadni .duh. Uko-
1illoo 'se, medluttim, na,sJtJailii 'V1allrolulm !Usled !OidiiJiaowooj~a rza-
paidmiqg ,dluha islpiU!lli funlai1Ji.On;iJm Sinkokusugi (ld/Qslliowce,
,Ziellll}ja ibiogJova", 01dmosno dlolkJtrim ipio ikdjloj je Ji8jpaln,
zernl'ja Jroj1oon viliadla'ju neiooski irrqpem1l01ri Ciji su preci
b01g1o!Vi ·sfu ru s!IM<>tr1ili srvet, ,sltl(pei1iou:1al Ill od!noSill na sl\lle
01S1tale zerrrrlje), taida ,,1Il1!01CmJa maMa k\oj,a se mofe piOire-
mti :Sia iZarpa~diottn" !]JI<YS/tlaje V!eli:ka prertmj,a drugim drZa-
IIJlaJmJa.
KiaJo i.St1o ,6emo to Midleroi !ki81S1Illije, lkr1a1jem 'IIoikugava
periiOida :v!odene ISIU !Veiltillce dtlsktustije idklo tioga dla H mooba
!lliaslbaM!ti <Sia pd].iitilkom sakoku {7Jartlvi0i00nl01st i 'ioolaciomti-
zann) ili ibi JI8{Pan treibailio dh se ort:VIOOli ,pooma svemu (kai-
koku), a 111'alrloCirto ISle itzJdvtajraJjru IJ?II'iSI1Ja1Ji.ce n,a;Ceffia joi {,JPI10-
reraltli sJVe imos~trame VlaiiiVIalre") ilrojd se rz;allmal m e!ktSI1:Jrenm:ti
i2'Jol1iaoiJoniZJattn. Ve6inla /PII1(llg00sd!vlndjih i II"ealmjih [p1.1Ls1Jrulioa
kaikoku politike ipak nis.u Mli istimskd imtoonaciona:listi.
Za mljtih je ~vtalria!lllie 1Jelllllje s\atmJO jeiclioo 101d IS!redisltla!Va maz-
VIOja. I: oni Sill venoMaJJi. idla 1e ~d zem!].jla ,i.JnoS!tmnih
WIIIWiaJiia"; \SimaJtil1afl'i su dJa je IS!a!Zlr'e1o 'V!reme :lla ofviamillje
rz:etrnlljre, i ve!I10(VIa!].l dla je ldos~o idoba ru lkome 6e J1apam
!Pios1Jai1Ji mo6ni glot~otdlair SNdh zetm!all'jia, kiaj:i re ujeldlliniti
ciltaw !SNie't. 1
Ovaj fanationi d oovinistioki u1tranacionalizam (pOceo
je da rgubi rwtidaJj polsile Metlloo ireVIOllllcije, m8id!a je u pot-
pu!nJQS!ti OOLvilljm flliO'Ci ~ svetslloog IJ1ai1Jia ho ,,tteoJJogi-
ja" ,Velike diStoonoazijske 2lone zajednickog prosperiteta"
1
Oka Yoshitake, Kindai Nihon Seiji Shi (Politicka istorija
modernog Japana), tom, 1, Sobunsha, Tokio, 1967, p. 29-57.

82
 kio'j1a j,e dok!azdva1a da .svi ll1iaU1Qdii Iat1o6ne Azije ·treba m-
j~dmtil6ki 1d!a 111a1de :u ailj!U ll1!apire1llm po~d muil<io'Vod~tMonn Ja-
:parnaoa. ,ful1aZOm Ill ISvertJsiloorrn rntu, ~ogi6nirrn ~shodonn OIV1a-
kve :itdep10fgije, J~a~Palll je I]J!OII1!CXVIO Mo rp.risdljem tda prilivati
inrtemruaclcmaJmaJm, !&to je rezu1t:ffimlo crinjeruidonn da je
Jrap:am., :uJZ Ziaprud, I]JIOSitlap 'V'~ilk!a !Sii!La. Ne ibi tSe mo~ reCi
da je pmblerrn fanaticnog 1tl'ltranacicmaUi:mna u !potpuno-
s,ti mesem., jer !lTI'llJogi Jiapamd d. ldiaJna!S IOtdoibmvaj!U 1dejJU
,,J1a[p'arnskii 1dluih Sla rzJfi!Pa!dn::tiOim sp!CJ(scfuna.Sou'' d ne mog1u tda
se oswoJbCJ(dle iian{plli1kiacija ddkil.lr1ime ,Zemlje hogoJv,a" llroja je
u 10snovi rtem o ,j>ajpamJskiotm IC!tu.hu". OVla ,dJoikrtlrinn jrruvlja
se lklato roalkaiiia lrlla cuka siso {,,K.iilna fuoo OODJtall' sveta" ili
idleio!L01glijra ,,!S'rredlndeg oamsrt:VIa") 'kioja ,se ,11amvija JU 'Killrui.; bd.la
je !)J(o!tu:'elbna s1ima .kLeioilagi]a li JU rQdnosima ISla Zap.rudonn.
NlaljiVIeCi hmj Jiapa111ooa rd!arna~s Ill poltpum:CJ(s.fi i!paik ne
p::nihvata u po1:jpunosti ddrotr1nu ,zemlje ihogova". Ipak,
jo's uvek nisu otkrili ne'ku drugu altennativu. To izaziva
emo:cmailini 'll'a:krun.tm u staJvtu. ,)jlaipalllJslki icLuh li zapa;dlna stp~o­
sdimiOOt"; 'SJ\Ie dlolk se iOVla ~a a:re (pOpU!lld, mO®UCe
je olJiv[jra'VIallljje olV!alkvih stJa'VIO(VIa.
IKJruda jle Ill XIX IVIdlru J~a~Pam tmlotmo da se SIU.Oci sa
2Jap.aldlom, 01!1 ]e !JlT·imalo 11:JehnlodJoislci j•a:z ilooji 1ga je delia
od ZJapladJa, mad!a je i~o bito opsedlruu't, iZJail:wlalj!U-
jiUICi iriruSI1:Juoirrn ll1!acio'Il!alli·Siti0k;inn 101seea:njima, dotktrinoun
,j,a<pamlslkli ,dn.rl:J. i rzarpaldlnia Lsip'olsoibniO!St". K~a~o &to 6emo rtjo
vilde!tii J.<Jasm:ije, 'Sia :ilstJmij.Sike ltJaOlre ~<e~dli1 s1:la OVIO je bilo pri-
Iiotdno; rinn'ajiUJci u rvth:llu j<ajplatttsku istoclju, ,ovalk!aiV {[)la0ill1
mzmi:sljranja :pojwlio ~Se SlaSNiirrn ISpcmtJarno.
S:tlo :ste 'l:iiiCe ·tehrnJo1dS!kio1g jlatlla iZilTlediu Jia;pana i ~d!a
piOitireib:nlo je ilmart:ii JU vildu Cinjeniau rdla 'su J1a[p'alllci 'biH
svesm.i nj~ovrog ~Oisttojamijra ii pre MmdZi revo1ucije. Za
moorui ,Z}apad Oli1Ji Sill tzl1Jad_li. nnlrlJOI?}O !llanije; 'Vee 1543. Jia-
pam:oi fSill 1dbsld d!o ropa rsa poltitrut~a1slk!o~g ~gCNaCUrog bmdla.
J'apan je Ill I1Jo V!I1e!l1le ibilo ZJah'VIaiOOn: !llaitom; kontrola Ba-
kmfu (feUJdlallrna 'ViojTIJa vlllrud!a) od <S'trnane A1s:i!kiaga potriodtice
je k'iiJJalbiLa, a gospadian:i rmmtogth p.IlOIViincija medmolbn10 s.u
I'aroOIVIaJd.. Da bi ISle polbedlilio 1t1 tO!lTI lliartmJOim periodtu ib'ilo
je n'eiO/PhiOidmo innati a:ni06nn ~jill. lMnogi od O'Vi!h g~ols(pia..
d!rura bli:lli .su U[liO!ZJ11JaJtli SJa il11<11Prtdnoon 111!aruikom i tehnlolliogi-
jam Zapada, ta da bti do .ICJ(v]h prndi2JV'Oda ICLOISli CiiS!tio eikJo-
111l011111sikrirrn pwtem, na primer IUIVI<XZJOilTl, rmomli sltl se ISIUJOOiti
6*
83
 sa rnlirollll :reSJroaa, kdje Sill ponelrnd !bile rneprenTI:OiSitive.
HJriS6afn~i 11.1llJstotnJal1:ii bdJli Sill jedl8ill !Old po\UqjdlamJ.h puteva
kpj.im se dolliazilto dio ~ih ptr1dizV101dla. Ttallro je 'Vrlo rano
ZJajpa~dm!a rtelmoiliotgd(ja ibillla po1Jlll8ltia J~aQJancima i :nell'atS:ki-
dlhno vezJa!Ilia m zlajpialdnd .dJulh {hJdsoansitVIO). 1M:nlogi ~~po"
dlalr1i piO!Sittallli SIU moo ihnisoam:i, a iklartaOnu poibedtu O!dtnoo
j·e Oda Nobu:naga {1533-1582) koji je pokorio citaw .zem-
ljlll i :koji je, ilalko sam nli]e lb:i:o ihli1iSOauli:n, hio nakllionjen
hrisooostlvtu i !VeiSrrb 1se kio.risrtJiK> ~dtnmn ll1Jalu,Jrom, rt:ehno-
l01gij10m i otrill!Zjem. lK!a!o s·t:Jo 1so:np 'Vee tilsltalk:H ru !P'nv!Oli :gkwi,
lwristeCi se vatrenim orll!Zje:rn, on je izvojevao mnoge bit-
Ire lilia ~oopruu, a tr1~d:o je ~ ib.vm, pioklremnn pomotnsllw flo.
tu. iU IS!VIo(j!Oij I)JIOillllO(r1s·klo~ .sitrntegiji :on se lrorisrt:io i II'altnim
bmdovwia a:ra!O{Illl!lJatrrilm :1Jolpro:vdlma lkloj~ ISU. lblbikimli :zJali:i.v
Os aJkla i rtJrulm grnidl OldSielk:ld. od moria.
1

IU 1pl1V:Oj g1atvi !V'ec lsu:ni<>'· piotmetrliUli tClla je Noilmnaga

US(peSI.nio pl()ftisnruJO bu~ann, llroji se potpulno ikJoiJ:ll.l]mpi['aJo
i !PoldirZJaMaK> rt:mdlicirmal1ne il:iarme IVillald8.111\ia, o~ava­
jlltCi IJ:1aJZJVOj modimtrie !telmollio!gije; NdbUITiaga je stitiJO ~
poidS!tioC~~o hrisOam:SitiVIo. B:nrulalkiuiji ibllialm na p 1looini Hiei,
klqji je osJallll 1stloii:JinJa ~odlr:n!a rvll:aidlalo ilmdilstickim SJVetom
u Jiap:aiil!U, tionalo je iflolrik!U reilligioonu i svetlavnu rvl:aJsrt da
se nijedan gospodarr IProvincija nije usilldivao .da .ga na-
plaldlne. KiaJcfu IS!U, medutfun, NdbuinJC~~gimi !prothllllioi - Alsa-
klulm i Asali. - po~li ruJtoiOi:S.te nn :P1aniini Hiei, tNobrma;
ga je ~QPk:oHo pLaininn. Dve IS!1rrialne 1SU :se z1allm1artlko mwa-
di1le, a troaJdia je Alsai nruredne ~Oidi!ll:e pOVlllikJruo sVIOje SIIliage,
N:dbllllillaga je lbez dkltwlaJDij:a (ll!apa:o Eru1ula!lmji hnarn, po-
bi:o mrliOge ISIVeS/teln!ilke, \lTll1.l!Sikarce d zen:e i CiW'ViU p~aiil!inru
·S[plalliio. KaJdia de lll/gluls>ilo !P'OibiUlniU Jiko LSetkte obmaunao se
na sl:ioa111 :t11acim d J.iaJS(peo 20.000 :s\leidlbtmi.kla selk!te. Noibru-
n~ga je rtJalkio, LS ~edne •silmane, IUJVIGcllruvoo hriS6a:nistVIo, sa
na~jve6ilm pds!tiovoojem ocllrrosilo se jpOOIIlia 2lajpaldnoj .telmo-
~Oigijd i pro lsVIalkiU ceruu IIl!~j!aiO dJa 1dio nje ldiode. 6 1clrn:ge
stlraiile, njegJQIVIa 111a1Jar1alnja i maSIOivJl!a IUibistva buJdisrtJa kdji
Sill III1IU ISe rSIUJJiOOitiS!barv'Jtj,a!li ltl m1olwvJaJli iSiU •s1aibljenje iiJiudi-
1

Sitlioke IVere.
IUp:rilms oMim divlj:as1JvdJmla, NIOibnna~ga se mom oceniti
ik!ao p.rvi joapa111isilci ldirzaJVIllik u 11110del111i01111 Smislu reei. Da
1

je Noibrma:ga, rwz; ISVOjill v.idovi1Joot, v1aJdloo duze, JapooS'k:Ja

is1:QI1ijla ibi :se IPfO svemu sll.lldeci odlvij1ala (ll!a poillpumo druga-
84
Cijd naOia:l. PonJaljvise :zJaJh:v~ailjrujtuei m(jewavloj (prirodli li. ,,rpre-
mn~" pO(j 1aiVi, Niob;UIOOI?JU je IUJbio 1582. W<Jd!ine jedJatn 00
njegovih vazala, Akeci Micu:side. IA.keeija je odmah ub'io
jedan drugi vazal, Tojotomi Hidej.Oisi {1586-1598), koji se
m rtla(j IIl!aJCin, &als:vdm n:re~oOOldrvlaaw, idioOeipoo 100il1Itlnolle naJd
c1ta'VIom zieimljlom.
11aJmo 1se 11oJotlami ffide:josi 01d ma~Log 'V!aJZaila v·in:mo
db \NidbU!llJaJgllinqg nrrusledlndflm. IU poreaenju S~a IN!olb.nn~
on je ibio piJ.asljiv ,j konzervativan vladar, iako je licno bio
neustrasirv i narocito se istakao ru Nobunaginim lbifkama
21a uj~dinjrem(je zennlje. iPIOis.tP je H:iJdlej10Si potnJOIVO IUijeidlim:io
Z!ennlju i1.1.8ilron N~ 1Sll1.1ti, !kinmuo je u illla!Paid na
Klo!reju, lii2lgl1aJdi:o gil1ai111dliJo21aJn i f11as!kids~ Osa!ka rzJamaik i
S!alm tliwkJs.'UZillo IZ~;. Ir~, H:kllejp,Si je !Cllonoo C:iltlav
ntiz anera !kiOije ISIU IZlaJUs.travile il.iaJZVIdj ~(Jreartll'V'nog i IPil<mllir-
skJOig dtuhia Jla(P,a,naqa.
P1PV10, pOISto. je i •sram ib~o rs'dl(jra:k:, IPla~sio se da ee li dlrugi
H~diej1dsii. ibitd !s.dl:jlalk. iKJa!dla je !]JIQstloo ~i miniiS!taJr (kan-
paku), doneo je ,Ediikt Jova na sablje" k:ojdm je od se-
Jjaka i graaana oduzeto sve oruzje. Ori je zalhranio me-
SiaJnje eetd.ri iJd:a:s~e II1aJU11liJm, selj1alkJa, 21atnaJ1Jllija i W~IVIaOO,
k!aikJo ibi IOIIletrl1iC>tgl1J6iO IU/g,I102JaJVatrrje S/V!Oje J,](me sreee. Ta:loo
Sill o:1al1lniai IPIOSitlalli :v/Ladiajll.li6a lkLaJSia ih>lja je je.dlima iiana~La
II1iO(I]jO(pPl na 1011.1u:Zje. .~asillu.iZJnliJm posedlnicima HidlejK>isi je
diocLeljifvla!o Jt:i!lluLu daimujo {<fuuldlalLnJi ~OIS!PIOdlair) i pos:ta'V·
Lj1ao rih u no'VIQolsrvl<>jMian p!llOJVinci(jlalma. Od.nos IO'Vih gos[pO-
diruva p.rema sv!O:jihm !PIOidiatnia:ima maJZlldtloo:viao !Se iOid IOICilnosa
starih gospodara koji su sa svoj1m podanicima 'hili veza-
nd. ikttwiruian IV'e1Jatm/a i d!t.limofu1aj111iim Zlaljedlni:Okim ~i.vo;ooan.
B:iJo joe :to po0011ak rdiottnlimiadi[jre 1111001iQg !feudialniog pmva ute-
m:eljOOJQg na oidnoSiU ~~- 'VIazail.. K•adla je fetl!dlaln:i
gJ~8pi~dlar !PJ1elffielSten Hi (SO:n~jem, :selldlli Sill se zajedtnio sa
njiim d 111jeJ~ ulkiuCiani, alli !tle i tse]jaai. Utolhiloo je odtnos
gtQsrpodlai11a ~ ]J(oltOilnijetruih u OIVtQm ISruoa(jiU rslicm odlnosima
u 11TI!Oidett1noj bimolkJnaillsil<!dJ .dJNJaJvi. ru lklaisnije111 11olkrugarv~a
p~dO!d!u fuudall:i:zattn je ·didbij:a!O s'Ve v:iJse 01dl1ike 'birolooa!tirz-
ma, a Hildlej,osi je de£i!Ili1JivnJn uovl!1s,tJiJo odlnose 'koje je IPM
uSI}Jios1Jwilio tNlo!b.UIIlJalga.
H~dieljosi •je tneprelkidtnio IVIodlilo a~kJti'Vnn poldrti:ku pre-
rna IKdini {Mimlg ddtnialsrtJijta), ,KJoreji ~ Ttaj!V1mu, 1111.1ada isto-
VIretmenlo !Ilije ·!Oidlohr1aJVIalo lli:s:JJiostJalvllj~je vella sa Za{Pa~doo:n.
85
T:o niik!allro ne rmalOi. dla je 1001. (pO!tcem]~vaJo 21apadn!u nlaiUOOu,
tehmioiLoigijru i ci'vHizadju, tlooljru je, inaee, visdko cOOJio No-
hnnaig'a. iNia!Pooltilv, fblals je njeg)O{VIo post:owmje illapiaidlne
civ:ilizacije ll.lJsLoivilo 'Vlell:iilm IUZlilerrnlilrerllo:st 111Qgll.Cno'sru dla
se ,zapadni prodor na Orijent (Spanci su vee osvoji'li Fi-
liQJine) (pl101siJI1i d na Jia!)Jialn. HtiJdiejO!Sd je za:tJo •ZJaib.I1aiiJ.ii.o jp!liO-
pmnedlalnlie iblnisdamls:ke fV!ere 1587. ,goclli.ine, 1a 1594. Ill N~a~g~a­
Satlci'jlll jle hmi.&.am.e >I1a:za(pfjo tn!a k;r1slt. Ovo m 1siaje mje bilo
i~ZJa~ZV:amJo .vemsJcilm, vee !lJioJHd&irrn [piQtlrelbatma. Hri:SCa!rusrt:vo
je u rbo .'VIre/m:e bdlo rreoidlvlojilvd dep :zJapadlne tehmiologilje,
pa je p10 SJVemu ,S(UJdieCi 1io lll!siliaviliO Zlai00:1a:niU IV'ere, lk!alko
bii .se izJbegil.e ISiV'e opiasm:Oisti [k)oje je ,dOIDIO\siLo &ixem(je 2la-
pa:d!ne tehnJoilJQgije.
P!asrre 'slmlrtd. HdidiejiOIS.i.j~, m. rvliast je dioo31o Tolrugiawa
le'j'msfu {1542-1616), ,!QO\id je [J_Jioeoo dla vll;aJda 1603. goldline.
Od SV'ih jlatplalllJSikdh. vl~ad!aria !P'orodioa 'Ilolk>ttgaVIa sM:Ilkakio ~e
biill1a !l11aJjiO(pll'e71nija ti. ntajiJ)IOMUOOn.ij1a. Pil1VIO,, Tio!lrugaNa Ba!IDu:£u
DJarrnelrlnJo je fPIOistta'Vi1o fudaji daimuja (Lojal.ni nmsil.e!dlnti. go-
spjadiaici liz '!1olktuig3)VIa IPOillOidiice) rrnJediu tozama daimuje
Gdiorsillolvoe, ,JSiPio!ltimli ~~s!pOidiaJri", !tj. ood il(Jdji ISM lej1MIUIO{Vill
vLadiwilnu >pJliZJnlali lte!k posille njegpv:e p:o!be!die Ill ;velilkoj
biici ikJoid Selkrligaiha~re)' lkalkio• lbti IIllO\gaiO dla lih ooonttro1i1Se.
LsttJoMr1etrrre\lliO, 101Illi sill ll.ljplliavillj~ald :kmllltirrn lkia.s·tlin<sklim tSiiste-
mom li cenlt't'lalliZJQVarrtolm fuuJclJallrrroun ~UlJ10lm.
DI11.li!?JO, rzJa T~e, f[Qajli. 1SU vee llljeid'im.ili zen:tlljru,
2lCI/P!ald!nia tri!a1ulka i ~~ehnioillo@jla ibile su IVII'Lo II'i:zJiJcne. Ond IS/U
slmlaJtlnaJl,i da bd odii1i1aiVIalllje :vezJa ~S!a Zapadom Ollll~:llo
feudalnim gospodadma u prov'incijama .da dodu do uibo-
jit•ih 111CI!Pialdln.ih OI1UZUia ilood:inna hi UTiiOigjDi .d!a iUJ~ IV:Last
1iol~ :polt1o:dlice. Zlaitio je ibiLo· n€1IIIim101villiO da TIOikiugalVIa
p011dd'icfa zadirtlJi tklolnltrri<>iliu a11a1d ll.llVIoz1onn 101I1l1Zj1a kiallm bi
ofuMaLa iS.VIOjlll rvilia:Sit. IIII1Ialjlu6i. Ill vidlu rtladaiSIIlj:i ,s1tepen maz-
voj,a ll.ooo:ntumli1klacija :i ISialoibr1a6a'jiOiih ls.I1eds.taMa, glaJVll11i g!liaid
'fukrugaiVIa JrruparnJa, Eldio, 1!.1J0iPSt:e mje lbilo na [IJIO@odnoim me-
Sitlu. On de g~I1aJVJ,tiiriap !kJa ~~ dJel1u naj!V'eCeg japall1-
Sktog !OISftmvia iHJom!Siu, ikJa cza)paldtnioj i jiUOOoj oiblalli olslbrvla
Kj!U!s31U ~NaglaiS~ i Saltsiulmla), lm jmooj oblali os.t11VIa Sii-
kloku {TJolsa). 'Iloiktulg]atve ISIU SllTiiarflrale ZJa p.otrebno da \S'e
prelciJn(u 1s1Ve ve~re ISla ZJa{P(aldiiliitrn zemljJaiiDia. Om 'Sill se p!Lasim
mJolgu!Ceg fllltOOaJa 7Ja!Pa.cfu;te ldloll®trlJne n>a d>aJimuije i njdhlo)VIOJg
olsrarrn:ostail.j[VIall1ja Ill odinJo:stU lilia Bailrufiu. Oni :Sill ISrve viSe ip'O-
86
rtisikiiV!a1i hri!sOam.1SitJvlo, ~'VIa.H. r1lr]gpVmu, ri lkiOIOJaano
1639. ~dirrre :zJaibimnlillti 00r1a- svdirn ljiuldl1ma s:a ZatPada,
sa iian.Ioo11kJOIIIl lholllrunJdisk~h i'IJ.r1g<>IVIaoa ~ ltJal1m :oftpoCellli. pialirt:i-
k!u iZp[la.cije i 2Ja11:Jviallianjla (sakoku). tSpidlijnn rtii1~1Vllinru u
poltpua:llds:ti 1lron!tirdllilse iBialklufu tu :Na~ga\Siaikliju. Jedtiini iZIU-
refulk 101d 100101g ~j1a lbilta je Holrurudlijta, !kioua nfje
bilta ihidS&ln~, vee p.~tlam!tsllm ~tja; Hio!loodlanima
je hLLo d<rnW>il~etni<> da rtiDgujru, alii (pOd lrorutrrx>Lotm &ilmflll'a
i to lilJa ll11iakxm ootiiMU iDdsmna 1t1 lb1ltiooi Nagastaikija.2

II

17lo1acijla ~e rtaiajjlallla 220 ~dfunla, sve dlo 1859. ~dlline,

kada je Tokugava Bak'lllfu odluCio da otvori tri luke -
K!amlalgaN!a, !Nll@a!Siaikli i Hlall.Wdiatte rzJa tlrlgJov:i.nn .sa RuJsijom,
Bri'tlaJnrij!Onn, Fir1a!I1Quslloonn, 'HidLrurudlijtOIITl ,i Almerillooa:n. Za
v;reme .izJolliaoide, iBalkiufu ~e [plOini<M> \QSinlaZto lk:Lasn~i silsitem
i iOIS'iigJUUlalo 00111t11ailiimlvlruruu &uidlailirl!ll Sitl.nuikrtluru. Da bi IOISii-
gu\I1aiO tSlVIOijiU IV'la/stt illlaid fuudlaltn:i!m igJOSpiO!dlairima ru prtwin-
cijaana, Ba;kufu je 1635. godine uvea sankin .kotai ,s1stem
~siilstenn (pir1ottnetnfjt.ilvg meSit1a iQOil1atVIk!a), [JIO ikom:e ISIU glOSiiJIO·
dJami moll.1aJti !Cla imajlu ISiVIO(je 1r1eZi!dierroije u g1JaV1111ottn gmtdru
i .dla ru njtirrllia' mve po ne!kioildikiO nn~seci !~alke go,dirrre, s .tilm
dia j:e dltmnta tbioll1a!VIkia :zJa}Vllisdll/a od Jllldal~IOOOSrti pasedia od
gt1atdla &IIo, ailri i 101d itb)ga dta Li iSle !l"'adlillio o fudai iili tozama
gospodar.ima. Kada su se vmcali na svoje (pOsede, rb1li Sill
2
Trreba uzeti u obzir i cinjeniou da su politiku izolacije Ba-
kufuu nametali i Holandani. Holandija je zelela ne samo da iz
trgovine sa Japa.npm iskljuCi Povtugal vee i da monopoli:l!Ucie ci-
tavu trgovdnu sa Jugoistocnom Azijom, zabranjujuci bavljenje
trgovinom onim Japancima koji su u to vreme bili u ovoj oblasti
prisutni. Holandani su stalno optuzivali i omalovazavali Portugalce
pred Bakufuom. Kada je objavljena odluka o izolaciji, prica se
da je holandski guvemer na Bataviji priredio veliko slavlje. Vi-
deti, na primer, Iwao Seiichi, Sakoku (Izolacija), tom 14, Nihon
110 Rekishi (Istorija Japana), (Chua K6rolliSha) 1974. Videtd, ta-
kode, i Hayashi Yujiro, Watakushi no Sejuku Shakai Ron (Licni
pogled na zrelo drustvo), (Sangy6 N6riftlsu Daigaku Shuppanbu),
1981.
Neki veruju · da je simabara pobuna hdseana 1637-1638. bi-
la n~posredni povod potpunom zatvaranju zemlje 1639. godine,
mada je nastojanje da se zemlja izoluje bilo prisutno i ranije.

87
olbarvemi d!a Ze11ru li decu oS!tlalv'e ik!Qd BallWfiuJa. Ova!j ISiiJstem
je, s 1dmuge iSiti'1alr1e, ~o fmanjliislkli. IOpt:ereiCirvaro frudall•
oe J<idja lllliJSIU moglJi. rdla !Prrllktupe d~Qvralj~ bvdj 'VIojoom ikJa.
klo hi se IOI~ti. ord 00l'l1tlra. To je. illls1cxvillio i~~dln~ru
:mnagih ipll/teVIa Siiro:m zettnllje, :s11o je ibdllro ~dtn;a o:snovra
ZJa ruj·edlinjenlje zeunlje. tN~ polslie 'MeildlZi revo!ltu-
aije Jl3jpam. je lbio 'll [Ei!lioi rdla ~Stv~c:mi ae!dlimJ$Tenn, Sla!W'e·
menu nadonalnru dmavu, jer su unutraSI1je komunikacije i
tmgtovlim!a ,1!olk:Joan 200-@0idiJS!nje irzrdJiaoije rdiojprineli IJ1aZJVIo[jru
one IOiS[1QiVe Oroja je mogla d!a jpOisWuZJi 11a rujedli!Iljenje Ja-
pam.a, a rto ISe ru iP'lWkJun ood!u odln!oi&i mra IS<!1am!dan:idlilllapijru
jez~kia, 'Lllstvla!jram[je ·sil:IDnili pr01gledia []!a rsvet, :pri:b[ti.ilino iJSitih
pma'Vtila :p;001JaiSra!njla Jmo i sJi!Cmdh iCilruSt:Nenih pra'Vi.La li dbi-
caj:a.
Maida j:e jiC11PalniS~<ii k!apiJtlalLiZialm, OOaiO SitJo cemjo Vlideti
lk!asnije, ib~o j~cllimis\~, lijpalk je otn od ~Sarrnog IPO(cetik!a
£nnkciJolnli!Siao ru veQolj !iilti. matrl(jidj rmM /kloo ilriliiStn!a p;Pivoockt.
Zla :weme T10lktuigaMa fuwdlaffirrog ISilsrllernia iJ1amij~ajtu rse Ill miDJO·
girm lpl10vindijlima :utMrdoo.ri 'gl1adiO(VIi, tdlwZ (pU'OOVa rse IOis111!hna-
jiU rto:2Jista i :pJds!flaiiliS(Ire stiam.lice, ~ :zaihiVIailijiUjru6i ISi<srtemu
,pJiOimenlj~mg rm~slta lbrolnavlk!al". U pos\1edlnj'e :dlve dlecooije
Tokugava perioda {1850-1868), Hdo (Tokio) je imao pre-
kio mH~on ISi1lalJJiQv1Illika, tkJoldilw i LOI!Jldlcm u ~srtJo werme.
U OS!aiM je ~ilvellid 300.000 tlj!Uldli, ru KjQtu 200.000, dok Sill
Nagoja li fKialniaJ:zlarvta dm!a!le rpjo 100.000 lsl1lalll®lnJi:ka. Grlatdlovi
i U'l1bane Zajedlnlice kYsmiOMalnli SU (i ll:l!a IIIllnJOgirm 1dlrugim :me-
slt:Jima, /kla1o Si1Jo sru HrillldSdrrnia, Srodlali., VialkJaj1ama, IKiagldsi-
ma, Sa/kiali, INiagaSiaiM. Uiktoll/iJkio iOIVIo 1srt!am.je rurp:orediimo &a
olniilm kloje 50-:tih g~dliln!a .dia(je Mall'h; 13111'oo7llll'aj!u:Ci iUII1bia-
ruizcalijiU Ill Veld/looj [8ti1iitJanti:ja, rNlldia tzlalkljrufuijemJo dn je u
T~a ejpioh!i J~atn dlale!IDo: 101dirntaik!al<> 111a iplll1lu IUil1baJil!i-
2laoije: ,Oslirm :LondJOJlla poieetJOOOilil 19. IV'eika Ill Bngilesilcoj
nije b:iJ1a 1gt1adloMa rsa 100.000 ISi'l1a!rlJdVIlk!a. 1Salmio i!Jelt gtmdlo-
va imallia Je v:i!Se 101cL 50.000 ISitiatnloiVtndlk!a. Sia~dla !Vee ima 28
gradova koji imaju v]se od 50.000 stanovnika."a
oo
l:zto[raoijia je ,dlqpnim.e[!a li. rzJaJSiti:ti d!<XmJa.iCe lilllld!wsltwije
strane ~o:n/kJulr1elnctje. 'Pio'rede:nje ~~aliiiske limldlusil:lrije i po-
ljop,I'ivredle 'Sia Oi11lolm :Il!a iliapr<lldlu daJSllllO [poik:a12Juje da je
3 K. Marx, Capital, (Progress Publishers, Moskva, 1965), p.
660-1.

88
Jllljpam. lU ,tJo :VII'eme dJmaio relartfuwru [)l"eldlnioiSit u lriltidlaJr.siDvlu i
polj!O(pri'\llrt!!dli.4 & Japa111 je ibm nW!lJidOOdlitvo llror1smje
dla 1se IS/PecljJaJIJizruije ru IOfVIQj 1Pil.'10iimvlodln:jli i .te ~de m.z-
menjluje iZJa .Si1lr1anre, 00~ idla :ih Slalm tp1:1dii2'JV!Odli. r>.a ne ltrgo-
v.Lna izlmediu Jia(plam.a i ~a[Jaldla 11.1 lib Vlr1etrne ldlbei11affii.zowialna,
jiapalrlislkia ~alillall:!sika ~oojla lbila lbi rz!bri!s>amra. OW!kvta
izolacionis:ti,Oka rpolitika 'omogucHa je od&avamj.e zamat-
ske p.roizvodnje, makar i na llJrimitivnom ni'Vou i sprecHa
specij1alltieJacilju ru mdamstV!U ti !piO!]tiKJIPil1iMredi. Re!laitdiVlla IJ.a-
Iroaa ,sa lk!O(jK>nn je Mcidw !VffialdJa ruJs(pelia idla indiuSitr<ijalhruJje
Jiap'arn doomJi.6np ,s.e mot;Ze obj~a~Siillirtii li o'imJj~idOm dJa SIU
Ba:kutfui raS!pdlagaH za:natslkim mdiOIIlioama za proizvod-
nju 1baruta, brodog.radili:stima i nekim drugim falbrikama
kloje :sru !Wa:j:em 11drou~a !lJielii.Qdla ll.llmtnlogo:me podtseeale
na ooe m rllap~ad!u, a id!a.IJti a:taizvlolj 'O'VIiih :lialb.ri.'k:ia mo/Ze se
pliLp:il~alt!i 6illljooici idla 1sru QCn.l.IVJamti tzJatnJati 111o!klotm oill:a'Vog
To'~ugava :per.ioda. IDa ,bi zastitio japamske ,2')anate od za-
padiillog iZ)VIOtZJa i iO'ITeo:nJ~o p;rertJvia!Palllje J~a~p~ama ru Oisto
ag:r1alnn!u oornlj!U, T,QlqwgJa'\lla Ballruifu ue, ISia(sWtrn nesiV6slnlo,
s(piiPiV!oldliJO 'S:a!VIr1Seruu. (lJ!OOtekcliiomrilsitliiOlm ilm~mlkru !P01itiklu
lroja je i Jte ik.alk!o hila pd;tlr.elbnia. IMeiJ~i IVilla!dla ~e ll..lpjl1aiV\o
zaih'Vail'jujuCi izolaciji tokom Tokugava rperioda bila u 1Pri-
1ioi da 'SilJIIlO!VIO!dti IS'VIO[ju p10liltWkru, a sve ru timlteresru 11.l1Ve6a-
vrunjj:a diiUJS:t:ivemJ<Xg lblo!galllsiUv;a i Slt'Valliaiiljla 1SllaJZne atnmdje i
tlo ru!br:Zlo IPiOslle d101DaslkJa: na IViliaffi.5
Madia je v:!Ja(dla Tiolrug;ar~a Ballwfua illmaLa pomkru
vidj:sJre, Ol1!a je ipalk :ploic:lis!tioola !PI10iUIOaMallllje Kline, poselb-
no ik/otnilu6i:jlattrl2'i:mla, /kla.[kjo. ibi pQtlis:lia, pa Oalk i o1nem:ogucala
Sd!r;en(je :zJapaidlnili ~oojla: ol\llalkMa !Piollti'Uiil~a pnOISv:eei,v:mja, llro-
j'a tle ltiiiajiala; ,pr1ellro 200 >g!Qdtima, ri.mlaila je bairem itlri. pooi-
4 Pre zatvaranja, Japan je iz spanije, Pol'tugalije, Holandi-
je >i. Engleske uvozio oru.Zje, baJ1.11lt, vunene tkanine, tepihe, sirovu
svilu, svilene materiljale ti secer. Zauzvmt, izvozio je srebro, ba-
kar, gvozae, pirinac, Zito, brasno i pasulj. Ove robe pokazuju u
kojim je granama Japan imao uporedne prednosN.
5 Zatvaranje je sigurno odigralo ulogu u zastirti mlade japan-

ske industnije, mada ni u kom slueaju ne znaci da bi bez zatvara-

nja japansl<Ji zanati zamr:li. Iwao, u vee pomenutoj knjizi, istice
da je 1619. godine Japan izvozio velike koliCine municije. Nesto
blaza zastitna politika, umesto potpunog zatvaranja tokom XVII
veka, kao sto je to bilo za V>reme Meidzi perioda, omogu6ila bi
zamenu uvoza i rast japanskog izvoza.

89
ti'VIllle [piOsaeddce: !IWVIO, hmiJS:6aintst!VIO se, !U ve6oj IIllemi ~CliO
filliOZJ<rlJ.ijra n~o ktruo .rdilgrjla, IOiije k'>!ulkioibljr81V1alllo u Jrajp'aJ111U
sa :simrtdZll11100.11 d lhuPliZll11JOOll, !Pia iSU ttaikiO <S.imttlodsti li buidmsti,
pa oalk li hris6am.li ihiilii PQd tSIIllammm ruJtioaijettn ~olnrfiuOijra­
niimnla. INtilkiaJklO se ne ,sme 2lalnlemalr1i1Ji Oinljenlioa dra je il:io-
kJom ipelriiodla imiJJadije lkioJi je tlr1a!j~ cvm5e Qd 200 ,W<>~dma
Oitava iZJelmllJjra lbdLa :pod IUJtlioa(jettn lkt<mfiuoijalllis'klog tlJiotgled/a
illla ,S'VIet. Imaljllllm ru ,vifdlu dJa \su Jarpam.'ci, i~iko pmilv111Zeo:ti etic-
lcian lll'aleelllima, ooreltirg1irooni, oVIalj mioaj Ue rt::irrn ;vOOi. ru tiolm
periodu JlajplaJnci rsu brhli ·olbillillrovlallll~ ru !S,pOCififue iLiooooti,
piQd r~ifun ru!hioa!iem ~ottlfuC:ijraJOOldoig Pbnarzo.vanjra. KiaJdra
'se •zeunlj1a ik1na(jem 11o!lwgaMa rperri]o,dia iOibviOII'ID.~, Jia{P'anci Sill,
po mmjren!jru zapadnjaka, dbilovali idiosinklrazijom, iJli,
,dJnUJgj~m :reiOillna, •sw ISIU lb:illri naJJilk ISiaiffilUinajlirrna.
Ol:luigo, Jap!altlelilma je 01d\go:v'alna1o ltlO rs:tlo j e kiolllfiu:Ci·
jamJizJarril Wo linttreliektfulaffind li 1r1aoilcma~ (pOgled ill/a 15;vet.
On jre IO!dlbiaoiVJao imtilsti.:ciz1alm, llinlkau:mralailju, magijru i dlu!ho-
VIe. Rlail;V!Oij lli1iodleamle nJaclre u Bvlrjolpi je telk!ao sp0110. Ga-
liloo GaJlilleli i Ndllroilia 'K/qpelmrilk rs:UiOIOaMlJ.ri ISiU se sa ogrom-
ruiun ,tesklooama, pa. rsu njli!ha;vii. iSltiaVIOIW :p11.1ihtviartJaJnri t1:elk: lk!a-
snrije. Sier Ls!alk Njlwtm., pltjalc mOicllettme £izilke, IP<>I'ed 111'a{l.lJ6nJog
radJa !biaw,iiO se i rallhemijrorn. [J[l:XI1aJV1o IZlaihvaljiUlilUK~i klolnfuCi-
janizmu i njegovom intele'futuailizmu za;padna nauka je
mogLa ,da ~&e 1t10!Lilko 1dlulboko llliktOII1ell1i Ill JraiJjalnlu d da bez
veli:klih mrtJatvia lbtnz1o n~diuje. 6
1irece, kO!IlJiuei i·anski p:og,led na svet, tokom 200
godina bir1olkrra!t:slke klolnJ1:tnole, sJVe do 1Q1ajra Tol<iurgavra pe-
I1ilodla IOIS'J}o~'a'Vfa.o ~e mtndikre dia lbulcLu efiklaiSIIle lb:imoll.<Jra-
te. Onl ISU fPOSitla(jra:l~ dfusoiQJllimio.vlani \S,tlo je i te \k!al{to bii!Jo
pdtrebnio IVIojiOiioma Ill !11110dielmO!j ~artrnJiji, allri i mdJniciJma u
sa'VII:ettn:enirm fialbii1i/kao:n:a, Oime ue oiliaJkis!anp ltllCwscenje mo-
6 Taeno je da je veliki broj onih koji su proucavali zapad-
njaCkru nauku okrutno ka2njen, pogubljen i proganjan u Toku-
gava epohi. Ovi dogadaji ne mogu se uzeti kao dokaz da je ra-
cionalisticki pogled na svet, toliko potreban modernoj nauci, u
celinri potis1kivan; oni su J)J"e dokaz borbe protiv njihove kritike
feudalnog klanoViskog sistema i politlike izolacije. U Japanu ni-
kada nrije doslo do ozbilJne borbe izmedu tl"eligije i nauke, sa
imzetJkom kritike racionalistiokog pogleda na svet Ciji su zastup·
nici hili sintoisticko•taoisticki ultranacionalisti krajem Tokuga-
va perioda, kao i fasisti u Sova periodu koji su i doveli do dru-
gog svetskog rata.

90
derne voj!Ile organizacije i sav.remenog falbrickog sistema.
Bez J1JiJh dloibro !Oibuaenlih s~alrniuJmja, J\aipalll ne :bi !llliOI!?Ja\o dla
stvlari \Sia'VJI'eaneilu tvliaidlu [1iltli dia 1Spl10V:edle IPOffiiitilw ,bD~garta
:remlj1a ISla ISIJ,1JaZrrom ~i[j101rn" ii rtJo ru tv.r1Lo 'krro.tiJmm pemiiO!dlu
p!CJ~Sil.e IM~d!Zi !1:1eMoiLuci}e. ZlartJo ISe il'lliik!alloo ne ISime p!otoea.'lli.rti
Zlll.a.Qaj Joo~,i je T!Oik.'uiga,'VIa jpieri/od irrnl:llo tzla ,fuaiSmrl:jru isi1Jolriljru
J,apanJa.
SIVIajiOhl paliiJtiJklolm [pioJt'iis!kli'VIaln:ja d 10\glliantioaNialn:ja hlri-
scanstva TokUJgava Bakufu ne samo da je, s dnuge strane,
padJS!tiO~O lk:Jotr:ufluJaij~JiZiaJm vee i ikJilll€1s!kd. !pOgJed nn ISIVet
UlopStte. ~dla ~le (UIS(p!OIS/t:IaiVlum :ldasni ~stem, tri (pi10il1VIOid-
ne kla~se Gpidl:jiO!PII1i.Nineldln!ici, :zJamlalb}ri,je li IIIDg)ovci) bHi Sill Ill
ohavezi da finansijski rpomwu mtnike. Na pocetku Tdku-
~'Via rpetniodla Bialkiufiu je ISIIlllaftr1Cilo dla ee 1<JoniiuiCij,runi:zJann i
te lk!alkio pomo6i ,dla o!VIe ikllJajs.e !PI'ilh'Viaite te :zJa:daJtJke. U to
~e ,kJoiru£1uJOijialnliiZ!alm je d!OOivllijla!Va!Il tklaJo fiL~ofcilja fetUdia-
LiQlmla; ila!kJo II1oih:m u epothi fetudial1izrrnia, i san:n ,l<ioin.fuOije iSle
uvek vmaK)a,o 1111a ~o dldbla ~r1ald!Q!via-.c:llmJafV1a i svojim rpLa-
novima nastoj,ao da ,ratrujuce i .zavadene dmave o11ganizuje
u jedlnu IIW(p~dlruu, Clell1Jtir1allti2JOIVIaJnlu lbimotlmia/tlsiku dlrlJaMU.
Klrajem 'D~ava pelrilodJa,, Zlaa:wadjlllljruCi dJugoJtrajiilloiiil !Pe-
riiOdlu mitr1a, lkJlia!Sia mtnilkla IV!i<se 11.1Jije ibdLa spremna dla se
biooii; Ill 'OOI1lt11:1allJioMmoj fwd!a:lmiolj drlJaMi Tolrugmna (perio-
dla 1oni ISIU IJ:liOtStJa!li bilnolkmaJte. !DotoojallJi sill stJirperudiiJe m
skolovanje i, 'll:Z malolhmjne selja:ke ,j graclane, :fol1ll1ira[i
Sill SILoj inlteiLiglelnaije. Seljla:oi, guia:datrrl li ll'atnnici msikqg 11:10-
dla, ik:Jdji rSIU wll:ioaJri llliDetruo,srt i :zJnanje, rulsip!OisibaJvillj,aiLi sru
o\dnqse ikroji \SIU ~aJ.Ii. kffiaJsiille u:ia:zldke; IOIVe gJJ.illjpe
inltJelelkitfuJaJIJa:cra ibille su sve ibmjrrrije ~ iSMlllda -s.u se !piO~IaJV!lji­
vale.7 Sistem ,promen'ljivog mesta borav:ka", sa svoje stra-
iO'e, !OisilJgjulnaMarO je rumaJnjWiam\je :ktu1trutllllog jae.'a :i:zmedlu
centra zemlje li pll10/Villloija.
Qcllb;aauj!l1Ci ibmiJs!6amJs!tVIo, Toikruga{VIa 'VilJaidla j.e ruslto,vre-
meno pOidlstlircailia klotnrfruiOijlalruirzJao:n ka~lm lbi iOibezJbedliilia tiJdleo..
i:o& podtrSkru s~srtemu. 11aJk'VIa lkiuilltuirmla rpolli'tilka :irrntala je
prolti'Vl.OOCne I]JIOfS/]redioe, jetr ~e isrt:l<>'vocemffilJO 'S1Jitila, aiH i IUJgl10-
furvia:La iSiS/tern. ':Alwia, k!onfuiOi1rarnJimm ue Cvir1sl1lirrn ,j lbrrod111im
nitJima Ve1laln tlla ldioktminn ,Kiim:a !kiaJo cemltlaJr SIV€1ta". Ovro
7 Wat,suji Tetsur6, Nil]on Rinri Shiso Shi (lstorija japanske

eticke misli), to.rn. 2, Iwanami Shoten, Tokio, 1952, p. 695-701.

91
je utioaffio JJJa lrJJaO:iJonJalmiu s:vest Jiap,amaiOa i reru:l1:J1mlro u
neoOOki'Vlalnoj poja'VIi i llliSIPOOIIU ildleologije i p01gledia lll.a ISIVe!t
kloj~ iSill iSle ISIU[>Ilio.tstt:aJv{l(jailli. kJOillJfltWijoo~u. ru !PifVIOm redlu
p~Wti dlo/k;1:i1:1ilne kokugaku ,Gclmn!a!Ci pogled oo ;svet) ii sin-
koku siso {idlolk.rtniln.a 10 ,brofun!SiktdJ :zeunljf'). DrugiO, ik:atdia
ndloo. tsll~dti ll11a00lo cu (lLoj~), lkloje je :n'aj~nij1a wlruna
j~apatnsdoog ikJOIIlliiuCijood:zrna, rtaidla diollia2'li do ~aJII\jla rlla
dnlo 11.1Jll11mlo n:e OlpiiiaiVIdJruvia T,o!k!uig.a(v!a isit:Jr1uik,tulrlu. ~ dle-
snlo !OrijemJt!iiSiatnli dtnwleJktiulalloi T,oktulgruvta epoihe, piOipUJt Jo-
s~d!e Sloma, ve:r10Valli slU u iJJojlalitnos't 'S!VIOjiim feudlalndun go-
SpO!dlall1iJmia, 1oj~o.srt: OOu!dialln!ilh gJOSp!OidlaJiia ®gllll1lll, lJojaJ.-
1.11001t m~a daliU i hili IUibeaetnJi. idJa j•e njliihJCMa WOUi3ll11iOS:t
aaJ11U islkljiUC!i'VIO po:SII'edtnla. Oi111og lt:lrenlultik!a :kiaida od!ruO!sd iz-
medu cava i soguna v]se nisu bHi ,pri}ateljski, ovaj l>anac
O!dain101Siti 1S'e IP!l1e'krtcfuio d iltiiU!dti iSIIl ibdli jpriSiiilj~i 1d!a lbirajru
izmediu odJainols~ti aatt1U !i.il'i odain/0/Sti lSragJUmlU.
Stremlje idJolk!tmim.e 10 ,iblorllatnJSI(Ioj tremlji" !P~Oid!O'VIa1o je
sire:nju idejra 0 ibWJall1Jsllroj !P'J1]!101dli aaula.. ~~d!a ibi Tio/kJug)alva
s:iJstem ZaJprudao ru poldtic'ke 1krize, ljudi 1su se sasvim pri-
r1oidno !ZJalJC~~g~a1i !ZJa ipOIVII1a)tiaJk ODJOiffi ,SiistetrnJu Ill cijeo:n J'e
sxeldliSrt!u ib:ilo crt[r. Oalk i beJZ prirt:ilsfkia 12lajpad!a ,.kmjerrn TIOIJru-
f?JaJVia pemi!o:dia, [[o IS(tla!nje ibi ([lfa[Sitlujpiilio, !Pire :iilii 'kia!s111:ije, Slama
od oobe. Zla(p~dinli IJ.1a!tmi lbtoodioivd k!Qjli. Sill se pribliZa!vla1i
japamskoj :olbali prisillilri su Japrun da se suoci sa teooolo-
Skiim jla7Jam \loolj~ tie 111 1:io IW'eiTle jpiO!Stlojoo. Plosle ~og
Lutamj~a, ::zJajpiC~~dlnia tellmoi!O!giijla d. idi~tmiln!a 101 ,lbcmalnisik:oj zenn-
Jtjd." !PIOlVe'zlaili 5/U. 1se m!a rvtrl1o oUJdlam. :n&.i:n i mno_g~i j'Cllpla!l11S!ki
i:ntelektttuJaJci poiOeilii su .dla vel1U(jlu lk!alk:o je ,;jla(palrusaCJi dluh
sa zapadJnam Sjposdlmo\sou" onaj ;put lmji trreba ·da .slede.
Tial1oo ISe ilwa!je!m Tdkluigava !P'Wiloidla Ill Jla{prunn Ja'Vll.j:a li:nrte-
Hgenaijla koljla tle idles!lllo omijemltdiSiarnla ~ :kdjla Je fPIOOiiSlte'kla iz
11oilmgaMa lklllllitn.IIme /Pioll.iltilke. Nj•e:ne [)rils·1:laJ]ice bdle IS{U ibmoij-
ne i [JUOigle ISU S\'e !ll!arn Sdll10im J~aln!a.
PO!l"eed rul~ooa til:nJ1Je:Hgenoije rtlok:loon Tioiktugav:a !PWiloid!a
odigr1a!le ISIU1S'e d. d!:nuge !klriUQme p!l1<XITlettle IUIS!odi.jallmoj 1Stnullc-
1n.llri zemlje. Zlahvaljlll(jlt16i ,diUg)Oftu:1a(j111101j d..z)Oilia!cijii., Jlajpiart je
bio jpl0;1jplnno 101d!vioje:n od ls'V'etlslloog ltlrl:iJs;ta, a zahVIaljll.lijuci
dtugdtlriajll110j 1Si1Jalbil:nosm d. ,uijedlirrrjWju rzeunllje, lllJil/tllllroSll!je
tl.W Site rse srtJaJlrnJo slilrilo i itiamfj.atlo. 1.ZaihMallj1Ujiu6i ·1loj Oimlj e-
1

nici, deo fPOljopTiv,rede se od natum1ne, samodovolj111e

pil10i2'vfodnje :pretMam u mer1mtnitilnru.. Eeudiallmi I!?JOIS1polda!ri
92
bd!l.i '5IU dsltlavlrfnneruo (lJ!ris'hljend dla dZid'VIaljlajru ve~ika sireJdisltM:t,
S1io tUm je !IlaJIIlert;a(O s1Jst:em. ,,(pJ.101IllelnJjd.VIO.g mesrta b0111aiVka",
a ipiOJsltJojla!lra je i iZlUZe!l:ll:l!O lbll1ojll.l!a :n~odlna !ldaJSa. iPo-
l[jlop!rii'VIreldinici su zJa1Jo il1lJOII'raJJi dta pLaOaljru iruzeilmlo rvdrolke
pareze. 1SdlrOmalS!nli ~Selja:ci lbdlli IS/U prisi!Ljeni 1da pmdlajru iSIVO-
ju zemlju d postaju ibezemljlasi, ddk su pojedinci okoji su
t1ai~i IIl\OIVoom ik!u{pOIVJailii W zemilijru d, rzJalllViaJI!jrujruci
kJoan~rcij•ailiitzlaoijli rpoljiO{plliiNtrode, jpKWeOalViaLi 1svojru prodz-
VIQdm(jru li ~aljralld jiO's bogaJtiji. J:a!Oalilje IVffiasniStiVa na zeo.n-
ljru !Old 1SI1.1l1aln:e poljiO!Priwedtn~kla ibiJlb je (pMcemo ~SIOOMre­
meruilm sillaib!Ljenjeun moOi ful.lldiaililllih ig<}SP\Oidirura; lballro je
SIDaihi~a IOislnOIVioa fe!Uidlailine oogarnirza:oij.e. Sa J1a2JVIOjeo.n ntOW-
oa!Ile privlr1e!die, sve rvle6i dieK> lk!apittlal1a !hxnilsti se Zla izm.ajnn-
tj~Viarnjje [1?10 'Vtiisoldm 1kla!Illialtmm !SIOO[piatma, [pia se i lk1aista
:tmgDJVIaQa tdeLi lilla mall1!jmu biotgalmh i rveoi!Ilru si1I1omasnih
tmgoMaoa. I 'VILadiajiUI6a lkffias~a liizl1Jotlct11a je ikrulpnim p.I101llle-
ruanna; IS:iJliOlmJaJsm IJ1aiJ:Inliai Ili~SIU ViioSe lllll0g1i Ida Ziirve lkoo sto
je ·1io jpliiLichlo pmijpaJd!niaiJma vilia!CllajiUICe iklase li momal.i su
dia 151e hawe 1dJnugim !PIOislovima tk~ ibi plre2Ji.cv;eli.
Ullood.1ilko dmamo ru Mildiu sve m~lojene ikLasoe, /l:laJda za-
kljruoojemiO dla je :imlteL:igerrci(jla, Oijd. ISIU ll1Jiik1leiUS ibillii 1I1altlnici
niskog mda, bifta pokreta&a snaga dza Meidzi revolucije;
njend ploik!ret!a:Cti. ll11iisu btilli o1li 'bioigaltlas:i (ibogruti pollijiO!P.riv~I"ed.
nici i .trgov:ci) niti bezemljal5i (sluge i .nap.ol:ioari). Toku-
gaMa bn.llrwaiZiijla, za 11:1azlillru 101d iZJCI(padme, :ndje ibila ni lllllil.i-
tlantna, ndrtli IOOVIoiliuornatrm!a. Mniagi lllijOOJi pr.i_padiruici :u we-
me Meidzi orevoiliucije jos urvek 1sou podiYZava1i Bakufua.
I1alk!o ISIU l're zJa 'V'~e s•e!l.jiarCikti!h IU!staJnaiTre oSi'liomaJseni se-
lzaci i napo1ioari su'kobljavali sa vllascu Balm£ua, njihov
0/tjpolr lnlije IMo od veoog :zmJaJoaj1a . On!i ll1JiSIU d.maili m ~alge,
ni volje da zbaoe Ba~ufua i uspostave novi rezfu:n. Sluge
koje su ll'adihle u ilruoama ihogaltlih /trrlgOMaoa i gmdisika sim-
tirr:Lja nriSiu bi.Li iOII1ga!Illi7JOMaJOli IIloiJti ISIU m01gli da OOVJOije IVlais!t.
~a10 \Stio s:mo to vee malnli[je ~s11JaJkli, Jarpa!Ilcima ISiU joo
01clrr1ainije ib:illie p!oonatte moguOnJOIS!ti ZJa[pa(dme :naru!lce i !teh-
n:Oil~ije; LOJa OISnDIVlll \SMOg !i'sJmlJSitvla rzJa IVII'e111e o:a11oiVIa omJi
sou dobro mali da bi svako lko odoae mimo Ba:lmfiua do
t:rh 2laprudini.h )JII1oi2'JVIOidla predis~tav[Joo oobHjnu :pretnjru nje-
govoj d01ll1Jimiaciji. Zarno je 3(Psl()iliUJtm!a !ki01ll11:1I1ola nad uvo:ZIOm
ZJaipadnili rpmimoda biLa izruzeit!Ilo ooao6ajil1:a 21a adldwJiaJOJje
rezima. l1ail(IO je po~~iJDiJka itzoilacije hila pasivma, \Oil1a je

93
stk:i01110 id!ve SitlO!tillne ,g;od:iJna /bliilia eftilka,stl1Jo ,S100disrtv10 ,kJO!llJ1mole
uM~a. Uikloldlk\0 !0/VIailro (POIS(mlat1JI1aimo IStv'aJri, ltiC~Jdla poliViikia
izJOilooije mje samo IQdlr1aiZJaMallia potoonjliMaJil\ie 2la[>Cildlne lkrul-
~wr d rtehnJOILO!glije, !VIec ~stbdvlremeruo dlwlj,emJje · i Sitlr.ah ,old
nje. .
KlC~Jda Sill rtmgo!VIde i iliMJ.tre fllJqte Br.]tamdje, R!wsije i
Arnm-illre fUlP]Jo:vdle Ill jlapaJJJJslke 1uUre i poOele da mhte!VIa\jiU
atlV'aii1aruje zeunllje k.11ajenn 11dkiuiga/VIa periJOidla, posrlla1o je
o/Cd:~dll1Jo ,dJa bi !Jll1oc:l!OOaV!ao:I(j~ (Polllitiilke ·:LzlOILaoije citarvtu oom-
lju [pfoti:IC!i.ndi~o ~ajpaidu. V~C~JdlaijruJee 'kJl'aiSie d intea'iigenaija iShV'a·
tile sill .da iwJaoionisticka ,poli.tika, Ucoja je bila pogod'na :zJa
dlomace jpOtlrelbe IO(clirtlJaMaJn!j1a oonrtu:1al1Jiziooamog feuidialnog sli-
s-tema Tolmgav•a iBakufua, ne odgovara .potrrebama spdlj-
ruiih IOidm!O!Sia i dla IOVIa p101llitilka M more .d!CJtV'esti do lrnl'lla-
I1a1Iljla.8 Ovia proitlil\lli'eCmoSit 'llliJkalloo lse IIl/e more pr:ialisati
all.l:tiOil'lJOil'nnlorrn lr'ar.mloju zernlje i njooih ,poo'iZJVIOidnrih m~­
IJIOISti, ,kJa)o Sltto ttjo Wr1dle Oii1tlOid!olksmi mar.k:Js]S!m 11.1 :ruaJSittoj.run(ju
da ort:kriju 'kmene Meidzi 1revolucije, vee jedino spoljnorrn
pritisku izazvanom tehnoloS:kirrn j•a:wm Uwji je u to vre-
me (PO{StiOijlao il1lrned!u ZaJp:aldia li Jl8jpaln!a. U[lml.l\llO je ilThtelld-
geuloi[j!a ntaJj'VIiSe .d!O[Xriineilia ~ju QV!Oig iPPOiblema li :ruaJ-
v:ise se Zl00nttel1eSIONla1a dla IS·to Mise ISiaJZil!a o Zap.adlu.
lfiilllajll.lJ6i IS!\Ie ()i\1;0 Ill WOO, :nlillm\g 11.11e tlreba 'Clia 00d'i tO
S1tJo ISIU •se resenjj1a 21a ttehmJoiLoSilci ji8JZ mnedu J aparr11a i Za-
piaJda ~ na dJve sMvlirrn lllizUl:dite ISrtrnlne. Takp je itsroi-
oaJn. joi {rproglillartJi IS'Ve 'VIalrVlalre) amgurrnetrnt li diolkarziMrunJo da
se na(PaidlnJa ttlliotla IIIlJOira JP!OII1aiZli1'i d !PllOdiu!ZiJti dotadlaSa:lja iro-
~ooijla. S dtnwge stlram.e, imo8en je d kaikoku (Qt:v!Oll'iJti zenn-
lju) rall1~e:nlt \kojd. ue !lJIC>t1mdio Qd 1110J?Ja da IOIVIalkrva !IJ!OillitiikJa
\SIU!k:idbljlaJVIanja :rue6e pJ1elmoSitt1tli tehndLoSki Jarz i dJa. ee je
11!amesrtJOI ltlogJa ruJpnaNIOI ilzJLoZi,tii otpaiS11.1iOSitlirrna ·S(l.lJ{)I(')a,vja \Sa
jlalZorrn Ill .telm0ilogijj;l2leml~j 1a 15e zamo mama owwiti. :U pl1alk.-
sli, 1]J111Vi prut j,e ooaroio ISiarrnoulbi:st!VIo, llll'aJdla nli. rdinuJgi :put
8 NajveCi jaz u domenu tehnologije izmedu Japana i Zapa-

da !krajem Tokugava perioda postojao je u brodogradnji. Ja!pan-

ci su se u to vreme strasno plasili zapadnjackih ,Crnih brodova"
i taj socah umnogome podseea na strah od atomske bombe pred
kraj paoifickog rata. Veruje se da je u vreme Meidii revolucije
Britanija imala oko 400 parobroda, vozova na paru, kao i dru-
gih vozila koja su koristila energiju pare; u Londonu je izgra-
dena podzemna zeleznica, a podvodni telegrafski kabl dspod At-
lantskog okeana tada je pusten urad.
94
nije lbliio niSrt:ia mam.je qpasla!I1, jer IDitva~ramje zemlje smno
po 1SM n~jre rnSia,vaLo PillOibllerrn. U rtlo vtOOllle, ruilk:Jo nijc;
mogatn dta (JJIOIOIUidli )pll1avi IO!digJOIVIO\r, [pia ISIU 1se ,dJogaooji iOidVi-
~'ali i ibez jlaiSa:le pellis(p~kttli:vre o hudiueiun 101chnosdma. IIIlltir11ge
i s1/u!Oa(jlllli dOigadalj.li fllltiicallii Sill na II1al2lVIOj, a !pdlliltim se 0081t!o
mooljladia; IS!t'Wlri ·Sill se ooSiaMalle !II1e\tlodiom !POMaja li gu:eS:ke.
U poiOelt!kru, sto je 1SialWirrn :pii1imdino, Balkru.flll i mruogi iil11te-
le®mailci ~d!WJaMaLi siU lkto~ [pOilllitiku ,,pl00tg)I1Jalti
stv:e V!aJmllaire". Ballrnfu je lk!a1smli:je, tSiUJoOOn !S\a brojilllim tes-
iklo6atmiaJ, [mOliTI'emliJO politilkiu i 1~delllio 1se :za ll1ealllndju ;p~o~
HtikJu ,1otvaranja zemlje" sto je zaostrillo sulkdbe Bakufua
i int1J~Ligea:tej)je ii.OOijra ,se [piilotiiJvJ!lla 'OitNiau:1airl(IU; u ISI!'ediist!U 1log
S!UlkJolba ihiJLi !StU ,11aJtin1i.CJi nd/Sifuog ,:r;otdia dkJO cije pa:dJrsike SIU
se hocili i jedni i dlnugi. ·
iPIOISI1Joje ,OO,ojllle 'VlaJrnjtaJnltie poLi~ilke ,JPI101gmtt:i ISVe 1Vlai!'-
Vlalr1e". lNta jetdtn!onn pd1u il11atl!aJZe se 1$1'i IOini lroji Sill Sl1Ilial1:i1:iai,
kao cfaJnaticni ultmnacionaListi, da su svi :z;aiPaoojaci vrur-
vari. Na dmgom polu nalazili su se Ijudi, poput J aside
So'ina (1820-1859), koji su znali za mogucnosti Zapada i
V'elrolvtall'i ltl' 11.11l100i01St Qtvlalr1am\j1a rt.errrillje, ma~dia 'S/U :teru p !{)i00-
goll1JU svih IVIamVIali1a !J)rihViattJailii moo \S!tJo je Zla[>ta,d VIOjmm
SIOOdistvdma d :ruaJsd.ljem 'VIrls~o ~Pritli.Siaik u ~Pffi!Vau i011Jviall1all1jla
J~paiilla. {Onli iSIU 11lartlo smalt1rlalld dla iSI1JVI8.1mo ·t:rdba ,4JII10igl1Jalti
SV!e 'VIa(nrlalre", la/ld staJmo :zibiog oOutvlaJnja !l11a:c1on.rulme 08.1s1ti;
kasnije, Japan bi :trefba1o i sam sv;ojevolj,no da se otvori
prema svetu.) Pored ovrh raJZlika, i na:jumnije pris.tailice
p01lirtlilkie ,,ipllblgJil!a/tii SIVIe :vJalr1aiVIre" ni·SIU dmaJe tt<cuoarn pJJarn
s·ta lbi rtlrelballto triaidiilt:i ik~dla ibd tse IS:1JVIC\II1Ill0 , ,101dlb!illi ISvi Vlalr.W.-
11.1i". Tooriijra je rzJaltlo lb:illla wiiJo naliV'Jlla i IIlelpOWldia!na.
tUkloliiko ilmamo u 'VIitdiU !PI1otbl:em odibmne zemlje old
i'llaipatdtnih 1SiiiLa, ltiaidia ISe /PfOiSitlalvl]!jla (piJ1Jarnje klalktaJV ibli w p,o'li-
tickd sdistem JaJ)JaJn [llretvloll'i!o u m016nu !Silu !l11a mediunatOOid-
nJoj lsooni. tMinJQgim iiJrutJelelklbulall:cima, \SIVeSil11o il'i nesiVesmo,
naaneitlal1o ·se IO/ViO pli<ttam\ie ~ oiil!i ,Sill d!olltam.li do rzJalkll;jooka
d~ IS!U pllicunerre Ill Blaik!ufu Siistemu, Oalk d. \kiatdia bi ISe on
ZJ8.1dirlJao, !l1lettrllimlo'. Srt4a: jre lt1relbailio men}aiti? UlooWro su
te tpllioonerre nediOVIOiljne, dJa Iii je ltlo IZJillajci1o i adhaoil\l'alnlie
Baikrufu sistOOmla? Allro je ~olVIOO' (pO\t:v1JxLan, 1klakav bi tlre-
bailio .dJa lbuidie iJJIOIV[ rsisltlettn? I111!nellrigencija ma IOV!O p.iJtaiilje
nije dimala ~~SitJVem. iOiCligowOJr, IIJJitli ue ihLardne ~e 11.110glia
dla <amJalLi~ilm positlojOOu tSii!tiulacijiU.

95
 10vio 111~n1alnje ibdilo je lk.ta:ma IZla [JIOitiskiiVmje rzJapad·
njooke !OOIUlke llloiklolm rdlwgag ~da izlol1acije; mteldgenciji
je nie!di<>isltJadlaJlJo p:orzmJaJvarrrje idlnuJS11ventih 1Il-arui1m ~ ~]OMit (pO-
g>led na drrustvo. K:ada je dru!stvena srbruktura /hila stabi'l-
na, konfucijanizarrn j.e poprmjavao te jpr~nine, a kalda je
ststeun poceo da se lklirrna, i~danci :k:onfucijanizma, IPOPurt
,,IUIOOn~ra 10 [)faoij~", ,Milito iisi1:1olrijrslke 'sklollle" ~dlo/knn:1ilna ,bo-
2Jamslke :retnil(je" ~ ,oatt1slke rzennll\je", llliPIQt1})flll11jawle ru diolk-
Dr1inn 10 ,Krunli ~k<I!O OOl.1l1:lr1u ISIVe'tla'), [JIQSt!aJraJi \Sill iklritemijrunn
rprema kame se formu:lisala srpo1jm.a politika zemlje. Tako
·se ]Oisildla Soin, Jroj~ je tkrao Vloijm.~ 1Sitlr1alteg ~ rte k:aJloo bio
s.veSI'tlan rtehmroilloiSik!oig jarza iitzJmedu Jiajpamra d. Zajpald!a d bio
pviS>tlalld.oa tdietje ,~rarti s:ve rvfamvtatre", 11.11PI1aiVIO rzJailwlalljl!l-
jrud sVIQjilrn mcion~liiSrtJiC!lcirrn oseom}ima, pretwlll'io Ill fu.
IllaltiOniOig Zlals~ idieje o ,,QanisJooij zemlji" [mjra je ioillia
!piOid :.5111!aifuirrn tUtlidaij~ ,,Milto 1SitkJirlijlslke rSrkiolle". PiOfv:MVia•
IJ\je tiJaniartJiOne ~d~akxgije 10 ,,dallisllroj rzrelrrill~i", \kojta rSe rSilll'ait·
ra{l!a j~clliJno ~~a'Vlnlom i 1sJ.djruJiSi!VIilm lktcitemjlllJll1Qilll lliojall•
11101sttii, ISla rdldk!ttcitnom .~artii rSV!e IVIalrvrarr'e" ibhlio tie !piO
siVIoj:irrn pas1eldlioarrna vn.ilro ()p~SIIllo. iMm.Joige [pll'ista:lrice il:erze
,,(pi1<Jig]Illalti me IVIairWfare" biilJe Sill piOid lll!tlioajem ,u!Cen.j1a 10 nJa-
oiJi" i ,Mdlt:o ~sitrotrijslke Skloille", llll'aidla lslarrnii iil!ilslu tpri!lJJVIataJi
nlellru (Oidiredeillll: [p0'1iroiolm ,dlolk;tu1im.ru, os·ilrn ·Sto 'Sill :ver1ovallii
dia hi ftlaJdiaiSrnli~ s~s!tem !!U:'OOalo rzJannemt:ri Si Stettnorrn u cijem
1

rbi sredilstu ihio car. Oni 111isu m01gli da l!loce probleme sjpolj-
ne poffiilttilke i nJa:oiOinrailine IO(dlbir1alne, lnliitJi dla rilh lSihvralte i obja-
sme Ill celriJni. IS!ve w. p11ocenj::W• Ill 11:1wml sll.llb'jeiktivne
,,!Veltilke dmnJosltf' .i ,;iJSi}J(I1a[V![LO!g s/tlaNia". 1Mogur6n!o.srti dla zem-
J1jra ihruJdJe IZla)VIelc:lie.na IOIVIOttil idlesniaalr1skJOim .:iid~eolrogijrolm Ill to
vlreane IDJirSIU b!i/1e !nli.sroa marrrje 101d rsma:oije rtJolloorrn idn.mJg)Oig
srvetslmg rral1:!a.
Ddktf1I'inla ,,jp11.iaig;nlalti IS!Ve ViaJ1\11alre" IIlije imailJa SVIOj!U
SiO[pS>1JVenn Logilkru, osilm sto se [pll101tivila rdlolkrtii1ilnri ,,otworitli.
zennldiu''. iKaJo sito Je mediu IPiliS:talliaama tteze ,,pmgnaJti srve
varvare" ibirlo onih ·koji su ibHi ,tvrdi" i ,meki", tako je i
mediu pr.ista:1icarrna doktrine ,:atvor.iti zemlju" rpostojao ,6i-
!1av llliz Nlalliij~i. Alnailioigno ,£Iialkoijd. ,fPii1o:tevalti rSIV'e V'aJrVia•
re" ~coj1a ,se :zJailrugarLa rzJa ,isltelr1hnooje" S1JI1anaoa, pas:tojaJ]Ja
je i rfira:kai(ja kioj1a se :zJallialgaJJa rz1a ,,(pl'ediajl!l", j'er je dbkarzJi.-
VIa1a ,d!a, ria!kio j.e Za{Pad vaft"VVaai1sikd, tnd·egwa 'VIOjiila SI[)Jagla
ne qstfiaJVlj1a Jla[paiJllll dtugi ti:zibow, osdim rdla se ,otvto:ri". Po-
96
reid :fuialkcije ,,pr10/telnaiti Siaidla, Qtvoriti ISe lkasnije", (p\01Sftlo-
ja11a je i flmlroija ,,oltiV!olril!li se Slaldla, V'alrValre /lllbitelmti !ka-
SJruije"; ndu 1su predlsrt·aJVlJiallli. orui lkoj•i ISIU smaftmalli da je
oif:,Va'l1anje nemi111101Vtn10, !iJ:majiUCi IU 'VIidlu 'V'Oijii.ID nru:lrrnoc Zla-
paJda, 11111atdla ikla1Slll!ije J~ motrla dla lllllJotM tnajpOir 1da ojaaa
i •ella, lk!a.dla buidie dloivi01lj11110 j1a1k, IPI10100r1a s:ve ,;vlamv~a~re" i
viJ."1a!ti s.e ISitlalrim 1dlolbtttilma rvirem'etnilrna OOLadje. Obe ~­
menJtialcije ·funJad.e ISIU bll10tine Mllnfjlatrute, l%0 ZJannagljiUje nji-
OOVIU !111'edlwsioib1I11U lrtlrZliiJkJu li. ISIUZa'V!a lm1illilre ~ alilgiU-
mOOJalta u IPDiliolg ,~Ill" i . ,~ju". iN:illro S.'bolga
nije lll1JO/g'a(O ,ella itliilese d/olv!oiljiilJO ru!bedlj<ive a~r~U1l11elillf:e u
priJI.Ojg IS!Vf<>ijih iezla; o!ni iSU jedlioo ~ dia ,se porz;i/VIaliu na
osefunJ!a poJ~dJiniada.
1P10rziV1aJnje na ose6anja (p!O~®Iinooa 'l.lll10s.io1o j.e nei.zlve-
snos:t, jett' iSIU ISle lju(dli ~'vtnJo miLa!~alli 'ZJa ,~aJnje",
a u ~si IS1ll .oidloibtt1a!VIailli. IPOJiiiDilw ,,/Oit1vla~mnja". Allro 5U :tlo·
llilke !I1a!zllruke [>IO!s;f:!Qjail.e mediu !Podejdlincitma, Jialko se II110iZe
ZJarmi!Sililtd ilooWi•lre ISIU !I1a:Z[IiJke o rtJirrn ¢1lalnjifuna [piOISitloijalle iz-
Ine<$u kiliatniovta, Balkiufua, OaJr.slkiqg d'VIOII1a, a s:v1e u 2JaJV!iS!I1JOislti
od :IJo®ai tiro je 1i. IIDa!lro !l1a)SitjujplaJO njihQVIe limrterese. fuinelkald
je dOOian kl1a1J:1 • o dlvla ~)t:la)widlka 1111a ~ II"azlio1re lkoll>-
fetrencije k:oje 'SIU 10tdJrZJalvialne 1U liJSif:iO f\lll'eme; lf:ia!lro ~e ikla111
bi.o u (plnilli'cl d!a ~stlolVII"e01letruo na dive trafzilfiOicte ik101nifemncije
p!Oidir7Ja'V!a d!via irWJI.Ii.Citta S/tlaMa. Ovio je poilpmw IOUlemogu-
CiaMalllo ja1smo IO{Pir'eldleilijleiljle .tz:etmll(je li.'Zllllediu !Wg;um.elrllalt\a u
pniiUJog ,)OitviaJI1aJnjfU 11 illi. ,(p\110!t.emiMalntiu" 1 SilO j'e dlogadaje (lXI'e•
p11s1:1aili01 silnxoa;jru.
1U itlalkwloj s.i:tula.ci\ii Li Mll001uike, p;rilslf:la1ioa [piO[dltill.ce ,dt-
varamja", jpOstaje premije.r Haku:£ua; 1()[1 je fbez prethod-
nfo/g oaJre'vloig lddiolbtrelll.jla: eJall.dJiUJOjjo 1n:1~avlinske u~otre, a
fuuldlaLne iglOIS{PQdian.ie lk:iotili SIU se il)l10rtli'Viillli s't!cw1o ru kluOOi pll'i-
tvor i onemoguCio •anti~Balkulfu po.kret p.roimperato.rski
UISIIlletrein.e itntdliilgenaije ltidioonn Velillke cit.Sitlke Ill Anlselilll. 9 Ova

0 Trgovacki ugovori zakljuceni 1858. godine izmectu Bakufua

i zapadm.ih sila hili su vl'lo n~rivla6ni. Ockedbe ugovora izme-
njene su 1872. gocli!ne, a Meidzi vlada je te godin."e podnela zahtev
da se panovo pregovara; vlada je uspela da privoli Englesku i
druge zem~je na ponovne pregovore tek 1892. godine. Revidirani
ugovori stupili su na snagu 1899. godine, a tek 1911, trideset de-
vet godina posle otpocinjanja pregovora, Japan je u potpunosti
obnovio svoju poresku autonomiju. Oitavo to vreme Japanci su
7 Zasto je Japan ,uspeo"? 97
je samo jos ;'\Tise pojaoalo anti•Bafuufu ll'aspdlozenje inteli-
gem:cije. !Zibog ISwega 1iOiga ild Ge IUibiJoo u 1S.ailruradlamom. itn-
ddentu 1986. godine. JPosle ovog slrucaja Bakufu je zaru-
zeo tpiolmliu1lj:ivti(jd. 1S\tla!V :pia IS1U dlv1a ikllanla OOOrti i Sa1JStuma
pred!loziila 1temiju ,ujedinjenog :Dvo.ra i Bakufua". Po
o)VIolj ri:OOiviJi, 1b'lrugatv~a ,Bruwfu. !i. OaJrsllci. rl'VIolr ru K(j10!bu )tire.
hallio je da ISle po~ lffi!dd osltvalr1i'VIallllja 'llialCiOIIllaiDOJg jeidin-
stva. ,fusrujralle Sill 1dlve fmalkdje [roje 1sru 1se ~raz1iilrov!aile u
misljem:ju olfuo tlolg!a d!a JJi HaikJufu d:Ii oar i1rr'eha dla ibill!die
:m~aoajmji paJrtlnelr ru iWj ik101aliciji, mad!a je 2la owe fimlk.cije
all1g1Umenrt ru prnilliog ujec:lifu:lijem(ja Mo pre ISVega •srredsltVIo 1010u-
VIa111jia Tidlruga\lla LS!trulkrbulre. Dla Sill iSe ISitlvlami resHe !l1a OVIaj
rua;Oinl., alnJtd.~Baikrufu d!ruteiliigetruija kojla se rzalllagaila rzJa ,Oa!St''
oaro i Oidl~'Viaila ttooriju ,,tpl00tett1alti sve IVJaiiiV1alre", ~gulbi.!la
bi birtJkJU.
Maida ISe 1111a IV'1sio'l\/onn triiiJviau IJ:iarznna'tlr1ala ruo~OIS/1:
,rujedinjenja Ba'k!u£ua i lDvora", rna nizem nivoru rpoklret
,rp11ort:e11attd 1sve Vlalr;vlalre" IU!Ziva~<>: je \sive V'OOu p.odrskiu; siVe
su oo§Ci lbti:Li ~i illasilLja !JjliQtW IS:1JI1anla!Ca, a 1863. Cali' je
odob['io ,;E!dlilkrt: 10 !P'f10\IJe!rii'VIaJTijiU JS!Wh lsrt:ll:iam!aoa". CdSru k1m ·
bomJbaJiidiOIVIaJo je JametriOke !tlr1g)O!VIaiOke ibrr101di01Ve, f\r1alrucluslke
Ji hol•andslke .ra.tne ibit1odove i preduzeo kontraofanzivu
pr10'tliJv iallnetriC!lre i fi11alnOU!s1ke fJ.dte. I SalflSIUma ikLatn Je na-
pao eng1e&kiu ri:Thotu, a nfll)Oislr'edinli povod ibila •je 101dlSret:a
k!qjru je rtlrelballio [pi}Jati!l:li .zJa ruJblije:rrog em~pjlesikJog lbrgowoa iR!i.-
oamdisona, l1k>ilooan 1Zv. INamJaUTIII.llgi :incidienta (IL'lii. R.War1dS1on
im.ddlemJta). Ovi ~SIUJklolbi naiVIelli ISIU :pri~St!allrice dlolk'Drim.e ,,p:ro-
twami swe 1Sitlr1ance" dJa sh.IVa!te ll.le[pilUJwart1ji'V'OSit IOMaikrve !PO·
ltiJtdlke i !UispO'SltiaJve pni.jiatcl1slke JVeze Sta ibrii1Jaln•slkim JdlipLoma-
talmJa, 1ser RJadlef.iotr,d A:1olkionn i ser Haim Palrlk>som (jplwli i
diriulgi lbmiitralnS~{li mindis~aJr ru J laQJia!IllU) ti. tpOISielbnio Emes1Jom
i te kako osecali bedu siromasne zemlje. Takvo stanje pretho-
dilo je nastojanju MeidZi vlade da ostvari svoj plan ,bogata
zemlja, snaina armija". Ne sme se ispustiti iz vida da je ova si-
tuacija uticala na poglede na mir i svetsko uredenje koje su iz-
lozili Kita Ikki i Konoe Fumimaro, a sto cemo detaljnije opisati
u 4. rpoglavlju; te ideje vodile su pacifickom ratu. U svim ovim
slucajevdma, japanska preduzeca, izlozena nepravednim ugovo-
rima, hila su prisiljena da izvoze po svaku cenu, morala su da
se obrate driavi za pomoc. Tek kada su revidkani ovi ugovori
- deHmiono zahvaldujuCi i p:DVom svetskom ratu - Japanska
privreda pocela je da rse brze razvija.

98
M. Saitioloom (rzVOOiiCmiim ll.lliin1tsfiJr1o'V'i!m pre~V~Oidliocem, OOoji je
lkiaslnJi:je p.ostlaio Vlirez). Od qa VlOOillena, nj,iho:v !IJJajvOO:rui]i
cilj bilo je zbacivamje Bakutfua.

HI
Kada je etdiJkit o p.rmelri'VIalnjill ISivWh 1str1am!aca ddhio
CiaJOOV:o radJobii'enje, fjllldi li.rz ~satSillma li. Aw 'k1ama omgaJIIi-
:zJ®afl[ ISIU ill K.j10rou dlrZJaJVtnd udiarr ru(peren !PJ.10\tiv plemslbva
ikone se p11101tliMhlio ,Sltmrun.oilma. :U rtJo VIOOllle IOIV'i tro1ailiOiVIi ibr0\li11i.
su 'se za jedinstvo Dvora i Balmfua, anada se AiZJU klan
21allrag1ao za jedfunSit'V!O ,u !kiottne lbi dloonrnnli111aila Looa 11olkiuig)aMa,
dbik 1se Sart:rsruma kLam. rzJalli8@a!O tz:la 1d01111inJacijill ,dJvlom :kiajli.
je mare rbio ipiOid nje:g<>N~onn rrronttu1olloun. CHjevi OVia dlvla
lcl:ama mlliSIU se ll.liO!JJiste 1Pfowckllral,i, m<l!dla dih je rpll1Qitw Co,
Sruioone ratnJ1Ji.,Bahtfu aJkiti!VllliOSitJi. 1Ujedtinj1aMalia zajed!nioka a:IllrZ-
nja. Goicllimru darna posJe ll.lidam CoSiu sallilJUii1aji ilS(plt1oVIooirali
su ISIUikiOib rrood HarrnaguiTli Gtoi!TIIO'l1, tiedne IOld ikapija oaJI'5ikJe
pailiaJte ill Kjot:IU, ill !IJiaJS,tpj,oojJU d1a JdbnOIVe ISVIO'j JUJtioftj, ailli
Sill ill tloj !boobi ~p~OIJ:1a!Zemi.
iBailrufu je 01dlmah 1p01srrJao iklarme!IJJU elkJspedicfjill pmo!l::i:v
Cdsu Jcl'ana li. [piOIJ:1a!ZiJo li.h, a:Li se 'VIi5e !L1.lj e a:adli.l!O isilcl.jiUJci'VIO
o p:roblemirrna izboma li2llllediu IS{PI~jne tpolit:Lke, ikioJa je bila
2Ja 1101t:Maroam.je" odlnoSilllO :zJa ,,1p1101teni!VIamje &Vih s:trlama:ca",
nlliti. ,se IViise mdiilo o o1:1P(olr1u ikl<>M je :ilnteLiJgemcijra [pmurbafla
Ba..:l~ufuu; sada je i:zJbio 1grad<lillski .Dat. Poraz Cooo iklana
Illa'Vejo je IITjihoVIog daimuja da po1:1w1dli ISIVIoju lo.jaLnas/t Ba-
kufuu, mada je sledece godine TagaSIU:ki Sinsaku, na celu
sv:oj:ih ,dJobrovoi;jaOktih odJrec:La, (){r:renJUio u g1.1adai1JSlki mt iko-
ji je VIOdio !l1a pos.edi:ma Ooru kili<lllla, pa je daimujo j!OS
jedmom postao protivn.ik Balkufua. Baku£u je pos,J.ao a
dtrugu e:kisiPedicijill protiv OoS.u k!Iiama, ma.da je OVT<>rg rplllJI:Ja
plretmpeo rpomz, a mLti-Balwfu 111aJSIPorrozemje medu firarikci-
jom ilroJa je prreana sil:rnncilllla biLa rnepri:j~teljski ra'S{Pioilb-
zeoo nagLo jaoa.
Sa1JS1Uimia ikLam. je ill meOOMremeruu, :i2'lllledu !PII.'Ve [ dmu-
ge kazneme Barkufuove ek!Spedicije, izmenio svnj stav.
Sartsruma ISe ill ~ zalagao Zla rplam koji bi ,;ujedlim.io
Bakufua i Dvor" i mastojao je .da sam kontroli.Se Dvor i
pO!tCini Thllrugava Balwfiu ·i 101St8Jle ik1arnove. Xlam je 2lalto
7* 99
otd staJITIJOg pt<:JiCetka h:i,o alUtd-Ballrufiu ll'lalSpoliozen, tmadJa IIJJi-
kako nije Ze:leo izmenu celolmpne Tokuga'Va stmktUJre.
Ialko je u ~ lbli/ol m.eiOicJ.ilnJOam, SrutSilllmla je ;patvmdiio
sV!Oije laiilti-Bialklufu llia!spolliO!l.'etn\je Ill IVII'ffine ·du:uige nellllSIPeSine
ekspedicije Ba'kuf,ua pnotiv CoS!u lkilama, .a {prema •Satsu-
ma-Cosu paktu zakljucenom neposredno pre ekspedioi-
je) odbio je i muredenje Bakufua 1da svoje t:m.l[>e pri:kljuci
koontelnidj ekJSipeddbij~. Ooo je neS(llll1lJil(j,iJV1o lllll1~dlik> IOid-
nJOtSe S!alt!s!umta i Co:Su k!lalnia i oja0a!1o njtihiavo ~Sta~Veznli!Srt:ivlo
u bonbi jprotiv Bakiul£ua. To savezmiStvo Satsuma klaiJ.1a,
looji \Se :I1aii1!ije IZJala!glato IZJa pjodliltlilktu ,,IQtMaJJ.1am'j a'', \i. Qo!Su kia-
na, ilrodi Sle 1Ja~aJgao :zJa !Piolhlitlilklu ,,(p!OOtemalti IS.V'e !VIa/PVIaire",
SialffiO }JIOitVlrdiuje OilllJe!nliau dia ISIU tinJte!iekJ1lulailci 'Stbo 1S1U \Se
zaJI•rugaLi ZJa p!O(Idltilktu ,,(p!I101te\I1ivt:lln\ja" iki<malmo shv1a;t:rmi idia je-
d/im)o ii1dsetnJje /Zla (piOtS!tlo'jOOi :tehntoWoi~kli j1a1z :L:zttnedu Jla(pama
i Zapada nije u ihoJibi protiv Zapruda, 'Vee u pobedi nad
Bakmuom i u uspostavljanju mocne, jedinstvene, moder-
ne nJadb.11ailtne tllriJaJVe.
U [Ja Mreme, IBiailrufu je s:ttulden.te ~ (piOisaainrllke OldaJs<]lj:aJO
u inos•transtv;a, vojslillu i momnariau onganizovao jprema
llajpaJclln'jlaiCklilm oooollitma, fumlkdiiotrretrti ru IVil•aidi imenJQ'VIaln!i
8/u u .s/kl~d!u sa s,V/Oijiilrn !5/PfOISKllbniolstt;ima;, 1!?)11adrua Sill I!Ja1odo-
gmdlildista, ttlojp!iJotruir, jOOmm reCj/U 'S:V:i 0.11ap011:1i ibii.Ji ISIU IUIS-
meooni m 1J.11101cliemndoovmlje T~aMa srtnil.llkttn.ne. J~cistllaHce
,)]JU10JOOriJVIarnja" 'Sialdla :SIJJII'e!lTliD10 1J:110c:lirWaiVIa)jru iUillap;r'ede:nje tr-
gcw.:imle 1 1t1a:mtene !S1a iiruQSitir1alniSitlvlotm !i. 1PQcltrmva1ru jpJJalrrorve
~a I)JitihV!alt1amje IZlapaidlnJe 0.11a!Ulke i melhlrroi!Jagije. Pd,tall'je ,otvla-
D.lamjla" rnli ,jpitiOit'elniMatnja :sJVtih IVIa/rVIallia" ;vdtse ndje U StrekiiJstru
mspmaMa; !0 rllonne 1se Vlise 111e V!Oidie lJ.ialsJpr1awe izmedlu arr1ti-
-Ba'kufu ,j drugih .k:llanova, a 111i i:zmedu rprista:lica Ba:kur£ua
i .~p:t10\tleo:tiJva". U oornttr1u ~je ,sladia je dhlema - tl:nfua
li ocuV!ati T.okuga'Va Balrufu stmktum (u moderni:wvanoj
£o11md), ili i!2'igll1aicllirt:d tpCJit!p!l.llnto i1.1icw/U', m01dlemrru i jedlin~sltVelruu
na;oion'alhlm :dil1ZlaV!U.
Za iimlt~oi'j/U ilroja je (pOdl:I1ZJaiVIailia il.<lOII1Ce!pCijlll ,;siLaivia
OaD.lU, p1.io/t:eU'OO 'Sj\le ~alr1vialre", iSLo!gam_ ,!p\001ler1alti LS~ 'VI~­
re" Mi!se ndje iihnJaJo mJilklalkvtO/g l:zlnJalcenJia; lk!asmje je d. sk>g'alll
,JS~alVIa oamu" ( sono) i:z.gJU/bilo svoj rzlll!aaaj i pos:ta1o jedO.llo,.
sta'V!llo palriola. Mei:dilrl. IT€Wioi1Jtoclij1a IIlliJlmd ruje imailla tSVIOjiU
glaJS1111U 101Sii.1IO!VJUJ; re(V!Olliud.iiD.Ia/rii SIU malli lelia ISe IPOOI!Jlemi tre!sa-
VlaUIU ik:n.10fl :s!llafune jploilwJSa:je !i. §reSike, ii. Jda '1se :dJo tresenja d~-

100
 Uam IP!Ot~, 1wn:lalk !PO lkJolrlalk:. 0Jlli ISiU ISihvart:illli. da je lte1la
o ,,(pl1011Jeroi:vainj!U !S'Vih VlaliWlalr1a" .bemJlooacjtrlla Ill []JaJsltlati~a~nJjjma
dJa tse iSIUIZ'i rtelmoltoiSki jaJZ i i~naldli !111J0tdlema, jecl:imJslt:lv'elna
naciJom!al1nra dldlaVJa; r:z;alno iSiU ISle ood !lljedlitruilli :u iSIVIOjoj booibli.
protiv Bakutfua. Kada su se, medUJtim, suocili sa p.roble-
moon :Siua ,S/t\llallU1to p!OOdls'tlavlja oSinJd.VdiQU 1111ldd~ ,~flaMe,
tatOO niik:IO od lnjffih mje iiT11CJ@atO d\a jp0l1(Uidd j1aJSaJil !OiclgoMoir.
Nllldme IS!U jeldtioo diziuZJeltlnlo !Piojedrn1osrtlarvl11e!l1Je, 0\patsnre !locm-
oepcije 1k:toje iSIU IP!O!OiJV.a;le nla nlao:iJOtnaJl,j,Sitli&im oseOa!njima
dla je ,dfreMnj IPOldltliJClkd /S&srteim, Ill Oijem ·j;e 1Sireldist1u carr, idleial
!rome Jfa!plaJnci rtmelba da srtJreme.
G01rnji rsLo(jrevli il1aftwa iPddlril<~~V!alli iSiU teru o ,,jedinSitv1ll
Dvora i Balku£ua", sto je lbe21rezervno poddav.ao i car
Komei (1831-1866). P.o ovom iplanu, car hi zadrzao svoje
cetn:tnialJm:o lrlre!SttjOIU jlaJlXlll1lslkrOID !Pfd1Jitti6kJom iSlSitemu, Ia 11olkJu-
glaJVa ffiSitletm, ll.llll.ldkloilliJkto dannoojoo, d dlail.je ibi ~S<e rzJaichrZJato.
:RiartJnioi msikJOJg ir10/00 i ilnJtJellelloouJallci tS1maltJr1alli 1S'll IOiVtalkJvto
re!Senje [piOig~:reiS!nim i opaiSillliJm, 'VIel10tVIaild 1SIU !dJa 0!010 :ri.e6e
moCi ida iSIJ)I'eiCi sulkiobe; po/Sitto j e tSiaJJ.11 oa~r ibilo IVIa!tmemJi (po-
btoJmilk O:\IIOjg pLamia, :rmnoLurailotn!Wl1i {k]o(ji S!U !PIOidlrZaiVIallii ,,sla:-
V\U ca1rtu" ,dJoisld w :u isnllktolb rsra dairetm. S~fbra 1866. gb-
diirne rdMaicLestrt d dtvla aJnJti-Sallmtfu dlvlcmskla plem:iaa, mediu
nj:iJma :i Lv<allruna T10ill110mi, ~dturz.eiLi ISIU ik:JOII'alke dra tOIS!Ujete
ujedinjenje iDvora i Balmfua; car je osill'o ,reagovao d !k<az-
niro iih. Mesec i IPO dtalllla lktatsnije, oaJr de d21nenrudla umro
(ibiLo je ~sdma dla Sill ga llt'blillli nj~ ~ajad.ni pl001!16i) Ill 36.
godlinli i [)l<llslledlio g;a je .Se!Silllaest101glodli9njti :clair Meid!Zli.
O.VIa!j mc.iJdemJt, [)a ~SiretOu, ~dii!g}r1ruo 1Se ~?Jm:eoo QaJra i
~Oin!ama lktojd. ISIU !P/Oidir.zJa'VIaili ,1sbvtu oaru", 'alii om
poikmJuje d!a: ISiaJJ.11 ·SilC>~gatn rzJa mlllloge Loj1ai1ne plemtilce Vlilse
[)jj\je jlll.llalo ndikJaJkMu 1Siaidir1Zilnlu. Oni IV'iise mSIU biH 101ckuni mt-
stiJtmioi S(p!OOl11J1i 1d/a /SiPI101VeidJu Oa/OOVIU vro0.j!U :i Zellje, IVeC !S!U
plostluipaiLi p!r:e!l11la ISIVIotm llllaihJo,dienijlu i (pl10t!?Jr1almlll (m>aida nj i-
hJOIV'i p'la~novi ill!i!SIU 'billli lrtatzlmdenli. 1dlo ,dJeitlalltja), i .mlro poslllal.i
QJbv:ooonrl. oalrevd pmolti.Wiioi. Niz []OOJspelih ll'ffilloluciOtlllalnllih
diogadiajra, 1Jolliilkio Ceistih .1:lritdle1Sie'td!h gO\Cllilllla XX vellm, (JJIOQJIU1:
!iincidJetnlaJtla IO(d 15. mia(jla i 26. fieJbnua/Da, rpoiiDai'ZlUjlll dia S!e
SIUIIDolb dCI!Da i jpi1]si1Jallitla iSLQglalllla ,1skuvta oa01u" iz ~desert:ih
gddlilllla XIX vdkla !)Jireltlvtollio u ~ aama ,j mlaid:ih, desoo
OlnijOOitrisall1ih ofdclilr1a.Jk,dj[ I~ !P\0 ;SVIallru OOl1IU releJi dla trefiotr-
miS'll DVIOir. Trollrom 'illlicitdiemroa io!d 26. febmulaJ11a 1936. godlitne
101
OaiT !j'e ibio 'tldlJiiko !11alijralren rdJa j.e [JJall."eid:i:o rdJa rSe ,,(ploibunje-
DJioi IJllajsrtmoze ~a:me". rArrmija je oi'Sitke ,staiv:iJ]a Ill fiunkcijltl
fmalkoijrslcih iboobi i roirrne IOis'tJall!a po rs:tlr1alnli, a d~Silliaal.l.1Siki
olni.jetnrtiJSialilJi JOificilri ilsllror-isroili iS!U ·!dlv:omske revrolnroije za dlr-
zanje talaca; rdJQgadaji se u meduvremenu u'brzano odrvi-
jaju i Japan rulazi u pacifick,i ~rat. IU vrreme Mek1zi revo1u•
oije, pre U'llelgo srno je oamsilci etd!fk!t IOidloibtrio s'VII1gaJVIrunje Ba-
ikufua, Sat,suma i C:osu ~Iran morali su da se 'suoce sa
atjpOII10Ull tDV10111a, tki<Yjli. je ptres't!a/0 ,smJrru aarna rKJ01me:Ua.
Jr<Js rcllve ~gocllime prO!sle td.iv!orslk:e reviOiliuoiJe ibilp je pot:-
reJbnio rzJa JOik:ion~aJVtalllje IMmd!ZJi revtoLu.Oije. Irark!o je IVllia~Sil: so-
gumaJta, rSJVIaik.riJm ,d/atnio[)) S;\le mta!Iijra, !WlatOOna Oall:1U [ooa;j:em
1867. rgodiu1e, J:"at i.ZJmedu Balmfua i udruzenih Sillaga
Saitsmna-Gds'u 'Se []iaJSt!a!VIio. PIOis~e ib:itlke !!rod 'fuba.;FuiSime,
bLiJru. IK!jloi1Ja, Bdo rzJamalk JSe !Pireid!aio, a rulba.1z!o z:altim je palo
i Aizu :zJamak, [preoS!tailo naj,snaznije ruporiste Ba~kufuovorg
uticaja u Tohoku oiblasti (severoisitok). 1Bnomoto Take-
aiki, zamenik komandanta Bakufuove morna.rke, :p;redao
se u Hro/lmtdlu 1869. goldfune. Osnrol\llllla olbele1ljta Mei!d0i:i re-
vdliucilie oibjraJSinja!VIa IOi.njetruioa rdla \je 1<ma mpoC:e1a na Zlajpard-
nom de1u HOi11isua, jugoisrto6noj oiba[i IKjusjua i jumoj
oibllla~s.rti Silloolk!ua, Ill orblalstlima !lro'je 1S1U [J!I1iirddlno imaJJe Jlla!i-
veee mJo\gU'OOo)Stti ~00llli1Jalkia'tla ISla ZtaiP<lldiom, a olloonoama je
na severotstoku Japana 'gde su te veze bile najmarnje
llialZVritjene; ZlnlaiOaj'l'liO je i :flo ldla ISlU [pi<>lbedlu iWI()Ije!Valle amnrij e
Sa!tS!liDla ti. Co)Siu lkioje sru iilmJalle [talloo oli1UJ~je ISla Z<ll[pad!a.
I 10M<> [pii10iSilX>trlnJo ISilrenje tt'eMOLuicije ~a ~aklo l'>e 101dlnlo!s
sll1lalga memJj!aiO [la ·sitelbu SolglUli1Jaltla.
TrolkioJm 1dlvte ~e rev~oLuoije, rnrnna vtlaJda ;tma:ga}a je
za II1JOJVIOIII1 ,p\OI].titliClloottn srtlriulkltlulr1olm. iRevJOiWOUlJaJri ni:!Sru :ima-
ld. .odlredemli p!laln &a ibrelba llllratdi:i.ti ISla S:o,gllliillaltJom lkoji je
VeC !l'amlije SIVlO[jiU vl!Jatslt plreo:reo [)a QaJila, oiCllniOJS[)O ella li je
tooba1o da Tokugave svedu na dbicne .feudalne gos\Podare,
stvore rsravet feudalnilh gospoda~ra namesto vlasti iBallmfua
ilti. Sit'VIolre j eclliniSitVOOJi ldlviolr i Bakiuflu rvllirudlu; iii' s rdmu!ge
1

Sitlmne, dia o\lronC:aju BiaJkrufu sillsll:'em i l:z!amene 1ga [))IO)dtetr-

niOim rstflriulkrtn.ur1 lk:io(jra hi ibliLa !J?'Oid [le[pOJSiredlnom oaJrefVIO!lll
vlrals6u (hanseki hokan, Ulfl!ils:na!\l~a~Uje Jregi!srtu:1a o !PIOISedlima,
i['i haihan ciken, ,JU!kidlamje !lJIO!S!ecfu. i ISitJvialmnje [p\r!OiviDJoi-
j'a"); ti.Li, /kiolrua6rro, kalkarv ibi 'tlrdbailio id!a rhlu\dle p10lo~j oaJra
u [loiVIOim polliitti.ru{)om slislte!miu. IDa lli. \bd 'oii1 ltlreba;lo dra ibutdie

102
apsd!JuJ11ni tiJ.i flliS!tJajV!l1i o:n:oiOOII'h. iRev'dlluclom!aJti ISIU hili zJbiU-
njeni, a ISiV!Dije p/lmro:ve ll.llOOjaiTJi Sill veC ;prtml~ ltjotrne ikaJko
8e IH~IVJoillu'oijla! 10/dJvdjlaJLa d IJ.'l1[).0g'e piOOibletme 18ld hac treSa'Viali.
V~3idla de Ill medlutvtreunerrru dione1a !l1lliJ!Oige odiliuJke kqje
su onti rzJa!hJteVIal1i. iPtrejp~slk~ ~djlu.Oruih iiOno.sitli ·'te !llKWe wade,
pqp!Uit !K::iJdio Koima, O[rnlbo TIOisdmiOija, Sarujo :s~etomijra i
WaJlrure 1/oimK>Imijra, ortfkrirva 100 rvliaJd!a rnje :iJmialla !PfUIOIO JPO-
Vetrooje Ill tte mett'e i !dJa liJh je ~!]J!OOWo!dlila IS~ swes6u dia ~iza
mJOIZe lilzJbi'ti ISvalkli Cats. 10 iVilJaAia je lbiJ1a !iJZiUiZe'l:!nO ail®iJvna jl
diotnellia m[]Jo;ge o/ctlulke; I!I11ni.Dge od! 111\itih s'1Ja~i!le su V1alil ISilla;ge
mn!ije IOidlll.like, a jlaNIIlOislt je IPIOidlsitrioatnJa rdla iklriftll1ruje mjoou
nediOfslecllnJoSt:.
O:viu ne!Sis:tema!l:ii:CinJoott ne ibi ttir€!bailio ipir'OO'S'Dno OIOOILji"
v·aM.. Trreba dtrnalbi ru 'VIiidlu dla sru lliDVIU !Vl~ fulmndrail.ri [jll.lidi
lkoji ISIU 1se 1)1arrllje ~lalgaJi llJa Item ,~ti stve ~V~aWa.re"
i vemiVIald. dla je ltio IPOiliiJtrilkia 01dlbo:1alne [p.reld! Zaip.aldionn, m!ald~
sru p:OiS/tetiJen:o 11.11<>i0alva1i s'Vk:l(jre ~ li IShvart:Hii da je ~Sifdn­
slki IOidlblt1arrnlbetnJa (p'O:Iir!Jilka ooa lkiO'jla ce mOide.rtm·irov'altli Ja-
pam. BiillJo je !Pa:io:io!dlruo dla PII1li ln.diSIU mrus1il:i na to ikaJko :Spro-
vesrtli :tiu [pio!IMdllru mddielrm.:iz!acije. UttJol1ilklo je [mdsnK> lll!PO-
rediti primer Japana sa ruskom revoludjom. U Rusiji su
dn:rulsii:Ive11.1e ll'llallllke ~ IVlrl1o 111amnijooe, 1a rrevioiliu()ija je izw-
sena tek kada su revolucionari radonallno osvetlili poten-
cij~e ll.ia1.iv:djla R/uisije. !NaJSfU!PIIlOit IIiwSilcim re;vtOilruoioillW'ima,
pil'ilsrbalice Meild0i revlolliucije u rl:lonn idlouneruu !bile ~Ill ponpu-
n:e D.1e0I]alrice. Bil!Jo je ,zart(o1 ll.lJeullilnJo:vm\0 .da 'Meidzi rvlaldia
p!O!Oi!Illi lrlln1,'01ge weJSike i <S !PfUill.O pma'VIa !lllJOrZe se a:eoi dia j e '1.1
mi'lOiglilm laiS(pdkitillma rto ibii.Jlia realk:o~onalma vllaldla. NoiV.a 'VIll:l.-
da je t-alm produzHa Ba~kmuovu politi'ku zahrane spolj-
nih ve~a d <iZJarzJva!la iiJIOOit~slt'e rsrttr,alniih !Vl~atdla ltime sltiO je za-
b:J:1aind1~ hDisCialnsltN!o. U iJJiiWIOffi .ol1am1 1Peltl00l<a111e ,PIOiVelje .o
zaikil'~tvJ" rk<a!Ze se: ,MOira ISe ii:zialbriaitri ~sltJina sirr1olkiQg
S'azL~, a iO SIV!.iJm v,atmdim d!I1Za'VIl1!iim ipioslON'ima mom 1se
vodiJti javna rasprava." Ovo ni u kom .slt!oaju nije pod-
srtaJk!IJo plo.jraJvtu •Sia!VIreo.nelne !P~amenlt!alltrle po[itd:ke, jw je
OrSii10fVIarr1 satvett frudlai1n~ih ~IS\Poldama.
U1Pilil<101S svdim :'te~Sikb6ama, d dmajiUOi u 'Vildlu rv~t.errne u
kioime .se 1oW !Pii'IOCeiS'i otdlvdJraju, IUIS(pioiS\taNJ.j•alnJe MeiJdJZ.j si-
sit!elma llllJOidielrtrre· dirn[p'e\Jiijjalline ~ve ru ki<1jioj je rpmmijeT
1

10 Oka Yoshitake, op. cit., p. 90, napomena.

103
bio ~g1atvtni ca~oov ISiaJVIeltlodiwac ~ m~a~ga~o veHklonn v1als6u,
mora se smatrati lw:pnirrn uspehom. Nikako se ne sme za-
nemEilriti utioaj iBritanije koja je medu svim zapadlnim
silama imala vodecu ulogu u epdhi u kojoj je Japan okon-
oao Mei:d2Ji lr'eiVIol1uoijlu. Ne sme .se pren'db.peOi J1Ji <Oimjendoa
da je rskustvo poslednje etrupe Ba'kufu sistema Meidzi
vl<aJdiu [}Javello ll!a sitla'V dla je jpo1Jelljmdj~ 1dgmnti00rui nego
ajpS!OlliutilsiiOlci iilmjperoijralllni iSiitSi'tlelm. !F1r1aJITausilm je ~a svtoije
strane pmZ.alla podrsku 1Baku£uu, IProtiveoi se Bri,taniji
kioija je biilra ;runJti-!Bialkiufu IJialspdllozemJa;, matda 11.1!ijedtna ll.llllfU-
tmaiS!rrjra fu1alkbijlaJ idlolrnJakSi sullmlb inlije illSkxrisltrl.kt i ip(OOtivlolrila
ga u ir'alt !k:ollJonijJadlnJi.lh ,sdJla. lNiaun:esit1o 1110\ga, diug~o.tii1atind ISIU-
looib ok/o JdilllaJLnre p~oLi!tiJC!k:e (<;)talu\klrulre - OVIm rvetnsll.lJS Ba-
lwfru, ~sen je iU v.r]Jo, ikn.laJtlklo!m ttiokiu. 1lli'iiZlilJallljte rro to
mJoll1a ISle u l)nv1olm .reldlu od!alti 1Sialmilrn (Uioosnkima, llll.laidla
ni FlriaJiliCn.JislkJo.j i Birfulln~d nije .biilLo Ill diiliOOI'eStU rirzJbijlalnje
~jootg UlilJLt/tlna~Sietg 51Ulkldb:a.
:Ncild smaif:lr1a611l ldla piret!hiQdlni IQPLS MeildiZi revaliudje
pioil<:'a!Wje da je 101na ru ISUlSitilr:ui 1bH1a lall'.ilstdklraJ1Jslka revolru-
dijra.U Na IPliWii ~d morMa Je ~ rt:lal'kio, lkiaJo s/1lo je rt:Jalooo
i da to 1sru JOISIJJ:CYVIIl!U p.olkrr'etJa!Okiu iSllialgJU l!'evdltudje Oilnilli
plemid niskog roda, koji su i p.ored svog niskog porekla,
iplak [p111iJPaJdlaLi 'V'Jia,diajilll6oJ lkJ~i 'fK:llkn.tgaJVa feuJdlallmJqg siste-
ma; lijpalk, :trelkli tpll,etmiCd i ferutdtalmd ~S{PIOidlaJri imald Pill ve-
l:i.Jw ru!Itolgu. rUilrolijjko, lijp~, IMeil~i IOOV!cxllueijru oznooimo llmio
alrlisrttoo{Jr1ainslk!u~ d,JJi {kJaJo ll'eiVIdhtlcidlll 101dl071g~o, 1taJdla ISle ibalkVIo
trulma.Oenj1e llros!i. 1Sia imltelr1PJI1ei~acijlalma lkla91ldj,ih dlOtgJa;dialjla.
P!PVIO, l!'eyloiLu.cdlc>JniaJr1i Sill IVIrllJa. 1111!aJlio OOn.iM :Zla ISIVOjru lklliaw.
N~a~PilC>rt:d.v, O{Dii 1SIU Oiinili iSIVJe .dla n.illcirrru [pi'Ii:vlilegilje ~ral1:!nli(':!ke
k1ase, a 1869. :g01dline 'Sill llliPIIfOSiti·I.i sha:Zeni ik!1aJsiili .s,iJsJtem
T10krt1ga'via jpmUJo.dlru, lgfa)r1aln'1illljludi 1\lll11i'Ver<ZJa1nru IS'1o'brodiU iz3bo-
.r.a m~a ,lJIO!rcuvlkia;, rz~amlilmamj1a, :bralkJa, a 1871. JWdddme llllk~­
ooli ISiU 1)JII1alvlo dJOIIIlilllaJOije fetwdtaiLnJih ~OispddiE\JII'a i IPIOISOOe
kmaJDJOIVIa. 10via I)Ji'osilekllnj1a mema Je rziDialCilfu. 1dia sru ISII'eldtstlv!a
kiQjta ISiU II1aJ1lnici pa:iimalli fOld oelnJ1lmLne 'VIlialdie pocev old 1873.
godim.e SIJ.lllam.j.iMaJnJa, Ola ibd. ISle avta idJalvlamja !Pdtlpulni<> iU1kiimiUilla
1876. ;~dliJne. J<ia/dJa Sill ruJlcillliUlta diaJvtatnja, maJtmdcima ISI\1 dJa)te
dbJVeZlnice; lffiillO!g.i maltm.lioi lkJ01ji slU iolvla lstre1ds.twa i·slkio!riiStili

11 Na prtimer, T. C. Smith, ,Japan's Aristooratic Revolution",

Imperial Japan, 1800-1945, (1973).

104
kJao (poOetni uJog rza OSIIl!iVIaiilije (prediUOOOa pl1CJ1Palli Sill i :balko
pOS'tla1i pi11olettettti.
:Na rtraJj ll11aoin IS(U lll\IDOO.j~e eJloommnls!ke !PriiVile!gtije m-
niika ~le rSIU po siVIOj:Qj jprir1o!dli lbitle fuwdla:Jm!e. I<iomJax:ml<>
je 1873. dlolnet eddklt o ~I11.1lt:ioN'aJnjiU iklojlim mtnr:i.oi v>ire 1111i-
Sill lbdLi u olbarvM alld i pr1iMillJejgijd dla (jeidlini ibrane zemljiU.
MeidiZi vilatdla je IUISVtoJ\illia [I]J{)jOOmi Mojmd :slilsteun 'S'a iUIIlli.ver-
ZJailimm IOOg1lll1/11oMajeun, a iz{jlaiVilia je dta se IMeiJdzi s'tmulktiU-
m 111.e mrsni'VIa 11.11a 'Stralrlk>j rvilialdlajltlooj iklatsi, 1p1a ~e iPOSitlalllo
OOito dJa se ~dool.oigija Meid\lJi rvl~dle Ill IPI~ti :rti!Zlilktu-
jle Old ~dJeiollo)gi~e Thlknxga!Vla [pleriiO!dla. Sve Q\VIo pK>ikatlJUje dla
su U\plfavo klaS'll ratnilm lllajvise pogodHe !Promene Mei-
dZi revoluaij-e i da su ollli bili !PO.tpuno sveSilli ovih prome-
na. !Nietllalcl!avloiljmd maJtmioi lll!aJS!tta.Wi !Sill idJa 'se ib!o1re 6aik li po-
Sle ollronOam(jla lrt:WIOilru.cije, 131 :wihn.llillaC ltloig 101lp10\rla je Jsa)tStU-
mla ::riaJt 1877. godlline. iZaJto se ov1a !reV!oLucij'a ne mo,Ze oo:-
nJaJCilm lall1iismdklrn!tslk:om. Da iSIU tkioljlim iSILuaajffin IUispele re-
iiomme 11oll.wgaVJa Keilklija li dJa je i:ia®I1ad:ena JS/tmulktlUlr1a n1a
ojSill<Watma lkm1I1Cepci\je o ,jecltilnstVIu 1chnom li Ba:rufua", ta-
dla .bilslmJo s pnlll1IO ~ o OVIoj ~ij'i mogH ~II1iti
kla10 o 131riiS/tloUmial1:1siloolj ; 1aLi, Mei:diZJ:i. II1e\IIOI1uJo1jta ikloonfUII!a j e
dinu:gillm piUltmn.
,Dnu:g;o, [pre!ma jedmloj dmuJgoj teloriji dioikaW>je se dla
5'U ,~oj~i" Zetldlli idJa ahn!Qve ikmoz !Mei~i ~reva1ucijltl irrn-
petrujailnli sisttlenn i oa~revru Mliatdl3lVIimlu. 'flakmo je dta siU lffillliO\gii
ip'l1iJpadlnici ,]nlte!lii~cioe p1I1ih!vialtili 1amgunnent ,;slava CiaJ11U"
a media [l'jtima lffiiiliOigi iSfU fiall1Jalbi6nio zeildi dla dbo:roiVe Slkioilu
Mlo!tQo!r1i NIOIIlimge i Hdu:~te AQUltlallle, dloik su deSilliCari bi-
illi Piold utklaliean Milt:/0 rustl:tomij.s!ke ~ole. Calk je i Jos,iJdJa
Siodlll, IOlaj(pJriOI,g,rlels\ijd i !lllajreaJmiji Ill IQVI<>.j slmpiDi, poo-
rtlaJO llllf1PIOIPJ:ialvljivi dlelslniioamslki iialllaltilk !PIO!sledm\i!iih ~na
\SMog Zi.Moltla. JfaiS\Il1o je ida 0/VIe ,iJdJeo!IJ~ije niSIU dapmimosd;le
mJodlenmrirzJaJoijd; i [)Je \slalmi<>. ll:to, olne 1stu litmaJte !Iiawnrui utioatj.
Zlaltlo i [)i,je Ouidlnro tila se p!OIS~It! ~rev~cilildje 1S1a nj'ilillla IOikrumo
pos!tfu!Piailto. Odlmaih iPOISile ~reN!Oilruloije IIlJOVIa &ella je milniJs-
itlna rzJa ooLi!gilcilma pi/tlaln(j~a iSitlaJV,iJJa i'2ll1Ja(d :p1remij em d IP110-
lklliallll!o.VIal!a -dlolkltrim.u , s:iJnJtoi2'Jam ikl31o mJaoiiOIIJ!allinla 1001igija";
1

mnogi intelektua:lci .koj1 su propagira:li nacionalno ucenje

('Kokaguku), :kJajo i llTlllliOigi ISilln/tlodtsti, ,bnenovood IS/U Ill lllUVIU
vil.laldlu. K!3ida :Sill !kllialruOIV'i ll1l1.cinlurtU i ls'tvlaren siJsltem !Pilbfv;in-
oij'a, milniSitla!r :zJa reldgi!o~Ml:a [piJtirunjla (pO!tiOinjen je rpmennije-

105
nu. Tadra je [pds.rttallo j·aJSno da se !lronzeJ.Wiaiti'Vna !Prirr1dda
silnJtJOO:ZJITlia liTe flTI10Zie llliSQdrudirtli. iSla oiJije.vima []JOVe rv1al(iJe, pa
je :dic&tmimia ,/sm1Jolimm llreJo nooiOIIllaiLn!a iOOI&gija" IPOsrtetre-
nJo nl<l!pll'8teDJa. ·
Nezaidlo!VIoljni dleismC.a!rislki ililit~aloi 'lrojli ·S/U ~Za we-
me ll'eV!offiucije iiin!allli riln!aloojnn 'UiliOigll ru [])O!VIoj vh11di nj:sru
dobiili rzJil!OOaJjm mesta i :s'llolga ISIU re pr1ildlruZillii ne1JaidJOw:ollj-
nim ra1:11.1iciuna; 1Ja:ko je [zib&o ISoga ustana!k, Si<!J4>uren rus-
ltJarnalk i S!artsiuma tl1alt. IP~wele ekJS'tlremne rprirs'tfalti:ce des-
nliaamsike ~die!Oirogi[j'e ISIU se [pri:tJaJj[le d iJJiopu/t tnelke lte!ffi!P~J1a­
!1Ie hombe lploj<a!V'ljrujru rse :seizldeset ~ol~a IIDasnije, i:zJaziva-
jwi sitlrla/Si:na II"aJzalilamjla Ill iZJeUil[]i. iMekiJm vlaidla je IIJJa!cinila
IITe!CJ!P11olstirvlu ~ jell' ni{jle p:re~dluizela deta!lJjnJije d !SV:e-
OibOOIVIatnli.lj,e mere \Proltliiv 1o1Viiih ,dlesn<fca'llslkili ti dleo1ogija,
1

maidla se ~lcian IU/S)pmom !l1lJOI1:1a IStm!altWalbi Ito 'sto Je Meid!Zi

vLaidla, el<io:n<imd!Su.oi £maroiooe tdleSIIlioare, lkioji 1su j:oj ranije
!brillti d iS1avez;nioi, !P:Ois,tJailia moidlettinJa !Vi~a1d'a.
Pli'irSillltJnia /Sill i ltrulrna!Oemja ,olnJih ikJO!jli <smannadru dia je
TeMOLuoijtull1W1olklo'VIallia 101gtt1amm emu(pcija elkiOllJOimsikih jpll10•
b[lema iJmdli. ISiU se .gorrni<La!Li tzla IV!retme Ttdlruga'VIa ISisltema. U
p11i1Log <SMojlli lteaJa oori. fllaiVIQde iboojne <selj~Cke IUISitlam!lce
koji su izlbi'jali krajem Tokugava perioda. Kako se To-
lruga'VIa pey:ilod :pmirrnioaJO IS'V!onn:e ikir!a[j:u, .1Jall<Jo ISIU ~<idbi bo-
ga:tih ,j sdJoomaismh, :Siulklolbi ISeljialst'vla i @PatdisikJO!g srtnnOIV·
IIJJiS:tvia lbri.ld srv:e IO!Sttmijd. ii>uibdkto ISialm. iUJheden da oMi plllolb-
~eJmti. mqgu :oibj1als.rriJti tSiairnlOI idleiHaniooo :rennolruoiju, madla
nillcalko ne 1l11101glt ib:iltii. njenJQ obj!aiSin:jenJe, ili oalk i jp10ikretac-
\k!a S[]JCIJga. Vee od 1750. sell:jla!Oki. !UISitlalncd i !]JiolbiUllle ISill <VII11!o
C~siti, Ia ISIV!Oj ,"V1l:ilrunJa:c iO/ne idJosttl:ifu 1837. gJQd~ne, Sia [piOib!U·
J1)din Osrno iHdeha!ciii1a. Ull{J()/LiJklo :se dlelt1a!1(j1r110 ils1lra:Ze srve :otve
polbrme, tada je tokom Tenpo perioda {1830-1843) prosec-
1010 rgodiiJSnje ib~Lo 11 I]Jioibrulrua, ,z;a :vtr'elne IMmen-Biamlkn.tjru
perioda {1860-1863) 8,5 pobuna godi~je, a za vreme Ge-
nji-Kejo pel'ioda (1864-1867) 15 pobuna godiSnje. Ove
pobune, cak i !lJOs[e revolucije, iZJmicct~le su ko:ntroli; u pe-
riodu 1868-1867 prosecno je godiJSn:je iz'bija'lo 30, a u pe-
riodu 1871-1873 25 polbnna. 12 1Pomenruti podaci samo po-
12 T•suchiya Talmo, Ono Michio, urednici, Meiji Shonen No-

min Soja Roku (Hronika o seljackim pobunama na pocetku Me-

idzi epohe), (Keiso Shob6, 1953), kao i Sakamoto Taro, op. cit.,
p. 404-5.

106
kazuju da je MeicLZi vlada hila daleko od toga da otkrije
idealni odno's ne samo prema ratnicima vee i prema se-
ljacima.
ISves/t s~jralk!a t1olg IVtOOill'ell!a !l1li. rizlbLi~a nije billa Ill roj
meri II1am,ijen:a dla hi orni :zJalhtevrallli IP~arnillrall:i ii ~ornra.C!nJo irz-
1

velii rriUJs'eJXie feuidlail!ne s~re ri IUISjpors'tra:v111i s,irSitem je-

diu:l'stlveine vLrudlatvillne. lKJ:r1ajem To'lrug}aiVIa (periotdra preoos-
IDav:i rSitvraii1amjla :nac:iJOtrmJLne ~a/Ve ibilri IS/U iSi]J!UIIl'jen:i JU sferu
tu1g1ovdmie i lk.IUJ,tlulm::l!ih iOicbniOlSia imnedlu l}_)llavincija, rujedma-
oov.anj,a Jeziikra d. rpordlsroioamjla IS'velsti ljlllldri 0 rp:ripad.Inistvru
j'eldinro!j IJ1Iaciji. OVIa\kia)v tr1arzvtoj (p!OOltri rse IU IOidlniOISJU m.a prret-
hiolcltno 1stlamj'e IU Jraprainlu1 ill:i /U odinroSIU oa a:reike druge me-
oomijrene rzemlje; rnaoiOOJ.ailinla ,sveS/t malsla rnije lbila rdloMQllj-
il110 II1alllV~jm.:a i sltlQga ,s.e ne sme (precenj:i{vra!ti. Urpr1kiois s!Uam-
dlair1dli:zalailjli dezJiJlm lkroija je ibri~ra rpos[leldrioa ISiiJsrtetma ,prromern-
~j,ivog anesta ibiotr1al\l[<:.ra" lbllioj!I1i lklllamJQVi (rna (piYimerr Satt-
1 1

sllllm!a) illlasrtlojraJi su po rsiV'Iaiku cernru dla o:6tl!VIajru sM<>j dija-

lekt. Si!siterrn je :ui~11olloolvlato v:dilke rpromene IJlla s;twani valt-
ni'ka; obiani ljudi, naroCito seljaci, hili su rvezani z;a zem-
ljru. iSI111!atf:II1ann da je mJifvo ISIVels'ti siJI1o\kih illlaa:101dJn:ih nnasa
krmjam 11ollrugaMa QJerr.iJoldJa rbiio lll\IJirtlNO :na ornoan niVIQU
ooji je OIS!i:~oo prrihvraJtiamlje jeldln'e rnJaai!orna!lrne ~ruve,
m!Clldla rnSitloivtrettnemro rnrije rmroglalo rdra rpdkrene i wedre jedrnn.t
reMoillulciJjiU oiji hi c:i!lj ib:iio IU'j.edinjernje OitraiVIOig IJ1!all10dJa.
U dorhrovoljaC:kirrn odredirma koje je o:rganirzo-
vao Tagasuki Sinsaku na:lazi1i su se i seljaci i gradarni, i
ovi odiYedi pmazili su u rrnnogim oblastima Bwlmfuovru
vojsil.w. Vellilk:io je [iliramje rda U ibi MmdiZi rv1adJa llllo(p!Slte
tpll1]hMaltriLa ISiiJstettn rreg,r1Uitacije dia mij'e bdi~o ve!liloog ooga-
ZJo/Va!IlJjra Jseljralka ri g1r1a:diooa. Utpr:t1aJV1o !ZJalhviaiJ.jiUJjuci iOIV'Oj Ci-
njernici, rnelki n:na!Siaimra [p:ddlajru velilki 0naoaj u .imodernjru
J:"evra1ucije maida se moma: i!l11!art:ri JU rvmdru li dlruga s,wana me-
1

.diallje. Thlko je JU iOJa!Paidlu rna Eldio 0amalk 1867. ureSltNio~

dtviaidres'et ikliamJOIV'a- mediu rnjilma li iSJaltS!Ul!I1ia ri 'Odsu a /U b:ist-
1 1

kama na severois:toku zem:lje i kod Holmrikua preko tri-

deset lk!lanova ibori.Io se rna IStrani bivseg .Ba'ku£ua. Naj-
hnalbtriji 101d lSIV'ilh fbrillri \Sill :kl!atn!Oivri 'Sia\trsluma <)dSIU i Aillru; os-
1

1Ja:Li jedtvia Ida ISIU (P'dJoo0allti roost10 IOICl: IV'ites'tv'a i hir1~:ti.

S wtsiU!l11a li OoSiu su rse /PIOISeihoo iZdtvrajW 'jttr Sill funalld ZJa-
1
1

paldln.ro oll1UZje 1a rd\rujgi rklram!OIVi Sill fbiLi idlemiott'aHsnnli. Kialo

1

sto sam vee ist,alkool up;ravo :ucesnicirma treba zahvaliti

107
sto ,se MeiJdlZrl. ~ij1a lllilJe p;rertlv\QriLa ru V!dl!i!k:i ~gmdam­
ski II1alt, mOOJda IC!alk i ru srulloolb JV'elllilkli:h IS'illJa. Ovio ISle ll11lOtZe
dbjal.SII1iJtri oiJntimiaam kfu ISIU dJllllJgi ~OIVIi, Isla i7rurzJeJtl1oom
Satsuma i Cd.su kiana, ma!hom ·hili :p.eazinteresovani za
.revollillloijlll. Jla ISIU dlrruJgi lkil/amk)IV'i ibdli bairein zamtelrelSP.Via-
m loollljjkjo li. Sia/tiSIUimla i C/QS'll, iJ1i lelia ISIU ISe II'eVIOluciji !PII10ti'Vi-
1~ looiLiklo i Ali~ oollalllJ, IVdlli.lkd gl1aia'a1111~ !I1alt u rt:akVJotj sirtruia-
ciji bi!o bi IITetmitnO'VIaln.
IN~slkru ~ siJnQlcilh mla/Sia !Pfot:Jvtrdiu:jru ~ sveidoOamistt'VIa
m10I1Iliall1a ISJID:iallli!h il.ihdtJa lkioje <SIU il.lCesltvlovlatle Ill biotmlb.arr1di<Wia-
njlu ·Sitrmmose!kdjla, iJmJo i ISivedioiCam!Sitlvlo IS/elr Bmesta Salto-
1Ula.13 Itre!d 1kir1aJ T~ ~oidia lk!IJaJsnri SiJs!tem !POOelo de
1dla 1se .na/~, a lkit.tilittulrmd IO'dlniasi tiJZJilediu \PIDfV'im:clja sitlall:-
niO 1SIU ls\e II1atzNij,a11Ji. KlliaJ8l1.ta i II1ddJavislkJa SVeSt jos IUIVeJk ISIU
JiJSfpiOilj~allie iSNfOje Jl.ialZ10rtr1JO oojlstrv1ol; ltlalk!o je veeimla seljlalka
i 1g111adam;a lkiojd Lw !hili !PIO'tCiJndtmi QoiStu lkl!Jamru S(Ujkdb .s/a
stmamliim lfi1/01tlam'a diotlJiJvlltila!VIala iklaJo LdkiaLnn ibdltlkru OoS.U lk:La-
na i strana'ca.14 To je bilo tadasnje opste raspolozenje.
Zato se Mddzi revolucija lllikako ne moie tuma-
c1ti kao revolucija .k:oj:u je narod izveo 1ra1di svojih ciljeva;
billia de ro 100Vt0ffiuroij1a lklojru je ~voo cl'~ta. C1m je niOIVIa vlla-
dla ldo/Sha mla vLaJSt, rulk:iinu1a je ll.TilllJdgJa 101gll:1aii1JiJCj;a lk:LaiSIIliOig
sliJS11JelmJa, iOIIlgialniilzJOIVfaJlia IS!iJSt'elm dbna121CW!aJnj,a i modienniw-
VIa:la ,dtciJaMniU 1srt:rulktU111U. &ve IQve iiJlleU1e mrelbla!llo je Ida tpOd-
s1lalkinru 1dlu/g)Oil.1o(Cni [JaziDj oomJl(je. 1I<:ivartilwr1dooa e'k01110mslkla
p.oftit:iik!a oomlje mje []{U!lmfo lbHa lllis{ple!Sina, istlo je 11111Ilioge
OOIVdllo :rua rzJalkljil.ll&lk ,dJa It/a !OOVIOiliuJaijla llliJje .ifztvecLem!a rzb01g
llllalOOidia, 'VeJC l.lbOig dLiroe (}qqjla j:u je i d:1Niela. Zlaltlo ISIU ISe !l11e-
2laldotvdljnici dluJgo :bari'li i !Pfoole idkon&lnja II'IeVoLucije, rna-
dial je ~dZi vlliaidJa IU!spela dla ~dii IS!VIe rteS!k106e i iClla :ih
p,OivaiZJi, ~tve Ill ai.llljru idiug101!:1d0niolg ~Ia z.ettnlj:e. 11alkio jle
zern[ja, posle dva ve'ka i'zo[acije, ulhnzano stupila na
(p'Uit 1temJe!ljne modk:trtndiZJa!Oije ~ ,;potzlajplaldinj.af"cell1Jia", :a ill1-
lt:eliig1eln:cij1CII, llooj1a de !Pil1VIa i ·shVIartJillla lr!atzlVIQj ldlogC~~aajla u IS:ve-
tu, ib'J,la je :preidlvoidlrrilk.
Vee 1Salm illstJaikJa/o Ida iMcld.t:lJi OOV!oiLuoijla mlije lirrnal:a nri.-
iklaik.atv lllll1lajpre!d! Qdreden:i plam 1alk!cije; ll'I1ID.iQgle 1diogadi<l(je
ip!I'altHe :sru JVIeLilke rt:eslk!d6e, a IVlelrnlci lllltioa\i :iimlali lSIU sLucaj-
13 E. M. Satow, A Diplomat in Japan, London, 1921.
14 Oka Yoshitake, op. oit., p. 56.

108
ni ,cbqgadia(jli. Da JidSdidla Stom ill[ aaJr Komei mSIU lllliillrili 51CliS-
viJm ml~d!i, llllsu:'ed .r'e\IJOILucije, mo71dla fbi dlogadaji ikireruuJJ.i
sa~sMirrn idrui~jiitm ibo!klolm. :Molid!a lbi Jooida srun, i.rurz.ett-
[]Jo ipiattneltlaJn i il.11ek1sdibiiDaln. QavleJk, pmv~iLnio rerugo!V'ab ill dla-
tloii ISilruaoiji; on ue, mediu.tilm, p!OISitlajo rfiam!aJti6ni ~LS!talioa
ldioikitmirrre ,darleMa rzerrnlja" II_JI~dlnjd.ih ooki()Jikp godd~na
ISIV:O!g rbiiVIOitla. •Pidsoo ,S(U !Ilje,g<>IV!i ll.liOetnioi biH. rrlla(j'Voamija II_Jiolk-
OOtaJO.k:a ISIDJalga McidlZi trev~otlJuJcije, idla je 1cliulre ZiVW, t0111 lbi
Ill l1JOI\1IO(j IV'liaJdti. !PO ISIVettnlU ISIUidm limaio dlsltiaJlilllturtJo mesto. Da
je i da:lje nastavio fanaticno da podrzava doktrinu ,oa-
,neJVe I.Zlell11ll\ie", iMcicDZi lrev!Oiltudja ibi, 'V'ffi10VlaitmJO iVIOidila i!Z-
'!?Jrnidtnil~ dletsrui!Ciamslk:i IUJSiffietfemJog ISiiiS/tielmla ru lktome hd oaa
imajo a{P!SIOLuftiiSitiClkiU IVlaJst.
Orur iKiolmed, s ·dlnulge sltlr1alne, lbio j e :vlaitreni JP!Oib01l1I1ilk
teze o ,jedinst'Vu Dvora i Bakm:fua", •iako se ranije pro·
tivio Bakrnuov,oj politic.i otvruranja zemlje st!rancima. Po-
8:1101 je OOigual '11olkiugtw.a Keilllci ~o pmgres.iV1aln., dta je vla-
dlawillla aalra Kionrrelia li lKeilkijla mo SOgtiDlla lplottmaQiaJLa oo-
ze (oni su, u s•tvari, v·ladali samo nekoliko meseci), po
SJVIetmiU ISiUidtOCi Oll1i hi. IOOlsli .izilialz .iJz oOirsollmJk!a; ltlaJko Jbj Se
maJZVdilia a:niOI6nla wl~dla(jlllea ISit!mlikttiulr1a lllla: 001u. sa llljedlimjooim
Dv,orom i Bakwruom.15 Da je tada IUspostavlljen desniear-
slkd apSJOtllultJiisroi.Clkd. ISi;s/tem illii fuu!dtalni ·sistem sa llljetdim.je-
nrilm ,Dvfolrorn i Ba.Jloo[iuom, Japan lbi, pre iilld ImsiTilije, mo-
lialo idta ie;vedie i iCLrn.lJgu treNIOIIJucijlll. 1:Ar.illner J:dsudie Soma
polk!aaju(je []film dla :bi lll!a proc.etlk!u Mcidi1Ji p€tt'iotdla. ~aj1run
ll.lltdaaj limaJlJe JU1tmarnaoio[]Jatlrus!ti&e iSI11lalge iz Sova p.eo:tiKlldta,
ikiO!je ibi ~atzvla!le rvelilka maJZall:1am;ja. Da M, i(pak, pl"'eWl1Uje-
mo lklaidla .11olk dlaJPiaJI!l!slke [,Sltlolr,ioje :vezJUjemo !lla rtJragiaruu smrt
dive :.iamJzetme Hmotsti iz iVlOOJ.nenJa ~reN~ot1ucije i ldta lii im uop-
ste rllrelba zath.Maljil\llaJtJi m ikruSinrijiU mO!dlemniZia:cij;u J apana?

IV
Uooald!ko pretih:admio amJaHzimainla dbelez;jla j apalll!slke ils-
tooije U!P001eddmo s/a iJsrt:IOirijottn 1Ell1iglleslke - OTIJatClta 6e []a!Se

1 " Iznenadna· smrt Shim~u Nariakire, koji je bio vatreni

pristalica jedinstva Dvora i Bakufua, :pogodovala je uspostavlja-

nju Meidzi rezima. .

109
IPIC>tredemje zlb101g o:gnarniOen!O!Sitd pooiS/tiOra ihirti 11."1eSIUll11iilji'V!O
u iPII'iiLi.OOQj n:netri piojedtnOtSJtJawl(jeruo - ltladla je jaJSmlO dJa
postoje znatne siicnosti, ali i razlike. Henri V'II, :zma-
oa,jna f:iJgJUJ11a eng11ielsike ri~Starii;je, lll1IOZe iSe paood~ti. S1a H.iidoo-
Sij'em i lejla:sturom; 1485. om. je poll1a1ZJ1o Rruc~dia III, poisled-
njeg ik:il.'1a]ja iiZ ku6e Jroll.1k, i ~O!Sitlaio. (pU\Id [kmalj :kruCe Tdlllidio-
ll1a. On je IO'dmah [)Ja)I'eiOO II'aJS(plliStt:amje ibnQjmdh ldmu.Zi!rua ko-
je 1S1U ~illdirnaNJallii feuidalci. U ro wen:ne plemS'UVo je dlrfulo
priiVIamne IVIOj'sik.e, ihrr1oljm:e ,dlrmime sluZOOiih 'lJ/UJdli ilroji w no-
siili llllrlli:Bomme i ~hove ,svdjdih gOIS!Poidalr1a; Hemlfi VII je
sv.im s'VIo(jirrn piOidam~o]ma, ibez oibzima na IS1JaJI:tu:s, lt1aJl1g illli
polo:Za:j zabmn:ilo dia dlW.e ~eee ljuide; tirrne je ()[]_ .SVlll
vJiasrt: IPri~rnbio za sebe i siiJvlo!rio aJPsdliuJ1lruu molna!I'hiju. Ove
mere IU!ffi[lo,glome ,Sill na!Lill<: oo:Um lroje Je ed:i!k!1Jom10 ,LoJVlU 111a
maJce!V'e" iiZ 1588. godlline ozaikJoniJo Hildieosi. H:i!de01s:i je
ujedirr:tio \leliTllju, daimuje ll.lllmll~ome iJ?ioWCimliJo sVIOjqj 'V10-
ljd, ipa 1SC 1111JOZe p!riJwalf:iti 21aJdjiUJOaJk da je O!ll /Uisp!O!Sitalvio
oen'lmal:izovarrui f001dai1mam lktqjli je Ill 'S!Ustini ibio aps1oillutno-
-monarhisticki. Uspostavljanjem apsolutnog suvereniteta,
u Engleslkoj je ISII:aJbiJa :frudlallmia prir1otdla di11ZJave, d!Oik je
u J1apamn.t. iOid v;reme:na Hilde!oiSijla, tdkom ci11aiVIOig 'I1ollrugruva
pe.rioda rvlladia lb!i:la /PIOt&jem.a OOil!tmli2JOVIalllOim feuJdia1nom
s:iJsrtemu na Oijem iSe CeWu maJZio Kanapaku !i:li So~ Oija
se v'1a'St :lmsillia sa vilias6u aps1orutisrt:i:cUoog ml{)[)la~rha. OV!O
ll!PfUJ6ude n.a rzJa/lcljuJoaik da sle epoha oenriJI'aliro!VailliO!g ISiJste-
ma IUIP!I'aM1.i'anj1a Ill EnglesOOO'j poj1~juje ISt10it:ilnfU @OidiDa
IJ?Ire neg~o Ill Ja{PaiTIIU.
ApsoluHsticka anonatrthija Ill BnglesJmj je uldnuta
u vreme gradanskog rata (1642-1660). U Japanu je period
001111n1alffiWVlaJI110!g fetlldalmna dki<mc'Sam u IVIreo:n:e Mei:diZi re-
vdlnmije, lkadla zemlja ruJ:azi Ill e1Jai1Jfll !1:1aZV101j:a 1111101detrne po-
HJtiOke 'Sitmliktrulre. UsposrtJaJVlj!atnje 1l11101deniiiOig dlrZruvn.01g si-
stema 11.1 J~a.JPaiTIIU je ikasru1Jo. dve IS1'ot:iJne godina Ill ndinOISIU
na Englesku. 16 Vee Ill vreme Tjudora, otla:-ivaju
16 Jedan deo j~panskih mal'ksistickih istori.cara ~tzv. Rona

skola) smatra da je MeidZi reZim po svemu vrlo savremen, iaJco

opterecen apsolutizmom; oni veruju da je period modemog siste-
ma vladavine direktno smenio feudalni period (Tokugava period).
Za razliku od druge velike grupe istoricara (tzv. Koza skola), oni
smatraju da MeidZi rezim nije bio savremeni (kapitalisticki) sis-
tern, vee apsolutisticka monarhija, koja se krajem feuda1ne epo-

110
se DJOIV'i pomomskd 1Pil.li1Jevi i mJavi ik:JomJtlinenti. Godim.e 1445.
u Afdci je otkriven iRt Verde, a 1486, otkiriven je Rt doibre
iO!a'dle. K:o!liulmbo oe
1492. ~oidlirrre O!tikirio Aunerlkm, V<aJSil<io
de Galm!a ]e 1498. rgiddlirrre IOitil<Jrro [pll.llt :l)a Im.dij!U, KalbTal
je 1500. :g;oldme iOitlkmio BraozVl, a Ma1ge1iam. je odl1519-1522.
IOIPLoiV]o 'S/Veit. Ov;a Olt1kroir6a 'dlellio >Sill 1j!Uidri liz :ACliiibuiglal!Lj·e,
S!Pam:ije, Hio~amJdije; &gleslkia je Ill iJ>ioiOOtllw Zlaas,tJajraJ.a, dia
lbi lkirajean XVtl velka Englezi imaJi sve 21nacajniju ulogu
u oltik:JniJvlaln(jiU lll!OIViih J(jornilnenJata. Tallro je 1583. ISetr iHerrnfrri
GV1hetr1t IUIS/POISiflaNdio lilJa Ndrut3!Ulllidl1ettlidlu ilooU!onijiU a 1584,
ser Volter RiaJi ru Virdziniji. lNeka:lm u isto vreane, Eng!le-
slkia [lloioilllje dia ·ig)na i sve ilmaiOa:jrn[jiU ruilJO\gll Ill medn.mlarod-
nJoj rtn:1g01Vlinri; IO'sni'VIa(jlu 1se hrojlll!e llrornpamje 'sa 011i01l:'l101Poli-
sitliclciJm (pllaMilm!a tl:tl?)av.i!lle a nj:iha;v.i IVL8.!Silliai, !]Jilemici i tlr-
g;woi rSillikio/bljooJ. ISIU Sia orur1Slloom ip011101dlidom. Sve IOIVIO ISialmJO
je a:>ojaoala ekspedicija spam.Sike ,lNt1p01bediive amnade".
Godine 1600. o.SilloVJam.a je IstoanoimJdiJska kompanija.
Za II1aiZ•u od &igles:ke, jra(palil'Ske IV'eZe sa Z'BQ)taldnom
EVJropom '(pose'bno P<DII.'tUJga!lijiOim) USIPostarvljaju se i pre
US(pan.a ~aiillog fuulcLailmJOig silstema Hide01si,j 1a i To-
krugave, mafd!a je Ill idlulg)olm rpiOOI:IhO!dinoan !Petrimllu JralP'anl
biJo rzerrnllij a; Zlaltlvloll.1elna rz.:a :S/tlr1aUWe. ,po:Li:rtiJkia za1Jvlamall1'ja ISIPIOO-
V/OicLiiLa JSe ISIVe !Clio IJrna;jfa XVHI IV'eilm, al1!i Qd tadla IVIerle .sa
ZarpadinJOIITI iEwlr10\Polm se lllatzvii:jaj!U i fU[[l3jprediujiU. U(p:nlmis
:riazliilmn:na Ill IS.tepeii11U !I'IaiZVIO~a rmedn.mlalnod!ni!h veza, rapso-
rlrwti.:zJann Ill iBng1elsik:Joti i frudraiJmJa 1Si1n:1ulktrurr1a Ill J'apalll!U po-
ce1i Sill dia ISkuhe IOillog ltlrenJ!.l!tlkJa lkta\dia •se ii1azJVlijraj!U veze sa
s~o\m.
Okloliil!O!Sti pod: lkio'jlirma id!olla0i idJo n~Sitamlka [pi'etiho'dinlOig
s,1sterrna rrozltruj!U se Ill Jla\Palll!U :i Ill &g1lre&looij. U Ja;pruru
je Toikrugava !I'eZ,im IS'Loanllj1e111 prod S(piOl.jrnj:irrn p:ni!ti.s!loom,
ZlaihVIaljujjruei rteUmd!Joskionn d~; Ill ~.rnglesik:Joj ~e
&nage pr.iOimelnJa bd:1ie su mtenne. G01cltime 1642. ikadla je IOtpro-
ceo gradaiills!ki :lla)t Ill 1Fmigh$lkio!j, i1111oldiemna !IllalUk!a lb11a je
he pretvorila u apsolutizam. Licno smatram da je Meid.Zi re7Jim
bio umnogome savremen sistem, dok je, po mom miSljenju, To-
kugava period feudalna epoha sa apsolutistiokim obelezjiJina.
Tolmgwa Bakufu nije ni u ikom slucaju u toj meri razvio trgo-
vinu kao englesko kraljevstvo u epohi apsoLutlizma. Ovo se deli-
micno moze objasniti i politikom zatvaranja. Trgovacki kapital,
u sprezi sa sogunom .i feudalnim gospodadma, znatno se razvio
u Tokugava epohi. ·

111
 tek u IPOVoju: s·totinu god1na ranijel Kopernik je formu-
Hsao svoju heliocentricnu teoriju {1543); Gaililej je otkrio
\PIOidtulciJaninJQslt Ill :koot:Jamj!U lkflJalttnJa .sezJdk!isetJaJk 1goidina !I1run:i]e
(1583.); drilfea:1em.djra:Lni. i ~ II1al:ium. j1ols IU!Velk Sill lt1Je-
(piOIZllllaltii1 iba:s ooa10 i llliilliJverzailna ~gJI1<UV'itaoijia. U to v,remel
fP!Osrtloj aili IS!U :vee rntrrui lbmoidlo!Vi \OidJooSilJo llla:or.uZruni tlrgJo~
I

'VIa:6ki fbnod/OIV'i 'a blr1olciJOivi a:IIa pCilr1Ili QJIO\gon iJroji 6e pdkio-

1

:nilti ]apatn lbiee otlk!riNerui rtdk 165 ~dlma Jrnsmije. Za n:1ruz-

Lillru od Ja,pai111a iEngleska ru IOOV\OI1ubiju [1ije IU!s1a rzJa1t'o da
1

bi ruSem(jrem tajpstolruit!i!stti:CJlrog ls~tema !Sit'vmilla je&sltMem!u

nJaciJOil/aiW rdlr1ZJaMU ~IPOISIOibnJu idla odJoili IS]Jioljn:jefm (p!ri:tislktu;
a,pSIOOrut:JiSitiJak/a •SittnuJk!tlUJrja mlsjplallJa tse imuJtlra rzbolg rooo!Lo-
1

Sikdh i momafllrui!h ii1alziliojga.

Vrec ISil1ljo Ji!Sitalkli ldia (pdOOv od ISIUtkloiba ·sa SipaJI1lsllroan
1

~)NepoibeidiJviom aJimiaJdJO!m" 1 Em!.!#lelskia alkitlliVin\o ~e u

StpO[~IIJloj ttliigovilni 1 ~a se mJomqpoliiSitOC!kri itrr1gJoiV'ci 1 •teS1Illo po-
VJeZJatni rsa a~PStO!liultiisitd.Cikiim 1\111ajdlan:illll!a d rqpslktrlJljeni IOj iho-
vinn •specijaiLn!inn ~ 1i~ama~ sulk!olblja'Vfaljlll sa
inldtu!S11Jrij,Sikinn tklajpd!taliJSitia:na (pmojizMooaiOillllJa VIUine), mallirrn
tngovdma i plemiCitma. Oni SU 'kon:tro1'isa'li .Pa,rlament CDo"
1

nji dom) pa snx se 1!u ll:1aZJbu1kitla rs!llik!olbi tiizn:n'ediu moiOIO[Y.o-

I

liJsrt:iJOke i p:atr1LannooJt<lji1lle finailroije. Moogi od a:na:lili lto:lgio-

Viacal timldlutsltmi[i!allJaoa i rzea:n]diO(piosedlnJlkia ibilli tSU p!UIIiirtaml
pa je lilzJb~o ,S!Uikiolb irzlm'ediu tZMrunit6n:e m1k.VIe i I)JIWI'i'llalrl!aoa.
~anil.ramerttamnra ftralklofja, 1J?!filhvlaroajiU!ci p:utr.il1:1am.dzatm Si1olblo-
1

de i gnadalnlslkla [piiaJv!a rortpJIC.e1a je fbotribu .pootiv mojaHsta

kloji su ia:nallii iPO/dlr1Sikiu mamli:an'e arikrvte i lkoji oo se za:kt!gali
rz;a tdlesipjoitilz<ljffi i lllliOill~olle. rP~Qsile ICLuigih ibar;bil p:ooodtiLa je
buciloruzijra iklotira tie sii1Ufsi1a tajpStOOrutt~stliaku moni<lll.1hijiU i
stvorfla oktroisamu a:nonarhiju t(tustavnu) utemeljenu na 1 .

Planilannetrlitlu. Emgle'slkia !reNdllutJija ibi:La je tallm ishold (UIS[pO-

na ii1JOIVIe lkl1ruse ra ne [piOitlre'bie 1dla (Se zeunljta odib!Vam•i IP!I'e:d
1

sjpoljlllim IIlepiilijtaJtJeltiem, !kruo !s!ro de /t1o fbdo tS1u.Oaj ISla Meid!Zi

:revlolliuo1j:olill.
M01denni ikiap~'tail.irzl<ljffi ill iEIIllglieSkoj 11azvij.ao tSe pod
Ultioa:j'em toMalklve II'e'VIo!ltucdje. tDa ibi ,se itZJgmaldio !lllO!demni
k!apliitaJlii:ziaJm p:ort:Jrlelhoo je tdla [piOI~Qje 1dlva ti[pa ltjltlldi: tS jed-
1

ne rslllrrune ikrcupiil'tal1:ilslti lk:JOljli Sill S(piremni da aJ.rumuJliima;ju

1

lklapitaJ i ii1aldlnici ktojli. tStU !PTitshl:jeni da ll1aJdie. Calk i UJloolillro

rpostoje J"adnici i kapitalistil ukoliko r.adnici ne zele da
'l1arlel ikap:tJaliJslti ih sHom !he !Il1.0@U nalteralti, !Pa neuna ooO:i-
112
 na rda ,se paioiweide v.iSalk Q11I10iZVJOida. 'S dmuge stinane, Oaik
i kardla traJdJruioi p~r1hrvalte dla cradle, a lka!Pi!t!alisti p!I'.i!siVlOje ce-
ilioikJuipni visalk p:roiZ'VIOfdla, allrutmlt.illaoija !k,atp1tala rni1je nemi-
1

novm pOislledi(ja, Da ibli 1se llliS(piOstaN~o. iiillOtden:'nli tk,apiJtali-

L'lann, ikaJo !PII10/g100sli:vtni dkio!IllOimsllci sis'tem JU ikotme se allru-
mu1wa lklapiital! i kapittail.ri:S!tiakra UJillaizvocltnda rn.ep~relkillchno
IUIVeoa'VIa, i tk,apital[lsti i mdtrriai mwajru hiti s~techlJivti.
Na ISit"eru, bmisoarilJS't'VIo je rb.ilo ~tedllJivo. Po pi1.1avilima
kaJp:iitJal1i!srt'i'Oke reli1gije, ~ilv1o1t fll ll11iaii1!ruS1:1idma oidiV!O'jen je
o.d ,SJVlallrodJnevice, a morn>aJSi ru !l110081Simlf!ima zive :s1JedJtjivo.
U 'kartloHOk!oun sveru ISrtedlj>ivrO I)Jio!11Jalmje je biJ!Jo IVIl.'ili_na
sv:estern.sri:Jva U_roje je zirvffio 01dlviojem10 Old dhiOnJo.g S!Veita, :pa
se tolbli'Cirllm [jiUICii!lllla ndje lr1i :narrneta1a Stt:edllji'VIOSit. Sarno
UCeSCe fll ~OIIliOIIIlJslkJo~ aJlctiJvtniOIS!ti siJnOim sveta ne illallllece
stedljivost, a 0p1.10staj grelhova bio je osiguran, savreme-
ni lffi!P]taJri:zann, u cij.em sreidils:tlu je 'Steidllj:LVJOsrt, nije zato
cvet'CIJO JU rv,reme ikatolioi01TIIa. Reldgioona II'eMdlucijra hila je
;presudna za dalje llll:IJP!l"edovanje savremenog kapitalizma;
hiLo je ,poitirebno osJolbadarnje srtediljirviOISitd izv:an mamasrtir-
skih zidiill!a, ulkilia:njlamje raz1ilk1a j,znnedu svetJDMllro,g i dluhio!v-
nJorg Ji IS(paJram[je, sfu:1o!lll rS/Veta, lStedJljh~OIStti, :profita i ZaJrl:lidie.
iPuritanizam je upravo ostvario ovaj spoJ, sto je imalo
remltata u situaciji u koj.oj je radnik ,,!harem za vreme
svog rada osloboden stalnog p,reraounavanja ka:ko svoju
uobicajenu nadnicu da ,zaradi sa maksimumom uzitka i
minimumom napora. Rad se, medutim, mora ispoljavati
kao konacni cilj, kao nagon."17 Jlreduzetnici srvoje aktivno-
sti i sticanje profita dozivljavaju kao misiju kojru im je
Bog poverio. Svetovna !Stedljivost puritanizma proHvila se
uzhnrunjru, :pO!trolqd, [p'OSelbno rmoj Lulk:sumoj, koja 'je porti-
srr{jiValil.a /PIO I.SVrailru cenru.. Na rtaj IThaloin je s:tedljilviOISOU fOII'-
Il'Il.ia:1am 1lmpita~l; nOivii :kJapiltall je ltada rpl10'iZNiodnJO Jco~rxscem
i p:ootaj,alo :je imo1r :nJoiV!Oig p:nOI.I.itta. T1aJoo je ~reUigiozna ooVJO-
i!tucija iza~vruna pmotestJan:b.iamrom <SitVIOri1a m:O!Vi :tJ.iQJ ·kapita-
Hstte i :p~redJUzetlllilka - rnlOMU llioools1t ~oja ~e ishel!llo ve-
:rovailla i :na:sporlrag.ala oigrPo1l111111irrn rbioJga1Js,tJvom, ald 111i JU lkom
s,Luoajru nije zedela da se Olda jedmos,tlaJvnJom ZivortiU, ill'a;8i00·
jeCi po ,SIValkJU cenru da Ol&tvami alkjUmuJLacijfll 'kapitala.
17 M. Weber, (prevod Gidens), The Protestant Ethic and the

Spirt of Capitalism, George Allen and Unwin, London, 1976, p. 61.

8 Zasto je Japan .,uspeo"? 113
 Da rbi se rozvio modermd. kapttalizam, ovaj tip JiCnosti
mOIMO je vee II1runije ida [JI001lo\ii, IPa rje ::llai1Jo p1Wo mwala
dJa li1Jbije !rellffig~oooo OOVJO'l!udja. Calk je i Mialr'ks, ikJod:i. je
re!ligfjlll ISilllaJbmo rzJa qpijum i z~S!1Jdkio rje mtiJlroV'CIIO, piil.izm.ra-
VlaJO t()fV1U ciln[jemtiJOU (llllaldJa nilkJailro Ullije lpmi<hvaJtaO njetnJU.
:religiOOiliU uJteme!ljenosil:) i saJm ~sa10: ,Aikrumulirejte, allw-
mulfuiajte, ltlo su Moj1sije i 1Plrlottioloi!" U:kdlilro ibismo Marik.-
sove reCi dcl:ilrruiOOi<J demem.illii, Ill dtuJhu Veberorv:e rt:eOO'ije,
tada hi lOne mO'glie da gmse: ,Steddtte, s!teldite, ii:JO SJU Kalvin
i tproll1oci!" Ovo :pdka~ZJUje da lkCIIPi~ ne moze bit:i
hez 1druha ajpSitinencije. ReviOilluaija u Hn!glesikJOj, 1642. go-
dine, ,des!ita <Se s1jot1mJU @Q!dim.a IPOISle wtemve lsam1ti, 80
gadima ~posllie KallsviDIOIVe ISillli~i i ~ih 20 gadima posle
putoNialii(j'a ,)Ma:j'slkiog ovma" Ill Sever1l1!U Arrner1ku. Te godd-
ne 'llmro je Gallilej, a IJ.10ICliio se NjiUitm.. UVia~ZlaiV'ajuOi ils!truiij-
sild 100d !Cliagadiaja, 1P\I1Vl0 do!L~i dio re~io~e rervlo!Luoije,
a zCIItim idiola!Zl dio lreV101uclje lkloja iUISIPOStaVIlja moidemi
kapitali~aun, da bi se, lkonaono, izlgrad~rra i modenna nauka.
K!asnli[je ,se /P[iOIIl!alaze lbirojllle :mo6ne maSimie i d!dl.azi dlo
indlUJS1n:1.j,sike revoLuoije. U !Peo:'·ilOidlu. 1700-1800. !PI'Oizvodlne
mOig\lonoslti E~nglesike !PiO!SitepellJO se 1\.lJVeca'V'a:ju, a ,teik stto-
timlu godma (p,OISle 0\kiotnCa!nja oog1eslke !OOV'dlucije irz 1660.
go!dilrie ~s:tJVallino se 'UIS{PIO!Sftlalvlja engleski !kapi~taliZlallll. Bilo
je p!O/tlr(;fu:ruo s!1rono s.wtinn <godliloo 1dia fbi 1se stVIOirilli lpTed-
us1ovi uzleta.
S1renje protest.amJt:imla (jpurr11laiilli2llTI!a) i IUIS:pom. ibrurlo-
azi;je bili 1S1U :pireidJusilJovi IUlSpOSI1Jaiviljam(ja IIIlklidem.Qg lk:apita-
limna u Bnglesllooj, a Meid!Zi. II'eVI01uoija Ill J~C~~paJnJU. .rezruJroat
je sasvim drugaCijiih uslova. Prvo, Japan nije lbio prote-
stantsik.a rzetl1lllja. Drugo, lk!mje:rn TIOiktulgaiVa perioda pdJa,v-
l(jlllje se, dodn.t!se tek u lJlOVOjlll, ~ lkLasa, madla om
ni p111ilbli2mio nije h:iJI!a 'tlo:lilko :sm.ama d. lbiarfbem. !kao engle-
sG_(Ja. Mlii!agi llljenli. pripadnJi.ci IPOdria:v>aJi oo apSioiliultiffid.Ciki
remm TioUwgava. Tolrom XVIII velka jpojla.IVII.jruju se !l'jiUJdi
p.oput !Side lBaigana (1685-1744) koji se bore za doktdnu
momla Ill ltr1govD. Oni smaltmaju dJa pol.mjmljivaiill.ie i stetd-
njla lllJOvoa Ill stVa.IToom sLueaju !imaJu momlm.u lO!SlliDVJU jer
im je ciJlj allwmuaacija !lmpitalla; 10!11d se rz;ato !bore rza za.S.tiJtru
tll1gO'V'aoa i profiita. Ciln!jem.ioa da se ~ 11.1 'l'iolkJugawa
per.iodu ~jala u IUJslovima :i001aci.je i ~sik.ljltllci!V10 na
UIIliUtlrasnjem ltlrZiJStlll 1l.liSI110W.iJLa ile dla ltrr1gQ!Vai ibuJdu liSeni
114
 wvamJ1rulri:mna i bimbmos:ti lkJO'j:a je pre!tdia stJraitle ;t.mgowce.
Bi1o je IJJT.irr1odlno da d!Oirua6i rt:mgiOVoi lbudu naJcllanjeni TIO-
!ImgaVIa vlad.i i :pm~aju joj potdlr1skru, jer je diouna6a tl1go-
vina jecLino iii110g1a da 11.1!aQJII'edu:je u IUJS'lO!virrna IStaibiLruog
turedemjla; calk li. !kirajem Troilrugarva [perilotda ja;parriJSik:i rtm~­
oi jed,va dla ,Siu ll.llOCaNialli ll11JOiguJ6nio.slti LS!PoljtiTe trgo!Vine.
U ltlalk:VIoj tSiftnmoiji, Japoo. de lllliOII'OO cia 1se SlllJOici sa
modelmim i00lmilk~£~ma lkJoje je !I1aJZJV1ja!La ISaJViOOIIlema IIl.all.llka.
NajiVJainiji ZJadaTalk Japamaaa lbio je ZiaJSti'1:1a od ltcillwe teh-
no101glije i ~runje lll.ezruvlliSIIliO!srti zemLje; 'Sticrunje li.Cmiog
p110:fllita JroriscooJem ove ltehnilke lll.d;je j101s uveik lbiLo pred-
melt m:aJoajliTijeg :imtteresa. K.ljiUiano je ibtillio pitamje refomme
japam!sike rpolirtiake struikJ1lulre, llroje je lbiLo IUsJiov OIVilJadava-
nja modemilJOIIll <telmologijiOiiU i JI'IaJ2JVIotja lfuoji ibi zemlju
iJzljed!naCiia oo mo6niirrn Zaparllnirrn stilama. Meid~i Tevolu-
oiju iLzmeili su ~samu:raji nirsikog roda i :im.rtelLigemcijra sa iM.Z-
vijenoun IS:ves6u o pdpadtrui:stvu IIllaCi!j,i; ZJaJto je IPII'1rodnn
silo je j1apmsikJa ~oasilm ilclasa, ilooja je ibHa mdlorvoiljna
ma1irrn :profiltima iz !lliilltlltlPaimje tq;~ov:im.e, ibHa u jednoj t:a-
k!vioj l!'elVIOI1ulci;ji rpotiS!111UIIJa 1U dJmgi (plarr:t; lllj'L~ ,.,.-l ID!I'eltelcl!i
Slall1.1iUJI1ajli. li intcltigencija. Time se maZe ohj!asniiti zasro je
i kaslll.li.je ikapitaliSitiClka iklla~S~a, poOOrertJaOka •snalga krapitaliz-
ma, osta]:a sl:aba.
Bdtanski sistem vladavillle i parlamem.tarni sistem hili
sru prodiulkrt: lk'Oilllpi1omisa Jrnailj1a i ibulrroazije. Englesika 1\:a-
p.itallii:stiOka ik:la:sa mS(polaJgailia je \S:I)IaJg<ml Jooja je rpoikire-
nnla njoo :s[QpSitvellli II'aJZVOj; Japanslka IIDapiJtailis-tiCik.a acllaJSa
biLa je mal1obrojilla i :sLaba. Meidzi vla~da bila je IS:to!ga
!Prr':imo!I'all11a da g:raJdli moderne fahrilke, bi:Lo il1101Vcem od
!PoreZJa :pnilktwpi~jeillirrn od sel]jastVIa liM lk:apit~lom dobdjenirrn
eanisijon:n rpapimnog arovca. VII'lo ibrro· ISe pokazalio da vlaJda
ne moze u dlUZem pe:rfudru lila o:vaj naeilll. rpodls:tioatd. drfuv-
ni ~ffi!PiJtlaldZJam, dJOSlo je dlo :imfilacije a bankirotsJtva !Sill bila
masorv111a pojarva. Vlada je rprislilje:na :da :swoje fubiri!ke
jeftino proda, a sasvim neocekivano avakva politika otvo-
rilla je ooke ll1JOfVe mogu6nosrt:i. Ljuidti koji su ovalro jefiti1110
ilrupili £aibrike od vl1aide preko noci ISl1 postaJli !kmuami
lkajpitaLiislti, (pa je taik.o s•tf\TOI:rell jedarr:t od rpredusLorva ll'a:Z-
VIO'j:a ikapitalliZlma u J aJPaiilll.l. Ovi ljudi ~ lllisu hili C:vtr-
Sibo llllhedenli 11.1 rerulltwte sVQjih podruh'VIaftia i nisru .se proti-
vili •dli; mnogi Me.irl.Zi .ka,piJtalliiiSiti ISMOj IUISpeh ~ru
8*
115
u\'illiulgtama vlade, JPa \'iiU tS/UQga lllf1PTe!kitchno od 111je ltlliaiZili
p:O!IIIlOc i ruwk. ISIU joj ibili odlam.~ i tsta njloun rsaJradiirvaili.
lDa lk:ioliillm SJliuJCadeun Jtajpam.ci lllLSIU !PI'ihvalf:lild rveru. u
Medllji'V1osrt:, ikoja je drugi illOOOalj~a~n preduslov kapirtalizma,
i:mesn~o je ,da moc:Lemni tkajpli.Jtal.kaun 111e · ibi moga10 dla se
!r1aiZNije 1U Ja\Patrl'll, U 1:!0 dJoiba, sillltloi:zJarrn i ib~aun, kao
rt:111adlid0111Ja!Lne ~reiliigije, lll•i.su imail.ti. velilk!i lllltioaj 1t11a ISJVIalkJo-
dtneVIlli zivort: ljll.lldi. Vee malfje ISiiiliO i:stalkli :da je, !lla'hrvallju-
juCi iJmltmmoj politici Tl()tk.ugava Bakufua, konfucijani-
zam bio s1rolm trU~SiPJ'OStranjeun i ukorenjen U japansiwm
ll1JaiilOtdlu. tK:Oillfucijamimm je u J:a~panu dOOiV'JjaNtalll lk.aio
etiokJ sli!stern i O!Il je llle{PosJr.edillo (Hi IPOtsretdlruo krorz 1{j()-
dlelks Busido, iLi vi:testVIO) J apa111ce lll!cio ,dJa je ·stedljiVtOistt
plettnenilta vtril.ilna. Talko je Jtapnn, lktmjern Metitdilli revo1uci-
je, iS(punjarv;:a~o dJnugi p1reldiwslov lkajpiltalli2Jma, >allli, s IO!bziii:'IO!Ill
na to da se stedlji:vost za koju su se zalagali pr.otestanti
i konfu'Cijanci ra:z~likovala, ibillo je prirodno da se i katpita-
listicki duh u J apanu razlikuje od onog u Evropi.
iKtom.fiuCijanizaun je u J~aJpatiJJU niaiglatSaiVoo :llnacad: (1) Lo-
jaJlllltOistti tcLrfuvi ·GI?JotSIPOda:ru); {2) !Pioismvooje .rud:ih mG~dite­
lja (k~o SIV'O'j:ih; (3) od.taJniOIStt [J!fijartelljitma ti (4) I)JOIStOOValllje
si11aJ11ijih. U !Siklaidlu ISla llooll.'liluJOijnnsllooun k1eoiliolglijam bilo je
pci.rodtnJo clla se nooilollla!l.isiti,ak:IC>Hkapittalisltiaka pd'Vlreda Z'a-
smtilva 111a tsiisrt:emu stta~re8itJ1iSitva i dozirtv:a.tnoun 7JaiPOsljruva-
njtU. (:Mnogi Mdd!Zii :fuatpirtafui·sti tSiVIOj rus.peih tdlu,g)uJu vLaldii-
nim uslugama, wag cega su sa njom tesno saradivali.)
K:onfu:ci:jam.i7Jam je oid'U'vdk: vto~dio ma10uina o 10tc1nlo1Sima iz-
medu lj!llidi i 111!ije !JTill1iOigO mMio rro [p.Onalsamje :p1ojedinaca
:koje ibi 1se tOCffiltiiva:lo prema nekiun imldli'Vitduallllim me-
~rililma, [mo ,slt!o je ,Bog"; rz;bo:g rtloiga u fkionfuCij'antSIIroiiD
svetiU 111edloslt'aile indlividiutaliczarrn. tKIOillfulCijallli:llarrn je bio
~raci:OIThallnn i mtelelkltluail.alll ptolglleidJ i mto se mogao rp/O!Ve-
zati tsa motdmJlloun 111aJUiloonn. Odmah [pK:llsle Meid,Zi ~revollu­
ai.je, Jtapaln de IUIS!lJeO dta a.silim:it1uj.e i rprihvaiti ZJajpaidtruu []laJU-
lru i rt:o .i:ZJU!Zetno bwo, a u peri01dlu 1878~1900. MerudZi.
v!lada lll!S\PeiSnO je os;tvmlta ,urzJlet" jatpalniSke prriwede. Ta-
ko je ~apitaliJStti&a IPriv;redla, ilrojta tSe mktovodi'la IPK:llti)Jil.1ll1lo
d!1Uigooijim i11181Celirrnta old 101nih u lEngleslloo.j - rprivtl'eda
ik10ja je QJiO!Ve:llilvala japanslki duh li CZJaJpta~®u :tethnologiau -
rarzvijena u Jla[JarrJJU.
116
 Ttreiba [}Ia krnj;u ist·ad i .to dJa ISIU, prema :lronfueijam-
silmj pol·irtrl.ralm,j misilii, []Jaijv·aiZmij;u IUiLo~ ;u dlru:Sitv;u imali
biJI1okmalte, lkotld. rse briZ.ljdMo 101dlaib:ilraj;u ri~mediu veHkiog
broja ljruidi. PlOd iOigJOO!l11ll1i ll.l)ticajerrn IOIVe milsH, f001clJai1lna
epoha Toikluga'VIa billa je VJOOille lb:L:ndkmaJtJSike ~;ackwme, a
sallTlltlJ.I'aji ru ibiJM i aiviLni i 'VIO'j[]Jj fiumlkci.oneri iiSirovrem.eno.
Od ~&aunog poceitJka, MeicWi IVLaidla je lbi:1a ll.liSialVrSen.a ibitoo-
.l<wa1Jslka fi0!11IIla ovag .st&tema. Zattlo ms ne lizmenadiuje oo
s·to 1se 101d \Siamog p:ocetlka J'CliP'amiski lk!api1JaliZJatrn mmi.j1ao
kao drfavni kapitalizam - kao privreda kojru su usme-
i1a1Vali ri. kJOjom rurkiONlode biii'al.<lrate.
 Treca glava

JAPANSKO CARSTVO (I)

iPosde MeidZi IOOVIO[IUJcije, (l1JONia IV!Laida otpoc:inje sa

izg::raJdm.jom ,modeme idirZalve". TII1algaJjuci m odgo'Vamju-
cim J11J01dclom mJO!demne drialve, .vllarlia je !PO:sWa brojne
misije u Evl!'opu ~ Ameriku. Ne sarrno posle revolucije
vee a. tmnJijje, Balkn.tifu i lll[>tt"aVlljraO:i velilkih !)JIOSeda ll:aj1110 SIU
s\Lald miiSije u 111aiZNijene oomlje. Oni iSIU dobro mali da
1pii10/I)lem n:Lje u Obvalnaln,ju li1i rzJaltiv'amnju zemfje, [Ja ISIU se
ZJanimail.i m ldbldik modetrm.e jeidinsrtJVerre ddave d !J'IUII: njene
~gmJdlnje. U to vtrelme, sMa !Pil.lltov1alti.ia u :iinolsdlmris!tvo flolr-
ma!lno su lbdi1/a :t'Jaihmn!jena, a lk!aldla su se iooSllalnici slruooj-
m> sretalli u IPaJri:zru. Hi LomdlooJU ;ta:jii.'1)0V:ilto su ,se OiSIIIlehliVlali
je,dmii 1dlrugima.
T1i ddlllldi SIU sa sdbionn lt1l<.>Sili m1Jalvo Wg)altSitvo rrlOV\Oig
:zll1lanJa i im'iiomrnacija o illl.Oid.emrroj dlr.fu'VIi. Me:LcJZ.i vlada ih
je siVe ih:nizltiirvJO llllparedivalla i i'si.u:idiNala, lkaOro lbi d/QSI.a
do zakilj!UC1oo. \koja ~ja je iruaJill.a[J!OOdmija i u woj ISfe:ri
naljdalje oti!sla; t·ako se ocenjiva:lo koja zemlja ima naj-
iholji olbrazoVJnli ISistem, mOII111a!Yiou iii kopnenu vojs:kJU.
U whn zemljama emisarl ISIU [p(I'01.li0alvlli i oxgamizacijru
policije, ILI1i<:Lusltnije, :lilJnJalns!i.j a. Na 'o:Sil1IO:VIU oviili. !)JI<:llelataika
dlobijenih Qd ennd<sam 'Vl1iaJcLa (je 101dlruiCirvrua Cija iiSilwstrva
1Jreba lloolrisrtiti u IOII1glalni,ZJabij:i IPQ.jedlimtih :delaitnoiS:ti. Taiko
je Ol'hr1atroiWili siS:reo:n S/t:Jvi<:)(ren 1872, 111JallilkOMao 1111a f:rarn.OUJS!lci.
sisltem rddJSII:lr1ika!ta. Ja)plalnska camka IIll)Qm.lalrioa !hila je ikopi-
ja Brirllalnrslke !ktrailjevSk.e llilO!linarice, a iloopnena v:ojska m-
gmioov!amla je w frooaus!kom iUIZIOiru. Teileg)rlaf i Me:zmd.oa
Ofl1galn:iWIVIaiili ISiU !PO .lll.rzJOiml !llla IEin;gleiSlw, a lllJlliver,zi!J:eti [Jire·
ma 1a1111etr.iakiom !tl1JQdeiliu. 'lMe:iid!Zi iUJSit!aiv i Gmdansooi rz.alk.o-
119
 •
ni!k pochnajiU lllla nalcelima llltmliaoklog zaikiom.odJaJV,s,tva, a
Krirviani :Zailootnilk je iUJobliCem. ;ptrema .finanauslmm /UJWilU.
Me:ild!Zi ldr~atva u m!l1Jo~gim as;p.elktima b:il1a je JmiPija
Engl~slke, Sjeidimljenih Dlr.ZJava, FlmnOI.lisike d Nemooke. Po-
srbo 'Sill u ;tjo 'VIreme ISlllaitOiali Bnii1Jalniju !l1aj.:.:t.edtn1drom ze-
mlj.om u mnJOigfun oblasitima, i ltljett1 IUJtioaj je biJo ([))ajrve6i;
u J,apramru Sill, mediwtim, ooiiV!ljene d rc:liNJaJVia1Nroo1ne tnema:ak.e
i:deje, kio:ncepdja ,lbogatlla zeun](jra, rsnama ramrnijra", fira!Il-
cusld pravni sistean, kao i o:nganizacija poslovanja zasno-
Via!ll.a mJa raaneriClkim i OOJgleslkfun :nlaiCetThna. Zato rse i mje
lllO!gilJO oeekdivarti dra jeldinJa avralkiva ISJtmu!l(Jtrum brUidie osilio-
hodooa pil.10/tiVJI"eiCIIIO!Siti d :nedosledmiosti. Nije 'Se mog1o oee-
kirvart:i da Ce mJOII111·atrioa oii1gallliziO'VIarrlla il1la biri1Jamrslkirm nace-
lilma sraJradil\llalti rsa ko!Pil:'1eiilPiffi IVIOjstkiOim ~ga!ll.izovanorm IPO
f!Pall10UJSik:Iom ll1ZOI11U. iNa !l.lli1!UltJraiSilljern IP1amru u [ll[]J()jgim ob-
La~Srtima dlolarzlilo tje do temrlja li wlkloiba, a JaJpam. j·e rp:ootalo
pros1JOr u llooune se oseaao llwllt/Uirlni !llitioaj mz;vijemh ze-
malja. JraJ_plalnci Sill Ill :tp VIOOII1e ipalk •Vett1oiV'afld dJa ce JUIS/Va-
jaJnje naJibdljih tellmvim.a IPIOjeddlllih rzemailja dioiVesrti i do
11!ajhol/ie ~ee [QolaH:oije 1narmd'Oiltih resenja.
Vcli:ki (p!lldbilenn bilo je rve:zJatn ZJa pittam:je dra ilii. rsu IIJJVe-
zeni sis<temi i [rul,tJwm !Z!a }la!J?Ialllce lll!O(psrte ibili 1p0go/drniji
o;d itJradricirOIIl!aJlm.e jrEI!P'am.rslke rkrul!t:iwre. To je u pdlredem.:<>ii me-
ll'i tname11JaLo neizbefue iloompromise d llliSi1:IuiPl<:e; ,japa!I1:i!za-
cija" i ~voj lilia ltr1aJ~ romigirnJa!ImJo;g ~ra!plaiThslrog sistema hi'o
je !l11emitnoMam. i neizlbclam.. Srtrwj\se, IUlslavi llroj~ Sill !Prethro-
diJ:i .izvto!denju Meitl~i OOVIO:Lucije bi!li ISIU ISiaiSIVim rnzl.ic~ti
od onih u Britaniji uoci engleskog .gradalllskog rata u
XVII veku. Zato je bHo nemoguee da industrijsku revo-
[udju d ;tn:1alnJsfloo:1mocfju u mo6rru 1siiliu J'ajpaill oswrud na
ii.ISfti IIlia!Cin lkrao Blritalllija. Jla[plalll Je lbio osuden da S:ledi
dmll!ga:oiji [piUlt od SlaJirliQg (plotCell.ika.
Te 11:1WJ1lilke proistriiOu iiZ ISiame ,sJtistillle Meildrli reVIolucije.
lKao s;flo rsmJo 'VeC m!r1ije .~sitalkli, 100 nij:e hila re:w>J1ucijra
rlroju ~e ffizvela il:mrfua:ZJ.i(ja; bi!lia je rto II'evrolll.l)cija /kioju Sill
iZJveli ;samuJna!ji nilslkiotg I1ddla i iLnteUigenoijra u cilj!U :Lzgma:d-
nje madieme idrnaJve. iStvii :olJ:lli smalllr1alli ISIU feu,dlailtni iS·irsltem
p;rejpreil<IOUTI ma !PfUitlll mOidemizaoije JlaJPiallla; [)JO'VIa rvl:aldra
je vr.atilla cal1U sve posede j nanod lkoji je ranije !bio pod
Vilra:S6u darirrnllld,a; ulkim!l11ti rSIU rposedi i IIJispiosroarvl]jeme :prefelk-
ture. Uk.ill1IUJt [je i !kaistiiilisJki s1stem. InJcbuSitrijalci, [dudd
120
 •
koji •S!U imaili Zlaiootalk. rda ponesu teret nowe i{jpioihe, msJU
se regrutova.li iz reda wgovaca, zanatlija Ui po1jopriv,red-
nika. S'Vii 101ni nisu ni iJJ!OtSrVatvljiali rz;ahteve za <Vecirrn slpibo-
dianna, a rnd!O!Sitaj1ala ~m je ~ hr1albirosit da llldru Ill imloiVacije.
PosJe engjlreslklOig wadiainisilrog ['alta, dlo ikJoga je dos1o rz;bog
oltjpoma soodnjih Mrusa, etiJgil~ka 'V1113ida ll1Jije na sebe moli"all.a
da IP:neiU1mle i Zaid!altalk SltV131narnija :ilndiusrtlrijlalaca, dolk. je
njdhov mzvoj u J'<I!Parrl'U ibio zadatalk lwji se bez odlaga-
nja 1111!01liao olk:onOaiti. Pto'Srip ,S(U imJdtuis;tiJ:'ij,allci ibili slaibii, vla-
da de tpTe~Urel!a: ·zaidlaroruk imldtu/S;tlnijal.i:z;aoije. Da de ilrojillll
stue:ajem Me~dZi ~revldLucija izJbiLa lk!aSIIlije, J>a~pnn hi moooa
rpostao :wdjalistiCka zemlja, ild harem nacionalsocija1i-
stticlk!a zemlj:a. U ltio .dJolbia, S!OOi!jaJ.i:z;ann je d:palk ibiJo: ISanTIO
1teomij1slki ipll1Qgrtrm. T~alkio je Jiajpan ISIVIoj il1alWK>d o"tjp01ceto u
dluihlll rddaMIJJog kill!Piltali'ml!a.
IMei!ooi vLada je osll1IO!Vala ~a imld!uslttri>j,sika pre-
druzeoa ilwja Sill u njemJom IPLann j,?Jgmd!ruje zem:Lje !irrnala
:zmaJ6aji11JU llllL01gu. :fiooto S!U 'V'laidlu iS!aJCi:nj,ava:l'i prediS!t:awndci
imtteligemcije (jp:omia>}vdse rotmioi) lkloji ISill !Sih'VIa,ta[i Zllla&j
nove epohe, i upr:·avljanje ovim preduzeCima je m.jima po-
vereno. S obzirom na to ·da je ideologija ov.i'h ljudi hila
konfucijanska 1 i novi i'ndustrijalci postali su konfucijanci.
Sva ,.~a ;prec:lluu:e6a hila ISIU <VeHke fuibrilke lkloje sill rzi3!PIOO·
ljmnale veililki 1bri0\i 11.1aldm.iilm i lbile IOII'1ganiwvam.e 1111a na:ce-
lima evmsrt:e ddisci(p.Line. PioJSitio lj)II"eldlsita!VIThici eJan<a!tili~a, po-
1j10!JJ!ri'V'reld!nilka i tir1gJOIVaoa niiS!U hili na<Vhl(Jli na takNru dis:ci-
:pl1iruu, traJdlni:ci Sill u IJ:)dCerolru mgrutQvlaJni mectu ii'atnkima
(Ill lliaJdfuomioatma ~a >izmad!u ~IViJ.e 1na pocetlru su ma~horrn
·md:hle ikceuike ll1attll:tiilm). Ovialj ttilp dciaJVIIlli;h faihrillrn ibio je
mo:dieil naj!T,amijenijeg poodiuzeca rtJaidiasmjeg Ji3JP'ana. To
:m1JaJCi 1dJa 1Se jaQJali1!S kd rrGljpirbali>2'lann ll1aiZ'VW iz llllUikleUISa iSla·
1

cmjOOIOig old £aihJ.11ka :roojima Se fl.1iP11a~Vlja}p irl!a 'OSnJOMU ik:Oill·

fiuoijamJSlre ·idedLolgije. JapaJilJU je ibi1o rudeno dJa :se mamdja
na [p!Oll:ipllno !dlruga:ciji n'aiCin otd englesikJQg ika:pitalli'lJllla ko-
ji 'Se mzvij'ao na na!Celima :ilndividual•izma i ·'1Tbei1aJlimrna i
koji je rv101m1la ,,m.evid!lj:imli lbioiZj,a ll1Ulka".
Od svih v&.ina 1koje su is<ticali 'kines'ki konfuCijanci
- iSitmo!LjruJbriVIOisrt:, mulc:lmoislt, 01dlanosrt:, IVemu, bratslk:a IO!Se6a-
U1jla, 1Vellkid00SnJOSit, ooveJ.rolj,uiblje - j13pam.Siki Jron:fuei:jlaJll-
ci, ibez iZJUJzetlkla; 1dd <VII"emeom So1iollru 1iMsija, ndislll \PITida-
v,aM OOaJOaij ooJVellmljfUib[jru d. iiSitimJo[jiUJbivosti, a nalro:Oirbo su

121
istioa1i lQjJailmiolslt, lbrn1Jslka ose&cmja i mudioost. [U Japaa1!U
me jingi Qd!oskwce OOV'edooljiiJil)lje i ·ilstrlm.dljrubivtosil:) ils!OO-
VIremeno !OOm!acawa i mOII1alliilli llrod~k!S lk.ojd va0i mediu g;aiil!g-
'stetrima.] Zato JattJialnci ll1Ii\Siu nli 1mallli: 11.1a7Jlirrnevanja :oa
zrupa~dJni mdiMdtuJ~i:zJarrn i ljtuibw (prema lih~alizmru. Tio-
ilrom Me:iJ&i .periddla:, a :i. lk:iaiSillije llooldla ~e ,dJoSJ.o do ulspiO!JJJa
nacliona:listickih ideja, Japanci su velicali ,red i rzalron",
a ].i!bea1a!lizlarrn i mdMcLuail.iimm ISIIlal1lralli ~a prepreke na
;putu :ostVIa:renja ,~reda i :z~alloona". Ve1l:101Vallo '.Se idJa 'll!s;peSmii
p:redluzeitmjci u !pO'Ce't:lnoim pe!I'iJoldlu cyetlam;ja drlawnloig ik.a!Pi-
ttJa:Li~a oime UJSWge dJr&.wi; \ka\dJa je idJomiJThacija d!rZlaJVtillog
ika{p~ma !oisLalbila i poiOOo 1dla !se II1aalvija ISistem ISlioibodm.e
trgovine, takvi US!Pesni precLuzetnici sma;trani ISU sre6nim
nii'tJk!ovrna llroji Sill ·se ldb!oigartilld ~aih:vailj111jul6i zli:m dlwsilma.
B01ga;6enlj.e je u Amer.ici jedirro 10/Cll najef:illroismijih 'Sit'edsJNWia
srtic:anja rdlliu!St!Nen:og urgledla, a Ill J'a/l)aJnl\1 10010 n.i Ill [oom
sJlumj111 nije davolljnn IUSlioJV /l)IO!s'llov;anja. I me 1samo rto;
os]dbadanjettn 'Veeih ruli rm.oojili a:mJI::iika, 111 7iatvisnosti od
dJnulstvene kli:me, ooJgaeenje je OOsito ibiliO UISliOIV dmu:Srt:ve-
notg msLojavnn~a. Lj!lldi &u Ill Ja,pamtu IS(Ves:ni d:a 101o'V'ac i
ugleid ~diu jedlno s d!mgilm. Ptreduzetmki iSU diolbrno tllflrailri
d!a p.0100d bolgaCenja !I:IliOIOO(j111 dla IUICine d ,Jlle!SIIlo dlriugo" 21a
dlrusrt:vo d rzettn ljiU d verfO!VIalli S!U dJa ro ,JTieiSito dru:go" podma-
1

:zJUIIUeva u 101dredeni0j meui iWlldrnawanje IOid ibogacen:ja.

Ovaj. duih, koJji je dvzavnim kapitalizmom ovladao
od po.cetka MeidZi perioda, bio je uskladen sa sti-
canjem lbogatstva u Toktl!gava !Periodu od strane
il:lt'gOVIafOa. lNia ip'0001:!ku T~U!ga!Via !Pelrioda, rtmgovci rnsu lhilli
cemjeni ~ nJISIU IOISeOaild !PQSielb[)fll etiOlw IOI~srt:; !Zalto
,i 111ij'e !billJo 'VIal1m:o idla ai ISIU iOini, lr'a!dli 1S\tioonj·a ~tJs.tiV1a,
PQSi1!lliP'ali ~g:narrnziMo. SredliinJom, !i 1na lkiraljlll Tdkuga'V\a peri- ,
1olda, Jki<l!da ISe klasa, ltir,goJVOCia moj6airro UJVOOaJla, i lk3ida ·Sill
se trazviLi formal111i odnnsi goS!podaJ'-sll'll!ga i umutar ve-
lilkih 1:!Iig0MtC[dh [ciuJOa, rtmgovci sve !ViSe prih'Vialta(ju Uoonfu-
cij,am:sllw e!tillw i viise ne JV:elriU.jlll da iS{U •$ticarr1je bogart:!St'Va
i maJtetrijaJlnp ib~srt:lalnje Jeidliml 2Ji'V\011Jnd ciljevi. Liooi im.te-
oos ~o i!sllcl.:jiUCiiVi mo1tilv bdo je ,Jbaiza", pa je i tngowci:ma
!bi1o 'ViaOOO da ISe ilrW!uj!U l'lJa ISIVOj fJrad ·illi !SV10/g 'goiS\PiOldJam.
I trgo'Vci Sill: SJVe rvdse (pl1iZJI1Ja{VIaihl mamj IOidiaml(jg'ti 1Pf0lro,dic-
I11011111Piredluzei6u, a IPreJkiQ rt!Oiga i ffij,Uidima, odJamJos,ti go~~oda­
:nu i SIVlom sellru.

122
 Meidzi vlada, ipak, nije poverila industriju Tokugava
tvgovcima. Ovi ttmdi:ciJonaLrui 1lrlgaVci, nooumnjirvo, n.i.su ibiM
gramzivi i irrna:li su razvijen smisao odanosti ,drustvu";
to ,Jdlnu:stvo" kome ISIU olnii IS'mli ni :izJbldza re ndje moglo
poi>Sltlolvetiti sa modemnOilTI rdirm!VlOilTI.. Oni tSIU jed:iJno rvodilli
il:1aQUJnJa :dJa se posrvete ,,liillalliOim" idlnuiStvru, na primer, rSIVIOIIIl
fwrdaJI;nom l?)otSptOtdamu, gradJu, dli svojoj ilru6i i !POISedJu. Oni
nisu iflTia.Jli II'raWViijem. OSeCaj .cln.Wm.osti idJa ISe J31Pan marzwilje
u llTIOideo:tnu dlrZJaMU, dra se irzJgmdli zeleznioa, •tele.grraf, ibro-
dloglmdiil.i'st<a i ltloipiondce; Sta!vdse, i nji!how ..lmpirta•l ni iziblim
nije b:iJo diolVOljoo. m itaJkve IPIOidlulhrvaite. DciJaMa j.e !bila pr.i-
si.Ijena da ISIV'Oije ISIIllalge i~Sloo!rirslti za trazJvoj [)JII'iwede. Iailro
se zernlja 1fliO ie~bi~,ailljiU Mei&i. reVIOlucije potpn.mo otvori-
la, dpaJk oMO se polllladJV'>ise KJ!dinJolsiJlo na ·srfoou ~pJOtVine, IP'a
Jap~anslka viliaidra j:os ltllVeUc nije bila IS!Pifem.riia dta zerrn1:ju
otvori i za :Strailli krupi.ta'l. Zato je vlada svojim snagarrna
mOO'alla dJa rSitvalra kajpiJt:all rzJa JI1atZNOj. Ntajveei Ideo vla~dda::uih
priho.da ill il:lo Vlreme pcrticaJO ~e 01d pjOII'eZa 111a zemlju, :pa
Sill IJ)IO!l"eeslke ISi'tP!Pe bile wlo rv·Lsiolke; IOIV!i.!Pirihodi, kao i rdoma-
6a ~dJnda, iklo~ri:sOO:ni Bill m omgJallllirovam.je \)J'rivrede. T!Cilko
je rt:eret ikloji rSIU 1s111.0'sdli ISeljaci :r11a I)JIOICedJlru IMeidlzi [Jeri01dia
bio po.djed!rualko ltezalk: ikiao i u feudalno dioba.
Dmgi !Lzv!o1r lkiapiltalla hila rSIU davanja £udJallaca. Uki-
dailljern [JJIOSedia rvlada je I[JIO!CeJLa da ilmttWsti ova tsmcLsiWa;
1873-1874. vlada je ranijim :p1:1iunaodma plata, feudalnim
goiSiP/Oidlamima i Tartlnicimra, IIllaimesltio ~orovillle izdaiT.a ohvez-
nice Ci:ja de 'V!rednoot hila jedntalka wedtrros!ti nj.ihoviih pia-
Ita u 1:majoo.ju od 4-6 g01dllina. iR!amici ISill rtJa•ko dJo,sli do
ll1i®'Oa, a mnitj.i feudlaJci i II'altni:oi nd~lloolg ooda odjedtniom su
rSe oib\o~ga~ttiJli; ISIVJOje /bogra!tstViO 0'11.[ ISU umli ill iJ111dlu!srtJriju.
Ktriterijumi njrihovog u.l~glaOJja ll.1llmllO\gOIIe ISIU podlse6alli na
kritedjume kojima su se ru:kovodili tngovci, iako ni'su ibili
elloo~ruorrniooi u ltoj meri. iKiod ulliagamja 0111~ ISIU ip!oma;j;vise
Vlodili ma!Owna o (patreibama i :ilrute!res:ittn:a ileml1je. MnQgi otd
TI\jih imlaili su iwaiellliU ''weslt o ;prrilpadndstviu .nacijti ii jasnn
predlsitaMu 10 rtloime stta je IS1Nair1rui interes tZemlje, p!I'emda
ni~IU iiJillalti p!OOCiznu i1111f:iommaci:ju o (pOOf.itima u pojedimim
~r1am1ama !plrivrede - naoolc:i!OO ne m.a ik:JrartJalk ro!k. Svoj.e
rpOiclluilwa!te omi ~Ill izvladili rua amrutffi1Silci, 1S1amulraj>siki oo.Cin.
Vame 1Polo1Jaje u iVll<aJcLi ma!hom IS!U drZali samumji, a
oni SIPOSioibni lirrnaJJ:i ISIU njenu [}Ja\kl}nnosrt:; rvlaidta je isiUOIV're-
123
menro 1tilldmru.La :.lmJStilnsUd iSistem, de;r Meildzi Mawa nije
iffi'eibaUJo 1dJa oodJe fetu:dJallma. Ov10 I[WISilednje fJJIOIIl!aJjiViSe je
brilliU%0 !plo;jediiile :ratni:ke. T10 'Sie IPIOsebno 'OIOOO!sd na !S3IDU-
mje rr{lo;ji, ~aOOO SIU od Nil.181dle IPII1irrnili 11110IV8.iC i obrvezmice u
We!dJruO!Siti CeltVO!IUgJQddsnje plaJte, :niJsu ;vise llTIIOl?Jli da ISC se-
puire ISI\1Iojim 1Sit:Ja/tn.1Js/ODTI 'slamulilaja. ~Pio1red ·s,amog srtail:n.Lsa
samuraja oni su mzivali i mnoge privilegije, koje su sada
i~bHi. Ne:oaJdorvoljni tiim s:banjem oni •Sill se 'VJ"~o cesto
bumriili,l Vl1rudla je calk lr.a.:zmlattmla !0.110\gtUCThOISiti s1runja slt:ira-
ll'i:h eikJspedicijla 2ibog OJV~h 111emdorvoljnih 1S1aill1lUJI'aja. PJnn
napada na Korej:u koji je predlagao Saigo Takamori je
odlhrucoo, a elkiS(pedicij'a na Taj'VIrun pos1ata je 1874. goclim.e. 2
Kadla je i11Qegay :predilio1g ;olcllbacoo, Saigto, jedna od 'lllajisit'alk:-
rutijih l:iJooOJSrti u Me1dZi IreVIOruoiji, podm.e~o je IO!s,tJaiVIlru na
~o:je meSito ru vlaJCLi. Nezaldlov10ljni 11:1artnici ISilllJaJtlml.i :Sill ga
l'>Viojim iklO!J11Iaiilldiaintottn ru IPDibumi ikojlll •SIU poveli :p111o:tiv ·vLa-
lde 1877. ~Oldime (Saitlsuma IUISitrunlaik). Za. 1samo decem.ijru
SIVlOig [pl<liSrtJaj,alllija silJaiba Mcid/Zi rvlladla llThOtmlla Je da: (1) emi-
tuj'e veil.riike UroHci1111e DJowca i IOibveZJDiioa k181ko hi Jro:zJoosdia
S'll!1{101be Sta lbi'V!sdm 'SiaJIIlJU[[1ajii111'a; {2) p!OOalje el<1spedicije u
dtruge <Ze!IIllje; {3) :prode ikmoz jedam ~dtamislki !l1alt, 111elloo-
l:iilm p:olbum:a i broj111.e seljooke IUistJanlke. Bilo je p~rirodn:ro
da u tarr(,'VIim usloiV'.irma iCliode dlo i·ruflocije, a os,arndesetetih
goidlima XIX velk:a vlad1na f,iJ1!11a1111Sij,sll<la [piO\l:iJtilka oozivei1a je
po1tpuni ibarnlktmt.
Vu.rudla nije imalla ~g iro.ona osim d1a isuoo~rilsti
s:v~oja predu~eea, k10ja w, Ill olkvilriU defllaoiond,stiak.i:h meo:1a,
prodruna. Vee od slarmJOig JpiOIOetdk·a, :tlng:ovci 'Sill bill'i teSillo
1 Primena sistema regrutovanja takode je izazvala nezado-

voljstvo samuraja.
2 Kriza Meidzi vlade •1zazvana je sukobom frakoije za invaZJiju

i one koja joj se protivila; ta situacija umnogome podseca na

situaciju sa kojom ·se vlada suocila u v.reme pobune od 26. febru-
ara (Sh6wa ddavni udar) 1936. godine. Nije bilo veCih razlika u
stavovima Itagaki Taisukea, koji je zahtevao japansku inva-
ziju na Koreju i zbog ovog sukoba 111apustio vladu; kasnije je
osnovao pokret za ,slobodu i prava naroda" ikoji se ·Svojom
aktivnoscu suprotstavljao vladi, s jedne strane, i Kita Ikija koji
se smatrao ideoloskim predvodnikom grupe mladih oficira koji
su uzelii. ucesce u pobuni od 26. februara 1936. godine. Mllloge de-
snicarske frakcije u Japanu jos od Meidzi epohe (na primer,
Geny6sha, Kokuryilkai i drugi) svoje korene vuku iz ostataka
Satsuma frakcije koja se zalagala za invaziju.

124
p:.OIVezJaini IS'a Me~i !Vlaidiorrn, md:hli su za njen il1a0wn., oce-
·,JrujiUCi old nje [pll:lOO:i'VIUISruge i pri:vilegije. Oni ISIU lbi1i ru VJre-
me rtaj!VatnJSike elksiPeldioi(je, Slaltsuma [pdbune, rvladilrli Hfe-
ranti i zaradiH su ogr.oman kapital. Vlada je svoja predu-
ze6a i rudnillke (bii101dlogmddliSma, fulbrilke cemoo.ta, rteiksltila,
s.trukl1a) [p!Ilodia!la viD!Jo jef,tilrlo ONim ,JP!O!litiakirrn rtrgovcima"
i pfiDZiiJ01Ililsaillm vd!s!o[drrn ISk!r!Jbenicirrna !Vlrude. Mn!oga od
tih p.rediurzeCa ibila ISIU lile.l>lumnjliwo ner.entalbHna; cilrljetnica
ella Sill ffililO/ga 'old njdh 1slkmo .po\ki1omJje!I]Ia ne hi ,tJre'hallo
2la00 da IJ.1Ia'S oodli. U rOO V'reme drriJw,na ,predJurze6a i'S[p}aCiva-
1a ISI\1 nTIIIliO!gJO !VeOe [lJaJdlnice od priva:tmih rpredn.tzooa, sto
je i rte tkailm :urtioalo na njihave nisike p11ofi1:e. Kada su
oVIa pred!urze6a ;pireSLa ru rpriv,ai1JThe illlllke a nrudn!ice tSvedetne
n!a ll.1iOIIUll!alnu meum, tSIVa ISIU postrua rzidrarva p.redluze6a. Talko
Sill [[l}fl'10!gi od ,,poLiJt:iakih :tu:1g)O!\IIaiOa", Ill cilje iJ1Ulke ISIU [plfes}a
d!rZarvna rpredze6a, (PII'e!lro 11110Ci ;postaili lkmtllpJli inJdn.:usitJrijsi1d
ikapiitJailisti. iU njihJO!VIO!m vliaJSilliJs1lviu billa- su i 1la!~VJa precLru-
ze& \klruo I.S1io sru Miaui, Mirubi,s,i, .FIUirmikaiV'a, Ktuhaaa i Asa-
no. 'PioiOOd rziVIani6ne p!OIC1Jr1Ske i 21a1~tite, iVlatdla je za njihOIVe
portlfelbe ~o.vala 'S(POOIOibne Jjlllide. T,aJko je :vl~a~dla sltvo-
rila j~ indlwsrtmrj,slk:ih ~irt;ailis.tla ~oji Sill ZJaruzVJrart jpaZ-
lji:VIO osliUSiki'V'ali K:>IJ.1IO s.to rvliCI!dla narrnerwa.
T1akio je Kavi3Js•alki Masajosi, potplfedsednik .japrunsUce
pamib:rodlslke IPOS•1Joosike ooOiiiljpnnije, 'VIOidio :poceldo iz Sart-
suma ratnicke porodice. Godine 1878. on je unajmio dr.Zav-
nn IW111lljru i osl!loiVioo Kiava~s'a!ki hro!CL~mdli!lis.te; 1884. do-
salo je IJ.1Ia irvLiau banil(Jnof1Jsrtva, Iaili 1g1a je !VLadina :poiilllOC spa-
s1a; 1886. vee je bio Ill ;prilici da ilw~pi drZaiV•ThO HjiOigO
bood!Oigm!dtHiJ&te i 1:!o po iruzetmo niS\k}oj OOl1li, a poc:OOJ2llima-
juci QPremu i iljiUJde n:amah je preuzeo i 1lrontro1u nad rveli-
ilcirn lbnodlo!gtadiliS,tem. Od .rtJaidla p.a eve 1dlo pacifiokiog 1r1ata,
cak i u vreme depresije, on je uvek ~mao puna brodo-
g.radilista, zahvaljujuCi narudZbinama mo.rnarice.

II

Stvarr1anje ,,p!I'ij1ruteLj,s~d :ras[Jolozenih illlldlll!Sit.rijrsik:ih lm-

p:iva!lisrta" pollliOIVO je nrusrtavilijemo 1JI1idesetih godina 111 vre-
me idlorr,asika voj.sike lll!a rvl·ast. Zaibacu oooje je .OSillKl!VIalla Me-
iJd!Zi rvLada loooveik 1sru Slarr1adi'VIalli !Sa ,dlcla1V01111. U So!Va pe-

125
d01dlu (1926) n~a~sltJulpa dtVIOVlaiSce. Ia~klo ono mje Ibm roliko
j1aJ8:1110 lklao u TiO!k.:Jtuga'V'a [periodlu, iklat.dla Je aarski :dMoc 'Sarno
nJomim.ailino IUJPII'a!Vljoo zeunljorn, a <v~ojna IVlatda Talrugma
~alta ISt1NaJmO d~aJla 'Vl~G~Jsil: u SVIOjim II1lllkalln.a, ,Uo(lrorn
tr1deset:ih gu~dllina
XX IVek.a illiioaj 'VILade je &ltab:ito, a VIOj.slka
je J;aspo1aga1a sve vecorn vlas6u d uticajem. U savezu sa
jedn;orn :gnup;om m1addlh btimolk.raita - il:zv. ,;bilroromta'1()1b-
novirtelj,a" - rv~ojslka je n.asrojala dta pre1Wllle deo vllasrti
owa, mim.i~Snama, pPILtiOkh !Pamtija i !konze.rnnativn.ih biro-
kmaJba. Na rpocetlku Sova pemoda rvKJ!}sika je hila i~S<tins!ka
vlada, a !PiffiVa 'Vlaida mO!raJ1a je da ISe polll1iTi sa s;vojim
dnugwGWrndinim rpolo~ajem.
Zaibacu :kioje je slbvlotrila Mddzi 'V'1a!dla u IPOCet!ku !Sill
joj b~l1 :1ojailni i nj:ihov lbroj se, m ZJalsrtit1ru. dlrZave, neptre-
kirlino iJJOVe6a;vaJO. Karla sill ipiOSitJali doviOIJtjn.o rvcliki i si00l2mi
zaibacui sru vlatdlu poeeli da kon.trrolisu posredstvorn po[i-
tickih [Jartija. Viojslka je mrzela zaibacue koje je poistove-
civ·ala sa konzervativnom vladom. Zaibacue su kritikov.ali
demiC&i i :voj!Ska, a Dan Talkruma, imiJ.isni direkitlor Miaui
drust'Va, ooijen je 1932. old 1Si1lrane deSIIlicatt'a. I ipll1ipatdnici
zaibacua sa svoje strane nisu trpeli vojsku.
Vojsd su bHi poltrelbni lll:OVi zaibacui koji ce bit,i
odani iskljucivo njima. V.ojska je morala da n.eguje i po-
rnare JVeilliike bizrui.smene ilro:ji hi biJi IStprernni da sa njorn
-'>Wadiuju u Mamdfuri~i. TI. ibim.dlsmenti. bHd su potrebrui: 'i u
!WV'm obJastima, /kao sto Sill bazna hemija, elektJrogradtnja
i ru srvim cmim 'gramama ikloje ISIU [p11101izvodile za anmiju.
Kompanije poput !Nisana, Nihon Chissoa (Japatn NitTa-
gen.), Nil:uon Soda (Japan Soda), Showa Den1oo (Showa
Electrioal) d<XZivele sru ;uspon lllZ Zlaistitu V10ij1ffi<:e. Ove lloom-
panije ·sru ISIVIo,j lmpittal prihlip!jale ma otrvorenJOin trZiSt1ru.
kapita1a. K0111isteCi bliJslke 'Veze sa amrnijom, one 'Sill cLoibNe
b110jne lroncesije i mto Sill jiOj bille odame.
Uz podrsku zaibacua a11rnija je mogla da ostvari
sV!oju p:o['iil:illru ,;bogata remllija, 1Sll11aZna 'atfllilija", llroju sill
morali ,9a prrhVIate i vlada i 111atnije osnovani zaibacui. 3
3 Godine 1937. Niissan (Nihon Sangyo) kompanija usia je u

MandZuruju i svoje ime promenila u ,,Mandzurska kompanija za

tesku industriju". Izuzetno povlasceni tretman koji je uzivala ova
kompanija izazvao je zavist drugih zaibacua. Nissan se u to vre·
me nalazio u finansijskim poteskoCa.ma i svoju sansu je ponovo

126
U to .doba zaibacui nisu samo pii'Oizvodili dobra :koja je
trazi,la vlada ~ voj.ska; ru sva!korn trenutku zaibacui stU
voddli !I'aOuina 10 njima ii S~V!Oje [plde:lluhv.art:e UJsllcladivaU sa
interesirrna zea:nlje u cel.ini. !Kada im to nije uspevaJ.o, nji-
ho'VlO ime se brisalo sa il.iJsJte oa:IJih predwze6a ilroja je poma-
gaila .driaw. Na taj na.O:in, tzJaihrteve wade i 'V'Ojs:ke iiSIPunja-
w!Li sru zaibacui, oni •stari, ~ao li novi. Ovo je sa svoje
strane stvara:lo izvedenru trafnjill zaibacua, .Sto se 1Preno-
si1o i na o:sltall.a predlt&e.Ca. Ta\lro ISiU s:va pred!wzeCa na
odlredooi na!Cilll hilla vezJa:na za drrzaMU.
Tokorn sedamdeset sedm01godisn:jeg perioda rizmedu
1868. i 1945. godine Japan je ueestrvovao u 10 velikih ratova
GtajW!Ths!kia eki~ja 1874, ISa.ibsUma nJJstam.aik 1877, lkine-
sko-japanski rat 1894--1895, II'usko-japanski rat 1904-
1905, prvi svetski rat 1914-1918, silbirska ekspedicija
1918-1925, santThiliS'ka eksiPedicija 1927-1928, man.dfurski
su:kabi 1931-1933, boribe u K.ini 1937-1941. i dnugi svet-
ski rat 1941~1945) koji su ukupno traja:li 30 go-
dina. !Na poeetku ovog perioda Japan nije rasiPo-
lagao skoro nikakvim vojnim efektivima, da bi
kaS!llije postao treea pomorska sila sveta i peta
vojna sila. Japan nije vise kontrolisao samo Ko-
reju i tMandfursku oblast; na kraj:u ovog IPerioda on
je usjpOO ,cJa [p!Oid S\VJOj ll.lltioa(j S!tarvi naj!V:eCi dep Azije. U
O'VIOm IPerilotdu i dmwSit'V'eni IPII10i1Mod je II1aiSitao .i:ruzemo
hrzo. Owj elkolllOilllstki tmSt nije oSitivlaren IS·1iabodm!im delJo..
vam.jerrn edron!oom'>ikih rliafkl(){[ld,tt>lslti; lhrzi f1.1arzJvoj bio je IPosle-
diica mte~IVoocije vJade i voJsike, [kqjirrna sill lka:pitailil'i.ti !biH
loj.a1ni; da ibi se ostvarili ekon01111.ski ciJjevi, vlada :i voj-
ska ISIU tmaii1Ji.ip11.1li!saH p'l'iiVlredlom. Ovla forma dJrZavnog llm-
p:iroLizrna tkcmaono je rtmansfutrtm:isa:na 11.1 kJOill!tro[iSialilJU pri-
vrodlu, jer Sill vlaJSDJici !P.ni.IVoart:nih predruze6a oduveik pclm-
zivali za'VIisOOISfl: od vJadle !lrojoj ISIU se v~Lo hillm potcinja-
vaH, iili be7JilaCa(jno rprotivili, lkWro lbi rwpmviljail.i [>llil\llfedom
kioja je ibila IPOd adnnnsrt:mtiWllotrn \lronJt:irolom dlrmve.

dobio ulaskom u Mand.Zuriju. Ubrzo su svi zaibacui poceli da

saraduju sa vojskom i vladom kako bi tokom rata sa Klinom
izvojevali za sebe odgovarajuce pozicije. Osnovane su dve ogrom-
ne organizacije koje je trebalo da vade osnovnu politiku -
,Kompa:nija za razvoj severne Kine'' i ,Kompanija za unapre-
cienje razvoja centralne Kine".

127
 U s1o/biQdJno-jplr.ednxzertmJ.i.Clklom rsistemu ru iklonne p~recLu­
zetnd.ci 'l.l!ZiJvadru IVd!sdk ISlte[Jen aJUtlolnio!mije i nezruvisntolslf:i
malo je verova1ma ova:kv:a dugo:rocna strategija razvoja
pod k!Oil1Jtmo1Vnu 'lliliade. U !Prifvoodi, Oiji je iklredJO Mo ilronfu-
cijatnslka etiika, \kiotidtn iSIU 101dluJve\k ll.l(prn'VIljali bizln.ismeni~
"s'atrnJUJriaQi Lojalllli vil.a,dii, iOIVIalkarv mawoj ibio je sraJSNim mo-
guc. U rtaJl<!VIoj p!I1ilvireidi meh.tatnJmmn cena nije imoo ni!k:alkvu
ZJna:oajnijru 1ulogu, a na:jiVIafuijjri [p1I1olb[emi biJi s:u :vemn:i za
prikiujplj,anje rkajpiJtallJa 'ilrojrim ibi ISe 1]J10dmiidle rp:oltrelbe drZa-
ve, ~a d:zb:01re p~redurre6a i!:JITIID113 [oojima treJba :wsmooiti ·tlPaZ-
ndru rdu:.Zave, ikato li. za IPirilmdiu ~je ipredJu,zeC:a 1lmja sru
plfima[a !PIDmoC dirZalve - s'to de ISIVe IVezJatllO za IKejti1SIOIV
prim.cip efe!lct:Wne ·tmamje. iPiteldluze6a lk!oja scu rprima1a rpo-
moc driarve nepme!lddmp ,su rns[la, tStiJVamajruCi llTIJO[]J()[pio1s!lm
:i:li IOLiJgJQpoLslku sitnl!acijru. Ova pireld!Ll!ze6a Ol:iJS!U iUJlazhla u
ootlt1u ilronlkJulrem.cijiU koja bi !Piddisrtiaala OOOIIlOOTIIs[w efi:ka-
snost, mada su se koristilla raznovrsnim ne~konomskim
srechsitvima !kaikio bi :doib:illa IPOIITl!Oic dda:ve. Tmzisni meha-
nizlann nije d:iumlkciolllis·a:o, ll1iiti iS!U II'eJSIUJrsi ailocim111i na m-
di01V0ljrruvadru6i naoim. U[Jirikos s~, Jiajpan je ZJa :va:ilio ikrnt-
lm weme ltlls:Peo ;dJa rs:1lv10\ri mcmopoilistki ISdkrt:lo!r i selkto1r
zaibacua ikoji su ibili nukleus njene priv.rede.
Tralko je japlaiiiiSilm rvliada dimrua rposelhnu oidtgOIVoii'.nost
za jednu mamju grupu p.reduzeca. ~Prema .drugima ona je
pokaziva1a potpunu ravnodusnost. Ovakrva politika favo-
ruZio!VIa:nja hi<La je mamde-'Vi!Se neiZJbeZJn.a, pa je calk hila
i ,J1aciJO!Il'a:"lmlo sredls<t:JVo IOisitivla:lriJvwnja p:OiSII:Ja'V'l!je.ruih cil;je!Va.
11a:lm je cilj ciJtaJVIog nim IV!lra:da, oid Meklzi II"ervoilnlcije na-
dia[je, bio piretvlamarr:t'je Jrapi8JIJ!a u ,snamnn zemlju sa najmz-
v,ijelll!ijlonn ml1Jdiulsltr,i)j0iffi i nno6niottn vojrsiklom; rtfume ibi JI3/P'all1
bio rzeunilja tkoju zemlje Evll1qpe i Almerilke me ibi mo:gle
cLa p.o_rjaze. INudene Sill dve fuii1IlliUle da \Se IO!Vaj cilj i 10\S:tvaJri.
Jeidlna je iSitioola poii:Irelb!U moidemiza:cije· cirtwe zerrn[~e.
Dmug1a fiomm!u1a dJolk,aziwla de potreJbu s1Jv'ru1aln!ja ISIPecijal-
nih rtirrn!OJV:a Ill ii)]JdiUIS!tlfijslkom Lsrvetill Japana ikldji bi se pi0-
seh111o olbuicilli, a mtim omooONili. iP111Va fur1rrm.11la izilslkivall.a
je duzi pe~riod vremena :z:a ~VIamnje 1lll1016nih !plrecLurzeea
koja bi mogla da izadu u svet, dok 'je druga formula omo-
guca'V'ali!a da rse Ill 1reilaitiiVnn \kmrtlloonn miku 1Sitvlolfi maJli
l1!Uilcl.001s ,,rmadel1lllO!g selroto!Iia" Jroji ibi 'se o:n:oga:o rporediti sa

128
srvemm. Uveawajrud mj illJI.llkleuJs, vladJa bi ilms111ije mogla
dJa 'VIrsa [l'l1.iJt:ilm u p.nwbU modemni.1100iJje zemlje.
Japain1Silm VmdJa JWih'VIattila je dtrugu futrmu.1u /kiaio JSIVIO-
1

ju p:o[~t~ku ;patzJVtolja i tralsrlla, [pOOICe!lljujruci da ~ se 111etki

sek;tori mogli poll"edliti sa 0111ima u Bngles'koj, ddk su dmgi
mnQg!o Zlal<Xsmjia:li; rzJa!to je fbi]Jo p,o,Zel]:j1110 .da se u s,vim selk-
tm.ima plri~Wede te tr.arzMIJre IS~ru. Vilada je nas\llll!Palla
iZOiiJO'Vano rpreana pmdlurze6ima, a rtru poHtilku :ne samo da
sru poidriaJVIala ooo pii'eidiutzeCa :Iro!jimta je !]JimlZana !PiOffioC
ree IS!U je · [p0dl&8!VIaila ~ predtuize6a fbez poonoCi. Dmgim
reeirrna, :JJIOlS/t!Od~ai<> je naciKmaiLni \kiolnJsell11Sill'S u prHog srt:l\"a-
:nmja mdl:ruog j~na mo6niDh [J;l'OOclluizJe6a. Ovo se mK>rZe lllpO-
red'ifti m irzbotrom lkalll!dilcLatJa ;za u~Ckisce na olimpijjskim
igtrlama ilro;ji iimaijru !PI<WilJa!S6eci tretmatn, na S!tla !se oll1i koji
su IOI!lpallii !Ile mJ.e, iha!s limo llli [p:rediuze6a kloja ne idolbija:ju
poiiilloiC. J,1Jbo1r rtaikrvih poodluze6a li 111~je ,bdo suviSe rveliild
profblem u rdlriusrtV!ll ilrojrum je tdlomim.im1a ifuolliiuCijarnsJm
eti,ka. Oni koji nisu bili iza!bran:i ,pOilllilrili su se sa gu'bit-
koun".
na fbi JSe odirlfuo (piOJVt1als6etni ltlretrrnan iza:hll"all1ih pire-
duzeca, do.datni pridsa.k i ekspLoatacija biH su neizbezni.
Niaj.veei rtetret, lllall::a'VllllO, podlnJoiSili 1S1U paljiOIPI1i'VIredtnki :kioji
sru se ip:alk (plomidli sra lSIVOjirrn IP'olrooajem. Mogle SIU se oee-
kiv;ruti IPONII'el:l1:1e!l1e rpdbiwne, IUJSif:ao:IDi i lr1el11!iri IU kJoijima bi
uzeld :uicesca ,seJ}jla.oi, ma~dla 1su ti lllemilri p;re hili i1JUZetalk
nego rp1I1ruvdilJo. Se!ljoci su [p['iihMrutiH ISIVI()Ij pol&ajj ,j rffi1pelli
zes,uolku eik:>sjpllooltaaiju. Lpalk, Ibm 1J:1ae1V~o~j zemlje nije se
motgaro oCelkiMati IS!amJo [)Ia os11110MU besilronl3!cne elksplliOialta-
cije :poljQpriwede i ~I1tVOIVIalnija ,seJ.jaika; rv1ada Oe mo~m[a
dra dtlkirije i alrtemnative i 1Uo ;v,rlo ibrzo.
PiOlheidom u rutslkJ()..Jjajpans[kpm mauu J'aJPan je srtelkao
oVI11sltio llljpictriSte u iMWl11dthwriji, !s1:io siU !primale 111e 1S1attno
veliike ,sile ·vee i sama Kina. GoidJ1ne 1910. J.apan je ane!k-
timo KJOrej;u. Tailoo je !lJOSitlalO ko1Lotnija1oo oaJI1sltNIO i ilron-
1moHsa~o Qgii10lmne dlllasrti lroje je IS!aidla crnoga~o ida e!k:Jspllo-
attise. :Niall10!d Koreje lb,io je rpriisiljm da S~Wadiuje i protiJv
svoje IV!O~je na rveHlkom :zJaJC1Jamku ·sitrv1at11a:nja nllllkileusa ,mo-
dlerne dNJcwe" u J~a~pamu ilooda ee crno6i da se !Valkm<ici sa1

ZarpadOilll i iz godine u godinu jaca. I u Koreji i u Tajvanu

Slpl1oVlOdena je politilka o!Smre d:i!sil<lrilm<inacije; u ;poc1odlu
1910-1925. lllaJdlniice isp!Laei'VIane 1diomacim .mdnicima bile
9 Zasto je Japan ,uspeo"? 129
.....
w
0

Tabela 1. Nadnice domaeih radnika u odnosu na nadnice radnika u velikim gradovima japanskih
kolonija (1922); (japanska nadnica=100);

tesar gipsar orepar kovac 1uolci stampar uramljirvac vozac

radnik slika rikse

Korejci
(Seul) 54.9 64.6 60.7 - - - 62.6 93.6

Tajvanct
(Tajpeh) 51.4 50.0 44.4 52.0 71.4

Kinezi
(Talien) 38.2 39.0 41.2 42.2 - 31.3

Izvor: Meiji-Taisho Kokusei Saran (Opsti pregled situacije u Meidi.i-Taiso Japanu), Toya Keizai Shin-
pasha, Tokio, 1927.
su za 40% nize u odnosu na japanske, a ponekad cak i
50% mJize Gv1d. ltalbelu I).
Japa111Jsllm predm:e6a os,twmirvaia ,su u ovim ikJoJ.onija-
ma ogromni uspeh. Japarrci su u Koreji preduzimali ve-
li!ke ~IS~ilva:Cike dkspedlicije, [pia ISill [l1JI}IOgi tKiorre,jci Qsltlaljali
betz 'S.VIoO!e zeunl!je. 1Ki01rej1Skti [pi'l1ina:c je otlilllpljdfV'an IPO niJS-
Ikiitm cell1'ama d od'VOie!n u Jia;pa:n. iKJolrej,siiDi ~ra:dlnlici !Iooji su
se doselili u J1£11Pan imali su u:rinogo nize nacLnice i ziveli su
LdSije. tU weo:ne Vledrillooig :zJeliilltiloltlreJSia, llrojJ je 1923. ~gO!d:ine
pogod~o tOib:lla:slt Kiatnlto, p:r0111ele ISIU :se .gLa:stine dla Ktorejdi
km1ste siWaciju ,da izazovu nerede, pa je 6.000 nevi!l1ih
Korejaoa 111 T:ollcij111 ooa{Pisettllo j lkaS!l1rije maJS>alk,rimamo. Uibi-
jemi su ri 11.1elki J'aipaJnOi !POd SIUllllJil!jom da IS/U KiareJci. Mei-
dJZi .vllaldla de uOOitruuJa llooisrt.i.Il!sllru s~ fewclJalrrlJQg siste-
ma, a (pdbeJde u impel:rij,alliJSftialdm m1:ov1m~ i'siloomiSitill.a je
za stvaranje nov1h formi 11.1ejednakosti medu ljudima, svr-
s·1Jalvialj11.11Ci ih u ikJI.aJse u tzJa:vliSII1Qsrti 101d mse i 1boje lroZe. NaJ11a-
ze6i tna tOViaJ ooein !UjpiOII'iste 111 [lJcwoj f.Oil1lllri e!ksQJ.Lootacije,
v!IJadia oe postepeno [SIP1JliijarvaJa S!viOje 'Zla!dJatJke ikoje je
smaronallJa ,,LnJaCiotnal111im ~"; ISve do 1920. ~
mehanizaan je fiunkcionisao lbesprekorno.
P!O!Cev od Meklzi pemilolda, swllrodtnewJ.ti. mvot Japam!aoa
dlozilvlji8JVa ,,(pOZaJpaidllljOCen.je" u ime ,civ,iJl~a:cije i rene-
')1aJDSie". Sarna vmda je osamc:lesei1Jih ~d'Lnla XIX v:eJka podL
&tioaLa pr;hlwatall.lje rllajpaidlndh dbiOaja u 101bla:stti !Potooisnje i
lru11n.ure II.LO[)Ste, a lmcLa je 1slwialtJiiLa da hi ipTilh'VIattlamje OIVIa-
kvog zapadnog nacina zivota moglo da UJgrozi ,duh" ja-
pa.niSkQg 1111aJ110fda ,po!Cinje dJa menja rpdlitiilru i dta !pOdstice
tradiciona1ni ja:pa:nski naCin ztvota. Uz ovakvu [politiku i
Slami Jj,UJdri iS/11 se pmoltivilti /)JOI1UJiulrlol prrih'VIaJt!anju. :z;apa:dnog
lllaeina zirvloltJa; Ji3jplanci 1Jaiko !I_)Ooinjru da 'V!Oide nneJoodi\loo
cWOSitmuild. ziJvlolt, iptrih'Vlrutalilll!Ci 2lapOOlrrjaJOko olblaeemje, is-
hmanru i piee, aili is,tOVlrellleno ll:Nllsi1Jaiv1jajruci i traJCllic:iJomallni
jta.paillJM IIlaJCin ziJvlota. Tlalko je IUIZ OOOVIa:nje tmdiciomd-
oog u JI3{P'an [pOISJtepeno proclmo i mpadni na!Cin ziiVot'a.
Ov1a 1dtvostmuilrostt iJlia:Cina Zivata ~zi.Ski'VIala je i istxwremeno
loori.SOOn.je mazliCitih d!olbarn- !kianona i mode.rnog odela,
stola lila iloonne ee se semvdlraJti zapa:doo. jela i Oll10fg oo
lrome ee se s~u:Ziti tnadiciJonJallma japam.ska hmna, mrme-
sta'ja kioiji ce odgoiV3JI'talti ~ merillima, odnosam na-
mestaja ilroji Ce !lJaldovoJjiti !tradliciona1na jtapa.n:ska maeela
9* 131
zivljenja; zivot je time postao skuplji, ali su J>apanci pri-
h'VIal!lilld. I(Wa,j id'voSilirnllkJi \Oiaoo zi.JVIoltJa, ,ne opredJe.'4j!Uju6i se
p:otQJ-Lmo ni .za zapa1dlni ni za japans:ki. stil. Zapadmi modus
sinnlboliwMaK> je iP~nQPJI'eSiiiVIllJOislt, a japatnl~ je bio IPOI1:Iv!rda
svesti o kontinuitetu. Vladin p.oklic bio je ,japanski duh
sa tllajp<aldmom \SIPOSlolblnorou", a ZJa J,apoo!ce idiViols'tlrulki ,na:Cin
zi'VIOita i]JIOStlaje p~rim01dlna Sftlvialr. .
· Ovaj ,d/uJaJ!irz;am ill na:Oimlu 1Zivll:jenti1a m&e unellro'lillkio dla
objatSni i dlualli:z;am 'l1 irrlK:IJwslmji. lPiosro Japarrici nis!U ll'M!v:illi
telhniike m velilkJu serijslku IPmi'ZN\OidlnjiU rpo.1l00Snih dloibrura
tia?i'Onih 2Ja japanlS!ki J1J3lOim ziVJOiba, rte rolbe pr10i!ZivdclliLa 'Sill
ma1a I]Jii'ed!uze6a pa je li prodlulktil\lliliOISrt !billa irzruzetrrl!o nd.ISka.
Cak su i neka dobra tipicna za ZaQJadni nacin zivota
proizvodena ne u vclikim, rvec u malim preduzeCima. Taka
su, na primer, siJbice u pocetku proizvodene u jednom
veUilktom ~u iba!S rzato Slto je 1lo 'bio ,:zJapaidni" (pii10-
Wv!Oid, a ika~dla ·se dioJSlo dlo Zlalkllill.liOka dla je llLiliOISIIrije pro-
izvodfuti ih Ill malom predlurre6u, rveltilki !PO@OD je iOOILdielljen
DJa IIleikJoiLilklo anaJnjm.
Ulkolilk!o mallo pred!UzeCe ilroje p:rod:modli ttmad'ioiJom.ailne
robe i00l1a~Cimo lkoo ltijp A, a oro lkoje (pl10i7JVJOdi Zla(p'8Jdna
portll'OSnia idJolbm i k.\oje je 11JOOg eilronlonnije dbima /PIO SIVO-
jim razmerama malo, kao tiJp B, tada su neka od predu-
ze6a rf:d(pa A IOJaliJk ll1Ja rzJajpla)dlrJia rvelika. prediuze6a i analo je
verovanto da su ona mogla da ,postoje da nije hHo dualite-
ta u naCinu zivota d strukttllri potoosnje Japa:naca. Pmiz-
voooja jeooo1g i'stog dobra u mzlicitfun ,preduzeCima, iH
proizvodnja dolbara sa is:toan namenom i u veliJkim, rna-
Jim i srednjim preduzeCima ,Qija se pmduktivnost razl]jJku-
je maze se nazvati dualitetom proizvoooje; dualitet u sferi
potl:r1o8nje poj:aOruva:o je dulalliitett Ill sfuri :pmiz.rodnije. T'alko
je waJj d!Uall:irtet ru sfe<ri (p00i2lrod:nje Ill Japan!U delianicll1l0
p.osledica politike ,jarpanski duh i zapadna sposobnost".
:R;ai2JV'ijaJO se, mediultim, i rtireei rtip ~S~redinjeg iili rrnamjeJg
predlu:zleOa koji biS!lllO m<>~gli oona.Citi tipom C. Ova predu-
reca su bila rpodU1g10varaci za veli'ka industrijska :predu-
ze6a Ill pblaJS!ti masino~je, ib!OOICLogmdrrje, proizVIOidttije
rvozila i elektroopreme. Ona su iPTOi:llvodilla is'kljuCivo
prema n~barrrm veHkih ~. VeLika predluze6a
najcesce su imala razvijene veze sa vl·aJdioan, a podugova-
raci su biH potpuno samostaJni, iako su primali tehnicku
132
 pomoc i f~namJsijiSik.a IS\l"eid:stMa od IS'VIOje IIlmltliOne ik.amparrrije.
U mtJlcian s~Ju.Caljevtima IP~ C rtipa, ik!oristeei oopsii:!Ve-
ne ISil!aJge, WLa ISIU !UJS!P'e.Stna !U dinvencijlama i movacij!Mila i
taJloo /P'OISt~ [pll'e!I1aJSii:Jala !U IVelllikJa preduze6a; lipalk, !l1JaJj-
VeCi b1I101j ltli!h p.redlurzeCa :ilmaio je jediari ~cLamlk. da 2Jaidb-
Vldlji ltni~njru 111 vreme IPOOSperitella, aH i 111 !V'reme krirze.
Ukolilkio je veilioimru. veiliillcih ~J.Xedmle6a 111 rvreme pll10!Sipea:1i-
1Jelta !qpredeljivailia ~ja, tadla. 1S1U 011!a 111 IVIOOl11e recesije
hila prisilljena da otp:uJstaju veliki broj radnika; menad.Zeri
'SIU ·truda ~dbian IProizviOidln:je !PmilllalgodiaiVIalli trafnjd 111 weme
depoosije. OVIo ~e rzm.aei.Lo da jedaln rdoo ,tmarhnJe nis111 a:nJOgl.a
da rzJadiOIVIollje !Vdlilkia [plretdiuizOOa i 1Jaj 1doo 17ladovolj,avala \Sill
preduzeca podiuJ~oiVrarnCii. INjiilma lj.e ~~silo 1dldbmo 111 vreme
p:msperirteta, a IU 'Vli"eme dt$!resije 0111a su Sl1101Si1a' [mlli Jte-
ret reces.ije i OOS1tjQ ISIU /hiJla na :iJvtici bamlkrortJSitvla. fuslJ<wa-
nje 'VIellJiJkdih. 1Pireidiulze6a i 111 rtirrn !lllslOVIillnia ;pociJvalo je !11/a
Si1Jaibi1nim d rlid!I1aN'IDI OSI11!01Vama. Veliilm \I)II'eid!UiZe6a s.u ik!O!Il-
<troHsala podugovarace i tehnoloski d finansijski, a odlu-
Oi'VIailia SIU i 10 lkac.ltrowilll:na ikloji 6e ISe rzlaJPOislj'aiv:atL Mena-
dzeni koji su i,z velli[dh preduzeca rpr~1aziH na tl"ad u pre-
duzeca pod!ugov,aJraee ibili SIU poput komandanata na
fnontu: y,rJo lako u 'hici se mOIZe poginurti, a moguc je i
povoortalk. l'>a OldJlilkiovtaln!i&ma d Oiiniwima i iunOOIO!\IIalrrje na
wsolke rploi!Jo7Jaje /1.1 stalb'olvima.
'Sva lt1r.i rt]jpa :soodlnjtih d malhlh iPJ:eidJUIZe6a 'hila IS!U p!I'i-
II11i()Oja1Illa. da IUWlJU ru1Ces,6a ru tdstroj llronllrurenciji. R10ibe \Sill
poodJafVlane \PO rnslldn:n cenla!Ina, a ll1JaldJndoe 'Sll b.:iJle mslJre,
Taj rsvet i te kialm se ir~li1kJOvao od zaibacu se'ktora. U
poz<l!ddmi ilndiulsttrije 1Il>ala.1Jila 1se polj!O{Pitilvlredla. IIIl!dluiSII:rcija
s.e ~arzJVrjrallia rzJahv;aljrujllt6i je6tiil.1lQj marltnioj SIJ!arzli k!oj1a je 111/a-
:p!ll!sta:la (po!ljfOIPII'iVJOOdlu; malSt d.lfllduSitlrije p:m6etn je tre!lialtiv-
nim lZia!otSIIJaijoojem potlj~iMreidie. 1904. !gpdine, 640/o lllikiup-
nog ibnoja j!ap'an:I!Skdh tdloma6inJs1la!Vra ibavilo 1se poJdopiri!We-
d:otm, 1ddk jre d'VIrudeset :gadlina ikaJSndje (1925) !t!a 1brjojika
SJillarnjena na 49°/o. U [pioilj!qpll'ifVlredi ibo.101j vLrusniLk!a zemlje
se smanjuje,4 a broj zakupaca raste. Sitni posednici posta-
jaJ1i ISIU rzJalkiu(pci, a nni Joo!ji m.i mo rv:.iise nljjs:u mogJLi 10dlaari.H IS/U
u g11aJdi01Ve i (pootla:jali [)lajlaii11lil'i Lll<l!dnici. Lndlwstrija ISe ,taJk.o
4 Na primer, njihovo ucesce je smanjeno od 35,4Dfo (1899. go-
dine) na 33,4~/o (1910. godine) i 30,90/o (1935. godine).

133
mwijaLa 100 111a6un pofj!OfPriMrelde, a trellativillli .ma.Oaj IVelld-
Jcilh iPll.'1eiCLulze6a Sitailino je I1:1a1Sitta10. J1apam.ci 1Sfll 100 oV!a(j nalinl
releli, i uspeli, da ovim meihanim1om uvecaju svoju voj111u
sdLu (jprre mta) i IJ)Oid!Sitallmu 111a1ZNQJ tVelilkih ~anij.a (!1.1ia·
710Cirt:o [l!O!S[e i!.1aJtla) ikaje sill se !IJIO ISJV6lTIIi..l llilJOgle !lJIO!rediti sa
.mpad!ruirrn lromu:>runija1111a. JP,J."dieiviadtnj~ ·tih ve1ilkih lk:ompa-
nija Japance je i'S{PUIITjawilia oseoanjem mdovollj1s.rt'VIa d po-
lllosa, .Cak i .kada te ~dbe nis:u trosili - poput ,zero" lovca
Hi Qg)OOIITlmJO!g iboj111101g :bmdta ,Jiall11a!tio". 11o je zruaciLo da
se llllidhoVta ~ana 'Si.La i iVelJ:ilkJa ljJII'eduze6a mogu poredditi
sa ·Zapadom, pa je :veliki broj- ajudi urpravo zato i rpri-
h'VIa!tiio dk!SlPlJota:ciju IO!Vih idlvia!ju ,geikJtoro, rpa ,()ail< i na SIVIalk:i
naein ;pOidJSitioaJO llljihJOIV it1aiZJVIOj.

III
!Kada je Meidzi vlada, u nameri da izgradi modernu
dll1mvu, 1SihV1aJtHa dla :r.a~e 1mJaiLim ibmojem SQJIO'S101hlll'ilh
precLuzemnilkJa ikoj.i ibi m~ 1dta ll.l[>lliaviLjaju veli!kim ljJII'edtu-
zeCima, morala je istovremeno da se pomill'i i sa cinjeni-
dO!m dJa mdiootaju IPIOOdrll!zetm.ici kiQij.i hi !l.llPII1WVljaill IS!red-
njim i mailim 1Preduze6ima. Nk)IVi IIllaiTlesten.ici posltaJ.i !Sill
I1altnic!i. ikojli •Sill rzJbOig ulktdamtia Jpdsedta osrtali :nemposJeltlli.
:ZenslkJa rodJrua iSillaJgla !I"elgr1u)tmnamJa je nnediu certk:ama S!a!IDU·
ra!ja ni:Zeg roda. nrfuva otuda na pocefku Meidzi perioda
niJe s1amo oibe"ZJbedi'Vlal1a 1rorupi!tal; 100jvi8e •Sill :zJafp!Cxsll!jaManri
eamumji Jood !kojlih je lbiJla lizlrazenla ~SVes.rt o pripadJniS,tVIU
na:oijri. Sam md d GJ!!10irzlvoclmtiu oni sill ~stovremenn sh'VIa-
tali llmo li!SIPillll1jiaJVIalllje [iooilh, ali li nado100lmih mteresta.
Na;jveci broj .dirna'VInlilh IPredJWzOOa. llmsmije ipOS1Jaje n:rmtiana
:kol111Pa;nija zaibacua, iii jedma od njihovih £ilijala. Svi
lroji iSill zel,el.i ida ISe rubr<Zia IratzJvoj Jla(P'allla IOilwpljaJli ISIU se
oko zaibacua ddk .ie tradicioriaJni sek:Jtor dl~upfjao zanat-
Hje, tngovce i seljake. Bivsi ratnici i njihove cerke hili su
olbnarzorvami i imaili ISIU vi'sdko misljenje o sVIojim ISIPOisdb-
nOisitllma.
IU ftlo vreme IVIr1o sru tret!ki mdmici <Sia lkvalliHJ.mcijama
i marmijettlJOIIIl :ilnidusrtmij,skonn ikJu1tlur1otm. ilmrlulwtnici sill se
8/UlooaMalli sa dva ikiru{p!nla pmolbllema: {1) ·ikalkio m siVIOja ve-
l~a ~ o!beib.editi sitlo veei hroj ikvaMftk:.mnanih md-

134
 nillcra; {2) kalko, !ktad!a ili jedm.oan ~sle, oodrzart:i te oorl-
ni!ke am '<llu,gi 100\k.. Vl~da je moiPam da dbmJbedi !i)IO!l1lllldlu
sve IVOOeg broja rtdh lk'Vla!lifilkloManrh i odJgavomih 11:1aldnilk:a.
Zatlo je IOd ISiallllJOlg ~ ve.Mllw pOOn!ju vl~d:ra posvettila
o!bivarrowtom :siiSitemu.
Donosenjem Gakusei ~~Zalwm. o obrazovnnjiU) 1872. vla-
da je ot;p.ocela i·Zgradnju modernog skolskog sistema. Teri-
tlo~rij:a cilba!Ve rzemlje fiJ'(>I<ieljena ma 50.000 oikiruga sa piliO-
seOnio 600 1sltlan1iolvin.ila; Ill. slV\alk10m dlmiwgu postodala je ols-
llOV;]]Ia ·slloolLa, a olbraizJOIV:am.je je ['I'OISI1JaJlio dbaiVe:zmo. Ove Slk!o-
le su standardi!Zovane, hez dbzira na stepen, status i pol. 5
Gotdim.e 1873. 28°/o SitJamlolvniJsrt:Jvta ISlkio]isl]rog ll.liWaSita jpiOiha&lo
je OS!ll\OIWliU ~!k:JolfU, 1882. 500/o, 1885. 670/o, a 1904. aaJk
98 o/o. Ovi !POfCLaci Uik:iaruju ma !i:zrurzertrriO lbnzi II1a:zivlo;j OISII1av-
nog diJ!r,WJoN~an.ja i [>Oikiamju 1dla je !lllalr1otd [pOIOOaJ\TaiO rvla-
d:im.e !pmove IZla ilzgJmdlnju modemne dlrfurve. Efelkrti OOIVe-
denilh mena ni!Siu se trilJOig1li o!OelkiiV1alti Ill lkmtJlrom 111oikJU, !pa
se tokom citave is•torije Meidzi epohe osecao nedostatak
dbv~a!Ili:h i lkvtail.ifi:kovooili mdtnrulm.
Sve do .sred:im.e Meidzi !perioda .privatna p.redme6a su
na .1:JI1ad!ici!oll1!ailiam. mla.Cin ~tlo!valla mdiD!u ISn~gru. Gazde
SiU ikonlbJ.i<)li~S~ale IPIOillelkad i !PiO neiloollilklo stotina mclinillka.
~re!dlwzeCe ~e i:lJalkljuOiWJlio llllgG'VIOlr sa ovi:m se£01ffi, [plliaCa-
jiU'ci mill iiiklsn~U. 1Sllllll1JU, a WMI'~mje posi1a i ~oikacija md~
nilka, lk!ao i :sama lllaS(pOideLa hili tSIU 1stvaJr garZJdle. Riaiwki
. lroji ISIU ,mdJi}i rza IQIVe .gaWe reg)I1llj1lo~V~ani tSiU u simoma:Sinim
seoskim porodica:ma. On.i su hili nekvalifikovani, pa su se
predtuzeea &l/Ok)ary,aJLa sa ffidiolsmtJlrom ilwali£ilkovane mdne
snage. Zali:!O ISIU ll:lleli'eltJkJo ikrejem XIX i [poOOtlkio!m XX velka
kompa!Ilije ,klrale" radnu snagu jedna od drnge. Zato se
posebno ltllall1oiCilba /l)lallmj1a ;pK>Ikflooja!1a ,,dnmu odiamo1sl1:i" ~a­
ko lbi ISe ID!a idluzi OOik. oibeziooddla ,:st1ali11!a II1aldo:la sm.agn".
Car je 1882. doneo ,Carsko naredenje v.oj10icima i mor-
naTima", a 1890. ,Cars1ki ukaz o obrazovanju", dok je
loon:tfu.tCiJtans/ld ano)r1ail;, i Ill iiJil1VIOIIl1 !I'eJCltu :otda!IlloiSt dtDfuvi,
vlad!a u :svakoj. prilici nameta1a [jiUdima. ,;Duh odanosti"
111Iluitlaa- rpll'eld/ruze6a biJo je (p!I"i:roldni irz.dooalk. ovakve poilitilk.e.
5 Ovo se ~bilo samo dve godine posle primene Zakona o
obrazovanju u Britaniji i sedam godina posle ukidanja ropstva
u Sjedinjenim Ddavama; vee tada Japan je ozakonio obavezno
obrazovanje. ·

135
Ob:arvezmio ,oibrrallJO!Vraro:je je dJulh ooan:fiuiCij arn!i'Zlllla prosiirilo
na 'Cdroaw OJJaJlioid :talkio da 'Se 101n. !Ili(je rvi8e og~ap na
1

sarrnJI.l/Iialje; ;duh odlaJnOStti" joo twvelk nije ibio paselba:ro il'arl·

1

vijen tpa ISIU pu:"eduzeaa ro ll.ll!oll"a.1a [lloselbno da stimuHs!U

1

i :rrrugmdiujru. 11aJko ffil. rurv.e!dieln:e ill!admce ru tzJawi:SIIl!ooti od

diuzine 11.1adm!01g s,tai2Ja. ·
OCeJkihna1o se dla ee ovaj sd!stem lnrudniaa ru rz<aJVirs!Illo-
1

sti od duzine radrrog sta1Za iprvo dbuhvatiti administraciju

1

u veliikirrn ,p1redruzeeirrna. Viellilke lk:ompiam.dje sru ;pocLsJtiwle

SMoj ~led i dlosltojOOISit'VIOI i old: 's'VIO!iih OJJarrnes,tentka rmhte-
vale odanost pa Sill )beli okovratnici" u predurzeCima
1 1

ptoSillali [}IO!VIi 1S1amumaJji. iPrilswtm:i 100taci £wd:allmJog rdlrustva u

J.a;panru ruJsllio!Villi 1SIU ;d!ulh 101dlalil1!olsrti" ru odnosu na vlasnilka
1

ipreduzeca i u manjim i srednjilln kompani'jama. Pdsto vJa-

Slll!ioi Ill tndlima msu imaH rdiO!V!OljOJJO ikapitala tkloj:illn hi mogli
da finansiraju sistem nadnica u skla;du sa !I'adnim s·tazom 1

u tim preduzecima nije se mogao uvesti sistem dozivotnog

11Ja[JOISI}jla'Viall1jla1 ru1.li. se na ltalj n~a~cin mog1a ikrupiOIV,aJti rodamrOisrt
i ldj,ali11!ast m!arrneSitendlk!a.. ~jruoi 101diamrost ll<Jnorz ,dliferen-
cilrarne nad:II1ice u oovisnosti od diuZ.imre madnog s·tazal sek-
to~r v:eildil<Jih !POOduze6a tzJautzJ\III1alt j.e rtra!Zio ,d:e>Zirv,otm!o rzJa([>O-
s'ljavanje radlnika. Ukoliko hi neko i bez potpune sagla-
ooosti IP'~Oidiavoa n~soo tpre~diuzieleel 1Siffia1waillo 'se ,dla lod-
lazi IU talkolnaS!tirrna ilroJe ,/lli!SI\.1. h<wmaniooe" i ISIITia!tll1an
1 I

je ,.iZidaJjnilklom". DiillllgJa rveHlm [llreidiUIZ'el6a iolkleVJaJLa Sill dla

Zla!P'olsljlaJVajru ove 1 ,i'lld:ajll1liJlre"~ jiell' lbi ru rproti'VIIliOiiil njdhtavo
zaipd.S~jlaJVIalllije "ZJnaiCillo lkmsenje ipira!Vila 1 venovallmo do!vellio
clio S!Uiki01ba i !piOOOrt:imanda mdine S[)JaJge pa hi !U ~tam s!Lueaoru
1

s1grumno motgli rda m6umaJru OJJa IOISIVettu i1le U{jCXJ.11!Piallllije.

Zarl1o ltzrv. ,:i:ZJdJaljnici 1 i mSiU .ima'li 'drugOlg II'elsnjra do
dia [poltlra.Ze zajpiQS!Imje u ISJI"eldinjillrn i rrnaJnjim poocfuzeeima.
Za njih 'V'ilse nije lbdilio mesrtra ru idrivnim rvcl:iJld!IIl [liTediwz.eCirrna
ko j a su proizvodi1a rrnodernu robu i u rboofui za premoc
tJaikm!iciilia 1se 1sa pn~diurzeeima maiZvijeniih ,z:emailja Zapadla ..
Ov:a pred:Uize6a Sill p100dlsJtiavljala japarnslru mdJu!Sitr.i'jru ik!oja
se lbori:La ~a do/boo rzeanilje i od [[1jdh je rzJaiViilsHo iblaJgDisrt:nnje
J apa:naca. Zato s:u sanse da se ,i.ZJdajnici" zaposle lbitno
slmarnje!lle a !lliajj:vOCi hroj mdln1lka 10sd.m ru !I'eltkirrn s!LuCa-
1

jevima nezadovoljstrva nastojao je da do kraja zivota

1

11adli u .tJa/kvirrn rvelirrc.irrn p!I'elclJutz.OOima. ~oomsrbi za.pos[j,a-

v:arnja ru rs:re'dln\iim i rmJaJlirrn l.ktouniPooij,anna b:Cle Sill sooga
136
znatne, dok se prilika za zapoSTjavanje u nekom od velikih
predn.uze6a ~ala samo jedln!om u rZilvottu, rpos'le :zJaMr·setlka
slrole iii £aikn.tJlrtetJa. ELi1a jJajpaJI))slkloig iiillchuiSitlrij&loog ISVetla -
nJameSrtlenici ru ve1ilkim pre!cfuze:Cima - i nije imana slio-
bodiu ()Jril1illooun :iJalPO'SljaJV~a~nja. Koo ISi1lo sru njiliowi- orevi
radiili ll1la rposedima gos,padi8llia (daimu j o), i om.i w citarv
svoj ziivlot p()sveev,ail:i ll1101v:Oilll !g101S{PIOidlamu - predrurze6u.
~ sru se eJVll10[l'ske zemllje :iJsollP1jliMale ru :ramlr'ajruCean.
prvom ISfVe!tlSkom mtru, ji8{PW15lka IPII"iiVII'ejda je ikirCHa ()JIUteve
n1a ikiim.esilmm i 'drug.irrn 'tlrmi!stdma i IOSitrvarrtl'VIaiLa [w:zetne re-
wltaJte. Najl\llel6i, prdb:Lem veldlkilh !Predtuizeca rtog '\llrelllena
billo je OIS:iJgllli'a'VIaiillje !J?IOill!U!cre lkvalifillroVIa!Il!ih IPaldlniika; si-
stem ,dJooi'VIOitlnlo(g ZiajploSI]ijaNWJ\ja i difetremdram.je IOOidiniCia
pirema 1c:liuZim.i mdoog 'SltaWa,· !lJIOOS~rujru !Se .sa ,ibelih olk.o-
warflnilloo." ri. na ,,IJ?kwe o~tniilre". S:iJSitem difemnc:in.1a-
nd!h 1naJCLnica :prema duZill:lli. Jra~Clmoig stJaZa nije bio eilroll10tiili-
can. ViSe na:dnice su isplaCivane starijim radlnicima samo
ZaJtO SrOO Sill ibiihi. IS~r,iji; tzialto ~,:tmdSlrovi rlla mcbnice /b:iJli NID-
zelmiO !V:iso!ki. IDa :hi oo (piOikJrild avi :ttr1dSilrovi, najrnize ood-
nice morale su se smam.j.iti, a to je izlagalo preduzeea
riziku da izguhe m:Iade radnike koji bi mog.li da predu
u dmu,ge iloorrn\l)mije; ZJarto iS!U iffiiOigJuanostti :sniZ81Va!Ilja aviih
nadirui.oa !bile vtrtlo male. Ulko1illro tbi lOVe rpacetne ll.lWfnice
Wle viSioike, rtlada hi IStlalrijri. II'admdci 1didbijllllli !Ile<JiP:raiVdiam.o
vilsolke IIllaiClindce, !looje hi mdlmaisWale nj.ilrove re:zmltaJte u
pr.oiZIVlOicbnjri.
IDa ibi ~se dlinniniiSialle ·s[ia!booti mSI_I)IOC}Iele prema md!Il!om
s•tafu, [p(re~Cliuzooa su u ISIVe :ve6oj o:neili poce1la dJa sarrna sfJm-
IJutlu mdlnJiJke na samom m.dtruotm mesi1:lu, !Sto je usJovil'o
mst lkrvrail.ifiJkJacija i siJ?OSPibiiliOISiti sa ~01dlimiama mclnog stam.
:Kioll1lfluiOijaiil.slko .dlnulSt'VIO, iloo'je je duJOOl1ro ~o ru nacelo
dia l~otdiine •srt:owmsi1:1i trdba pdStoVJaltli, a idla 'ZlaiUZVJraft s.tali'iji
naiCllllici lllliOJmjru 1sltiooti wilim.e v:redne p01s1Jovam.ja, i ISiallllO
je !p!oldstioolo ovalkvo !SUoo~Lovanje madnilka na mdlnom me-
srbu. PII'edme-00 'S!U ISitalrije maldmiilke OZJato ,sve vise ~OIS[ja­
val•a IIlJa PooloJVcima !k.oji rnsru i'Zlislkillvali fiiziak:o OOiPlrezJaiilje;
mto je jedl111<>. Old pii'I!liVicra rs.iSiterna .dto.ZivotlrllOg flBilJIOISdjava-
nja ibilLo ida lllaidtnilk lloo\ji mdii lllllaJnJUcltnie ip01s1ove ISIV1Qij mdmi
veik 10lkl0111w 111a posrovirrna !lroji ll1Je rzJaihroevlajru il:iizi.Cike na-
pore, lilri. na poslJOIVima !)JK>sliQ!\lfolde nireg ~H ISiredtnjeg ni'V!Oia
lljpa:ia!V'Jjamj1a. Unru1:alr :p1redlurz~a rrrije [p0s,toj1affia j1asn.a gn:a-
137
nioa iznnediu ll1llall1Jllelarlh i inwlekrtn.la1nih ~poslova; izmedu
oiVih ~ mdill/ka /P(liSitlo jale :sfll :veHke ,f11ullctruJacije. U
ibalk,v!Oj siii:IUJaoiji 11.1aJOOiai rnsu iJmali ~vijOOJU ISIVest 0 iPOisefb-
nim mdac:irrna i ll:'aJdmJOm mesrtru. lklaje im jpci.padal a !PI'.ipad-
nM1:\rp iloompnniji biilo ~e liK>IS iaJraZe:nije. .
iS.istem Ill ikiome sill mdtnici d001V!Otino mdili ti. Ill !kame
je ilooiiTljp'amija od:Lu!O:ivailia o nj:illrov!OIIIl angamvrunjiU :podsti-
oap. je idloZivort:n!o vezi!V'anje II1aldm1!ka 21a precLuzeee; ()[li
niSIU Oi1JaN ~hnort: I)JIOI.SIVe6iiV1ali odrederrom [pOIS~U (zaiOJaitiU).
R!adnioi su rlloikiom mdlruog 'Veilm mdilli mzme piOiSloJVe o 1

cemu ni~'>u LS!allTii Oldl1u!Civalli 1JJia ni'Sill im~i :izmazentU svesrt: o

1

md!ndm wda:oima i !P{os!ltu koji rtooba Ida obaJVlja'jiU. To je

samo pojacavalo loja1nost kompaniji. Ra:dnicki pokret
bio 'je sllalb i IJ.'1eilla.W'.ijje:n. (Mm:oigi sinlcJ.ilkati mgamizownni u
1

p:osJePaJtinom pe!ni01du mi·SIU lbi!lti. 1g1:mnsilci; oo •sill ibili ;s:imdi-

1

lmti 111!alllle'stem.~ka 1 fu~rmilra!I1i Ill slVJallroj ikompnniji ptOIIlJalo-

sdb.) P.oslodavci Sill lbili v.rlo vesti u odrzavanju odnosa
sa ~aJdlnicima i !USIPe'siilJO ISIU jOOallrl. !Chlscij_pilinn mchniika. Vllio
retJloo idJoiLazi1o je do suJoolba a Ill preduzeima je 'Vlada'la
1

rutimosOODa ,p101r10dionih" ,!p'atemnalisrt:Wlcih" ,dmUJgamslkih"

I
1 1

oclJrnoSia. ·
Namesrtemici ISIU menjaiLi .poslove prema tplanu Olhraw-
VIallija i dbu/ke pre~drruze6a 1 a maiSipiOdda mdmih rzJaldart:alka
vrsema je nnutar kompanije rrmja je sama snosila sve tii'o-
Siloove /U IVezi oogam.imcije j'eid!l'lJOig iOVa!l{lVIag s:Usitema. Neika
~ilka preidiUJZeaa IOSillilva:La Sill i ;s.:VJo~e &lrole u ikojima se
i'Sildjj!Uci~o sikiollo'VIaliJa i obllloaJvalla njihOIVa lllaldna ooaga. Po-
Ce:v od XX iVelka nelke vd.illre \klomprunije ;pQpiU1t .boodogrn-
1
dilisifla Mioufhisi i II1UJdnilka Kiaui IOISmVJajiU SIVIOje silrole;
v:ec 1920. ~ds1tem Slloollowanja i dbulke u veHJ.<,im IPireidruzeCi-
ma IPOtprmo je udblicen.
I van kom)panija postojale su redovne srednje skole
koje su osposdbljavale ljude za lbuduci ,poziv - tr.govackel
industrijske poljoprivredne ·skole - mada je u periodu
1

1868-1945. ;broj ooih kJoM sltl eJarvtrisill.i ova!lwe S!kolle lbio

viTilo lllllalli; najiVeei lboou mdn:ika Oidmalh II¥> 7lav~se1:Jku os-
lliOVille :Silrolle ~Slj~a.VJaO se Ill faJhrilkama i hez polbrelbnih
kMalifilkacija. U mJalim i ISOOdmjim prec1Juee6ima nije !billio
Olrglalll~ Silro'~OIVIa!llje maldtnilka. iRaldJnici ,su •se ru:ci~i po-
slu old >S/1Jrurij:ih midtrri&a. Velika IPIOOdiurze6a calk i ona bez
1

SIO(PS:t'Vem.lih ISik!olla rzJa ~{lad:rovel mrunje iii viSe siiStemart:sJd

138
su IOII'rgacirovlaJJa iSikolovam.je Iraldm.illm. Zamo w ve\lilka IPre-
dt&eoa kadrov:e :ilsrte srbruene ·spremre \lroii'ilstlllLa efillroaJSIIl.ije
old sredlnjilh i maJli:h ;predlurzCa, a 1PII10idlt1lk:itiv1110.st rtih mdlni-
kla hrilla je Zlll!aiDrlio JVi!sa.
1Ma1a ri sredlnja ;pireJdlruze6a, u Urojinna je Skdlovanje
mc:ll:nillkJa ;billo. njeg<>IV'a !iOnia lbmiga, i u lkJotjima !l'tije .p,ostoj'ao
sisrterrn rSiO[Jisrtvemili ISlkoLa 2la osp!Osdb[ji(Wam.je (k!adooJVa, ma-
s;p!aLa~g~a1a ISIU rtlldnicima sli:Onlolg SttetPena lkvalifi&racija; 2letJtJ0
i ll'llije !hiiLo ;veililke lllalilike u IPII10idJuikJtd.VIIliOISti IU OVIOj skn.l!Pilll.i
precLurzel6a. Velika )prelchuzroa ·S!U, (loop st\0 ISUllo viJd~. 1Pifi-
hva~ti1a !SisJtem doziVI0!1m.o,g rmpiO!SiljaJVaJnja i sisrtem difurenJ.-
cwamja llJJald.nriaa p.rema :naidJnom sillaru, ddk. su smdm.j·a i
mai]Ja rp1I'edtuze6a ibiLa i sll.liVilise slaiba rz.ia OVJaihw si·srt:em rzJa-
poSijla'V!alnJja, n~diV1alllja i !OiSipiOlSICili]ja'\llanja :z;aposle.:rOO
raiOO:iJka; 2laW 1se jarvJjatjiU i velilke ll.iaiZlilke Ill procLulkJtiVillOIS'ti
.rada, koje rzat~m us[ovljawajru i znatne mzlilke u vis]ni
nadlniaa.
IN~11kio Orom.·srbalbacijla [Jort:krepiCe ove p!OidatJke. Iz 1la-
befl.e 2A mwe ISe videti da su ~ra1Jliike ill [}ladiiliooma Ill !VW-
Ikinn i •srednjdrrn IJ?IOOdJuizeCiiiTI.a bile veee 1914. ne:go 1900,
i da se ta .razlika za sve ovo vreme nije bitmije smanjila.
Ukoli!ko rveJli!roo ;p~re:du:zeee oofiniseo:no kao p.rec1uzoce sa
1.000 i vise radnika, tada je nivo nadnica u svim rpreduze-
Cima, u odmosu na OIVa ,v:elliika prednJize6a", 'hio naj:visi u
periodu 1909-1914; disparitet .nadnica u to vreme nije se
mtrliOign :razlikiO'VaJO: iOid O[)J()Ig :u .:Bri1Jamiji 1949. god:im.e. Tra-
bela 2B, medutim, pokaz·uje da su vee 1932. godine po-
'stojale zna1Jne razlike u naJdinicarrna, rrnada se mora imati
u rvidu cinjenioa dJa je IVeliO:ina predlulze6a nn rtatbeli 2A
merena [p'OOITla ibmju Ziajp!Os[enih, a m:a taibeli 2B p;rerrna
uk:Juamom ms[Jidlmi'VIOiiTl ilm[Jitallu; s1~ rtrreba ib:tti oibazritv
u rporedenju IOIVID taibella. Goidiime 1932. IITadnd.ce u mt:jma-
njirrn precLuzeCilma nilsru prelazi!Le 26% nadmioa u najvecilm
p11eduooe.ima. Ove ~ti[Ji6rro ,j!CiipamJSike" lfra.Zlilke u nadrrrlca-
ma javlljajru se dMadesetih g10iddrrra OIV10g rvekra6, a S'a mtlllim
6 Osim 1909. i 1914, nema podataka za nadnice u zavisnosti
od velicine preduzeca predratnog Japana. Podaci navedeni u
tabeli 2B procena su Umemura Matajia na osnovu pregleda indu·
strije u pet gradova (Osaka, Kjoto, Nagoja, Jokohama i Kobe) i
sire .oblasti Tokija iz 1932. godine. Japanski ekonomisti su danas
misljenja da se znatnije razlike u nadnicama javljaju oko

139
-
.j:::..
0
--
velicina
Tabela 2A: Dispariteti nadnica (nadnica u preduzecima sa 1.000 i vise radnika=JOO)

Britanija
preduzeca 1909. 1914.
1949.
(broj ukupno mus:k!arci zene Uikupno
zaposlenih) muskarci zcne ukupno

5-9 80.0 75.7 99.6 72.7 72.3 91.8

10-29 85.8 78.6 96.7 77.1 75.2 85.9 84

30-49 88.9 85.5 92.1 78.8 81.0 80.2 83

50-99 91.9 93.2 94.1 82.6 87.4 81.9 84

100-499 94.1 94.4 96.6 85.4 89.7 83.1 86

500-999 92.2 103.2 98.6 87.6 100.9 91.2 89

1000 100 100 100 100 100 100 100

Izvor: Arhiv Sekretarijata ministra za poljoprivredu i trgovinu: Kogyo Tokei Hyo, (Statisticke rtabele
fabrika), za 1909. i 1914. Podaci za Britaniju preuzeti iz S. Broadhcidge, Industrial Dualism in Japan,
(Fr-ank Cass and Co., 1966), str. 51.
prip.remama ove mzlike jos vi:se se uvecavajru. Kada je
o!k!Otn.Clama [pOSlei'a.Jtm.a poanetrn(ja i aronfiuzija, olbiDJO'Vlljene
S/U .i velike razlilk:e u nlaldmioama. ,~ap sto OOmio. :v1deti u
Pwj ghwi, u peirilodlu ibii:'ZQg elhmomsllrog II'astla ~ediu
1963. i 1973, [{,aJdia se os·e6ao rnecLos,mta:k mdlnle ISnage,
ma1la d 'Sitednj'a rpredluzeaa !1.1JUldJiilia ,su rveee rn,adlnJice Joollm hi
pl'.iJVlufkJI;a rndmilke. ZMl<> w i it1arlil.ilk.e u nadnicama smanj e-
ne, ali i dana1s sill mc:Imami vetl.i.\ki mSiPOili.
Od: d\naideseltih gorlimn OMOg veka naiSltJaju ma:zl:ike u
pii'irvart:mm ISelktoru :izmediu TIJaiCltnioa ispLaCemih Ill malim!
I soodm:jim i vell:iJlWn prr-ecLureeima, dlOlk ·su II'am.ije !rlarzlilke u
nadruiaama mvi.JSile od !boiga da li mdln:ilk !I1aldi Ill pri'Valtnlom
ili d1.1Zavnorn ~uzeeu. Godine 1909. nadnice muskaraca
:u privatnim preduzecima sa 1.000 .i vise radnika ibile su
1,13 !PllOseOne rnadlnice mu!S!kamaoa u preclJtw.eeima pdvalt-
nog 1sektora; nadmice mUJska~raoa u dr.Zavn:ian preduzecima
bile ISIU 1,43 (pmoseC'me 1Il.iadnrlce mu!Sikamoa Ill privait:lnlom selk-
tlofnu. 7 Za zene ocLgow.a:-a:jruei podaci, lt'espe!ktiiVilJJO, ~nose
1,10 i 1,23, i ukazuju da SIU dispariteti izmedu drzavnih i
prival1:lrrlJh predJuze6a :bil.i ve6i rza mUJSilmroe nego rlla zene.
Ove [)1aJZJ}iJke ISIU se bnzp sll11Jali1j,ivalle i vee 1914. ~dline, i za
muskarce i za rene, nadmice zaposfenih Ill drzavnim predu-
zecima sa 1.000 i vilse radn:i'ka bile su nize u odnosu na
privamna !)Jilleckuze6a. Drialvm.:a preduze6a Ill Japalllu ot;poee:La
S/U da rode oo vrlo vi.JSoilcim nadnioama ·i \Zlaro lllislll ~U~Spe­
vala da ostv:are zmatniji pro£1t, IPa 1h je vlada (prodavala.
Nadmice Ill rpreostalim idirzaJVtnirrn pood!wzeCima d dJall(je sill
bile rv.iJde i nadtmalsirvale ISIU pirOidulktivtniOISlt rodnilka. T·allm
visoke nadnice !bile su produ'kt neek()[]:ornskih faktora -
roap, 00. ipii'·imelt', cillljea:IJ.ice ida !Sill IIIUliOgi lll!aJmesrt:en:ici Ill dir-
zavnim preduzeCima ibiH pripadnici klase samuraja -
ili reZJUltat shvatanja da se tako visokim nadnicama cuva
uglled dr.Zave. Uib.rw su i ove .raZilike nestale, a pocele
sill ,dJa se jawl\j1a:jru ~Li'ke Ill vi.tsim.i !l11aclinioa izmediu ma-
lih/1srednjih i velilkih pooc:ln.la:eea (plt'iVIaltinJOig wkitioma. Bi1o je
1920. godine. Sve do tada tipicno japanske tradicionalne gazde
kontrolisale su ponudu rada; ima ironije u cinjenici da su u to
vreme postojale· atipicno japanske nediferencirane nadnice.
7 Vtid. Meiji-Taisho Kokusei Saran (Opsti pregled stanja u
Meidzi-Taiso Japanu), izdanje Toyo-Keizai Shimposha, Tokio, 1927,
p. 540-541.

141
-
~
N

Tabela 2B: Dispariteti nadnica, 1932. godine (nadnica po radniku u preduzecima za 5 miliona jena
i vise=lOO)

veliCina preduzeea (iznos kapitala u 1.000 jena)

0-1 1-5 5-10 10-20 20-50 50-100 100-500 500-1.000 1.000-5.000 5.000-

razlike u
nadnicama 25.9 30.1 332 38.3 45.3 54.1 67.5 78.1 84.4 ·wo

Izvor: Y. Ando, urednik, Kindai Nippon Keizai Yoran (Pregled ekonomske istorije modern9g Japana),
Tokyo University Press, 1975, p. 119. ·
prirodno da su prvo ddavna, a zatim i privatna predu-
ze6a, u zelji dJa OOu'V!ajiU 11oija\1niOISit SIVJO'jih traldniJm, IPOiil!U-
di!La 'VIi!se lllaidm.ioe.
D.iJS{Pirur:i!teti nadm:ioa ve:HJkih i !IOOllih :preduzeea :pret'VIo-
r.illi Sill .se u ihnc:miOruu iboljlku j~a~paTIJSke (pY.iJvrede. Sposohni
m1adi ljrudd :leleli su dJa will u velilka preduze6a, ddk su
mal1a i ,sredlnja IPTelduze6a ~ljava!La oSI1Jatalk. VeJli.Jlm
preduzeea su rzatlo llTIJOfgm od oomog IP~ka da regmtuju
d·wzetne (l1aJdiniilke. Ovo je ~ds 'ViiiSe illlVei6al\llallo 'I1aJZli!ke u pro-
duJk:thnrrosti llroje su ionalko JPIO!StD]aile iannediu malih/.sa:eid-
Djjih i vclillcih [JII"eldiuze6a. UiVWa'VJanje 111aZlilka u 1001dm.ioama
pratile Sill i sve veee ~mZlilke ill prdfit·ima, jer .su !Veli.lka
preduzeea lbir:le aikJumuJlimalLa lkapitall u 01dlrrosu :na mala i
stredm.j,a. Velilka pll'eldwz;e6a !l1a.S!p0liagalla Sill ,dbvoljno veili-
kim lkapitaJJom da su lllliOigla .da lkuipu:ju :najibo[ju telmolo-
giju, pa su lONe trdiilre u tehnolQgiji IPOjaca'VIale ~razlilke u
rpr.oduktiv111osti, a time i trarzlike u nadnicama radm.ika. Ta-
ka je zatva:mn mearami lkirug.
Tiaibe1a 3. poroaJZJUje promene u IMZliilmma !pll"Qduikrtrlv-
nosti u periodu 1929-1942, u zavisnosti od ve'liCine predu-
zeca, izra:le:ne rprelro hroja ~a1Poslenih.1Piolsto je kdza tride-
setih godina prvo pogodila mala preduzeca (1930) a zatim
i velika (1931), a ta ve!lika preduzeea IPrva su se oporavila
(1932), razlike u produktivnosti u periodu 1929~1932
su se menjiale. 1933. te lllalzlillre Sill rzill.laiOajlilio IPOfVOOame i :telk
je jpl0ilutr1atno sltlanjle ii ~1rulra pmirvlredle !pO:sle 1940. znnt-
nije uma:njila te !I1aTZJ11ilke. iPoaev od 1940. g;01di:ne .pastale
su vidljive posledice nasi1lne konsolidacije predu~a, te
je do.Sio do znatnijeg sma:njiJVa:nja I'~lika u produktiv-
nosti.B; posto je ill to v.reme .postojala kontrdla cena, ,teSikto
je rooCi Ida li de ndMo tp!OOirzwad!nje ii»'i!Pi&an LWallooun pojekli-
8 Bkonomska kontrola ~e pojacana pocev od 1940. godine. ·

Fabrike u onim grooama koje nisu bile znacajne za Tatne pri-

preme, kao i mala i srednja preduzeta u koj:iana je produkitivnost
rada bila niiska, nisu mogle da osiguraju sirovine i osoblje; ona
su iii prestajala sa radom ili su se pripajala veHkim preduzeci-
ma. Taikva ,bra:kovi" podilzal.i su produktivnost malih i srednjih
preduze6a. S druge strane, mustajala su velika preduzeca ikoja su
svoju prividnu snagu dugovala prisajedinjavanju inferiornijih
preduzeca, pa su istovremeno smanjene lfazlike u produktivnosti
izmedu velikih i malihJ.srednjlih preduzeea.

143
-
-1:>.
-1:>.
Tabela 3. Razlike u produktivnosti (ukupna proizvodnja po radniku u preduzecu sa 1.000 i vise rad-
nika = 100)

veliCina predu-
zeca (broj rad- 1929. 1930. 1931. 1932. 1933. 1934. 1935. 1936. 1937. 1938. 1939. 1940. 1941. 1942.
nika)

5-9 75 63 74 65 46 42 41 43 45 49 48 60 61 69

10-29 84 71 86 75 56 51 51 48 54 59 58 69 69 79

30-49 95 82 97 87 70 62 61 62 66 63 71 85 81 91

50-99 109 91 101 95 75 66 65 70 74 80 83 92 94 99

100-499 124 95 107 102 86 81 82 85 90 90 90 98 106 102

500-999 104 100 109 105 88 82 89 91 96 91 87 96 92 114

1.000 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100

Izvor: Odeljenje za istraZirv~e i statistilku, Ministrov se.Jm:etarijat, Mimstarswo za medunarodinu tr-

govinu i industriju, BgyB Tokei, 50 Nen-shi (Jubilarna istorija cenzusa o manufakturama, (za
1909-1958), 1962.
na:6nom rndlrriJk:Ju ~t'ViairnO' ol~amao njegONOj piOOidutbiv-
liDSft>i II1atdla.
Ove mazlilllre ru jpil10cLulki1:ilvtn.lo!slti !l11iru u&Lovile Slatlno il1all-
~iJke 1111111admCialma. One !Sill ~e i !l1azliike u ~avsrtve­
noj 7JaiS!tiltd i 1S0Cij1allm!om oodlgummjlll ~eini!h. Oni lkoji
SiU lbilli 2'JalpKJisileni Ill veJllikiJm [pirediulteCiJm~, ibili ISU, koo SOO
smo IVOC wdell.i, rndni.Clloo. anfus~tija ,;Sia!l11IUI1aji" mdlruic-
ke ikJJaJse. Veliika /Pifel~ 111e SlamO idla Sill ih olbiUWval~a u
olkJv.imu !J.)!LediutzOOa vee !Sill ih i l1ru1rt:iuJmo lliWIDZala, uJtioala
nJa 1n.jlli01V momalmi ldik i pireffiv1a'l'ailla u wllmVIoidfuoce. Lite-
mrmi tkiliubiavi, .SIPOIIitlslkia dJnulSitva, arailllimmje cve6a i cere-
m:omije rpijetnja Oaja, :Jooo. i lllliliOige 1dlnuige !pOigJO!dllloiStti, p:o·
stojali su u p!redm:eeima, tako da ona postaju nalik 111a
skcle. OVIO se 111iCliOO!Ciito odlno!si m poslleramrui. pariloid. Na-
mestenrci ISll s;voju lliS!teaevtirrl!U ~i idla iJ?IO!Vere rpretdluze6u
i eJa rtlo ISIU [PTimaJl~ !kJamamu \loojia je ib:iJla visa old nne Ill
bamlJmma; mno je podsttioaLo triadtndllre dla !Steele, a !ktompa-
nijama ~e oibe!Zbedi<Valo dioicliattmd i7Nor llmp:iJtalLa. Os111ivalna
Sill !i iCIJnu:swa 21a maj8lrm11U poiilliOC i ikloiolpemtirve, kooima
S1U ruloorvioidile il.oo!In!PaJn!ije. ifui'lilloolm lglOidJisnjih [Pli101Slava,
Oidlma'Viatna 'S!U att!lets{)m !llalkmi.ICerr1ja i elk:Jsikul:mije. Slve to je
jaca!lo ooh jedinstva medu radnicima i podsticalo sistem
dozivotnog zapdsljavatnjra.

IV
OVIa(j tip rk1011111Pamije lbiltruo se imZlillrovap 'ad ~slkiog
tijpa rgclie je (pidjOOiniaJC ISanTI rSI1:ioao ik\llailfifilfuacije, iloomparnija
ka1snije UlillatjimljiVIailla m.j~ ~raJdinJu. 'SipiOsdbruosrt, ZJaJtim je
S!Pajalla sa dmwgdm faJkrtorima proizvodtnje i proizrvod [pOO-
davala; radnik je mogao da napusti kompaniju ukoliko
Oleeni da lbi u drugoj llooil:l'lpamiji rs:v10j 111ad mQp;oo rslkup~je
da oproda; i kompatnija je mogla da otpusti ·radnirka ulkoH-
ko je billa 111ezadovol.ina njegov:irrn .rodOIITl; :mdnik je mogao
S·alm rd!a se sllrollllje uikolhillro oceni rla ibi iffiJU il1l<:Wa llwaHfika-
cija donela visi dohddak i bolje uslove rrada; taj olblik
kJomjplatnij'e [poldiraJrulTieVrao je dla je ~rarlinilk mo1ga1o i !POO-O-
VIo rdJa ISe p!OijarviljiUje nn i!lrZJtst/U roda nndeci 'Saida iClmll!gu
Vl!isru lkwallifilkra:cije. U Jla[)ia1IJIU i m ilrompanijiU li m IPOje-
dlilnoa rzla!PO.SJ.tira!Vam.je je lbillio dozivortmo, 111estJo rsliarro 'b'rtillru;
kada se ~radn~k prima 111a rposao, tada je 111ajvaznija ocena
10 Zasto je Japan ,uspeo"? 145
njejgJCiNIOig tka;rlalkrt:eria:, 101d:arr1osit i IIIllogui6nlosl1: da lila diulgi
nolk ,dqp:ni.rnese II'arZJV10\jru iktomjpaindje, pa ISIU rti £aikt10!1'i iS1111art!rtl-
ni rza vtafuije od IIljego~Ve ll:lr1eniUJtiile pmdlulkti'VInJoslti i oibru-
ceruoslt>i. Bas koo ru siliuiOajru UJSMajanja !ClleMa, tkiOillljpanlJijla
je 'lootd •alll!graOOMaJnj1a !l1aldm.iJloo 1111ai101Ciltiu · !P<~lijill (PiolkJ.am.jaJ.a
OIPaiSiiJJO/stdania i ko!rilsrt:ima Pld ~aax>!SljiaJvlaln(ja rt:og i I1:Joig md-
niikia. ViOOITie rdlepresci.je postfuruo je j,aJ6a1JO 1lenidem.cije zajpo-
sljW~a~Iljja rodalka vee 2Japos{Lein'ih mdiililka, iH (l]apD:sljatVta-
nje md!lliilm !iz odlredem.ih regiKxna rrernll~e.
[[(JonnpaJn.ija tSe ~ !P~telmaJlilstiClki. Meoo IIlame-
sltenlicilma, iZliTleOO nameStelruiJlm i IU(PIMV!e IJ?TeidiutzeOa v\Larlta/l.i
Sill 01dlniooi lk10ji bi se IITlO!gli IOZllllarCirVi lkoo 11:10idda ISIO[idrur-
lllOst; kompaiilija je, u 'stvari, bHa jecLna velika iPOrodica.
V:ec 1Smo :vJi!ClieLi dia je iklOIIlllPaiilijra 'Ve6i rn.~C~~CiaJj [XriJdlruv:alLa
dloZiMo,tmJOnn !ll~lj8!VIaliJ.jru mgJo lklm1ik:Jotr1oianom ido!Prirrroslll
proizviDdnji, pa je 'i s'i.stem nagradivaiiljta odigovarao ova-
kworn .zanmslja'Vlaiil[jiU, jer su d!Oihoci !r1alSli IJ?Telilla ldmini md-
nJoJg rS!tafu ·i lbili sill lila diuJgli ['o(k sttaibiiLni. Radlnlici se :nilsiU
iJSar'pl~iVIC\I[i 1111a [c.nartJalk: ti10ik i sve siV!dje IJ:l'Oftemdj~a~le lkocitsrt:i[i
su roaikJo da 1111a ,dJwgi ooik dlaju IS:vdj 1dJopo:ill1l01s !11amliOjlll lloorrn-
pooije. BiaS llm10 li u IStPOilltru, ilro:d :llrCamJja na k.mtike Slllaze
svallro llliaJstJoijd ,dla SllliSI!:iJgne ore lispred; \lrod: lt:rCianja na
duge 1s1Jarze ueesnici !l11alS1loje ida ne ZaJOISit'aillJU rzJa ldlrugima.
S¥aikJa (pOillliOic ipi01SIUJS/talliom ru rtrrci na ilmiart:lke 1srtJaze rna!Ci
pooaJZ; !t1Jalpl10ltw, u rt&ama n:a dluige ISitmJe lbez otpasn.os.ti
mOifute :pmurZifd pomoC ~ IUOeSinioima. U slliuJCajiU tp'l"e·
c11Ui2le0ci~;pomoc IJ.<Jollegama ISramo !PIOdlire ll1!gled 'l1rudll1Jilka i ko-
ri:s\ti 'il'illi ·oo 1~i rok. Na dluigJOi_PI1Uiga!Skilm IUit>alkmiC!alllla sJVi
su ·ii~btW'edneno i ~Mi. tpo 0111UZju oija je idu7mosrt: dh
jedhti ;~ima li?muZe 1Pf01I110c. Ovo mi i 2la preiduzeee, IUiko-
liilkJo Sill ISIVIhz;aposleni 0La111101V~ ~edniog tima \k;oji jeldim.s:t'Ve-
no lltlaiSrtruJpa. !l)treilla drugirrn :predlu:ze.Cilma.
; r': SallTIIlwaj~ Vla!SIPWatni u TOilrugaJVa perilodlu, ,s!Ve dlo rata,
1

SU'll~-prali ISI1i dJa ,dliTU!Sit:Mo ni!je arena :zJa m.a~dtrnemnje poje-

~aclt, ·~ mesltlo na ilronn:e dlooaJZe do ~aja IJwlelkttiJvm:i
~OOU.; 'l'ilesto !ll'a !rome se dediCiin tilm illalkmriOi !Protiw dru-
gdg.~ · EI1Wl1101illsikti IIOOmlkst.urenoija ll1lllll1ltlatr j~a~p~aJil!slkih tpll'edJu-
ze~· mfu' lll~d nije ibilla oos:tlolka; stalm!o :isttioanje dlugo-
l'ocrte samdnje us·lovilo je odsust'Vo konkurem.cije medu
pl!>rjedilioittlia.' K,adlar 1se jed!llom danese oc:11Iiu00a o nOOijem
tJap6Mj,atVIiiD.jl(1;_ tada pojedinac 111aprecLuje Sttepemioama ,sta-
OOSill:liS'tiV'a", pa ib i 1Se lffiliO !ll110gfito 111iaWJa11Ji ,)dmuJS:trvlom oo.po.r•
n:Oig trarla". 9 KJaK> sillo maiSiJn~mdnja :ilma IV'il§u [piOOcln.IOOt:tiv-
DJOSt mdla od gmdev~tVJa, ltlal1ro i j!ajpam.slk:e !lrompWlije
adirZJaJV!atiiU rviJSIOilru pmadlulkiti'Vll1101St ne ikaloz ik011.1llrurenoij!U
svojtih tradnik:a, vee kmz njilhovu uzajamnru saradnjru, po-
moc d. podJsrt:ioa'j nta .Pad. iR.JaJd 1U jlaij)larrliSikJOj lk:ioanpain:iji je
bio, a d. ;diaJnaig. ~je, rzJa rnzJI.illru od e!Illglesikog tijpla rr{)O'l11paJlije,
nalliJk na ~entle Ill policijli :illi rv~ojsci.
Narrneistenici Sill :z;a~dJaviOljii1i. ffiiiOjfun rpos1om, pogotoVIU
kla~dla ve!mjiU da su p:oikooa1i [piO!Sehruu 1odiaJn01Si1: ISVlOilll pre-
c1Juize6u; IOIIl.i siU ZJaJckwoljlllli. ullroliko rrnogu dla rode !Pii'eilro-
vremeno. V:riLo Oesito ddrekmari i llli]JII1aiV'a iSIU odsll.l!trr1Ji tolloom.
ovog preJlooMremeriiOig mdla Jmdi se zaoo s praVJom more po-
rediiti IS'a 1dlolbJ1avoljll1in:n mdtorrn. Kiodege vils·e ni<SIU jedmi
dtrugiuna ~oiD.IkiUrentni, oni sru sruradnici, dr.ugovi po oru.Zju.
Vllilo •SIU :retki ovalkvi primemi IU B!l"itam.iji ili .A!l11erici, i om
nisiU posmail.ri. viliaJdajll.llc.a nJOIIDa i pQijarva 1S1U ;slro.mSnjeg da-
1Jurrna. U Jaipa1111U ISdiSitem od !POjooinoa ne 'Zlahrt:eva samo
ll'a!pOI1aJn lrlaJd vee i [piOtlpiU.Ino ipOISVeCWam.je (pYeduzeoo i . U
slabodno vreme. Pretpostavimo, na primer, da .k:ompanija
ptllanima odlrfuvanje atleltlstlrog mi,tiJnga 1lla ISIVe zaposlene i
dta je ISIV'alko sldbodWl da ofuCii da lice doci. U Bngleskoj
hi IIl!atl'VeCi bmj. namesteniJlm m.emdJo :pl1ih'Vatio oilnwezu da
i •svoj vikend posvet'i predtuze6u, pa stoga mnogi uopste
ne bi do'Mi. Preduzeee ne bi uspelo u svoJoj nameri da odr-
zi uspesan at~etski miting i moralo bi da odbaci i samu po-
misao na odrzav.anje jednog orval<viOg s.kupa. U Japanu,
medwtim, priJSIUISt'Vlo ov:alkJVJorrn altlletslk:Jorrn mitingu bil!o bi
dokJaJZ IO!dooosti, m.aiSi1o bi na posehruo odloihravnnje i billo
ZJaiparrnOOnio; maJk:Jo odlLuka da li da se pni\SiUIStMuje atletsk.onn
mit,illlgu m.tiJkJaJk:Jo vise m.e hi lbiJI,a 'SlDvaJr sJiolbochnJOig l:zJb01ra
sVJailoog narrneSitlll:illm. T:alk10 ,ge ziVIat :pojedtinca rvez!ll'je za
9 Ovo ne :maci da menu zaposlenirna illje hilo konkurencije.

Posehno je hila ostra konkurencija u onim slucajevirna kada je

neko time zeleo da dokaze svoju odanost. U ovoj neekonornskoj
konkurenciji hilo je mnogo hesrnislenih momenata koji uopste
i nisu uticali na produktivnost kompanije, poput nastojanja da
se mdnik po svaku cenu dodvori starijima, iii prisustvuje pri-
jemima iii atletskim mitinzima koje organizuje kompanija. lpak,
ova ,konkurencija za lojalnost" u svim rnomentima je cuvala
postojeci red stvari ii hila je znacajna pred.nost japanskih predu·
zeca.
10* 147
kioantpamiij!U i wtn mdlnog IVII'eiillena. E1Digleski ll'aldnici bi se
naj,veoovaitmij,e rusprotivili OIVom IP siholoSlrorn IP:dsrtl.ll}JIU i
1

u ime 1slJolb:olde hi se odJurrnili rpaJtermwsrt:i6lrom IPIO[lla!Sam.jru

looun(pamije. · ·
U :konfuci~laJilsiloom rdlru!SrtMu ISIVaiki rpojOOi:nlaC !IIIDI'a po-
k:laziJVa)t:i 101dialno~ ICl:nuiSt'VIU ilrome rprilpada. NjegOIVa odiairuolst
se meri srpremnoscu na zrtve. Ukoliko on odlruci da pri-
sustvuje atletskom mitingu i zrtvuje svoje plam.ove .da vi-
kend :pmovede sa lJID110ddCIOm, ltalda 1se ltaik'VIa od!lllliloo. wzima
lmo ;dloilcaz n]egove odanoiSJti. Ma~da lkJomipam.ija :isltiee ida
je priSIUSitJvio ovalk'VIOm artlletJskonn miltiJn®u ISitvaT Ucnog irz-
bara., ma .n[Srt:Ja ne me1111ja [}Ia s1trv:a11i. Kompamija IPmiNidtno
isil:ire dla je ltto SJtlvalr Li.Ca:wtg i7Jborn, a ISMllki rojaJni .:mdm.ilk
ce i rte kailoo imarti u vilid!U Zelld1t1 lllle[1'3Jde:era da se o'V'a!kav
miil:ing oc:lrii, i zato ce i na ovaj 1111a0in irMazirti SMdju oda-
IllOisrt: kiompalnijd. rK'3Jdl3. detdJniom!UIV'azi ISftvlamne name.re lloom-
panije, on ce sve staviti u drugi plan i nastojace da uce-
stvuje kako bi rpokazao da je ,madjiv" namestenik. iK.om-
panija :Ce 1Visollro cen~tJi nj,egavlll oidam.ost:; odanim m.amesrte-
nicima dajru se dolhra mesta, vece !Plate. U lkoillfucijanskorm
k!~piroalliJstiJOlrom dmulsii:Mu 101drurua ISILurZJba je najwe6a wlirna
i 1t1 etiOkiom i mart:erijlaJlirsltialrom smri:sl!U .roci. Uilroil:iko naj-
veci hndj namelS1emri!k:a IPrisiUIStMude artlebslkom mittilruglu,
maiLolb111ojni ,rsloibodm.jaoi" \looui rs1t1 o.drs1umni .izarzvace neg10-
dlov:anje oo1tal1ih ]er ll'eiileil:e ,,hammOIIlij!U" drulswa. Z:aJto se
Sil1obrotda ilJOjedmoa na.jresce IShvata limo imdaja iH dzacwv
c111Uis11JviU, iii njelgiOIVOJ VeCIDi, rj srvi \lroji se UISiU!de .na rtaJlro
ne81Jo ibiee pO!tpnlno j,zollJavami.
U rCJIVom 1drusil:v:u ZJarto i .nije !ffiZVijen zapa.dm.i oblik
mdnng ill\gOIVora.. Ra~d se ne smatlra rv:redm.om roihom; je-
dino rse wedm.uje duJh oidlan.osti. TmiiSte m ,lJoUral[li()ISil:'' 0!1:-
'V'a'm ISle s'amo jedtnom ru zivotlU, odnnaih !PO zarw:sert:ku s\kole
iii posle diplomi~ranja. Na tom tcii!stu S!Usreeu se oni koji
nnde lojallnoslt i oni Jroji je froZe, nj:ilhJoiVti. ibuduCi ,1gosrpo-
dad". \Ptre Meid:Zi reviOlllldje mdooje je otpredeljirvallo llro-
me ce ;golsrpodamu projelddnac s[~irt:i, a oid tarda rs!VIalko je
siLolb;odan ida rsam odalbere rsiVQg ~odrama. SiLooodan nra-
Sitlup i1i rpoNilacenje sa .o'VIOig ltrZ~Sita odanosti i vi\Seklmtmi
i:z!bor ra:z:IiCitih gospo.dara protirvreei svim definidjama i
duhlll od:arrrostd, osim u nelkim iPOiselbnim Ollrolnosil:dma. ,Sa-
muraj" koji je imao nesrecu da bude nezadovoljan
148
svojim p.rvim gosp.odarom i mo:mo da pourazi novog, IIla!lik
je oo 1Samt1Jl1aja ibez gJOS{plodara llroji se jpOja'VII:jl!lje m Jro..
ru'llllPirrOOIOIITl rtrntstu. Zato md! nije samo :md, rv1eC i akt
lojailinJOISitli cllntmtv:u, pa je s.t.>Qga ,u !kJO!Ilrfiu:Oi:jallliSkmn dmuSit'VIU
tciiste rada nu:Zno dualisti.Cko po svojoj prirodi. Trl1s1e
odam,osroi iOtlvaira se poje1dlilrrou ,samo 'jedillom; 'l.llk.olhlro se
iz !billa kojih II'azloga raskine dozivotno zaposlenje, •tada
r.aldtni!k nema drug101g oWJ!arza nego dla pour~ 'llOV'Oig tposiLo-
davca ll1la dmgom, lkJotruma:>icroll1101lll rtrli.Sit:Ju. N8!dnice na
OIVOilll idmugom lf:riiiS.tlll ISU nire ,U OIOOOSIU na IDJadinice [roje
V<liZe ll1ia !IJ!l1V01111 ;tnZiiSrt:u m V'eiJ.iJ)m !PTeidJUIZeea. 10
iPidsil:io veJ.ilka !IJireldurze6a odam.e ~raJdniJke mogu ~reg.m­
tovati iskljucivo na prvom tn:1Zi•stu, medu njihovim name-
sten.icima i nema ,,(1JI01:1kll.l1Plji'Viih" mdlr1ilk:a. {'P101Vr'ellllen:i ([".c~Jd
smatra se .potlmpljivim.) Srednja i mala preduzeoa ll.maj-
mtjuju ,veJl~k·i booj ,,(pldtlk:flllP'ljli:viih" II'adtnilka. R~cLnici \lroje
alVa pre~dn.l1Ze6a nnajml~l!ljru na p.mnom l!rli1s1Ju primajru 111:ad-
nice ~oje odlgoV1aJmju onim na ,potllrujpljivom" llr.Zisrtm.
Za11o ONi mdindci i ne oseeajlll ndkia!kvu poSeibDJU obawezu
da :rade reMnosno. fUikloliikJO ISe IPOil'lJOIVO pojarve na O!VOil11
,pofku;pljiv1om" triistu, .tada ·ce najvemvatnije moCi za
te iste nadnice da nadu nove poslodavce. Za.to izmedu ma-
Lib/isiOOdtnjiih i 'Velilki!h !P·re~a JPIOISitoje cvclike rail.illre u
visini 1111aodll1Jioa i ISIOCij.allll1iom s.tarbuJSiu. Ove l!'a:zlike ,sa ISVIO'je
s•tmne povkt!Ce i dJnuge 1IT1101I1alne i iiclieidliolske iraJZJ.like.
Tdl(Jom TdlruigaJVa :perioda !POSitojalle su Cell:iii'i kkl!se
- ratnici, seJlljaci, ~anJart:Jije i 1trr1govci; moral iklfcllse Slall11ll.1·
ra~a i rte ~{)aJl(Jo se raozlillrovao 01dl mar.alla sel]•allro, Zlalllartlija
illi 1mgo1Vaoa. To je IOp.redeljr.i:vailo i ll1Jj.iih0!V10 'Videnje odanog
siliurenja, llroije se za~hteJValo samo od II'aotnilka, ali ne i dru-
gih kla~sa. R!aJ11nici ·sru IUZwa:li IPIOseihan •SitartJus i nisru mo~li
da raode .za svoje za~dlovoljstvo. Zaonat'lije, t~govei i .seljaci
naJlazi;Li su se ni!sko na druSrt:venoj ~esmvici, al1i im je za-
uzvrat omoguceno da rade i ilaraduju. Zato su se ove dve
sikJU[p1ne :ra'VID~aole !PI'ema IS<asrvim ~r.a7Jlititim maralmm naee-
l11ma. !Nesroo sliono vaZi i za !pl'edruzeca, jer Sill se :velilka
preiduze6a pcma!Salla dlnuigaoei\je u .odino.sru ll1la maila i srednja.
Ukoliko bi namestenik u velikom preduze6u z:bog vi~se.
10 Nas ,lojalni rad" i ,potkupljiv rad" umnogome je nalik
na Hiksovo ,ropstvo" i ,slobodan rad"; Vli.d. John Hicks, .A The-
ory of Economic History, Clarendon Press, Oksford, 1969, p.
122-40.
149
 nadnice presao u neko drugo preduzeee, tada je to neirz-
bemo !Pi0Mla:ci1o /OICenu da mJjemu oodlosrtaje ideal od&liog
sl1merl(ja ikloji rse ,zalhteva od rsv:iJh ~aiposJeni:h u 'V'eililkim
prec:Lurze6irma. Traj aiklt je srvojevrrisna SIIIli11tmra jpres!ll!da rzJa 1lorg
pojedinca. Ni~e !IR\IOOJice u mam.jian i rSirednjhn !Ptredn.tze-
chna ZiliaeiJle sru istovireme!OO .da radiilici miogu slooodmro dJa
prelarze iz j'ediliO!g Ill .di1Ulgo tptredurzeee. Od irurzert:mih II'adiilhlm
okupljenih u velikim preduzecima ocekuje se potpuna
oc:kmost [pOOdJwze6u, drolk mdrrrici u mam.jim predue:ecima,
posto ru mamje pdaeeni, m01gu dra uzirvaju ru 'SVIdjo] ~iOnJoj
s1obordi.
Takio se duailina rsrt:mulk1luir1a, na.s,taLa Ill Trollrugarva !PeJritl•
diu, ocl.!Ima1a i Ill werrne iMe:i&Ji reviolruclje ri u sferi pri:vrede
i rdrustvenog statusa pojedinaca i tako jeri dalje uticarla na
mzJlicite dmulstwene s·veiSrti - idrooLogije. rU Toikugavra !Pe-
riJodlu !PII'irpadlnoost viliardajflll6oj ilri pot11a:Cenoj \klrarsri ibi~a je
~edleljena rSiamian oodemjem, a u werrne MeiJd:Zi re~V~~cije
presudam je ishod ispita za prijem Ill preduzece koji je
biro rZirv'oltna rs:ansa 2Ja iSVIarlrog jprO.s[e zavJ1Setllm slk!ole Hi
fa!lrultema. Taiklo je [pOisit-Med~i Jrapan .pos·ta:o dru8trvo u
kO!Ille sru !PiOJedi[liCi jedm.i drulgirmra lk.OlOllwlrisarli, a tf:i tlron-
ktursi su bHi i jedina pri:lika rza to. Kao sto smo vee
istakU, kada jednon:n ude u rveliko jpreduzece, radrnik se
penje .sJtepemicama sistema srball'6sins!1lvra. Tallro IPO iP'CXV!l1Sirni
porsto~i miLaJka !lrotl:1l1.rurencija mediu nameSiternicima lkompa-
nije. U maildm i srediiljim !PII'edlulzeeima stvaTne S(pOsoib-
nosti su od odredenog macaja, mada, s dbzirom nato da
su ta preduzeea na ,diilu", stvarni uSjpeh nekog pojedinca i
nije rznacajno dostigrnuce, ~gledano sa vrha lestvice.
rKlomllwrem.oi(ja nredu prdjedlimdma lbila je 'silroro sasrvim
Olg)Dam.ieena, dok rse ostra ibonba vod:illra !iZ!Illedru ~Iil.ljpa nra-
mes·ten~ka koji sru mdrilli u ra.zliCi.tim [predlll.zeCima. Da bi
se neko dokazao kao USjpe!san ;voda, mma da ok:upi svoje
IJmlege sa posla i da .i:h povede u ;pdbedonosnu bitku iz-
mediu (kompam:i!ja ikloja ce !l:'erzJuJlrtimati rpordizanjem ugleda
Ilij~e IToompamij:e u rstlrupimi velilkih ~dmeea, iJ:i ,pret-
rv:aranjem njegorvog preduzeea od malog/srednjeg Ill veliko.
U l:llajpiardmirm druStmnima kiomllrurencija poeiJva na pojedin-
cu; oni koji su lllesposdbni isklljucuju se iz kompam.ije.
Kiounpanije rsu zato primrudene da .se !bore za pojedince, a
k>!su ilrornQ:>iam.iju napu!staju svi ordreda. Ova!lwa ikJoalliiurren-

150
cija nije !PfOsJtioijwa u Japam1. U Jiajplalnu narrnes1:ooici furmi-
mju tim koji kao jedna celina ko.nkuriSe timovima drugiih
.kJOIIljpanija; ruS[JeiSTI.e ~OIITl!Palilije zwadu dele SNim clalllJovi-
ma tima u formi honusa, vilse~1namje u sklladu sa sistemom
s tlan::e!Sins,twa.
OVIakiV,a tims11m dmill.lkn.llrelncija mo:le ibiti ,tJragicna 2'!a
neke nesre6ne pojeldi1noe. Ne!ko moze birti 'SpOtsolban ali
ne&OOOan, j.er je olkmue:e.n ndlrom;peitentll1im 1oo[egama; 0111
stoga nema i:zJbora, vee da se povuce i pomilri da nece
mo6i .da naJp!refuje. Calk i ulkoHko nelfuo pdkusa da nes'tlo
i~memi i ~bad se u il.liSipeSm.i\ji !tim lk:a!loo lbi potV111dio
sVIoje li6ne S(piQISOibnOislti, rt:~aibw ikioraJk lbio bi ocenjen kaJo
nelojaiL.nolslt .i sem v·rJo ret!ldh ISiliuCaijeva nijedna 1(1o!tl1jp'an.ijla
ne lb:i prihv·atHa ovalkvag :i!zJdajnillm. Tek. !k:!aJda postaine
,,potkup'ljiv", moCi ce da .ra6una na prelazak u dmgu
~OTiljpaniju.
OrvatkMo ograniOetn.je kiretaalija IUJtiCe i na Oiglr<llni6alva-
nje sldbode udrll!Zivanja. ISvako s:lobodno dru1stvo mo;ra
gaJI1all1ito:vati odtredooa grad:aiooka p11arva i !Slolbode, iPOII_)Illrt:
slolb:ode rf:moiSenja doholtlka, sldbolde m1s!l:i i njenqg izmza-
VIanjta, ,sJ.o'bode vers!IDog IUJb.edenj:a, a n~va2mije !PII1aVo je
sllolbotda llllclJrluZhnrunja. Trumo rgtde nema sldbode ud~iva­
nja, malo je verovatno da ce biti i istinSke slobode rmislje-
nj'a i 1Versiloo1g u!bedootia. iU jednolj: !Priwredi i clrrmiSitVJU po-
stoje ibmj:na .uldru~ooja (asiOIC'ijacije)' a 'citav nacm Zivota
pdj.ed:Lnca. temeJlji se na n(je~om i2Jb01.1U xamLh uc1nu:ze-
nja. Na:Cm zilvota pojedinoa menja se "''a iannenom il.lidru.Ze-
nja tk:ojirma pTi[parla. Naciln zivota osdbe koja !I'adi u lk:om-
pani~ji A, pr]pada lk1ubu iB i IVeoem.jlod <9lroli C ra:zlhlmje
se od nacina zivota osoibe koja .radi u :kompamiji A', Jdubu
B' i veeemnjoj 'sikdi C'. Oa!k i dnna:s u Japrunu p.ojed:im:ac
samo jec1norm .u !livot:IU m&e da ibi.ra preduzece (ulkdli!ko
se radio v:eillilkoj Jrompani]i), a ki1Juib lrome prilpac1a oll1gJani-
ruje njegova kornpan:llja; sliOO.O je j sa srroo1om.IKompaJn.iija
nij.e samo pnofiWtn:osna orgrunizacija; to je dvustvo u rna-
lorn i cesto obuhvata tdliki lhroj alkfivnosti da .se celo-
kupni zivot mofe odvijati unutrur kompanija koje su
toJ~roo glomarzme da gutaju Ill oobe ciltiav !Pfirv:atni zivot po-
jedinca - posto je ne mogu napustiti, ljudi nemaju istin-
sku sldbodu da sami o11ganizuju svoj zivot. Kao i .rvojni-
ci, svi namestenici lk:oiiT1paiilija su na!lik jedan na d:mgag.
151
 Godime 1932, na jproslavi kojom je obelezena petnae-
sta godi:Sinjioa osni'VIa:Ilja ,Mats!Ushi.ta Electricall COTilQJa-
ny" ;predstaVIIlik radnika je i zvani6no odgovorio na poz-
dravni g<>viO!f, ikoji je odr~ao MaaUJ8irtJa K.onos!lllk.e, sil.ede-
cim 1reei.ma: 11
,,Ng,ta n,as ne Taidluje v~se nego ciinjenioa da smo
OIVde za'jedno dkalpll(jeni. na IJ:)mOISII..arvi <godi:Sinjice osnivanja
nalse tk:IOIIIlJpanije. IDulbokb sam ulbeden da :se mi mposlerui.
u OIVOII11 p.redwze6u m()lffimo srtMeti je1r ne moiemo na pre-
vi nacin w:vratiti na:sem jpredsedni'lw za uspesno rukovo-
dem.je Ill OVJoo:n diUlgom jperiod!U. Gavor !kioji je IO!Il dan~<~Js
odr.ilao m01ramo shwl8.:titi ilooo Ulpororen~je ikoje nas mom
tmgmuti iz na8e r.aJVIIlJOdiuJS!nosti i mi se lOibaNe2llljemo da
cemo o <svemu OV!OJJle IVIOditi raOw:na 11miko !bismo u jos ve-
ooj me~ri bili srvesni IUI1oge lkoj!U i:ma na>Se !Pfedwzece,
Matsru·shiJta Elootrioal; na~Sitlojaeemo svim silama da laiv!T-
simo nase zadatke, rizikujuci pri tome i svoje zivote."
Nrume1Srt:enici Sill taiko [plfiwaJtali dbarvezu da zive i
u:mm za MarosllliShi·ta !kompan.ijru; oni n~SIU ni postarvljalli
pi.ta<Illj:e sl101bodne ipromene posla. Ova'j dru:h fb.ezgrnniOnroig
~tvovanja a:mmeiSrt:ooilka ~a srvoj!U kO!DIPaniju, ;pmihrvatanje
da ee do iklraja ziv101ta mditi za nju dlos rurvelk rv1ada japan-
skim il.rompanijama, mada ne Ill ovaik.o e\kg.tll'eu1:mom olbl1illm
kakav je ;postojao u MatsusHita kompaniji 1932. godine.
Za IOOZlilku od kimesllrog ilronfucijtalllizma <gde je n:aj'Vi!Sa
VIJ.ilina oorvellrolljiUibll'je, fiapansiJ<i konfucijnnizam je na!jrveCi
zna!oaj rpddaiVoo oldmosti i :hianmaniji; u VIOOllle Sotol.m
TaiSija najveCi znaeaj ima:la je ha:rmonija, a u vreme
Meidzi carstva istican je narociti zmtcaj odanosti i poro-
diwih o:s<e6aa::tja. INajrurt:icajlniji carevi ll1lk.arzJi billi su CaJI'sllro
na~redenje V!Ojnicia:na i mO!I1lla!ria:na iz 1882. go~dine i Cwslki
Uilmz o dbrnromrnlj!U i.z 1890. godime; drugi u!kae: •Uoliiko
puta je citan [prO :sJkJoi1ama da je !pOStaO neJka VlrSrt:a BiJblije
i 'SIV·alk!aiko najiUJticajniji lloomfiueij:anrslki <Sipis Ill J<apanru.. Ovaj
Oarslki rurkaz isrt:ica:o je olbavez;u ,uiCenja i negorvnnja ua:net-
noSJti, illlrt:elelkrualnog lOOZ'VIOja i moraJLnog !UiZdiZJa'IJfja", a sve
ove vti1line pojedinaca morale su da sluie naciji u <vreme
kidze. U IU!kae;u !piSe: ,Uikol:iJko se UJkaze potreba hrarbro
11 Cho., Y., urednik, Jitsugyo no Shiso (Poslovna misao u Ja-
panu), Chikumashobo, Tokio, 1964, p. 371.

152
se stavite na raspolaganje zemlji; time cete odl"Zati i osi-
gtlll1ati !PfOIS(pelritet na>Seg oamsllrog pres1ldta ikdje j.e ispisnilk
m~ba i zemlje." Ovakvo shvatanje odanosti znacillo je da
je odanost :predsedniku 1kompa111ije sasv.im prirodna poja-
:va i, mada Sill lkolll!Pa111ije mog1le jedlna drug01j da lmclru-
dsu, S/Ve Sill il.lliOII'ale da se potC:i!IJijavajru diMavi. Ovo je o!Ile-
mogwearvalo /beiS(pd.SiOOclal,u lborfuru rza pro:fdrt: u ime konlkuren-
cije, a u krajnjoj liniji stioanje profita morailo je da se
usa:gkl1Si sa j1arvnim illl•teresirrna i cHjevima dtrzave.
UJ01ga :Jrojru ISill velilke lkompmije, J.<.ao ~afbmni timovi,
imale ru pretvaranj'u Japa111a u sn~u zemlju sposobnu da
se suprotSJtavi Zapadu, znacilla je da su ta :preduzeca, vi8e
od drugih, svesna nadonalnilh ciljeva i da imaju u vidu
illlterese 1dir:lJarve, Ollla w u \S~orrn illreil!Ui1llru ibi1a ISJPremm.a
da ,pr.ure (pOdrtslku vlaldi. Pdlazeei od rtaklviih slhvatanja, ne-
a~ilh :pediesetilh ,go~dliinJa 1Pos.1e Melid:lJi :revdlllliCdje, J•a,pam je !kao
jedinstvena zemlja izgradio modernu driavu. Japanske
pobede ru kinesko-japanskom i rusko-japanskom ratu,
da ovom pril'ikom ne pominjemo njegove neosftva-
rene snove da postane jed!Ila pd pet svetskih
silla posle prvog svenskog ll"ata, izazv,ale su ekstazu
odusevljenja oibicnih Japanaca. Ovi uspesi izazvali
su oseeanje udbra.Zenosti kod mnogilh ljudi; do:Mo je
do ILaJ:mli!l"ica, ozivela je f,relkcija !Il~ijatdJ.JISiki II1a:Spoi1o-
zena p!I'ema s•tmncima ilroja je i&tical1a: ,;sadla s.mo [pii'isi-
ljen[ da O!tvarirmo zemlJ.ju, a:li nece proei mnogo wemeoo.
i mi temo lbirti dovolljno snafui i proteracem:o sve vaa-va-
re". lK!ao poslednji ~oralk po[irtilke ,•sna.Wa remlja, j<ruka
armija", SPJ10Viod:ene tdlmm Citav·og Meidzi rperioda, vlada
je 1917. dbjawilla naart nOIVIOg p1aina 01dibmne zemllje ilooji
je [piod.ramumevao ,,osnlivalllje 25 divizija i gmdlnju ooam
eJksadri lbojlllilh ibro.dova i osam eskadlri \klr,sta:rioa"; pot-
pisiJvanjem 'VaJS.ilngtonslkog piomor,SikJog UJgiOV1ora iz 1922. gp-
dillle :pl,an o gmdnji ooom eslkaidlri morao je da lbude
odlhaeen. J:apanci su ovo dozirveili ikao nastdjnnje BiriJta-
naca i tAmerikanaca da ilh zadrze u pokornos.ti, sto je iz
osnova imneniillo ISiruociju u zemlji. Meoo Japancima nag[o
su nooasla deS!IlioaJrsika ms:poLoZenj:a i nepri jart:ell\jls\tivlo !)J'.re-
ma B!l"itaniji i. Arrnerici. ,p]naiil•sij.slki i indlus.tll"ijtSik.i svet
prilagodiJi su se novoj situaciji, novim zahtevima u zemilji
i izmenj.enom raspolozenju jav111og mnenja.

153
 Cetvrta glava

JAPANSKO CARSTVO (II)

U SVI(){ffi mmaniU Kokoro Na:aume SIOSeki 1e napisao:

,,A rtada, sredirnom leta, :ilmperator Meidzi se p.oVIU-
a{)ao. Oseeao ~Sam se tlmo da je dlllih Meklzi epoihe
ZClJPOCoo .i ok01116ao se sa njirrn. Obme1o me je ose-
cal]je da saan, !kao i drugi odgojeni Ill ooj €!poihi, sada
.prepUJsten da 1Zi'Vim kao anooi10111i ostatalk jedne epo-
he. To sam rekao zeni. Ona se IIlasmejala i nije me
·shw>artila oibiJjiiiO. T·ada je, u salli, relcla nels.to wlo
znacajno: ,Ako je tako, treba da se zrtvujes i sa
carem odes u groib.' " 1

T()Ucorn p.rw:e !p,oi1ovdme Taiis:o rpemi01d!a (1912-1926), !kodi

je smenio Meidzi epohu, nastavljeni su neki zapoceti rpro-
cesi. U ;druJgoj p10lovini oiV\Oig tpetriOidia ja:z i2lmedu ibogatih
i siromasniih se procLulbljruje. 1SocijaJl1sti su verovali 00. je
ovo (p!OS[edica lkajpirtJalizma. Oni sa desnice bili SIU lllibedeni
da je rfJIO mto &to se crur <>ik:rutlio IPOHtiemima lkoji su zli
i prepredeni. OIIli su p.ri.Ze!lj!ki'Vaili dvooslru lreVIOluci!jru, 1mja
bi ostvarila ildea!liilo dmJistvo u kome ibi eM" vladao svima
i svi hi !Pred njim ibiH jedna:ki {koncepeija ,jedan ,gospodar
za jedan narod"). S druge strane, :bio je sve IPrisutniji
desiPoltitmm miJlitalrista. U ToikJugwa !Periodu ~Svaiki ,tJrgo-
vac ili seljak koji je bio neu~judan prema rpr.ipadnicima
vladajruce k1ase mogao je hiti kaZn.joo, pa cak .i ubijen;
voljnici su isrt:i LS>tav muzeli i p~rema vil·adi i namodu ruqps.te.
SitJaLno 'Sill maJS.tali 0 IV•aJrurednom tS•t•aiiljiU.
1 Preveo E. McClellan; poslednjli deo pasusa je izmenjen, jer
se ne slaiem sa njegoyim ,prevodom; vid. Natsuune Soseki, Koko-
ro, prevod Edwin McClellan, Peter Owen, London, 1968, p. 245.

155
 Mei.dZi ~re:lim nije ljll.lJdima doneo jednaJkost, ali Sill se
oni harem oseeali ujedinjeni. U to vreme kruzila je izreka:
,Aiko je rdi,p(lomi:ooo, dopuslicemo eerci da se za njega
uda"; u to vreme IPOStojale su velike raz1ike u zaradama
,JPl•aJVih" i ,ibel:iJh okov.ra~a" Ill (p!'eduze¢ima. Elitm.i sil.oj
drzavnih Cinovnilka i ts1uZJbeni'ka u zaibacuima imao je
izuzetno visolke ;pla~te. Vee 1909. muSk131rci ru!kov~dioci u
dr:lavnim faibrikama imali su 1,27 puta vecu nadnJ.ou od
muskaraca zapos~enih u prelduzeeima sa viSe od 1.000 za-
poslenih. U Jla!P8Jlllll, zemlji u kojoj je !PO ;tJr,adidji dciava
irznaJd [}alfOda, a p,oseb[}J() u v.reme IMei:cLZi revoilucije k-ada
s.u 'se ltll1JdiJ~i ll11llogi novi rza:s~uooi }jruldi, trazJltke :u [18JOOi-
carrna :pdvartnih i OOZa'VIIlih precLuzeea mogJe sru i:zazi.vati
za~vis·t, mada su ih ljrudi !p!I'ihivart:ali limo nesto saSNim lp!I'i-
mdno.
Uqpste uzev, .razlike u .dohocima medu ,}judima u to
vreme nisu ibille velilke. Na ,wzisrou mda nisru ·se jos uvek
oseoale mzli!ke iZIIlledu malih, 'Sirec:hrjiih i !Veilikih p!I'edu-
zooa; ~radnici r.su se u vellilkim predruzeci:ma !ZaposLjav•aJli
posa:-eldswom ga~da, pa i nisu postojalle 1toHko veli:lke mz-
litke u II1adnicama, kao S1:o je 'to bio slueaj tlrideseti'h i
pedesetih ,godina. UkoliJko [ptOsma1J.namo Cirtavu indrustriju,
nadnice u rp~relduzeeio.na sa 5-9 rzaposlenih nisru p1reilazille
800/o rnadnica u preduzecima sa 1.000 i f\IISe zaposlenih
(1909. tgo.dina). (Ovo je podata!k za muskavce, a .za ·zene nad-
nke su bile 766 /o.) 1914. ti IPOdaci, trespektivno, iznose 730/o
i 720/o. T.ih godina velika veCina mu!skara'Ca (90% 1909.
godine, 85% 1914) radilla je u malim i srednjim IPreduze-
Cima sa manje od 1.000 zaposlenih, pa se muskarci zapo-
1

sleni u preduzecima sa viJse od 1.000 zaposleni!h mog;u

smatrati izuzetilrom. Ukoili:ko po!da1lke iz tabele 2•A za J:"aJZ-
lilke Ill natdnioama p!I'ellraifunao.no, u~imajruci da je nivo na:d-
nica Ill rp['ed/uzeeima sa 500-999 zaposlenih j edna'k 100,
tada doibijamo podatlke iPifOOsltavilijene na talbeJli 4. Jasno
se moze videti cLa ru to NII'eme sffrolro da i nisu pos,tJojtale
mz!Vke Ill naJOOicama rza muSlk!u radnu snagu Jmje hi ;zavi-
sile od v:elicitne pa:-edJuzeoa.
Nasupirot ovome, veei:na ilooslke ['adne !!:mage (7 40Jo
1909. d 790/o 1914) radi~a je u .preduze6ma sa viSe od 30
zapo~en:ih. UJ.ooili:ko imamo Ill vi.cLu chl:rjeniau da ISU [100-
nice ilena u preduzeei:ma sa 30-49 ZC~~posJenih 1909. bile
156
86% nadnica ~ena .u veHkim preduzeeima (sa preko 1.000),
truda zakljruoujemo da tih godina nisu 1postojale znatnije
razHke ru nadnicaana ni za zenSlru ,radnru ,sn_agu. Posto..
jale 'su, ll11edrutirrn, zllJaft[le raJZlliJke ru nadmdcarrna ~ed:u
zena i IIIlJU~arnoa. !Nrudnice zena bile sru upola manje od
nadnica muSikaraca, rpa je njih01v standard bio IVIrlo ll1izalk.2
u Japamru 11:qg 'V>rernena zena nije ill11ala ni pmv:o glasa,
niti iplfaVO :da ibuJde ibilfa[la, a (kl()[lfucijanska etika je uei!la
da Il1iOIOO !pO'&toj,ati ,dominacija muSkarca nard .Zenom; rez-
li'ke u nadnicaana u zavisnosti od pola ipa!k nisu !POstale
zna:6ajniji prolblem na !Jlrii:stu ll"ada.
Tabela 4.
Razlike u nadnicama; muska radna snaga (nadnica po radniku
u preduzecu sa 500-999 radnika=lOO)

1909. 1914.
5-9 87 83
10-29 92 88
30--49 96 90
50-99 100 94
100--499 102 97
500-999 100 100
Izvor: Kojo Tokei Hyo (Statisticke tablice za fabrike).

Toikom prwog svets:kog rata ISitmUiktura japanlske [pii'i-

vrede iz temelja se i.Zil11enila. Vee avgusta 1914. godine,
odmah po i~i]am.ju sulkolba kirajem uula, Japan je u!Sao
u >rnt i s lll'S!Pe!hom isrt:is111uo Nemce i njihOIV utioaj iz !Kine
i Pocifiak:og ha:sena. Ka:h> j.e EMropa ibila rpoprisrte rata,
evll'Op'siki izv10z u Aziju je !Ptrestao, pa su Japan i Amerika

2 Cuvena knjiga Joko Aishi (talosna istorija zena-radnica)

opisuje tezak zivot zena-radnica u vreme objavljivanja knjige
(1925) u sektoru velikih preduzeca. I 1909. i 1914. zene su cinile
veliki deo racine snage, a muskarci su bili brojniji u malim pre-
duzecima, pa je zato skoro nemoguce iPOrediti razlike u nadni-
cama radnika i radnica u zavisnosti od velicine preduzeca. Raz-
like u nadnicarrta muskaraca i zena u zavisnosti od velicine
preduzeca skoro potpuno su ponistene razlikama po polu, sto je
naroCito vazno za 1909. (Vid. tabelu 2A.)

157
monopol~ovali tr:Zi!sta na Isto'ku. J apanska rolba prokrci1a
je put u 1sve deJl,Dive Azije. li ne samo :to; posto su prestale
nemaake isiPOII1UJke lelkiova, ves!taalm1g diuhriva, bo}a i la-
lroVia, japans'ka hemijska imllustJrija dozivJjrava pravi pro-
cvat. B1.10!j zaposleniih Ill 1J[[1eidionicama ru · bartkoan roku
od 1914. do 1919. poveeava se :zJa 65°/o i J~pan uspeva da
istisne iB~r.i,taniju oo pozicije broj jed·an u tekstillaroj iilldu-
s<triji.
U .to weme po's:taJVljeni sru temclji japanslke hemij•sike
i teJSke •inckvsttrije. U1ki01li:ko wzmemo ru obzilr IS'aaTIO veHka
preduze6a sa 500 i vi:se zapos~eniih, tada je 1914. rt~stilna
inJc:Lustmi'ja zap01Slj1avail1a 74°/o llllkrupne mdne 1Sll11age, dolk iUJdeo
teSike i herrnijslke imdrustrije {ma:sime, ruatne ma:sine, meta-
li, herrnVk,alije) nije (pTef,azio 200/o. V.ec 1919. ovi sdktori •su
uspeli da smanje :udeo teksti'lne industrije na 650/o, a nji-
hovo uceJs:ce Gpreduzeca sa 500 i viSe rndnika) [povecano je
na 310/o.
U .teJkSJtilnoj industJriji pretefuo sru ibtle zap.o·sJene
zene, a ru hemijsaroj i teSkoj mlll!Ska~rCi. 1914. OO.,oj za~posle­
nJ.h zena hio je 1,5 puta veei od muskaraca, dok se 1919.
godine njihov broj izjednacio. Pmsperitet hemijske i tek-
stiLne industJrije bio je :vezan za napredovanje velilkih [pre-
duze6a u .k01jima su se ZJa(poSljaw.ail.i mtl!slkaTCi. Ta predu-
zeca i nisru occldvakt da Ce se zene Zlaposajava:ti 1!'1a drugi
l10ik: i ;zato sru pafujru usmeri'la ka mtllskroj rradnoj snazi
looja je hila spremna da se zaposli do oorraja zirvota. Ovo
tim vise iUJkoHiko se ima ru vidu cia je jrapanska ilncLustJrija
doz:tvljavaJ:a birzi uspon, da ~e ,ponnda :mda ibNa nedov:olj-
na i da preduze6a nisu zelela da se liSe usiliuga llllJU!slke
radne snage kada je jednom angafuju, osim u onim sluea-
jevima kada im ona nije odgovarala iz raznih razloga. Pre-
duzeca su od svojih namestenika tra:Zila odanost i pored
normalnog tdista rada postojal:o je i tJ.1ZiS,te ,,QJI'Ve klase"
koje je pre1lpostavljalo odanost .do kraja radnog veka; 11.1a
ovom tdiStu su velika preduzeea unajmljivala diplomce i
svrsene srednjoskolce. Na tom tdistu mogli su se pojavit'i
samo oni lm1i sru Slkolu zawsili te ;god1ne. Dogovoci ik.oji
SiU 1mac1li niske nadnice 101bavljaJi su ISe na regulrurnom
tlrziS,tiU mda, il.mje smo nazvali i ,;potkrupiljivim", jer ISe
oo njemu sva:ko :mogao poj.aviti. Od tog vremena ova dva
t11ziSta postajru neraskidivi deo japanskog trzism mda.
158
 iOuaLna sltrulk'mra japa11.1ske pri.rvlrede pocirva il1la II'asm-
6ean utioaju i dO!lnirn.aciji mui.Slk:!M"aoa u indJu,striji IUOpS:te i
S<Ve 'VeOOm rlJilaOajiU rtes\ke i ihemijske induSttrrije. iR:asrtuCi
:zmaJoa>j. ihemijstk:e i te'Sik.e industrilje pagreJsflllo se rtJumaei
VaL%nigtK>InJSikiom !lrornfere.ncijom 1(1922), velllilkdm zerriljotre-
som u T1olkijru (1923), fJnansijsJmm krizom zlbog 2lloupo-
1rreba :dx~avn'1h obvemioa ~datih posle zem:ljotresa (1927)
i ,s:vetskom dejp!I'eJs·i'jom tri:desetih godma. O:ve gmm.e su se,
med!utim, II'•a:z:vijaile vee od drv~desetiih godma. Japan je
1931. iza:zvao irnc:kl.ent u Mandifuriji, s:ledeee godine !PmD·
g1asio je n~a:visnost dr.Zarve Manc:Wu:ko i osrvojio ;velilke
delove Mandfurije; srve tJO je u!brza'1o opor.a:valk Jla!pana
koji je telmo mnogo bme nego u dmuigim zeunl!j8Jma pogo-
denim ,srvetslk.om depreJsijom. TIO'lrom 1933-1942. razvo~
hemi:j'slk.e i 'teske inJdiuJstirije tekao je fenomenallinOIID bJmi-
l1JOill1.
Us!POn :te!Ske i hemijske indrus1Iri'je tpratio ~e japanslki
agresivni mt (P110tiv Kine. ([(vall1JI:nmiSika ammija, deo j:a!Pan-
Sike aami~e ikoja je lbila stacionilra:na Ill Mall1idZuriji, irrnala
j:e prr1a11101Ve ldia tiJ.slkarilisti. Canig Oo,..Ltim:a, 1VIOiitu ,sevemdllcirne-
Sike IViOjl!le iklike, i osilgura :nezJavisnost IMandoorrije od oslta-
le lte!I'ilrori~e Kine. Cang Qo.[.m nije se polkazao pogodnim
2la o:ve ciljeve ik.vantunSke ammije, pa ~e, kada se i:z Pekin-
ga <vmcao u Senjaflllg (iMit.tOOden), na idjegov vo:z imll'sen
napad, a iOil1. UJbijen. Ovi ;!Jzv. ,ozfuiljni inddenti ru Mam:dm-
riji" lbili 'SU prelkiretnica u dogadiajiana !koji ee ilmsnije,
1931. godine, doveslti do mandZUI11slkog inciden1Ja i lll!Spo-
st,aJVIljnnja IVioljne up!I'ave naJreJdne §Odine u maJrionetsikoj
dciavi Mandzuko na severoistdlm Kine. 1933. !POstignut
je ·~ovoii' o prclddu vamre :i!zmeoo Kme i Japana i ~a­
kl!',atlko je IUispOSitawjen milr; IKinezi ~u hili pri<siljeni da
pri2lnajlu fait accompli, ilmji im je nametnut. Japa111 j.e
ulozio velike napore ·da i:z;gradi dciavu Mand:Zuko, aLi,
kao ·sto se i moglo ocekivat,i, am.tijapa111151roa osecanja me-
oo IKmezima ibila sru i7mootm.o snafu:a i m~da se iz:vesno
1V:11eme ()anJk KlaJjSelk •:zJa!liagao za lkllineslko-japaiJ.l.Siku salfad-
nj,u, tdids:Io j.e idio llTIIaJSOMIIIO!g !boj~mlta j apanslke lfobe i aiillti-
japansroog ~aspolozenja masa si11orrn I<.irne. Konacnn,
1937. !kinesik.e ti:liupe su otvorile wtru na jedinice kvan-
trun!Sike ammije ikoje su ti blizmi ,pdkiJnga 'bile na rvezbi i

159
ovaj incident je prerastao u rat koj'i je trajao .devet godi-
na, IS'Ve do rzaWSe.tika drugag sv.etslkog mta.
OVlaikJarv mrt mje se mogao 'Viodditi lbez sn~e i mo6ne
:p.rivrede. Kada je doslo do mandzurskog incidenta, svega
25-300/o i111:durst:rijsJkih radniika u sredm.Hm (sa 100--499
radnilka) i velikim !Pfediuzeeima ·(prelro 500 ~radn~ka) 1radi:Lo
3~ u teJS!kon ih:emijsllroj dlndiUJs,tJriDi, ldblk je u telksttiihruj :indlu-
S!tlrij.i lbiLo 'l!apos3.eno 60-670/o IUlk.UiPne mdus·t.Tijslke mdm.e
snage. Takva p.riweda {vid. tabelu 5.) nije mogla da bude
oonova za IVodenje jednog ltalkvog !rata. Voj.sJ<:a i vllada
podsticali su ramoj hemijske i teske industrije, pomazuCi
star.im zaibacuima {IMitsuibisihi, Smnitomo), ali i novim
koncernirrna iPOput 'Nissana, .koji je 1Jrebalo da prerastu u
nove zaibacue.
Tabela 5.: Struktura zaposlenosti u japanskoj industriji (Ofo)

godina 1934. 1942. l

CIS CIS CIS CIS
Industrija
vel.
~
ro:~
£l
·~
~
(/)
CIS:.....,
.s.....
~ ~

~~
~

preduzeca f,JSC1) (/)

CIS
(broj zaposlenih)
•
~..d ~
~
~
(J)
0 ...... ..d
~
C1)
......
~
(J)
0

mala (5-99) 25 40 35 44 21 35
srednja (100-499) 25 60 15 61 27 13
velika
(preko 500) 30 67 3 88 10 2

Izvor: Kogyo Tokei 50 Nen-shi ( Jubilarna istorija popisa predu-

zeca), 1962.
1S11Jarrii zaibacui ru poOOttlru ISIU se pootiiV'.iM promenama
ekonomSke •strukt:Iwre lkoje Sill IUZlrollmvoo:e rartnim jplripre-
mama zem1l:je. Ali posle ulbi5tva ibiv·seg ministm finrunsi~a
Onoe Junosukea i Dana Takrume, predsednika Micui kom-
parriD'je, ikoje su 1932. godlim.e IUlblilld !P[1itrJadlnici ltzv. ,KiJ.'VIl.1e
liige" - sledlbenici deS!IliCai1S:lrog ideologa OnOIUe Nishoa,
orvi IS,taxi zaibacui 'VIilse r.ruisu iimald izhoma d mOifalii su da
saraduju sa !llovom kvazira1mom ekonomskom struiktu-
rom. V1ada je, da ibi isprmiia s.voje ciJjeve, don:ella ciltav
niz nov.ih zakona: 1931. .Zakoo o kontroli klju6nih indu-

160
s1trrija, 1934. ZaJlron o naf,moj industriji, 1937. 1lri rlialkona
naanenjeoo. :za mmu ikon1lr01u (Z·ako.n o 111l01bilizaciji za
rad Ill inldus'tlri~i nao:ruZanja, Va111!00dne anere i:zvoza i IUVIO-
za i Zakon o prinudnom oduzimanju kapitala) i !Naredibu
o evidenci~i ,radn~ka Ill fafbirilkama. Goodine 1938. donet je
Zalkon o opstoj anoibilizadji i Zalk0111 o up~mv!ljanju elek-
trqpriwedoan, a 1939. donete 'SIU :naJredihe lkojima je !ll!spo-
stavljena oconl1lrola nad cenaana. Vthoclin ikaibmet je 1939.
doneo Okvimi p1an rzJa p01Ve6anje !Prod'lllkltivnosd, a 1940.
Na011t anooa za IUIS!POS.rliavlljanje 1110ve ek0!l10'1TI\Sike stmulk1:1Ulre.
1940. godine doneta je i !NaJredlba o llrorrllro~i nadnica.
Na :taj na:cin, do 1940. godine, JVJada i vojs!ka (preuzeli su
potpunu kontrolu na:d japanskom (privredom. Ovu mi-
Htarizaciju [pl!1artio je iruOO!Jno brzi UJspon rteSike i hemij,sk.e
in!oostdje, pa je rlia saano ~odinlll dam:a posle i~bijamlja
drngog svetsUoog rata, 1942. godine (['azvoj dostigao ttaJkJVe
razmere da je 880/o indus~trijskih ll'a:dn~ka Ill velikim tpii'e-
duzeCima {61% u srednjim) r.adillo u teskoj i hemijskoj
industriji. Uz pocLr1Siku ovalkve elk0111omske mod japamsJki
militaris<ti 'Sill imeli odlLufujiUCi ml(pa)d na Perl Hambwr.
Ova industrijalizacija imala je, aneOOrtian, i sv<dje :na-
lioje. Cinjenioa je da ~e ona !lfS(pela da lkonoenitdse II'adnn
snagu Ill ihemijJsk.oj i :teSkoj irrldJus~triji, a :vee 1942. 91%
uikll!pne mc:Lus,tJrijs.ke (p'I10izvodnje o1lpadao je lila ihemij-
slkru i teSktu industrijiU. K;ao Sto So.nJO vee isc~alklli, IU godi-
nama 1940-1942, odnosno krajem perioda kada su teska i
hemiJska ·indus:trrija d<>Zi:vele iZU!Zetan ocazv,aj, das'Lo je i
do :znatnog smanjivanja ,paz!lika u \l)rodu!ktivnosti iZI111e-
c1u malihf,sred:njih i veliikilh ~edmeca {vild. mnije nave-
dena taibelu 3). Ovo poka:zuje da u pomenutom periodu
prodruktivnoSit ra:da nij.e 111asla ttoililko lbrro u IVelilkim il_l're-
duzeCima :kao ru s!l"ed:njim, mada je 'VIJ:ilo 1tes'k!O 1Pil1ocen1ti
u lkojoj tSe meri oMa ;ra:zliJka ru (IJII'Oduik,tivnosti, izra2ena
vrednosno, rrnore IIJrr'i!P1s.ati lkontroli cena, i da li je JUops<te
fi;ziOka prodtuktiVJnoslt ru velikim :prr-edurzeCima za:ostajalla.
Veliik.i ibroj tpii'eduzeoa hemijtSlk:e i teske ilndustrij.e,
pocev od Nisana pa nadalje, otpoceo je sa poslovima u
Ki:ni i d.rOOIVi Mand0uko, pa se JPOSitav!lja (pitanje <S~tvarne
eilwnomsike snag~ Japana ilroja je, llllkoliko ISe ima u vidu
i ova proi:Ziv;odnja, ibila visa od 0111e 'statiJs,tiOki i&kamne.
ZahvaljujuCi voj:noj~ ,agrcisiji na Kinu, vJada je izvesno
11 Za~to je Japan ,uspeo"? 161
vreme IUispevala da OISII:N!aJri ISIVoju :poliNilru ,,bo.gart:Ja zemlja,
snafua a'llffiija", ikJoja je billa i cilj Meidzi II'ooolucije; lkada
je •Salll lllJajzad rpostao S;tv.a:mOIS.t, japansika sila i moe Sill
se otng;le Ill itolikoj: meri da iJh !V]se'nilko nilje mogao lkont~ro­
lisati. VJoj.Sika :viSe 111ije lbi'la gatroot i lbmnillac ibo:gall:e rem-
m[je; ek.onomija je ibiJa ;ta lkoja je mor.ala da ~Se 7Jrtvuje
i snaJbdev,a Sill!ctmU ammij!U. Ov·a!j iUJSiljeni mws i O@I"OITilla
trallllsforunacija p1rivoode Ill 'SlklaJdu sa zaJhtevima m:acionalne
politi:ke nisu lbili ibez odigovanrj!Uceg rzma6aja na Japan.
Taj veliki eksperiment omagudo je japanskoj vl·adi, indu-
strijakima i raJClniciJma da nart.OCe lkalko trelba :raditi na iz-
meni IPiri1vlfedne strukture. Jedna od 111ajrveeilh p!rednoslti
Jajpallla Ill pos'leramom IPeriodu i jeste njegova velika fletk-
si!b1lnost i lbnw IPil"ihv;aroanje s;vilh !looup~Iliih ip.oomena u me-
drm,aJI"'dnom dkmur.Zenj!U, a IUIPrav;o je ta S~PDsdbnost /UiffillO-
gome tSteaena u weme ;prisil1n01g a:narsa llmji 1je vojska llla-
memula 1930-ilh 1godina.

II

I ~ojsci Sill, ikao i preduzeCilma, dolbrodosle nisike ltlad-

nice. iLjrudi sp!OOIDili na :telsoooce i odani ofidri bili Sill
izuootno IV~i ZJa oouniju. IKori'Steei •se IUmnogome idenrtic-
nim Jmnceptom, i Hitler je verovoo da se seljastvo morn
oauvati lk~o ibi se mogLa jaeati !Vojtska. I j.apanska voj.slka
- mada su u njoj ibili mlladi oficilri lkoji .su se po!buni[i
26. februara 1936. i !bi.J.i dluiboko illaihri.rnllti rzbog osimomase-
nja seljaka - nije se ipak radova:la podizanju zivo.tnog
standanda r:adnika j ISeljalka, ciju je p.roduktivnost IPOtce-
njivall.a. I vllada i vojska IVelicaJli su !bedu i siTomastvo. Da
bi 1se tokom ~rata swibiJa inlf11.acilja, nadnice su kontrolisane
i ~alb.mnjiJVani ·su ·svi vidovi Lwkslllrmle potoosnje. I ne 1Sa'l1.10
to, 1Zapadnja0k.i lll!acin 1Zivota rtallmd:e je smawan izda!jom,
pa je i dlvootmu:ki zirvot, !Pfelllla japanslkim i .zapadnjaOkim
merililma, po1lpfllno !llammo. Zi'VOt je lll'IThllogome rupil101SCen..
Vojs:ka je rpodsticala preduzeea :u nasrtojanjima da !lmriste
sistem staresilrrs:tv.a i do:lirvotnog rzrupdsljavanja. Si:s·rem je
pretUJostavljao da se za srvakog radnika mora odrediti pre-
du.zeCe, Qell" je to !))IOOclius[ov ipllansilre priwede, ali i samo
po !Seibi vm1o porlel~am. si·s·tem ilia iSQmD.javanje !p0Si1:avljenih

162
dljeva. 3 Sistem doziVO'tn!og zaposljavanja podstica!l1 je i
zJbog plooske piPOizvodnje namemjene rza <rat. Negovanje
oso'bina, rpoput dozivo1mog ·loja!lnog 1Slruzenj,a iPTedu.zeeu,
prihvatanje sistema Sitaresin·s.tv.a i poiSitovalllje ·starijih ibiLo
je !j)OpUJt ve:lJbe i nagJOIVe!Srtalj:a zivota ikJoji ce ·se :wJiditi Ill aJf·
miji - odana slWba svojoj. zemlj<i, :ilzvtl1sav.anje naJOOcLbi
oficill'a i rposLusnos•t .srtalfijirrn vojnidma.
U ikvazitl1atnoj priwedi etas Jta~ParrtSk.Qg sistema zarpo-
slj.avanja koji .se temeljio na drva iklljUima oihele.Zja, sislte-
mu staresinstva i d~ivotnom zaposljavanju bio je dubo-
ko rufklorenjem. U ,to ;weme osecao se necLostataJk ,radne
snage, •a narrne8temici •SU 'Sva!kog rtirerrurt:lk:a mogli ibtti :regnu-
tovani u vojskiu. iNidecLno preduzeee, cak ni ona srednj:a,
nisu zelela da izguJbe mdn:iJke. Tciil5te !l'ada 1bi1o je i:z.lo-
Zell!o vellilloom (pl'it•ils'lru, 1J?1a j·e bilo netmC>~gUJce ~radirti na cisto
,;nov•canoj osnovi". I !ll1I110\ga mala i ISrednja lpll'eduze6a
pdlhvatiila SIU .sistem dozivotiDolg ;zapdsljavanJa, davala Sill
s'VIOjirrn narrneS.teniciana odsu~S•bvo za ono v,reme ikJoje SIU oni
provodili u vojsci i ouvala njihova tradna mesta.
Vee .r.anije ISaiiil istalkao da je etitka ooolja je vlaidala Ill
veli:kim lpll'edUJOOc:iJma lb~la rpotjp'liDo drugaCija od one ru
maJirrn i srednj•im, mada je ova dualna eticka struktura
zasnOIVana na veli.Cini preduzeCa srLabila Ill 'V'r.eme ratnilh
pdprema i ltokom s:amog ,rata. Z.emlja je u oe1ini dozivela
militarizacijru, pa je biLo p.r:iJrodno da je makva mtlitari-
strok•a !Log~ka vlladala ne samo ru velilkim vee i IS!rednjin.n i
ma!Hm !Plreduzeeima. U •to :V!OOIIle doneta je IN.aredlb:a o lfuon-
rtroli nadnica, [pa je d01sJo i do ISiiTla<llljiv·an'j.a 111aUh ru nad-
nicama u veHkim, ocLnosno maii:mf.SII'ednjim IPreduzeCima.4
1Naj.veci deo veliik:ih lp!I'eldUizeCa bio ~e :u:kljrucen u IJ.YOOizvod-
nju maorn.tianja, ;pa \S'll a:dart:iMno laikJo dbeibediNaJ.i ·simovine
3 Da ibi se spreCio prelarz:ak radnika iz jednog u drugo pre-

duzece, vlada je 1939. donela Naredbu o ogranicavanju unajmlji-

vanja namestenika. ZahvaljujuCi ovoj naredbi, kvalifikovani rad-
nici u teskoj industriji i rudarstvu vise nisu mogli bez zvam.icne
dozvole da [prelaze u druga preduzeca.
4 Donosenjem Naredbe o vanrednim isplatama nadnica 1939,

nadnice su rz:a~ute, a ovo naredenje je priJkljuceno Naredbi o

kontroli nadnica k0ja je doneta sledece godine. OVli propisi de-
taljno su odredivali vi.sinu nadnica u zavisnosti od starosti, isku-
stva, regiona i vrste posla, a· ogranicena je i ukupna masa kre-
dita.
11*
163
i namh-nice. Tailoo je s•wocen jaz izmedu O!llih iP:redJur...Ca
koja su II.JIOOiz'Vodila na~anje i onih ikoja sru rproizvo-
dila robu za sirdkill ![>Ofbro8nju. J•az ill nadnioama lll.ije ibio
roHko posledica tkontoolle nadnica, iloollilko je ito ib~lo IUSOOV-
ljeno cinjenioom da Sill mdnici ill industriji naoooanja
,ufiv;ali mrwge povla:stice, lk!ao na primer vi!se lb<mova rza
hmanJu i slicDJO. Jaz Jooji je posltloljao Wmedu p.redturzeea
mogao se olbjaJSnilti namenorn proiZNodnje - za civilni
ili vojni sektor i ni!je se vi1se temeljio na velicini predu-
zeca.
ImajruCi u .vic:Lu cinj.eniou da je Japan iU to wem.e ibio
u neprij:ateiJ.jslkirrn odnosima sa slkoro svim zemljarrna &Ve-
ta, jasno je da ra~voj svoje armije on ni'je mogao da
temelji na inostrra!l10j ltehnologiji; ·sarrni Japam.ci mora!li oo
da ostvaTe tehnolloStki napreda:k i Ull11Utar zemilje mzvijru
nove grnne tehnologije. Kao sto smo videli, MetdZi :revo-
aucija je od Sia!1110g poeetlka lbila revo1ucija inJt:eHgencije,
a MeidiZU rv'Jiada ISe zailia:gaila m pdllirtillru ,)bogata tzellTiil:ja .i
Slllaina ammija"; podizanje nivoa dbmzovanja i ra11Voj na-
uike od ISamag poCetka sru smatrani izuzetno va2inim. Naj-
vazniji cilljevi 1ru11rumne politilke Mdd~i vlade bi!li oo uvo-
denje dbavemog Olbrawvanja, rnzvoj viseg ohmw~V>anja,
narocito ne:koliko nnivemiteta, i primena naruke i ltehno-
logije lkiupljene na Zapadu.
P.rimenjujillCi znanja iz inostranstva, vlada je ibila vrlo
oiba0rirva, IPaZljivo je isiPitivala ·sva'ku zem1jltl [pOnaosob
i hrizljivo i·SIPitiv,aJ.a ikoja je zemlja najda3:je otiS[a u po-
1

jedinim oblastima narulke. iVp!I'avo od tih zemalja Japan

je usvajao nova znantla, jer se ISI111a1Jra1o da jedino te
zemlje mogu .da ponude nesto oovo. EiVO i rpodataka o a:ne-
stirrna na kojrima Sill ill Tokijill :u periodu 1871-1876. ibili za-
posleni stmnci: Ministarstvo mornarice (ukljuciv i Pomor-
slm .akaderniju i Upravu za rp1ovne rpUJteve) 87 Britanaca,
1 Ameri:kanac, 2 Holandanina i 1 Portugalac; u Mini·s·tar-
stvu vojske (uklj:uciv i Vojnu akademiju i Vojnu priprem-
nu skolu) 46 Franouza; u Upravi za indsrtJriju (llllkljillciv
i KoledZ za tehnologiju) 16 Britanaca, 31talijana; u Upravi
za zelle~nicu i telegraf 59 B.ritanaca; ill Upravi za izgrad-
nju 6 Holandana; na Medicinskom fakultetu 11 Nemaoa;
na K!aisei Gako (:kasnije Tokio univerzitet, koji je u to
164
vreme IPO~tao Imperij,alni nnirverzitet ru T,eikijru) 5 Blrita-
naca, 6 Amerikanaca, 4 Ne.mca, 5 IFa:-anouza i 1 Kinez. 5
P,ri'hv,atanje stl1ane ku1trure od IS·trane Meidzi vlade
nije 'bio noonganioovru:J. (pl1oces, !koji je sti!hij,Siki olbuhvatio
sve zemlje. Elennenti su ibilrani IJ?IOSle lbri~ljive analize mo-
guceg doprinosa svalk.e zemllije 1ramojru i odlhrani JapaJna;
sve 'Sto je pr.iJhvatano iz dnostranstva, povezivano je u jed-
nru celinu, :koja je predstavlja!la ljedinSitvenu zapadnu ikJull.
uUIIlU u J aJPai11U. V1ada ]e u :i!llios~ans·tvo sla'la rveliki lbroj
srudenata, ~ooji sru u mnogian zemljarrna EVll'Oipe i Arrneri'ke
sticali ~Wamja o rzrupadnoj iku1turi. Za !I'azl:i!kru od Kine,
gde je sva ikonrtn.1oila lbi1a cVI11sto u nu'ka:ma f1U1111lccionera
siklo111i'h lbi!I'ollill:'atizmu i privrienih poljoprivredi, Meid~i
viladru 'SU saciiJ1j<arvaJli ibiv'si !PJ'lpadm.ici ikJJase 'S•amurraja, fk:01ji
su ib.iJli i te kako svesni vojne nadrrnoei !Zapadnih si\la u
odnosu na Japnn. Zato je u Japanu hila izra:zena sklonost
ka u'cenj:u i ovladavanju zapadnim prirodnim naukama i
tehnologijom ilooj1a ibi magla da posluzi kao lbarza z.a j.aoa-
nje armije. IP1'vi s.trudenti di(Plominali su na Tokio Ulllivetr-
zitetu 1880. 1godine; njih 900fo je zavo:~Silo fizi!ku iili lhemiju.
Teik od ~soodrine Meildzi perroda (1985. ,godine) lltcesce s·tru-
denata umetnosti dostilgLo je 500fo od rulkUipno Uu_Jisamih
s~tudenata.
Japam je j,zvtUkJao [mrist iz prv101g svet,skog rata i u
posler.aJt:nom periodru IPOstao jedm.a od pet vodeCiih svet-
skih sii1a. Vllada je u :pr:oom :tirenntJkru, u slcladu sa stauu-
som zemlje, nasrojala da rvoji.Sku opremi i popnni ~osdb­
nim kadrovima, ali je posle Vasingtonskog ugovora
1922. godine S'VU svoju enengiju usmerila na zao-
kruziv:amje dbiia:zJovnog sistema. Godine 1918. u Japanu je
ibd!l:o 5 rumirverniteua i 104 'Vlilse IS(kto'le d lkioffie~a, a IS'MD'O 1dece-
niju kasnije, 1928, bHo je 40 univerziteta i 184 viSe skole i
koledza, a 1945. 48 runiv.rzite1Ja i 342 rviise sooole i ~ledZa.
1942. osnovam. je i dmgi maiSiniSiki faikrulhet 'l1<a Imperija!l-
nom T1oikio :uni;v:erzitetu [koji je ·sve 'Snage rusmerio na
ratne pripreme zemlje. I vlada i vojska dobro su znaJ.e
d:a j e zemlj<a usia u :totalni ([1art a ru tafk'VIom ratu narucni

5 Nakayama Shigeru, ,Kokuei Kaga:ku" (Nauka o driav.i), u

Sugimoto Isao, urednik, Kagaku Shi (lstorija nauke), Yamakawa
Shuppansha, 1967, str. 368.

165
poltenoijtailii ~ lim.Jdmitmijla i]m~jru wueZJtmru !Uilogu. U vreme ~rat­
nih 1p riprema i .tolwm saanog mta Cinjeni s:u ocajn:LCki
poku;saji .da se usavmsi Jaa>ans'ki si·stem visokog sikolstva,
pose'bino onaj deo ikoji se odno~io na naflllku i industlrijru.
Ka•ko je rat odrrnicao, ru voj,sku su reg.putovam.i studenti
dmuSrt.venih naulka i umetUlosti, ddk studenrti tehnike i irlie-
njei1stva ndsu aktivirrani sve do pred lfuraj. J,apanstka tehm.o-
logija naprredova:la je toliko da je mogla da proizvede
,Zero iLova:c" i ,Jamato", naj:veei lhojni bmod na svetu, i
ekS!}JII'esni voz - ,Atzija" ikoji je •saobPacao ru Mallldfluriji;
pa iq>ak, ova tehno1ogija rtelk je :hi'la ru povoju. Svlt1seni stu-
denti tehnilke i inzenjoos1va, od kojih se to~iko mnogo
ocekiv.a/lo, i sruvi;se lms!Tho su po.eeli da daju !fezu1tate,
mada su posle svdetlka mta oni ianali izuzetno znaeajnru
u1ogu u brZJoan~rastru J<l!parr:tske (pdvrede.
IS'ko11o t~rideset gocHna, tok:Jom iSeZJdesetogodiSnjeg IPe-
riJoda izmedu 1886. i 1945, J,Cl!pan je ucestvovao u niw
ra!l:ova, objavlljenih i onih neobja:vljenih. Nima1o slucajno,
rashodi .za a!1miju dosti:gli su ogromne i~mose. I.zdaci za
Vio~~u .tdkonn ovog tseZJdesetotgod~snjeg (p€1riJOda imosili su
oiko 10% dJl1ustvenog lhruto-pmizvoda, a poslednj.ih ftifide-
set ~godina calk i 12%. Sva:kaiko da je ibilo :potpruno nem-
zullllllo isto'V'remeno uCi u 111at sa Aaner:Lkom, ib~ritnn,sikim
KomonvelJtom, Ho~·andijom i lK:Lnom, ikJoristeCi se prr-i tom
indrusillrijom koja je lko:;at'ko vcr-eme pre toga iUS:pela da lfaz-
vije teSku i ihemijsiku wanu. :Sve do posilednje, ,mcr-aane"
decenije, ~om pedeset godiina Mei&i (perio:da, (pO'Htilka
,ibogata zemlja i sna~na armija" ru.stpeS!Tho je ostvarirvana.
Cinj.enica ,ie da je uspelSno okoncavanje rata znaC.i:lo
ogromne doibitlke, stioanje noviih teritocija i illO.Ve velilke ·
ekonomSike interese na .ogmmnim rlrr:Zistima, sto je srve
us1ovi1o da Japanci iriM smatraju ·UIThOSnim podruhvatom;
ipa'k, rzaoudujoce je tlmliko dugo ISU, i pored o;gromniih
lj!Udsldlh ~11tava i u1ii1cYsenog !kapitala, nastavljane ove rat-
ne 'lJr~preme. Narod je o:duvek imao ru vidu zeLje vlade
i ffili - rvJa:snici, menaMeri i ~radnid, ipokazivali Sill vi:sok
stepen kooperativnosti. Cinjenica je da je u pojedinim
tlrenucima postoja~a napetoslt izmedu vojske i IStarih zai-
bacua; i radnici su pruzali otpor i .ve:z:ivali se za Komrmi-
stiC!ku pa:11tijru. Poljavi!la se i orilla iberza !kao izraz zahri-
nu:tosti i otjpom Japanaoa. IP!Teduzeca su ibila ipak vrlo
166
 d(jbro Qpremljema, izJgradena je ,,lronrtrolisana privreda",
kapital je astv.ario IP!I10dolf Ill Manoorijill i rto llliPTaVo na
nacirn lkoji je odgovamao voj1sci i vladi, a ljudi su se pll"i-
vilkli na ikontoolru. Konak'Sno, 1938. donet je Z·ak:on o OIPSitoj
mobilizaciji i lj!Udi su tkonaano oddbrili postojanje ,,falsi-
stioke dmaiVe". iNilsio iS:ueih1I1o, iz Saikai TaiSIUto <Pwti'ja
socijalnih masa), !poslernrtni osniMae lDemokratslke sociJa-
lis,tiCke pantije, u jednom govi01l1U u ooome se zalagao za
dono5enje Za'kona o o~stoj lllOibtlimciji Ill Ptredstavniokom
domu (iDnnji dom) Dieta, i1.S1ta'kao je da ,premije.r Konoe
trrelba da ibUJde ,;ulbedeni [ider ;)JO!pUit Hitlooa, Musolinija,
Staljina". Nisio je ~rzbacem. iz Dieta, ,pod optu~bom .da
,Stalj;irn ni u kom slocaju ne 'Sme da lbude jedan od nasiih
he11oda", mada je J,~an vee lbio IPretvoren u rotaHta11:nu
drzaVIU.
J apanci Sill vrlo lako prilhvarf:ili ideju tota1itarne dlrza-
ve. Sotoiku Tailsijev Sedamnaesmo!Clani lll:&tav zailagao se
za hann:onijiU (wa) '1..1 odnosima pojedinca prema veeini.
Na poeetllm Sova perioda u centmu rte veeine ibila je vojs.'ka,
ali i de1ovi :nove lbirokratije, novi zaibacui i desnicarska
inteli!gencija, a n:jilhov simlbol bio je car. Ja;panci Sill ibili
vrilo o•setJ.jivi na !Pirt:anje [Oikma ,volje veCine", kao i n'je-
nog smelfa; 0111i •sill se IPO'tCillljavalli :Zeljama ,fasi.sta" utoli-
ko 1sto su p.rilhvatali naCello hammonije (wa). iPosrf:o su
fa$isti pretvorili caTa u svoj simbo[, lbila je p:otlrebna ve-
H'lm hTaibmsrt Ida lbi se neko ovome IUSiprotivio, IPII'e svega
za:to sto je si•stem olbavemog oibrawv.a;nja ueio da je Ill
Meidi:Zi periodru najrveea wHna odanost cam i fPOs,tovanje
mditelja. Sv-alko tko ne ibi postovao lfodirtelje izaz:vao ibi rti-
me nezadov.oJ:js~tvo.
Sve do on01g :trenutlka ilmda je totalitarizam izazvao
samomZJar.anlje zem'lje, Japanci s:u ,poikazivaili i.ZJUZetnu
spremnost da salfadujill u oblasti !PI'Oizvodnje. U periodu
od napada na tPerJ iHar1bur do avgUJsta 1945, za tri godine
i devert: meseci u j)apansik:im lbrodq~radilis.tilma naprav!lje-
no je 15 1nosaca aviona, 6 hs,ta:rica, 126 podmmnioa, 63
raz~oca, 70 tranStPO~~Ctmih :bioodova, 168 'bmdova oba1ske
stll~e ikao i ostalih brodova, uikUIPno 682 broda. Pmed
720 transiPortniih lbrodova, nap.ravljen je 1\.1 to vreme i 271
1tanlker. U istom·periodill nJa!PravJjeno je oko 60.000 aviona.

Ova !pOOizvodnja ne mo:Ze se ipiOTediti sa :ameriokom; mada

167
je to ll'elmrdna pnoizvodnja koju je jedimo nadrrnasi1a Ame-
rilk:a. iNe hi ni .trtfua1o da nas rudi ISto je zemlja pOI]JIWI:
Sjedimjenih [)rnava proizvela :toililloo mnogo aviona, jer
njene fa!hriike ni,su razmusene lllolkom lbomlba~dovanja, ni:ti
su ibile su01cene sa proiiJJ.etmOIIll snalbdevanja sirovinama.
UkoJiJko imam.o U vidu 'SIVe OVO sto je !POS!iigntuto za
v;reme .rata, Jtada nas m<mje mo!gu imenaditi japanski
Ul'i/Pesi Ill proizvodtriji !brodova i aviOIIla ru :posleratnom ;pe-
riodu. Za mzli'ku od :teksti[ne inoostrije, ova proizvodnja
ne mooe ·se u tpOt/Pfllnooti 'temeljit:i na zenskoj radnoj sna-
zi, a lbez !korilsoonja muJSike radne 'Sillaige napred~k u teslooj
i hemij,Sik!oj inidUJstriji je siJ.roro nemogruc. U godinama
ptDvog \S.VetSkog mta, j;apalllska ill.lcLu:stJrija je ispoljNa rt:en-
dencije lk!a kDII'LSCeniju muske radne snage; udeo muske
mdne sna~ge po:veean je od 40°/o {1914) na 49% (1922).
Udeo muskaraca mkovodilaca 111ije se znatnije povecao,
i 1922. i daJ:je je ibio 220/o. 1937. godine rtaj udeo je dosti-
gao 59% a 1942. 690/o. Ta!ko je UJdeo musikaooca-rukovodi-
I

laca nesto povecan, .dok je njihov ukupni broj 1942. u

odl1JOSIU na 1937. godimru bio calk 3,2 [>Uta veci.
Zaposljavanje tolliko ve1ikog hooja musk!araca iziSiid-
valo je i druige znaoajne 1Pl10mene Ill stmlllk:tUII'i drUIStva.
U to :vreme ve!Vki bmoj mladih llllJI.llska:raoa je ~utovan,
pa je bil1o vr1o .tes!ko am:gazovarti dovoljno r.adne sna:ge iz
po!j,opriwede i druigi.h g;rnna (pii'iwede. U vr1o !k.ratkom
-rdku .01stvmen1a j1e masov;nla 1111iigrudja 111ada i to pcmajvliJSe
podseeanjem lju,di da je zemllja u krizi, zatim reorganiza-
cijom 1preduzeea i donosenjem Za:kOIIla o opstoj mobili-
za:ciji. U mimodopsko l\llreme muiskarci-tl'adnici sill ~jedinro
mogli ibiJt:i ;paivuceni visoktm :nadnicaana, a to je ll.llgroZava-
1o po·s1ovanje preduzeca. Zato je i napredovanje teSike i
hemijske 1nduSi1Jrije Ill IillrnodOIPsko v;reme sigu111110 rtelldo
usporenije. ZJbog ratne sirtuacije ml.l!skarci-.radnici su pii'i-
si1no dkupljani i db:uoavami za pojedine pos~ove, hte!li to
oni ili ne. To je ibio lk:lj.uCni lfalkrtOII' rrmji je omoguCio
ovu -t'rans£ormaciju. Vlada i vojs1l{!a post•avljale su izuzetno
velike :cahteve prod narod, tkdji je ibio pds1ljen na veliike
zrtve; ipa1k, saradtnju ljudi ibhlo je daldko laikse osigurati
u J ~panu nego slto je to ibio s'Lucaj u mnogim zemljama
Zap ada.

168
 Bi1lo kalko bi~o. tok.OIIIl Tata ostvaren je veiltki ~aoikret
i, mada se :veli!ki ibroj mdnilka posle rata watio poljqprri-
vredi, udoo muJSke tr.adne ~mage 111 :iJn.dustrriji 1947. godine
dostigao je 670fo. Povrata:k privredi, koja ibi poeiva:la na
poljOQJriwedi i teks:tiilnoj indll.l·strriji, Ill Japanu se nije ni
mogao zamisliti ibez velilkiih drustvenih potresa. Temelji
pGS,}eratnOig ll.lspeha Japana ,poSitavljeni ISU VeC toiJ.mm rata.

III
Mada oSitvarena u v,reme ikv·a:z1ratne, odmosno mtne
privrede, ova !I'adilkaLna ;transfooma:cija ooganizacije pri-
VJrede ibi1a ibi nezamis:liva ibez idooloSke pod'J.'1Ske narodla.
J·a~pansilca privreda u I(X>"bprmoSiti je i:zJguibila svoj Hibera!i-
s·ti.Cki ooh IJ?IOS:ta'Visi rposie 1937, U najlbdljem smisiliu reci,
planska, illi kontrolisana ,priweda, a u naj,gorem, ,fasi-
sticka" rp.riv!I'eda. Ovalkvu elkonomsiku s•tnuJk.tUilU, pri!l"od-
nn, p:ratHa je eks1rrenma desnicarska ideologija lkojom su
ljoUJdi ibili o!buzeti u to VII'eme.
iPosle MidZi rev.oLucije japansiki desnicari su izvesno
v'reme ibiH IPOO ik:O!l'lltroliOilll, mada se posle 1920-ih godina
njihova ,aktivnoslt x~gran~ava. lNi ranije .ta desnicarSika
ideo:Logija nije mkovaila, niJti je pa,siJvno posmatraila sta
se dogada. iKrajem Tokugava perioda [piToimperators.ka i
antiinostrana osecanja su dominiraQa, a desnioarske ide-
je ·su masovno [pfl'iihvatali ,predstavnici inteligencije, pa se
ni .doprinos desnicarske ~deologije uspehu MeidZi l!'ev.olu-
cije ne moze z·anemal!'iti. Oni su lbili uvredeni odilJOsom
MeidZi iV'Jade piOOllla njiJma, a njilhovo nezadovoljstvo je
s v~remena na weme ddbijalo i o1Motrene £orune. Jedam od
najozbiljnijiih incidenata 'svakako je lbila !Satsuma ip<>brma
1877. godine, kada Sill samuraJji pod tloomandOIIIl Saigo Ta-
kamorija I)JQ'Veli :pohUil1lll !Protiv \Me1~i v.Lade. 'Posle ik:ine-
Sik(}J}apanskag rota, lk.ada 'SU Rusija, :NemaOka i 1F1Tai1CU1Sika
interveni,sale ikako bi na Japan izvu:isile pdtisak da rp.ri-
hvati odredhe milrovnog u1govora i~medu Kine i J.apana,
i 1905. !kada odll'edbe mimovnog ~vma R.~usije i Japana
nisu is:pilll11iil.e njihova oeekivanja, ibillo je pri!l"odno da JjiUJdi
prihvate deSilliCam!ke iJdeje. 1\Tojna oibuika i dbav~no obra-
wvanje doprinosili SU sirenjlll talkvilh wlina kao sto ISU

169
 odanost, vernost ;porodici, a poslednjih godina Meidzi pe-
rioda svest ljudi hiia je na neupo:redivo visem niviOU u
odmoSIU na rp1we godine ove epolle. Mnogi 1ljlll!di s.u nevoljno
priiwatali ~enadni prodor Zap~dnlja:Okog duha ru njiliov
naCin zivota tokom Meidzi periioda; pmv.denost drevnom
rnacinu tZirvota predaka predstavljalo je islf:ovremeno i ne-
goVlanje ruh~apatriort:sldh 1deja i iiS,tOOn.jaake 'kultwre. Upll"-
kos ovoj ak!tivnosti desniOa!ra i desnical1Sikim naklonosti-
ma velilk!og ibroja ljudi, sve do 1910. vlada je deS:niau Ovil"-
stlo dmala rpiOd svojom koil1itoolom; ona je, s V1remena na
vreme, si1uzi:la i limo svojewsni podsticaj aikltivnosti vJ,ade.
U dnugoj poilovini dvadesetm rgoc11na ovaj duaJ.izarrn
Japanskog d:ruS.trva i ,p:riwede pos,taje sa:svim ocit. Raz1Vke
u nadnicarrna izmediu malilh!s·redn:jih i veHkih predruze6a
postalle sru sasvim :vidljive, a ja:z izmediu /bqgatih i simma-
snrh se joo rviSe ptrdsill"io. Suocen sa ovakvom ISHuacijom,
lev.Learski pokll"et je rpoja.Oao ISvoj:u alktivnost, mada ni de-
snioari nisu ostalli pasivni I)JIOSmatraci. 'U Japanu je odav-
no fbi1a pdsrurtna iko:ncepcija ,jedan 1g01spodar - jedan
na11od", a od werrrena Soto&,u TaiSija .se sunaJtralo da svi
ljudi moraju biti jedna~ki, ieJm:ev cam. K'ao sto smo vee
istakli, ievicari su iSmartlraili da lje rpodiella japans!kog IIlamda
na fboga:te i siromasne :posJedica lkarp:itaJ.i.stiC:kih odnosa,
dok ISU desnicaxi veoovaH da ~e oar i011.<JlluZe:n zli.m ljlll!di.ma
- s·t·arim i is!klll'sn1m drfuvnicima (genri5 i jushin), ikljlll!C-
nim Clanovima vlade, politick1h pa11tija i zaibJicua. Desn.i-
cari su sve ove ljude oko Dvora .smat·mli lkorul11!P1Panim,
ma:da mlliO!gi od njih nisru imali jasne rpredstave lkoakav
bi 'Sisterrn trebaJo iz·g1raditi kada •se iDvor jednom oCisti od
svih rtih ljudi.
Jedini izuzetak \bio je IK.ita Iki, koji je Vell"OV~o da je
najpogo.dn.ij.i siSitem anganizacije drrustva ru J!fl;panu nacio-
nalsocijalizam, tna cijem !Celu hi tse nalazio car. Mnogi
desniowi nisu imali primedfbe na Iikijeve :koncerpdje. Ka-
da je !klrajem se:z.desetih ,godina dos1o do StpOra izmediu
'Jevica11slki nasrtrojenih IStudenata i rpisca desnicara Jukio
Mrsime, zakJjuceno je da su n:jihovi stavovi potpuno
saJglasni, a da se jedina ll"azliika odnosi na mes•tlo ri llliogu
cara. Krajem Taiso (1912---<1926) i pocetkom Sova per.ioda
(192~), odnosi deS:nieara i levicara rumnogome 6U hili

170
slieni ov1m up.nwo IPOmenntim; obe grupe z·alagale su se
za neku vrstu oocijaili:z;ma.
Krta Iki je bio daleko najuticajniji ideolog desnice
u Japanu. OdlaJZio ~je u Kmu, gde je ~saradivao sa Sun
Jat Sem.om i kineslk:im revoiLud011181rima iz 1911, i to 1s<ku-
stvo ga je nauei~o da je voj.slk:a, nnrocito 1t1izi mladi oficiri
i obieni ·reg;mti, iz'U!Zetno vazna. 1Svest ,tih ljudi u tada-
snjem Ja;panu ibi'la je u usponu. U V<reme 1kada je Kita
pilsao, ovi mbdi oficilri hili su :zJaJbrinuti zb101g osiromase-
nja poil.jOfPYivrede, propadanja irilbM"stva, jer su i salllli po-
tica'li iz trih poii'odica. Mladi rpomo11ski oficiri dUJbako su
hili ubedeni u nepravednost 'Vasingtrms'kog i Londonskog
mil10VI110g ,ugov:OII'a, njegovu stetmosrt: za japansku flatu i
osecali su ncwrijatellJ<stvo prerrna predstavnicima Genroa
i ClanofV1ma Wade, ilmrupdonasima oko d<vma, koji S:U
i hili odg;ova:rni za ove miii'ovne UJgovore. Zato su desni-
cars:ki ideolozi i mladi ofidri lako nasJi zajedniOki jezik,
1

mada u ~to .dO\ba, sve do ikimja 1937. kada je Koi11oe

Fumimaro ibio premijer, japanski desnicari nisu ibili do-
v:oljltlo snaZnd da utiou na spdljnu politi'ku zemlje. U ;to
Vlreme oni Lsu jos uvek sanja:li o oihnovi japanske d&ave
i utoHko ih je rzanima~a i<siklj:uCivo runutrasnja pol:Ltilk:a
zemlje.
TII"eca etapa uspona desnice d:ovela je do pojave sa-
srvim noviih 1lmncepcij·a. iR<azmatrajuci MeidZi revo1uciju
istrukao \Sam posrojanje vm1o rnznorodnih grupa koje Sill
saCinjavale £rakciju pnotiv str.runaoo i onu tkoja :se zala@aLa
llia otvM1runje prema Zapadu. Jedna od tih grlllpa za1aga<1a
se ~a !kiratkomano otvaranje Japruna d idugoroeno proteri-
vanje s~tranaoa; ona je, loomprorrnis1110, predlrugalla: ,,posto
je zem1ja 1Silalba, treba je otvoii'iti preiiTla ilnos<trnnstvu, a
Cim u ltoim otv,M"nnju usjpemo i oj,acamo, zemlja odlu6ruo
treba da se vrati antiinostmnoj IPOlitioi". Kaida je IPosle
prVIOig svetsikog <rata J,apan ipiO'S,tao 1jedna .od pet svetsikiih
si1a, tciiste je prrosi'l'eno na IKinu i d:ruge azijske zem~je;
OIViaj UJspeh Oihrnbii'io je vladajruee 'Slojeve Japana - plem-
stvo, SII'ednje 1 v~se priJprudnVke vladajlll:ee ·rolase, vise ofici-
re, profesore i studente na i.Jmperijalnim univerzitetima.
Oni su saose6aJi ~sa azijsikim zemljama, c:JJli ih is,tovremeno
i prezirali; ollli sru ose6ali neku 'V11Situ .oibaveze da treba
uzeti 01rufje :u :nUJke i odupreti se Btritaniji, Americi [ dru-
171
gim svetsikim silama, kalko bi se pomoglo ovim rzemljama.
Sve zemlje 10\Ili su razrv,rs,tali u tri gnUipe - vodeee ll'aZJVi·
jene zemLje, ~ra:ZJVijene zeml~e lk!oje lk!aSille i nerazvijene
zem1je. Japan je sil11at.l1aal za ~azvijenn zemlju lkoja kasni,
au rtoj :gnupi su j~s hiili Rlusija, tNemaOka -i ItaHja. Uspon
OViog desnica~rslkog ·I1aspo1oZenja UJbrw je doveo do !toga
da se nno vise nije zaddavalo samo na unutrasnjim pro-
blemima; najvamiji cilj desnicarra postaje ,oslolbodenje
sveta". Najv~iji zadatalk bi>l.o je UJspesno vodenje i po-
beda u ,mtovima, a nnutra:snji ISistem mo:rao se pTilagodi>ti
potlrebama rv:odenja rata :u inos,tJranstw. Same unutmsnje
re£0I1Ille vise nisu imale n:iJka.Iwog znacaja.
Tipieni primer desnicara ovog treceg stupnja ibio je
princ Kionoe F:urnima:ro. Konoe je ibio potomak Naikatomi
~kaSillije Ruc:Miva11a) no Kamataria, rrcoji j,e imao i:zJuzetnu
ulogu u Taika reformi i bez preterivanja se more reci da
je njegov.a porodica, po svom UJgledu, ibi1a odmah iza
ca:11Sike. Konoe je zavll'sio 1917. godine Imperija:lni ;univer-
zitet u Tokiju, a :zJatim se rzaposlio u Minista:rstvu za unu-
urasnje poslove. 1919. godine priSIUs.tvovao je IPariskoj
mirovnoj .konferenciji, kao clan japanske deUegacije. Jos
ranije, 1917. godine, dbjavi,o je clanalk pod nazivom ,Od~
bacivanje padfizma cije su osnove postavi.Ii Britanija i
Amerika" u oasopisu ,Japan i Japanci". IU ttom Cila:niku on
je dolkazivao da ~e br:iJtans:ko i aJIIleriOko zalagam:je za de-
mdkiratiju i hUIIlla:nirzam lbiiLo motivisano pa:tlreibom ooova-
nja sopSitvenih interesa i da se one nisu iborile za mir
ilroji ibi i~stinl'ilki .ZJadovoljio ~sve ,zemlje. Odnosi ikoji su po-
stojaH i nisu ibili ni>S>ta dru1go do priznavanje britnnske i
amerioke ~supremacije, a sve dnuge zemlje s·vojim ponasa-
njem i saradnjom treJbalo je da doprinose oddaiVanju sta-
tusa fuvo. Vodeee rrazvijene zem[je zelele su da odrze
pos:tdjece odnose i postojefu iPOdelu sveta, a 1razvijene
zemlje !Jmje s.u lk!asni'le na rtom rputu nzvoja jedino su se
kiroz men}a:nje postojeceg sta:nja mO@le izjednaciti sa vo-
decim silama. Bo~ba za mk, a p.rotiv militarizma, nije
hila ni'Sil:a drugo do pcrihvatam:je nepravedne ·raspodeile :re-
sursa ikoja je ibila I)J!Os[edioa imperi~alizma rezvijenog u
pros1os,ti; taj sis·tem nije odgovall'oo oseeadjima rpra!Vde i
htumanosti. Kruroe je zato ddk~ivao da je preduslov za
uiklanj,anje miUtarizma, kao prvo i najvainije, rmistenje
172 '
dkonomsikog imperijalizma i ll'asne di·slk:riminacije dzmedu
pripadnilka hele i ~ute rase.
Nelk.e od ovih ideja villo su sHone Httllerovim u Illje-
gOIVroj !J.mjizi Mein Kampf, ~ Konoe ih je zastupao citavog
zivota. K.ada je kasnide postao !Premijer ina sebe prreue:eo
odgovornost za izlbijanje rata izmedu Kine i Japam.a, o:n
je 1sa ovih IPOZicija ooonjivao tz·v. ,IK.ineslki incident". On
je bio IU!beden da to nije 1bio ll"·art J~a~Pana ipl10tiv Kine, vee
rat rza osilobodenje Kine od ibritansilrog i ameri:Okog uti-
oaja. Taj ~rart je ibio sveti II'at, ,rat za ostvarenje prawooih.
ci'ljeva. I padfiaki rat je iz istilh rarzloga ibio sveti rat,
mt za oslobodenje Azije iz kandZi brtanskih i ameri&ih.
imperUijalis·ta. Ovaikrvo misljenje o Britam.iji i Americi nije
imao samo p:rinc Konoe; ovo .stanoviste delili .su mnogi
desnicari, socijalisti i komunisti. Konoe je stoga mogao
prijatelljski da razgovara ne samo sa predstavnicima de-
snice vee i sa intelektualcima sa 1evice; poreklo mu je
omoguoava'Lo da sldbodno i otvoreno raZJgovwa sa pre&.
stavnidma plemstva i samim carem, k.ao i !k:apitallistima
i visokim vladilnrim funlk:ciom.erima. 6
Od 1933. godine pa do stvaranja Udrrnenjta za rmapre-
denje imperijalne 'VIlardarvine 1940. IKonoe je odrfuvao ·re-
dovne sastaillke gJ1UIPe na 'kojima su oo:zJmatrana mnoga
telkuca pitanja. To je bila Sova studijska grupa (Showa
Kenkyii.lwi). Mm.oge vodeee Henosti iz sveta politike i fi-
narnsija, preds~tavnici ibirolkratije, arkardemskog sveta i no-
vinarstva olmpljali su se u oiVOij grUipi koja je hila K.onoev
o Kada je potpisan Vasingtonski ugovor, mornarica se pode-
lila na Frakciju ugovora i Pomors:ku frakoiju. Godine 1930. i u
kopnenoj vojsai je postojao razdor izmedu Tosei (Frakcija kon-
trole) i Kodo (frakcija Imperijalni put). Frakcija kontrole sara-
divala je sa Pomorskom frakcijom, a novi birokrati, uz podrsku
novih zaibacua zalagali su se za kontrolisanu privredu. Frakcija
Imperijalni put, uz mlade oficire i desnicare, zalagala se za
ddavni socijalizam. Vlada, zaibacui i pomorska Frakcija ugovo-
ra poddavali su slobodnokonkurentski sistem i zalagali se za
saradnju sa Britanijom i Amerikom. U to vreme, delovala je
i ilegalna Komunisticka partija. Velike nade polagane su u Ko-
noea, kao osobu koja moze da razume Citav niz vrlo :raznorod-
nih pitooja; u granicama svojih moCi on se zalagao za jedinstvo
zemlje, mada nije uspeo skoro nista od toga da ostvari. Trage-
dija Japana je u i suvise visokoj oceni Konoea, a i sam Konoe
je imao visoko misljenje o ·sebi i data mu je izuzetna moe.

173
,)trust moogova". Naju,gledniji i najpersperoti:vniji ek:nno-
misti tog v,rernena, pqput 'Nrukaj,ame ICiJra i Tobate Sei-
cija, uzimali su rucesee u mdu ov~ gJrupe, a Ill !gmpi !Sill se
naJlazilli i Mii}{Ji lK.ij10si (leviJearski rfilozof r.kJoji je kasnije
umrro u zatvo:nu), Ozaiki Hoounni (reporter Asahi Simbuna,
kasnije rPQgUibljen z!bog spijuns'ke afere Zonge-Ozaki), Si-
mizu rlikrutano (sociolog, pos,le rata ~sma>tu··an z;a aevicaJra,
progresivnog mtelek:tualca, kaSIIlJije jedan od voda ,,Nove
desnice"). N:aredni stavovli. preds.tarvJjaju, lkaroo je to foc-
mUilisao sam Konroe, ,/zaikLju:cke do lkojih sam nedavno
dos·ao pos.le dugog rra:mniSJjanja, ,desetogodiSnjeg plt"ijatelj-
stva sa ljiUdima i,z razliCitilh sfera .dnu:stvenog zivota, i sa
lev'ice i sa desnice, i vojnika i birokrata".
,,Mada !Se moze p~retpostavhi da deo ofidm ikoji se
zalaze za r;e£orme nu~o ne misli na komunistialw
revoluciju, gmuiPu himoikJrata i njihovih shnpatizera
gradana mo:lemo nazvati ibillo [eviearima, ili desni-
carima, a des:nicari su u stvari komrurnisti rooj:i se pri-
kdvaju kokutaiem {iil!aciona1na zajednica) - i sve-
sno na:swje dra os,tvare calk i komunistiOku :rev.Qi1uci-
ju. Ima puna !l"azloga da posull[)j amo .da ovim ne-
olbrazovanim, !Piri'Prostim vojnicima manip.ultsu bi-
illdrorate i civili." (,deo ~Q[)oevog ,)Memoranduma"
cal1U)

To tie taj Konoe koji je u <tri :navrata posleooje cetrl.ri

godiJne !Pre ~bija.nja pacifiOkrog mta bio rpremijer i ikao
fba'kav odgov~an za politi&u situaciju. Posle objavljiva-
nja sastava svog pr.vog kaibilneta KOllJoe je na .konferenciji
za t.Srtampu najavio stv,alfanje trukve o11ganizaoije koja ce
pretpostav}j,ati ,nadonaJ.no jedi!nstvo", kaiko bi .se ,,posrti-
gao istins1ki mk na nacelima medunanoooe 'Praviooosti".
Sarno mesec dana kasnije izbio je rat sa Kinom. iNeki Ja-
paci ocekivali su da ce Konoe preduzeti mere protiv samo-
volje armije, ali Konoe koji je ,irmao ibrojne prijatelje me-
du oficirrima, bwokratima, levicarima i desnicarima", n:ije
mogao da iraskiJne s'VIOje veze i nije dmao snruge da ob:uzd.a
amniju. Konoe nilje imao hrralbirosti, niti dOIVolj[)l() raz;uma,
da rprekiJrre ![at u Kini. Za v.reme njegoviQg drugog man-
data, ,ostvarivanje jstinskog mira na nacelima meduna-
174
rodne pmvianosti" 21ll'a:ci!lo je zalklljuoivanje Trojnog [paJk.ta
sa tNemOOlrom i .Jrta:lijom 1940. g10dine. Odmalh posle osni-
vanja Udm\lenja tZa unapredenje imperijalne rvJadavine
zaibr-aal'jena je aktivnost sviih politiClciih partija, a jedino
je dqpus,tena alktivnost decline pantije, !PO uzor.u na Hi:t'le-
rov jedno,partdjsiki sistem; lbiila je rto KOilJOOv,a mgam.izacija
,jllaciO!I.lalnog jedin:smva". 'l,stinsika wast preS'la je Ill 11lllke
Tojoa, ·a d~a meseca kasnij.e izJbio je pacirfiOki rat. 7
Jedini desniJCar koji je jos ranije imao j,asnu !Jl'fed-
stavu o wganirzadj.i ooUJ5tva posle ll'evolucije bio ~e Kli1ia
liki. !Naj;v.ainiji njegovi il'adovi su: Teorija nacionalne za-
jednice i istinski socijalizam (1906), Skica za rekonstruk-
ciju Japana (1919), Nezvanicna istorija kineske revoluci-
je (1921). Njegovo videnje uloge ca'ra ibilo je i:lJUtZetno
napredno. On je rtrvnd!io ilmko shvatanje da je Japan ik!oo
na:cionaJlna zaljecLnica ve!Cirt i nepromenJljirv - sto Sill inJaCe
do'kazivaii desni.Calri, napada>juCi i qptufujuCi svak.u mi:soo
koja se sukdbljava:La sa ovirrn nracionalllJim jedi:nstrvom
kao pogresnu, ali i nesposdbnost socijalista i ucenih ljudi
da 'se odupnu lOVE pil'irtiscima - ne ocLgovma jednoj dvi-
lizovanoj. zernlji i da rto protivre6i ne~osnovenosti z.n:a-
nja. Japanslki car je samo jedan od elemenata japansik:e
drzave, ba1s lkao i .narod, a na osnovu svoje uloge koju
koo ongan drzave ima u isrpll1Illjavanju odredenih zadatarka,
ll'jegov polooaj je ipak prirvilegovan. Japan k,ao zemlju
cirri, s jedne strane, samo jedan oo.vek {catr) ~oji ima ;po-
sebne privilegije lkao najiW:si mgan dciave, a s druge stra-
ne - svi osrtaili ik:oji su anedius01bno jedtnaiki (nanod). Ki:ta
je bio rtllbeden da ne treba ozivljavati odnos car-narod,
onalkarv ikaJkarv je postojao u dreVllla ·vremena, gde su na-
ood i car lbili k.ao jedrna porodica na cijem se Mu naJlazio
oar. Sarno su varva.ri, Joolji nisu (lfiailii ni za <Sta ibolje, rvero-
vali ida je lMeidZi 'revolucija dbna'Vil'j.am.je oareve ·vJasti i
zato Sill govorili o ,lMedZi Testawraciji". Meidzi rervolucija
nije .obnovila 'V'last cara; amprotiv, ona je ko:nacno ostva-
rlla konfuCijansilru, gradansku dda'VU koja je lbila ideal
7 Konoe i nije bio pogodna Iienos·t za premijera u vreme
krize. On je bio plasljiv covek, neodlucan, kolebljiv i nestq>ljiv.
Ukoliko stvari ne bi iSle zeljenim tokom, brzo bi, iz sebicnih
razloga, odustajao. (Vid. Oka Yoshitake, Konoe Fumimaro, lwa-
nami Shoten, 1972.)

175
T~aika refo.rmi. PO'sto car.u nij.e dopusteno da [pO&tane ne-
ka vrst~a japanslkog pape, :o.n se nije mogao mesati ni
u naJUikiu, niti formulisart:i etiOke i [pOJi.tiOk.e doktrine, isoo-
rijske i fill~slke teorije. 1P,rava koja su 1judri imali u
ocLnosu na dr.ZaViU maC.i~a su da oni ne ~oraju da se povi-
nuju ,Cwslkiom rukazu o olbraoovanju". Tailro je :Kita dhra-
zlagao iUJlogu oara; on je vero:v;ao da odnos oara i naroda
nije nepromeniljiv, vee da se tdkiom 'VIremena menja.
Narvescemo ne1ke naj,va~ije clemente Kit1nog plana
za rekonstruJkciju Japana. iPII1VIO i najvazndje, u novoj epo-
hi car vilse nece bitd glava porodice, niti ce njegova poro-
dica biti najvafuija u zemllji lkao :ndkad, vee ce [predstav-
ljati citav narod. On 2larto mora dati primer i svu oarsku
zemlju, pasnjalke, Stw:ne, akdje i obveznice pokJ,.oniJti dria-
vi. Ukiinuee ISe plemstvo d Ulk1onice ~se sve prepreke izmedu
cara i na11oda. Uikillluee se Go,rnj.i dom i OSIIlovace se novo,
SlaJV'e1Jocfu.'VIIlJo :tello kJo~e ce II'a2l11liaft:Palt\i 101dllrulke iDanjeg, [pired-
stavn~OkJdg, doma. Slvd 'lTIIU~ci !i:~d 25 '!?JOidlina imali !bi
praVio da ibiraju i hudu birani u !Preds:taVllliCkd dom. Sva-
ka japans'lm porodica imala ibi pravo na svojmu do jed-
oog miJliJOna jena i pvavo na ;privamu svojinu nad zemljom
do 100.000 ~ena. P,rivatna [precLuzeca moglta. lbi imati kapi-
tail do 10 mildona jena, a sva :veea lpredJuzeca ibila ibi &-
zavna.
K.ad 1diana:s ocem:jiU)jemo liJdeje Kite, mozemo da za-
kiljucimo da u njima nije bllo niceg ,opa:snog". Sve ovo
teSiko da se moZe oceniti kao desnicarsika idoo1ogij a, mada
u osnovi ovi Sltavo:vi nisu ni levioarski. Kdi:ino videnje
uloge cara umiilogome je s'liooo shv,atanjima ·savremenog
J,apanca. Posle rporaza u drugom svetskom rem, pod rulko-
:vodswom Zdruzen101g generaMtarba saveznilk:a sprovedene
su sve reforme koje je Kita predllrugao - ukidanje plem-
stva, Genroa (stariji dr.Za:vnici) i 'Klrull!skog saveta (to su
po misljenju Kite bile prepmke koje su stajale ~zmedu
cam i naroda); uJkidanje Gornjeg 1doma, reforma biraclrog
pl'ava. U nekim ·Silucajevima reforme su lbi[e i :radVkalnije
od onih 'lwje je [pll'edla:gao Kita. Ulkoili'ko imamo u vidu
da je 1919. proseCnd. drus·tveni per capita dohodak iznosio
260 jena, proseena per caeita privatna svojina 1.337 jena
(uklj.ucujuci tu i zemiju), da je u proseku poljedilllac imao
593 j.ena paivatne rzemlje, tada su limiti s;vojine koje je
176
predlagao Kita, ·sa i~uzetkom zemljiSm.e svojine, ibiJi izu-
zetmo rvisoiJci. U ekonomsilroj s.feri planovi Kite za reorga-
nizaciju dl1zave svodiH su se na agrarnu reformu, koja je
posle !l'ata S!Provedena !Pod nadrorom o1mpacionih ti'UJpa.
Smatra .se da je Ill sastav:u dkupacionih rtrupa ibilo mnogo
ooih koji oo po svdjim ·sihvratamjima ibili bliSiki levici, !Pa
zato Kilta sa svojim predlozima nije bio mnogo ,radikal-
niji od njih.
iKita je tragi.JCoo okonOa:o svoj zivot; on je bio umesan
u poibunu od 26. fe1hruara 1936. i osuden je na smrt. Kruda
bismo postavili pitanje ko je lbio u pravu, Kita Hi vlada-
juca oolasa, 1tada lbismo morelli da zalk1j.ueimo da je Kita
isao ispred svog vremena.8

IV

Kitine ideje ikalro ostvariti planiranu rekons·t;r.wkcijru

zemlje ibile su ipa1c eksuremne. 1l<ioo ·sto smo v:ec :is.ta'kli,
na osnovu svog li.Cnog iskiUstva iz ikimesike revoil.rudj e 1911.
godine, on je bio il.llbeden da je vojslka ,g1av:ni pororetac
rev,olucije. Po'sto je u svlim zemljama, u kojima je na
dnevnom redu billa revolucija, armija ibila komiii11Pirana,
Kita je venovao da se ne maZe oslanjati na generalle i
viSe oficire; rev011ucijru u Japanu trelhaJlo je izvesti vojnim
d&avnim udarom, koji bi predvodili mladi ofioiri i voj-
nici. Kada uspe drnavni udar, car lbi u trogodiSn~em pe-
riodiu pooglasio van,redno stanje, ;raSipus1:io oba doma
Dieta i u tom periodu p.ostavio cvrste osnove za .rekon-
strukciju zem'lje. Za vreme ddavnog udara rezervlisti bi
bili pod ~mntroiLom :vJade i lbili lbi im povereni (Zadaci
oddavanja javnog mda i mira. Rezervhti ibi istov•remeoo
,p.ravili popise imovine ibogati:h 1ljudi i lmnfi.s:kovali sve
viStkove ru sluoajevima kada imovina prede propisane cen-
zuse.
8 Krajem zivota, Kita je primao velike sume novca od
Micuija. Namesto da ga smatramo kolovodom pobune od 26.
februara, namece nam se misao da je on mozda .bio dvostruki
agent, ill spijun koji je istov·remeno radio za obe strane - i za
grupu .mladih oficira i za Micui zaibacu. Bilo kako bilo, sigurni
smo da on nije zeleo da izazove incident od 26. februara.
12 Zasto je Japan ,.uspeo"? 177
 Neki su smatrali da s.u civilli ,_gJ,aV!lla pokretacka sna-
ga ,revdlucije; nekd su apet smatra!li ida je vojsika v~nija.
Revoilucija je pooces iii kora!k kojim se os,tvaruju postlav-
l,jeni ciljevi, a da li ce je izves·ti civili iii vojs'ka, umno-
gome ,zavusi od ocekivanja rrmkvo ce se ~rustvo izgraditi
kasnije. Ukoliko revoluciju :i0vedu civili, tada ce v'lada
polaziti od sisrtema burl.oaske demdkratije i internacio-
nalizma, a revo1u(;ija koju ibd. izvela vojs'ka stvori[a bi
uilitiPa!PaJ1mi otsllw, rulltrram~acinnaJliJs1liOlru, .fia!Siis·tiakJU dlriavu.
Ja~pan, zemlja !Za ikojru je Ki,ta [Jilanirao S'VO'jru formu:lu re-
vdlucije u ,prv1m .godinama posle \Meidzi .revo'lucije :pos,tao
je nadonalistiaka zeanlja; ikada ovalkva zemlja izvede re-
voluoij.u 1prema nacelima kolja je predl,agao Kita, 1tada
je nei:zJbezni ishod :ulrtrafasistiCka tdr:Zava u kojoj nema
mesta za umereni, istinstki socijalizam Jroji je on predvi-
dao. Kita je pogresio utol,itko sto je za !Predvidene dljeve
pretpostaVIlja;o p:otpuno noodgovarajruCi metod.
,Kja(C]Ja jedmJa zeml:ja IPO:ils<1JO!Veti llllaciilom:aJLi.2laun 1sa SIOIP·
stvenim int,resima, tada ovaikva sebiooost i kod drugi'h
izaziva uspon nacionalizma. tA.ko se nacionallizam poveze
sa uverenjem u apsdlutnu ispravnost sopstvenih stavova,
onda je .on posebno opasan. Kao 'sto je lKonoe Fumimamo
p.redvidao stvamnje novog svetskog poretk:a na nacelima
medunaoodne praviOn.osti, i l<ionoe se ibavio istim pmbie-
mima, ali neU!lJoredivo sis.tematienije. "Kao sto se rllala-
zemo za pra'ViO:niu raS{podeLu nnutar jedne iZemlje, imajuci
u vidu njen zivotni s·tandani', is·to va.Zi i za mectunarodnu
pravi!anu !l'aspodelu k10ja utiee na ·stan,da11d sva'ke zemlje
ponaosob." 9 D.PUginl. recima, ,,izgradnja ·mvoluaiona11nog
Japana" i "osrro!bodenje azijskih naroda", po misljenjru
Kite, dva su stava koji slede :i:z jednog istog a.ksioma
,ip.ravionosti".
Kita je vemv,ao .da se ova tPraVIda i na nnutrasnjem
i na medunamdnom planu mora osrt:vadti nasia:no. Po
KiJtJinim !l'eCima -
"Ogromno bogats·tvo Britanije ohuhV'ata citav srvet,
a iRusilja ima ogoomne teritorije na sevemoj hemisfe-
ri. Zasto Japan, koji u svetu uiiva status neimaoca,
-----
9 Kita Ikki, Shina Kakumei Gaishi, (Nezvanicna istorija kine-
ske revolucije), 1921, str. 6.
178
 ne bi ru ime nacela pravienosti imao prav.o da se
bori protiv oWh monOI.POla? Mada priznaju bor'bu
proletarijata unutM" svake zemlje ponaosob, socija-
Hsti u EViropi i Americi verujru da mt acoji hi vodio
medu11JaJrodni pmletarijat znaci -:ugresiju i milhari·
.zam; time oni sami sebe pobijaju ... i.jll.l!di moraju
bezus1orvno rpodrZati 111ap•or Japana, rp111oletarijata na
medrmarmlnoj sceni, da k.roz !l'at ispravi ter1torija1ne
nepmvde. 10
Ukoliko hi se J apa111 zajed.no sa Nemaokom u
vil'eme sadasnjeg rata (iprvi svetski .rat) bo.rio jprotiv
Rusije, mogli bi je v.rlo ibrzo poraziti; nemacka flo-
ta JD.Oigla bi u EV'l10pi da uniSti lbll'it·amku, a }apam.slka
flota :bi mogla .da .ovllada ;putevima za Indiju i Austra-
liju. Na taj naOim. Japan lbi rza v.rLo acr>a~tko v.reme
mogao da izgradi veililco cars·1Jvo lkoje lbi se rprosti-
ralo od i&usije na severu do .Ausnmlije na jugu."11
!majuCi sve ovo u vidru, ne oUJdi nas da je Kitiln Mein
Kampf post>ala Biblija mladih oficira. Ovo shvatanje pro-
mena ill svets'lrom sis•temu na 111aceLima ,pmvicnosti" od-
govaralo je Konoevim shvatanjima - od lmga su, po6ev
od 30-ih 1godina, i amnija, i dmteligencija, i namd uqpste
mnogo ocekivali, veJlicajuci ga kao ,novu zvezdu" sveta
politike. Posle Kitine smrti, zahvaljujuci merama koje su
preduzeli Konoe i 111jegovi saradnici, istorija je :IDrenuJla
tokom koji je umnogome predvideo Kita, a rveliko.carstvo
1wje se protezalo od Mandzurije na severo do Nove Gvi-
neje na jugu, stvOII'eno je i un1Steno toloom drugog svet-
skog rata.
U Kitinim mdovima sadrfune sru ideje lcoje su rpri-
vlacile mrnage Japance. Jasno de da se time :n~ka:k.o ne
mogu dbjas:niti tako hesmisleni pos>tupci Japanaca, koji
su za samo neikolilco godina doveli do razal'anja M~
drlarve stvorene od strane njihavih oceva. J(rajem prvog
svetskog rata bilo je jasno da u Meidzi drzavi- drzavi
koja je ideoloski hila konfucijanski•nacionalistiCka, po-
litioki ustaV!Ila monarhija, ekonomSJki ikapitalisticka, ba-
to Kita Ikki, Nippon Kaizo Hoan Taiko (Skica za relconstruk-
ciju Japana), 1919.
u Kita, op. cit.
12* 179
rem na po.v,.lisini, !koja je na rliplomatskom p1anu s[edila
kurs saradnje sa zemljama ZapaJda - st'Va:ri ni i:zJbHza ne
teku glatko kao •sto je to mnije bio s.hOCalj.
iPn~o, u vojscd je ZJavladalo nezadov:oljstvo. Toikorn
dva rata, lkinesko"jarpanskog i .rt.11s'ko-japanskog, mnogi ge-
neraili i visoki oficiri postali su heroji. Ljudi su im bj;H
zaihvalni i bogata ih na:gradi:L:i. Za vrerne prvog svetskog
rata ka;pitalisti su bili ti koji ,su p.rofitimli; snage koje
su napaile Cingtjao (grad .u iK.ini pod nemaokom kontro-
lom), 1pmazi1le nemaOke lk:rstarice i podmomice na Paci-
fiilm i olbe:zJbedivaJ.e ikO!Ilvoje u Mediteranu, nisu ucestvo-
vale u podeli plena. Ova dislkriminacija ih je du:boko
pOigod]La. Kapitalisti koji su .za V!reme rata monoiPoliw-
vali kinesko triiste i .i.zvozHi rabu u Zapadnu Evrop:u
postalli su nouveau riche, milioneri, ponekad i v.iSestruki.
Vojruke de pos'le rata sace!lmla llmnwola naonwzanja i
masovno otpuStanje iz vojske. StaviSe, ik.rajern rata ja-
panske trupe su .duiboko pmdrle u ·Sibir i tu sace.kale
kiraj rata, da bi oktolbm 1922. anomie da se po'Vuku, bez
ikalwe dobiti i p.lena. (Telk: 1925. d.zvrseoo je povilacenje
iz Severnog Saha1ina.) Almnija i mo.rnarica bile su fru-
strkane.
Na zahte'V Franouske i Britanije Japan je preduzeo
siJbirsku ek&pedicij:u. Ove zemlje su od Japana i Sjedinje-
nih Driava zatratZiile intervenciju, jer sill ZJilale da su -
posle oktobarske revolucije i zakljucenja seiPara:tnog mira
iJzmedu iRusije i NemaCke- nemac.ke tvupe na Isrtocnom
f.roin;bu os1lobodene, i mog,le s:u, uz vellke Oipasn:osti za
protivnilke, biti prebacene na Zapadni front. F.rancuska i
BritaJnija zelele Sill da nemaeke trupe i dalje budu zadn:--
zane na oibnovljenom ,,novom Istocnom frontu". Uz do-
govor sa Sjedi111jenim iD.rzavama, Japan je pillhvaJtio dba-
vezu da posalje s•voje t:rupe, maida je i !Pfe zahteva Brita-
nije i grancuske generalsta:b izmdio planove s[anja ai1mi-
je u rus1ke dalekoistoone teritorije. Trupe su sJane pod
izgovomm za:s·tite Japanaca u rtim obla:stima, p.remda je
u sruJsti111i ·to bila ekspedioija ~wja lje 11re1balo da pomogne
snagama sup.rotstavlljenim holjsevicima i revoluciji. I u
vladi je bilo pristalica ovrste linije koji su se zalagali za
silanje jednog ovakvog nezav1s1110g ekspedicionog lwr,pusa,
mada je veCina cl1anova vlalde prihvatai1a plan slanja armi-
180
je l<!oja bi Britaniji i F•rancuSik:oj pomogla da se rat
okonca.
Ni posle slanj a sib1rskog eikspedidonog •korpusa nisu
uspostavlj.ene veze iZlillediu vlarde i v,ojslke; vojska je insi-
stira:la na nezavisnosti vr1hovnog komandovanja, odbijaju-
ci vladinu kontrolu nad vojskorrn i njenim aktivnostima.
I u vreme kinesko-japarnskog i rusJoo-japa:nskog ;rata voj-
ska se pod mkovodstvmn vlade izvanrecLno bo.ri1a, a ista
ta voj.slka pocela je da ,se istr:le iz vladine kontrole u
v.reme silbirske ekspedicije; o svim najznacajnij~m pita-
njima lmja su se tioa:la ·vojSJke, poput pojaca:nja ekspe.di-
donom korpusu i sirenja okupiJrane teritorije, odlucivala
je isikiljuCi.vo voj.ska.
Japanska armija p.ostala je g1uva za sva upozorenja,
ia'ko .sami Japanci .u ovakvom ponasanju vojske nisu vi-
deli niSta neobicno. Prvi svetski rat okoncan je 1918, tacna
pedeset godina od izvodenja Meidzi lfevo1ucije. Pre t01ga,
Japammn su ·tri ve1ka v~adale samuraj.ske kuce - Oda
CNoburnaga), T,oljotomi (Htdeosi) i Tol<!ugava. J apanci su
se jo's uveik v.nlo zivo •secali Bakufua - vojne vJade.
Mnogi J apanoi .su se pilasilli .cark i pomisli .da bi civili
mogli Ida kon1molisu vojsiku; i menu polirticarima je bilo
onih ~oji su nastojali da k0111tr.dliSu voj.sku, mada je to
pmtivljenje bilo u osnavi nedovoljno da obuz;da a:rmij-
ske •v.Dhove. Vojska je posta1a svojevoljna, pwtiviJa se
vladi i donoSJila sopstvene plaoove. Japan je truko usao u
period dvovtlasca i dualne dipilomatilje. Kako je jacalla
politioka n11oc armije, ta:ko su i f.rakcijske unutararmij-
ske lboobe postaja:le sve bespostednije.
Up11kos stJrilk·tnoj zahrani mesanja voj.ske u politiku,
koju je predvidalo Carsko naredenje vojnicima i marna-
rima {1882), .pripadnici oruzanih snaga, poselbno kopnene
vojSike, pruzalli su poldrMm desniC.arski orijentisanim po-
liticarima i ideolozima, podsticali njihova arngazovanje
i ucestvovali u 2lavereniJOkoj desnicarskdj ,g;rlllpi ,Kina
ronin (samuraji bez gospodara)" Ciji je cilj bio izazi'Vanje
nemira u tMandzuriji. iU perio.dlu 1927-1928, u vreme sla-
nja ISeverne ekspedicije nacionalisticke vllade, koju je pre-
diV'o:dlio Oam1g iKJajiSdk, j'apa111slka vLada j1e .posll•aola tmpe u
provinciju santnng, pod izgovorom za•stite japanskog ziv-
}ja. U to vreme premijeF je bio Tanaka Giici, .general koji

181
je .ranije ibio ministar }nostmnih IPOslova, pa je i vlada po-
sta:l.a neka v.rsta proc:LuZe:ne rulk:e armije. VJada je usvojila
ta:jni pilan prema kome je Mandfu.riju i Mongolij:u tre-
balo otcepiti od u111utmsnje iKilne, a Japan hi u tim oibla-
stima odrmvoo ,red i mir. Kaida je postal(,) jasilJO da Coog
Co.J.in, kao najmo6niji coveik. u !Mandzumiji, nece poslu\Sno
izvl'savati naredenja, ;kvantnm:s1ka armija ga 'je liJkvidirala.
193L al1Illija je izv,J.1silla diverzij:u na [).rugoj mandfur.skoj
zelemiOJ.roj p.ruzi, koja je bila IU wasni§tvu Japana, i tvll"-
deCi da ~e to delo krlneslke armije, napala Kineze. Tako je
otpoceo mandW,rski incident. :U to v,reme nije pos-toja'la
6vrs-ta disdplina i iposhlisnost.
:Na jednoj strani nailazili su se pojedinci koji su se Ill
prvom ,svetslkom mtu oibOtgatilli, a na drugoj stmni ms:le
su raz!like u nadmi'cama u veli'kim i malim/srednjim pre-
duzeeima. Nekoliiko LdSih zetvi samo je jos vise osi,roma-
silo selo. Siuomasni 'seiljaci na severoistoku zem,lje mora-
li su da p,rodaju svoje ce1.1ke da ibi preziveli. I desnica, i
.Ievioa, i stanovnici Juokih g.radova mrzeli su zaibacue
i prolldiJnjali ciltav kapitalisticki !Sistem. Zas1epljeni fud-
njom za sllavom, napred(){Vanjem i jaoanjem po1ozaja aJr-
mije, vodeCi generali su :usvojili tajni plan za otpoCinjanje
ra1:a; Kirta i nj~ovi sJedlbenici lllll1.101go su mdili na uspo-
staviljanju veza sa mladilm <Yficirima, u nas-tojanju da se
ostvaTi Kitiln :pl.an dbnove :zemlje, a mnogi naivni mlaidi
.oficiri lkoj.i su i te lk!a'ko hilli svesni .razl:Uka izmed:u boga-
tih i siromasn:iih IU sustini su prihvatali Kitine ideje.
Godine 1921. ulbijen je Jasuda Zenjiro, pll"edsednik
Ja:suda zaibacua; ubili su .ga desnicari. 1930. utbijen je
p:remijer Hamaguci Osaci. 1931. neko1iko oficitra planiralo
je diva dmavna udara, dOtk su oficiri u lK.ini izazvali man-
dl!mski inddent. Oba alVa po'kuisaja otrorirvena su na v.re-
me i ;preronpeilla 1S1U 11JefllJSpeh; Jcd1oMode IS/1.1 b[,ago lkamuene.
Zemlja je vee hila uv:ueena IU mandfurs1d incident i !kire-
tala se udesno; v.ode drlavni:h udara smatrani su heroji-
ma, a ne i2ldajnicima. Desnicari Sill 1932. :ulbiJli bi¥seg mini-
stlra finansija lnO'Ue Jrmosuikea i Dan Tailrumu, direktom
Miauli zaibacua. Ulbrrzn je lginulpa p011TIOII1Slkih ofioiru. na-
palla ,rez;idenciju premijera ,i sedrste policije. Uibijen je
premijer Inukai OU'josi, a dogadaj je zalhelezen kao inci-
dent .od 15. maja. U Sired bela dana 1935. u Ministal'stvu
182
rata oficir :koji je IPrijpadao f.mkciji ,ImperijaJni put"
~Kodo-ID.a) u:hio je jednu od :vodeeih li.Cnosti ,fraikcije kon-
trole" (Tosei-ha), genera1J.-potp:ulkovnika iNaJgatu Tetsuza-
1

[)la, ~e£a Odeiljenja :z;a voj!Ile !pOISlove ru MiL'lilsmrstJVu mta.

Mada su Japanci osrudiiVali OIVaj desni terorizam, ipak su
osecali veli!ku mlwalnost p~rema nedbuzdanoj amrniji !lroja
je stvorilla ,,M~rsko ca'fstVJO" (Mandfuko), marionet-
sku ddavu lk.oja je lronrtrolisala ogromne teritorije severo-
i:SJtoka Kine. Zato J apa111ci IIlisu preterano 'kri tikovali ar-
mijru. Mnogi ljiUJdi hili su odgojeni talko da je zem[ja uvek
iznad svega; izmedu IIlj'ih ,i. vojske IIlisu postojale na torn
planu vece ra:z;l.i!ke.
Mand:Zulw je b]la cudna zemlja. Zvanicna politika
p11oklamovala je hai"monijru pet IIlaroda ~Kiineza, Japana-
ca, IKorejaca, !Mongolaca i IMandZuraca), mada su Japanci
biJ,i ·t·i 'klotii .sru NlllaldlailJ:i d eikJsjpllioatis'ailli IOSitail.a cert:i:ri narodta.
Sastav japans'kog stanorvnistva 11.1 Manc:Wmiji hio je savo-
Hkiji nego u samom J apanu. IS!tudenti, !koji su od s>trane
svojih kolega lkamj.eni :zJbog rueesca Ill leviOa:rslkim polk.reti-
ma, i teroristi desn:iCa!fi osl1olbodeni iz za:tvora mdili su
rame IUiz mme. Tako su J•st:razivaclrom odeljenju Juzno-
mandoomske 1Zel~ni0ke 1:lrompa:nije ('koja je u stvard hila
glavni lSta'b japanske administraclje u !Mand:Zuriji) zajed-
no mdlil.i Okava S:umei, !koji ae lk.rajem .dmgog svetSJ'kog
rata ruhap·sen kao ratni :zJlocim.ac, i Ozaki :Hoaumu, koji
je kao ·nuSJki S(pijrm pogulbljen :OOk.om ti'ata. Neki su mddli
u Tokiju, a moogi, iako su hili sasvirrn neuspdni u Ja-
panu, posita:li su v.rhunsiki f.unkcioneri u Mand~Uti'iji i
uziv.alli pose!bne ptriVIilegije.
lKona:ooo, 26. felbmurura 1936, dogodio se 6uveni inci-
dent od 26. felbruara ([ooji je po mom rmiSljenjru Sova
dvzavni udar). iDvadest dva mlada oificira, predvo,deei 1.400
ofidra i vojiilika koji rnsu tpoloZ:ili zaklletvu, IIlapali su re-
zidenciju premijera, ,Grand Cemihrilen" rezidenciju i sedi'S-
te policije, a zakra'tko su okupiraJ.i cak i deo carske :palate.
Slogan poihunjeniika je ;bio: ,nostojans1tvo oaru, unistenje
z;la." Napad je zavrsen uihistvom rtri lionosti - ministra
finrunsija Takaihaisi KoceUdjua, ouvara peeata K·runs1kog sa-
veta Saito Makotoa i generala Vat·anaibe Jo:taora - mada
je IPrema p!l"Vdbitnom plrunu trebalo dia hudiu ubijeni svi
ugledni po'liticari i Claoovi ka'bineta, alii i mnogi najviSi
183
 armiJski 'l<!oma;ndanti. I ovaj, driaVlni udar bio je rpovezan
sa unutararmijskim frakcijskim iborlbama. Zato su i izvr-
s:Uoci dr·zavrmg udara SUJX~VO :kaznjeni. IP<Ysto .su mladi
oficiri, i·zvrsioci dmavnog udara,. prirpl:l:dali fitalkciji Impe-
ri!jailni put, p,J1alkcija ~I.'Oilltrole je ovaj im;ident iskoristiJa
da .se idbraerma sa svojirrn protivndcima. Frakcija Imperi-
jalni put lbOirila se za odistrnnjivanje ,svih zlih ljfllldi koji
su olkmuzivalli cara i za obnovu zemlje, dok je Frakcija
,Jrontoole zelela da ojaoo ~Zakonska sredstva politiakog uti-
caja na armiju, da izgradi drzavu :lwja ce se pod ruko-
vods·tvom :iJs\lrusnih D'8fP'ans[<lih I!»:DoikJrruta, ,dJrZ!a'Vnia<)a i birzni's-
mena !PI1¥emarti za tatJa!J.nJi mrt, /UZ :piO)Vp!UUlU potCinjeno'st
privrede ovi11n dljevima.
Istina je da s:u mladi ofidri, izwsioci driavnog uda-
,JJa, IMlii lilnS!Pill".iJS'arrri ,iJdlejjla.ullia IKli:te Tlldja, mada je ucesce
samDg Kite bilo ibeznacajno. On je 'bio dubolw ubeden
da je u postojeCim okolnostima rza Japan mnogo vaznije
da promeni svoje odnose tpJ:"ema Kini i iSjedinjenim Dria-
vama. U osnovi, on nij.e oddbravao drbvni udau, niti po-
bunu mlrudtih oficiJ:"a. Ipak, lll!hapsen je kao jedan od ikoJo-
voda incidenrt:a i pogubljen 19. aJVfJUS<ta 1937. godime. I.stog
dana pogub[jen je i Nisida Micll@U k,oji je, kao i Kita,
smatmn vodom p'dbune. Kada je NiSida Kiti predloiio
,,umrimo UJZ ,tJ:"i poklica u s1avu INjegovog carskog velican-
stva", Klita je ruzwa'tio ,Ne zelim". M1adi Kitin 'brat, koji
je sa njim razgovarao neposrecLno pored smrt, zabelezio je
Kitine reci: ,;Nemam niikakve veze sa ovom pobJUnom.
lpak, posto su Ola:novi g.nupe :bi!li oduseV!ljeni mojim rado-
vima, da su me pozvali ·ranije, ja bih ibio pocastvovan."
Koliko mu je to polotaj omo.gucavao, Car je nastojao
da se odlJlPre ovom klizaniju tzemlje udesno. Ovo se mCY.Ze
za'kljuCiti i:z mno.gih :materijala ilwji sru dbjavljeni posle
rata; ipak, niko u to vreme nije rvo.dio racuna o Carevom
miSljenju. U vreme .inddenta od 26. febr.uara Japan se vee
bio p,mrUJkao iz DrU!s1Jva nruooda, a tokom 17 meseci, od
tih dogadaja pa ,do pogUJbljenja Kite, Japan je sa Nemac-
kom zalkljucio Anti-OComimterna pakt i otlpoceo bo11be u
Kini. JaJpanSika vlada nalazilla se u stanjlll drvovlasca; pra-
va vlada billa je slaba, a ru senai se na:lazila mo6na vojna
vlada. Svaka od ovih vl1a1da 1mala je SV•Oiju spoljnu poli-
tiku; nominalna vJada zalagala se protiv eska:lacije suko-
184
ba sa Kinom i tragala za mirnim resenjem, dok je vlada
iza scene svakim svojim potezom pridonos:illa eskalaciji
su:koba i time liisarvala nominaJnru v1adu ugjleda Ill inostran-
stvu. Vlada je ~talko i:ll~bila samosta1nost suverenog odlu-
Civanja u domenu spo[jne politiJke te je ikontro1u potprmo
preuzela vojska. Dmgacije miSljenje od onog u vojsci,
i od mi:Siljenja desm.icao:-a, ne samo za obiane ·ljude vee i za
drzavnike, rpa i samog Cao:-a, moglo je maciti smrtnu pre-
SIUdu. Starvi·se, prema odredlbama Ustava Car je morao da
oode iilJefU/tJDal1run. IPos.to j~e Oar bciio :Zivd' lbog morao je da
se odrekne ·svog politi6kog uverenja; tako je tkoncepdja
ziv:og hoga od samog pocetka liiSi:la Cara sva:ke slobode
miS!jenja. Cara i vodeee ;p:oliiti<care u ,potpunosti su ikon-
trolisali desnicari i vojsika; njihove relje nisu bile Dli:sta
cLrugo do saputrunja tkoja lllairod i nije mogao da rude.
Godine 1938. donesen je Zalmn o opStoj m01bilizaciji,
a dve godine kasnije zakljiUCen je Tmjni paiiDt izmectu
Japana, Nemaoke i Itaillje. 'Sve frakcije desnice su se
ujediniJle, zem'lju je obuzeo na:cionaliZiam, ultDapatrioti-
zam, mLlitao:-izam, a Crur je bio obozavan. ObiJCni Ja.panci,
sa svojim konfucitlanskim obmrovanjem i .dltlgoveenim
ohoiavanjem svih ratova, ne samo da .se nisu prothrili
n:ovom sistemu vee ih je on potplll[}O zaveo, rpopf\.lJt salkea
lwji je star, a ipaJk uvek mova nov. Mooda sui Konoe i
Tojo hili i suviise sla!bi za diktatore, mada ~je vee u to vre-
me zemlja postala ra.toborna. Japan se ujedinio i sve viSe
bio ohuzet ,,pol110fVnom ;p01delom sveta na nacelima pravdc-
nos·ti", za 'sio su se ina:ee zala:gall.i Kita i KOtnoe.
Japan je umnogome podseea:o na nacistiClru drzavu,
mada hez Hitlera. Ja;prun tog vremena nije bio fa5isticka
drZa.va utoli'ko sto fbi j.edan diktator igmorisao VIOlju na-
roda i nametao uJ.,tranacionalistiJClm i militaristicku poai-
ti:ku; vojna i desn:icarska propaganda, olbavezmo obrazosva-
vanje i etiOke tk0111cepcije, trradicionalni pogledi na ddaVIU
i cara uStlovili su prihvatanje ultranadonal.isticke i mili-
taJ:>istioke politilke od strane mnJOigih J rupnnaca. Japan je
postao neka vo:-sta ,demok!ratske" fasisocke ddave uto-
liko &to vJada nije imala i~bora i manilla je da [prihvati
6v,rsti kurs. U ~voj situaciji, i da se vlada opredelila zja
umereniju politi.Jk-u.- ne samo desnica:ri d vo>js!ka vee, po
svemu sudeei, i narod Jie bi oddbdli pomidjivu poHtiku
185
prema Sjedinjenim Dmavama. Zato .su, u to v.reme, mOTa-
la ,da hudu sm:Lrena tratolborna ose6anja uolbra.Zenih i ibor-
benih Japanaca a, ma lko!liiko to zv.ucailo paracLoksal:no, to
su mogJi da ucine samo oni 'koji· su ,podsticali ratne p:ri-
preme.
I sam Oalr je, ocenjuj:u.Ci tadaJSnju situaciju, .do.Sao do
slionog zakJjucka. Od rvremena kada lje kv,anrtJunSika amnija
ulbila Cang Co.Jina (.1928. ,god1ne), on je mdio na odr.Zava-
nju mira u ,granicama moCi i svog statusa. iKada je Tojo
Hidelki, rvatreni JP:ristalica :rata, prediloZem. za premijera,
Car je to odoibrio uz ~reCi: ,;Ubeden sam, ovo je ili pobeda
ili poraz." To sto je CaT odolbrio ovu rpoilitiku ,potapa-
nja ili plivanja", moze se ,kJT1t~kovati, mediurtim, da j.e i
neko drugi u ovaikvolj .~demolkmart:silmj fasistiak:oj drlavi"
umesto 11qja, oktoibra 1941. ,godfune postao premijer, tesko
da ibi .spreeio trat.
fK,ada su 1945. Tokio i mnogi japansJki g.radovi pret-
voreni u prah i pepeo, cinjerti ISU 10cajnicki pokusaji da
se rat o:Ironoa; ikl1jufue liCnosti >tih napora hila su dwa
admiwaila koji su uspeli da polbegnu u v:reme incidenta
od 26. fdbmatra. U vrel.me inddenta Okada iK.eisuke je
bio p.remijer. lNjegov m[adii z~_t, koji mu je lbio i li6ni
sekretar ,j vrJ:o privden, presreo je mlade ofici:re i pred•
stavio se kao iPremijer, pa su ga ovi UJbilli umesto JPravog
prem:i:jema. •'PIOih!UJntiemdci ;su ozfuiljiTho ~anili Suz~kli iKJalnta-
roa, a ntiegova zena je uspela da namoli ika~petana .AI!lJdoa,
vodu polbunjeDJika, da mu ip.alk jpdstede zivot. Tako je
Suzilki preziveo. Uz Oilmditnu !pOil.TIOC - Suz:iiki - premijer
iz 1945. god:ine - uspeo je da onemoguci £ralkciju lroja
se zalagala za nas:tav1janje ibo:rfbe ri. da i~dejstvuje japan-
skJo ,pnifhvatrunj~e lfusltdams!ke dlelkilau:'ac'ije. Sova d~r,l}awni
u.dar ,gumu,o je JajparniU ~rat sa Amerikom, a .oni koije iPO'bu-
njenici J1lis,u uspe!J.i da ulbiju Japanu su doneli mir.
 Peta glava

SAN FRANCISKO REZIM

U ,dUjgom v.remensikom periodu Japanci su pod des:po~

N:zmarn vaj:ske Ziveli teS.ko, uvetk na oku :tajne po1icije;
mnogi su, lrna:jem rata, ip0stai1i svesni .Cinj.enice da im pra-
vi neprijatelj nisu Britanija, niti Amerika, vee japanski
millitaristi. U:b.rzo posJe predaje, mno,gi Japnnci su shva-
tHi da u .ra~nim sfe:rama druStrvenog zivnta ok.upadone
snage nisu ooJ.iko ostre kol:iJko su oni nce!klivaili. StaviSe,
oni su prema njima oseeali nalkJIQ1.1JOs:t, slave6i ih ikao oslo-
bodila:aku armiju koju Sill zeljilliO jlscekivali. Cinjenica je
da su moral i disciplina vojnika poslanih u p:rvo rvreme u
l~aiJJ~a!nU :OOJU IVlilo 'VIilsdkd. I:zmediu J apanaoa d'Vlojni±ka 1111je !JjjJ!o
nilkakviih suklolba i to fbi mogao da bude oom orotllpacionog
sistema.
U ;pmVioj etapi 01kupa:cije ci[j je lbio ,re.£orma Japana,
koj~ je lcao rzemlja hio vitaJlan, aili agresivan i militaristicki
nastrojen i ~ato ga je trebalo pretvoriti u zemlju kJoja
ee :biti mirdlijUJbi·va, demok:raltska i zasnovana na sldbod-
no preduzetniOkam sistemu. !Novembra 1945. godine gene-
ral Makantutr, .g1lavnokomanduduci saveznialdh snaga, iz-
dao je direlkti'vu [p.remijeru Sidehari, zahtevajuoi pet ve-
Hkih .refwmi: izijednacwam.je zena, pravo !radnika da se
Oliganie:uju, l:ilberaHzaciju obrazovnog sistema, ukidamje
awtdkratskqg .dbiik!a :vlladavine i demdkrati:zacijil.l priv.rede.
Na ovoj osnovi donesen je izJborni rzaik:on, orgnnioovani
sindiJkati i !I'efonnisa:n sistem oihrazovalllja. Ukidamje apso-
ltutistiOke polilf:ilke po&azumevalo je ~ uki!damje piemstva,
p.retrvaranje Gorpljeg doma u Senat (Sangin), a tZN. T.reei
dom, l<irormsiki savet je ukinut. IPrema n:oV'om ustav:nom
sistemu, UILoga cara je ibi[a u osnovi simlbollicna, a garan-
187
tovana su pmva gradana, osnQ\1'11a Jjudska prava; rzatim,
osigu~ana je l!'egionalm.a aUlt.onoonija, razgraniceni su do-
men rzakonodavne, pra'VIlle i liizVJ."Sne vlasti, kao i us[ovi
dbjmrljirvanja rata. U cilju ·ekonomske .demokratirzacij.e
razbijeni su zaibacui i oza,lmllljeni v1solki po.rezi na -svoji-
nu. Ovaj proces demoiklraltizacije nije izluz:eo ni imovinu
carske porodice; osim .vr1o retkih iruzetaika, jpOSedi i dvor-
ci ~olje su rposedovali car i 111jegnva .porodica preSli su u
:nulke drzmre. S{PI1o1Vedena je (ligtr1amnra rrefiorm11a Jsirom .zem~je.
Ovaj ,onov.i Ja~pan" .unmogome podseca na Kita Ikine
planove za il"ekonstrulkoiju Japana. !Kada je on 1919. pisa:o
svoju knjigu Skica za relwnstrukciju Japana, mnogi po-
sednici rpostaili su zaJkulpd rz:emlje; u selima su, s jedrre
strane, ziveli ioozetno bogruti zemlljoposednici i 5 &uge,
brojni zak,upci. Kitin rplan .podra:zumevoo je sveoibuhvat-
nu agrarnu reformu; on je predlagao da prvi car sve
svoje akcije, zemlju i sume preda drmStvill. Ono o cemu je
Kita sanjao skono da je ostvareno posle <rata pod ruko-
vodstvom StaJba oiklupad0111ih tmpa i to umnogome na .
rracin koji je i Kdta predlagao. Bais ikao sto je Kita ptrizelj-
kivao, ,car vise nije bio ngura koja je, Ill .svojstvu sefa
dTzave, posedovala eLva njena naJjvaznija elementa- zem-
ljru i ljiUde". Zah.valjujuci agramoj reformi, udeo v1asniolca
je 1947. godine od 36,5% ukupnog seljastva povecan na
54,1 Ofo, a .udeo zakU!)Jaca je smanjen od 26,60fo na 7,9%.
Porezi na imov.i!IlJu, s•a svo.ie •strame, doprineili su smanji-
v.anj.u j.aza ti.rz1111edu hogati!h i simma!snih. Osim !holding
kompanJiljla, ,sve lkrorrnpanti.je ob].~dli!njene .u zaibacue, ikoj.e
su po naredenju lMakarturovog .s'talba Tasturene, ponovo su
pocele da jaiCaju i razvijajru se, maida mnoge moone zai-
bacu porodice nisu uspele da dbTIJOve svoju moe.
Taikva je billa si'tuacioa u Japanu 13 g.odina jposle
Sova d:rZav!IlJog udara od 26. felhmara, ikoji je i:mela gnu-
pa mladih ofici.ra; oni su vemvali u K1itine planove oziv-
ljarvanj.a Japana, ·aili je njihova akdja pret.rpela neuspeh.
Kitin pilan pretpostmrljao je irzmenu ce1okupnih ()ldnosa u
svetu - osldbod:enje Azije od impe.rijalistiokog urt:icaja
Ame.rilke, Britanije i FranouSike; oak i da je Sova drlavni
Uldar uspeo a J8jpan se vee 1937. nasao u situaciji u lwju
ce doCi te'lc 1947, pre ili Jcasnije Kitin J,apan bi zapocoo
besmisleni rat, vemj:uCi da je to os1ohod:en~e za mnoge
188
zemilje s.veta. Zato se !IleiZibezno namece zakljueaik da su
po.raz 1945. i o[mpacija mli llleilzjbe:lni. Rat je bio neizbe-
zan, jer Japanci nisu u~eli da ;potisnu ultranacionalistic-
ku ideologijiU - ;pOiPUt koncepcije ,;Slava cam, ;p.roteri-
v;anje svih vaavam", ,JapanS!ki druih i zapadno ueenje",
,Bogata zemlja, sna:lna armija", ,Lojalnos·t i pat.J:Thoti-
zam", ,.Panazijatizam, sa J apanorrn :u centru".
Godine 1945-1947. bile su period nestasice hrane, ma-
da ISe nikada ~anije Ja.panci niSIU oseeali tolilko sloibodni.
Odmah pos[e Mcidzi revolucije, tfuada je ukinut stari sta-
tusni siste:rn, ljudi su os1oibodeni, ali oh.razovam.je jo.S nije
obuhvatilo mnoge stanovnike, pa su ibili malobrojni oni
pojedinci lkoji su mogJi shvatirti ema6aj tih xeformi. Pos[e
drugog svetskog rata, osamdeset godina posle revoJucije,
veHki h:noj ljudi, makar i apstmktno, sihvatio je znaeaj
slobode. Tokom dugih ratnih god:irrta J apam.ci s;u biJ.i glad-
nd znanja. Na ~ednoj strani stvarali su se .redovi za na-
mirnice, a na drlllgoj redovi \lla ikmjige i oasopise.
Okupacione snage raSiPUSithle su sve jedinice ko:pnene
voj,ske i mornarice, ali fb1rokratija uopste nije dirana.
Japan je bio pod v.ojn<Yrn up.rarvom savezni'ka, a u s:vim
v:azndm pitanjima v1ada je monda da se pQikorava direk-
tiv,ama ikoje su dolae:ile iz GlaJVnJog staJba save:znickih oku-
pacionih rtrtliPa. Du,go v.remena, sve do 1945. godine, japalll-
s;ka biJlotl~ratija je ibila 1t1eka wsta ,dmge" vJade, pot6nje-
ne voj.sci; tad poloZaj ibkol{.ratije fUmnogome je zadr:lan
i u o.dnosu na CJUa.vni sta!b sarvezmiokih oikupaciOiilih trupa
talro da ii10va sdtuacija nimalo nije iznenarltla ibi:rol~rartiju.
Stavi•se, da su !kojhn slucajem odmah po zav.rsetku rata
japanskoj vladi date odrr-elsene .nuke, velilm je pitanje sta
bi ona mogla stvarno da ucini. Japanska bi!'Oikratija, ra-
deCi za miilitaris.te, ov:l~a~dala je a~dministracijom zemlje
i mada su smenjeni najviSd .funkdoneri, a japans;lm armi-
ju zamenile savezmiOke oJmpacione lt·rupe, btrok•ratija j.e
i dalje ibiila podjednalko odana i lkompetentna kao j :ranije,
nasta!W.jajuCi Ida svoje IPOslo!Ve obmlja eftkasno. Tokmn Ci-
tavog IPerioda okupacije, uapansika vlada se nije [pl10tivila
Glavnom stabu savezniOldh oklllpacionih tmpa, niti je
bilokimala :Lzvrsawanje ma kojeg zadatka.
Ne treiba rposebno isticati cinjenicu da je zemlj.a hila
suocena sa citavim nizom •teskoca. Inflacija je lbujala,
189
pet miliona lju!di hi1o je ibez posiJ.a, ~rajilmvi su hili sva-
kodevna pojava. Japanci su hili ~Sipremrni rza pilaeanje viso-
ki:h reparacija; <bHi su uibedeni u besmislenost plail!Ova
da se Japa:n oZivd i poSitane vedika rvojna sila, i svesm.i
cinjenice da ce p.roCi dugo vremena ,dotk se ne olhn.O'Vi
predmtni S'barndarld zivota. Godine 1948. doMo je do veli-
kih tp11omena na azijskoj politiOk:oj sceni, a sve to nije
mog1]o da zaobide ni Japan. ru Kini je porazena armija
Cang Kajiseka, a na 'K!orejslmm poluostrvu S<tvorene
su d've drzaJVe, na severn Narodrna Demolkratska Repub::Li-
kra l~oreja, ana jugu Republika K!oreja. 1949. proglasena
je Narodna RepuhJika Kina, a 1950. je izbio lrorejSiki ifa:t;
odnosi SovjetsJwg Saveza i Sjedim(jenih r>rlava izuzetno
SIU 2laostreni.
Pred i2lazorvima nove sirtuacije americka v;lada je hila
prinudena da obnovi Japan, tkao ibastion prema Sovjet-
sk!om Savezu i Kini. To U(pOrmte valjalo je bmo izgmcliti.
Glavni Staib SaJVezni&ih olru,pacionih trupa iz temelja je
izmenio SVIOju politi:ku. Odlbacena je politdika koja je tre-
ba:lo da strvori demotkratsku d·clavu zasnovanu nn slohod-
:no :preduzemickom si,stemu, Cije akcije bi bile m1J1olj1Ubi-
ve i pod stalnom konJt:rolom; napori su tatko usmererni u
pravcu strvaranja mocne drlave kO'ja ee svoj!Olll ekonom-
skom i vojnom snagom biti snaZn.o ruporuste ,s:lObodnog
(antiilromunistiC!kog) sveta". ZaihvaljujuCi ovakvoj :poJitici,
japarnsJd kapitJalizam se mdigao poput fen:iiksa i ru pot,pu-
n:osti je podseeao na predratni sistem.
U to !Vreme, kopnerna rvojska i mornar.i:oa vee su hili
raspusteni, a ·J.'azamnje zaibacua je :uznapredovalo. Bivsi
pripadnici oru.Zanih snaga oc:i:seeni s:u iz drzaVIIlog apara-
ta, a mnogi ugledni biznismeni su prev:remeno penzioni-
Siaali. Oim je izbio sukob u Kioreji, GlaJVni stab saveznickih
oktulpacionih trupa izdao je dilrektivru j.apanskoj vladi pre-
rna 1kojoj je trebalo or,ganioov.ati rezervne policijske sna-
ge Okasnije snage samoocLbrane) i znacajno poveeati lbroj
ljrudi u Pommslkoj agernciji za bezbednost; xeaktivira:ni su
neki ljudi iz vojske i omogueeno im je da imaju funkcije
u vladi. Jedna od tih gmpa odlmah je, posle sJ,anja americ-
kih rtrupa u Koreju, u.Sla u rezervne podicij.ske sooge koje
SIU bile odgovome za odbranu J apana. Mnogi pomorsiki
oficiri i mO'l111ari ponovo su plovili na ratJnim hrodovima
190
u vodama oko Koreje, a poslati su i [prlpadnici :Pomorsike
agendj.e za 'bezJbednost. Oni su angazovani u akcijama (pO-
'laganja mina.t R~rutovamje za .rezervne policijske snage
Oltipoce1o je samo tri gOdlline i t.ri meseoa posle doni<YSenja
japan.Sikog Ustava, u cijem 9. clamu srfloji: ,)Ne mogu se
~ati pomorske, kopnene i VJa7ldtuhop1ovne snage. Zemllja
ne moze uCi Ill Lratno strunje."
Cinn je izJbio kmejslki mt, ameri:Clka voj.skia je od ja-
pam&kih p.reiduze6a pooueivala o11u.Zje, opremu, 'ViazHa.
Ameriika je 'hila jpr.isiljena da hrzo ozivi japaa1&k.u p.J.11vre-
du, a da ibi se to postiglo 11.1 kratkom J10'ku, suspendovnna
je rpoHttka dem.iJ.itarie:acije japam:ske privrede. Uspostav-
fjaju se tesne vee:e iiZIIledu japansike i ameriake rprirvrede.
Odbaeena je lkoncejpcija prema kojotj je Japan treba1o
da postane siLdbocLna, mirolj!Ubiva, s·recLnje J1azwijena zem-
lja i od JapanJa se oeelkivalo da SIIJ?IreCi prodm komunizma
u j1ugoi,srtoenu Azijru.
iNoiVi cilj p.ostaje stivaramje zemilje lk!oja ce moCi da
pdl~.rene razvoj jugoistoene Azije i istovremeno ibude neka
Vll'sta rezervoara, skladiSta za wbu proizvedenu u Sjedinje-
ninn iD.davama. Bio :]e rto po1lprmi zaokret u poli1Jici okupa-
cione admilnistracije. Na poice1Jlru, Japanu nije dozvoljeno
da ,standand njegovih gr.adama bude IV]si Old starrtda!l"da
drugih zemallja looje je svojeiVremeno na,pao, sa izmetkom
nelkih osoovllli!h artikaJla i ikapitaLne .opreme, a retparacije
su rwpla6ivane olk:upaciooo1 rvlaslti ili neposredno zemljama
koje su bhle ,Zr;tve ja,pan.Sik:.e algresije. 1949. god:ine ovi pla-
novi za otpl'atu reparacija su otdgodeni. Potpisivan!jem mi-
wvnog l.ligOvora u Sam Fmancisku 1951. gadine Japan je
pas11Jao 1Cliam ,;sldb:Oidlnag .siV'elba", 1 prihVIatl:Uo je O:ba-
vezu plaeanja repwacija, mada sill mnoge zemlje koje
su J:l!a Ito imale pravo od toga i ddrusta;le, sa izuzetlrom
Filipina, Indonezije, Burme i Juznog Vijetnama.
Kalda je dosLo do oiVIOg rzadkreta, prihvacena je poli-
tika koja je uffiDIQigome ;pod!seeala m po!liltiku lt'amijih ja-
1 Josida sigeru, premijer, za vreme diskusije o nacrtu Ustava,
jednom prilikom je tzjavtio: ,Odredba ovog nacrta koja se tice
odricanja od ·rata ne znaci i potpuno osporavanje prava na samo-
odbranu, jer dalji ·stav clana 9, nacrta koji se tice nepriznavanja
ratnog stanja i odricanja od. drzanja oruzanih snaga, znaci da se
cak i samoodbrana u ovom Clanu smatra ratnim stanjem."

191
panskili vlaaa. rTtv:t~da ikoja se o:li\4javala, u svom nu-
kleu:su je rtmala veHk::a p.reJduze6a. Pocev Old 1950. godine,
u n.aredno.m petogad:i!stu, J apam. je ibio zasut pomdZ!bina-
ma americke vojske ~oja se taloo snahdevail.a u vxeme
loorejSikog mta. U p:PVe dve godi.ne najv:i:se su tra:leni ka-
mioni, v.oiZHa, rpamuk i ~U~gailj, a 1952. Gkwni 'Staib je dcwu-
stio i promvodnj:u naoru:lanja, koje talro postaje rnajtra:le-
mija IiOiba. IBas lmo sto je iUJticaj depresije na japanslku
privredu .tridesetih ~gddina ulb!la,Zen donosen(jem ,,specijal-
ndih nramUJdiZbi 2la :Marrudfuniti1u", :1Jalko :se ]a!PaJn iz p:oS'lenubne
k,rize izvuk,ao ZJafhvailjujruei .. S/Peoija1nim narudzbama tza
Koceju" ,a;mexiCke- vojs:ke. Vee 1950. celioane :povecavajrt.i
proizvodnjru, a 1951. njima se !Pridru~ujru i fabrike telk-
stila, rudnici, a:na:sinograldnja, a pl'OiZ~vodnja dostize pred-
ratni nivo. Intenzivuranje elmnomske saradnje sa Sjedi-
njenim Drla,va'ma jedino je 'koristilo velilk1m ;predli!ZeCi-
ma; maiJia d iSiredlnjla rpll'ecbu.zeoa JJlilsru limall:a vece ikmi~i idd
ovih ,S/Pecija:lnih namdZlbina".
0\Tio, medtutim, nije cela priea. Pedesetih 1g0rdina naj-
veci hroj oibjekata koji :su pr1padali V!ojsci i mornarici
pmdan je pnivalt:lnim IPJ"edUJZecima, ukljuaujuci tu i vojna
skladiSita. MomarlCki naftni tenminall u lruci J olkaioi s1tav-
ljen je [)Ia il'aS(polaganje ,:Showa Oil ComrpaJny", i ,Mitsu-
bishi Petr1oohemicall Company", a na£tni :terminal kopne-
ne vojske u ,Jkavuniju predat je ,Mitsui ;Petvochemical
Company" i ,Japan Mining Company", a ,Kobe Steel-
woliks" ldobio je radionice Harima, ru olkviru vojnih skla-
dMta kod Osake. :Prodaja d&avni:h preduzeca ru Meidzi pe-
ri:odlu opredelilla je sliku inJdrustrijskog sveta u Meid:li
epohi, a slianu ulogru ~malla je li rpliO!daja 'VIojn~h instalacija
posle drugog svetskog rata, koja je i:ma1a znacajnru ulogu
u iiDasnijem rarzvoju Jarpana. !Mnogi privredni kong1lome-
r:ati ~oji 1su dopxineli brzom razrv10ju Japana looristili su
armijSk:a IPOStndjenja; instalacije Oroje su IPII'ipada[e mor-
narici 1p.retvorene SU U Jbnodogradilis.ta i celicane koji S'Ll
brz,o napredovaJi.
Ovakav ,yazvoj iZJUrze1Jno je pogodorvao Japancirma. Ka-
da je i~bio korejs:k:i crat, a ;zemilju preplavile ,specij,rulne
namdwe", pri'V!rednici i politi:cari hili su odusevljeni, go-
vo:re6i da je ,11mmikaze" (bo:lanski vetar) naj:z;ad poceo da
duva u povoljnom smeru. Bkonarnski poreme6aji hili su
192
dalek.o manji od 0111ih 'koji su se p.redrviaali, mada SfU se
uevmsttila sva Oll1:a dbelleZ\ja privrerle Uroja su hila karakte-
l'istiana i rza pLredratn:i Japan. Koncepcija slobodno kon-
kurentske tpciwede, premda rumnogome neostvariva, ali
ipak demoklratslka i utemeljena na jednaikosti, o kojoj se
mastailo 01dmah po mv!lisetiktu mta, sada se dozivlj.ruvala
kiao nekalkaJV snn. Obnov'Jjena je privl!'eda po uzoru na onu
predratruJ.; vil.ada je ima!la izUIZetno znacajlllJU uiiJogu, a svi
koji su ibili dovolj1no mudri da to i shvate imali su korisd
od saradnje sa njiQim, il\tLnOige !kO!Ill!panije [pl'eselile su svoje
kancelarije u TOilcio, a veJlilld lhrdj lj:udi do!Soo je u ~vm
grad u JPOtmzi ~a il.aposlenjem i ltmiveliZitetskim obraZIO-
vanjem; s druge strane, ra:s~a je ~ja rprema novim
ohliciana miHtari;znna koji su se u zemlji pojraJVljiv,aJli.
iMnogi japansiki i'IJiteilelkrtru.a!lci ri studenti smaltr.a'li su
da je jedini !)JOVoG,jan tshod /paci!fiefuog mta u tome silo su
:zJbaceni militaristi, pa su sroga hili ri1lU!Zetno osetljivi na
sve llJOjave noortuzavanja i l!':astuee monOip.olske wage ve-
Hkih predtuzeea; jaJVno su izramvoo ,svdje nezadovoiljsrtv10.
Zesrtoilro su ikriltikovali ~menn ameriake politike /p!I'ema
J ajp.am.u, istieuci da je u poee1:'11i0j fazi idemH:irtari:zacije
Japana AIIIlerik.ance rulwvodill.a sebicn:ost, a lkrada se sitru.a-
cija iz temelja izmenila, oni su naredili stvaranje policij-
ske rezer~ve (Jmja i nije hila niSrta drugo do oruZaJI.1a sHa),
oziveLi SlU vojlllJU :i!ndustrijlll i Japan pretvorilli u snalbde-
vaca a:rmije. U to rvreme cak su i clanovi Komunisticke
pa~ntije iw~avaJd svoju mhv:a:lnost :Americi i njenu vojsku
smartl!'ali oslrdhodill.aolrom, ialko danas mnogi Jrap.anci, ne
samo komun:iSiti, ocaljavrajlll ~hag Amerlke. Sve do sredrine
sezdesetih 1goldina medu ~ntdl:ilgencijom, studentima i rad-
nicima vlada su anti:aanericka raspo:llozenja. IKada je rati-
fikovaJU ArrneriC'lm-japansk:i lll!govor o nenapadanjlll 1960.
godine ant1aJIDeniJckio .ras!Polozenje ,dostiglo je vJ1hunac.
U Tokiju atmosfera je UliTliilogome Hciila na onu od 26.
fdbrurura 1936. godme. 2 To je hila cena koju Je Japan
2 Krajem rata jedna grupa oficira je p1UZila otpor li pokusala

da spreei radio-e.m1siju kojom je Car izjavio da· Japan prihvata

Postdamslm deklar.aciju, mada su stanovnici Tokija ostali mirni.
Ljudi su se okupiLi ispred carske palate i plakali, iako niko od
njih nije pokusao da se uspr'otivi ovoj odluci.
13 Zasto je .Japan .,uspeo"? 193
placao ,za srvoje prilkljucenje ogmmnoj a!ZijSilroj fabrici
,s'loibodnog :sveta".

II

:Rosle.ratno doba bilo 1e v.reme knize tmdidnnaJne

japamske kultrure i mo.rala. LjiU,di SIU iligUJbili vern u tm-
dioionai1nu k.tuLutru i naein ziv.ota, a neretko su ih i mm:eli.
Uprkos ovome, zapadnjacki individuallizam i liberaHzam
nisu oovati[li. korena. Radnic1d sindikati ~oje su Olku,pa-
cione vlasti, u Olkviru SIVoje Ji.JberalHs.tioke politike, pods:ti-
cali, postaJi su ti(piCni ,jaJpanski sindiJJroti ,u preduze6ma",
a kao doo st'rategije raZJvoja preduiZe6a rponovo je osnazen
tJradidnnatl:ni j:apan:s:kJ. metod upmViljanja.
I pre rata su poSitoj,aili siillldikarti, ali maLolbrojni su
bili oni 1roji Sill prefiveli mt i mogli da pricaju o lP:red-
ratni:m sinidikatima. Kjada je Japan u:sao u period ratnih
pr~prema, smdfkatri su zaihnmjeni, a u preduzeeima su
namesJto sindika'ta formirnne ,.patriotJske mdusttrijsike aso-
cijacije", na cijem se celu :po pravHu nalazio v1asnik ili
glavni mena:d.Zer preduzeca. OlrupaciiOIIle rvlasti su sindi~
kate smatra:le znacajnim elementom svoje politike; oni
su biH !PO svom zna!caju ravn!i. agvamoj ,reformi ili eman-
cipaciji zena. Okupacione rv'ilaJSti msiu, medrt.lltim, rimale ni
plan, ni ci'ljeve, a ni znanje kallro da razviju nezruvisan
sindi.hlilmi pro/gram u JajpaiilJU u kome ta!kav pokret ranije
uopste nije n.i postojao. Jedino s•to se u ·to weme uspelo
jeste da su radnioi aktivirani.
Bilo je prirodno da su rvode predrartmog sindikalnog
poikreta preuzele VIOdisrtvo. Mnogi od njih hili su komnni-
sti, sa rveil1kian Hemim ugledom; na!jveei broj tih ljudi pro-
veo je dugi niz gadina u zatvo.tu (neki i po dvadeset go-
dima). Ja,pansiko dnulstvo 11a rto vreme dozivelo je veliike
potrese i promene; ,ti Jju.di lbilli S'll od svega <toga odrv:aje-
ni i nisu mogli .da se .pri:klju:Ce drustvenim pok.retima.
StaJViise, mediu komunis,tima tog vreme:na vladaJo je po-
~eSino illiVe!I'enje tda lstla j~ nk:!llro dure []Ia robiM, rtriJm je
holji komnnista. To je znacilo da :uko1ilko ne'ko ima ma-
nje 2lnamja, tim !PTe lbi trelbalo Ida ddbije vi,si polozaj u
ruk.ovodstVIU rndniak.og pak.reta. Biro je normalno da je
194
;raldniald pakret bio b~a komunizma, a od toga su pola-
zili i .svi ucWJbetnici lrormmi2'1ma.
Ovi iljudi su radnioki po!kret pogresno pripremali za
revdlJucijiU. 1U to v:reme okiU!Padone .trupe su sprovodile
opsefne reforme jap.amsiko:g dr.u!stva, pa su svi oni - biLo
sa levice Hi desnice, koji su poku:savali da ostvare it'evo-
luciju u japanJstlmm dmus.tvlll, Jooja se nije po'kJ.apa1a sa
programima Oll{)upadonih vlasti - neiZJbezno postajali
njeni .nEjpiijatelji. S·ilrotm Kine armija C:ang Kajseka,
.k!oga su podrzavali Amerilkanci, tr1Pela je poraz za IPOra-
zom od .komun'ista. Odnosi oku')_jacionih vlasti i japansikih
ktomnnista su se iZ'll!Zetno p:orgo.Ii.Sali. U p.rvim ltrenucima
posle (jglohoden:jla, uprkos cillljenici da ol<;upadooe 'VIl.asti
niSIU simpatisale Jromuniste i da su postojali odnosi net:Jr-
peJ.jivosti, komun:isti su okupacione snage smatrali rza
oslobodilacku armiju. Glarvni st.ab o~upacionih snaga za-
bl'lanio je, medwtilm, gooemlni S:trajk planilran za februa:r
1947. Jmji su silndd.kati, ZJajedno sa komunisticlmm i soci-
jalis·ti:Clrom partijom zeleli da isikor:iJste Jmo prili!ku ZJa
oibaranje vmde. Jula 1950. otpoela je ,1Jzv. "arvena cistka",
a svi k!omunisti, ili oni Jroji su ZJa ,1Jo sumnjicetni, otpu-
steilli. su iz j18.1Vtile s1oobe, ohr:arzovnih institJucija i sredsrt:ava
Javnog i:nfu!rmisanja. Samo mesec dana kasnije osno;vane
su rezervne policij,sike sn<age, a Ceti:ri meseca kasnije de-
mo'billisani su Jl1[},{)1gi profesionalni vojnici.
Ovi dogadaji ZJil!at.no su UJgr.ozili japanski mdniCki
p01kret. U pllVi :m.aih, aktivisrti radniokog p<&reta verovaili
su .da sindikate treba onganizov·ati na niv,ou preduzeca, a
da zatim ove Jokalne siJndikate treba ,povezati po :granslroj
liniji; 'Svi g;ranski sindiJkaJti trelbalo hi da se ltljedine u
Kon,gres sindikata industrijskih radnika Japana. Ovaj Kon-
gres hio hi fo11miran po uzoru na americki Kongres indus-
trijskih organizacija, mada se radiJo o iradikalnoj organi-
zaciji koju su predvodHi komunisti. Poeev od 1949. godi-
ne kada je Clanstvom u sindikatima dbuhvaceno cak 56%
svih indUJstrijslcih radnika, taj UJdeo se smanjuje, da bi
1978. samo 320/o svih mdnika bilo ovganiZJOVano u sindi-
.ktate. Kada je 1950. izbi!o lrorejski ralt:, a olrupaciona poli-
tika prema Japanu iz osnqva 1JZJmenjema, osnovan je 0P'sti
savez japanskih sindikata (Sohyo); on je imao r-ealniji pri-
13* 195
stup u odnosu na Kongres sindilkata industrijskih rad-
nika, looji je i .ras:pusten 1958. gO!dine.
iPotislkwam.je trodTIJiClko;g (pd.kJreta li uiiilel.:el013i to[l()rvd ru.
sindi:katima radni&i pokret su · usreds.redili na niMo p.re-
duzeca. Kao sto cemo kasnije IVideti, siistem stare!silllisitva
i de>Zivotnog zap.ooljavanja abuhvatao je .sve ve6i ibr.oj pre-
duzeea u posle.ratnom p.riodru., pa Sill pr1dbJleuni preduze.oa
p,ostali najvainija preokup.acij<a sindilkata, a ll.llpnwa pre-
duzoca u .~o w·errne ima1a je sve vece .sirrnpatije za sindi-
kate. fusto su se predstavrr1ici simdi:karta i llliPrave ceSito
oktJlPljali i pregovamli o nadnioama, pos/Lodavci su ;zado-
bHi poverenje sindikata i :ilmali :upliva ru. izbo<r funkcio-
nera, a i simdikarti su bilri detalljno upoznati sa pro!ble-
mima sa :kojima se :suoCav.alla U{pti'aV:a preduzeea. Taiklo se
ra:zrvdla rsvest o rpi'ipadnistvu jedmom isltlom preduzeeu, a
poloZaj predsedrrri:ka sindilkata i dru:ge funU{'dje u simdika-
katima smatmne su vamim poikretacima uspeha predu-
zeoa. rU :mnlagim preiduzeCima (predsednik sindikarta posrta-
jrao je p.redsedmiik lmmpam.ije, ili mjen dilrektor. Vrlo ceslto
i rp.redlsednici i pat:predsednici sinJdi'kata biH su ibiVisi sin-
dikalni fiwnlkcioneri. J arpansl]d menadzeri ·SU na rukiovo-
dioce sindilk!ata 1.1Jil1JlllQgome gleidali :kao na eiillgle:ske tru.rto-
re ucenika .koji mnogo obocavaju. Time je smiren :radikal-
ni radnicki pokret, rposle citavo.g niza 'Strajkova koji su po•
tresalli zemlju. Najce56e, sindikati su sa upravom predu-
zeca samdivali, a u ekstremnim slucajevima to je podse-
calo na pa1lriotske industrij1ske asocijacije u v.reme rata.
Iste one okupacione snage koje su svojom pollitikom de-
mokratizacije podsticale :radnicki pokret, sada su ga spu-
tavale.
Smenjivanje vode6ih menaJdze\I'a ru rvdldlkim rpredurzeci-
ma bilo je j.ds jedam. rpolmllatelj politilke demo~amizacije
~acionih snaga. Ovo se rprnvlda1o cinjenioom da sru.
oni svi, ru IVeCoj iili mamj10j meri, s.amdivali sa millita.nistic-
kicrn kimgovima. Urprafn(jena .raldna mesta ttrebalo je da
poprune mlradi ljudi. Ti mladi ljudi imalli su mnogo 'VOj-
nog iskustva, ali im je bilo IPotpuno nepoznato uprarvlja-
nje rpredu:ze6em. Japan se, ~erv od 1931. godine, ,petnaes:t
godina nalazio u ratu. Cewdesetogodi·5mjaci su rSkioro dece-
nijiU proveli ru. armiji, a rprose6no &u samo osam godina
:...:

196
mdi!li ru p.re~duzecima. IK.ompamije u kojima su ooi bili
zap01sleni. radile ·Sill u raltnim slovima, .pa im je nedostajalto
islrustMo o radiu p.relduze6a u !Us:lovima 1JI1Zista. Ovi mladi
ljiUdi br,zo su napre~ckwaili kalk:o ibi m'menili one 1roji SlU
smenjeni; s IPUllO razloga smat11ani su ,treeerazrednim di-
relktorima".
Menadzeri su ISe IPI'ema sindikattima ponaiS,alJi kao
prema votjnicima u sVto,jim mtnim je~dirrlicama. I radnici
su imali botga~to vojno iJS1{lustVIO. Posle ~avJ.<setka .r.ata, sve
iz epoihe mi:lital1i'Zlma ISIITlatram:o je neprihrvattljdvim, a me-
nadZeri i radnici .kJoj1 sill tlo:lilko ,clJwgo vTemena p.roveli u
a111miji ibili Sill na.kllojeni silstemu staJresmstva i dom'VIOtnom
zap.o:sajavoojru, i IUQPste ni:sill ,dovJOidili u pi!tanje ovaj si-
stem. Ta pralkisa ne samo da je nootavJjena i p:osle rarta
v:ec sill njen :zmaoaj d. rasprols1r·allljenost uveeani. Mladi
direlk!tori su 01d sv,o,jlih .radnilka .t~a'Zili ,;da se ill teSklo\i
situaciji ujedine" i olllJOig}UCe da ,£albr.iika 1" viSiom p.ro-
dJulct:iNillds6u konJmdse ,faibrici 2", lha!s kao :StJo je ,ibata-
ljon 1" za v.reme 1rat·a :trelb.a!Lo da SMOjim .rezJJ.ll·taftima za!Seni
,iba:ilailljon 2". B:es!loo111!aicma 101dloo01srt: poodu1ze6u s:mart:moo je
najve6om v'll1lill1!arn.
Ove p!'omene narOCirto su uticale na velika p:rediuze6a
lmja su ,mnije bila vezana za zaibacue. Direktive okUQJa-
ci:onih tr111pa zalbra.nile su zaibacu parodicama ibiLo ka&,v.o
tJ!Pltitanje u llliP.ravajanje preduzocima, a n:ovim lpDII'e:slkim
si'stemom drastiono je sma111jena ln(jdhova imovirrla. Otpu-
S.teni su iSit()(Vl'emeno i njihOIVi IVern:i ,sefovi"- menadZed
u zaibacu p:redmzocilma lroji su klod njih .radili pre i za
vreme rama. Talco je jednim u!da.rcem .razdvojena svojima
old rupmvljanja preduzeeem. Novi milaru menadzeri ose-
cali su voce simpatije p.rema radnicima, nego prema vll.a-
snicima p.reduzeca. Ovi ne'kapitalist16ki, mladi menadzcri
r·adije su poibo]tisa'V1a!li pozicijill predruzeaa na mrutrasnjem
i medunarodnom trzi.S,tru, nego !Sto su Vlasnicima oibez-
bedivali najiVeei mo!guCi prolfilt. INJihovo p,ona!sanje moze
se porediti 'sa 1strilll'sJdm naiUcnidma koji vemujru da je sti-
calllje znalllja va.Znije od stioam.ja bogatSit'Va. !Menadreri su
bili uibedend. da je !P<>.da<ska mdnika i:zrurzetno ~naca:jna :z:a
oSit!V·ariv.a,nje tih pootavljeni!h ~adatailm, pa zato rza sebe
nisu trazHi veli'ke plate i hili su sp.remni da radnicia:na

197
p:ruie mnoge ol~sice. rPre rrata, zaibacu rp01101ctice i njihovli
menadzeri ostm su napadani zJbog ar1bitmrnog ostvariva-
nj,a li6nog interesa i ta kritika je dO:lazila i sa leva i sa
desna; cesti su bili zahtevli za nacional~acijom OIV'ih pre-
duzeca. Posrlemamni :ramoj ptreduzeca koja rSU :r.anije hila
pod poili.Jroviteljrsr1Nom zaibacua uo.pste nije postavlJao
ove IPrrdbleme na dnevni red.
U J,apanu su p.orstoja!la velika preduzeca koia, med:u-
tim, rnikada nisu bi!La deo zaibacua; nj,ima su najcesce
u;pnwljailri p!I'edsednici i direktmi 'koji su ranije ibili obicni
radinici i utolrilko su ova p:reduzeca pOidsecaLa na :p;redru-
z~6a unutJaJr zaibacua. iBilro ]e i rdtnu1gi:h :velilklih rpreduez6a
Jrojima su upravl(jaili njihovi osniv.aei ili rpojedine rporo-
dice. To su rbile firme rpopUJt ,Mats:U!shita Electric", ,1So-
ny", ,Toyota", ,Honda", ,Cannon" i ,,Suntory". Uspeh
ovih menadZ:ra umnogome se :moZe pr]pisani njihO!Vim
lionim srposolbnosltima, mada 'sill oni drolbrro ;marli da im nji-
hova liona harizma ne lbi mnogo wedela ibez rpodrske belih
i rplavih o'kovratn:Uka J brige 'Za njih. U opste uzev, ovi mena-
dzeri su neuporedivo hrabriji i ocllluoniji u odnosu na one
koji ,g,u rpocelli kruo oibieni ['adnici, mada je lo8a srtrana
talwrag ponasanja vezana za cimjeniou ida su oni sroju
li:cnu filorzofiju nars1Jojali da nametnu sv-almm zap.osle-
nom. Bez obzira na to da li su ranije pripadala zaibacu-
ima, ili su b11a sl01hodna, preduze6a u Japanu 'SU sada, u
vecoj ili manjoj meri, zajednice u kojima su menadZeri i
radnici vezani zajedniOkim 111itirrna i interesima; u nekim
redim silucajevima ,j njihova filozofija 'je identicna, a nji-
hov osnivac se ponekad slavi kao osnivac neke religiozne
sekte.
U posle.ratnoon :pe:riodu menadzeri prediUJzeea Old svo-
jih namestenika :oarhtevalli s:u jedri.nJs1Jvlo u ispo1javanju
besJ<ionaooe odanosil:i sv,ome preduze6u. MenaidzeDi ces.to
rnii:su blilld z;ado!V'oiljiTI!i rnrolVim radlruic'ima Jlrojli Sill dolWJi.H
cli!rdknno iz sko1s'ke kllll!Pe. P11vensrllveni oi,Jj dbrarzJO!Vanja
bio je ·razv'ijanje licnih SjpOsdbnosti svakog pojedinca, mada
j.e olbraiZOvran(je treibaJo da ol1lJOlgllci .ukla~panje srvih u jedan
model. U najvecem hroju zapardmoe.vropSiklih zemalja :raz-
vijale rsu se individualrne SIPOsohnosti, do:k se vojrno Olbra-
2lO'VaJnje :usmemavalo ka ujednacaJVanju i uniformnooti.
198
 Kada su svi ujednaceni, oficirima je lak!se da procene
Ulk!u;pne mogucnoSitli jedrinice lk.ojom komanduju. Standar-
dizaci(ja je neophodan preduls1ov dejs·tva velikih jeditnica.
U [Jredratnom Japanu 01hm:rovanje je ujednaoavalo uce-
nike. I posle mrta, mada ,se proiklamovao libera,lizam i
tndivildualizam, i[Jak je d:Dimillliralo 01bmwvanje na nace-
lima tmiEormnnosltli. I po~red toga, memadzeri su silstem
dbmzovarnja smartrall.i nedovoljnim za stvaranje soU.cLarno-
s.td :unutar pcrelduzeca. Norv;o:mpos'leni cradnici odmah po
stlupanj:u na p.osoo tS:U SkoLovani Ill preduzeeima, a morali
su da prooo i kJI'OIZ upoznavanje sa moraltnim tnaeelima
koja su postavljena u skladu sa interesima preduzeoa.
Tako su namestenici u velik:im preduzeCima za vrlo kratko
vtreme pusltaj~ali !Pil1V101kll~a&ni ,vojiOlici" lkloj~ 1su b:iili sprem<nii
da izva:se svaiko anenarcLZcrovo naredenje.
Velilm ;pred!uzeea su od svojilh tnamestenika .~ahtevala
p:o:slusnost, dok mala/ISredn(ja preduzeea ad ,sv.ojih name-
stenika ni-su illliOgla viSe tni1Sita da ,trafe osim normalnog
dbav'Jdam.ja :radnih zadartalk:Ja. Taiko je i u ,poolecratnJom pe-
riodu potp.uno ofuvana dlua.Li'sti.Oka stnuktJuira trzi'sta .mda,
lmju su sacilnjavali pi1Vo ri:I'zi!Ste ve1ilkih preduze6a, l~O'je
sam ranije oznacio kao ,trzifs,te za !Lojalmost" i drugo tdi-
S:te, na kome su se !piOjavlj~vala mala i .srednja preduze6a,
kiode saan ormaCio koo ,,rt·rfi:Ste za kor1stoljru!blje". Ubrzo
po irz.lbijaJiljiU 'lrorej,siJmg II'ata 1950. ,~dine dbnov~jene su
r·azlike u nrudnricama izmeoo velitkdlh i malihfsrednjih pre-
duzeca, pa je time IO!bnOiVljena rpredratna .situacija.
Talbela 6A pok~uje razlilke Ill nadnicama Ill zavisnosti
od .velicine rpreduzeea, i za mu!skarce i za zene, 111 pe.ri:odu
posle 1951. godirne. Ova rt·aibella pokazuje da su vee 50-ih
godilna postoj.ale velike raz1i:ke u tnadrnicama izmedu velii-
kih i malih/srednjih preduzooa.
R~Hke u nadnicama su po!Cev od 60-ih .goditna ma-
tno smaJiljene, ali je taj trend zaustavljen 70-tih .godina
i nt~lilke u virsinrl. naldlnica, u Qdnosu na mala pred!uzeca,
po1110vo su ,unek.ol.Hoo uveeane. Ne m-eba biti hrwplet 111 iz-
vodenju zakljucaka na osnovu ove taibele i talbele 4. koja
je pr'ikazala razlike u nadnicama za period 1909-1914.
Kao ·Sto smo objasnili, tokom 30-ih godina u japanskoj in-
199
Tabela 6A.
Razlike u nadnicama u zavisnosti od velicine preduzeca (Ofo)

veliCina preduzeea
(broj zaposlenih)
godina 5-29 30-99 100-499 500-

1951. 38 56 75 100
1953. 41 54 71 100
1955. 41 53 69 100
1958. 44 55 70 100
1960. 46 59 71 100
1963. 58 69 79 100
1965. 63 71 81 100
1968. 63 69 80 100
1970. 62 70 81 100
1973. 61 71 82 100
1975. 60 69 83 100
1978. 61 68 83 100

Izvor: 1951-1955, Ministal'stvo za med:unarodnu trgovinu i indu-

striju, Kogyo Tokei Hyo (Tabele statistike industrije);
1958-1978, Minis·tarstvo rada, Maigetsu Kinro Tokei Chosa
(Mesecni pregled statistike zaposlenosti).

dust:riji uglavnom se :ZlapoSJjavaju muiskardi. R.:anije je

udeo :Zenske radne snage u rvelikim preduzeeima lbio vrlo
visok, a od 50-ih porveeava se udeo muskaraca. Nadnice
zenske radne s111age u odnosu na nadnice muskaraca ibiJle
su IZnartmo 111ize i pre i posle ti'ata, mada su prosecne nadni-
ce pre rata lbHe 111iske, a posile rata visoke. Podaci u tabeli
4. zato prik1rivaju stvarno stanje za period 1909-1914,
dok su podaci Ill talbel'i 6A precenjeni.
200
 T'aibela 6B pdkaJZuje diSjpalrirtete m11dnica u zaNisnosrti
od veliCine preduzeea, ali sada odvojeno za muS'karce i
zene.
Tabela 6B.
Razlike u nadnicama u zavisnosti od velicine preduzeca (Ofo)

veliCina preduzeca (broj zaposlenih)

go dina 5-29 30-99 10~99 500-

muskarci 85 92 97 100
1909
zene 77 89 93 100
muskarci 78 84 89 100
1914
zene 74 85 89 100
muskarci 54 71 83 100
1960
zene 62 77 86 100
muskarci 69 76 86 100
1968
zene 69 73 85 100
muskarci 70 81 90 100
1973
zene 63 72 83 100
muskarci 70 77 90 100
1977
zene 63 69 83 100

Izvor: 1909-1914: Kojo Tokei Hyo (Statisticke tablice fabrika);

1960-1977: Maigetsu Kinro Tokei ChOsa (Mesecni pregled
statistike zaposlenosti).
iKao sto Ge ii 'D.11Qgilo tOCek!i'VIati, IOOl!a \isitl~emeno lOtJkri'Va
i potcenjivanje, ali i precenjivanje podataka, mada je
diiS{par1teJt llladnioa i p1oced dlu!gotrajcr:IJOg smarvanja, jO!s
uvek 1960. godine ibio v.ooi netgo 1909. i 1914; teS.ko se
stoga IIllme slki'irti cin.jenJica da Sill .tJo:kotn 50-dih (pOSOOjaili
veliiki rchl,S{pariteti u na.dnicama, mada :ne raspolazemo p.re-
d:zmim podacima o razlikama u nadnicama mUJSJ~a:raca i

201
zena u zavi~osti od :velicine preduzeea rtokom SO..ih. R~z­
l~ke Ill nadnicama bHe Sill najmanje 1973. za muskarce, a
1968. rza zene, ali sill i taJda bille :veC.e n~o 1914.
I pored ovo,ga,.,ncki ekonomis,ti smatraju da je 70-ih
godina japam.ska pri!Vcreda prevaziMa rpJ1dbJ.em dualne stru-
kJt:Iure. Napmrt:iv, ja sam miSljenja da su naveJdene razililke
u nac:Lnioama Ill rzavi'snos,ti od :ve.Li:oine preduzeca i danas
pri'Silltne. Uikold,ko nadnice shvaJt:·amo u uzem smi:slu, kao
platu za retdovni i prekovreJmeni raid, plUIS honu:sd., rtada
su po,daci navedeni u talbeli 6B ~r.eJlevantJni, mada su u
poslerr-atnom periodu - narociJto posle 1960. k~ada sru se
ve:Iika rpreduzeea qpo,ravHa - r.adnioima iSiplaCivmi do-
hod i po ,dru,giim osnOIVama. Tako je radnicima obezJbeden
smestaj, pa Oak i bolnice (neka veJlilka :preduzeea .imala su
i svoje klin.tke) i kuce za od!mm na mo11u i plandnan:na.
Raz11aden je .siJstem plaOOn.ih odmora, penzJija i ,o1Jpcre.mni-
na ilmji nije I!J!ostJOjao Ill ma:Iim i srednjim predruzeCima.
Zato sru nadmice i bonusi biH tdk deo rU:kupnog dohortka
lmji je radnilk primao rtolwm .god.riJne. .Zoahvaljujru6i siS!te·
mu dozivotnog zapoSljavanja, kompamije su izuzetmu uiLo-
gu pridavale penzijama i ot{premninama, a penzionisanim.
mdnicima omO!gu6avano je da koriste ilidiravstvene usta-
nove i .odmaralista ko1I1jpalllije. 3 Odbit mall~!h i 'srednjih
predluze6a nije bila tdika da bi i oni mogli da dbe~bede
ovalkav .stmdaJI:d sVIOjim namestenicima; vi·sdke nadnice
ni,su ffiOig,Ie da naidioka:tade S!Ve onlo ,Sto ,su ·primali radnioi
u ve1ikim preduzCima.
III
I dam.as je neCiji srtandamd tolkom citavog zivota opre-
deljen CinjeniC!Om da [i se moze :zJaposBti ru velikom pl·e-
duzeeu. Zahvaljrujuci bogatstvu zemlje, :ni mdnici .u malim
i srednjim rp~reduzeeima ni•SIU zivdli lose .u odrrosu na md-
n~ke drrugih zemalja, mada je iiljihov standard i te kako
zaostarJao u odnosill na svamda:11d :radn~ka u velikim pre·
dmecima. Kla:sni I]Jil.'"d\J[em je najveCi problem zarpadnih
3 Beli okovratnici, ukoliko penziju docekaju u velikom predu-

zecu, ima:ju velike sanse da u manjem preduzecu iste grupacije

postanu direktori. Radnici u malim/srednjim preduzeCima ne-
maju, medutim, ovakve prilike za kasnije zaposljavanje.

202
 drustava, a u :konfuCijansJm-kapitalistiCk:om Japanu to
je [pl1olblem dualne s1r.t1Jmrulre, nelk.e wSite segmentaoije :trzi-
S•ta rada, koja je nnekoliko i k;lasni !plrdblem.
Bo,Iiha z.a ii'·adno mesto u .velikom p.redmecu izuzetno
je ostrra4 • iPriliika za zapnMjavanje u tim .pred!uzeeilma pru-
za se Sarno jednom U ziJvotu, odmah posle za'VJ.isetka s.red-
nlje rS/kole iilri. rdlipLomirr'am:jra. 1Pors1DO :sru lS'anlse rza zaposljlaManje
u vclikom preduze6u umogome ,zavisne od kvali-
teta mvn:1serne sikde [ 'konlkrJJreo:roijra 'ZJa rupiis nra ru:vene
univerzitete, srednje skole, i ·taka sve do osnovnih skola,
izuzetno lje .()lst>m. KonJrurem.cija je tc>Hko ostra da rodite-
lji rsami pod-ucawajru deou da bi mogli da ih ruq:>iSu u
dobr1o obdam.iste. PoSito ,su ~j:udi u :Ironfiucijans~orrn drus-
tVJU ram:girani prema stejpenu olhrarovanja koje pOiSeiduju,
velika preduzeca jedino za:poMjavaju one koji dolaze iz
uglednih skoJa, jer je to i naj.sigurmiji naCin da se osigura
ugled pmdurze6a.
U pr~dratnom periodru Japam: je bio zemlja sa najJ'.az-
vijenijim sik.oiJ:skiJin S•iStemJOilil i v1sokim st•andalldOm skol-
~tva. U rt:Jom per.iodu oihmzovanje je sluzilo interesdma
ddave, a ne pojedinoa. U p11VOilU olanru Za;k()[la o imperi-
jalnim runirvenzitetima s•toji rza[>isam:10: ,Zadatak imperijall-
nih univerziteta je da struldente silmlruju u skladu sa pot>re-
barna drzave i upoznaju ih sa osnovnim nacelima :njene
o11ganizacije." ·lmperijalni uni·veJ"ziteti, a i sve druge obra-
wvne /Urstam:ove, tii'eba da mZJvijalj.u Oille 1Sposdbi101sti poje-
dinoa Umje ce u prvom rredu koristiti .zemlj.i. Posto je zem-
lja eesto rratovala, sllllzenje zemlji podrazumevalo je olak-
savanje njendh .rotnih lla[>~ara, a kada je [pOSle 30-ih g;o,dina
J <~~pam: usoo u intenziV!Ile ratne p1ripreme, univeJ'ZJiteti 'Sill
se srvesndno anga2iovali i iPOma.ga:li amnijru. Umetnos,t, filo-
zofija i fundamentalne p:rirodne nauke su zapnstavlljene
za raoun tehnike i ekonomije koje SJU •smatram:e i,ZJuzetno
znacajnim za sve nne kqjli sill mdilli u pred~ecima. iP,osle
rata obrazoVIlli sistem uofbllicen je po americkom uzoru,
a njegow ltlajiVafu.iji cilj poMaje r.azvoj individualnih spa-
4 P. J. D. Vajls je istakao da svuda gde su sindikati organizo-
vani na nivou preduzeca, a ne grane, bez obzira na prirodu eko-
nomskog ~istema (ha primer i Jugoslavija J Japan) postoje velike
razlike u nadnicama medu. preduzeCima. Vid. Wiles, Tit~ Free
E11terprise Economy and the Socialist Economy (na japanskom),
Japan Economic Research Centre Bulletin, No. 310, 1978.
203
sdbnoiSiti · svakog [pojed!im.ca; ijp.aJk, ovo nillmda ;u po.tw;uno-
sti nije O'Sbvareno, jer je ,olbiraoovanje i u pioslemtnom
periodu, naroOilto rmilvem:Lteti, ill IPD'tlplllllOsti bilo (pC>i1:CID:lje-
no m'tltesirrna kiiUjpD!Oig !kapitala i' rveli:kih pred!uzeta. Uni-
verziteti jedim.o ,sJooll;ujru i dbrarZJUju stnidente u sildadu sa
pnior:i/tetima pred'uze6a"; mniO!gi studi.001jru 'samo zarto da
bi dobiH ip<js,ao :u veldkom preduze6u. Situa:cija se stoga
i ne 111azl:i:lruje mnogo od one pre rata, a najrveei broj stlll-
·denata imaju tehnicki i ekonoons:ki fakulteti i \Siko'le tz:a
poslovn:o UjpraVlljanje.
Sv.a ova dbeleija Ja[>runskog IS'koLs.tva j,os su uOOljivija
uJwliiloo se ovaj sistem IIJlPOreclli. sa engleskim skoLs,tvom,
lroje je od ma:le nepas~redm:e Jrorirsrt:i intduistniji. U VeJiillroj
Britan'iji (izuzimajuCi Skotsku i Severnu Irsku) 1974. bilo
Je 170.000 situdem.ata, a od Uilrupillog hr1oja samo 15°/o, i'li
24.000, ibdllo je na telmilok:im naruil{Cama. l'ste godine na
prirvaltnim i <LJ:,fuvnim univerniltetima ill Japa:nu S!lrolova!lo
se 1,590.000 srudenata, a old rog bmja 21°/o, ili 330.000
srtudenaita, s'koiLovalo se na tehni:Ckim falkultetima. 6 &o-
nald .Dor je u jedm.om ,radiu iJ1a1Pi'sa.o da bi najveCi broj
ja,panskfu rmivewilteta ,u;pisa!o i pametil!og 1Simpaii1ZU, pod
usi1ovom da rrjegorv vlasndlk da dovo'ljmo Vf?liki p;rHog S<'ko-
li",6 pa je in toto :poredenje ja~pansllrog i engleskog 'skol-
stva nepmvi6Il!o. Mnogi illnilverziteti nemaijru, Silroro pio
pr.aviJru, .tehni!ake ,oid1seke, jer je za ,oo potr~Tito mnogo
noVJCa, rpa svi o:nd k,oji Zele da stUJdi:raju tehnicke naiUike
moraj:u da se IUJP~su na malolboojne llllgledne univwzitell:e. 7
Od 1955. godine Japan je poveeao svojru ;pr<jdukroivli10Slt
uvozeCi i usavtlisavajuCi wanu lteoodlogijllt, a ta pc>boJjsa·
vanja jediloo sru bila tiilOigUca zalhvalj:ujoo srve vecem bmju
inzenjera koje je Japan jp<>sle rata jskolovao. Veei !broj tih
dostignuca ima epohalan znacaj. IPocev od 60-ih godina ja-
5 130fo britanskih postdiplomaca (oko 8.000 od ukupno 61.000
studenata, studiraju prirodne nauke, dok ·Se u Japanu na post·
d~plomskim studijama tehnickih nauka nalazi 330fo od ukupno
46.000 studenata (oko 15.000).
6 Ronald P. Dore, The Diploma Disease: Education, Qualifi-
cation and Development, George Allen and Unwin, London, 1976,
p. 48.
7 Kjoto i Osaka univerziteti su najugledniji japanski nniver-
ziteti. Na oba univerziteta studenti tehniokih nauka predstavljaju
skoro 40°/o ukupnog broja studenata.

204
 panska roba krce put na strana trlista, a to je umnogome
rezultat ovallwo:g tehno:I.OOkog r~oja.
M~ogi pll'imeri II1iOigll se navesrti ru prilog ovoj twdnji.
Za japansku domin:aciju u fbJ1odogradnji moze se zahva:Liti
ru:speffirrn1a ru ma:zviDjru ttehniilka rzJa~V~an.iiJvlan:lrja. Ranije sru :ooj:ve-
Ci brodovi bHi nosivosti do 50.000 tona, 'a rzahvalj:ujruCi
ovim novim te!hmikarrna, mogli su se wgraditi bm.doiVi Cija
je nosiv01st i :db 500.000 rtona. Istovremeno ·sa:gradeni su
motmi 'lmj[ sou mog'l,i da (pok!re6u ove ·dzinovske brodove i
to vdo ibrzo. ,Voz-metak" sao'bra6a na novoj Tokaido jed-
notracnoj pruzi (Sinlkasen) koja je otvorena 1964; ona je ·
b11a najveCi napreda:k u zele:miCkom sa:olbracaju jos od
v~remena iDordza IStivensona. Japanske na:cionalne zele:oni-
ce odlu6ile su 1se za 1graooj:u ~sinkasena 1958, lsamo 13 godi-
na pas to s:u J ajpanci :oibeca:li da ee svoju zemlju ,1zvruCi iz
mtnlilh Jllllsevina. GmuJpno iolt1iJjetnJ1:Ii!SJaiD:o ,dJrustvo, ikla:o ~to
je J wpan, upravljajuci najsav.remenijom ,tehnologij,om,
moze .razviti tolike proizvodne potencija:le koji bi mogli
biti i opasni iPO samo d1:1ustvo.
listnili.'VIanjla u db[as.tli [Xlirodrnlih UJiruu/kJa, lroja IS(t1 li ds-
1

no~a telmic.kilh nauka, lbi1a SIU, medutim, ru J<aiParuu potJpu-

no !ZiaiiH:~marerra. B:noj ovih 'Strudenata nije tpre1azio 30/o
svih .upisanih, a i ua .tako lllgleooim n.miverzitetima, ikoo
sto su Kjoto i Osaka !llllliverz1t~, ~aj ibmj nije prelazio
10°/o. U poredenjiU sa Ve1illrom BIPitanijom, ·gde lbroj sltiu-
denata p.rirodnih naulka diOisttize 24%, ovaj (PTOOOnat je
s1aJS'Vian n~diorvoltilaln. Orvo ciistioamjle t~Cik:ih naJUJka 1i. 0C~Jne­
mMi'Vianje prrilrodnih, datira j1ols iz MeiJdzi epohe i m<>Ze
se smatralti priliodnom rpas[edioom rpoliiDke ,Japanstki duh
i ttapadnjC~Jaroa ,tehnoillogija". Jos od 'Vremena Meidzi ep:ohe
Japan je poklanjao paW!jiU IU'VJ()IW rtehnologije sa Zapada;
lllsvoziio jill je J1Ja\jrveOOiffi rrnolgu'oOiffi fhrzlim.orrn, U\S!aMI1Siruvao
i (pi'iLagocta:vao .ilndusrtriljskoj (PTmzvddnji oooja je :trehalo
da .uve6a ekonomsklll i :vojnu moe zemlje. J•apanci nisu
poiiDaz.iva1i iruteres rza ratzireJsavanje ltalko llcljruonih pitanja
kia:o sto je lllalllana osnova 'saiVJremene rteJhnoi1ogije. Ni.je li,
svesno ili nes!Vesno, j<C~Jpanslk:i iCliuh odba:cio onu [}Jau1m
kioja je najva:mrlji elemenrt zapC~Joojaokog du:ha? Japaiil:ISiki
univerziteti ni:su pokrennli ilstraZiiVCIJilja u olhlasti funda-
menJta1nih 11.alltka i nast~ljaju da ·slu:Ze ,potrebarrna drzruve,
vo~ske d. (preduzeea. Japan i11101Ze nasrtav.irtJi da lwpuje stra-

205
 nu .tehn!ologiju, jer ima novae za njen mnOIZ. Sve dolk i
tehnrcka ,znam.ja u Jrupann hudu iOIDOg~Ucavala da ·Se !l:e
tehnlike usaiV'lisavaju i p,riJagodawaju indtustrij,s1dm (pTtOCe-
sima u Japallliu, zerrrlji nece pretiti opa1snost rzaosrtajanja
za drugima. KJI'ajem rr.ata ce!s.to se moglo cuti lllli.i'Sljenje:
,Jrupanu nedosrt:aju e!ksperimerutaJne lalborat<c::wije, (pa ·se u
blistlroj buduenos•ti ne moze acekivati napredak ekspea.-i-
menttalne fizike; zalto se japansiki fi.zi:cari mor.aljru haviti
teorijom"; 35..,to godiJsnja :iJstooija rpokazala je nesto llljpra-
ViO S!lliPT,OitlnO.
Japanslk.i. rmiveiWiteti zamiMjeni :su ikao ins,tirtrucije
koje ce IS'k!~ow.ati !koadnove rpott:Jrebne pJ1iv!I'edi i dr1Zavi.
J ~pansku deou terajru da uce od jllll1lra 1do mmka ik:ako
bi mogla da se upilsu na ddbre univerzitete. Daci, posebno
om.i llooji ll.l:Ce na fakultetima na 'koj~ma postoje prijemni
1spiti, pripremaju .se u sjpecijaiLn.im privatnim ·sloolama {ju-
ku), i Ito (pOisle zavlise1lka sv!Oje redmrne nas.tave. Kada ire
v:rate iz ove juku 1Sirolle sace!kuju :ilh srudeniti :Jmj:i im daju
jos nekoliko casova nastave. OstavljajuCi po strani one
univemiltete na ~oje lbi se i s.inlipalll2a mogao llliPisati,
pr.i.jemni li!Sjpiti ·SU ~o:m:1i i nep!'isltralSQ1i. J.rupanci sru ube-
deni .da je :najpraviJooiji merod ocenjiv,aiilja mehaniCloo
zhmjanje s!Vih ocena rzadart:alka ilooje lje lk·an!didat radio;
zart:o su ~ piltanja ltalko postavljena da omogucavajru naj-
l,ak!su motgu6u mehaniakru dbradu. ISvi mditelji prizelj1m-
ju da ian se deca 1lJPlSu na 1111Il1i!ve1.1Zitet. Takvo odtusevlje-
nje .za ohrawvanje ne mo:Ze da nas zaoudi u jecLnom kon-
fucijarlls.loom druJStvru, gx:le se neeija we!cLnost ne ocenjru-
je po nov:ou lroji poseduje, vee na osnnVIU ·s.tepena obrazo-
vanja. Bilo :hi IPri.irodno d.a ru Japanu [pOS'toji maeajna
inif:engeneraoijslka llllObilnos,t u iZJajpO!sljavanj.u, :narocito dz-
medu mditeilja i dece. S dlnuge Siflrane, :kada se ne1ko je-
danpU:t zaposli u mailom ili srednjem !Preduzecu, izuzetno
mru je 1te!Slko da prede u veli1oo; zaro je intrageneraciJS!k.a
mobi1nost i.ruzetno niJs.ka. Mogk> lbi ISe pretposroaviti da su
intengenernoijska i immrageneraoijska miQIM1nost jedna dru-
goj rprotivstavljene; meootim, upravo ll.l.iJska i:nrtl'agenma-
cijska moihi1nost dqprinosti ;visokoj inrt:e11generacijosllooj
molbilnosti.
Taenost ovih zalk:ljueak·a jedino se moze rporedirt:i llllko-
li:lro anailiZiiramo p!l."eglede o oocijalnoj s1lratifJ!k:aciji i mo-
206
 Tabela 7. lntrageneracijska mobilnost u zaposljavanju, 1975 (!l/o)•

prvo zaposlenje
veliko preduzece malo/srednje preduzece
visoko- admini- ,beli'' ,,plavi" admini- ,bell" ,plavi" poljo- samo-
strufui. stracija okovratnici stracija okovratnici privre- zapo-
kadar da sleni
visoko-struc- ,.,
ni kadar 75 * ~·:
~·- * ~·-
..... ..
Cl)
'U admini-
Cl)
ON stracija * 100 9 * * * * * *
.S)] Cl)l-<
,beli
okovratnici" * * 54 7 * * * * *
> 0.1 ,plavi ,.,
okovrtanici" * * * 37 ~·· * 9 *
.....,
Cl)
admini-
=
..2(1$ stracija * * * * 75 9 * * *
o,a-u
<l)•....,e<j
p., Cl)
,,beli
~H~ ~ okovratnici" * * 8 10 * 40 8 -!:
*
<1)'1j
,,plavi
.~(a~ 15
,ffi «! p., olrovratnici" * * 5 * 13 50 18 13
c;ls
'1j
poljopriweda * * * 8 13 * 5 62 *
«l
Cll
samozaposleni 7 * 14 14 13 24 22 10 72

•*ukazuje na vrednost koja je manja od 4,5'0/o. Ukupni uzo rak je 2.514. Tabela je pripremljena
u saradnji sa profesorom Hara Jansukeom na osnovu pregleda socijalne mobilnosti 1975. koji je
N izveden pod rukovodstvom Tommaga KeniCija. Vid. Tominaga, K., Nihon no Shakai Kozo (Socijalna
0 struktura Japana), Tokio, Iwanami-shoten, 1979.
-...!
 bilnosti. 1975. u Japmu je napl'avJjen 1treci nadnnalni
pregled ~ijailm.e iSitlr,aJtifikacije ti. mdbi1nos!l:i, a irewl:taJti
koji predsrtavljajru ilntrageneracij.slw mdbiiLnost .dati su u
talbe1i 7. iSva ~amma!nja rnzvrSitana su ru devet ~11ll1Pa (:v:i-
sokostrucni kadar; ,plavti. ,o@ovratni:ci", ,,,beJi okovratnici"
i administracija ill velilkim p:red.uzeeiliila; ,,.plavi · okovrnt-
nici", ,,lbeli rdkiovmnici", adminiS:tiracija IU ma:Jim/tsrednjim
preduzeciliila; polj<>~P~T.iv!l'e!dh:J.ici; samozaposleni); jpodaci u
svallroj kWOini pokawjru rudell.'e ovih devet IV!l'~a zaposlenjra
u pojetddrnim ~art:~rijaima - na IPTiliiler, lbooj. rzaposleniih
,,!lJlawih 10loov.ratnika" u veldJci:m predlliZeeima. Da lbi .se
iZldv:ojila ikruralkiteris,tiana olbeldja, lsve vre.dno&ti ispo:d
4,5% oznacene ·SU :zwe~dioom. Sve :te ~dnostd mogu se
1

zanemar1ti i tr;et1rati J<'ao nulte. IUko>liko visakost:Jrueni

~adar, aJdmimiJs,tracijru, IPlave i ibele oJrowatni!ke u veldkim
preduzeCima mr;etlliramo kao 'V~se sloljeve, a drugih !Pet
ik:ategor.ij a rzaposaeniih ru rna lim/ srednj im preduze6ima •0ad•
ministracijoa, plawd i !belli ollrov.ratnici, zapooaeni ill polj:o-
privredi i samozarpos1leni) kao nize slojeve, tada IP,odaci
u gornjem des111tom i donj.em ~ev;om rug1u ltalbele O'tkrivajru
njiho'Ve mediulsobne mili:ke. T10 1l1laei da, rukloliko su ;voce
v.redlnosti ill ,gormjem de.sTIJOm U!glu :tabetle, ;bada ce !biiti
i veca (polkJretlljiv1os,t liz ni:lih lka viiSw slojevima, a ukolilko
su visoke vrednosti u dOUljem levom ug1u, tada dolazi do
kretanja u olbra1Jnom smeru. iU ,talbeli 7, sa izuzetkom 9%
raidnika koj.i ,s,u prvdbitno kao plavd idkov11atnici !radili ill
maliJmf,s;reld'njim IP.reduzectma, a rsada !I"ade kao plavi oko-
v.ratnici Ill vel1ilkirrn p.retd.urzeeima, svi oota:li podaai u gor-
njem desnorn ug1u su rzJanemamtljivi i moZemo iih izos,ta-
vlliti iz anailize. Na~sU(p:mil: ovoj, najce.See nisikoj mdbilrnos;ti
iz rnzih ~a v.iJsim stojevima (,sa jtzruzetkom maJlidhoojne
g1rupe (plavih olmwalflnika), mdb:ilnost 1z IViSih u nize s1o-
jeve - posebno nne •samozaposlene - vr1o je eesta. Za-
p~s~jav;anje u IViSim sJ.ojeviliila odmalh po rzav:rsetlru skloJe
je neapihodan, ali ne .i dovoljoan IUlSlov da ce nelro i lllspeti
da ZJaci.m. ltiaj 'SIVioj poLOOaj. Talbela 7. i:lus.trruje moljru rloon-
cepciju 100~01g dru:stva, mada iSJtovremen,o otkriva ko-
1iJki je 2lnaeaj s·teOOll!og oiooazOIVamja.
Sada cemo istra:liti i drugi o.dtno!s, odnosn:o !Pitanje
da li je inJ1:ergem.tiDacijslka mdbiilnost zapasljavanja Ill Ja-
. panu visoka. U talbeli 8. sva zanimanja su razv.rstana u

208
os·am ikattegolfija {vi~rtmcnd kadao:, ·admim.istmcija, ltr-
gov:ina, kvalHi:kovami, pollukv·a:lifi.kavani i lllekrvail.!.fik.ovaJili
radnici, poljopriweda ~ sloobenici u lkancelarijama). Ko-
lone pr.ilkaruju zajposlenje oca, a .redovi rzaJPOSlenje sina.
Podaci u SIVaikoj Jroloni pdkOOlllj:u IUldleo onih sinova ikoji
se ibave istim po~ tkao i nj.i!hovti oeevd. Vrednos,ti ~d
4,50/o omaiCene Sill zve2ldioom. !Pirve cetJi.ri kategorije o.dlllo-
se se lllta linttelleikrtmal!m.~ mdl, a dlnuige 1CettiJr1i lila mramueiLni md.
Intemgeneracijska mdbilnosrt: :u rzapo~slj•walllj.u izmeoo ma-
nneJmog i inltelektJUaJloog marla u OMOj ltaihe!li rpoka.zuje da-
lelko veee v.redruostd neg<> mrtJragenemcijiSika mobilm.oslt iz-
mediu viSih i :ruiZi.h slojeva. Or:Lginalina Tomirnagina taibela
poika~u:je dla je molbili1JOst od mall1Juelnag aca intelelooaJ1-
nom posl:u daleko veea od mdbi1!110sti u dhrartrnom smeru,
Sto rpokazuje da U jajpan:J.IS!lroj priVrOOi pos.foje tJrenJdOVi
ka rpoweeavanju udela inJtelelttual1nog !l'ada.
Talbela 8 pmv.rduje moje h:ipoteze. iUJroili:ko se ,ovd po-
daoi IUJ.PIOf.eide sa ltalblioom inte11generacijsike acl.asne mobil-
nosH u B!Illitanij.i za 1972, ,tada .sene more i!ZVllci zakJ.j:uCalk
da je molbiLnost u Japall11U ve6a. 8 iP.rimeeujemo da je Jere-
s Skorasnju intergeneracijsku klasnu mobilnost u Britaniji
predstavlja naredna tabela. Klasu I sacinjavaju visi slojevi viso-
koskolskih kadrova i administracija, klasu II cine ostali wsoko-
skols·kii i administrativni kadrovi, klasu III cine radnici u kance·
larijama i •trgovci, klasu IV samozaposleni (sitni vlasnici i sitne
zanatlije) i seljaci, klasu v cine tehnicari i sefovi manuelnih
radnika, klasu VI kvalifikovani radnici, klasu VII polukvalifi-
kovani radnici seljaci. Detaljniju definiciju daje J. H. Goldthorpe,
Social Mobility and Class Structure in Modern Britain, Clarendon
Press, Oksford, 1980, p. 39-42.
Intergeneracijska ldasna mobilnost u Britaniji, 1972. (%)
klasa kojoj klasa kojoj pripada otac
pripada sin
I II III IV v VI VII
I 45 29 18 12 14 8 7
II 19 23 16 11 14 9 8
III 12 12 13 8 10 8 8
IV 8 7 8 24 8 7 7
v 5 10 13 9 16 12 13
VI 5 11 16 14 21 30 24
VII 7. 9 17 21 17 26 35
Izvor: Tabela 4.2 u Goldthol1Pe, op. cit., str. 105. Ukupni uzorak
je 9.434. Zanemarujuci greske zbog zaokruZivanja, ukupni zbir
svake kolone je lOOO/o.
14 Zasto je Japan ,uspeo"? 209
N
...... Tabela 8. lntergeneracijska mobilnost u zaposljavanju, 1975 (~/o)•
0
visoko- adlmici- slu.Zbe- trgo- kvalifi- polukva- nekvali- pol!jo-
skolsiki stracija niai. vina kovani lifikovani fikovani privre-
kadrovi radni.ci radnici rad.nici da

za,poslen~je oca

visok.o-
skols:k:i.
kadroVIi 37 9 10 6 6 8 * *
ad.m.inistracija 15 28 14 11 8 11 6 6
CIS
.s
VJ slu.Zbenici 24 26 27 21 14 15 10 11

.5' trgovina
(U
7 11 17 30 10 11 9 9
a;
0 k!valifikovani
§< radni.ci 5 10 14 16 39 25 32 17
N
polukvalifiko-
vani radnici 7 10 10 11 14 23 26 18
nekvalifikorvani
radnici * * * * 6 * 11 5
poljopriv.reda * * * * * 6 * 30
I
a. * - oznacava wednosti ispod 4,5 %. Ulrupni uzorak je iznosio 2.338. Pripremio K. Tominaga,
op. cit., tabela 2.9 c.
tmje od !lnaJilJUelnog .ka imelektua'lmom. sekitoru sJiano u
Jt8jpann [ iB:ritarnij[, dok je mdbilnost u olb.mutom so.neru
(00 mtelekJtualllJQg ka illlanJUCIJnom) dalelro IVOOa Ill fuitamji
nego u Japamt.9 iB<rimnoi ·veruju da njihovu zemlju karalk-
terit8e rv.vLo maJ1a inte:I'generacijr.slk:a klasna imoibilln.oot, dok
Japam.ci :veruju da je ova wsta mdbilnosti vrlo velika u
njiho:voj zemlji. Ovti staMOVi niSIU iUJ1:emeljeni na objdkstiv-
nim mednna:rocLnim poredenj.ima i pod !Snaffiim su urt:ica-
jem ldanm staVlOIVa i atSpiracija, krao i mnogiih drugih fa.'k-
tora. U JaQJamt mdbilnost immeoo vi siih [ nizih 1Slojeva
1

tJOkom jecLne ge:neracije je Jruzetno mislm {kada neko IUCv,r-

sti sv:oj p<>;lJOOaj nnutar viSe kJ.ase sk.0100 ga je nemogruce
istiSIIlluti ISVe dJO k.raja zivota), i .to je duibolro ukoremjeno
kod srvih Japmaca; &toga oni veruju da njihova inte!lge-
neracij,s'ka molbilmost motra lb[rt:i 1ViJ11o IViso'ka, mada je sada
ni.sk·a.
Mora IIl!aS i~enaditi cimjemica da je, ru,pr.kos ibes:po-
stednoj konlwrenciji m 'UIPiS 100 ru.nivemit~ aiZilleUU oaJka
koji dolaze iz sasvim ,razlicitih dru:stvenih klasa, 'kllasna
mdbillm.ost prilblimo jednaka, pa calk i nesto llmmja. od
Ollle u iEngles.koj. MoZda se :to II1lJOIZe dbjasniti Cinjemioom
da 1deca .iz jp<XOOdica .imrt:ele'kJtualaaa odlaze u p.r.i!vatne
,juku" •skole i odmalena imaju p.ci:vatne casove, iPa stoga
i laikSe mogu da odJgovore na pitanja Jroja :iJm se pos.tav-
ljaju na (p!'ijemmim ti.spitirrna od dece .koja :dolaze iz ii'ad"
nOCJkiih !Porodica. Posto ru sama :pitam.ja, a i odgCJIVIOII'i
na njih, posltavljeni na mehainickd naCim i uspeh na ispitu
zavi!Si od ovJadavanja OVOilll rtehnilkom. Socijalmo IPO:reik!Lo
Tokio uni•vemiteta, za koji -se tvr1Cli da Okiuplja naj•s1posolb-
nije Sltudenrt:e u Citavom Japa!l111.1, s!Ve IViJSe po.karuje da
rasrt:e u.OOsce stiuJdenata iz lhurZoa:Sikih porodica, a ne u008-
6e onih najS!POSIOibnijdh. KoinfuC.i.jansko drustvo u Jmme .se
cLrut&tveni status 1p0jedinca OI.Predeljuje iskljucivo na OS!llo-
vu nje@OVog ohrazovoo.ja me>Ze lbiti jednako nepraJViooo
kao i lburzoas!ko u llrome ISe drn~tveni status ocLrectuje na
OStnOViU ib01gatstva rodiJtelja. JaQJamsk:d rtinej.dzeri su prisi-

o Studije o :i!lltergeneracijskoj socijalnoj mobilnosti u Japanu

pokazuju da se 3111/o manuelnih radnika seli u nemanuelni sek-
tor, a 280/o nemanuelnih radnika odlazi u manuelni sektor. U Bri-
tanij:i ti rpodaci su, respektivno, 330fo i 3(1l/o. Vid. Tominaga (ured·
nik), op. cit. str. 53 i Goldthorpe, op. cit., str. 105.
14* 211
ljeni da u redovnoj skoli svakodnevno provedu 6 Ca.sova,
3'---4 casa u privatnim Skolama i 4-5 uceci kod kuce,
ukllJp[llO II.LZeV, negde JOko 13~15 oasova dnevno, Sii:O se
moie paredilti !Sa elkS{Ploait:acijom deeijeg mda ru vi:k.to:ri-
janskoj En~eskoj. Neki japanski ekonorr.iisti su miJSljenja
da visOika .mdna s:posobnosrt !I'adlllillm rupravo [J?!OOdrzi~azi
iz ov,og tt:eslrog i discipliJnovooog mda od detinjstrva. iNe
sme se, mediutim, zabocaviti da je t1me 1Jotpurno potisnurta
lronOtSrt pojedinca.

IV

Japamska ;priiVreda ne{Posredno []JOSle mta ibila je u

jaidnom :stanju. Slv.i ,gradovi, ·Sa iOOIZetkom rneilro'lrliko is.to-
rijskih cOOJtara, (popUJt Kj!Ort:a i Na:re, Wli su do ttemelda
r~seni. [.judi sru ostail.i lbez klrova nad ~lavom, a mnoga
pnnuzeca lbila :sru potprmo uni·stena. \Mn.ogi Japooci koji
Sill !I'anije .radili na olwpilran~m rt:eriltotrijarrna, ukljucujuCi
i clalllove njdhov.iih :porodica, salda su se vratili, [prart:eei voj-
sllcu ilroja se pDVIlllkffia. INjima sru iSilJI].aeene otJpremlllme 2la
demoibil~acijru i novcana pomoc. Kuporvna moe, koja se
gomilala .tdlrom l!'ata, saJda je os:Ldboaena. !La!ko se moglo
predvide:bi da ce J<apan krenulti ilniflarromoun ·S!piralom.
Za v.reme ii'all:a najveCi ibroj. iraldnik.a mdio 1e u ma-
sinogradnji ii mdus,tii'iji naoruZa.rnja, ,dok se u [akoj mdu-
striji oseeao nediostatak II'adne mage. Po cerru velikih na-
pora i ruz ogromna mart:erijaJna odricanja Japan je, (p<)Cev
ad 30-ih 1godma, prestruJctunill'ao siVIOjru [pll'Oizvodnjru, sma-
njujruci IUdoo [ake .iiTI!druS'tlrije za mfun te8Jke, a sada je
treba1o ostvarilti 'troosformacijru ru olbmutom smeau. U
jednom ovako os~rom.a~senom id:J:;usrt:vu mogu6noo,ti za po-
ve6wanje proizvodn.ie robe sLrolke rpotooSm.je bile su lkraj-
nje ogranieene. Ljudi su ihranu ,k,upovali na poljop!I'iv,red~
nim doibrima, a ll'ilbari su 1t1lov rprodavali vee na lbrodu.
lsti slucaj je ibio i sa mesom. GTa~ds1d zivaffij je citw doho-
dak ;trosio na hranu i nd.je mu mnogo rpreostaja1o novca
za olbla~cenje i druge izx:laJtke. Oni koji ·su iiiDaH ISil"ecu i
preziJvel~ ihomhwdovanja najlbo\1ju odeeu ikoju vatm nije
pro~tala nosili su na selo i :r~enjiva:li za pirim.a.C i1d.
rillhu, pa je :tako i seosloo srtanOvnistJvo zadovoljavaJo s'V!Oje
212
jpotrebe. Bilo je to vreme kada je ·zaiboravljena odeea
vadena iz mmana i na selu menjana :za gotov !llO'Vac.
Po.Sto svi koji su hili zaposleni u maJsimogmdnjd i mdustri-
ji na.orTUZam.ja nisu mogli ,dJolbiti :posao Ill il.alkloj :itndiUstriji,
IlllrlQgi 1su se wartili na sello oldalkJe ISIU inate i ldosli. iU
Japanu, medUJIJim, nema dov0lj1110 dbradiNe zem~je !Pa Sill
mogucnOSitd ovak.IVog za,po!Sljavam.ja na 1selu sasvim IQgrani-
cene. Ulice ·SU ibile jp.replaJV'Jjeme UiUdima 1roji nislll :zmali
kuda ce. Oni su se izdr.zavali .r.adeci ili IProdajuCi na crnoj
berzi.1°
Japam.ska ibirokmtija [wja je veJs·to odigrala ulogu
vJade u v!I"eme samo:ZNane mili.rtar:itSitdiOke vlade, Sjplferrmo i
lako je dokazivaffia smje spo.solbmosti em vreme ok:Ujpacije
save.m1ilka. Ta!ko ·se izmedu 6uvaJra i nj:Uhovilh zart:vmenika
razvio Ouidan, katkad rprijatelj!Ski odnos lkioiji je omomucio
da i japanska 'Vllada l!'azv.ije veze nallclonosti i rraoomevanja
sa okupacionim iVlaSitdma. Zahvaljuju.Ci aik.tivmoj :podrsci
GhtMnog stalba o.lrupacionih rtn.l!Pa, av;guSita 1946. godine
oSillovan j.e Odlbor za ekonomsllru Sltalbili:zaciju, a mwta
1947. Malkartur je ~dao dilfekiti'VIU !kiojom se ja;pans:ka :v!la-
da [pOIZiva da ,usvoji odluOn.u IPOlirti1ru, u eemu lkljittCnu
ulogu rtreiba da ima Odiboc Zla ekonornsJ.ru s:talbi.Iizaciju,
kiakio lbi se nasoo dzlaz iz sadalsnje elronomske k:.rize".
U Odibm za e1wolomslru stalbil~adju ulbrzo su irnenovami
vodeei mladi lbiznismeni d lbimlklrate. Svi ovi ljlll!di billi
su :i0uzetno S[posiOibni jer su ISe lkasndje pros11aviH u svetu
biznisa, rpoliti:ke, nauke. Tako je jedna od :zmacajnih veza
koj101m je dmga vJada ,s.nabdevala" rpnvu, koja je rtalko
mogla da sp:rovodi zam:iJSljenu poli!tiklu, ostala nedinnuta
i 11.1 (PO.sJerrart:norrn periodu.
IMaka:rlturoV'a direktiva treba:lo je da doprinese ,IUISva-
jamju odlucne polirt:ike, u remu je lkljuenn u1ogJU rtre'balo
da iirrna Odlbm za eikrmomsktu S!talbilizacijiU", marla li'apan-

to Okupacione vlasti naredile su raspustanje svih jedinica

kopnene vojske i mornarice i zatvorile sve fabrike naoru.Zanja,
a menadzeri i radnici u tim fabrikama skrivali su materijale, pa
su duraluminijum koji je bio namenjen proizvodnji aviona isko-
vistili za proi.zvodnju lonaca i sel1}Ji. Namesto preciznih instrume-
nata proizvodeni su fliperi, a namesto metaka kuglice za flipere.
Pedesetih godina saloni sa fliperima bili su jedina mesta za za-
bavu u Japanu. ·

213
ska vilada ·sama nije lbi1a sposoibna rz:a .tak.o rwsto. ·Posto
su oi.klupacione vl8JS1ti i same !bile noodilu6ne - a kasmje
njihova polilti:ka doZivlljava potlpiUni zaokret - ibiilo je ma-
lo verovatno da ce i j:apanJska vJada, ,koja je hila njihov
verni ,agerut" polkarz:alt:i vOOu. odLuanost. ·Zahva'ljujuCi no-
vo.rn 1rursu Jroji je ilroni~1tio Japaillll, i vladi i priwedi je
dobmdosao novi zaokJret. ([)o rtog rtJrenurtJka Japan je mo-
;rao da izvozi da !bi mogao da uvozi hranu; a sit!Uacija
u .to v,reme hila je rtakva da se jedmo IIliO!gla izvoziti
simva svila. 30--400/o opreme ikoja je koriseena u proiz-
vodm.ji patrrlll.lCnih i:kamina, koja je Ill pretdrartnom ;peniodn.t
dootigla rekordni olbim, sada je lbila 2lastarela, dli unisrt:ena
za weme mta, a ni ositaitalk: se rzJbog nedovoiljnih iSJporWk:a
Vll:akna nije mogao u (POfl:(pluln.osi lkoristiti. Izvome grane,
PO!PUt proizvodm.je paniJJll.Cniih rllkarrllim.a, rnisu u to vreme ni
ffiOigle da posltoje, jer su zavisHe od uvma \lroji se :u rto
vreme lllJije m<J\gao pove6avati. Kada je lMeidzi vJada svo-
jevreaneno IOtV'OTi~a zemlju ;preana ·Zapa!du, uvoz sirove
svile :bio je o:si10!Vica im.dustrijalizacije, a prvih godina
okU!PaciOOOig IM~anturovog xezima ni [pOS,}erattnoj japan-
sllroj v[·adi nije p.reosroaj,a:Lo ni1sta dlnl.l!go. J apanci ·su hili
poremeeeni i wlo ,oonennilreni, pa im je rz:aofuret u poliltici
Ghwnog !Sta.lba Okru[pacionih trupa i rte kalko dabmdo8ao.
Kalda je irzJbio lkiarejs1d rat, ame11icke specijalne na-
IJudZJbe 1tekstilnoj industriji donelle su poslednji vel.iki uz-
let u njenoj istor.ij.i, a iiJifOSjperitet su osetHe i .proizvodnja
gvozda, eelika i nemert:aila. Hlardni ,rart: se ISVe rvdse 2laootra-
vao, a IS'Ve IZia,p:ard:ne ze!llllje lbliJle !Sill Ill p/OitipuiDJoisti rz.ao~rup­
ljene S!OfP&t'Venim QPO!fa'Vlkom. Naplacilvarnje visokih <repa-
racija od Jtapana hila lbi v.rlo neprill.<lladrra i opasna IPON-
tika. Ukoliko bi J ajpnn bio ozibilj!Do oslalbljen, :Amefilka
hi ostalla jedina zemlja sposolhna da se odup.re iloomun.i-
srt:iekom bLoiku, a Ito bi nei~be~no jos viJse optexetilo ·ame-
ric.ki narod. U kldmi hladnog raJta 1bhlo je neiroemo da
Amerikam.ci pods:tJallmu Jtapance na saraldnju. Time ibi se
mtno urrnanjio :teret .reparaoija. 'Levioa je sve ove mere
~~~ti:lrova:la, smrutraju6i da one znace ponONno nao.nuZava-
nje zemlje, o:livlljaV'anje mon1qpolitiCkog :kapirtaHzma, dok
Sill ih vlada i bizndsmeni lbezrezervno podrmvaai. U vreane
naj'Vecih IUS!Peha Odlbor za elk.ooomsilru. s,tabilizaciju, 1roji
su Jarpanci smatralli svojim prozorom u Amerik:u, a Arne-
214
 rilootnci svojim prozol1()([Il Ill J'ajpan, smatran je toililko moc-
nim da je ,mqgao i beibu koja plaee dta ll.llllliri". To j.e hila
paraiiraza .sta:re izreke iPTema kiojpj je ,;IIIl\l)ei'ijaLna &-
mija mogla da umiri ibefbu koja .pilaee", St:o je Up!UCirvalo
na mkljiUJC.ak da su s[u2Jbenici Odlbora, kao &vojeviremeno
i mladi Ol.ficiri, bill :kirajnje ru.o!bl1aZeni; rupr1kos ram, eko-
nomslka ti. druiSltvena sltr1UJct:ura JI8{Pana ostaila je neizrne-
njena.
Telksti1lni IPllOizvlodi posmli su naj.azniji wozni amti:k.aft
JaJpana, macLa je ulbrw postaJo jasno da se ti.zrvozom tak-
vih ;pooizvoda ne ililOZe pokrenutd elronoms;kla e.kspanzija.
U to v,reme nije se moglo ~racunati na kinesko .t&:iJste, a
posto su i dnuige zenn:lj.e u rarzvpjru sopstvenom rp!I'Oizvoo-
njom ltek.sil:.i[a iladovoJ.joa¥ale s'VIOje !P.ortrdbe, irzvoz ovih p.ro-
imoda iz Jla[)'ama bio je Qg!l'aniCen. INi i~gledi lalke mdu-
strije nisu bili svetli, pa se J 8jpan ponovo morao da
olcrene tes!looj mduSitriji. iU to weme rverorvaLo se da ee se
,,s,pecijoailne narudrilbe" nast·aviti nnediolgled; ulagalo se,
talkode, Ill modem.izaciju ceilii:cana. ,)Kawasaki liliO!l Com·
pany" w~iJa je OhiJba ceJ..ieanu, ikoja je lbi3.a tik llliZ mOil'e
i jedan olcl najsavremenijih iJ?Oig0!11a. Japan je svoju doou-
s:triju Ce!lika koja !Se mo!demizovala !kodstio kao bazu rza
ekspanrziju i sv.iih psttalti.h se!k:t01ra maJS.inog11adnje. Zahva-
ljujuci ovoj dmgoj poslemtnoj. 1r00I1ga:nizaciji japamske
inidll.lJSitrije, Odlbor za. ekonomsJru s\talbHizadju lkoji je ru-
kJOrv.odio {za .raonn Gla'VniOig ~taiba oklliPacionih tmupa)
p!11VOIID modennizacijpm, ik·rajem IPerioda IS!trane OikJu.Jpacije
i sam je 111aspu8ten. Njega je 1naS1ledila Agencija rza e'ko-
nomsko planiranje, lk:oja vti!se nije ,rrnog{la da umi.ri hebu
koja pJaee".
Mirnista111stvo rza SIPOlj111u trlgpvlinu i 1n!dus:triju (lM.JTI)
im3Jlo je kljiUO:nu ~· u drugoj ll"t'.m'lgani~aciji in.dustll"ije .
.Aigencija za ellronoms.ko plam.kanje nije 'Vlise iO!t'V.areuw IP.re-
nosila vladine direktirve privredi, povulcl.a se u drwgi plan
·i ddbti.J.a rzadartak da kao vodeei adminiSitraltivni OligOOJ za
dol1101Senje dkonomskih jpla:norva osi1g.wrarva vladinu !kOill-
trolu na:d ti.ndustn:ijom. Kao sto je i lMeii<Mi vla:da s.kovala
slogan ,lboigart:a zemJlja i srna~na rurmija", tako je i cLtruv
niz pos[erartm.ih rvl-adiniih. lkalbineta jasrno definisao S'VIOje
oiljeve; 1955. &tojamin ~inet je dbjarvio ,1Perog.od:U8nji
plam. osJarnjanj.a na sqpstvene snage" lkoji je lt,reibalo da

215
uravnort:eii izvrOZ ~ uvoz, a i sv.i kaSIIliji vladini lmhim.eti
ab'j,aMfjdl\llaLi 1Sill ~S>violje ek0111oo.n!s{ke (pkmoiVe. Jedlan od najPu--
venij:ih i sVialka:ko najruspelsnijih pl•anova je Melkin ,PJ.alll
udvostrucenja naoionailnog dohiotfua", koji je predvid:ao
udvosltrucenje oo.ciona:ln.og dolhott!ka u n~rednO!Ill deseto-
godi!Srt:u; Oh:iJrill1 k>albinet je olbjav.io ,Novi sed:rnogodillsnji
elkOiTI,omski (plan" koji je IPOsle samo ~ochlntu i po dana
napusten. ·
Vlada nije iunala sna;ge da spro:vede ove plalllove (!Ja
su slbvarna priv.redrna kireOO.nJa cesto odsltlU(pala od postav-
ljenih c:iJljeva, a mtro~gi pl·am.ovi ositaLi su mmtvo s[OIVo rna
pa:piru. [Danosenje t:ill:t ,plam.ova p:oc:Lra0urmeva1o je ces:te
sus:rete precLstavillilka odgova:najocih vladimih minisltlarsta-
va, priv·art:n~h imrteresnih gwupa i inteleldtuaJ•aca pa su ,pl•a-
novi" wlo efi:k,asno poidsticaJi o.nediusobno mmmevanje
razliCitih drusroven:i!h suJbjeJkruta. U zemlji (JJOpuit JI8\Pana,
u kojoj, je 11.1:a ceni idej•a harmonije (wa), i u kojoj harmo-
nija podmzurmeva uv~avam.je 011.1.0ga I.S:to v:Lalda ja:ja'Vljuje,
ovi oibjavljeni ,,planovi" lbili su smermice ·za pona8anje
mnogih .ljudi. Zato se ne moze potpuno osporiti ul01ga
/\gencije za e'kOiliOIIIlslro plarniranje. iU (!Jmed:enju sa Mini-
st•arstviOm za spolljnu tt:ngovinu i indus1lriju .koje je (priune-
nj.ivalD U odreaenoj meri ;SII'eldstva prinrude, oa'k i 1U .0111im
slucajevima u kojima plan nije lbio 101bavezan, Algencija
za ekoniOimsiko plandcr:-anje, mada reinlkarnacija Odlbom za
e1con0il11Jsll\Ju srtalbi1izaciju, ni.lm!da rnije a:no:gla da izbije ru
prvi :plan.
IDonoisenjem ,Novog dUJgOroCnOig ekonomsloog plana"
(1957) i ,Plana udvostnueenja naci.oo:ralnog dohOfiJk:a"
(1960), Jcoji su koo najv~jd rv:ladim ci[j iSitalkli .raz,v.oj
teslke i hemrjsike iJn,dusmje, irndus:trijska ipOHtilm se ·S(!Jm-
v;odila na sledeci lllacin. M:IIH je nnutar 'hemij~e i teSke
industrije odred:ivao one sektore koje treba (JJOds:ticati.
Medu njdma su se nalarziH :preralda [[la£te, peitrohemij~a
industrija, veSrt:aoka vla:lma, aurrom01b.iili, ma!sine rza inldu-
strrijru, avioni, elektronika i elekJtricni apamti. Ti s~tori
SIU zaJtim ruzivali I}_)OtpU!nU zaJStilt:u d pomoc 1U daljem raz-
vojru. Melre 2jaJSil:iJte od 11.\Jo.nJwrencije stranih preduze6a rpod-
razumevaJe SIU: ogranroaJVanje uviO'Za kroiz uvOZJTie !kwote,
direktno ogranieava:nje ruvoza kroz sisrt:eo.n dozvoila iH im-

216
dtrerotoo ~icavam.je uvoza k.roz visok.e cal1imske s:rope
i p,referencijaile za robe do:maeih !PI1Diizvodaca.
Rarzvoj ltili g.mna podstiOO!Il je i dodartnilln koapitalom
po :nisikim ka:ma1m.im sltopama, lkoji su ova. predwzeca ,dJo-
bija:la od vJadinih fimmsdjslkih imstitucija, Japa:ns.ke .bam!ke
za :ramoj i Japanske ekspont:..J.mpomt lbanke. Ove instiltucije
StU odo!brava~1e ,SIUJbve:ncije i ndze pores;ke stope iii ih jpOt-
puno oslolbada'le poreza na dohodiaJk :Jroji je steCen iizvo-
zom ddbaJra. Na vll'hu Sill se :naJla:zHa IMITI i Min1starstvo
fdna:nsija koja su adminilsttll'ati.vnirrn smer:nicama usmem-
va:la razvoj (predulzeoa. Kada lb.i oceDJi'la .da je p:ro:i:zvodnja,
na primer, tekstHa, tgvoZda, cdli~ca i vestackiih dulb.riva pre-
velika, savetovala tbi ovim 1grarn:ama .smanJ1vanje p.roi.zviOd-
:nje, a kada bi, na primer, investicije ru pe1Jr<ihemiji, pro-
i·zvodtnji papira i puLpe, gvozda i celilka ,postale I]Jreveilike
/P'I'ed1agala bi :njihova smanj1vamje. !U dlju staibilimvanja
proizv;odnje celi:ka i gvoZda MITI je rusvoji,1o sitstem pro-
daje ovih tl'oba na otvorenom tciiStu.
U :nornna:lnim oilrolnoSttima ove administtiDatdivne smer-
nice bi'le 'Sill u nadlemosti MJ111, mada su i u drugim
sLu.Cajevima, :ka:da je minis:tarsrt:vo samo ii·mro:silo svoje
sugestije, :Qstv;arend. ~naOa.jmi .reru1rt:alil:i. Joo od iMei<Mi pe-
rioda svetom lbimisa rukovodila je vlada, a :predmze6a su
uvelk imaila Jroristi od toga soo StU se tislkala olko vJade.
Situacija se ni:je iizmenilla ni u vtl'eme vJaldavine okJupaci-
o:nih 1tmupa. Vllada je pokaziva1a i:zm.zetJnu mildonost prema
odredenim preduzeCima, a prema ·drugima je osecala ne-
t!lpeijivost. IM~da je vlada eesto samo predlagalla, dava1a
miSlj.enje ,i smemice, LSama cinljenica ,da je sve to dolazilo
iz MJT,J u IPl'edruJZeCima je izarzva:]a nel.agodnosti uko-
Jj;ko 'se to mi:sljetl!je :ne bi uva.ZiLo; S!toga !PJ'avog i:tfuora i
nije lb:il1o. Cimjenica da je vJada napustiila :neko rp.reduzeee,
automartski ga je s:tavlja:lo Ill druparzredni polomj. Zato
su aniliO,ga p.recliuJzeca ne <Samo p~reselila svoja sedista u
Tokio vee su za svoje ddrr~tore izalbraila ibivse funlkoion.e-
•:te MITI i Ministarstva finansija ru nastojanju .da odd¢
bHske odmose sa 11.dadom.
Talbela 9. rp.okazuje meru uspesnosti ove industrijske
politike. iPodaci pokarruju uld.eo ·s:vake indusJtrijske grane
u ulruam<>j reallizaciji induS11Jrije. ROOd pregledlnosti dajemo
samo 'najvise i n:ajmi~e v:rednosti za tsvakru 1kategoriju. {INaj-
217
-
N
00
Tabela 9. Najvisi (najnizi) udeli proizvodnje industrijskih proizvoda pojedinih grupa, 1948-1977. (Ofo)

...... ctl
•.-(;a
Q)
~
-~ ~
ctl
.....~ ctl

......
"0~
...... ~~
~0 "0 ·a ;g Q) >C,) Q) §tiS
g...f:;
tiS.!<
~rs
§
ctl ......
..... o .....
.,.., ;>
...... t>l
s· . .
...... Q)
tll!=:ctl ~
>N -~
«l.,... .s: -~ l=l
.p."'"' rlfVl •..... tiS

~1
~~~ >Vl ,.!<>Vl ~"0
1-< ~ ~8"0 Q)8
"1-<"1-<Q) 0 d)o ctl QJ«l
e~
~ .....
Q)
0.0 ..t::o.
Ol!ctl!-<
~~0. 5o s~ s 138 ..... "'
1948. 5.8 (7.5)
1949. 14.1 (0.7) (2.7)
1950. 21.5 (5.2)
1951. (3.0) (0.7)
1952.
1953.
1954.
1955. 18.0 (4.8)
1956.
1957. 11.7
1970. 9.9 10.6
1971.
1972.
1973. (10.2) (7.2) 5.8
1974.
1975. 5.9
1976.
1977. (4.6) (2.7) 12.2 1.5
Izvor: Ki5gyi5 Tokei Hyi5 (Tabele statistike industrije).
n:iZe v;rednos'ti date su u zagredama.) Tako tSU isporuke
namimnica, u oc:Lnosu na uJrupnu proizvodnju, svoj vll'hu-
nac dostilgle 1955 {180/o od ;ukupne industrijslke proizvod-
nje), a najniZi udeo (10,2%) 1973. godine.
Tabela 9. u !PJWmTI redu po1ca!1!Uje da se proirtvocbnja
patroS!nih diolbara o,poravila., posebno dll'vna i in.dlusmrija
nrame~aja, tte hemijska, il:ekstiJ.na i (piOOhramlbena iiJldu-
strrija, pa je vee 1955. slroro 2laokruzen proces prerrne8ta-
nja rteiis:ta. od te\Sike :ka laikoj :indootriji. Uibrzo je us[eidio
i qpomva& mdJus<ta-ije gvozd:a i CeJd,ka., a na toj os.novi i
teSike inclrusrt11ije. Tolrom 60-ih ,diOO[o je do svojevrsil/Oig
povraltka inoosll:riji, :poseibna il:es.koj, i pOitiskhr.anja proiz-
vodnje patroSn.ih dobara u drugi. [platn; trelatiVlili udeo
pro~vOO.nje potroSnih ddbaaa se smanjuje, a udeo te8lre
mdUJStrije poveearva. IPIOCetlrom 70-iih ovaj proces je mo-
lrnuzen, a 1970. a_:xroizvodmja maiS:illl.ommdJnje {ukljueujiUCi
tlu i nao'ru:laJI1je), elekrtriani!h ma!sina i O[preme dosil:i!Ze
svoj vcllrmac. MetaJmi Joottnple!ks svoj. whunac dostdZe
1973, a !proi2lviodlnja 11.1!glja i nafu:e 1975. 1godine. Hemijsika
i pr~amlbena iiilduJstrrija, nap.rotiv, ibellde svoju :oojn.Wu
pmizviOClnju 1973. Rel·aJt:ivni 2Jllacaj maSiJI1a i opreme rz.a
trenSQJOrt, a_:xrecimilh ma!Sina. i QPOOllle pove6ava se sve do
1977. :godine, dolk. se udeo .tekstilrne, dmvne indus:tr.ije i
proizVJOdnje naJmeStaja jidS uvdk: stmarnjuje. Svi ovi dloga-
d:aji, pri:kamni illa rtalbe'li 9, pQka'Ziuju da je ipOVraltak rteSlroj
in!ClJustriji oS!fNaren pribil!t1mp iS!tilm onim teJD\POlll ilmji je
bio potre!ban i ilja iPJ1VU ovaikVJU ltmn.sfornnaciju pre IPalta.
INelki .komerntatomi Jroriste izraz ,Japan inc." da lbi
opisali ipOtCinjenost jalpanske prhnrede o:valkvoj mo6noj
indusltrijls[Jmj pol:iitici :loojiOOil irukovooi vlada; drwgi ova:k-
VIll irndusil:rij!s'ku (lJ:OI1illtiku smartraju fanmu~ sar,adrnje
drzave i ll.1!al"'da, odnosno flomrnullom saradlnj.e drZave, in-
drusltrija[aca i finan&ijera. U jednom ovalkvom dir.uS.tvru i
priv~Tedi, girane lroje se smartraju sitmteskim, brmjivo se
stite ~ podstiOu, a ooe ik:oje vlada. smatra ibes[penspelk.tl:iv·
nim moraju sanne da se biore i ne ILWivaju vladinu podrS-
ku, niil:i od nje prillllaju kapiltal. Ovakiva :poldrtika. usmem-
vanja 'I'as1ta na odtred:ene [prioritete - ova nep..raviana
v'ladina !POlirtiika, madia UZima 1U ~k mi.Sljernje mdustrija-

219
l1aoa, flliruall1JSii.jera, ajruldJi ,od IIlaJUlke, odJaJhirn oidJ:red:ene IStm-
tegij!Ske pmi.oriif:ete, a ostale •grane znt'V!Uje - na:stavljem.a
je i posle rata, a nju su morarLi da pod:r~avaju ne sarrno
oni koji je treibalo da ooivaju povlarsceni t:retman vee i oni
ciji ·SU imteresi ZI1tVovani. . .
Ova vrsta k()[)}kurents:ke etilke 1starUih u os1Jroj je S!U-
pi1otnosti sa etikom njihove .dece - ooenjivanje sposdb-
nosti dece is'k:lljooivo 0braj>an:jem ocena lkoje dobije na
ispitu Hi uspeihom i1i neuSi1Jehom ID!a prijeiDrrlom i•spitu.
Na prvi pogled lmegzisten:cija ove dve eti'ke mme nas
zacuditi, jer su one medusobno protivstavljene. UJwliko,
mecfutim, imamo U v:idu Cinjenicu da 'SU J:apanci jos od
wemena lMeidZi revo1ucije zeleli da dostigmu i presttgnu
Zapad i da •su te aspiracije zad:rZaJi i :posle mta, rtada nann
postaje a:"a:zJumljivo kaiko ove idve medusdbno supmtstaw-
[jene eti:ke ikoegzistiraju u savremenom J apanu. lOa hi •se
ojacale stmtegijske gmne OS!posobljene .da udu u trim •sa
Zapa,dom, u njima se mmaj:u lkoncentrisart:i i J,zuzetno
sposobni pojedimci, a da bi ISe mogli tzaposHti ta'krvi ljiUJdi,
rpotrebno je da deca odmalena udu u lbes,postednu medu-
•sobnu 'konlwrenciju. Kada rtalw osposdl)ljeni lj:udi pocnu
da :raJde, njihov jedini :zJa,datG\Jk je da 1razv.ijaju i jacaju
svoje preduzece i granu u cemu ddbijaju 111ajve6u mogu6u
vladinu podrtsflm.
Japanska rkoiTIQJanija jaca svoj p0'1ozaj, razvijajJUci
osecanje odanosti pojedinaca iP:rema ik0111jpaniji i omogu-
cavajuci im odgovaraj:u6e skolovanje i osposobljavanje,
Kada se ljudi jednom ovalw povefu, calk i sposdbni rpoje-
dinci Lregrutovani ·iz .&ugih 'kompanija, ne mogu bez ve-
6eg riztka .po jedinstvo gi1upe imati arotiVIlliju ulQgJU. IKom-
panija daje prioritet hal1illonij,i :zajposllenih i njihov.om
posveCivanj:u sv.om ~eduzecu, a 111e njihovoj medusob-
noj 1konlmrerrciji. Zapos:leni u japans:kim p:reduzeCima na-
stupaju kao neikarova ,,111acionalna e'kipa" koja se takmiCi
sa stralllim rivalima, kao ekipa koja je jedimst·vena, a
~onrourencija medu veliik.1m predu~eCima 1koja se lbore
m naJkill()[)lOS/t rvlarde i svoje meSito u ,;timu" iZUIZetmo je
ostra. Druga ·srednja i mala predtuzeea Jroja nemajru rtak:-
vih llllOguenosti [pll"isdljooa su da se lbo:re za svoj OJpsltanalk.
220
Urtoltloo je japaiil!sko d.n:lll'Stvo drulstvo Q/Stre Jronkurencije,
maoo .se ta Jronkurencija n:e odvija mediu p;ojedincima;
pojedinac i po cenu svqg mvO'ta mom ucestvov·ati u hied
grupne ikorrlllmrenoij.e. Ta ·Sitmtegija omoguciila je Japaruu
da do 1975. u m.nogim oblaslt:ima dosltl]gne zemlje ~a,pada,
a u ,nelkim i da ih rpresti!gne.

H Ne postavlja •se uopste pitanje kvaliteta ekonomskih plano-

va brojnih kabineta. Tako je ,Remodelling of Japanese Archipe-
lago" (,Prestrukturiranje Japanskog arhipelaga") premijera Kaku-
kei Tanake u casopisu Journal of Economic Literature americke
ekonomske asocijacije prikazan ovako: ,Verovatno nijedan drugi
lider u svetu nije pokazao toliki stepen enciklopedijskog znanja,
niti bi se ijedan drugi lider usudio da predloZi resenja koja bi
podrazumevala tolike promene" (J. E. L., juni 1974, str. 547). Ipak,
Tanakin kabinet je bio kra:tkog veka, zahvaljujuci i umesanosti
samog Tanake u aferu Lokid.

221
 ZAIKILJIUCAK

U osnovi, !(JiOSIOOje dva ttijpa religije: ,prvi, lroji .religiju

povezuje s obLikom vll3!davine u drlavi; ta religija je
fuvall' legitimitert:a vlasti i njen zadatalk je da ozakoni IVla-
dJavinu jedn101g hli vise plemena. !DruWi. tip religije odvaja
se od v1adajiU:Ciih elemeoota i ;veruje se za one Jrojima se
vllada, a ne za one ikoji vladaju i ru p.ovlaSCenom .su poJ1o..
zaju; i ta .reihligija polk'll!Sava Ida ~ ~judima. IPII'Vi
tip II'eliDgije oo.jce!SCe je s:Lwga :poliJti:ke; dmgi tip, ukoli:ko
ne o.dlbaouje :postojeei sistem, lbarem je apolitiJCan. Ako je
reli!gija ciji je ciJj. da pornogne IPotCimjenima raoioaJ.aLna,
ona 6e istovlremeno bitd ~a!ll lk.ritiCa!I' fJJOSitojeeeg reii-
ma; !ta reld:gija ce OS![liOII'a'V'a:ti ibooaiJJistva Jroja nrune6u vla- .
daju6e grope. ISitovremeno, ta reliJgija 6e poku8alti da po-
veie ISVe newadajUJ6e .grupe i dla srtvoni neJru novu apozicio-
lllll :politiCilru gmpaciju, i~i novi iCLulhovnd pokret. Takav
olblilk. !JX>litiC:k.e ii1i religi,ome povezaillOSrti rzasjgu.rno je z;a-
snovan na racionailndm oSillJOVama Jroje !p!I'evazilaze svaku
pom:i!sao o !PlemenJU. To sru opsti, 'l.1111!ivenzalm.i {Piri!ncipi Jro.
jima se svalki !pOjedinac mora pokomvati, lbez oibzira na
sv10je pleme; najvamiji zadamk ove .reLigije je da p0i111.01g-
ne p.ojedinca, a ne da ozakoni vlast. iPostoja:1e su i neke
reldgije Jroje Sill, i pored rtJoga sto im je olbj~ti'Villi cilj
piO/tlpomaigJanje !)?Otla.Ceni!h, oSJtajaile ilracionalne i magiane.
Te treligije su uci~e pottlaeene da se ne lbave poili1ti:kom, da
zive misticnim rZivotom osamljenosti i da zude za vecitom
m1adoS6u, dugoveOn.oscu i drug:i!m svojstvima fiziCik:Jog
blago'stanja. ·
O:zmaOimo ove .relilgije kao tip 1 '(ona ikoja siL1ltli IV1a-
daju6oj .kJ.asi), .~ 2 (<raclona:lna treligija, koja pOIIU&e
poda.Cenu klasu i pojediru:.e uo,pSte) d lmo tip 3 (mistiooa
religija, ciji je cillj da pOIIl\O{!)ne pojedim.cu). Otkrivamo

223
da je I))IU!fj,taJnWam. relrugija dlrugog .tiipa. [(onfucijanizam
je religija (plWog, a ltaoizam rtreeeg lti!pa. To maCJ. da se u
Zapadinoj E'VIOOpi, na primer u 1EI1!gleslkoj, razvillo moder-
no grad:ansko d!rusttvo na duhovnfun tekovirnama p.rote-
stanti!zma, do!k. je u K:ini lbimdk:raltd.ja bram.ila Jegitimnost
oarsik.e vlade, a narod se uops~te mje lbavio ,politdkom.
U Japam.u, koji je iz Kine preuz~ ne samo konfu-
cijani.zam vee i ttaoizarrn, dhe relilgije Sill moidiHkovane
i posttale reldg.ije iptwotg .tilpa - branile StU v.1adu. Japan-
ski kO!Ofuaijanizam je u ~ ve6oj meri (pod!PZavao
reiim nego lkinesk.i; .u TJOilwg.awa periodu }QOOifucijam.izam
je ozalkonjivao Baku£u refim, :kao reiim oddbren od oara;
u MeidZi (periodu on je potvrdivao takozvani ,carski re-
zLm" {tenosei). S:into, ja(panska JVemija taoi:mna, ne ibti se
jednostaW10 magao oma:cavati :kao religija illreeeg lti;pa -
to je 1bi'la ~reHg.ija carslke :po100dice, koj.a je ozaik.onjiva:la
njilhovu vladavmu. Ovakva transtformacija je sasvim pri-
mdna ako se ima u vidu cinjenica da su religiju u Japan
preneli prirodnjaci vladajuceg IPlemena iii klase. !Pored
ovoga, Japan je staJlno bio u poJozaju da mom da IPrevarzi-
lazi kulwrni i tehnolo.Ski jaz koji je postojao u ocLnosu na
druge zemlje (u odnosu na kines'ko carS·tvo Hi zemlje Za-
pada). Ova vrsta sla!bosti ueinila je japansku vladajueu Ma-
sui ofanzivnom i defanzivnom, a sve 1sto je preuzeto iz dr.u-
gih zemaJ.ja menjano je Ill 11iom smiis'Lu da p,o1:jpomoigne
razvoj iJi odlblfam.u Japam.a. cak ni lbudizam u Japanu
nije izuzetalk. iUkoliloo bttddzam ~smatmmo kao ddrotri-
nu, ttada uocavamo da !P'O'sltoji rascep izmedu hudizma
IYlislootg ,reldJgiji dlrug<llg, odnosllto treeeg tipa, zavisll.1i0 od
pojeidimili seroti. Kada je budizam prenesen u Japan, 0111
je u najveooj moguooj meri lk:ioriiscen za veHcam.j.e slave
driawe. Budlizam se .u to v.reme pooSdir1o i na dru:ge zemlje
htoka, pa se na osno\liU !toga mo:le na;praviti pmedenje
lkulturn:i!h nivoa s·vake zemlje, Ill meri u :lrojoj je lbuclizam
u s:vallroj od njih doZiveo procvat. iPored ·Sotdku Talisijevih
po:kusaja da p:odstakne budizarrn, C:injeni sru d p.ol]rusaji da
se ,pomocu b:udizma shvate ostre ISIUiprffinosti koje su u
to v.reme postojale nnrtllta.r vladajll.lCe klase. Mi, ne :moze
se ospo'l1itd .da su u ;(1o VlOOIIle c:injeni p:akusaji da se po-
digne krwlii:UJrni nivo Japam.a Ill :odnosu na druge zemlje.
224
 Razlic:irt:a ftumacemja istih svetih tekstova vodila SIU
poltpnno dmu.kOijem na!Cirnt ~i.rvota tS:talll.OWlffiiwa, kao s.to
je to ned'V10Smi's:lemo i•sitalkao iMa:ks Veber na primeru
Zapadne EVII1dpe. I!Sito se de.SavaJo a na Is.toku. IU Klini,
u kojoj su domirnirale II'cli)gije prwqg i treeeg tiJpa1 ms-
pusni ~ivot gom.ji!h s[ojeva i ibe!da i m~pokretnos.t niZih
bili Sill km-rstaJillta ~sve dio USilJO!Ila Kirneske ikomunistic-
ke pamtije). DruS.ti\110 ISe gu!Sdlo !i. nJiSita se rnije mernja'lo
s [pJ.10llllenama dina'srt:ija. Japan, Jmji je •izmenio religi-
je pii'enete iz Kine i uillnio ih idoologijama ikoje su srn~no
podraZavale postojeei II'efim, posle IMeidZi revolucije lako
i ibTw je dosao u si:tuacijill da !J:'Il.&e da :kioll'isti mp.adrru
telmologijru rm. razvoj. drmve.
U JapaJillll 'Se !l."azvio samo !PllVi tip .reUgij.e (ideologija
koja IPTuZa II'eligiomo Q)JII'avdanje rza one 111a vlla:slti d za
odl1Zavanje {Postojeeeg stanja); nedostajala je ll'eligija dru-
gog tiJpa {.rcligija koja polazi od pojedim.aca i nasroji da
pomQgne ooveeam:s:tv:u). Otnlda se nisiU mzvi!li ni indiv1du-
a:1iMm ni il111tenoociana1Ji.WII1, a naa:od mje imao svojill re-
lilgijru i stoga je po51tao pl<)t1Puno nerelilgiOiZan ~sinsu, naj-
veea sekita japanskog lbudilzma, m.:oo-a se U:kljruciti ill .drugi
tip reUgije, ali p015le pararza lko usrVanlka oo s•tll'ane N01bu~
nage, njene pmiSttalliice viJSe ·se ni.!su iborile (p1I1011liv vlasll:i).
Ta. lllell'eiligiomost vodiia je Jaipance (ka maltemjalizmu. Ka~
d:a se ima u vildru da su, isrov.reo.neno, Japanci naciomilli-
sltiCki orijentisani, !111.0ile se rarrum.eti zasto niSIU dkleva1i
cLa zajedno rnde rza matenijailni ;prosperllitet Japooa.
Sve ovo oanogueavaJ1o je kllk:o preSitlrojavooje japan-
ske privrede udesno. ISvalki .pojed:im.ac ibio je duboko piOO·
:Zet nacionalisltiCkim oseeanjima, !Pa je snaga ja~.1101g mnje-
nja II1101g1a (na s.as'Vtim demokrartski :na'Cin) cLa dovede do
potis!kdNartja :bilo :ka!kve lilberali:sroioke eko.oomske akltivno·
std., calk i lbez nekog sn~ VlOae i:li aJUtakrate. U periodlu
kvazira:t:nog reiima posle 1932. ljiUJdi ISU prizelj.kival1i snaz-
nill desnicarsku vladru . .No\nine i OiSII:affa. s.redls·tva infonn.isa-
nja velica!li su ovu nacion~aJlnu volju, koristi[i javno mnje-
nlje i dalje ga podgrev·ali, d to ill tollilkoj meri da je stvo-
rena. povolj111a :kl.i.ma za poja.IV!U fa!Sizma. [(aJda je taj. pro-
oos polkrenut, vise se lllikako nije mogao zoostaviJti, !Pa je
i priweda ill potpnnasti potaillljena dmavnoj lkontroli. Cak
15 Zasto je Japan .,uspeo"? 225
i lk.ada je 1iJbera:lna priv,reda u svakom pOig\lecLu olbno.vlje-
na, nije bilo rteSlro osigurati jedi.nsbvo javnog mnjenja.t
Kada je vJada UJPoonavala lllaJI10d sa svojdm namerama,
sa;glaSillosit se u najlveeem ibrojil1; SiltuCajeva [ak:.o [p<J!Smala,
jer su ~judi lta'ko vaspitarvan:i da :se .u dll1ibin,i .duise ne opiru.
Iako ,elronoms!kd. p[ooovi" :poSJ!eratnJih kalbillleta nilsu :ima-
li zalkOillJSkru poc1Jl1S:lw, oni sru prihvartami bez problema i
ljrudi sru S•aJradivald ru njihovom sprovodenjru. Alro predirart-
ni l!"eZim u Jap.amu ooonimo !kao deJI]j();}r:mtsko-fa:SiJStiakd,
rtada ISe !P~slle1:1art:m,a !}JttliiVlrelda !IIliOZe []JaJZMaJtd ,;dlemidk!ratslkorn
,ploosJkom' priw~".2 IU svalrom SLuoaju, savremena
priweda koja je ru Zapadnoj EMr1oipi i2lwadena na teme-
ljima religije dvugog tipa (111aoiona1na religija, ciji je cilj
oslolbodenje p;ojedinca) - Ito je priweda u lrojoj je iln.cLu-
strija z·asnovana na telmilk.ama savoremene naJUke; japan-
ska tPrivredla UIS)JeS11!0 j.e ~gradena na osnovama !l'eliglije
prvog ltipa, odnosno rel1gije ciji je oilj da ozakoni posto-
jeee stanje.
IU lKini su kontfuCijanizam i taoizam, •religije prvog
i .treeeg trlipa (mtstdOn.e i indirvMuaili.strlC.ke), biH mnogo :v]se
mdividualistd.Cki usmeoond, a mamje nacionaLisdCki u od-
noSIU na Ja,palll, gde se mrzJVila samo idedi.Qgija piWQg ll:ipa.
Kina je hila negde .na sredidkraei il7lm.e0iu Jatpama i Zapada;
na klraju, n.Mla se :vrlo rudailjena i od Japama i od Zapa.da.
Situa:cija u K.imd i2lrtu;etno je otemvala pojaMU rzaipadnng i:li
japaJIJJSlrog kapirtalizma. U Kini 'Se zaoS!taildst zadclala vililo
~.; ona je ibila opl]:jdana i hax;ena na kolena :pos[e
impe!l'ijalistdCk:e !E~Jg.resije Japana i rzapaidnih z~maJja.
t Cak je i posle rata bilo ,Iova na demokrate": stalno su
ponavljani napadi na sve one ciji su stavov.i ocenjivani kao nepo-
zeljni. Bilo je situacija kada oni koji su napadani nisu ni mogli
da se brane, a ni drugi ih nisu mogli zastititi.
2 Ova struktura je u domenu materijalnog ostvarila izuzetne
rezultate. Numi. preduslov uspostavljanja ovakvog (['ezima je odsu-
stvo ideologije koja bi kritikovala i suprotstavljala se vlastima.
U takvom rezimu nisu se ni mogli razviti individualizam, libera·
lizam i internacionalizam. Japanci veruju u porodicu i rod; oni
su nacionalisti i :veruju u znacaj rase; vrlo su predusretljivi pre-
rna svojima, a hladni prema ostalima. Istina je da se domasaj
ovog kruga poslednjih godina menja, ali je i cinjenica da Japanci
zadrzavaju dva merila, jedno koje primenjuju za one u svom kru-
gu i drugo za sve ostale. Utoliko se ni Japanci ne ponasaju
logicno, niti imaju smisao za univerzalnu pravdu.

226
 Koo &to se i mogilo ocekivatd, J.'azvio se p,o(l~ret oiji
je cilj hio da se spase zemlja. iBIOikseri su 1900. godine
kao misticno relilgiomo drustvo Ciji 'je cilj hio proteri-
vanje svih stranaca, umistili tleleznice i telegrafe, spalili
orkve i !PO maslku Ill IPeking naipaJi naselje stranaca, pred:-
stavnika rzapadm.:ih. !Siila. IzJiv nastlja, sl1i6no teroristiakim
napadima p.rotivnilka ,s:tranaca u Ja,panu u Vlreme pre Mei-
dii Te'V1011ruoije, nije ibio n1Ma ,dJrugo do IP011.PUII10 dracional-
ni, fam.ati:Ono nacionalni polkret. KD.neska IV'lada pomogla
je lbolksere, ali ISU ih para?Jille rzcLru.Zene zapadm.e i japarnske
snage.
Tallw su Kinezi izvukili (pouku da sam patriotizam
ne mo:le :reSdlti pootbleme. ZlnajuCi !Za japailslke us;pehe,
Kilnez,i ·su pos:lali .svoje srudente da IUICe od Ja~pam.aca.
U Kiini je to bi1o mnogo .teze, jer je konfucijarnizam
manje :lrolekrti!VIi.Sitilaki nego u J31Pamt, iPa je ibilo neupo-
redivo tere na O'Sillovama takve ideologije izgcraditi na·
ci0111aLno jeddnstvo cijd ibi ruulklleus ibila inteligencija. Po-
sto or.t:JOdokSIIla W.eologija nije ibila dovoljna da ;p<robudi
Kintu ill sna, jedilnii irzlaz je ib:ip ozivJ.javanje i jaOailje
drugih !religija.
IU Kind. too~am llllije :pruZao iJ?OdTSku pollitici; zala-
gao se za mi.sti.Ond, ispoSilliCki zi'Vot, ali se ponekad i'Sika-
zivao i kao rrevolucionarn.a. snaga i dolazio u ootar slllkoib
s ,JronfuCijanskom vladom. Taoizam je bio reLigija mtJrocta,
~dimo je ;pojedina:Ono spasenje, a:li je na nesre6u bio
mis.ticaJil i stoga nepodoiban za ibilo ka:k.vo racioooilno,
anaJi,tiako prosudivnnje SltVai11IDSti. Religija, ciji je ci[j
da tpOStane :istinska rrevalucioa:laJrna SlllaJga, ne sme se o~­
ndCavati samo rna misiju spasen:ja pojedim.ca, vee is.towe-
moon mwa biti i racionalna. KineSiki revoludonari Srm
J~tsen iii Mao Cedlwng, uvcli su l:iJberalizam, marik:sizam i
tLruge zapadne ideje i ·tako urodend duh otpora pretvorili
u ob'ldk koji je iSitorvremeno bio i zakoniJt: i OV'rst.8 U pore-
denju sa Mei.dZi revolucijom, koja je hila .samo :revolucija
politiC!ke strukture prois,tekJ.a iz duh0Vll10g qpredeljenja
3 Meciu tim revolucionarima je i Cang Kajsek, koji je bio
vatreni konfucijanac, mada je njegova zena hila protestant. Cang
je odbacivao komunisticku id~ologiju i opredelio se za burwasku
revoluciju.
15*
227
 Japanaca, llwll1Jumna il"evolucija nije /billa samo polJ,tiC.ka
rev.Oilucija; to je billa revolucija .clJuholmilh opredeljenja.
Talkva ,,.clluhovna" revoll\l.Cija rza Ki111u je bila nufuos1t.
Posmatil"ama iil drugog ~. d.Sttlo!rija •sme.njivanja dinastija
u K.imi I)XllStaJje istorija iboofue Jzmediu !koniiuOijaa:IJSke biro~
k:.ratije i taoiiSiti.Cloog selja!Stva. Cak i karla !bi se lpTOI111enila
dinastija posle seljaOkih ustanaka, seljaci bi us'kocro bHi
poocimjavani :birokTatiji nove dilllastije i 111asitavJjailii svoj
besmisleni zivot p:otlaCen.ih \S'Ve do izJbijanja novog ustan-
ka. [majuci u vMu takvo odvijanje kineske istorije, 111ek.i
Sill oCekivaJli da ce posJe :J.oomrmisti.Oke revoiliucije !11 K.ini
qpet mvila!dlatli. ihiTolki:valtd~a, \dla re se tilscr,pstJi po!kretaJOke sna-
ge i dace zemlja doci u 1Sltalllje Sltawutoije. I ne samo to,
oeeldva1l0 se da ce iibiti UO:bieajeni seljacki ustanci j da ce
propaslti komuniSitiCki poredalk. Talk.av 111acin razmisljanja
navodi na pomi\Sao da je lkTLti!ka konlfuCijalll:i!Zlma od
ognomn.b\g maeaja za Kilnlu ako ,ge 7.eLi uev.r.S6irva111je d
oc:LrZavanje kol11Jlllilisti.Cikog poretka.4 Lstow'emen.o, wlo je
7lnaoajno ll"axvijanje i •pretJVaJranje ·seljac.ke ildoologije u
raci001aJnu i lkriti&u Moologijru; lta'lro ibi se pOill~sitile raz-
liike Wn.nedu rud~gija O.Tllih 1ooji !l"ade rukama i onilh
looji rade umom - to bi rmaC:Llo ukilllruti .raJZli.ke lizmedn.t
tao~ i lloomucijnnizma. Srtoga je imperativ - U!Spo-
s·tarvljanje nove nacion.aJrne idoologiJe {111a !p!Pimer, ma.odz-
ma). Ako pooWJtimo cilllje:rricu da je to.k.om kru!Ltulme revo-
lucije bilo mnogo toga S.to je IPI'eterarrro, rtrada 111am je vdo
teSiko da shvart:imo njene ciljeve. Birolkrats!ki elementi i
ooi na vlaslti IOIS,tro sru :kJI"itilkJOIVand, a ukil.anjarnje ,rtri raz-
like" {i21mediu \Sela i gnLda, lizmedu incLustrije i ~poljop.ri­
VII'ede, izmedu umnog i maTIII.lelnog rada) pos.ta•lo je pollcliC
revo'lucionara.
Stoga se lkrnttuma (l"evoktcija mooe tposm~trati kao
is,tinJskd. napad na k001fucijanimm (i rtehnok:rate koji Sill
ga podrlavali), i 1:o pomo6u taoii2nna, na.oruZanog i ra-
oiolll'alirovarog m~r!ksisrtickom idoollogijom. Moira se, me-
4I sam Mao Cedung je govorio o ,razvoju uz uvaiavanje
istorijskog nasleda, od Konfucija do Sun Jatsena"; i Komunistic·
ka pamja Kdne je, takode, .uprkos ostroj kritici konfu0ijani7ll11a,
u odredenoj meri visoko cenila reformatorski duh prvih konfu-
cijanaca.

228
du;tim, imaJti u vidu da je !PUt koji j.e sJedila kiuilituma
revo1udja !)l011PfUno dru.kcijd oo po1it~ke Jooju je japanslka
vJada !P!l'ihvatila {POSle IM:ei&i rev10lucije. U J ap.anu je :m.o-
derniiZacij a podstioaJla i jl()ls vjlse ,povecavala ,.tri ·razlike".
Modernizacija nije zahvarti1la &Ve db1asti ,zemlje na isti.
na:Cin i i:s.tian rtemjpom. U SNa!koj oblasti je stvmeno jez-
goo koje je pre!dnjaCiJo i /Mlo izjedlna:Ceno •sa Zalpadoan,
pa je modellil!irzacija n.aq:xredovarra k11.10Z :podsrt:icanje tiih
lcljltliOOih selk:mora. To je uslovdlo da je JaJpan, u pmsJostd,
mogao da ldostigne ,prve Hnije tehnoloskog razvoja i dia
ono ~to je naucio lKOI1isti i u drugim s&.rtorima. Takav
nerumav.notezeni razvoj dulhd.ko je illkJOrenjen u .dua1noj
struikJtllJri Japana; on je vodio nasrtaJnllru masovnog prole-
tarij:arta, koga eks!)JOlatiJse malli deo :stano:vni•Stva - !ka:pi-
1lal1is1ii i mdnioka a~r1s'tokratija. Kirneska lkomunis.ti!Oka par-
tija, a posebno njen maoisticki arijentisani cleo, mooala je
da un1i!S:ti ovalkvu eksiploataciju :i ,;deset hiljada .razlilka"
koje su posrt:ojaJ.e. 'f,o :zlil!aei da je za .dostizanje prednje
limije itemoloSkog :ramroja port:II'ebno dUJgo vremena. Po-
sebno ako imamo u vidu pros.tranost teritorije Kine, tada
se moze desiti da ovalk:av met01d modernizaoije us~o:vi sa-
roo .reprodru1mvanje zaostailosrti. Kinezi su kao apsolutmi
pdo.ritert: se!bd. !)lOStaviJi rza cilj .da seljaJStVJO i II'adnike spasu
teskloca ~ojdana j e bi:lo izlozeno s.tanovniJs·tJvo J a;pana,
posebno u periodru izmedru 1915-1950. godine. Moze se
calk •reei da S!U J•ajpanci otdaibooli IUISiJljeni ffia:IIS 'ka mo.de:rni-
zaciji, .dok Kinezi ostaju na lkmivudavom rpUJtu ,Dug:qg
mansa" na kome seljaci i .raldnici mM'Sirajru rame rurz .rame.
Sve u svemu, ove poilJ,tiC'ke d e!ko11!0mske alternarti:ve
zav1se od mrzvoja ideologije il:olkom istorije svake tZemlje.
I sama ideo1ogija je izliO!Zena .raznim rutioajima i menja se
delovanjem elronoms.kiih U!SiLova, pOlllelkad calk i llle'Sta:je, i
taj pov.mtni uticaj ne SIIIlemo zanemar1tL Na osnOVIU S'Ve-
ga, vddeli smo da ideologija eesto ima !kJLjucnu u1ogu na
p.relomnim rta!CJkama :i.S)torije, aJi i d:a aesto ogr.anicava mo-
gu6nos1Ji s:vakodnew1e ekonom'Ske aktivnosti u ,oikvire te
ideoliogije. :JstiJna· je da se Japan nij.e, Calk ni tamo gide sru
pos.toj:31l:i isti usilovi, zadr~a:o na qname sto je osi1Jvareno
na Za;padltl. i[ .ohratno je .1sto tallro taC:no. Ovo je jpOISetbno

229
flaiOno ulkoliko 'se !Oig'ranicimo lila 'kratalk wemens1ki IPentod.s
ZJbog IVaZeCe idoologije japanSika privreda se vil"lo Im1JOigO
rarMikiuje od sldboc.tnog IP£reclluz~mialwg sistema na Zapa-
du; ~ rtih ll'azloga, komrmisltiCk:a privreda Kine mrililku:je
se IOid sovjetlslke privrede. Stoga je p,ogresno smairaiti da SlU
japanska Hi kineska privil"eda modeli za zaostale zemJje.
Nijedna zernlja ne more napil"edovati ako Zlaiilemall"i
sqpSitvooru [pl10Most, lkoja ogranicava njen sada8njli. razvoj.
Istori}Siki uslovi Sill od pddjednalkog zna:Caja kao i dru-
stvene nal!like. Sv:aka narucna m'isao lroja 12laJllema£ri is;toriju,
i.alko lila rprvi pogled vern.o odraiava ISitvamost, Vil"e:m.ooom
(pOStaje rv.rlo IO(paiS!lla. I elloolnJOmslkta pdlli.1Jilkla lkojoj nedootaje
isrtorijiSika persperotiiVa paidjecLnalko je opasna. Politika ko-
ja se poka1lala U:SiPeSIIlom u J a{PaDJU moze lbirtli. :stetna 11.1
Britaniji i oibratlllo, jer IP.OSriJoje velilke 1razl:ilke u etosu, u
ponasanju ljrudi i drugim krulltuil"nirrn dbelezjdma ikoj1a su
nasledena iz pii"OSJDsti.

6 Otuda je pogresan stav da se more stvoriti apstraktan

ekonomski model koj•i bi zatim trebalo logicki primeniti na
stvarnost jedne zemlje.

230
 INDiEiK:S .POJMOVA I IMBNA

Agencija za ekonomsko plani- Komei 101, 109

ranje 217 Konin 60
Aizu 99, 108 Kotoku 60, 67
AkeCi Micuside 85 Meidzi 101, 155
Alkok, Rateford 98 Nintolm 66
Amaterasu, boginja Sunca 66, Susun 50, 56
67 Tenmu 60, 61, 66
Anahobe no Hasihito 51 carica,
An do J osio 142 Genmei 60, 66
Ansei, veliki pogrom 97 Jito 60
Asai klan 84 Koguoku 67
Asakura klan 8-t Saimei 60
Asano zaibacu 125 Suiko 51
Asikaga porodica 83 sotoku 60
Azuci-Momojama period ( 1568· ceremonija 33, 35
-98) 77 Cingtjao 180
CuCija Takao 106
Bakufu,
Asikaga 75 Cang Caolin 159, 182
Kamakura 75, 77 cang Kajsek 35, 159, 181, 190,
Tokugava 44-46, 75, 86-93, 195, 227
94, 102, 116, 117 ciba, celicane 215
birokratija 39-43, 85, 91, 189 cin dinastija 40,' 41
Bokseri 227 Cing dinastija 40, 43
Brentano, L. 31 cing-tejn sistem 43, 59
Britanija (Engleska) 88, 94, 98, Co Jukio 152
104, 109-121, 129, 135, 139, cosu, 86, 98-100, 102, 108
147, 153, 164--166, 172, 181, Cu dinastija 39, 66
187, 188, 197, 204-205, 209, Cuka siso (Kina kao ,sred·
224, 230 nje carstvo") 45, 83, 92
Broudbridi, S. 140
Budizam 49, 54, 69, 90, 224,
Burma, 191 daigaku (univerzitet) 61
busido (samurajska etika) 79 daimujo {lfeudalni gospodar)
44, 76, 86, 99, 110
car, fudai 86
Burecu 52 tozama 86
Godiago 60 Dajo daijin (premijer) 39
Jomei 51 Dan Talmma 160, 182
Juruaku 52 Dokio 60

231
dozivotno zaposljavanje 136- Hirata Acutane 105
137, 163 Hirosima 88
Dor, Ronald 204 Hitler, Adolf 162, 167, 173, 175,
dualitet .185
vlada 184, 185 Holandija, 87, 111, 164
tr:ZiSta rada 135, 138, 146, Ho (ostareli car) 39, 61, 63
156 Honda Giken kompanija 198
naCina zivota 131, 162 Honsu 102
morala 148, 163 hriScanstvo 71, 72, 84-86, 90
proizvodnje 133, 141 Huang Ti 66
hva rang do (korejanski busido
Edo {Tokio) 86, 88 kodeks) 36
engleski gradanski rat 110, 111,
120 Ii Naosuke 97, 98
Enomoto Takeaki 102 Ikaruga 57
Enruakuji 72, 84 Ikeda Isamu 216
evnusi 42, 51 Imamacuribe no Josufu 37
imperijalna armija
Francuska 87, 98, 104, 164, 180, Kodo frakcija (,lmperijalni
188 put") 173, 183, 184
Fudolci 62 Tosei frakcija (,Kontrola")
FudzivaJra, porodica 74 173, 183, 184
Fukunaga Koji 65 imperijalna naredba vojnicima i
Furukava zaibacu 125 mornarima 35, 77, 135, 181
Fusimi 102 imperija1na mornarica
frakcija ,flote" 173
Gakusei (zakon o obrazova- frakcija ,mira" 173
nju) 135 imperijalni ukaz o obrazovanju
Galileo, Galilej 112, 114 135
Genro (stari dr:lavnici) 170, Indonezija 191
176 Inoe Junosuke 160, 182
Genuosa 124 Inoe NiSo 160
Gilbert, Hamfri 111 inteligencija 92-99, 101, 164, 195
Goltorp, J. 209 Inukai Cujosi 182
lSida Baigan 114
haihan eileen (ukidanje poseda Italija 164, 172
i uspostavljanje prefektu- Ivakura Tomomi 101, 103
ra) 102 120 'Ivao Seici 87
Hajasi Juhiro 87
Hakodate 87 japanska banka za razvoj 217
HamaguCi OsaCi 182 japanska izvozno-uvozna banka
Hamaguri Gomon 99 217-218
Han dinastija 40, 41 ,Japan inc" 219
hanseki hokan (predaja registra japanski sindikati 195
o posedima) 102 japanska rudarska kompanija
Hara Junsuke 207 192
harmonija 34, 38, 53, 76, 167, 216 japanska parobrodska kompani-
Heike monogatori 71 ja 125
Henri VII 110 Jasuda zenjiro 182
Hiei 84 Jodo sinsu (Iko sekta za ,istin-
Hiks, D:Zon 149 ski cistu" zemlju) 71, 84, 225

232
joi (,proterati sve varvare") Lao Cu 64
95--99, 103 literati 43
Jokohama 139 lojalnost (cung) 34, 36, 37, 43, 76,
Josida Sigeru 191 77, 92, 136, 147, 150, 163, 167,
Josida Soin 96, 105, 109 171
Ju 66 London 88
Juan period 41
Jugoslavija 203 Macusita elektricna kompanija
152
Kagosima 88 Macusita Konosuke 152
Kailwku (,otvoriti zemlju") 82, Makartur, Daglas 188, 214
95-99 Makioji 71
Kamakura period 72 MandZuko 159, 183
kamikaze 68 Mandzurija 126, 129, 179-183
Kanagava 87 ,1Mandzurska teska industrija"
Kanazava 88 126
Kanon kompanija 198 Mandzurski incident 127, 159,
nik) 39, 63, 85, 110 160, 182
Manuosu 37, 62, 76 .
Kanpaku (glavni carev savet- Mao Cedung 227, 228
Kanto oblast 74 Maoizam 228
kastinski sistem 46, 120 Marks, Karl 31, 114
Kavasaki celicane 215 marksisti 81, 93-94, 110, 228, 229
Kavasaki Masajosi 125 Meidzi revolucija 46--47, 49, 52,
Kavakaski brodogradilista 125 78, 79, 82i 88, 94, 102-109,
Kejns. DZ. M. 128 114--122, 64--169, 175
Kido Koin 103 Meidzi vlada 103-109, 119-121,
Kita Iki 98, 124', 171-177, 182 164'-166
184 Meklelan, E. 155
Kjoto 75, 88, 99-102, 139 Micubisi petrohemijska kompa-
1Kjusju 86, 102 nija 192
Micubisi zaibacu 125
Kobe 139 MicubiSi brodogradilista 125
celicane 192 Micui mdnici 125
Kofulruji 71 Micui petrohemijska kompanija
Kogurujo 51 192
kojiki 61, 67 Micui zaibacu 125
kogukaku {nacionalna skola) Mik~ Kijosi 174
61 Mimana 51, 57, 59
kokugaku (proucavanje japan- Minamoto klan 74
skih klasika) 67, 92, 105 Minamoto Joritomo 74, 75
Kokurukai 124 Ming dinastija 40, 85
Kojasan 71 ministarsfvo za meaunarodnu
Kolumbo, Kristifor 111 trgovinu i industriju 216-
konfucijanizam 31, 32, 33, 64-68, -217
73, 78, 90-91, 224--230 MiSima Jukio 170
Konoe, Fumimaro 98, 172-174, mobilnost zaposljavanja
179, 185 . medugeneracijska 207, 210
Kopernk, Nikola 90, 112 unutargeneracijska 207, 213
Koreja 59, 85, 131, 19i Mongolska invazija 63, 67
kulturna revolucija 228 Mononobe klan 50, 58-59
Kuhara zaibacu 125 Motori Norinaga lOS
233
Muraji 49, 57
0-muraji 49
Nacionalni zakon o opstoj mobi-
lizaciji 161
Nacume Soseki 155
Nagaski 87-88
Nagata; Tetsuran 183
Nagoja 88, 139
Naka no Oe (kasnije car Tenci)
57-59, 67, 73
Nakatomi no Kamatari (kasnije
BudZivara kamatari) 57, 67,
172
Nakajama ICiro 174
Nakajama Sigeru 165
Naniva (danas Osaka) 57
Nara 57, 212
Nara period 72
Njutn, Isak 90, 114
Niciren sekta 72
Nihon ciso (Japan Nitrogen) 126
Nihon ,sold 62, 63
Nihon soda (Japan soda) 126
Nisan zaibacu 126, 160
Nisida Micugu 184
NiSio Suehiro 167
Oama, princ 60
Oda Nobunaga 71-73, 78, 84, 85,
181
Odbor za ekonomsku stabiliza-
ciju 214-216
Ohira Masajosi 217
Oka Jositake 82, 103, 108, 175
Okada Keisuke 186
Okava sumei 183
Okinava 65
Okubo Tosimici 103
Omi 49, 57
0-omi 49
Ono MiciO' 106
Osaka 84, 88, 205
OSio Heihaciro 106
Otomo no Jakamoci 37
Otomo, princ 60
Ozaki Hocumi 174, 183
Paikce 51, 59
Parks, Hari 98
Perl Harbur 47, 161, 167
Peking 159, 227
234
Portugal 87, 111, 164
pravda(i) 34
prefekturni sistem 39
produktivnost u velikim i malim
predu:i:eCima 141, 161
puritanski raeionalizam 31, 32
rad 147, 148, 157
Ralej, Valter 111
religija, tri tipa 223
revolucija, kinesko shvatanje 52
Ricard III 110
Ricardson incident 98
rijosu (daimujo) 74
ritsurujo (zakon) 44
Rusija .(Sovjetski savez) 87, 94,
103, 169, 172, 180, 190
Saigo Takamori 124
Saito Makoto 183
Sahalin 180
Sakai 88
Sakamoto Taro 106
sakoku (izolacija zemlje) 82 87,
89, 94 ,
Sakuradamon incident 98
samuraj (ratnik) 71, 76-79, 90,
91, 119, 120, 123, 147, 148
San Francisko mirovni ugovor
193
Sanjo Sanetomi 103
sanldnkotai (promenljivo mesto
boravka) 88, 91
Santori 198
Satou, Ernest 99
Satsuma 86, 99-102, 107, 169
- pobuna 104-106, 124, 170
Satsuma klan 78
Sedanmaestoclani ustav 36, 38,
51-54, 75-76
Sendai 88
staresinstvo, nadnice 136, 162,
163
Seso :(regent) 39
Sibir 180
sibirska ekspedicija 180
Sila 51, 57
sistem dvanaest rangova 52
Sjedinjene americke ddave 87,
94, 98, 114, 119, 120, 135, 153,
157, 164, 172, 180, 187, 190-
-195
Smit, T. - 104
Soga klan 50, 56-57
Soga Iruka 58
Soga Umako 51, 58
Soka gakai 72
so1zo (postovanje caru) 44, 100
Soni kompanija 198
Stivcnson, Dzordz 205
Sui dinascija 43
;:lun Jatsen 227
Suzuki Kantaro 186
Senjang (Mukden) 159
Sidchal'a Ki:iuro 187
Sikoku 86, 102
Simabara pobuna 87
Simazu Niriakira 109
Simizu Ikutai·o 174
8i11kasen (,.voz-mctak") 205
!iinkoku (bozansl\a zcmlja) 68-
-69, 82-83, 92, 96
Sinpurcn pobuna 106
Sinran 72
Sintoizam 32, 66, 75, 90, 106
Sogun (glavnokomandujuCi cks-
pcdicionih snaga koje se bo-
re protiv varvara) 39, 63,
75-76, 92 . .
Sotuku Taisi 39, 51-64, 80, 121,
152, 167, 170
Sova Dcnko 124
Sova studijska grupa 173
Spanija 86, 89, 111
Taiho kodeks 61
Taika rcforma 49, 58-60, 67, 73
Taika rezim 77-79
Taika klan 74
Taira Sigcmori 38
Tajvan 129
Takahasi Korekujo 183
Takasugi Sinsaku 107
Tanaka GiCi 181
Tanaka Kakekui 221
Tang dinastija 40, 41, 43, 59-60
Taoiz_am 32, 65-69, 227
Taum, R. H. 31
tehnoloski jaz 92; 93, 94, 100-101
Teno (ncbeski car) 55-57, 60-64
Toba 102 · Za'kon o vjtalnim preduzecima
tobaktt (,.unistiti Bakufu") 44
Tubala Scil:i 174
Tohoku region 102
Tojo Hicleki 59, 186
Tojota kompanija 198
Tojotomi Hideosi 70, 71, 78,
85-87. 110, 181
cdikt ,lov na maceve" 85,
110
Tokio 139
Tokugava (Edo) epoha
Tokugava Iemicu 70
Tokugava Ieasu 71, 87, 110
Tokugava Keiki 105, 109 .
Tominaga KeniCi 209, 210
Tosa 86 ·
Tripartitni pakt 175, 185
Ucda Masaki 65
Uejama Sunpei 65
,Ujedinjeni dvor i Bakufu'' (teo-
rija) 98-102, 105, 109
Umcmura Mataji 139
Uredba o kontroli nadnica 163.
Uredba o odreuivanju nadnica
163
ustanak. ,
-;- 15. maj 101, 182
.::.:... Saga 106 .
- Sinpm'en 106 '
- 26. februar 1936. (Sova
driavni udar) 101, 124,
162, 177, 184, 188, 189
Vacuji Tecuro 55, 79, 91
Vajls, P. 203
Vakajama 88
va-kmt Jo-sai (,japanski duh i
zapadnjacka sposobnost) 52,
81, 83, 92, 132
Vasko de Gama 111
Vasingtonska konferencija 159
Vatanabe Jotaro 183
Veber, Maks 31-33, 113, 114, 225
Veng Vang 66
zaibacu 125-127, 133, 156, 160,
166-169, 182, 190, 198, 199
Zakon o vanrcdnom obezbeUiva-
nju kapitala 161
160
235
 BELESKA 0 PISCU

Micio Morisima (Michio Morishima) je roden 1923. godine u

Japanu. Prcdavao je ekonomiju na japanskim univerzitetima
Kjoto i Osaka, kao i na Stanfordu i Eseksu u Engleskoj, Od
1970. godne Morsima je redovni profesor ekonomije na London
School of Economics and Political Science (Londonska skola.
za ekonomiju i politicke nauke). Njegovi brojni radovi iz oblasti
ekonomske teorije doneli su mu zna,i:ajnu medunarodnu repu·
taciju, posebno nakon objavljivanja knjige Marx's Economy
(Marksova ekonomija) polovinom sedamdesetih godina.
Ovo je druga Morisimina knjiga koja se pojavljuje u Jugo-
slaviji. Vrijednost, eksploatacija i rast, knjiga koju je napisao
u saradnji sa Dzordzom Kateforesom (Georg Catephorcs) objav-
ljena je u IV kolu ,Ekonomske biblioteke" CEKADE-a, u Zagrebu
1984. godine.
 SAIDRZAJ

Veber i Morisima: protestantska naspram konfucijanske

etike kapitalizma (predgovor dr Miomira Jaksica) 5

ZAsTO JE JAPAN ,USPEO"?

Predgovor 25
Zahvalnost 28
Mapa 29
Uvod 31
Prv~ glava
Taika refoJ.1ffia i kasniji razvoj - - - - - - - 49
Druga glava
Meidzi revolucija 81
Treca glava
Japansko carstvo (I) - - - - - - - - - - 119
Cetvrta glava
Japansko carstvo (I,I) - - - - - - - - - 155
Peta glava
San Francisko rezim - 187

Zakljucak 223
Indeks pojmova i imena 231'
 RAD
Beograd
Mose Pijade 12
*
Lektor

*
Korektori
J elka Milisic
Miroslava Stojkovic

*
Nacrt za korice
Milos Majstorovic
*
Stampandl
u 3.000 primeraka

*
stampa
GRO ,Kultura"
OOUR ,Slobodan J ovic"
Beograd
Stojana Protica 52
Mltlo Morlllm : Zslto} J. 'P n •u•peo« - z 'P dns t hnolog/js I j. 'PBn-

,,,., Morlilmlna analiza uspeinog prlvrednog razvoja Japana ukazuje na

ogroman zna~aj spremnostl jednog druitva da uvozl ne samo tehnolo-
glju nego I prlvredne I polltl~ke ustanove... Za razllku od socljallstl~klh
zemalja Evrope I Azlje, Japan je pokazao lzrazltu sposobnost da preuz-
me najnaprednlju tehnologlju I lspravne ustanove. To mu je omoguclo
konfu~ljanskl etos posvecenostl drzavnom razlogu I odanostl u radu.
Ova otvorenost je, vile nego lita drugo, potpomogla japanskl napre-
dak. Japanska ldeologlja nlje blla lsklju~lva I narclsoldna: podrzavala je
pragmatlzam I eflkasnost. Pokazala je vellku sklonost ka lnovatlvnostl,
posebno onoj koja dolazl sa vrha. Polltlka je u japanskom razvoju odlg-
rala onu ulogu koju je u Evropl odlgrala sama prlvreda. Japanskl raz-
vojnl uspesl dokazuju lzvodljlvost I eflkasnost prlvrednlh reforml. Me-
cfutlm, veoma je vazna ~lnjenlca da je japanska polltlka usredsrecfena
na prevazllazenje svake zaostalostl I postlzanje svakog moguceg na-
pretka. Preovlacfujucl narodnl I prlvrednl etos prlhvata I opravdava ove
clljeve.
lpak, Morlilma japansklm etosom nlje oduievljen. Pragmatl~nost tog
etosa je korlsna, all njemu nedostaju krajnjl clljevl. Ne tezl se nl slobo-
dl, nl jednakostl, ito su tradlclonalne zapadne vrednostl ... Morlilma bl
hteo I ono na ita Japan joi nlje spreman: na ilrenje humanlstl~ke I de-
mokratske ldeologlje... cc (iz recenzije)
Vladimir G/igorov, Beograd

» ... Morlilma parafrazlra poznatu Marksovu lzreku 'akumullrajte, aku-

mullrajte, to su Mojslje I prorocl' u veberovskl slogan 'itedlte, itedlte,
to su Kalvln I prorocl'. lpak, Japan nlje blo protestantska zemlja pa nl
itednja I gomllanje kapltala nlsu bill krajnjl clljevl pojedlnaca, odnosno
vrllne koje su se najvlie cenlle. Namesto protestantske itedljlvostl,
konfu~ljansko pokoravanje I zelja za znanjlma blce na najvecoj cenl. TI-
me su spojenl japanskl etnos (pokoravanje I lojalnost) I zapadna tehno-
loglja (zecf za znanjlma) ...
... Bez jednostranog ekonomskog determlnlzma, all I bez zapadanja u
rellglozno-etl~kl ekstremlzam, Morlilma osvetljava jednu zapostavljenu
dlmenziju ekonomskog razvoja. Svakodnevno smo suo~enl sa ~ltavlm
nlzom vulgarno-determlnlstl~klh I monokauzalnlh objainjenja krlze, pa I
one u naioj zemljl. Ova knjlga moze nas navestl na razmliljanje o po-
trebnlm pravclma angazovanja I druitvene akclje na trazenju lzlaska lz
krlze koja uvek ne mora u potpunostl bltl sputana nedovoljnim resursi-
ma. Obnavljanje svestl o dugoro~nostl razvoja druitva I ll~nom doprl-
nosu svakog pojedlnca u uslovlma stabllnlh I trajnlh moralnlh vrednostl
poruka je na kojoj lnslstlra Morlilma. Morlilmlna knjlga utollko nlje og-
ranl~ena samo na lskustvo Japana, njene poruke su unlverzalne.cc
(iz predgovora)
Dr Miomir Jaksic, Ekonomski fakultet - Beograd