18 Glava 5. Jednosmerne i naizmeniéne struje 5.6 Vitstonov most. Vitstonov most predstavlja razgranato elektriéno kolo sastavijeno od otpornika, izvora struje i mernog instrumenta, Pomoéu njega se veoma tagno i na jednostavan natin moze inmeriti nepoznati otpor nekog otpornika. Sema Vitstonovog mosta prikazana je na slici 5.14 Otpornici Ri, Ra, Rs i Ry vezani su u zat- voreno kolo tako da dine jedan éetvorougao, pri Germ se svaki od otpornika nalazi u jednoj stra- nici Getvorougla. zmedu taéaka Ai D, na di- Jagonali éetvorougla koja se naziva dijagonala napajanja, vezan je izvor straje elektromotorne sile BE. U drugoj dijagonali BC, koja se naziva merna dijagonala, vezan je galvanometar G cime se Getvorongao premosénje, te otuda i potite ime most. Promenom vrednosti otpora moze se podesiti da taéke B i C budu na istom potenci- jalu, pa kroz galvanometar ne protive struja. Za ovakvu situaciju kazemo da predstavija most u Slika 5.14. Vitstonov most. ravnotedi Potrazimo sada uslov ravnoteze mosta. Vit stonov most predstavlja razgranato kolo sa m = 4 évora in = 6 grana. Napisimo dakle nm —m-+1=3 jednagine po prvom im —n-+1 = 3 jednagine po drugom Kirhofovom zakonn: A T=hth (5.54) B h=h+h (5.55) C: hth=h (5.56) ABCA Ril + Rely ~ Ral =0 (5.57) BCDB Roly + Rals ~ InRa = 0 (5.58) ABDA Ril + Rls = E. (5.59) Posto je nas cilj da odredimo struju kroz galvanometar J,, ovaj sistem ranga r = 6 moze se svesti na sistem ranga r= 3 time to Ge se iz druge jednatine izraziti Iy a i iz tree Ty pase one zamene u poslednje tri Ryh + Rgly— Rola = 0 (5.60) Rglg + Ra(l2 + Ig) — Ra(h — 14) =0 (5.61) Rul + Rah ~ I) = B. (5.62) ReSavanjem ovog sistema za I, se dobija B RoRe~ Rika R(Ri + Rs)(Ra + Ra) + (Ri + Ra) RaRa + RiRo(Rs + Ra) pa se za uslov ravnoze mosta (I, = 0) dobija RyRy = Rohs (5.64) lb (6.63)57D zmenitne struje 9 Iz jednacine (5.64) moguée je odrediti jedan nepoznati otpor ako su poznata preostala tri, Npr. Ro Ra R= Re to koristi kno merni instrument za merenje otpornosti ali i neelek- (5.65) Vitstonov most se trignih velizina’. 5.7 Naizmeniéne struje Elektriéna struja dja se jacina i smer periodiéno menjaju sa vremenom naziva se naizmeniéna struja. Naizmeniéne struje i naizmeniéne napone oznatavamo malim slovom: i=[ysin(wt +g), (5.66) w= UW sinwt + 9), (5.67) gde su Ip i Up amplitudne (maksimalne) vrednosti struje, odnosno napona. Primeéujemo da ove jednacine definisu harmonijsko oscilovanje i da su matemati¢ki analogne jednacini harmonijskog oscilatora (1.5). Vremenski oblik naizmeniénih veliéina prikazan je na slici 5.15 Slika 5.15. Vremenski oblik naizmeniénih veligina. Naizmeniéne veli Gine imaju nekoliko karakteristi¢nih vrednosti trenntna vrednost i(t) ¢ maksimalna (amplitudna) vrednost Ly srednja vrednost definisana preko integrala, £ [imamo, (5.68) koja je za sluéaj pravilne simusoide uvek jednaka nuli; “Npr. elementi mosta mogu biti meme trake koje imaju osobinu da mehanicko naprezanje pretvaraju u clektrignu otpornost.