УВОД

1. Шта је мерење?
Мерење представља упоређивање неке физичке величине са другом
истородном величином која је усвојена за јединицу мере, односно за
референтну вредност те величине. Мерење обухвата низ поступака чији је
циљ да се помоћу одговарајућег средства за мерење одреди квантитативни
однос мерне величине према јединици мере. Резултат мерења представља
бројну вредност која представља број јединица мере који квантитативно
одређују посматрану физичку величину. Мерена величина се изражава
производом добијене бројне вредности и усвојене јединице мере.
2. Зашто се мерења понављају и врши њихова статистичка обрада?
Зато што се на тај начин добијају резултати вишег квалитета и веће
поузданости. При понављању у сличним или променљивим условима
окружења стиче се боље сазнање о природи мерене величине као и о
квалитету и карактеристикама мерне опреме. Статистичка обрада се врши
са намером да се из великог броја података добијених из мерења добије
лако разумљива тражена информација.
3. Шта је популација?
Популација је велики број поновљених мерења једне исте физичке
величине помоћу инструмената високе резолуције.
4. Дефинисати средњу вредност и стандардно одсупање популације.
Средња вредност популације μ (ми) представља аритметичку средину
резултата мерења, помоћу које се дефинишу одступања (разлике
појединих резултата од тачне вредности).
Стандардно одступање популације користи се ради изражавања величине
одступања од средње вредности.
Стандардно одступање популације се дефинише као величина чији квадрат
помножен са бројем мерења има вредност једнаку збиру квадрата
одступања.
5. Шта је узорак?
Са обзиром на то да је појам популације везан за бексконачно велики број
мерења, који је у пракси неизводљив, у пракси се мерења понављају
ограничен број пута, те се тако добија скуп резултата који се назива узорак.
6. Дефинисати средњу вредност и стандардно одступање узорка.
Средња вредност узорка је најбоља апроксимација средње вредности
популације.
Стандардно одступање узорка се сматра најбољом апроксимацијом
стандардног одступања популације.
7. Шта је стандардно одступање средње вредности?
Са обзиром на то да се средња вредност добија на основу елемената чија
је природа случајна, то значи и да је средња вредност случајна величина.
Као што и свака појединачна вредност има своје стандардно одступање,
тако и средња вредност има своје стандардно одступање.
8. Шта су тачност, поновљивост и репродуктивност мерења?
Тачност мерења представља блискост слагања резултата мерења и праве
(условно тачне) вредности мерене величине. Тачност је утолико боља
уколико је релативна грешка мерења мања.
Понпвљивост се односи на серију мерења извршених при истим условима,
што подразумева истоветност мерног поступка, посматрача, мерила као и
то да је понављање извршено у кратком временском периоду.
Понoпвљивост је боља толико колико је релативно стандардно одступање
мање.
Репродуктивност мерења се изражава релативним стандардним
одступањем, али под условом да је серија поновљених мерења обављена
у променљивим условима и у дужем интервалу времена.
9. Примена нонијуса у мерењу дужине.
Користи се за прецизно мерење дужине, испод милиметра.
10. Примена микрометарског завртња у мерењу дужине.
Користи се за мерење дужине, са тачношћу реда величине 0,01 мм, што је
за ред величине боља тачност у односу на нонијус.
ПРВА ВЕЖБА
1.Набројати методе мерења чврстих супстанци и објаснити под којим
условима се свака користи.
Мерење густине супстанце у зрнастом облику пикнометром – могуће је
мерити густине оних чврстих супстанци које нису порозне и нису
растворљиве у води.
Мерење густине тела хидростатичком вагом – вага прилагођена мерењу
густине чврстих тела на основу 2 вагања.
2.Како се врши мерење густине непознате течности помоћу пикнометра?
При мерењу се користе пикнометар, дестилована вода (јер има познату
густину) и електронска вага као основни мерни инструмент.
Добро осушити пикнометар. Вагом измерити масу празног пикнометра
(м1). Затим напунимо пикнометар водом и измеримо масу пуног
пикнометра (м2). Испразнимо и осушимо пикнометар, напунимо га
течношћу непознате густине и измеримо масу (м3). Непозната густина се
добија као
м3−м1
𝜌х = 𝜌0 ,
м2−м1

где је 𝜌0 густина дестиловане воде.

3.Како се врши мерење густине зрнасте супстанце помоћу пикнометра?
Прво измеримо масу супстанце у зрнастом облику (м). На вагу поставимо
пикнометар напуњен дестилованом водом и поред њега зрнаста супстанца.
Одговарајућа збирна маса је м1. У пикнометар се стави зрнаста супстанца,
па се затим допуни дестилованом водом. Одговарајућа измерена маса је
м2. Густина чврсте супстанце се добија као
м
𝜌х = 𝜌0 ,
м1−м2

где је 𝜌0 густина дестиловане воде.

4.Шта је хидростатичка вага (принцип рада)?
Хидростатичка вага је равнокрака вага прилагођена за мерење густине
чврстих тела на основу два вагања. Код првог вагања тело се налази у
ваздуху. Уравнотежење ваге постиже се када се на дуги тас стави тег масе
м. Ако се занемари потисак ваздуха на тело и тегове, тада м представља
масу тела. Код другог мерења, тело се потапа у посуду са дестилованом
водом. У овом случају привидна тежина тела се смањује за силу потиска
F = Vp0g . Равнотежа се постиже када се на другом тасу ваге ставе тегови
масе м1=м-Vp0.
5.Како се врши мерење густине чврстог тела помоћу хидростатичке ваге?
У 4. питању је одговор и на 5.
6.Може ли се мерити густина непознате течности применом
хидростатичке ваге и како?
Не може, јер се хидростатичка вага користи за мерење густине чврстих тела.
7. Шта је торзија?
Торзија или увијање је вид напрезања материја изазвана деловањем
момента спрега (систем две паралелне силе супротних смерова и једнаких
интензитета). Деловањем момента спрега изазива се ротација објекта и
преноси му се механичка снага. Осовина мора бити тако пројектована да
без трајних деформација пренесе момент и у најтежим условима рада. Тада
долази до еластичног увијања осовине.
8. Навести примере смицања услед транслације (применом
тангенцијалног напона) и ротације (увртање услед примењеног момента
силе) слободне површине.
Ротационо смицање: окретање славине, окретање кључа у брави, у бургији
при бушењу отвора, у осовини која покреће точак аутомобилА.
9. Шта је модуо торзије (веза са тангенцијалним напоном, израз)?
Модуо торзије или модуо смицања је константа пропорционалности која
представља однос између тангенцијалног напрезања τ и угла θ који
представља мера деформације тела изложеног смичућем напрезању.
Es= τ/ θ a τ=Fp/S
10. Шта је коефицијент крутости торзионе опруге тј. торзиона константа
(дефинисати)?
Коефицијент крутости торзионе опруге (с) је дефинисан као количник
момента и одговарајућег угла увијања.
c = M /φ c=πr4 Es /2l

11. Описати апаратуру за мерење модула торзије жице.

Жица виси на металној конструкцији, учвршћена је за центар диска са
кружном угаоном скалом која се може окретати руком. Угао окретања се
очитава у односу на непомичан диск са зарезом. На доњем крају жице
учвршћен је метални цилиндар са казаљком. Његова улога је да затегне
жицу и да се преко њега формира момент спрега који се може подешавати
помоћу 2 једнака тега (на њему је намотан конац чији крајеви прелазе
преко 2 котура).
12. Како се одређује модуо торзије жице применом описане апаратуре?
Измеримо пречник жице микрометром на неколико места и у неколико
праваца. На основу средње вредности пречника израчуна се полупречник
r, затим измеримо дужину жице l катетометром, па пречник цилиндра D на
неколико места помоћу кљунастог помичног мерила и израчуна се средња
вредност.
При празним тасовима се окретањем скале подеси да казаљка на цилиндру
стоји у продужетку казаљке непокретог дела и прочита се вредност на
скали. Сада се тасови оптерете теговима исте масе и на жицу се преноси
момент спрега
M = QD=mgD
који изазива увијање жице.
Окретањем скале поново се подеси да казаљке буду једна у продужетку
друге и очита се положај скале. Разлика између првог и другог положаја је
угао увијања жице.
Израчунавамо модуо торзије по формули
Es=2lc / r4
13. Шта је торзионо клатно?
Торзионо клатно је ротациони систем који врши лучне осцилације у
хоризонталној равни. Састоји се од торзионе опруге (затегнута жица или
штап округлог пресека) - учвршћена горњим крајем за непомичну тачку и
инерционалног елемента (тело) који поседује момент инерције.

14. Шта је период малих осцилација торзионог клатна и чему је једнак?

Период малих осцилација је период осциловања где је угао 𝜃 мали (𝜃𝑚𝑎𝑥 ≈
0), тако да је промена периоде знатно мала и осцилатор се приближно
понаша као хармонијски. До периоде се може доћи линеаризацијом ако
применимо апроксимацију да је при малим угловима 𝜃 (мањи од 1°)
sin 𝜃 ≈ 𝜃 . При чему је период осциловања:

15. Шта је момент инерције материјалне тачке (како се дефинише)?

По дефиницији, момент инерције материјалне тачке једнак је производу
њене масе и квадрата њеног удаљења од осе обртања, тј.

I =ml2
m

16. Како се теоријски одређује момент инерције тела?

Момент инерције тела се одређује полазећи од израза за момент инерције
материјалне тачке. Тело се подели на већи број делића са масама ∆𝜇 који
се могу сматрати материјалним тачкама. Растојање делића од осе ротације
износи ri. Момент инерције сваког делића износи
∆𝑙𝑖 = 𝑟𝑖 2 ∙ ∆𝜇 ,
а укупни моменат.

𝐼 = ∑ ∆𝑙𝑖 = ∑ 𝑟𝑖 2 ∙ ∆𝜇
17. Како се одређује момент инерције неправилног тела помоћу
торзионог клатна?
Неправилно тело причврстимо за вертикалну жицу (чију смо с измерили).
Правац жице пролази кроз тежиште тела. Тело се заокрене за неки угао и
препусти торзионим осцилацијама. Уз помоћ хронометра измеримо укупно
трајање Tu већег броја n осцилација. Трајање једне осцилације је
T = Tu /n
Момент инерције рачунамо по формули
𝑇2 ∙ 𝑐
𝐼=
4𝜋 2
18. Како се може одредити торзиона константа помоћу торзионог клатна?
Одређује се помоћу мерења периоде торзионих осцилација правилног тела
чији се момент инерције може одредити на основу мерења димензија.
Мерењем масе и пречника ваљка (масе и дужине штапа) израчуна се
момент инерције и торзиона константа је
4𝜋 2 ∙ 𝐼
𝑐=
𝑇2

ДРУГА БЕЖБА
1. Шта је математичко клатно?
Математичко клатно је идеални осцилаторни систем који се састоји од:
Инерцијалног елемента масе 𝑚
Који је окачен концем дужине 𝑙
На тачку вешања око које врши ротационо кретање.
Код математичког клатна маса инерцијалног елемента је занемарљиво
мала те га можемо представити као материјалну тачку. Тиме периода
осцилације зависи само од 𝑔 и 𝑙 .
2.Шта је период малих осцилација клатна и како се налази?
Период малих осцилација је период осциловања где је угао 𝜃 мали (𝜃𝑚𝑎𝑥 ≈
0), тако да је промена периоде знатно мала и осцилатор се приближно
понаша као хармонијски. До периоде се може доћи линеаризацијом ако
применимо апроксимацију да је при малим угловима 𝜃 (мањи од 1°)
sin 𝜃 ≈ 𝜃 .
𝑙
𝑇 = 2𝜋√ је најмања вредност бесконачног реда са којим се може
𝑔
изразити периода као периодична функција.
3. Како се одређује убрзање земљине теже помоћу математичког клатна?
Катетометром меримо дужину 𝑙1 од од тачке вешања до дна лопте (доње
тангенте лопте)
Меримо дужину 𝑙2 од тачке вешања до врха лопте (горње тангенте)
Рачунамо средњу вредност те две дужине 𝑙𝑠 тј. 𝑙 + 𝑟 .
Клатно се постави да осцилује и мери се укупно време осциловања 𝑡𝑢
заједно са бројем осцилација 𝑛. Поделимо их да бисмо добили средњу
вредност периоде.
Добијене вредности дужине клатна и средње периоде убацујемо у
4𝜋2 𝑙𝑠
формулу: 𝑔 =
𝑇2

4.Шта је еластична, а шта пластична деформација?

Еластична деформација је промена димензије објекта који након престанка
силе враћа димензије у првобитне димензије, док се пластична
деформација не враћа.
5.Како гласи Хуков закон (објаснити шта представља свака величина која
фигурише у изразу)?
"Какво истезање, таква и сила." Општи случај гласи ∆𝑥 = 𝑐𝐹, где је:
𝑚
𝑐 [ ] коефицијент еластичности,
𝑁

∆𝑥 је дужина истезања,
𝐹 је сила истезања.
6.Описати апаратуру за мерење Јунговог модула еластичности жице.
Пре свега, на жицу која се испитује закаче се помоћни тегови који
исправљају жицу. Поставе се тегови одређене масе и користећи покретно
механичко мерило (нонијус) читамо истезање. Скала на којој се очитава
истезање закачена је на помоћну жицу закачену на исти носач.
7.Како се одређује Јунгов модул еластичности помоћу описане
апаратуре?
Модуо је по дефиницији нормални напон кроз рел. истезање жице.
Постављањем тегова масе 𝑚 на држач, на жицу делује сила истезања
𝐹 = 𝑚𝑔. Та сила кроз полупречник жице који смо измериили даје
𝑙
нормални напон. Мерњем познато нам је и истезање . Транформисањем
∆𝑙
формуле и разлагањем можемо је написати као да нам је непозната 𝐸𝑦 , и
помоћу мерења њу израчунамо.

ТРЕЋА ВЕЖБА
1.По чему се гасови разликују од течних и чврстих тела?
Запремина неке количине гаса није дефинисана, јер гас тежи да у
потпуности испуни затворену посуду у којој се налази. То значи да се могу
сабијати и ширити у великом распону запремина, за разлику од чврстих
тела и течности, који су мало стишљиви. При загревању и const притиску,
гасови се шире знатно више од течности и чврстих тела.
2.Шта је специфична топлота при константном притиску?
Загревањем гаса при const притиска обавља се рад на савладавању
спољашње силе приликом померања клипа и повећавања запремине за
износ V, ова количина топлоте је зато већа него при const V.
Q2=U+A=nCvT+pV или Q2=nCpT.
3.Шта је специфична топлота при константној запремини?
Загревањем гаса при const запремини сва апсорбована топлота се претвара
у пораст унутрашње енергије U.
Q1=U=nCvT
4.Како се методом Клемен-Дезормеа одређује однос cp/cv?
5.Шта су механички таласи?
Механички таласи су таласи који се простиру у еластичној средини и потичу
од неког таласног извора. У механичке таласе спадају звук, ултразвук,
таласи на површини воде, итд.
6.Шта су лонгитудинални, а шта трансверзални таласи?
Лонгитудинални таласи су таласи код којих су брзина простирања и брзина
осциловања честица међусобно управне, док су код трансверзалних у
истом правцу.
7.Шта је стојећи талас?
Стојећи талас представља збир 2 таласа исте фреквенције и амплитуде, али
супротних смерова простирања.
8.Како и где се могу формирати стојећи таласи?
Стојећи талас се добија тако што се равански талас одбија од неке управне
препреке и тиме формира талас супротног смера простирања. Директни и
одбијени талас имају блиске амплитуде, што је јако битно за настанак
стојећих таласа.
9.Описати апаратуру за мерење брзине звука помоћу Кунтове цеви.
Оригинална Кунтова цев се састоји из металног штапа снажно учвршћеног
на средини, тако да осцилује као полуталасни ресонатор, и стаклене цеви у
којој се успоставља стојећи талас у ваздуху.
10.Како се одређује брзина звука помоћу описане апаратуре?
Експериментална апаратура је модификована у односу на оригиналну
верзију у томе што се побуђивање врши континуално елекромагнетом
уместо ручно. На леви крај је постављена гвоздена плочица, а на малом
растојању од ње електромагнет, који се напаја из генератора подесиве
фреквенције и амплитуде.
11. Шта је сочиво, каква сочива постоје?
Сочиво је стаклена плочица која се састоји од пуног стакла или другог
провидног материјала. Сочиво има две стране које представљају делове
две сфере које се секу. Карактеристични параметри сочива су два
полупречника кривине R1, R2 и индекс преламања n. Сочива могу бити
сабирна, комбинована и расипна.
12. Како гласи једначина сочива (објаснити све величине које у њој
фигуришу)?

f – жижна даљина
p – растојање лика од сочива
e – растојање предмета од сочива
Све величине у датом случају се узимају као позитивне, јер је лик формиран
у пресеку стварних зракова. Реални лик се може пројектовати на закону као
светла фигура.
13. Како се формира лик код сабирног сочива (карактеристични зраци)?
Постоје три зрака. Зрак који пада у центар практично не скреде при пролазу
кроз сочиво. Овај зрак представља један од главних зракова. Зрак који на
сочиво паралелно оси, и на другој страни сочива пролази кроз жижу је
такође главни зрак. Трећи главни зрак пролази кроз леву жижу и под углом
пада на сочиво. По проласку кроз сочиво зрак се креде паралелно у односу
на оптичку осу. Сва три главна зрака који крећу из врха, на другој страни,
секу се у истој тачки која представља лик врха стеле.
14. Како се формира лик код расипног сочива?
Први главни зрак пролази кроз центар сочива, без скретања. Други главни
зрак пада на сочиво паралелно оси. Овај зрак на другој страни сочива
дивергентно скреде. Међутим, продужетак зрака пролази кроз жижу, на
страни на којој је предмет. Трећи главни зрак има правац ка жижи на другој
страни дочива. Овај зрак, по проласку кроз сочиво има правац паралелан
оси сочива. Главни зрак и продужетци зрака секу се на страни на којој је
предмет, формирајуди виртуелан, усправан и умањен лик.
15. Како се дефинише уведање?
• увећање је веде од 1 ако се предмет налази у опсегу растојања f < p <
2f
• увећање је мање од 1 ако се предмет налази у опсегу 2f < p < ∞
• при p = 2f увећање износи 1. Тада се лик формира на истом растојању
l = p = 2f
• ако се предмет приближава жижи (споља) p→f, лик се помера ка
бесконачности, l→∞, а увећање такође тежи бесконачности
16. Шта су комбинована сочива и како се рачуна њихова жижна даљина?
Ако се два танка сочива међусобно приљубе, с тим да имају исту оптичку
осу, добија се комбиновано сочиво. Ако жижне
даљине износе f1 и f2, комбиновано сочиво се понаша као једно танко
сочиво жижне даљине.

– једначина комбинованог сочива

При томе се жижне даљине и јачине узимају као позитивне величине код
сабирних, а негативне величине код расипних.
17. Како се одређује жидна даљина сочива из растојања предмета и лика
директном методом?
Извор и закон се постављају у неки произвољан положај. Сочиво чија се
жижна даљина одређује, налази се на средњем стативу. Сочиво се помера
док се на заклону појави јасни лик светле стрелице. У том положају се
измере растојања p i l и упишу у табелу. Експреримент се понавља н пута,
при различитим вредностима растојања извора И заклона. Пожељно је да
се нека од мерења понове на истом растојању. Жижна даљина се
израчунава из формуле:

На основу добијених вредности треба израчунати вредности жижне

даљине f1, затим се одређује средња вредност, стандардно
одступање поједнoг мерења и стандардно одступање средње
вредности
18. Како се одређује жижна даљина сочива из растојања предмета и лика
Баселовом методом?
Суштина Баселове методе састоји се у чињеници да се, при датом растојању
извора и заклона, јасан лик може добити у два различита положаја сочива.
У првом положају сочиво је ближе извору, а јасан лик на екрану се добија
као уведан. У другом положају, сочиво је ближе, па се лик добија као
умањен. Код Баселове методе мере се следеда два податка

• растојање D између светлог предмета и закона

• растојање d за које треба померити сочиво да би се поново добио
јасан лик

Уводећи и смене добија се

19. Како се одређује жижна даљина расипних сочива?

Жижна даљина расипних сочива није могуће измерити директним
посматрањем. Наиме, на оптичкој клупи, расипно сочиво не
даје реални лик који се може формирати на заклону. Међутим, када се
расипно сочиво комбинује са једним сабирним сочивом могуће је добити
еквивалентно сочиво које се понаша као сабирно. Из види се да је
потребан услов да расипно сочиво мању оптичку јачину од сабирног (по
модулу). Комбиновано сочиво се тада понаша као сабирно па му се жижна
даљина може одредити једном од претходно описаних метода (директном
или Баселовом). За комбинацију расипног сочива жижне даљине fr и
сабирног fs, жижна даљина комбинованог сочива износи
– жижна даљина расипног сочива