Seminarski rad

Tema:
Nacionalna strategija bezbednosti
Republike Srbije

Profesor:
Student: David Lakićević

Datum: 25.12.2023.
 Sadržaj:
Sadržaj:................................................................................................................................... 2
1. Uvod:................................................................................................................................... 3
2. Istorijat i Razvoj Nacionalne Bezbednosti....................................................................... 3
2.1 Evolucija NSB u Srbiji...................................................................................................3
2.2 Ključni trenuci, promene i prilagodbe........................................................................... 4
3. Ključni elementi nacionalne strategije bezbednosti......................................................5
3.1 Definisanje pretnji.........................................................................................................5
3.2 Određivanje strateških ciljeva.......................................................................................6
3.3 Identifikacija resursa i mehanizama zaštite..................................................................6
4. Aktuelni Bezbednosni Izazovi........................................................................................... 8
4.1 Regionalna nestabilnost............................................................................................... 8
4.2 Pretnje terorizmom....................................................................................................... 8
4.3 Kibernetički napadi....................................................................................................... 9
5. Efikasnost Implementacije Nacionalne Strategije Bezbednosti.................................. 11
5.1 Dosadašnja implementacija NSB............................................................................... 11
5.2 Evaluacija efikasnosti preduzetih mera...................................................................... 12
5.3 Prepreke i izazovi u sprovođenju strategije................................................................14
6. Perspektive i ključni pravci............................................................................................. 15
6.1 Mogući pravci za razvoj NSB..................................................................................... 15
6.2 Inovacije, prilagođavanje i poboljšanja.......................................................................16
6.3 Jačanje nacionalne bezbednosti i mere..................................................................... 18
7. Zaključak...........................................................................................................................20
Reference..............................................................................................................................21
 1.Uvod:
Nacionalna strategija bezbednosti (NSB) predstavlja dokument jedne države koji
definiše ključne smernice, prioritete i strategijske pristupe u cilju očuvanja
bezbednosti, suvereniteta i prosperiteta zemlje. Njen značaj se ogleda u raznovrsnim
aspektima, od vojne do ekonomske bezbednosti, i odražava sposobnost države da
adekvatno odgovori na savremene bezbednosne izazove.

Prvo i osnovno, NSB predstavlja ključni instrument u identifikaciji pretnji i izazova s

kojima se zemlja suočava. Ubrzan tehnološki razvoj, globalizacija i promene u
međunarodnim odnosima stvaraju kompleksno bezbednosno okruženje. Nacionalna
Strategija Bezbednosti omogućava državi da precizno definiše te pretnje i razvijene
efikasne mehanizme zaštite.

Nacionalna strategija bezbednosti takođe ima važnu ulogu u jačanju nacionalnog

jedinstva i koordinaciji među relevantnim sektorima društva. Obezbeđuje zajednički
okvir za delovanje različitih institucija, uključujući vojsku, policiju, obaveštajne službe,
ali i civilno društvo, privredu i akademsku zajednicu. Ovaj integrativni pristup
omogućava celovit odgovor na kompleksne bezbednosne izazove

2. Istorijat i Razvoj Nacionalne Bezbednosti

2.1 Evolucija NSB u Srbiji

Evolucija Nacionalne Strategije Bezbednosti (NSB) u Srbiji predstavlja dinamičan
proces prilagođavanja državnih bezbednosnih prioriteta i izazova tokom vremena.
Ključni trenuci i faze evolucije uključuju:

Postjugoslovenski period: (1990-2000): Nakon raspada Socijalističke Federativne

Republike Jugoslavije, Srbija se suočava sa izazovima tranzicije i nestabilnosti. U
ovom periodu, bezbednosna situacija bila je obeležena regionalnim konfliktima,
sankcijama, i političkim promenama.

Period Nakon 2000. godine: Sa političkim promenama 2000. godine, Srbija je

započela proces demokratizacije i orijentacije ka evroatlantskim integracijama.
Ovo je imalo uticaj na pristup nacionalnoj bezbednosti, s naglaskom na saradnji sa
međunarodnim organizacijama i rešavanju regionalnih pitanja.

Pripreme za EU ​integracije: (2000-2010): U cilju pridruživanja Evropskoj uniji,

Srbija je radila na usklađivanju svojih bezbednosnih politika sa standardima EU.
Ovaj period karakterišu reforme u sektoru bezbednosti, jačanje vladavine prava, i
povećanje regionalne saradnje.

Savremeni period (2010-danas): Srbija suočava sa raznovrsnim izazovima,

uključujući migracije, kibernetičko pretnje, terorizam i regionalne tenzije. Nacionalna
strategija Bezbednosti odražava ove promenljive okolnosti, postavljajući prioritete u
cilju očuvanja suvereniteta, stabilnosti i prosperiteta.

2.2 Ključni trenuci, promene i prilagodbe

Ovo su ključne promene i prilagodbe Nacionalne strategije bezbednosti Srbije:

Raspad Jugoslavije (1990-1992): Razlaz Jugoslavije i izbijanje regionalnih

konflikata postavili su osnovni izazove za nacionalnu bezbednost Srbije. Promene u
geopolitičkom okruženju zahtevale su prilagodbe strategije u cilju očuvanja
unutrašnje stabilnosti i suvereniteta.

Promene 2000. godine: Politička promena nakon 5. oktobra 2000. godine dovela je
do preorijentacije države prema evropskim vrednostima i integracijama. Nacionalna
bezbednosna strategija prilagodila se demokratskim principima i potrebi za
saradnjom sa međunarodnim institucijama.
Balkanski Konflikti: (1990-2000): Različiti sukobi na Balkanu, uključujući ratove u
Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, uticali su na bezbednosno okruženje Srbije. Ovo je
zahtevalo promene u fokusu strategije, sa naglaskom na rešavanju regionalnih
tenzija i izgradnji poverenja.

Pripreme za EU ​integracije: (2000-2010): Otpočinjanje procesa pridruživanja

Evropskoj uniji zahtevalo je temeljne reforme u oblasti vladavine prava, ljudskih
prava i sektora bezbednosti. Strategija se prilagodila novim zahtevima kako bi
podržala integraciju u evroatlantske strukture.

Savremeni Izazovi: (2010-danas): Globalni i regionalni izazovi, uključujući migracije,

kibernetičko pretnje, terorizam, i geopolitičke nestabilnosti, postavljaju nove zahteve
pred nacionalnu bezbednost. Prilagodbe strategije su potrebne kako bi se efikasno
odgovorilo na savremeno pretnje.

3.Ključni elementi nacionalne strategije

bezbednosti

3.1 Definisanje pretnji

Definisanje pretnji u okviru Nacionalne strategije bezbednosti (NSB) Republike Srbije
predstavlja važan korak u identifikaciji potencijalnih opasnosti po nacionalnu
sigurnost. Ovaj proces uključuje analizu različitih oblika pretnji kako bi se donosile
informisane odluke u vezi sa merama i politikama bezbednosti. Ključni aspekti
definisanja pretnji su:

Analiza Bezbednosnog Okruženja: Procena trenutnog međunarodnog i

regionalnog okruženja kako bi se identifikovale pretnje koje mogu uticati na
suverenitet i stabilnost Srbije.

Klasifikacija Pretnji: Razlikovanje između različitih vrsta pretnji, uključujući vojne

pretnje, terorizam, kibernetičke pretnje, organizovani kriminal i druge oblike rizika.

Identifikacija Specifičnih Izazova: Fokusiranje na specifične izazove s kojima se

zemlja suočava, kao što su etnički konflikti, migracije, prirodne katastrofe, ili druge
situacije koje mogu ugroziti bezbednost.

Procena Uticaja: Ocenjivanje potencijalnog uticaja svake pretnje na vitalne interese

i resurse države, što pomaže u određivanju prioriteta u bezbednosnim naporima.
Analiza Dugoročnih Trendova: Praćenje dugoročnih promena i trendova koji mogu
uticati na bezbednost, omogućavajući anticipativno delovanje.

Saradnja i Razmena Informacija: Aktivna saradnja sa relevantnim nacionalnim i

međunarodnim agencijama radi razmene informacija i boljeg razumevanja pretnji.

Definisanje pretnji omogućava izradu proaktivnih strategija zaštite nacionalne

bezbednosti, obezbeđujući da NSB bude dinamičan dokument koji se prilagođava
promenama u bezbednosnom okruženju.

3.2 Određivanje strateških ciljeva

Određivanje strateških ciljeva u Nacionalnoj strategiji bezbednosti (NSB) predstavlja
ključnu fazu koja postavlja temelje i smernice za ostvarivanje nacionalnih interesa i
očuvanje bezbednosti države. Ovaj proces obuhvata:

Identifikacija nacionalnih interesa: Prepoznavanje ključnih interesa države, kao

što su teritorijalni integritet, politička stabilnost, ekonomska sigurnost, ljudski resursi i
druge oblasti koje direktno utiču na dobrobit nacije.

Analiza Pretnji i Izazova: Procena aktuelnih i potencijalnih pretnji po nacionalnu

bezbednost. Ovo uključuje analizu unutrašnjih i spoljnih faktora, kao što su
terorizam, kibernetički napadi, prirodne katastrofe, geopolitički sukobi itd.

Postavljanje prioriteta: Definisanje ključnih oblasti delovanja i utvrđivanje prioriteta

u rešavanju bezbednosnih izazova. Ovaj korak pomaže u usmeravanju resursa ka
najkritičnijim oblastima.

Formulisanje Ciljeva: Na osnovu identifikovanih interesa, pretnji i prioriteta,

formulisanje jasnih i merljivih strateških ciljeva. Ciljevi bi trebali biti usmereni ka
očuvanju i jačanju bezbednosti države na dugoročnom nivou.

Usklađivanje s Međunarodnim standardima: U slučaju zemalja koje su teže

evroatlantskim integracijama ili drugim međunarodnim partnerstvima, strateški ciljevi
se često usklađuju s normama i standardima međunarodne zajednice.

3.3 Identifikacija resursa i mehanizama zaštite

Identifikacija resursa i mehanizama zaštite predstavlja ključnu komponentu
Nacionalne strategije bezbednosti (NSB) Republike Srbije. Ovaj segment strategije
usmeren je na efikasno upravljanje resursima i primenu odgovarajućih mehanizama
kako bi se osigurala celovita i održiva bezbednosna zaštita države. Ovo su aspekti
ovog dela NSB:

1. Resursi:
● Ljudski resursi: Identifikacija i obuka osoblja u sektoru bezbednosti kako bi se
osigurala stručnost i efikasnost u odgovoru na pretnje.

● Materijalni resursi: Procena i optimalno korišćenje materijalnih sredstava,

uključujući opremu, tehnologiju i infrastrukturu potrebnu za ostvarivanje
bezbednosnih ciljeva.

2. Finansijski Resursi:
● Budžetska alokacija: Definisanje i alociranje budžetskih sredstava za podršku
bezbednosnim inicijativama i projektima. Ekonomska održivost: Razmatranje
dugoročne ekonomske održivosti bezbednosnih resursa i strategija.

3. Tehnološki Resursi:
● Inovacije: Pratnja tehnoloških trendova i inkorporacija inovacija u oblasti
bezbednosti radi poboljšanja sposobnosti praćenja, analize i reagovanja na
pretnje.

● Kibernetička bezbednost: Razvijanje resursa za zaštitu od kibernetičkih pretnji

i održavanje integriteta informacionih sistema.

4. Mehanizmi zaštite:
● Prevencija: Implementacija preventivnih mera kako bi se smanjila
verovatnoća nastanka bezbednosnih pretnji.

● Reagovanje: Razvoj brzih i efikasnih mehanizama reagovanja u slučaju

bezbednosnih incidenata.

● Međunarodna saradnja: Uspostavljanje saradnje sa drugim državama i

međunarodnim organizacijama radi zajedničkog suočavanja sa globalnim
bezbednosnim izazovima.

Identifikacija resursa i mehanizama zaštite omogućava Srbiji da razvije održiv i

efikasan sistem bezbednosti, oslonjen na sveobuhvatnu saradnju između državnih
institucija, civilnog društva i međunarodnih partnera. Ova dinamična strategija
osmišljena je kako bi se prilagodila promenljivim bezbednosnim okolnostima i
obezbedila zaštitu nacionalnih interesa.
 4. Aktuelni Bezbednosni Izazovi

4.1 Regionalna nestabilnost

Regionalna nestabilnost označava situaciju u određenoj geografskoj oblasti ili
regionu u kojoj postoji politička, društvena, ekonomska ili bezbednosna nesigurnost.
Ovaj fenomen često proizlazi iz složenog skupa faktora, uključujući međunarodne
odnose, etničke, verske i kulturne razlike, te ekonomske nejednakosti. Regionalna
nestabilnost može se manifestovati kroz političke nemire, sukobe između država ili
unutar njih, terorizam, ilegalne migracije, ili druge oblike nesigurnosti.

Najčešći uzroci regionalne nestabilnosti uključuju neslaganja oko teritorijalnih pitanja,

etničkih identiteta, resursa ili ideoloških razlika. Ovi faktori mogu voditi ka sukobima,
terorističkim aktivnostima ili čak humanitarnim krizama. Regionalna nestabilnost
često zahteva širok pristup kako bi se rešila, uključujući diplomatski napore,
ekonomske reforme, međunarodnu podršku i, u nekim slučajevima, vojne
intervencije.

Rešavanje regionalne nestabilnosti često zahteva saradnju između država unutar

regiona i šire međunarodne zajednice. Diplomatski napori, mirovni pregovori,
ekonomska pomoć i jačanje institucija mogu biti ključni elementi u radu očuvanja
mira i stabilnosti u regionalnom kontekstu.

4.2 Pretnje terorizmom

Pretnje terorizmom predstavljaju ozbiljan izazov za nacionalnu bezbednost država
širom sveta, uključujući i Republiku Srbiju.
Terorizam se karakteriše namerom izvođenja nasilnih akcija radi postizanja političkih,
verskih ili ideoloških ciljeva, pri čemu su ciljevi često povezani sa izazivanjem straha
i panike među civilnim stanovništvom.

U kontekstu pretnjeg terorizma, Republika Srbija se suočava sa nekoliko elemenata:

● Regionalni Kontekst: S obzirom na istorijske i geopolitičke faktore, region

jugoistočne Evrope se smatra osetljivim na terorističke pretnje. Postojeće
napetosti i nesigurnosti u okolnim zemljama mogu doprineti prelivanju
terorističkih aktivnosti prema Srbiji.

● Etnički i verski faktori: Postojeći etnički i verski identiteti u regionu mogu biti
iskorišćeni od strane terorističkih organizacija za regrutovanje i motivisanje
pojedinaca koji bi se potom mogli uključiti u terorističke aktivnosti.

● Globalni aspekti: Terorističke organizacije povezane sa globalnim mrežama,

kao što su ISIS i Al-Kaida, predstavljaju pretnju samo za region već i za ceo
svet. Mogućnost povezanosti lokalnih pojedinaca sa ovim globalnim entitetima
dodatno komplikuje situaciju.

● Kibernetički aspekt: Sveprisutna digitalizacija društva otvara vrata

terorističkim organizacijama za izvođenje kibernetičkih napada. Ovi napadi
mogu imati ozbiljne posledice na državne institucije, privredu i infrastrukturu.

Republika Srbija je svesna ovih pretnji i aktivno radi na jačanju kapaciteta za borbu
protiv terorizma, uključujući saradnju sa međunarodnim partnerima, poboljšanje
obaveštajnih kapaciteta i usvajanje efikasnih antiterorističkih strategija. Važno je
stalno ažurirati mere bezbednosti kako bi se adekvatno odgovorilo na dinamičnu
prirodu terorističkih pretnji.

4.3 Kibernetički napadi

Kibernetički napadi predstavljaju zlonamerne aktivnosti koje se sprovode putem

računarskih sistema i mreža sa ciljem ometanja, uništavanja ili neovlašćenog
pristupa informacijama.
Ovi napadi koriste digitalne tehnologije za iskorištavanje ranljivosti u računarskim
sistemima ili mrežama. Postoje različite vrste kibernetičkih napada, uključujući:

● Malware (Zlonamerni softver): Virus, crv, trojanski konj i drugi oblici

zlonamernog softvera spadaju u računare i mreže, često s ciljem krađe
podataka ili ometanja rada sistema.

● Phishing: Napadi putem lažnih e-pošta ili veb stranica, koje imitiraju legitimne
izvore, kako bi se prevarili korisnici i otkrile osetljive informacije poput lozinki i
ličnih podataka.

● Denial-of-Service (DoS) i Distributed Denial-of-Service (DDoS) napadi: Cilj

ovih napada je onesposobiti pravilno funkcionisanje sistema ili mreže
preplavljivanjem saobraćaja ili sa ciljem iscrpljivanja resursa.

● SKL Injection: Napadi gde se zlonamerni kod ubacuje u SKL upite kako bi se
neovlašćeno pristupilo i manipulisalo bazama podataka.

● Man-in-the-Middle (MitM) napadi: Napadač se stavlja između dva

komuniciranja entiteta kako bi prisluškivao ili manipulisao komunikacijom.

● Ransomvare: Zlonamerni softver koji enkriptuje podatke na računaru ili mreži,

uz zahtev za plaćanje otkupnina za dešifrovanje.

● Zero-Dai napadi: Iskorištavanje ranljivosti u softveru koji je nepoznat

proizvođaču ili vlasniku sistema, a za koji nije razvijen zakrpa.

Zaštita od kibernetičkih napada zahteva implementaciju različitih bezbednosnih

mera, uključujući antivirusne programe, firewall-ove, enkripciju podataka, redovno
ažuriranje softvera i obuku korisnika u bezbednosnim praksama. Ovi napadi mogu
naneti značajnu štetu pojedincima, organizacijama i društvu u celini, stoga je sve
važnije posvetiti pažnju kibernetičkoj sigurnosti.

5.Efikasnost Implementacije Nacionalne

Strategije Bezbednosti

5.1 Dosadašnja implementacija NSB

Dosadašnja implementacija Nacionalne strategije bezbednosti (NSB) u Republici
Srbiji sprovedena je kroz niz koraka i mera usmerenih ka ostvarivanju postavljenih
ciljeva.

Definisanje Pretnji i Ciljeva:

Nacionalna strategija bezbednosti definiše pretnje po bezbednost države i
identifikuje ključne ciljeve za njihovo prevazilaženje.
Saradnja sa Međunarodnim Partnerima:
Srbija aktivno sarađuje sa međunarodnim organizacijama, regionalnim partnerima i
drugim zemljama kako bi delovala zajedno u rešavanju bezbednosnih izazova.
Jačanje Kapaciteta Bezbednosnih Institucija:

Implementacija uključuje napore za jačanje kapaciteta vojnih, policijskih i

obaveštajnih institucija radi efikasnijeg suočavanja sa pretnjama.

Kontinuirano Proučavanje i Ažuriranje Strategije:

NSB se redovno proučava i ažurira u skladu sa promenama u bezbednosnom
okruženju, obezbeđujući da strategija ostane relevantna i efikasna.

Učešće Civilnog Društva:

U procesu implementacije učestvuju i relevantni delovi civilnog društva kako bi se
postigao društveni konsenzus i transparentnost.

Fleksibilnost i Prilagodljivost:
Implementacija NSB karakteriše fleksibilnost i prilagodljivost kako bi se efikasno
odgovorilo na dinamične i promenljive bezbednosne izazove.

Edukacija i Svest O Javnom Mnenju:

Sprovode se inicijative za edukaciju stanovništva o bezbednosnim pitanjima, kao i
podizanje svesti o značaju nacionalne bezbednosti.

Monitoring i Evaluacija:
Postojeći mehanizmi za praćenje i evaluaciju efikasnosti implementacije
omogućavaju stalno poboljšanje strategije i efekata.

Ove tačke čine samo osnovu, a detaljnija analiza uključivala je specifične akcije,
rezultate i izazove koji su se javili tokom procesa implementacije NSB u Srbiji.

5.2 Evaluacija efikasnosti preduzetih mera

Odeljak o „Evaluaciji efikasnosti preduzetih mera” u okviru seminarskog rada o
Nacionalnoj strategiji bezbednosti Republike Srbije predstavlja ključni deo analize
implementacije strategije. Ovaj segment se fokusira na procenu uspešnosti
sprovedenih aktivnosti i mera u postizaciji postavljenih strateških ciljeva. Evo
nekoliko ključnih tačaka koje biste mogli razmotriti u tom odeljku:

Postavljanje Mera i Ciljeva:

 ● Identifikacija i definisanje mera preduzetih u okviru Nacionalne strategije
bezbednosti.

● Jasan opis strateških ciljeva koje su te mere trebale postići.

Indikatori Efikasnosti:
● Utvrđivanje odgovarajućih indikatora kako bi se merila efikasnosti svakog
preduzeća mere.

● Postavljanje merljivih kriterijuma koji omogućavaju procenu postignutog

napretka.

Prikupljanje Podataka:
● Analiza podataka prikupljenih tokom implementacije mera.

● Korišćenje relevantnih statistika, izveštaja i drugih izvora informacija.

Procena Postignutog Napretka:

● Procena stvarnog postignutog napretka u odnosu na postavljene ciljeve.

● Identifikacija oblasti gde su ciljevi u potpunosti ostvareni, gde je postignut

delimičan uspeh, i gde je potrebno poboljšanje.

Analiza Troškova i Benefita:

● Razmatranje troškova sprovođenja mera u odnosu na ostvarene koristi.

● Procena ekonomske, socijalne, i bezbednosne koristi u odnosu na uložene

resurse.

Povratne informacije i Naučene Lekcije:

● Prikupljanje povratnih informacija od relevantnih aktera i zajednice.

● Identifikacija naučenih lekcija koje mogu doprineti unapređenju budućih

bezbednosnih strategija.

Preporuke za Unapređenje:
● Davanje konkretnih preporuka za unapređenje sprovedenih mera.

● Identifikacija potrebnih prilagođavanja u Nacionalnoj strategiji bezbednosti.

Ova analiza treba da pruži dubok uvid u to kako su preduzete mere doprinele
ostvarivanju bezbednosnih ciljeva, pružajući osnovu za dalje prilagodbe strategije u
cilju boljeg suočavanja sa savremenim izazovima.

5.3 Prepreke i izazovi u sprovođenju strategije

Sprovođenje Nacionalne strategije bezbednosti (NSB) Republike Srbije suočava se

sa nizom prepreka i izazova koji mogu značajno uticati na njen uspeh. Neki od
ključnih faktora koji mogu pokrenuti implementaciju strategije uključuju:

Politička nestabilnost: Promene u političkom okruženju mogu dovesti do promena

prioriteta i fokusa, što može narušiti kontinuitet sprovođenja NSB.

Ograničeni Resursi: Nedostatak finansijskih, ljudskih i tehnoloških resursa može

ograničiti sposobnost države da efikasno sprovede strategiju, posebno u oblastima
kao što su vojna opremljenost, obaveštajne aktivnosti i kibernetička bezbednost.

Nedostatak Koordinacije: Nedostatak efikasne koordinacije između različitih

sektora i agencija zaduženih za bezbednost može otežati sinhronizaciju i zajedničko
delovanje u postizovanju postavljenih ciljeva.

Brze Tehnološke Promene: Razvoj novih tehnologija, posebno u oblasti

kibernetičke bezbednosti, zahteva stalno prilagođavanje strategije kako bi se
adekvatno odgovorilo na nove pretnje.

Spoljni Uticaji: Geopolitički i regionalni faktori mogu promeniti bezbednosno

okruženje, izazivajući potrebu za prilagođavanjem strategije u skladu sa
novonastalim uslovima.

Nedostatak Javnog Konsenzusa: Postizanje šireg društvenog prihvatanja i

razumevanja važnosti strategije može biti izazov, posebno ukoliko postoji nedostatak
transparentnosti ili komunikacije sa javnošću.

Terorizam i Hibrini Oblici Pretnji: Pretnje koje se manifestuju kroz terorističke

aktivnosti ili kroz hibridne oblike ratovanja zahtevaju fleksibilnost i prilagodljivost
strategije kako bi se efikasno odgovorilo na raznolike izazove.

Sve ove pripreme zahtevaju pažljivo upravljanje i konstantno praćenje kako bi se

osiguralo uspešno sprovođenje Nacionalne strategije bezbednosti Republike Srbije.
 6. Perspektive i ključni pravci

6.1 Mogući pravci za razvoj NSB

Mogući pravci za budući razvoj Nacionalne strategije bezbednosti (NSB) Republike
Srbije predstavljaju ključan deo kontinuiranog unapređenja sistema nacionalne
bezbednosti. Potencijalni pravaci koje bi Srbija mogla razmotriti su:

Adaptacija na Novonastale Pretnje:

● Identifikacija novih pretnji kao što su hibridni ratovi, kibernetički napadi, i
dezinformacije.

● Prilagođavanje strategije kako bi se efikasno suočili sa evoluirajućim

izazovima globalne bezbednosti.

Saradnja i Partnerstva:
● Jačanje saradnje sa međunarodnim partnerima, regionalnim organizacijama i
saveznicima radi efikasnijeg suprotstavljanja zajedničkim bezbednosnim
izazovima.

● Razvoj mehanizama za razmenu informacija i zajedničko delovanje u borbi

protiv transnacionalnih pretnji.

Investicije u Tehnološki razvoj:

● Povećanje ulaganja u tehnološki sektor radi poboljšanja sposobnosti
praćenja, analize i odgovora na bezbednosne incidente.

● Implementacija inovacija poput veštačke inteligencije i analize podataka radi

unapređenja efikasnosti bezbednosnih sistema.

Fokus na Bezbednosti Saobraćaja i Energije:

● Poseban naglasak na bezbednost u sektorima saobraćaja i energetike, s
obzirom na njihovu ključnu ulogu u održavanju ekonomske stabilnosti.

● Razvoj planova zaštite kritične infrastrukture od mogućih pretnji.

Jačanje Civilnog Društva:
● Uključivanje civilnog društva u proces donošenja odluka i implementaciju
bezbednosnih politika.
 ● Promovisanje transparentnosti i odgovornosti kao ključnih principa u oblasti
nacionalne bezbednosti.

Obrazovanje i Svest Građana:

● Povećanje svesti građana o bezbednosnim pitanjima kroz obrazovanje i
informisanje.

● Razvoj programa edukacije koji će građanima omogućiti da aktivno učestvuju

u očuvanju bezbednosti zajednice.

Fleksibilnost i Brza Reakcija:

● Razvoj fleksibilnih mehanizama i brze reakcije na nepredviđene situacije.

● Poboljšanje kapaciteta za hitne situacije i brze intervencije u cilju

minimalizacije potencijalnih šteta.

6.2 Inovacije, prilagođavanje i poboljšanja

Odeljak „Inovacije, prilagođavanje i poboljšanje” u seminarskom radu o Nacionalnoj
strategiji bezbednosti Republike Srbije predstavlja ključni segment u kojem se
istražuju mogući pravci za budući razvoj strategije. To su:

1. Inovacije:
Definicija: Inovacije u kontekstu Nacionalne strategije Bezbednosti odnose se na
implementaciju novih pristupa, tehnologije i strategije kako bi se adekvatno
odgovorilo na evoluirajuće bezbednosne pretnje.

Primeri: Uvođenje naprednih tehnologija za praćenje i analizu, razvoj inovativnih

oblika obaveštajnih aktivnosti, primena savremenih metoda zaštite od kibernetičkih
napada.

2. Prilagođavanje:
Definicija: Prilagođavanje se odnosi na sposobnost sistema nacionalne bezbednosti
da reaguje na promene u okolini, kako bi očuvalo svoju relevantnost i efikasnost.

Primeri: Brza reakcija na nove bezbednosne pretnje, fleksibilnost u prilagođavanju

strategije u skladu sa dinamičnim geopolitičkim promenama, razvoj obuke i
edukacije kako bi se osigurala adekvatna priprema za nove izazove.

3. Poboljšanja:
Definicija: Poboljšanja se odnose na sistematsko unapređenje postojećih elemenata
Nacionalne strategije Bezbednosti radi povećanja njenog efekta i efikasnosti.
Primeri: Revizija postojećih politika i procedura, jačanje koordinacije između
relevantnih agencija, usklađivanje sa najnovijim međunarodnim standardima u
oblasti bezbednosti.

4. Integracija Inovacija, Prilagođavanja i Poboljšanja:

Definicija: Ključni korak u jačanju Nacionalne strategije Bezbednosti jeste integracija
inovacija, prilagođavanja i poboljšanja kao koherentnog i održivog pristupa.

Priemri: Uspostavljanje mehanizama za stalno praćenje tehnoloških trendova,

osnaživanje istraživačkih kapaciteta u oblasti bezbednosti, uspostavljanje
dinamičkog okvira za redovno ažuriranje strategije.

5. Partnerski pristup:
Definicija: Uključivanje partnera iz privatnog sektora, civilnog društva i međunarodnih
organizacija kako bi se iskoristila širina resursa, znanja i iskustva.

Primeri: Saradnja sa privatnim sektorom u razvoju i implementaciji tehnoloških

rešenja, uspostavljanje mehanizama za razmenu informacija sa susednim zemljama
radi zajedničkog suočavanja sa pretnjama.

6. Praćenje i evaluacija:
Definicija: Stvaranje sistema praćenja i evaluacije koji omogućava kontinuirano
procenjivanje uspeha strategije i identifikaciju oblasti koje zahtevaju dalje
poboljšanje.

Primeri: Periodično ocenjivanje rezultata, sprovođenje vežbi i simulacija za testiranje

sistema odziva, analiza povratnih informacija od relevantnih aktera.

7. Etički Aspekti Inovacije:

Definicija: Uzimanje u obzir etičkih principa u razvoju i implementaciji inovacija kako
bi se osiguralo da bezbednosne mere ne ugroze građanske slobode i prava.

Primeri: Usklađivanje sa međunarodnim standardima ljudskih prava, transparentnost

u korišćenju tehnologija praćenja i nadzora, osiguranje odgovornog korišćenja novih
tehnologija.
U ovoj fazi, naglasak je na adaptaciji strategije kako bi se odgovorilo na dinamično
bezbednosno okruženje, uz predlog novih ideja, tehnologija i poboljšanja u već
postojećim pristupima. Ovakav pristup omogućava državi da ostane agilna i efikasna
u suočavanju sa promenama u bezbednosnom pejzažu.
6.3 Jačanje nacionalne bezbednosti i mere

U kontekstu savremenih izazova i promenljivih bezbednosnih okolnosti, jačanje

nacionalne bezbednosti postaje imperativ za svaku državu. Ovaj segment analize će
se fokusirati na strategije i mere koje Republika Srbija može preduzeti kako bi
ojačala svoj kapacitet i efikasnost u očuvanju bezbednosti.

Analiza Pretnji i Ranjivosti

Pre nego što se preduzmu konkretne mere, ključno je sprovesti dubinsku analizu
pretnji s kojima se zemlja suočava. Ovo uključuje identifikaciju potencijalnih rizika
kao što su terorizam, kibernetički napadi, regionalna nestabilnost, organizovani
kriminal, i druga pretnja nacionalnu bezbednost. Paralelno s tim, važno je
identifikovati ranljivost u postojećim sistemima i strukturama.

Strateško Planiranje Bezbednosti

Razvoj jasnih i sveobuhvatnih strategija za bezbednost je osnovni korak ka jačanju

nacionalne bezbednosti.

Ovo podrazumeva postavljanje dugoročnih ciljeva i prioriteta, usklađivanje sa

međunarodnim standardima bezbednosti, i kontinuirano prilagođavanje strategije u
skladu sa promenama u bezbednosnom okruženju.
Saradnja s Međunarodnim partnerima

Srbija treba aktivno da radi na jačanju saradnje sa međunarodnim partnerima kako

bi efikasno suprotstavila transnacionalnim bezbednosnim pretnjama. Ovo uključuje
aktivno učešće u regionalnim i međunarodnim organizacijama, deljenje informacija, i
zajedničke akcije u borbi protiv zajedničkih pretnji.

Tehnološka Modernizacija i Kibernetička Bezbednost

U eri digitalizacije, tehnološka modernizacija je ključna za jačanje bezbednosti.

Poseban fokus treba da bude na kibernetičkoj bezbednosti kako bi se osigurala
zaštita od svih sofisticiranih kibernetičkih pretnji.

Obuka i Razvoj Ljudskih Resursa

Bezbednost zavisi ne samo od tehnologije već i od ljudi. Stoga je ulaganje u obuku i

razvoj ljudskih resursa u oblasti bezbednosti od suštinskog značaja. Ovo uključuje
obuku za profesionalce u oblasti bezbednosti, ali i podizanje svesti građana o
bezbednosnim pitanjima.

Jačanje Granične Kontrole i Migraciona Bezbednost

Sa sveprisutnim izazovima vezanim za migracije, jačanje granične kontrole i

bezbednost migracija postaju ključni aspekti nacionalne bezbednosti. Ovo uključuje
implementaciju efikasnih mera kontrole granica, saradnju sa drugim zemljama radi
suzbijanja ilegalnih migracija, i zaštitu ljudskih prava migranata.

Kontinuirana Evaluacija i Prilagođavanje

Nacionalna bezbednost je dinamičan proces koji zahteva kontinuiranu evaluaciju i

prilagođavanje. Redovno ažuriranje strategije, analiza novih pretnji, i prilagođavanje
politike i procedure su neophodni kako bi se održao visok nivo bezbednosti.

Zaključno, jačanje nacionalne bezbednosti zahteva integrisan i sveobuhvatan pristup

koji obuhvata tehničke, tehnološke, ljudske, i strateške dimenzije. Kroz primenu ovih
strategija i mera, Republika Srbija može unaprediti svoju sposobnost da efikasno
odgovori na kompleksne izazove u savremenom bezbednosnom okruženju.
 7. Zaključak
Nacionalna strategija bezbednosti Republike Srbije predstavlja vitalan dokument koji
formuliše ključne smernice, prioritete i mere u oblasti očuvanja suvereniteta i
bezbednosti zemlje. Kroz analizu istorijskog konteksta i evolucije ove strategije,
uočavamo kako se država prilagođava promenljivim geopolitičkim i bezbednosnim
izazovima. Ključni elementi strategije, kao što su definisanje pretnji, određivanje
strateških ciljeva i identifikacija resursa, postavljaju temelje za njen uspešan
implementacioni proces.

Aktuelni bezbednosni izazovi, među kojima se ističu terorizam, kibernetički napadi,

regionalna nestabilnost i migracije, zahtevaju stalnu prilagodljivost strategije.
Dosadašnja implementacija Nacionalne strategije bezbednosti otkriva niz
dostignuća, ali i izazova. Evaluacija efikasnosti preduzetih mera naglašava potrebu
za stalnim unapređenjem kako bi se bolje odgovorilo na dinamično bezbednosno
okruženje.

Perspektive za budući razvoj strategije se ogledaju u identifikaciji novih prava i

inovacija. S obzirom na brze promene u tehnologiji, geopolitičkom pejzažu i prirodi
bezbednosnih pretnji, prilagođavanje Nacionalne strategije Bezbednosti postaje
imperativ. Unapređenje mehanizama zaštite nacionalne bezbednosti, jačanje
saradnje sa partnerskim državama, i kontinuirano praćenje globalnih trendova,
predstavljaju ključne korake ka očuvanju stabilnosti i prosperiteta Republike Srbije.

U zaključku, Nacionalna strategija bezbednosti ne predstavlja statički dokument, već

dinamičan instrument prilagođavanja promenama u svetu. Njen uspeh zavisi od
sposobnosti države da anticipira nove izazove, efikasno primenjuje politiku
bezbednosti, ostvaruje saradnju sa međunarodnim partnerima. Samo kroz
kontinuirano unapređenje i fleksibilnost može se garantovati sigurnost i dobrobit
građana Republike Srbije u budućnosti.
 Reference

1. https://www.pravno-informacioni-sistem.rs

2. https://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/dokumenta/strategije/S
trategija%20nacionalne%20bezbednosti%20Republike%20Srbije.pdf

3. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Strategija_nacionalne_bezbednosti_Republike_Sr
bije
4. https://www.srbija.gov.rs/dokument/45678/strategije-programi-planovi-.php

5. https://ips.ac.rs/wp-content/uploads/2021/03/pnb1_2021-3.pdf

6. http://demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2009_10/t10_0347.htm