PROCES PRUŽANJA INTERVENCIJA U KRIZI

- 7 FAZA (Roberts A, 1991):

1. Ispitivanje letalnosti (suicidalnost i

homicidalnost) i bezbednosti
2. Uspostavljanje komunikacije, odnosa i
uticaja
3. Identifikacija glavnog problema
4. Pružanje emocionalne podrške i
podsticanje emocionalnog rasterećenja
5. Sagledavanje mogućih alternativa
6. Formulisanje plana intervenisanja
7. Praćenje sprovoñenja mera
5. Sagledavanje mogućih alternativnih rešenja
Pomoć osobi u razmatranju alternativa:
– Šta osoba veruje da je najvažniji problem koji
treba da reši?
– Čemu se osoba nada?
– Šta misli da joj je potrebno?
– Šta je osoba već pokušala da bi rešila
problem?
– Koje rešenje je funkcionisalo u prošlosti?
– Koje lične snage, osobe i resursi okoline i
društva trebaju osobi da bi rešila problem?

• Ljudi u krizi imaju specifičan kognitivni stil

(pesimizam, katastrofiranje, crno-belo). Osećaju
da imaju ograničene opcije, pa je zato nuñenje
alternativa značajna intervencija u krizi.
Rešavanje problema (1)
– Tehnika koja omogućava nošenje sa teškoćama koje
uobičajeno rezultuju simptomom
– Zahteva planiranje i realizaciju korak po korak
(neophodno je odmeriti svaki korak i neizostavljati ni
jedan, kao penjanje uz liticu)
– Koraci
• Definicija problema što preciznije, kao i
koegzistirajućih problema (potreba). Reframiranje
(reatribucija) može biti od koristi
• Što više mogućih (alternativnih) rešenja
• Procena efektivnosti (konsekvenci) svake alternative;
Šta će se dogoditi?
• Izbor jednog (ili kombinacije) rešenja; Moje rešenje
je.....
Rešavanje problema (2)

– Planiranje “korak po korak”

• Raspitati se o ....
• Zvati.....
• Isplanirati kako stići do ......
• Šta poneti?
• Alternative ukoliko ne uspe iz prve
• Pohvaliti sebe za dobar plan i zabavu
• Zapisati misli tokom i nakon izvršenja
– Realizacija
– Razmatranje realizovanih koraka i odlučivanje
šta može biti bolje isplanirano
• Tehnike u radu sa decom (opšti principi
izgradnje odnosa i uticaja)
– Pravo na privatnost (od ulaska, razgovor, kada
ne reći roditeljima (bez odobrenja), kada reći bez
odobrenja (suicidalnost)
– Dete je klijent i sa njim razgovarati iskreno (uz
“play dumb” sa adolescentima); terapeut nije
produžena ruka roditelja, policajac, sudija
– Objasniti gde je dete dovedeno i šta je to
psiholog ili psihijatar
– Razgovor o problemu može biti i u strip varijanti
sa “čika Glišom” i oblačićem (šta misli, šta oseća
u nekoj situaciji), ili Smajlijima “koje lice liči na
tebe, a koje na tvoje roditelje?”
– Privući pažnju, biti zabavan (“pseudomaničan”),
iskren, poznavati dečje igrice, bez opsesivnosti u
prikupljanju informacija i proceni
 INTERVJU SA ADOLESCENTOM
• H ome (dom, porodica)
• E ducation (školovanje)
kolovanje)
• A ctions (aktivnosti. hobi,
grupa)
• D rugs (iskustvo sa PAS)
• D epression
• S exulity (seksualnost)
• S uicdalty (suicidalnost)
• S afe (bezbednost)
HEADDSSS
• D iete
• E xercise
• F unctioning
• G ood sleep
• H appy or sad
• M altreatment
Porodična
Porodi na istorija
• Bolesti i iskustava sa bolestima
• Alkoholizam i bolesti zavisnosti
• Afektivni poreme}aji i suicid
• Upotreba alternativne nege
PROCES PRUŽANJA INTERVENCIJA U KRIZI
- 7 FAZA (Roberts A, 1991):

1. Ispitivanje letalnosti (suicidalnost i

homicidalnost) i bezbednosti
2. Uspostavljanje komunikacije, odnosa i
uticaja
3. Identifikacija glavnog problema
4. Pružanje emocionalne podrške i
podsticanje emocionalnog rasterećenja
5. Sagledavanje mogućih alternativa
6. Formulisanje plana intervenisanja
7. Praćenje sprovoñenja mera
6. Formulisanje kriznog plana intervenisanja
– Ukoliko ne postoji, treba ga formulisati jer
osobi u krizi može dati dodatni osećaj
sigurnosti
– Kratak, jasan i razvijen od strane iskusnog
stručnjaka u oblasti kriznog intervenisanja
– Planirane aktivnosti mogu osobi dati osećanje
kontrole u životu
– Plan treba da sadrži alternativna rešenja za
štetno i neproduktivno ponašanje (npr. Umesto
da vozi kada je uznemirena, treba da pozove
prijetalja ili da se igra sa psom)
– Plan se kopira za klijenta i pomagača
PROCES PRUŽANJA INTERVENCIJA U KRIZI
- 7 FAZA (Roberts A, 1991):

1. Ispitivanje letalnosti (suicidalnost i

homicidalnost) i bezbednosti
2. Uspostavljanje komunikacije, odnosa i
uticaja
3. Identifikacija glavnog problema
4. Pružanje emocionalne podrške i
podsticanje emocionalnog rasterećenja
5. Sagledavanje mogućih alternativa
6. Formulisanje plana intervenisanja
7. Praćenje sprovoñenja mera
7. Praćenje sprovoñenja mera pomoći

– Može se sprovoditi putem telefona ili u

ponovljenom ličnom kontaktu dan nakon
sprovoñenja intervencija
– Mere praćenja trebaju biti uvrštene u plan
rešavanja krize i odobrene od strane klijenta i
pomagača
– Dogovoreni vremenski okviri i pravila praćenja
se trebaju poštovati