Tehnicka Dijagnostika 1 Kragujevac

Petar Todorovic, Branislav Jeremic, Ivan Macuzic
TEHNICKA DIJAGNOSTlKA
PRVO IZDANJE
Univerzitet u Kragujevcu
Masinski fakultet u Kragujevcu
Novembar, 2009.
Autori:
dr Petar Todorovic, docent, Masinski faku1tet u Kragujevcu
dr Branislav Jeremic, redovni profesor, Masinski fakultet u Kraguje _
mr Ivan Macuzic, asistent, Masinski fakultet u Kragujevcu
TEHNICKA DIJAGNOSTIKA
Prvo izdanje
ISBN: 978-86-86663-44-3
Recezenti:
dr Dragutin Stanivukovic, redovni profesor, Fakultet tehnickih nauka
Novom Sadu
dr Branko Tadic, redovni profesor, Masinski faku1tet u Kragujevcu
Lektor:
Ana Topalovic
Izdavac:
Masinski fakultet u Kragujevcu, Sestre Janjic 6, 34000 Kragujevac
Za izdavaca:
Prof. dr Miroslav Babic, dekan Masinskog fakulteta u Kragujevcu
U redakciji Prof. dr Branis1ava Jeremica
Tiraz:
500 primeraka
Stampa:
Maradjo stamparija, Visnjicka 130, 11000 Beograd
Od1ukom Nastavno-naucnog veca Masinskog fakulteta u Kragujevcu

1/3096-5 od 15. 10. 2009. go dine ova knjiga je odobrena da se sta
osnovni univerzitetski udzbenik,
NAPOMENA: Reprodukovanje, fotokopiranje ili umnozavanje na b

nacin ili ponovno objav1jivanje ove knjige u celini ili u delovima nije doz-
bez prethodne sag1asnosti ili pismenog odobrenja autora.
Predgovor
Pod pojmom tehnicka dijagnostika podrazumeva se naucno-tehnicka

disciplina kojoj pripadaju teorija, metode i sredstva za raspoznavanje stanja
tehnickih sistema u uslovima ogranicenih informacija. Tehnicka dijagnostika je
relativno mlada naucno-tehnicka disciplina i na njen razvoj presudno utice
uvodenje novih koncepcija odrzavanja.
Osnovni cilj tehnicke dijagnostike je da se otkrije i spreci potencijalni
otkaz tehnickih sistema. To se postize merenjem karakteristicnih, odn.
dijagnostickih parametara i na osnovu odredenih kriterijuma donosi zakljucak 0
tome da li se oni nalaze u dozvoljenim granicama ili ne.
Analiza savremenih metoda za pracenje stanja tehnickih sistema
pokazuje da:
• vibracije,
• temperatura i
• produkti habanja u sredstvu za podmazivanje
predstavljaju parametre koji se najcesce kontinualno registruju i prate. Rezultati
pracenja ovih parametara sluze za donosenje relevantnih odluka 0 aktivnostima
koje kroz odrzavanje treba sprovesti. Prethodno navedene metode tehnicke
dijagnostike su detaljno opisane kroz neophodna teorijska razmatranja i veliki
broj primera, kako bi izlozena materija bila sto razurnljivija. Primeri
predstavljaju mali deo visegodisnjeg prakticnog iskustva autora.
U knjizi je dat i pregled metoda i tehnika za merenje i analizu buke, kao
i kraci prikaz metoda tehnicke dijagnostike zasnovanih na ispitivanju bez
razaranja u koje spadaju: vizuelni pregled stanja unutrasnjih i skrivenih
povrsina, ultrazvucna ispitivanja, elektromagnetna ispitivanja i radiografska
ispitivanja.
Knjiga je prvenstveno namenjena studentima koji slusaju predmet
Tehnicka dijagnostika, kao i druge srodne predmete na Masinskom fakultetu u
Kragujevcu. Autori smatraju da ce ovde obradena materija biti od velike koristi
inzenjerima i tehnicarima koji se bave problematikom odrzavanja tehnickih
sistema.
Vazno je napomenuti da je unapredenje nastave iz predmeta Tehnicka
dijagnostika na Masinskom fakultetu u Kragujevcu finansirano od strane WUS
Austria u okviru CDP+ (eng. Course Development Program+) Projekta broj
038/2006. U okviru realizacije~ Projekta izvrsena je nabavka savremene meme
platforme PULSE sa pratecim softverom.
Posebnu zahvalnost autori duguju recenzentima: Prof. dr Dragutinu
Stanivukovicu i Prof. dr Branku Tadicu koji su svojim sugestijama pomogli da
ova knjiga bude sto bolja.
Sve dobronameme primedbe i sugestije dobijene od buducih korisnika
ove knjige, u cilju upotpunjavanja i poboljsavanja novog izdanja bice sa
zahvalnoscu prihvacene.
U Kragujevcu,
Novembar, 2009.
Autori
11
Sadrzaj
1 Metode odrZavanja tehnickih sistema 1

1.1 Korektivno odrzavanje .2
1.2 Preventivno odrzavanje 3
1.2.1. Preventivno p1ansko odrzavanje 3
1.2.2. Preventivno odrzavanje prema stanju 3
1.3 Proaktivno odrzavanje 4
1.4 Poboljsanje karakteristika tehnickih sistema .4
2 Stanje tehnickih sistema i osnovne tehnike pracenja stanja 5

2.1 Tehnicki sistem i njegovo stanje 5
2.2 Detekcija, dijagnostika i prognoza otkaza 8
2.3 Tehnicka dijagnostika 9
2.3.1 Dijagnosticki parametri 9
2.3.2 Metode tehnicke dijagnostike 11
3 Pojam, ldasifikacija i digitalna obrada signala 13

3.1 Pojam signal a 13
3.2 Klasifikacij a signala 13
3.3 Digita1na obrada signala 15
3.3.1 Diskretizacija kontinua1nih signa1a 15
3.3.1.1 Diskretizacija u vremenu 16
3.3.1.2 Diskretizacija po trenutnim vrednostima signa1a 16
3.3.1.3 Greska us led preklapanja spektra 17
3.4 Frekventna analiza signala 19
3.4.1 Spektralno curenje 22
3.4.2 Efekat prigusenja pikova .23
3.4.3 Modifikacija signa1a prozorskim funkcijama 23
3.5 Sistemi za akviziciju podataka 24
111
4 Metoda tehnieke dijagnostike zasnovana na
. merenju i analizi vibracija - vibrodijagnostika .27
4.1 Znacaj vibrodijagnostike .27
4.2 Vibracije u nasem okruzenju .29
4.3 Osnovi teorije vibracija 30
4.3.1 Sistemi sajednim stepenom slobode 30
4.3.2 Sistemi sa vise stepeni slobode 34
4.4 Sile i vibracije 35
4.5 Zasto se vibracije mere? 36
4.6 Karakteristicne velicine vibracija 36
4.6.1 Parametri vibracija 39
4.7 Merenje vibracija .40
4.7.1 Rane metode merenja vibracija .40
4.7.2 Meme poluge 41
4.7.3 Davaci pomeranja 41
4.7.4 Davaci brzine 43
4.7.4 Davaci ubrzanja .44
4.7.4.1 Frekventni opseg davaca ubrzanja .47
4.7.4.2 Postavljanje davaca ubrzanja .47
4.7.4.3 Ose osetljivosti davaca .49
4.7.4.4 Izbor memih mesta 50
4.7.4.5 Uticaj mase davaca ubrzanja na tacnost merenja 52
4.7.4.6 Ostecenja davaca ubrzanja i uticaj okruzenja na tacnost
merenja 53
4.7.4.7 Konstruktivna resenja davaca ubrzanja 54
4.7.4.8 Kalibracija 55
4.8 Instrumenti za merenje vibracija 56
4.9 Dozvoljeni nivoi vibracija 60
4.9.1 Standardi u oblasti merenja i analize vibracija 60
4.9.1.1 ISO 2372 61
4.9.1.2 ISO 10816 63
4.10 Merenje faznog ugla 65
5 Identifikacija otkaza preko merenja i analize vibracija 67

5.1 Znacaj frekventne analize 67
5.2 Koje otkaze je moguce identifikovati analizom vibracija? 69
5.3 Karakteristicne ucestanosti tehnickih sistema 70
5.4 Fazni ugao 70
5.5 Identifikacija pojedinih tip ova otkaza 71
5.5.1 Debalans 71
5.5.2 Iskrivljeno vratilo rotora 75
lV
5.5.3 Nesaosnost. ,.76
5.5.3.1 Paralelna nesaosnost 77
5.5.3.2 Ugaona nesaosnost 77
5.5.3.3 Slicnosti i razlike u ponasanju usled nesaosnosti i
iskrivljenosti vratila rotora 79
5.5.4 Nepravilno postavljen lezaj 79
5.5.5 Gubitak mehanicke veze , 80
5.5.5.1 Gubitak mehanicke veze unutar tehnickog sistema 80
5.5.5.2 Gubitak mehanicke veze izmedu tehnickog sistema i
postolja 81
5.5.5.3 Gubitak mehanicke veze izmedu postolja tehnickog sistema i
fundamenta 81
5.5.6 Kontakt rotora i statora 83
5.5.7 Otkazi kliznih lezajeva 83
5.5.7.1 Povecan zazor 84
5.5.7.2 Nestabilnost uljnog vrtloga kod kliznog lezaja 85
5.5.7.3 Nestabilnost podmazivanja 85
5.5.7.4 "Suvo" vrtlozenje 86
5.5.8 Otkazi kotrljajnih lezajeva 86
5.5.8.1 Metode zasnovane na analizi vibracija u frekventnom
domenu 86
5.5.8.2 SPM metoda 90
5.5.9 Otkazi kaisnih prenosnika 94
5.5.9.1 Osteceni, nedovoljno zategnuti ili neupareni kaisevi 95
5.5.9.2 Ostecenja kaisnika 96
5.5.9.3 Nepravilan medusobni polozaj kaisnika 97
5.5.9.4 Ekscentricnost kaisnika 98
5.5.9.5 Rezonanca kaiseva 98
5.5.10 Otkazi zupcastih prenosnika 99
5.5.11 Otkazi vezani za strujanje fluida 104
5.5.11.1 Diskontinuitet strujanja l04
5.5.11.2 Turbulencija proticanja radnog fluida l06
5.5.11.3 Kavitacija l07
5.5.12 Prsline na rotoru 107
6 Analiza ulja za podmazivanje i produkata babanja .109

6.1 Sastav ulja za podmazivanje l 09
6.2 Karakteristike ulja za podmazivanje 112
6.3 Klasifikacija ulja za podmazivanje 114
6.4 Kontaminacija ulja za podmazivanje 115
6.4.1 Kontaminacij a ulj a mehanickim necistocama 116
v
6.4.1.1 Kontaminacija uneta u sistem u toku procesa
izrade i montaze 117
6.4.1.2 Kontaminacija uneta preko novog u1ja 118
6.4.1.3 Kontaminacija koja prodire u sistem iz oko1ine 118
6.4.1.4 Kontaminacija koja se generise unutar sistema 119
6.4.2 Kontaminacija u1ja za podmazivanje vodom 123
6.5 Mesto i uloga ana1ize u1ja za podmazivanje u odrzavanju
tehnickih sistema 125
6.5.1 Preventivno odrzavanje i analiza u1ja za podmazivanje .125
6.5.2 Koncept proaktivnog odrzavanja 126
6.6 Procedura za sprovodenje ana1ize u1ja za podmazivanje 127
6.6.1 Definisanje nacina za sprovodenje ana1ize u1ja i metodo1ogije
za uzorkovanje u1ja 128
6.6.1.1 Uzorkovanje u1ja 130
6.6.2 Definisanje granicnih vrednosti izabranih dijagnostickih
parametara 134
6.7 Testovi za analizu u1ja za podmazivanje 135
6.7.1 Analiza viskoznosti 136
6.7.2 Odredivanje broja cestica 138
6.7.2.1 Standardi za defmisanje nivoa cistoce u1je 138
6.7.2.2 Instrumenti za odredivanje koncentracije cestica u u1ju 141
6.7.3 Ferografija 143
6.7.3.1 Testovi za ispitivanje gustine ferografskih cestica 143
6.7.3.2 Analiticka ferografija 143
6.7.4 Odredivanje sadrzaja vode u u1ju 145
6.7.5 Osta1i testovi 148
7 Infracrvena termografija 149

7.1 Teorijske osnove beskontaktnog merenja temperature .149
7.1.1 Infracrveno zracenje 150
7.1.2 Zracenje cmog tela 151
7.1.3 Zracenje rea1nog tela 154
7.2 Detektori Ie zracenje 155
7.3 Instrumenti za Ie termografiju 158
7.3.1 Radijacioni termometri 158
7.3.2 Ie 1inijski skeneri 161
7.3.3 Ie termografske kamere 162
7.3.3.1 Tipovi Ie termografskih kamera 162
7.3.3.2 Princip rada Ie termografske kamere 163
7.3.3.3 Osnovne karakteristike Ie termografskih kamera 165
VI
7.3.3.4 Osnovne karakteristike softvera za IC terrnografske
kamere 170
- Primena infracrvene terrnografi j e l 72
.4.1 Ispitivanje mehanickih sistema 173
7.4.2 Ispitivanje elektricnih i elektronskih sistema 174
7.4.3 Ispitivanje energetskih sistema .176
7.4.4 Primena IC terrnografije u gradevinarstvu 178
Buka
8.1 Zasto se meri buka? 179
8.2 Zvuk i buka - fizicke osobine .179
8.2.1 Ucestanost i talasna duzina 182
8.2.2 Jacina zvuka 184
8.2.3 Tezinske krive za procenu buke 185
8.2.4 Nivo zvucne snage 186
8.2.5 Ekvivalentni nivo buke 187
8.2.6 Oktavni opsezi buke 187
8.3 Merenje buke 189
8.3.1 Davaci za merenje buke - mikrofoni 189
8.3.2 Fonometri 190
9 Metode ispitivanja bez razaranja 193

9.1 Vizuelni pregled stanja unutrasnjih i skrivenih povrsina 193
9.1.1 Boroskopi 194
9.1.2 Fiberskopi 195
9.1.3 Videoskopi 195
9.2 Ultrazvucno ispitivanje 196
9.2.1 Ultrazvucno ispitivanje curenja i
stanja mehanickih komponenti .197
9.2.2 Ultrazvucno merenje debljine zidova 198
9.2.3 Ultrazvucna defektoskopija 199
9.3 Elektromagnetna ispitivanja 200
9.3.1 Ispitivanje koriscenjem vrtloznih struja .200
9.4 Radiografska ispitivanja 201
Literatura 203
Vll
Edited by Foxit Reader
Copyright(C) by Foxit Software Company,2005-2008
For Evaluation Only.
1
Metode odrzavanja tehnlekih sistema
Odrzavanje se danas definise kao proces u kojem se sve aktivnosti
sprovode prema unapred definisanim kriterijumima cilja (troskovi,
raspolozivost, efektivnost, pouzdanost itd.). Odrzavanje moze da se definise i
kao skup mera i postupaka za otklanjanje otkaza, odnosno sprecavanje njihove
pojave.
Sire posmatrano, sistem odrzavanja predstavlja deo poslovnog sistema i
kroz njegovo dizajniranje/redizajniranje treba da se integrisu: optimalna
organizacija, relevantne tehnologije, informacioni sistem kao osnov
objedinjavanja raspolozivih resursa i inzenjerska ekonornija.
U skladu sa savremenim pristupima u resavanju problema odrzavanja u
svetu i sadasnjim nivoom tehnickog razvoja kod nas, u potpunosti se moze
prihvatiti i primeniti osnovna podela prikazana na slici 1.1.
II ODRZAVANJE I -------------------l
I
I I
I I I I
POBOLJSANJE
KOREKTIVNO
I PREVENTIVNO I IPROAKTIVNOI KARAKTERISTIKP
TEH. SISTEMA
I I I I I
NEPLANSKO PLANSKO PREMASTANW

identifikacija - modifikacija
- neocekivani - periodicno -prema i eliminacija
otkaz (fiksni potrebi uzrocnika - rekonstrukcija
-popravka intervali) (promenljivi otkaza
intervali)
Slika 1.1 Metode odrzavanja
Moze se reci da postoje tri osnovne metode odrzavanja i dye glavne

podgrupe preventivnog odrzavanja. U praksi se najcesce srecemo sa njihovim
kombinacij ama.
Na slici 1.2 prikazan je uticaj metoda odrzavanja na raspolozivost koja
se odnosi na vremenski stepen iskoriscenja tehnickih sistema.
1
PROAKTlVNO J
[PREVENTlVNO
PREMA STANJU
J otkriti uzrok
promene stanja
[PFEVENTIVNO] pratiti promenu
PLANSKO stanja
[ KOREKTIVNO J popraviti pre

pojave otkaza
popraviti
posle otkaza
Slika 1.2 Uticaj metoda odrzavanja na nivo raspolozivosti tehnickih sistema
1.1 Korektivno odrzavanje

Korektivno odrzavanje je metoda odrzavanja kod koje se dopusta
eksploatacija tehnickog sistema do pojave otkaza, a bez prethodnih pregleda i
pracenja stanja tog sistema.
Zadatak korektivnog odrzavanja je da element i/ili tehnicki sistem iz
stanja "u otkazu" dove de u stanje "u radu". Element koji je pri tome otkazao
popravlja se ili zamenjuje novim.
Polazeci od cinjenice 0 uvek prisutnoj neodredenosti promene stanja
elemenata tehnickog sistema, promenom metode korektivnog odrzavanja pojavu
dugih zastoja, tj. prekida u eksploataciji treba prihvatiti kao neminovnost.
Kod korektivnog odrzavanja tezi se potpunom iskoriscenju raspolozivog
resursa, sto na neb nscin predstavlja gotovo jedinu prednost u odnosu na niz
nedostataka.
Osnovni nedostatak korektivnog odrzavanja predstavlja nemogucnost
predvidanja ukupnog broja otkaza, trenutka njihovog nastanka i vremena
trajanja. U takvim uslovima nemoguce je planirati bilo kakve detaljne aktivnosti
u cilju racionalizacije poslova na odrzavanju tehnickih sistema. Pored toga,
veoma je cesta pojava vise medusobno povezanih otkaza. Ovo dovodi do
dugotrajnih zastoja opreme kao i visokih troskova odrzavanja.
Iz svega napred navedenog, generalno se moze reci da se korektivno
odrzavanje ne preporucuje za slozene i skupe tehnicke sisteme, odnosno u
proizvodnim sistemima gde otkazi dovode do dugotrajnih zastoja, visokih
troskova odrzavanja i ugrozenosti tehnoloskog procesa, ljudi i okoIine.
•
.2 Preventivno odrzavanje
Uloga i znacaj preventivnog odrzavanja se najbolje shvataju ako se zna
.:: e otkazi tehnickih sistema pojavljuju u najgore moguce vreme, odnosno kada
-~ najvise zuri sa ispunjenjem plana proizvodnje i kada su mogucnost prodaje i
eena proizvoda na trzistu dobri. Vreme otkaza u ovakvim slucajevima moze da
traje od nekoliko cas ova do nekoliko dana.
Preventivno odrzavanje je uvek bolje nego korektivno, a moze biti po
obimu nedovoljno ili preobimno. Samo na prvi pogled je najbolje i najlakse
reventivno ne raditi nista jer to prividno i najmanje kosta. Kod optimalno
eiranog preventivnog odrzavanja postignut profit visestruko prevazilazi
sredstva ulozena u odrzavanje.
Praveci paralelu izmedu prednosti i nedostataka preventivnog
odrzavanja moze se reci da su prednosti znatno izrazenije. U vecini slucajeva
odnos izmedu prednosti i nedostataka varira u zavisnosti od vrste preventivnog
odrzavanja,
1.2.1. Preventivno plansko odrzavanje

Najveci broj onih koji rade u oblasti odrzavanja pod pojmom
preventivno plansko odriavanje podrazumevaju fiksne intervale u kojima se
izvode odredene aktivnosti. Ove aktivnosti se izvode sedmicno, mesecno,
kvartalno, sezonski ili po nekim drugim unapred odredenim intervalima.
Izvodenje aktivnosti odrzavanja po planiranim intervalima je samo po
sebi korak napred prema sistemu odrzavanja zasnovanom na stvamim
potrebama.
1.2.2. Preventivno odrzavanje prema stanju

Ovakav nacin odrzavanja je zasnovan na periodicnom ili neprekidnom
pracenju stanja tehnickih sistema i registrovanju problema koji dovode do
pojave otkaza. To omogucava da se blagovremeno pripreme odgovarajuci
rezervni delovi, obezbedi osoblje i otklone problemi pre nego sto dovedu do
otkaza sa veoma ozbiljnim posledicama.
Obicno se kod tehnickih sistema odaberu najuticajniji parametri sa
aspekta kvaliteta obavljanja funkcije cilja tehnickog sistema i preko njih se vrsi
dijagnostika (ili pracenje) stanja. Analiza savremenih metoda za pracenje stanja
tehnickih sistema pokazuje da:
• vibracije,
• temperatura i
• produkti habanja u sredstvu za podmazivanje
predstavljaju parametre koji se najcesce kontinualno registruju i prate. Rezultati
pracenja ovih parametara sluze za donosenje relevantnih odluka 0 aktivnostima
koje kroz odrzavanje treba sprovesti.
3
Ako se napravi paralela izmedu preventivnog planskog i odrzavanja
prema stanju, dolazi se do dalje izlozenih zakljucaka. Kod preventivnog
planskog odrzavanja, aktivnosti vezane za zamenu ili popravku elemenata
zasnovane su mahom na statistickom pracenju srednjeg vremena rada do pojave
otkaza. Ovakav pristup omogucava pojavu otkaza sa ozbiljnim posledicama ili
dovodi do izvodenja nepotrebnih aktivnosti. Kod odrzavanja prema stanju,
aktivnosti se izvode u najpovoljnijem trenutku, tj. onda kada stanje tehnickog
sistema to zahteva.
Preventivnim odrzavanjem prema stanju se ne mogu u potpunosti
eliminisati korektivno i preventivno plansko odrzavanje, ali se njegovom
primenom znacajno smanjuje broj nepredvidenih otkaza.
1.3 Proaktivno odrzavanj e

Koncept proaktivnog odrzavanja se relativno skoro pojavio u
industrijskoj praksi. Prvi rezultati primene su ukazali na potpunu opravdanost
ovakvog pristupa.
Osnovni principi u proaktivnom odrzavanju su identifikacija i
eliminacija uzrocnika otkaza. Proaktivni pristup problemu odrzavanja tehnickih
sistema baziran je na stalnom pracenju i kontroli osnovnih uzrocnika otkaza i
aktivnostima na njihovom eliminisanju ili znacajnom smanjenju negativnog
dejstva.
Proaktivni koncept ne prihvata otkaz kao normalno i moguce stanje.
Sprovodenjem niza adekvatnih mera nastoji se da do otkaza uopste ne dode.
Jednostavno receno, tezi se da svaki tehnicki sistem "vodi zdrav zivot" i da mu
se na taj nacin maksimalno produzi vek eksploatacije.
1.4 Poboljsanje karakteristika tehnickih sistema

Osnovne aktivnosti u cilju poboljsanja karakteristika tehnickih sistema
su modifikacija i rekonstrukcija.
Modifikacija predstavlja prilagodavanje tehnickih sistema u cilju
koriscenja rezervnih delova najnovije generacije.
U okviru rekonstrukcije izvodi se zamena citavih podsklopova, agregata
i sistema sa resenjima koja predstavljaju aktuelni nivo razvoja tehnike.
Aktivnosti u okviru poboljsanja karakteristika tehnickih sistema
najvecim delom sprovodi osoblje koje je angazovano na poslovima odrzavanja.
4
2
Stanj e tehnickih sistema i
osnovne tehnike pracenja stanja
U ovom poglavlju ce biti definisan pojam tehnickog sistema, date
njegove osnovne karakteristike i nacin definisananja njegovog stanja. Bice data i
definicija tehnicke dijagnostike, objasnjeni pojmovi detekcije otkaza,
dijagnostike i prognoze. Pored toga, data je i definicija dijagnostickih
parametara i osnovnih tehnika za njihovo pracenje.
2.1 Tehnicki sistem i njegovo stanje

Pod pojmom tehnicki sistem podrazumeva se skup elemenata, njihovih
karakteristika i relacija izmedu elemenata povezanih u cilju ostvarivanja
funkcije cilja tehnickog sistema, odnosno promene stanja sistema. Najuopstenije
posmatrano, svaki sistem, pa i tehnicki, vrsi transformaciju materijala, energije i
informacija.
Tehnicki sistem je vestacki sistem koji nastaje posrednim ili
neposrednim delovanjem coveka. Slicnost izmedu tehnickog i prirodnog sistema
ogleda se kroz sledece karakteristike:
•
celovitost,
•
adaptivnost,
•
stabilnost,
•
zatvorenost (otvorenost),
•
povratnu spregu, itd.
Tehnickim sistemima pripadaju kako obicni alati i pribori (rucna stega,
dizalica i sl.), tako i savremene kosmicke letilice, roboti, automobili, alatne
masine, ...
Svaki tehnicki sistem je sastavljen od podsistema, odnosno elementamih
ili osnovnih sistema ( OS;). Osnovni sistemi su medusobno povezani relacijama
(Rij)' Ukoliko postoji interakcija izmedu elemenata sistema i okoline, sistem je
otvoren, dok je u suprotnom zatvoren. Struktura tehnickog sistema sa osnovnim
interakcijama prikazana je na slici 2.1.
5
if OKOLINA
~
Slika 2.1 Struktura tehnickog sistema
Na slici 2.2 prikazan je jedan savremen tehnicki sistem - vertikalna

CNC glodalica sa svojim podsistemima.
ID.chanicki
- noseca konstrLL:
- sisterrri za vode
- elerrrenti za ve2
elektromehanleki upravljacki sistemi

- elektromotori, t::r
- upravljacka elektronika, ;
- elektricne sklopke, - servo motori, :: ~~~:Ilil
- transformatori i s1. - enkoderi,
- zavojna vretena i s1.
hidraulieni
- sistem za SHP, pneumatski
- pumpa, - sistem za
- filter, stezanje alata
- sistem razvoda.
Slika 2.2 Vertikalna CNC glodalica
Osnovne osobine svakog tehnickog sistema su dinamicnost i

determinisanost. Dinamicnost odreduju upravljacke akcije koje dovode do
promene stanja sistema u vremenu. Determinisanost omogucava definisanje
stanja sistema u svakom trenutku vremena i prognoziranje buducih stanja u
zavisnosti od upravljackih akcija.
6
U toku eksploatacije tehnicki sistem je izlozen dejstvu okoline (vlaga,
prasina, top Iota, vibracije, ...). Osim navedenog postoji i unutrasnje dejstvo i
one moze biti vezano za:
• parametre procesa eksploatacije (sila, temperatura, oscilacije, ...) i
• naslede (eksploatacijsko i tehnolosko).
U toku eksploatacije dolazi do promena karakteristika elemenata
tehnickog sistema (usled habanja, starenja, deformisanja, ...), a samim tim i do
promene stanja tehnickog sistema. Uopsten prikaz bilo kog tehnickog sistema sa
njegovim karakteristicnim velicinama datje na slici 2.3.
kontrolisan
ulaz (U) TEHNICKI izlaz (1)
SISTEM
poremecaj unutrasnje velicine (S)
Slika 2.3 Opsti prikaz tehnickog sistema
Sa tehnickog aspekta, stanje sistema definise se skupom fizickih

parametara. Pracenjem i uporedivanjem promena ovih parametara u vremenu
donosi se zakljucak 0 stanju tehnickog sistema. Karakteristicne velicine sa slike
2.3 mogu se predstaviti kao visedimenzionalni vektori, gde su:
• vektor ulaza: U = (uJ>u2, ••• ,uJ,
• vektor unutrasnjih velicina ili karakteristika rada sistema:
S = (Sl,S2, ... ,Sm) i
• vektor izlaza J = (iI' i2 , ••• , i,).
Na osnovu izlaznog vektora definise se stanje tehnickog sistema. Sa
aspekta funkcije cilja tehnickog sistema bitno je pratiti vektor izlaza sistema, pri
tacno definisanom ulaznom vektoru.
Stanje tehnickog sistema u nekom vremenskom trenutku moze biti:
1. u radu, ili prikazano pomocu izraza:
J=rp(U,S,t) i (3.1)
2. u otkazu, odnosno:
. .
J =rp\U,S,t
( .) (3.2)
gde je t vreme.
Izlaz pri kontrolisanom ulazu zavisi sarno od unutrasnjih velicina
sistema. Ukoliko dode do promena unutrasnjih velicina sistema S*, odnosno
funkcije cilja tehnickog sistema rp*, doci ce do promene izlaznih velicina J*.
Promene izlaznih velicina (parametara), pri konstantnom ulazu, znak su da se
7
tehnicki sistem nalazi u otkazu. To znaci da se stanje tehnickog sistema, ili bilo
kog drugog sistema, moze odrediti preko pracenja izlaznih velicina,
Pod otkazom se podrazumeva dogadaj koji se javlja u trenutku kada
vrednost nekog od izlaznih parametara dostigne gomju ili donju dozvoljenu
granicnu vrednost, ili prede te vrednosti. Otkaz moze da uzrokuje i potpuni
gubitak radne sposobnosti tehnickog sistema.
Pri konstrukciji novih tehnickih sistema velika paznja se poklanja i
zadovoljenju strogih preporuka vezanih za bezbednost i sto manji rizik od
povrede lica koja ih opsluzuju, zatim za jednostavnost recikliranja nakon isteka
zrvotnog veka i sl. U tom smislu cak i pojava viseg nivoa buke kod ovih
tehnickih sistema, iako sustinski ne utice na kvalitet obavljanja funkcije cilja
tehnickog sistema, predstavlja otkaz. Poviseni nivo buke povecava rizik od
pojave profesionalnog ostecenja sluha.
2.2 Detekcija, dijagnostika i prognoza otkaza

Pracenje stanja nekog sistema, bilo da je on mehanicki, elektricni,
bioloski, socijalni, drustveni, ili bilo koji drugi, moze se posmatrati u tri nivoa.
To su:
1. Detekcija otkaza (eng. fault detection): osnovno saznanje da stanje u
otkazu postoji. Ukoliko ovo saznanje ne postoji, nece biti preduzeta
nikakva akcija u cilju sprecavanja potpunog otkaza.
2. Dijagnostika otkaza (eng. diagnosis ili fault diagnosis): nivo znanja
neophodan za odredivanje prirode i lokacije uzroka otkaza. Ovo
saznanje se koristi u donosenju odluke 0 ozbiljnosti otkaza, kao i
utvrdivanju koje je preventivne i korektivne mere potrebno preduzeti.
Drugi naziv koji se srece u literaturi za dijagnostiku stanja je
identifikacija stanja.
3. Prognoza (eng. prognosis): predvidanje ili procena moguceg toka
razvoja i oblika pojavljivanja otkaza.
Nivo pracenja stanja u cilju prevencije otkaza u najvecoj meri zavisi od
samog tehnickog sistema, njegovog znacaja, kao i posledica koje potencijalni
otkaz moze da uzrokuje. Ako je tehnicki sistem, npr. pumpa za ulje, relativno
niske cene, primenice se samo metode za detekciju otkaza. U slucaju da je otkaz
na pumpi detektovan, purnpa za ulje bice zamenjena novom. Sa druge strane,
kod visoko odgovomih tehnickih sistema, kao sto je npr. turboagregat za
proizvodnju elektricne energije sa pripadajucim pomocnim postrojenjima,
potrebno je sprovesti najvisi nivo pracenja stanja koji podrazumeva neprestano
pracenje vitalnih parametara, detekciju i dijagnostiku stanja, kao i ukljucenje
svih raspolozivih resursa u cilju prognoze stanja sistema u buducnosti.
8
Tehnicka dijagnostika
Pod pojmom tehnicka dijagnostika podrazumeva se naucno-tehnicka
ciplina kojoj pripadaju teorija, metode i sredstva za raspoznavanje stanja
- nickin sistema u uslovima ogranicenih informacija.
Osnovni cilj tehnicke dijagnostike je da se otkrije i spreci potencijalni
tkaz, To se postize merenjem karakteristicnih (dijagnostickih) parametara i na
- ovu odredenih kriterijuma donosi zakljucak 0 tome da li se oni nalaze u
.; zvoljenim granicama ili ne. Najbolje je za ocenu stanja nekog tehnickog
sterna uzeti u razmatranje vise dijagnostickih parametara.
U sadasnjim uslovima, konkurentnost na svetskom trzistu obezbeduje se
:: voljnim odnosom cena/kvalitet i isporukom proizvoda na vreme. Kvalitet i
cena proizvoda su u direktnoj vezi sa stanjem proizvodne opreme, odnosno
-' 'oom njenog odrzavanja. Ako se analiziraju svetski trendovi u oblasti
odrzavanja, moze se izvesti zakljucak da se globalna strategija menja i
::rilagodava onoj koja je vezana za rad opreme bez otkaza. To znaci da u svakom
zrenutku treba pratiti karakteristicne parametre stanja opreme i postavljati
ijagnozu na osnovu koje se odreduju dalje aktivnosti odrzavanja. Sve ovo
zkazuje na veliku ulogu tehnicke dijagnostike koja poslednjih godina dozivljava
ekspanziju razvojem novih metoda dijagnostike (primena lasera, ultrazvuka,
mfracrvenog zracenja, savremenih metoda analize vibracija i s1.).
Tehnicka dijagnostika nalazi siroku primenu i pri projektovanju novih
• oizvoda, kada se karakteristike prototipova snimaju na probnom stolu. Ukoliko
stoje odstupanja izmedu proracunatih i izmerenih vrednosti parametara, daje
se predlog za modifikaciju postojeceg resenja.
_.3.1 Dijagnosticki parametri

Fizicke velicine koje su prisutne u procesu obavljanja funkcije cilja
hnickog sistema mogu posluziti kao karakteristicni (dijagnosticki) parametri za
racenje promene stanja tehnickog sistema. Da bi se neki parametar primenio
KaOdijagnosticki, mora da zadovolji osnovne zahteve koji se odnose na:
• jednoznacnost promene,
• dovoljnu osetljivost promene i
• pristupacnost i lakocu merenja.
Uopstenije posmatrano, dijagnosticki parametri mogu se podeliti na:
• direktne (parametri vezani za obavljanje funkcije cilja tehnickog
sistema) i
• indirektne (parametri vezani za kvalitet obavljanja funkcije cilja).
9
PRIMER:
Zupcasta pumpa
Slika 2.4 Zupcasta pumpa
Ulazni parametri:
• broj obrtaja n, min-!
• obrtni moment M, Nm
Izlazni parametri:
• pritisak p, bar
• protok V, m3/h
Unutrasnje vellcine:
• trenje izmedu kontaktnih povrsina,
• temperatura ulja,
• oscilatomo ponasanje,
• produkti habanja i dr.
Dobro poznavanje funkcionisanja tehnickih sistema preduslov je za

definisanje i izbor dijagnostickih parametara. Algoritam za izbor i ocenu
dijagnostickih parametara dat je na slici 2.5.
Posle izbora dijagnostickih parametara pristupa se izboru i razradi
dijagnostickih metoda, izboru davaca i pratece meme opreme.
Ukoliko izabrani dijagnosticki parametar nema dovoljnu osetljivost
promene, ili ako se njegovom prirnenom ne moze doneti jednoznacna dijagnoza,
potrebno je vratiti se na pocetak i izvrsiti ponovno definisanje i izbor novih
dijagnostickih parametara.
10
POCETAK
______________ t-,
definisanje i izbor
:ii""""~~~""11'1
dijagnostickih
I
I
parametara
I
I
I
I
I
ocena osetljivosti izbor i razrada

promeneizabranih metoda
parametara dijagnostike
izbor davaca i
pratece
merne opreme
. Slika 2.5 Izbor i ocena dijagnostickih parametara
Za identifikaciju uzroka koji dovodi do pojave otkaza neke komponente

tehnickog sistema moze se primeniti vise razlicitih metoda tehnicke
--~agnostike. U tom slucaju, veca je i verovatnoca da je postavljena dijagnoza
Vna.Kod identifikacije stanja visokoodgovornih tehnickih sistema, posebno, za
- jodgovomije funkcionalne celine potrebno je odabrati vise dijagnostickih
oarametara (odn. primeniti vise metoda dijagnostike). Ukoliko je izmedu
zzabranih dijagnostickih parametara moguce uspostavljanje korelativnih veza,
~ lazi se do. pouzdanije dijagnoze, a na osnovu nje i do optimalne aktivnosti iz
lasti odrzavanja.
_.3.2 Metode tehnieke dijagnostike

Kod tehnickih sistema koji su danas u upotrebi najzastupljenije su
etode tehnicke dijagnostike zasnovane na:
• merenju i analizi vibracija,
/
• pracenju terrnlckog stanja i

• analizi produkata babanja u ulju za podmazivanje.
Pored pomenutih, u upotrebi su i metode tehnicke dijagnostike
zasnovane na:
• pracenju procesnib parametara (pritisak, protok, sila, obrtni moment,
vlaznost i s1.) i
11
• metodama ispitivanja bez razaranja (veliki broj ultrazvucnih metoda,
elektromagnetna i magnetna testiranja, vizuelna inspekcija i dr.).
U poglavljima koja slede bice detaljnije opisane najzastupljenije metode
od gorenavedenih metoda tehnicke dijagnostike.
12
3
Pojam, Idasifikacija i
digitalna obrada signala
.1 Pojam signala
Pod signalom se u nauci i tehnici obicno podrazumeva neka fizicka
elicina koja zavisi od vremena, prostomih koordinata ili neke druge nezavisno
omenljive. Signal je namerno izazvana fizicka velicina koja u sebi nasi
- ifomaciju a procesu u kame je nastala.
Svaki signal u sebi nosi poruku koja je nastala u procesu generisanja
signala, Uzimajuci u obzir sadasnji nivo razvoja tehnike, a posebno elektronike,
.ada kazemo signal u najvecem broju slucajeva mislimo na elektricni signal.
3.2 Klasifikacija signala

Postoje dye osnovne klase signala: stacionarni i nestacionarni (slika
3.1).
stacionami signali nestacionarni signali
nestacionami
deterministicki slucajni
tranzijentni
signali signali
Slika 3.1 Klasifikacija signala
13
Stacionami signali se mogu pode1iti na: deterministicke i slucajne
signale. Nestacionami signali se mogu podeliti na: nestacionarne kontinualne
signale i nestacionarne tranzijentne signale.
Stacionarni deterministicki signali se mogu predstaviti pomocu neke
definisane vremenske funkcije (nap on sinusnog ob1ika, povorka pravougaonih
impu1sa i s1.). Osnovna osobina deterministickih signa1a je da se njihova
vrednost u svakom trenutku moze predvideti.
Slucajnim (stohastlckih) signalima nazivaju se oni signali kod kojih se
promene vrednosti neke njihove karakteristicne velicine (ucestanosti, amplitude,
i s1.) ne mogu precizno predvideti u nekom trenutku vremena u buducnosti. Ako
takav signal zelimo da predstavimo nekom vremenskom funkcijom, tada ce
vrednosti te funkcije biti poznate u proslosti, a nepoznate u buducnosti. Takve
funkcije se nazivaju slucajnim funkcijama.
Nestacionarni kontinualni signali imaju slicnosti i sa tranzijentnim i sa
stacionamim signa1ima. Oni se tokom ana1ize mogu posmatrati kao slucajni
signali i1i se mogu pode1iti na manje delove i posmatrati kao tranzijentni.
Tranzijentni signali su oni signa1i koji tokom posmatranja zapocinju i
zavrsavaju sa nekim konstantnim nivoom (obicno nulom).
Signa1e prema njihovoj prirodi mozemo pode1iti na: kontinualne
signale idiskretne signale.
A A
Amax Amax
Amin Amin
OL---------------------· OL-~~--------------~
t
~ ~
Slika 3.2 Priroda signa1a, a) kontinualan signal i b) diskretan signal
Kontinualni signali se uvek pojavljuju kao kontinua1ne funkcije

vremena (slika 3.2.a). Kontinua1ni signali mogu imati bilo koju vrednost unutar
domena u kome su definisani.
Diskretni signali se javljaju kao nizovi odvojenih elemenata i mogu
imati konacan broj razlicitih vrednosti. Pomenuti elementi nazivaju se
simbolima. Simboli mogu biti: slova, note, bitovi. Cesto se simboli grupisu tako
da slova obrazuju reci, brojke visecifrene brojeve, note akorde, a bitovi bajtove.
Diskretni signal A (slika 3.2. b) moze da ima sarno strogo odredene diskretne
vrednosti A], A2' ... koje cine jedan konacan skup.
14
i~rc~.v1no data klasifikacija signala na kontinualne i diskretne je
tna teorija pokazuje da, u sustini, bilo koji fizicki fenomen ima
~ .•...•
emi karakter. Medutim, uvedena klasifikacija je podesna i kao takva
~::-..:::=::.:to ce se videti u daljem izlaganju.
realni kontinualni signali koji u sebi nose zeljenu informaciju 0
•._.~ __ come su nastali su slucajni signali. Kada se sprovede analiza oyakvih
.;.._~,-' azi se do zakljucka da je glavni deo njihovog spektra koncentrisan u
cnom intervalu ucestanosti, od O+lrn (slika 3.3).
___ ._, •..•••
nivo smetnji
---------
o 1
Slika 3.3 Amplitudnofrekventna karakteristika realnog signala
Iznad ucestanosti z, spektralna gustina amplituda realnog signala postaje

mala da dolazi do njenog .maskiranja'' uvek prisutnim smetnjama (slika
_ . Prenos dela spektra za ucestanosti 1>lm nema nikakvog smisla. Ovakva
statacija dozvoljava da se u prvoj aproksimaciji sve kontinualne poruke
= predstaviti skupom kontinualnih funkcija ciji je spektar strogo ogranicen
estanoscujj;
_.3 Digitalna obrada signal a
_.3.1 Diskretizacija kontinualnih signala

Postavlja se pitanje: da li je moguce izvrsiti diskretizaciju kontinualnih
signala, a da se pri tome ne izgube njihove osobine koje oni imaju kao nosioci
ruka? Odgovor je potvrdan. Da bi se kontinualni signal diskretizovao,
trebno je izvrsiti diskretizaciju signala u vremenu i diskretizaciju po
trenutnim vrednostima signala.
15
3.3.1.1 Diskretizacija u vremenu
Osnov za diskretizaciju u vremenu predstavlja teorema odabiranja
koja glasi:
Ako kontinualna funkcija vremena A(t) ima spektar koji se nalazi IT
intervalu ucestanosti od O+j;m onda je ta funkcija u potpunosti definisana
svojim trenutnim vrednostima uzetim u ekvidistantnim tackama koje na
apscisi obrazuju niz sa intervalima izmedu clanova niza:
1
D..t=t. +t, =-- (3.1)
J I 2. I'
Jm
Vremenski period D..t zove se period odabiranja (dikretizacije). Za

prakticnu primenu, period odabiranja se bira tako da zadovolji nejednakost
D..t <S, _1_. Proces odabiranja prikazanje na slici 3.4.

z.t;
A(t)
-2D..t -D..t 0 D..t 2!J.t t, tj

Stika 3.4 Diskretizacija u vremenu
3.3.1.2 Diskretizacija po trenutnim vrednostima signala

Signal diskretizovan u vremenu i dalje moze da ima beskonacno rnnogo
vrednosti u oblasti u kojoj je definisan, tako da skup koji ga predstavlja takode
ima beskonacno rnnogo elemenata. Zbog toga je potrebno izvrsiti redukciju
broja eIemenata pomenutog skupa. To se postize tako sto se nivoi signala koji se
medu sobom malo razlikuju tretiraju kao isti. U zavisnosti od toga koliko zelimo
da signal posle diskretizacije po trenutnim vrednostima bude veran, biramo
korak kvantizacije ili kvant D..a (slika 3.5).
Greska kvantizacije Em koja se pravi prilikom zaokruzivanja iznosi
Em =!. Sa . Broj koraka kvantizacije q (kvantova ili ldasa) iznosi:

2
(3.2)
16
~ osno, korak kvantizacije /:).a iznosi:
(3.3)
A max
J.
r
•
,
•t I '\
0 VI!:::.t
-- '-'1'"
I
!:::.t !:::.t
I
/
"'
J'.,../
\
I
I
II
I
.If
I
t
'\ I
"' /
A min
tm= i Sa
Slika 3.5 Kvantizacija funkcije A(t)
Trenutne vrednosti signala se najcesce predstavljaju binamo. To znaci

da broj koraka kvantizacije iznosi q = 2n , gde je n broj bitova koji se koriste
za kvantizaciju. Povecavanjem broja koraka kvantizacije (odnosno broja bitova
n) povecava se tacnost kvantizacije signala, ali i poskupljuje sistem za digitalnu
obradu i prenos signala. Kod izuzetno preciznih memih instrumenata srecu se
AID konvertori sa dvostrukom 24-bitnom rezolucijom, cime dobija jedan AID
konvertor sa 48-bitnom rezolucijom i dinamickim opsegom od cak 160dB (Din-
X Pulse platforma danskog proizvodaca Briiel&Kja:r).
Digitalna interpretacija signala omogucava da se on tretira kao niz
brojeva (svaka trenutna vrednost je jedan broj), sto olaksava obradu i cuvanje
signala u takvom obliku na racunaru.
Ucestanost diskretizacije (uzorkovanja) id i period odabiranja
(korak diskretizacije) LIt povezani su jednakoscu:
1
M=- (3.4)
id
3.3.1.3 Greska usled preklapanja spektra

Na kvalitet diskretizacije kontinualnih signala znacajan uticaj ima
2) pravilan izbor ucestanosti diskretizacije. Svako odstupanje, bilo u pravcu nize
bilo u pravcu vise ucestanosti diskretizacije, nosi u sebi odredene probleme.
17
Osnovni kriterijum za izbor ucestanosti diskretizacije je najvisa ucestanost z, u
spektru signala koja je jos uvek znacajna sa aspekta prirode procesa koji se prati
(slika 3.3). Akoje najvisa ucestanost koja je jos uvek znacajna u spektru signala
koji se prati Jm, tada, postujuci teoremu odabiranja, minimalna ucestanost
diskretizacije mora biti >2 fm. Postoje preporuke da se za prakticnu primenu
ucestanost diskretizacije bira tako da bude 5fm, pa cak i 1 Dfm. Izbor suvise
visoke ucestanosti diskretizacije dovodi do nepotrebno dugackih nizova.
Ako se izabere ucestanost diskretizacije <2 fm, dolazi do osrednjavanja
signala (slika 3.6.a) ili do gubljenja dela informacija koje nosi signal (slika
3.6.b). Opisana pojava prikazana na slici 3.6.a naziva se i greska usled
preklapanja spektra (eng. aliasing).
A(t)
a)
A(t)
b)
Slika 3.6 Uticaj ucestanosti diskretizacije na kvalitet diskretizacije signala,
a) osrednjavanje signala i b) gubitak dela informacija
Za prakticna merenja izbor ucestanosti diskretizacije se izvodi na dalje

opisani nacin, Poznajuci tehnicki sistem, primenjene davace i pojacavace
signala, mozemo pretpostaviti koja je najvisa ucestanost Jm koja je jos uvek
znacajna. Na osnovu ove ucestanosti bira se ucestanost diskretizacije kako je to
vec prethodno opisano.
Ukoliko se ucestanost Jm ne moze pretpostaviti, tada se bira najvisa
ucestanost diskretizacije koju dopusta AID konvertor. Posle frekventne analize
takvog signala nalazi se ucestanost Jm pomocu koje se odreduje potrebna
ucestanost diskretizacije.
18
u Ukoliko treba izvrsiti diskretizaciju signala kod kojeg nije potrebno
lti . sadrzaj spektra signala iznad ucestanosti /g, potrebno je dati ulazni signal,
la _ diskretizacije, propustiti kroz analogni filtar propusnik niskih ucestanosti
st : a 3.7), a koji ima prelomnu ucestanost jj. Ovakav analogni niskofrekventni
u - rar (eng. anti-aliasing filter) vrsi prigusenje signala u spektru iznad ucestanosti
ie _ koja sada postaje kriticna ucestanost za izbor na osnovu koje se bira
testanost diskretizacije.ft. U tom slucaju, najcesce je Jd = 2,56· Jg .
a
a filtar propusnik
d pojacavac niskih ucestanosti AID konvertor
davac
~
j\ L
8
C>
<;» fd=2,56·fg
~
~
~ ~
~
fg CD
Slika 3.7 Filtriranje signala pre AID konverzije
3.4 Frekventna analiza signala

Jedna od najmocnijih metoda analize signala sigurno je analiza signala u
frekventnom domenu. Kako je snimanje signala uvek u vremenskom domenu, to
znaci da tako snimljen signal treba transformisati u frekventni domen. Teorijska
podloga za gore pomenutu transformaciju nalazi se u cinjenici da se bilo koja
slozena funkcija vremena x(t) moze razloziti na skup sinusnih funkcija:
xU) = A} sinew} . t + lPI) + A2 sin(w2 . t + lP2) + ...+ An sin(wn • t + lPn) (3.5)
odnosno:
n
xU) = LAi sin(w i . t + lPi) (3.6)

i=1
gde su:
- Ai - amplituda z-te sinusne funkcije,
- Wi - kruzna ucestanost z-te sinusne funkcije i
- lPi - faza z-te sinusne funkcije.
Razlaganje vremenske funkcije x(t) u kontinualni kompleksni spektar u
domenu ucestanosti Ftjco) vrsi se uz pomoc Furijeovog (Fourier) integrala koji
glasi:
+00
F(jw) = fxU)· e-jll)/ . dt (3.7)

-00
19
Furijeov integral se izvodi na osnovu koncepcije da neka periodicna
funkcija, izrazena Furijeovim redom, mofe u potpunosti da predstavlja
aperiodicnu funkciju ako njena perioda tezi ka beskonacnosti. U izrazu (3.7)
funkcija IF(jUJ)1 naziva se spektralnom gustinom amplituda.
PRIMER
f = 20.0Hz.A 0.80 = f = 20.0Hz.A = 0.80

I I I I I I I
0.8 I
-- r- -; - 0.9 - - - - r - - - - T - - - - ""1 - - - - -I - - - - -
0.6
I
, J
I
- J
, - 0.8
I + ~ __ - __ : -_
____ .! ...! 1 _
0.4 - 0.7 , I ,
~ 0.2
-c
{g 0.6 ----~----~----~-----
, I I
~0
a. 0
E
~ 0.5
E
co 0.4
·----+----4----~-----
, , ,
ctI ~O.2 ----,----,----1-----
, , ,
-0.4 ,- 0.3 T - - - - I - - - - -I - - - - -
, ,
-0.6 - I i 0.2 - - - - + - - - - ~ - - - - -: - - - - -
-0.8 - - - , ~ ,
, 0.1
____ 1
,
J
,
I
,
_
-1 %~--~2~0---4~0,----~60:---~8~0--~100
0 0.2 0.4 0.6 0.8
vreme, S ucestanost, Hz
f = 70.0Hz.A = 0.20 f = 70.0Hz, A = 0.20
T, - - - - - - - - - "I" - - - -
I
0.8 - - - - -I - - - - - 0.9 - I -----1-----'-----
0.6 - - - - 1- - - - - f - - - - ~- - - - -:- - - - - 0.8 - - - - ~ - - - - +- - - - J - - - - -: - - - - -
0.4 - - - - L _ _ _.1 .J ' _ ~ L ~ ~ J _
I I I I
~ {g 0.6
____ L ~ J ~ _
"
~ 0 %0.5
I
----~--------------4-
I I
E E t [ t I
ctI -0. to 0.4 ----r--------------~----
I t I I I ,
-0.4 ----r- --~----,----,---- 0.3 - r --------1----'----
----,----,-I I I I
-0.6
-0.8
____ ~
I
l
,
---;----~----
J _
:~ __~_t ~~~__~~~~~~~~ ~~:~~~~
-10~---'0:';.2'------:0"".4:---::'0.::-6---;;0"'.8--~
vreme,s
% m ~
ucestanost, Hz
w W 100
Zbir prethodna dva signala Zbir prethodna dva signala
,
0.8 1- - - 0.9 - - - - ~ - - - - + - - - - ~ - - - - -: - - - - -
J _ t 1 1 1 _
0.6 0.8 , , ,
____ .l
.l .J_
0.4 0.7 , , ,
_____ + J ~ _
.@ 0.2 {g 0.6
, , ,
,g a % 0.5 -----T----~----~---
E- E
, , ,
rn -0.2 m 0.4 ----T----I----...,----
, , ,
-0.4 0.3 ·----T----I----I----
-0.6 ,- 0.2
-0.8 - L
, 0.1 ~~~~~~~~~j~~~~
-1 .'c-'---'--,0"'.2c'----'--,0"".4,,-'---'-::'0.'="6'--''-=0'''.8-'--'--'· %~----~2~0------4~0~----~60,---u--~80~----~100
0
vreme. S ucestanost, Hz
Slika 3.8 Primer prikazivanja signala u vremenskom i frekventnom domenu
20
Analiza signala u vremenskom domenu je jednostavna za slucaj signala
~.......,-_t"<>Ynih
oblika, reeimo sinusnog. Sa druge strane, analiza signala koji
--:oc:.,....~'·lja
zbir vise sinusnih signala u vremenskom domenu moze da bude
complikovana.
pektri sinusnih signala fiksnih ucestanosti su jednostavni. To je
cno sarno jedan pik koji se nalazi na datoj ucestanosti, pri cemu je visina
odredena amplitudom signala. Na sliei 3.8 prikazana su dva signala i to:
ucestanosti J; = 20Hz i amplitude Al = 0,8 i drugi ucestanosti
_= -OHz i amplitude A2 = 0,2. Sabiranjem ova dva signala dobija se
no slozena vremenska funkeija dok je odgovarajuci spektar sa desne
dosta laksi za tumacenje.
Osnovno ogranicenje prilikom koriscenja Furijeove transformaeije je

icenje vezano za odnos vreme-ucestanost (eng. time-frequency
ionship]. avo ogranicenje opisuje jednostavni izraz:
/).1· T '21 (3.8)
Izraz (3.8) se u literaturi zove Hajzenbergov (Heisenberg) prineip. Ako
ces koji se meri, ili period merenja, traje T sekundi, maksimalna rezolueija
_ moze da se ocekuje u frekventnom domenu iznosi 1/T herea. Sa druge
e, ako je potrebna rezolueija izmedu dye susedne vrednosti u frekventnom
enu od /).1 herea, tada period merenja ne sme biti kraci od 1//).1 sekundi.
sto se vrednosti amplituda u frekventnom domenu zovu linije frekventnog
ena, tako da se moze reci da /).1 predstavlja rastojanje izmedu dye susedne
ije u frekventnom domenu.
Najsire posmatrano, postoje dva nacina transformaeije signala iz
-:emenskog u frekventni domen. Prvi nacin je uz pomoc speeijalizovanih
aja, analizatora spektra koji su na prvi pogled nalik klasicnim
- iloskopima. ani vrse digitalizaeiju signala i odmah vrse Fourierovu
tegraeiju signala i rezultat isertavaju na monitoru koji je sastavni deo uredaja.
Dva savremena modela analizatora spektra prikazana su na sliei 3.9.
Drugi nacin je digitalizaeija signala pomocu AID konvertora koji su
gradeni u racunar. Tako snirnljen signal se kasnije digitalno filtrira, integrali,
difereneira, ili se vrsi njegova frekventna analiza.
Kod obe metode transformaeije signal a iz vremenskog u frekventni
domen koriste se razvijeni algoritmi brze Furijeove transformaeije (eng. Fast
Fourier Tranformation FFT) koji, u zavisnosti od broja tacaka, stede i do 99 %
vremena pri racunanju. Uslov koji je potrebno zadovoljiti da bi se primenio FFT
algoritam je da broj tacaka bude jednak M=2n (n=l, 2, ...). Ukoliko to nije
slucaj, onda se povorka trenutnih vrednosti dopunjuje nulama do broja M koji
zadovoljava jednakost M=2n.
21
Slika 3.9 Komercijalni analizatori spelctra
Slobodnije gledano, analizator spektra bilo koje konstrukcije ponasa se

kao veliki broj paralelno vezanih filtara propusnika opsega ucestanosti, pri cemu
bi napon na izlazu iz svakog od njih predstavljao po jednu tacku (liniju) na
grafiku spektra.
3.4.1 Spektralno curenje

Prilikom izracunavanja FFT-a podrazurneva se da je diskretizovan
signal periodican tokom vremenskog perioda u kome se razmatra (slika 3.10.a).
Ako to nije slucaj, postojace diskontinuitet izmedu pocetne i krajnje tacke
diskretnog signala (slika 3.l0.b), a ta pojava se naziva spektralno curenje (eng.
leakage).
a) b)
Slika 3.10 Periodicnost signala tokom perioda diskretizacije,
a) periodican signal i
b) aperiodican signal
22
a obzirom na to da prethodno opisani diskontinuiteti proizvode pojavu
:!.illih komponenti u spektru kojih nema u originalnom aperiodicnom
~ ..••.•.
~ spektralno curenje je nepozeljno i negativno utice na kvalitet analize
Efekat prigusenj a pikova

Ako komponenta spektra ulaznog signala pada u region preklapanja dye
. e linije u frekventnom domenu, njena amplituda ne moze biti precizno
ovana jer ce proizvesti povecanje vrednosti amplitude obe susedne
~'-'lLLlalne komponente. Slabljenje amplitude spektralnih komponenti nastalo
spektralnog curenja u druge komponente FFT spektra naziva se efekat
-= enja pikova (eng. picket fence effect).
3 Modifikacija signala prozorskim funkcijama

Modifikacija signala prozorskim funkcijama (eng. windowing) u cilju
jenja spektralnog curenja treba da smanji ili u potpunosti ukloni
ontinuitet izmedu pocetne i krajnje tacke diskretnog signala.
Primenom neke od prozorskih funkcija postize se vrednost pocetne i
jnje tacke diskretizovanog signala jednaka nuli. Da bi se to postiglo, diskretni
azni signal mnozi se teiinskom ili prozorskom funkcijom w[n]. Dakle,
modifikovana ulazna funkcija postaje:
y[n]= w[n].x[n] (3.9)
gde je x[n] proizvoljni diskretni signal.

Modifikacija signala i izracunatog spektra zavisi oLprimenjene
prozorske funkcije. Problem konstruisanja dobre prozorske funkcije svodi se na
matematicki problem odredivanja vremenski ogranicene funkcije koja ima
minimalnu energiju izvan nekog izabranog opsega ucestanosti.
Postoji veliki broj prozorskih funkcija od kojih su najcesce koriscene:
• Pravougaona prozorska funkcija,
• Bartletova (Bartlet) ili trougaona prozorska funkcija,
• Hanova (Hann) prozorska funkcija slika,
• Hamingova (Hamming) prozorska funkcija,
• Blekmanova (Blackman) prozorska funkcija i dr.
Uticaj prozorske funkcije na ulazni signal najbolje se moze uociti
posmatranjem signala modifikovanog prozorskom funkcijom. Na slici 3.11
prikazan je primer modifikacije signal a Hanovom prozorskom funkcijom.
23
prozorska funkcija
Slika 3.11 Primer primene Hanove prozorske funkcije
Primena prozorskih funkcija uzrokuje smanjenje vremena trajanja

ulaznog signala, a samim tim i gubitak rezolucije u frekventnom domenu, prema
izrazu (3.8). Digitalni analizatori spektra pruzaju mogucnost izbora prozorskih
funkcija koje se biraju tako da se maksimizira tacnost amplitude ili maksimizira
frekventna rezolucija.
3.5 Sistemi za akviziciju podataka

Akvizicija podataka (eng. Data Acquisition - DAQ) je proces
prikupljanja informacija (signala) iz realnog sveta u racunar radi dalje obrade,
analize i cuvanja. Ilustracija jednog savremenog sistema za akviziciju
podataka (eng. Data Acquisition System - DAS) dataje na slici 3.12.
Fizlcke velicine, kao sto su temperatura, pomeraj, brzina, ubrzanje,
pritisak, protok, pH faktor, itd. predstavljaju signale iz realnog sveta koje je
potrebno pratiti. Merni pretvaraci (senzori) vrse pretvaranje fizickih velicina
koje se mere u elektricni signal. Na izlazu iz memog pretvaraca mogu se javiti:
naponski signal, strujni signal ili naelektrisanje. Na primer, termopar, kao memi
pretvarac, pretvara temperaturu u naponski signal koji AID konvertor moze da
registruje. Drugi primeri memih pretvaraca su meme trake, meraci protoka,
davaci pritiska, koji sluze za merenje sile, protoka i pritiska, respektivno. U
svakom slucaju, elektricni signal koji se dobija na izlazu memog pretvaraca
direktno je zavisan od fizickog fenomena koji se prati.
24
racunar
Slika 3.12 Savremeni sistem za akviziciju podataka na bazi personalnog

racunara
Elektricni signal koji se generise na mernim pretvaracima najcesce ne

govara potrebnom nivou i obliku signala koji kartica za akviziciju podataka
moze da registruje. Zbog toga je neophodno izvrsiti pojacanje i pripremu
signala. Priprema signala moze da sadrzi linearizaciju, filtriranje, analogno
diferenciranje i integraljenje itd. Nekad je potrebno i galvansko odvajanje
ulaznog signala.
Odgovarajuci softver (eng. software) upravlja karticom za akviziciju
podataka koja vrsi diskretizaciju analognih ulaznih signala (AID konverzija),
generise analogne izlazne signale (D/A konverzija), prima i salje digitalne
signale, kontrolise ugraden brojacki modul, takt generator i dr. Kartica za
akviziciju podataka je ugradena u kuciste racunara i ona ulazne signale
konvertuje u podatke (niz brojeva) koji dalje mogu digitalno da se obraduju,
analiziraju i cuvaju (baza podataka). Monitor sluzi kao uredaj za vizuelizaciju
signala koji se prati dok stampac omogucava dobijanje trajnog zapisa snimljenog
signala.
Postoji veliki broj komercijalnih sistema za akviziciju podataka, od
kojih su neki prikazani na slici 3.13.
25
a) b)
DAQCord-6024E ~
~
16lnputs/2 Outputs, 200 kS/s c:
.
S
f
12-bit Multifunction I/O c:
t:
t:
YNATIONAL
Ii.iiiiiiio.
, INSTRUMENTS
i
c) d)
Slika 3.13 Primeri sistema za akviziciju podataka,
a) USB komunikacija, b) PCl komunikacija,
c) PCMClA komunikacija i d) PXl platforma
26
4
Metoda tehnicke dij agnostike
&...-.o&...>, ..•...•. ovana na merenj u i analizi vibracij a -
vibrodij agnostika
Unutar svih tehnickih sistema koji imaju pokretne delove dolazi do

:sanja mehanickih sila prilikom obavljanja funkcije cilja. Tokom
_ tacije tehnickih sistema dolazi do habanja elemenata, promene
etrijskog polozaja pojedinih elemenata, radnog opterecenja, stanja
'~4..::::lilz,anosti,i dr. Sve to dovodi do promena mehanickih sila koje se generisu
tehnickog sistema, odn. do promene stanja tehnickog sistema.
Mehanicke sile, kao pobudne sile, dovode do oscilovanja tehnickog
ema, taka da se pracenjem oscilatomog ponasanja sistema (pracenjem
cija) maze zakljuciti u kakvom stanju se nalazi posmatrani tehnicki sistem.
U ovoj glavi bice detaljno opisana metoda tehnicke dijagnostike
:::!.illovana na pracenju vibracija koja se cesto zove skraceno vibrodijagnostika .
.1 Znaea] vibrodijagnostike
Merenje i analiza vibracija su osnovna metoda za dijagnostiku
savremenih tehnickih sistema. Kao sto je vec napomenuto, vibracije nastaju kao
posledica mehanickih sila koje se generisu unutar tehnickog sistema i najcesce
nastaju usled:
• neuravnotezenosti obrtnih masa,
• prelaznih rezima u toku eksploatacije (zaletanje/usporavanje, udari i dr.),
• habanja elemenata u kontaktu (kotrljajni i klizni lezajevi, zupcanici,
kaisnici, ...) i
• osnovne funkcije cilja tehnickog sistema (vibraciona sita, vibracioni
transporteri i s1.).
Sveobuhvatnost vibrodijagnostike je najbolje ilustrovana u tabeli 4.1 gde
su prikazani neki ad najcescih otkaza tehnickih sistema i naznaceno koje su od
metoda tehnicke dijagnostike u stanju da ih identifikuju.
27
Tabela 4.1
Metoda tehnicke dijagnostike
Otkaz Pritisak i Analiza
Temperatura Vibracije
protok ulja
Debalans ..f ..f
Nesaosnost vratila ..f ..f
Ostecenja ..f
kotrljajnih lezaieva
Ostecenja kliznih ..f "..f "
lezaieva
Ostecenja
" "
zupcanika
Ostecenja kaisnih
" "
prenosnika
Loin
""
Kod najveceg broja tehnickih sistema vibracije su nepozeljne jer:
• intenziviraju proces habanja svih pokretnih elemenata,
• izazivaju lorn mehanickih komponenata,
• dovode do slabljenja razdvojivih veza (zavrtnji, klinovi, itd.),
• dovode do otkaza elektronskih komponenata i sistema,
• dovode do ostecenja izolacije kablova koji se dodiruju,
• prouzrokuju buku i
• izazivaju ostecenja i oboljenja kod coveka.
Osnovna korist koja se moze ocekivati nakon uvodenja

vibrodijagnostike moze se u najkracem opisati kroz:
• prelazak sa korektivnog na proaktivno odrzavanje,
• smanjenje rizika od nastanka materijalne stete,
• povecanje eksploatacione pouzdanosti,
• povecanje srednjeg vremena izmedu otkaza,
• uvodenje .Just In Time" modela poslovanja sa rezervnim delovima,
• eliminisanje ili minimiziranje neplaniranih zastoja,
• sprovodenje prijemnog testa za novu opremu i
• unapredenje upravljanja odrzavanjem.
28
"ibracije u nasem okruzenju
ibracijama smo izlozeni tokom celog svog zivota, a toga nekad nismo
_ esni. Primeri vibracija kojima smo izlozeni u savremenom okruzenju dati su
- . 4.1.
Slika 4.1 Vibracije u nasem okruzenju
Nisu sve vibracije nepozeljne. Primeri korisnih vibracija dati su na slici

-.2.
a)
• c) d)
Slika 4.2 Korisne vibracije, a) vibracioni transport, b) pneumatski cekic,
c) odmascivanje elemenata pomocu vibracija i
d) ispitivanje novih proizvoda pomocu vibracija (eksciter)
29
4.3 Osnovi teorije vibracija
Sta su vibracije? Najkrace receno, vibracije su mehanicke oscilacije
odnosu na referentnu (ravnoteinu, pocetnu) poziciju.
4.3.1 Sistemi sa jednim stepenom slobode

Najjecinostavniji mehanicki oscilatomi sistem je sistem sa jednin;
stepenom slobode koji izvodi slobodne neprigusene oscilacije, a koji je prikazar,
na slici 4.3. Kod ovog sistema imamo stalnu transformaciju potencijalne energije
u kineticku, i obmuto.
t
T
////////~
Stika 4.3 Slobodne neprigusene oscilacije
Kada se oscilatomi sistem prikazan na slici 4.3 izvede iz ravnoteznog

polozaja, njegovo kretanje se moze opisati jednacinom:
x = X sin OJs! (4.l)
gde su:
• X - amplituda oscilovanja (maksimalno udaljenje od ravnoteznog
polozaja),
• OJs'
rad
-- - sopstvena kruzzna ucestanost v
OSCI
.1.ovanJa I.
s
• t, s - vreme oscilovanja.
Sopstvena kruzna ucestanost oscilovanja zavisi od materijalnih
karakteristika oscilatomog sistema i moze se izracunati pomocu izraza:
(4.2)
gde su:
• c - krutost opruge i
• m - masa tela.
Veza izmedu sopstvene kruzne ucestanosti oscilovanja OJs i sopstvene
ucestanosti oscilovanja is data je izrazom:
OJs = 2;ifs (4.3)
30
Sopstvena ucestanost oscilovanja is izrazava se u hercima (Hz ).
Analizom izraza 4.2 jasno se uvida da se promena sopstvene ucestanosti
- vanja moze postici promenom materijalnih karakteristika oscilatomog
;:;:S::=TI:ta (mase ili krutosti opruge). Sa povecanjem mase oscilatomog sistema
. do snizenja sopstvene kruzne ucestanosti oscilovanja sto je prikazano na
.4, odn. izrazom:
(4.4)
Slika 4.4 Uticaj mase na sopstvenu ucestanost oscilovanja
U cilju prigusenja oscilacija u oscilatomi sistem se dodaje prigusenje.

- slici 4.5 prikazane su slobodne prigusene oscilacije sistema sa jednim
szepenom slobode.
x rl\lIl\lIlI/\ •.
c
V \[\{\[V Vli t
Slika 4.5 Uticaj prigusnice na oscilacije
Sistem sa jednim stepenom slobode na koji deluje centrifugalna

• rinudna sila prikazan je na slici 4.6.a. Pomocu ovog sistema je moguce
modelirati debalans kod rotacionih masina. Ukupna mas a sistema je:
(4.5)
Nosece telo m1 je vezano oprugom krutosti c i prigusenjem koeficijenta
b za podlogu. Debalans je predstavljen masom mo koja se obrce konstantnom
ugaonom brzinom co oko ose rotacije sa poluprecnikom rotacije r. Masa mo
generise prinudnu centrifugalnu silu:
Fo = mor())2 (4.6)
31
•••
I m, x
x
0
a) b)
Slika 4.6 Sistem sa jednim stepenom slobode pod dejstvom centrifugalne sile,
a) model oscilatomog sistema i b) odziv sistema
Diferencijalna jednacina kretanja dinamickog modela prikazanog na

slici 4.6.a glasi:
mx + bx + ex = moro:/ (4.7)
Deljenjem izraza (4.6) sa m dobija se:
.. b. e moro:/
x+-x+-x=----"--- (4.8)
m m m
Uvodenjem smena:
0:/s =~ i 26 = !. (4.9)
m m
gde je ())s =~ sopstvena kruzna neprigusena ucestanost 6 koeficijent
relativnog prigusenja, izraz (4.7) postaje:

2 2
.. 2 sz: 2 mor()) mor())
x + VA> + ())n X = = -"--- (4.l0)
m m1 +mo
Resenje diferencijalne jednacine (4.10) je oblika:

x = X sin(())t - <p) (4.l1 )
gdeje:
(4.l2)
32
- no:
(4.13)
Deo izraza (4.12) definise koeficijent A2 :
(4.14)
coji se zove dinamicki faktor pojacanja, Dijagram promene dinamickog
:3ktora pojacanja u funkciji koeficijenta re1ativnog prigusenja 6 i odnosa ~

OJs
dat je na slici 4.7. Dijagram na s1ici 4.7 se zove i amplitudnofrekventni

dijagram jer prikazuje zavisnost amplitude osci1ovanja od prinudne ucestanosti.
Dijagram promene faznog ug1a cp dat izrazom (4.13) prikazan je na slici 4.8.
A2
3 8 =0
8 =0,1
2,5 8 =0,2
8 =0,3
2 8 =0,5
8 =0,7
1,5 8 =1
8 =1,5
8 =2
1 --------
0,5
0)
°0 0,5 1 1,5 2 2,5 3 O)s
Slika 4.7 Dijagram promene dinamickog faktora pojacanja
33
•••
180
150
--------------I--==~===~~~~
120
90
60 0=0,5
0=0,3
0=0,2
30
0=0,1
0=0
°0 0,5 1 1,5 2 2,5 3
Slika 4.8 Dijagram promene faznog pomaka
U slucaju da je kruzna ucestanost obrtanja OJ bliska sopstvenoj kruzn _
neprigusenoj ucestanosti OJs (odn. ~ ~ 1), dolazi do znacajnog pojacavanjz

OJs
amplitude oscilovanja (kako se uocava na slici 4.7). Pomenuta pojava naziva

rezonanca. Kruzne ucestanosti na kojima nastaje opisana pojava nazivaju
kriticnim.
U slucaju da je prinudna ucestanost OJ ~ OJs i koeficijent relativnog
prigusenja 6 ~ 0, tada ce dinamicki faktor pojacanja A2 teziti beskonacnos
(A2 ---+ (0). To znaci da ce i amplituda oscilovanja teziti beskonacnosti, Ovaj
oblik rezonance je izrazito nepovoljan i moze dovesti do loma elemenata
tehnickih sistema na kojima bi se pojavio, pa se kao takav maksimalno izbegava.
Prilikom konstrukcije novih ili rekonstrukcije postojecih tehnickih
sistema neophodno je voditi racuna da se ucestanost promene prinudnih sila koje
se generisu tokom njegovog funkcionisanja ne poklopi sa nekom od sopstvenih
ucestanosti elemenata tehnickog sistema.
4.3.2 Sistemi sa vise stepeni slobode

Ako se vibracioni (tehnicki) sistem sastoji od veceg broja masa, opruga i
prigusenja koji su medusobno povezani, ili ukoliko vibracioni sistem moze da
osciluje u vise pravaca, onda se takav sistem zove sistem sa vise stepeni
slobode.
34
ecina tehnickih sistema su sistemi sa vise stepeni slobode. Realne
: re sisteme je tesko razdvojiti na osnovne oscilatome (dinaITIicke) sisteme.
jednostavni sistemi, kao sto je slucaj sa najjednostavnijim rotorskim
·~·~~m jedne rotacione masine (slika 4.9), u sustini predstavljaju sistem sa
szeneni slobode. Am'QL1.tudu.o£:e.be.u.m"- <t,-~'6.~'-'6.Wc\.~c:i.",,-~%,~"'~~~'b "''--''''-~-=--~
7">~"'Q.",-", "<.::z.<>"a,,"-"'''- <>'o'.a'5\."La '5'1a\G step en sionoue.
x
x
;----.o=--::"doline"
f
a) b)
Slika 4.9 Realni rotor, a) dinamicki model i
b) amplitudnofrekventni dijagram
Prilikom projektovanja tehnickih sistema treba teziti da radni rezimi

du u .xiolinama" amplitudnofrekventnog dijagrama.
4.4 SHe i vibracije

Tokom eksploatacije tehnickih sistema dolazi do generisanja prinudnih
sila us led debalansa, nesaosnosti, loseg stanja lezajeva i s1. Svi ovi cinioci
redstavljaju uzrok loseg pogonskog stanja. Prinudne sile se, preko odziva
istema, ispoljavaju kroz dinamicko ponasanje, odnosno preko vibracija na
osloncima i uopste vibracija celog tehnickog sistema. Vibracije su, dakle,
posledica loseg pogonskog stanja tehnickog sistema.
Uzrok loseg pogonskog stanja (prinudne sile) se, kroz odziv sistema,
transformise u posledicu (vibracije), sto je prikazano na slici 4.10. Tokom
pracenja dinamickog ponasanja primenjuje se neka od metoda merenja vibracija.
Dijagnoza 0 tome sta uzrokuje lose pogonsko stanje donosi se a da se pritom ne
poznaje odziv sistema. Ovakav pristup nosi u sebi stalnu opasnost od
postavljanja pogresne dijagnoze (pogresnog zakljucivanja).
35
odziv
prinudne dinamicko
sile
+ sistema
ponasanje
("pokretljivost")
+
ucestanost ucestanost ucestanost
Uzrok Parametri sistema Posledica
Prinudne sile usled: - masa, Vibracije:
- debalansa, - krutost, - nivo vibracija,
- nesaosnosti, - prigusenje, - promena faze,
- udara, -Iezajevi, - harmonici,
- trenja i s1. - prslina i s1. - orbite i s1.
Stika 4.10 Veza izmedu prinudnih sila i vibracija
4.5 Zasto se vibracije mere?

Vibracije se mere:
• da bi se utvrdilo da li nivoi vibracija prelaze standardima propisane
nivoe (sprecavanje otkaza),
• da bi se sprecila rezonanca pojedinih delova tehnickog sistema,
• da bi se prigusili ili izolovali izvori vibracija,
• da bi se sprovelo odrzavanje prema stanju i
• da bi se razvio ili verifikovao dinamicki model (analiza tehnickog
sistema).
4.6 Karakteristicne velicine vibracij a

Kao sto je vec napomenuto, vibracije najcesce predstavljaju periodicno
kretanje. Najjednostavniji oblik periodicnog kretanja je harmonijsko kretanje
kod kojeg se relacija izmedu pomeranja i vremena moze predstaviti izrazom:
36
x = Asin(w· t + l)J) (4.15)
_ ficki, kako je to prikazano na slici 4.11.
Slika 4.11 Karakteristicne velicine vibracija
Karakteristicne velicine koje blize opisuju vibracije su (slika 4.11):

• A - amplituda, maksimalno rastojanje od ravnoteznog polozaja,
• App = 2· A - vrednost "peak to peak",
• T, S - period oscilovanja,
• f = -,1 Hz - ucestanost
v
OSCI·1·
ovanJa,
T
rad kruzzna ucestanost .1.ovanJa,
• w = 2d1,::/ , --
S
-
v
OSCI
_ 1T
• X =- flx(t ~. dt- srednja vrednost (eng. Average),
To
I
• X RMS = ~ f[x(t )]2 . dt - srednja kvadratna vrednost (eng. Root Mean

To
Squere ili RMS). Ova vrednost se cesto naziva i efektivna vrednost.
Odnosi izmedu nekih od gorenavedenih karakteristicnih velicina mogu
se dati preko izraza:
Tr- r;;- 1
A =- X =
2
,,2 .XRMS =- A
2 pp
(4.16)
Za slozeniji talasni oblik vibracija (slika 4.12) je teze odrediti

karakteristicne velicine i izraz (4.16) ne vazi.
37
x
Slika 4.12 Slozeniji talasni oblik signala vibracija
Vrednost ukupnog nivoa vibracija, izrazena preko efektivne vredno

ne daje dovoljno informacija 0 talasnom obliku signala vibracija. Ostece
kotrljajni lezaj ce generisati kratkotrajne impulse koji nece znacajno uticati
povecanje efektivne vrednosti nivoa vibracija. Sa druge strane, to ce izazv
znacajne promene u statistickoj raspodeli amplituda signala. Zato se za ocen
talasnog oblika signala vibracija uvode novi parametri:
• crest faktor i
• kurtosis.
Crest faktor (eng. Crest factor) se definise kao odnos pika (eng. peak) i
srednje kvadratne vrednosti signala (slika 4.12), odnosno:
!{max[x(t)] - min[x(t)]}
2
T (4.1
~ f[x(t) - X]2 dt
To
Crest faktor nije statisticki parametar i kao takav uglavnom nije pouzdan
pokazatelj procesa razvoja ostecenja.
Kurtosis (K) je normalizovan cetvrti statisticki moment signala
vibracija i moze se predstaviti izrazom:
1T
- nx(t) - XJ dt (4.18)
To
K = -"---:-----
X~MS
Crest faktor i kurtosis su bezdimenzioni parametri i sluze za

kvantificiranje implusne prirode signala vibracija. Oni ce biti veci ukoliko
postoji prisustvo diskretnih impulsa cija je amplituda veca od ostalog del a
signala, a koji se ne javljaju toliko cesto da bi znacajnije povecali RMS nivo.
38
- .. 1 Parametri vibracija
Postoje tri osnovna parametra vibracija:
• pomeranje, x; osnovna jedinica kojom se izrazava pomeranje je JIm;
• brzina, X = v = dx ; osnovna jedinica kojom se izrazava brzina je mm ;

m s
2
• ubrzanje, X = a = d ~
dt
; osnovna jedinica kojom se izrazava ubrzanje je
~ ' dok se rede koristi jedinica ubrzanja zemljine teze g .

s
Fizicko znacenje ova tri parametra je ilustrovano na slici 4.13.
ubrzanje
automobila
0-100kmlh
za 10s
Slika 4.13 Parametri vibracija
Odnos izmedu ova tri parametra vibracija, koja su dobijena nakon

merenja na istom memom mestu, prikazanje na slici 4.14.
Uvek se postavlja pitanje koji parametar vibracija izabrati. Najcesce je
to brzina vibracija jer je njen frekventni dijagram u najvecem broju slucajeva
.ravan", za razliku od frekventnih dijagrama pomeranja, odn. ubrzanja (slika
4.14).
Pored toga, u zavisnosti od toga sta je predmet merenja, cesto se
primenjuju standardi koji tretiraju tu oblast u kojima je, pored ostalog, jasno
definisano koji parametar vibracija je potrebno meriti. Tako, na primer, ako se
meri uticaj vibracija na coveka, standardi koji propisuju dozvoljeni nivo
vibracija u ovoj oblasti nalazu da se meri ubrzanje.
39
100000 / ubrzanje
10000 --
1000
100
10
1 l-:Sil~---~=
0,1
0,01
0,001
0,0001 pomeranje
0,00001
0,1 1 10 100 1k 10kHz
ucestanost
Slika 4.14 Odnos izmedu parametara vibracija u frekventnom domenu
4.7 Merenje vibracija
4.7.1 Rane metode merenja vibracija

U sled nedostatka mernih instrumenata, u samom pocetku koriscene su
razlicite metode za procenu stanja masina. Ove metode prikazane su na slici
4.15.
"merni" prst .rnemi" stap stetoskop
Slika 4.15 Rane metode merenja vibracija
U svakom od gorenavedenih slucajeva stanje masina je ocenjivano na

osnovu licnog iskustva, bez mogucnosti kvantitativnog (numerickog) opisivanja
u cilju poredenja sa prethodnim ili naknadnim merenjima.
40
.7.2 Merne poluge
Medu prve meme uredaje kojima su merene vibracije spadaju meme
• luge (slika 4.16). Merni element je siljak koji se oslanja na povrsinu vratila
oje rotira i tako prati njegovo pomeranje. Pomeranje vratila se preko siljka
_ nosi na memu polugu koja pravi zapis pomeranja na trakastom papiru koji se
mera. Meme poluge se jos uvek mogu naci u starim elektranama.
Slika 4.16 Princip rada meme poluge
Prednosti i nedostaci memih poluga dati su u tabeli 4.2.
bela 4.2
Prednosti: Nedostaci:
• "samonapajanje", • nepostojanje elektricnog izlaza,
• mogucnost pravljenja zapisa po- • uzak frekventni opseg (sarno za
meranja u vremenu i niske ucestanosti),
• niska cena. • mala osetljivost i
• osetljivost na habanje .
. .3 Davaci pomeranja
Davaci pomeranja koji su najcesce u upotrebi su oni ciji se rad zasniva
-. principu vrtloznih struja (eng. Eddy current proximity probes). Princip rada
ih davaca pomeranja prikazan je na slici 4.17. Davaci ovog tipa reaguju na
menu velicine vazdusnog zazora izmedu davaca i povrsine vratila. Radni
g ovih davaca je od 0,2 do 2mm, i pre upotrebe potrebno je izvrsiti
ibraciju ovih davaca kako bi se uzeo U obzir materijal vratila.
41
cvrsti oslonac
'//
Slika 4.17 Davac pomeranja i nacin njegove ugradnje
Ovi davaci su osetljivi na nepravilnosti koje se mogu naci na povrsi

vratila: ogrebotine, prljavstinu, udubljenja, ispupcenja i sl.
Davaci pomeranja se primenjuju za:
• merenje relativnog kretanja vratila,
• merenje ekscentricnosti vratila,
• merenje debljine uljnog filma i
• snimanje orbite vratila.
Za snimanje orbite vratila koriste se dva davaca pomeranja koji
postavljeni tako daje ugao izmedi njih 90° (slika 4.18) .
•• ••• <: [2]
Slika 4.18 Primena davaca pomeranja pri snimanju orbite vratila
42
Osnovne karakteristike davaca pomeranja koji rade na principu Edijevih
~) vrtloznih struja date su u tabeli 4.3.
ela 4.3
I Dinamicki opseg: 500:1
~ Frekventni opseg: DC - 10kHz teorijski
DC - 2kHz prakticno
• beskontaktni, • uticaj nehomogenosti materijala

vratila,
• nema pokretnih elemenata (nema
habanja) i • potrebna lokalna kalibracija i
• frekventni opseg od OHz (DC). • mali dinamicki opseg limitira
stvami frekventni opseg ako su
pomeranja relativno mala na
visim ucestanostima .
..•.7.4 Davaei brzine

Prvi davac brzine bio je modifikovan kalem zvucnika, a upotrebio ga je
.estinghaus (Westinghouse) 1930. godine. Dugi niz godina davaci ovog tipa su
ili jedini davaci vibracija za prakticnu upotrebu, tako da su gotovo svi standardi
·ezani za granicne vrednosti vibracija pojedinih masina formirani koriscenjem
ovih davaca. Konstrukcija davaca brzine, kao i njegova frekventna karakteristi-
ka, prikazanaje na slici 4.19.
naponski signal
v, mm/s
poklopac
ulje
permanentni
magnet
kalem
opruga
kuciste
navoj za 8 ~1500 f, Hz
a) pricvrscenje b)
Slika 4.19 Davac brzine, a) konstrukcija i
b) amplitudnofrekventna karakteristika
Davac brzine se sastoji od tela mase m (obicno od permanentnog

magneta) koje je oslonjeno na opruge. Prostor oko magneta je ispunjen fluidom
43
za prigusenje (ulje) dok se kalem sa namotajima nalazi na obodu kucis
Relativno kretanje permanentnog magneta unutar kalema sa namotajima do
do elektromagnetne indukcije, tako da se na krajevima namotaja jav,
elektromotoma sila. Nivo elektromotome sile e koji se javlja na izlazu day -
brzine moze da se predstavi pomocu izraza:
e=B·I·v (4.l-
gde su:
• B - jacina magnetnog polja permanentnog magneta,
• 1- duzina namotaja i
• v - relativna brzina davaca.
Rezonantna ucestanost ovih davaca je :::::8Hz. Odziv ovih davaca
rezonantnim ucestanostima je prigusen fluidom koji se nalazi unutar kucis
Frekventni opseg je od 8Hz do 1500Hz (slika 4.19.b). Masa davaca brzine je
dosta velika u poredenju sa ostalim davacima vibracija, sto ih cini skorc
neupotrebljivim na malim uredajima. Osetljivi su na okolna elektromagnetna
polja, tako da su u snirnljenom signalu uvek prisutne smetnje koje poticu
elektricne mreze (50Hz).
Osnovne karakteristike davaca brzine date su u tabeli 4.4.
Tabela 4.4
Dinamicki opseg: 1000:1
Frekventni opseg: 10Hz-1kHz
• samonapajanje 1 • velike dimenzije i ukupna masa,
• niska izlazna impedansa. • pokretni delovi skloni habanju,
• osetljivost na orijentaciju,
• osetljivost na spoljasnje
magnetno polje i
• visoka donja granicna ucesta-
nost (:::::1
OHz), s obzirom na to
da rade u nadrezonantnom po-
drucju.
4.7.4 Davaei ubrzanja

Najcesce korisceni davaci ubrzanja su piezoelektricni davaci ubrzanja
(PDU). Pri konstrukciji davaca ovog- tipa iskoriscen je fenomen koji se naziva
piezoelektricni efekat.
44
V(mV) = f(F) V(mV) = f(F)
Qwq=X~ Qwq=X~
a) b)
Stika 4.20 Piezoelektricni efekat kod kristala izlozenog, a) pritisku i b) smicanju
Kada sila deluje na piezoelektricni materijal u smeru njegove

- larizacije, njegovi krajevi ce se naelektrisati dajuci time razliku potencijala
= ektricni napon) na njegovim prikljuccima, sto je prikazano na slici 4.20.
Kolicina naelektrisanja, kao i naponski nivo koji se dobija na krajevima
- ezoelektricnog kristala, proporcionalni su sili koja na njega deluje. Isti
-_ omen ce se ispoljiti i kada sila deluje na smicanje. Oba slucaja
ezoelektricnog efekta se koriste za izradu PDU-a.
Konstrukcija PDU-a i njegova frekventna karakteristika prikazane su na
. i 4.21.
izlaz a, g
(ka pojacavacu)
poklopac
kristal kvarca
masa line ami

deo
opruga
kuCiste
navoj za 5 ::::;25000 f, Hz
a) pricvrscenje b)
Slika 4.21 Piezoelektricni davac ubrzanja, a) konstrukcija i

b) amplitudnofrekventna karakteristika
45
PDU se sastoji od kristala kvarca (ili barijum-titanata, vestackog kv
koji je pricvrscen telom mase m i pritisnut lisnatom prednapregnutom oprug
(slika 4.21.a). Zbog velike krutosti kristala i celicne opruge, PDU koji se k
za snimanje oscilatomog ponasanja tehnickih sistema imaju vrlo v _,
sopstvenu ucestanost, tipicno oko 25000Hz. Odziv PDU je linearan u pr
trecini ovog opsega (slika 4.21.b), sto ujedno predstavlja i memi opseg dava.;
ovog tipa. Za razliku od davaca brzine, davaci ubrzanja se koriste u opsegu
se nalazi ispod rezonantne ucestanosti.
Osnovne karakteristike PDU-a date su u tabeli 4.5.
Tabela 4.5
Dinamicki opseg:
Frekventni opseg: zavisi od velicine: -:::::.0,2Hz- 25kHz
• samonapajanje, • visoko impedansni izlaz i

• nema pokretnih delova, • nije stvami DC izlaz .
• sirok dinamicki opseg,
• sirok frekventni opseg,
• kompaktni, najcesce male tezine,
• visoka stabilnost i
• mogu se montirati u bilo kom
pravcu.
Uporedni prikaz osnovnih karakteristika opisanih davaca pomeraniz,

davaca brzine i PDU-a dat je na slici 4.22.
108:1 +----------'"""
piezoelektricni
davae
ubrzanja
davae davae
pomeranja brzine
1 .'
0,2 2 20 200 2k 20k ucestanost
Slika 4.22 Uporedni prikaz karakteristika davaca vibracija
46
-04.1 Frekventni opseg davaca ubrzanja
Davaci ubrzanja daju konstantan izlaz, pocev od vrlo niskih ucestanosti,
5Ve do gornje granice, nakon cega dolazi do povecanja izlaznog nivoa
kovanog pojavom rezonance davaca, Korisni frekventni opseg
zzoelektricnog davaca ubrzanja iznosi maksimalno 0,3· Is'
kao sto je to
-;AaZanona slici 4.23, gde je Is sopstvena ucestanost oscilovanja davaca.
a,g
~izlaz
tu1az
{"
i1 {"
is ucestanost
Slika 4.23 Korisni frekventni opseg davaca ubrzanja
Frekventni opseg i osetljivost PDU su direktno zavisni od njegove

-eliCine i ta zavisnost je prikazana na slici 4.24.
13 42 180 j, kHz
Slika 4.24 Uticaj velicine PDU-a na frekventni opseg i osetljivost
4.7.4.2 Postavljanje davaca ubrzanja

Glavni zahtev koji tokom postavljanja davaca ubrzanja mora da se
ispuni je da se ostvari dobar mehanicki kontakt osnove davaca sa povrsinom
tehnickog sistema cije se vibracije mere. Nepravilno postavljanje davaca
ubrzanja moze da dovede do znacajnog suzenja korisnog frekventnog opsega.
Postoje tri osnovna tipa postavljanja davaca ubrzanja:
• flksno, kada je davac ubrzanja cvrsto vezan za tehnicki sistem (slika
4.25);
47
dvostrano
~ 30
'"O~ 20
o
.2: 10
~
O~-------------------------
ucestan :-
200 500 lk 2k 5k 10k 20k 30k 50kHz

Slika 4.25 Nacini fiksnog postavljanja davaca ubrzanja
• lako rastavljivo (slika 4.26), kada je davac ubrzanja uglavnom -

naslonjen na tehnicki sistem cije se oscilatorno ponasanje meri;
pridrzavanje rukom merna sonda magnet
~ 30
'"O~ 20
o
.2: 10
~
OJ---------~----~------~
ucestanost
200 500 lk 2k 5k 10k 20k 30k 50kHz

Slika 4.26 Nacini lako rastavljive montaze davaca ubrzanja
• izolaciono postavljanje davaca ubrzanja (slika 4.27), kada je iz ne

razloga potrebno postaviti davac na tehnicki sistem, a da on bude
elektricno ili mehanicki izolovan.
48
~
ektricna zastita
tiv petlje uzemljenja
t::Q 20
liskunski "O~ 10
izolator ~
'a 0 -t----------
izolacioni
zavrtanj
lk 2k 5k 10k 20k 30k 50kHz
_Iehanicka zastita ucestanost
od jakih udara
r~L-----:::sz
C'I" 1k · 2k 5k 10k 20k 30k 50kHz
ucestanost
Slika 4.27 Izolaciono postavljanje davaca ubrzanja
Na slikama 4.25, 4.26 i 4.27 prikazano je kako svaki od navedenih

cina postavljanja davaca utice na ukupnu frekventnu karakteristiku .
.7.4.3 Ose osetljivosti davaca

Svaki davac ubrzanja ima jednu osu maksimalne osetljivosti koja je
.1jedno i osa postavljanja davaca posto je ugao izmedu ove dye ose vrlo mali.
osa
maksimalne
osetljivosti
Slika 4.28 Ose davaca
49
Prilikom merenja potrebno je da se osa postavljanja davaca pokl
osom duz koje zelimo da merimo oscilatorno ponasanje. Prikaz karakteri
osa jednog davaca ubrzanja dat je na slici 4.28.
Cesto se na davacu ubrzanja bocno nalazi obelezena tacka
crvene boje) koja pokazuje kojaje osa minimalne poprecne osetljivosti.
4.7.4.4 Izbor mernih mesta

Davac ubrzanja se postavlja tako da se zeljeni merni pravac poklo
osom osetljivosti davaca. Memo mesto se bira tako da bude najblize iz-
generisanja vibracija, odnosno mestu gde se vibracije sa pokretnih elem
prenose na kuciste posmatranog tehnickog sistema.
Povrsina na koju se postavlja davac ubrzanja mora da bude cista
sme da bude hrapava. Na slici 4.29 prikazani su pravilni i nepravilni izc
mernih mesta (merna mesta BiD su pravilno izabrana, dok su merna mesta ,
C nepravilno izabrana).
hrapava
povrsina
Slika 4.29 Izbor mernog mesta
50
PRIMER:
Izbor mernih mesta i merni pravci na pumpi za pitku vodu.
. .
Stika 4.30 Pumpa za pitku vodu, memo mesto Ml

Sa slike 4.30 vidi se da se vibracije na jednom mernom mestu po
pravilu mere u tri merna pravca: vertikalnom, horizontalnom i aksijalnom.
Vertikalni i horizontalni eVER i HOR sa slike 4.30) merni pravci su radijalni,
odn. merni pravci koji su upravni na osu obrtanja rotora pogonskog
elektromotora.
Dva merna mesta na ulezistenjima pumpe za pitku vodu prikazana su
na slici 4.31. Sam postupak merenja vibracija na izabranim mernim mestima
pumpe za pitku vodu prikazanje na slici 4.32.
RNO~TO
M _~.
/ VER
Slika 4.31 Pumpa za pitku vodu, merna mesta M2 i M3
51
Slika 4.32 Postupak merenja vibracija
4.7.4.5 Uticaj mase davaca ubrzanja na tacnost merenja

Aka je mas a davaca ubrzanja manja ad jedne desetine mase tehnickog
sistema ciji nivo vibracija zelimo da izmerimo, maze se reci da masa davaca
nece uticati na tacnost merenja (slika 4.33).
-. 01 pC
,
ms
-2
m = 0,65g
10 pC
~ M>7g
-2
ms
~ m=54g ~ M>600g
1000 pC
ms-2
m=470g ~ M>5kg
Slika 4.33 Uticaj mase davaca ubrzanja na tacnost merenja

U suprotnom, aka je mas a davaca veca ad jedne desetine mase
tehnickog sistema, greska merenja ce biti znacajna i potrebno je izvrsiti
korekciju izmerenih vrednosti uzimajuci u obzir masu davaca ubrzanja.
52
.7.4.6 Ostecenja davaca ubrzanja i uticaj okruzenja na tacnost
merenja
Prilikom rada sa davacima ubrzanja potrebno je njima pazljivo rukovati.
~darac davaca ubrzanja u tvrdu podlogu ili celicno kuciste masine generise
.xlarni nivo vibracija u visini od nekoliko hiljada g, sto moze da dovede do
jnog ostecenja davaca ili do promene njegove frekventne karakteristike, kao
je to prikazano na slici 4.34.
2 5 100 2 5 1k 2 5 10k 20 50
ucestanost, Hz
Slika 4.34 Frekventne karakteristike davaca ubrzanja nastala usled ostecenja
Uticaji iz okruzenja koji mogu da dovedu do gresaka prilikom merenja

rikazani su na slici 4.35.
• naprezanje osnove • korozivne materije
• vlaznost
• buka • radijacija
53
4.7.4.7 Konstruktivna resenja davaca ubrzanja
Izgled savremenog industrijskog davaca ubrzanja opste nam
magnetnim nosacem i pripadajucim kablom prikazan je na slici 4.36.
Slika 4.36 Industrijski davac ubrzanja
U zavisnosti od namene, davaci ubrzanja mogu biti:

• za opstu upotrebu,
• kalibracioni,
• troosni,
• za visoke temperature,
• udarni,
• sa ugradenim pojacanjem signala (visokoosetljivi),
• podvodni i dr.
Izgled nekih od gorenavedenih davaca ubrzanja prikazan je na slici 4.::-
kalibracioni sa ugradenim pojacanjem

(visokoosetljivi)
••
tea
109
za visoke
udarni
3l6~
m·s-2
amax = 1OOOkm . S-2 a mm. =20·1O-6m·s-2
Slika 4.37 Izgled davaca ubrzanja (Briiel&Kjrer)
54
Kalibracija
Kalibraeija je proees odredivanja osetljivosti davaca ubrzanja, odn.
_ etnog memog lanea za merenje vibraeija. Proees kalibraeije se, po pravilu,
~"_~~' pre pocetka svakog eiklusa merenja ili povremeno, po potrebi. Pored
- libraeija se sprovodi i radi testiranja davaca ubrzanja u eilju utvrdivanja
~__ ialnog ostecenja.
ekad je potrebno izvrsiti kalibraeiju opreme za merenje vibraeija u
-:enim laboratorijama jer to predstavlja i zakonsku obavezu.
Postoje dva tipa kalibraeije davaca vibraeija (slika 4.38):
kalibracija na lieu mesta pomocu rucnog prenosnog kalibratora
(ekseitera); ovim postupkom je moguce proveriti osetljivost davaca,
odn. mernog lanea za merenje vibraeija, kao i izvrsiti proveru
kompletnog memog sistema;
kalibracija u laboratoriji, kada se vrsi odredivanje tacne osetljivosti i
provera frekventnog opsega davaca ubrzanja.
multi-
davac analizator
vibraeija
f = 159,2Hz
davac
pojacavac
= 100 rad vibraeija
(i) snage
s
a = 10m·s-2
4294
kalibraeioni ekseiter sa eksterno
rucni
ili interno ugradenim
kalibrator
a) kalibraeionim akeelerometrom b)
Slika 4.38 Tipovi kalibraeije,
a) na lieu mesta i
b) u laboratoriji
55
4.8 Instrumenti za merenje vibracija
Dinamicki opseg nivoa vibracija koje se srecu u realnom zivo
izuzetno sirok i iznosi cak 1012: 1, odn. 240dB. Sa druge strane, e-
8
napomenuto da je dinamicki opseg savremenih davaca ubrzanja 10 : L
160dB (slika 4.39). Ove cinjenice navode na zakljucak da nije moguce kori
jedan merni instrument za merenje vibracija svih potencijalnih izvora vibraci;
-2
ms dB
1 000000 240
____ -Iti-Tr'~.,.. ••-,.."I-\ 1

- 120
~
-====-----
o
0,001 60----------~~~~-
0,000001 -0-------
Slika 4.39 Pregled nivoa vibracija
t-n--------~--~~~--~
~--~ ~====~
ern frekventni
ern
ern• 1-+-, ~~~~
prikaz
!
ctsJ ! osrednjavanje
filtar/! (detektovanje
davac pojacavac izlaz
filtri ! zeljenog parametra)
Slika 4.4 Merni lanac za merenje vibracija
56
,
vaki instrument za merenje vibracija sadrzi u sebi memi lanac (slika
_Ierni lanac za merenje vibracija zapocinje davacem vibracija (u
=:aD. broju slucajeva to je davac ubrzanja) koji vibracije pretvara u
~ signal. Signal se sa davaca vibracija pojacava i po potrebi filtrira.
~ toga sledi osrednjavanje signala i dalje procesiranje u cilju dobijanja
g parametra vibracija (RMS vrednost, maksimalna vrednost, spektri i sl.).
Danas se na svetskom trzistu moze naci veliki izbor komercijalnih
~_-'.LJ.enata za merenje vibracija. Najsire posmatrano, svi ovi instrumenti mogu
-~ podele u dye velike grupe. To su:
Instrumenti za merenje vibracija. Instrumenti ovog tipa su uglavnom
laki i prenosni, jednostavni za upotrebu. Pruzaju mogucnost merenja
osnovnih parametara vibracija kao sto su: pomeranje, brzina i ubrzanje,
odn. njihove RMS, maksimalne vrednosti, kurtosis, crest faktor i sl.
Neki od njih imaju i mogucnost povezivanja sa racunarom u cilju
formiranja baze podataka rezultata merenja. Pored vibracija, neki od
instrurnenata mogu da mere i druge fizicke velicine, kao sto su
temperatura i broj obrtaja.
Osnovni nedostatak ovih instrumenata je taj sto ne pruzaju mogucnost
analize rezultata merenja vibracija u cilju utvrdivanja uzroka
oscilatomog ponasanja masina. Izgled nekih od instrumenata koji
pripadaju ovoj grupi dat j e na slici 4.41.
SKF Marlin I-Pro, TimeGroup TV-300,

Vibraciona olovka rucni uredaj za merenje uredaj za merenje
vibracija vibracija
Slika 4.41 Instrumenti za merenje vibracija
• Instrumenti za merenje i analizu vibracija. Ovi instrumenti, pored

toga sto imaju mogucnost merenja velikog broja parametara vibracija,
pruzaju i mogucnost osnovne ili napredne analize vibracija. Najveca
grupacija instrumenata ovog tipa su tzv. data collectori (slika 4.42).
57
[mmJ V8'tIc.aI
~.~
-,.
~ 11
_04 •. .0.15
.{I.le
_*0.15/100
.{I.37
~a lj 0.41 Lll
.::..~oi!..u.a
Leoncf;fl!.;!1
.~4!'\
Schenck BK Vibro SPM Instrument

SKF Mikrolog AX-F
Vibrotest 60 Leonova Infinity
Slika 4.42 Data collectori
Data collectori su laki prenosni uredaji koji imaju mogucno

skladistenja velikog broja rezultata merenja u svoju internu memoriju,
Sastavni deo ovih mernih instrumenata je i pripadajuci softver koji sluzi
za programiranje data collectora za merenje (definisanje broja i tipa
mernih mesta, utvrdivanje koji ce se parametri meriti i s1.), kao i za
cuvanje i analizu rezultata merenja (pravljenje baze podataka.
trendiranje rezultata merenja, stampanje izvestaja sa rezultatima
merenja, i s1.).
Data collectori pruzaju mogucnost naprednih metoda merenja i analize
vibracija. Neke od njih su:
o prikaz razlicitih oblika frekventih dijagrama (autospektara,
CPB, kepstruma, krosspektara i s1.),
o run-up/coast-down analiza predstavlja snimanje parametara
vibracija tokom zaletanja odn. usporavanja rotacionih masina u
cilju dobijanja amplitudnofrekventne i faznofrekventne
karakteristike,
o analiza orbita,
o balansiranje rotora u sopstvenim lezajevima,
o trendiranje rezultata merenja i prognostika,
o podesavanje saosnosti i dr.
Zadnja decenija XX veka uvodi novu grupu instrumenata za merenje i
analizu vibracija ciju osnovu predstavljaju PC racunari. U pocetku je to
bila laboratorijska merna oprema i kao takva nepodesna za rad na
terenu. Pocetkom XXI veka, koji donosi veliku ekspanziju notebook
racunara, tablet racunara i prenosnih PDA racunara, javljaju se i prvi
prenosni sistemi za merenje i analizu vibracija koji se baziraju na
racunarima ovog tipa (slika 4.43).
58
MilrroVibe
DLI Watchman® DCXTM
JLSE Brfiel&Kjrer SKF, Monarch
DLI Engineering Corp.
Instrument
Slika 4.43 Sistemi za merenje i analizu vibracija koji se baziraju na
prenosnim racunarima
Pregled prednosti i nedostataka sistema za merenje i analizu vibracija

koji se baziraju na platformi lakih prenosnih racunara u odnosu na data
collectore dat je u tabeli 4.6.
Tabela 4.6
• u sistem je vec ukljucen racu- • veci i tezi od specijalizovanih
nar, instrumenata,
• brza promena svih parametara • zahtevaju visokoobucenog
merenja, operatera i
• bolji vizuelni prikaz, • relativno mali broj razvijenih
• mogucnost prilagodavanja sistema.
specificnim potrebama kori-
snika i mogucnost stalne na-
dogradnje i
• jednostavnije koriscenje 1 Je-
dnostavniji rad.
59
4.9 Dozvoljeni nivoi vibracija
Znacajno pitanje kod analize rezultata merenja nivoa vibracija je: koliki
nivo vibracija je dozvoljen? Za odgovor na ovo pitanje vazno je znati da cilj
nije da se odredi koliki nivo vibracija neki tehnicki sistem moze da izdrzi pre
nego sto otkaze, vec da se odredi nivo vibracija koji moze biti dozvoljen pre
preduzimanja aktivnosti odrzavanja.
Postoji veliki broj kriterijuma na osnovu kojih se utvrdeno stanje
tehnickog sistema moze okarakterisati kao dobro ili lose, a takvi kriterijumi su:
• preporuke proizvodaca ispitivanih tehnickih sistema,
• dijagrami preporuceni od strane proizvodaca instrumenata za
vibrodijagnostiku,
• iskustva stecena prilikom ispitivanja slicnih tehnickih sistema i
• standardi u oblasti merenja i analize vibracija.
Prilikom utvrdivanja dozvoljenih nivoa vibracija, treba prethodno
razmotriti i cinioce kao sto su:
• bezbednost,
• troskovi us led prekida proizvodnje i
• vaznost rada tehnickog sistema za profit preduzeca.
Praksa zahteva pragmaticne kriterijume za ocenu kriticnosti izmerenih
nivoa vibracija koji omogucavaju laku primenljivost, sa dovoljnom tacnoscu
koja je potvrdena iskustvom. Na taj nacin doneti su standardi koji uopstavanjem,
na osnovu velikog broja sprovedenih ispitivanja, integrisu akumulirano
prakticno iskustvo i merodavni su za ocenu stanja pojedinih tehnickih sistema sa
aspekta vibracija.
4.9.1 Standardi u oblasti merenja i analize vibracija

U ovom poglavlju bice razmatrani sarno standardi u oblasti merenja i
analize vibracije koje propisuje Meilunarodna organizacija za standardizaciju
odn. ISO (eng. International Organization for Standardization).
Rad na pripremanju medunarodnih standarda odvija se kroz tehnicke
komitete i podkomitete. Za pripremu standarda iz oblasti merenja i analize
vibracija zaduzeni su tehnicki komitet ISO/TC/I08 (Mechanical vibration and
shock) i podkomitet SC5 (Condition monitoring and diagnostics).
Svi memi instrumenti pruzaju mogucnost merenja osnovnih parametara
vibracija u skladu sa nekim od vazecih medunarodnih standarda, ita cinjenica je
vrlo vazna prilikom kupovine bilo koje meme instrumentacije za merenje i
analizu vibracija.
Potrebno je jos napomenuti da standardi, pomocu kojih se odreduje
stanje masina na osnovu izmerenih nivoa vibracija, najcesce koriste brzinu
vibracija kao parametar za ocenu.
60
.1 Standard ISO 2372
ajsire primenjivan standard za ocenu stanja tehnickih sistema sa
_ ..•.
~ vibracija je ISO 2372 (slika 4.44).
45
28 --
18
11,2
§ 7,1 --
:::
'B 45,
;:;.
--
dopusteno
=-~ 2,8 -- B
dopusteno
:> 1,8 B
dopusteno
~ 1,12
B
0,71 A
A dobro
0,45 - A dobro
A dobro
0,28 - dobro
0,18 __~...___ ---'

Klasa I Klasa II Klasa III Klasa IV
Slika 4.44 Nivoi vibracija prema standardu ISO 2372
OMENE:
I - Male masine «15 kW),
II - Masine srednje velicine (15 - 75 kW) kruto oslonjene i masine do
W na specijalnom fundamentu,
- III - Velike masine (>75 kW) na masivnom i krutom fundamentu (kruto
ganje) u pravcu merenja vibracija i
a IV - Turbomasine i velike masine na relativno mekom fundamentu
rsibilno oslanjanje) u pravcu merenja vibracija.
;TO OSLANJANJE: Sopstvena ucestanost oscilovanja sistema oslanjanja
- +eca od glavne ucestanosti pobude.
=-.EKSIBILNO OSLANJANJE: Sopstvena ucestanost oscilovanja masine i
a oslanjanja je manja od glavne ucestanosti pobude.
61
Standard ISO 2372 je identican sa engleskim standardom BS 4672,
nemackim standardom VDI 2056.
Prema ovom standardu, prvo je potrebno posmatrani tehnicki si
svrstati u odgovarajucu klasu (I, II, III ili IV), a zatim na osnovu izmerenih ni
vibracija izvrsiti ocenu stanja. Stanje moze biti ocenjeno kao:
• dobra (A),
• dopusteno (B),
• jos uvek dopusteno (C) i
• nedozvoljeno (D).
Prikaz dela standarda ISO 2372 koji se odnosi na ocenu stanja tehnic
sistema na osnovu izmerenog nivoa vibracija dat je na slici 4.44.
PRIMER:
Ocena vibromehanickog stanja pumpnog postrojenja prema standar
ISO 2372.
Izgled pumpnog postrojenja sa rasporedom memih mesta i mernun
pravcima datje na slici 4.45.
Slika 4.45 Pumpno postrajenje
62
Izmerene efektivne vrednosti brzine vibracija, kao i ocena stanja
ISO 2372, date su u tabeli 4.7. Ukupna ocena stanja utvrdena je na
memog mesta sa najvisim nivoom vibracija (metod najslabije karike
cu), Na osnovu snage pogonskog elektromotora P = 55kW pumpno
jenje je svrstano u klasu II.
Ia 4.7
Brzina
~O VRSTA MERNI OCENA STANJA
Veff
TO LEZAJA PRAVAC PREMA ISO 2372
(mm/s)
VER 0,752
_11 kotrljajuci HOR 1,017 DOBRO (A)
AKS 0,844
VER 1,245
_12 kotrljajuci HOR 1,576 DOPUSTENO (B)
AKS 0,952
VER 3,140
JOSUVEK
_13 kotrljajuci HOR 2,506
DOPUSTENO (C)
AKS 1,185
VER 1,787
_ 14 kotrljajuci HOR 2,543 DOPUSTENO (B)
AKS 1,281
Ii PSTA OCENA STANJA SA ASPEKTA VIBRACIJA:
I. S UVEK DOPUSTENO (C)
.2 Standard ISO 10816

Standard ISO 10816 definise opste smemice za merenje i ocenu
ill merenja vibracija masina na osnovu merenja izvrsenih na nerotirajucim
.:- ama masina.

Opsti uslovi za ocenu rezultata merenja vibracija primenjivi su kod
-anja radnog stanja masina, kao i za testiranje masina prilikom prijema, a
vljeni su prvenstveno sa ciljem obezbedivanja dugorocne bezbedne i
ne eksploatacije masina.
Standard se sastoji iz sledecih delova:
ISO 10816: Mehanicke vibracije - ocena vibracija masina merenjem na
nerotirajucim delovima,
ISO 10816 -1: Opste direktive,
ISO 10816 - 2: Velike gasne turbine i generatori, snage vece od 50MW,
63
• ISO 10816 - 3: Industrijske masine snage vece od 15kW i broja
od 120 min-1 do 15000 min',
• ISO 10816 - 4: Gasne turbine izuzev avionskih motora,
• ISO 10816 - 5: Masine za generisanje hidraulicne energije i p
postrojenja i
• ISO 10816 - 6: Masine sa naizmenicnim kretanjem snage
100kW.
Standard ISO 10816 definise dva kriterijuma za ocenu stanja te -r-
sistema:
• Kriterijum I: poredenje sa kriterijumom prihvatljivosti koji zav
klase, tipa, snage i broja obrtaja masine i
• Kriterijum II: omogucava ocenu promene nivoa vibracija u odn _
prethodno definisanu referentnu vrednost. Znacajno povecanj ~
smanjenje nivoa vibracija moze da bude indikacija predstojeceg o;.•••...•••
tehnickog sistema. Prilikom primene ovog kriterijuma za
kriticnosti vibracija merenja se moraju vrsiti na istom mestu i u is
pravcu, pri priblizno istim radnim uslovima.
ISO 10816 - 2 Gasne turbine i generatori
Brzina vibracija Broj obrtaja, min'
mm/s (RMS) 1500 ili 1800 3000 ili 3600
1----11,8---
1----10,0---
1---- 8,5 ---

1----- 7,5 -------{
1--- 5,3 __ -+...:.:.2~:i::£,2:i...:_.~~:l..:lI
1----- 3,8 ----j
1---- 2,8 ----i..----,--,
1---- 1,4 ----to·,
Slika 4.46 Nivoi vibracija prema standardu ISO 10816-2
64
Prikaz standarda ISO 10816-2 koji se odnosi na ocenu stanja velikih
gasnih turbina i generatora snage vece od 50MW dat je na slici 4.46.
Ocena stanja najveceg broja tehnickih sistema vrsi se prema standardu
ISO 10816-3 (slika 4.47) koji tretira industrijske masine snage vece od 15kWu
opsegu broja obrtaja od 120 do 15000 min -1 .
....<II
•OJ
.c
..
<II
veff .;;:
mm/s ~
·S
11 ~
----oj 7,1
----!----+------1 4,5
, 1'1-;"
:+----+------1---h~.,.".,..:c1 3,5 ·S·§
~---~--~---~~~4 2,8 g~
\0 •...••
~--~-==~-=~=&~~~---~~~~-~~~~~2,3
~~
N "
:r:;E
1,4 gg
00
0,712:",;,
•...••01
PumpeP > 15kW Velikemasine

radijalne,aksijalne,kombinovane 300kW< P < 50MW T'ip
t-------,-------------lr----M-ot-o-ri---+---M-o-to-n-. ------1 masine
Integrisanipogon Ekstemi pogon 160mrn<H<315mrn 315mrn<H
Grupa4 Grupa3 Grupa2 GrupaI Grupa
11Stanje nove masine C Dozvoljen kratkotrajan rad

B Dozvoljen neogranicen
dugotrajan rad
m Nedozvoljen rad - vibracije
prouzrokuju ostecenja
Slika 4.47 Nivoi vibracija prema standardu ISO 10816-3
4.10 Merenje faznog ugla

Rezultat brze Furij eove transformacij e (FFT -a) signala vibracij a su
kompleksne vrednosti koje, pored vrednosti amplitude na pojedinim
ucestanostima, daju i vrednosti faznog ugla (faze).
Fazni ugao se uvek meri u odnosu na neku referentnu poziciju. Zato se
pored davaca vibracij a koristi i dodatni signal koj i generise tahometar (davac
referentne pozicije ili taho sonda; eng. keyphasor). Tahometar se koristi i za
merenje broja obrtaja. Najvise su u upotrebi beskontaktni tahometri koji mogu
65
biti: opticki (IR, laserski i dr.) i elektromagnetni. Na slici 4.48.a prikazana je
pozicija optickog tahometra u odnosu na vratilo koje rotira, kao i princip rack-
Tahometar emituje svetlosni zrak koji se odbija od reflektijuce trake. Odbije
svetlosni zrak detektuje prijernni deo tahometra koji generise jedan impuls rz:
svaki prolazak reflektujuce trake.
Izgledjednog tahometra datje na slici 4.48.b.
reflektujuca
traka
tahometar
-----T-~
U(t)m~f
~ ~
Slika 4.48 Tahometar, a) pozicija u odnosu na vratilo i b) IR tahometar
MM0024 firme Brtiel&Kja::r
66
5
Identifikacij a otkaza
preko merenja i analize vibracija
Zahtevi za visokom pouzdanoscu rotacionih masina su svakim danom
= veci, pa su u ovoj oblasti prisutna stalna poboljsanja. Sa primenom
:-menih materijala, rotacione masine su pocele da rade na sve vecem broju
~a, dok rotori na tim masinama postaju sve laksi. Od njih se ocekuje da rade
otkaza u sve duzem vremenskom periodu. Prethodno navedene cinjenice
e na zakljucak da identifikacija i lociranje predstojeceg otkaza postaju
obilazan element u cilju postizanja visoke pouzdanosti.
Tehnicki sisterni na svoj nacin "govore" u kakvom su radnom stanju.
srinsko je pitanje: da li smo u mogucnosti da ih "razumemo '~?U tome nam
_ .••.n"'vn' merenje i analiza vibracija.
Ovo poglavlje daje osnovna saznanja neophodna za identifikaciju otkaza
merenja i analize vibracija kako bi odgovor na prethodno pitanje bio
-0
zitivan .
.1 Znacaj frekventne analize

Analiza signala u frekventnom domenu je najznacajniji alat koji se
enjuje za identifikaciju otkaza preko merenja i analize vibracija.
Da bi odlucili kako pratiti vibracije u duzem vremenskom intervalu
_ ko ukupnog nivoa ili preko frekventnih dijagrama), potrebno je dobro
avati posmatrani tehnicki sistem. Kod jednostavnijih tehnickih sistema
rrimer ventilatora sa slike 5.1) dovoljno je pratiti sarno ukupni nivo vibracija.
Medutim, kod slozenijih tehnickih sistema (primer reduktora sa slike
:: . , otkaz nekog od elemenata (npr. povecan nivo pohabanosti jednog
castog para), koji se manifestuje u uskom frekventnom opsegu, moze biti
kiran ostalim frekventnim komponentama. Tek pozni stadijum pomenutog
- aza uzrokovace povecanje ukupnog nivoa vibracija. U tom slucaju,
. 'enjem signala vibracija u frekventnom domenu predstojeci otkaz ce biti
. imecen mnogo ranije.
Frekventni dijagram daje informaciju 0 nivoima vibracija koje uzrokuje
'aki pojedinacni element tehnickog sistema (slika 5.2). Na taj nacin je moguce
irati izvore vibracija i izvrsiti procenu uticaja svakog od njih.
67
5
,Il5 4
,Il4 3
~~ 1 2
1
ventilator ucestanost datum
2 3 4 5
reduktor
ucestanost datum
frekventni dijagram ukupni nivo
Slika 5.1 Znacaj frekventne analize
~---------------------
pojacavac davae
ubrzanja
<J 1-------'----------...... /
I
I I
aCt) aU) "" "" I

I
" """"" I
" "r "

I
(" I I
I
I I
Furijeov I
I
I I
I
integral I
I I
I
r-====> I I
I
I
I
signal ubrzanja u signal ubrzanja u f

vremenskom domenu frekventnom domenu
Slika 5.2 Frekventna analiza vibracija realnog tehnickog sistema
Nakon kriticke analize signala u frekventnom domenu postavlja se

dijagnoza i pri tome se moraju postovati dva osnovna pravila.
• Svakoj karakteristicnoj ucestanosti u spektru mora se pridruziti
odredeni deo tehnickog sistema Hi fizicka velicina vezana za
izvodenje procesa.
68
• Bilo koja karakteristicna amplituda i ucestanost ne mogu se prome-
niti bez razloga. Svaka promena navedenih vellcina ukazuje na pro-
menu dinamickog ponasanja tehnickog sistema. Bilo kakva prome-
na dinamickog ponasanja ukazuje na promenu stanja tehnickog
sistema.
':.2 Koje uzrocnike otkaza je moguce identifikovati

analizom vibracij a? ·
Merenjem i analizom vibracija moguce je identifikovati veliki broj
::zrocnika otkaza. Neki od njih su:
• debalans,
• nesaosnost,
• zakrivljenost vratila,
• ostecenje kotrljajnih.lezajeva,
• ostecenje kliznih lezajeva,
• gubitak mehanicke veze,
• problemi kod kaisnih prenosnika,
• rezonanca i podrhtavanje,
• lose sprezanje zupcanika,
• formiranje i razvoj prsline na rotoru,
• problemi koji se odnose na sttujanje fluida kod pumpi, ventilatora,
• problemi kod elektricnih motora i sl.
debalans
kavitacija
ostecenje elektromotora
Slika 5.3 Karakteristicni uzrocnici otkaza koji se mogu identifikovati

merenjem i analizom vibracija
69
Tipican primer tehnickog sistema koji se sastoji od elektromotora
radij alne pumpe dat j e na slici 5.3. N a slici su prikazani i neki od karakteristicnia
otkaza koji se mogu identifikovati merenjem i analizom vibracija posmatranog
tehnickog sistema.
U daljem tekstu bice opisana metodologija koja se koristi prilikom
analize vibracija u cilju identifikacije nekih od gorepomenutih otkaza.
5.3 Karakteristiene ucestanosti tehnickih sistema

Pre analize vibracija u frekventnom domenu potrebno je poznavati
(izracunati) karakteristicne ucestanosti analiziranog tehnickog sistema. Svaki
element tehnickog sistema ima svoju karakteristicnu ucestanost koja se moze
pojaviti u frekventnom dijagramu i na taj nacin ukazati na postojanje nekog od
otkaza. Karakteristicne ucestanosti su one ucestanosti koje moze da generise
posmatrani tehnicki sistem i one su vezane za osnovnu pobudnu ucestanost,
Osnovna pobudna ucestanost je ucestanost koja odgovara broju
obrtaja (elektromotora, radnog kola pumpe, ventilatora, i s1.) i u daljoj diskusiju
obelezava se sa lx.
PRIMER:
Broj obrtaja elektromotora je: n = 2970min-1• Osnovna pobudna
ucestanost ovog elektromotora je: f =~ = 49,5Hz .

60
Pored osnovne pobudne ucestanosti u frekventnim dijagramima se mogu

javiti i:
• celobrojni umnOSCI osnovne pobudne ucestanostl, harmonici
(obelezavaju se sa 2x, 3x, 4x, ..., a zovu se drugi, treci, cetvrti harmo-
nik itd.; ove karakteristicne ucestanosti se zovu i harmonijske
komponente );
• necelobrojni umnosci osnovne pobudne ucestanosti (broj obrtaja
pojedinih vratila nakon redukcije broja obrtaja, karakteristicne
ucestanosti lezajeva i s1.) ili neharmonijske komponente.
5.4 Fazni ugao

Pored analize signala u frekventnom domenu ponekad je potrebno i
poznavanje faznog ugla da bi se pouzdanije identifikovao otkaz. U daljem
izlaganju, kada se kaze fazni ugao, misli se na fazni ugao osnovne pobudne
ucestanosti (Ix).
70
: - Identifikacija pojedinih uzroenika otkaza
: -.1 Debalans
Najuobicajeniji i dominantan uzrok povisenog nivoa vibracija kod
racionih masina je maseni debalans. Debalans nastaje kada se glavna osa
ercije rotora ne poklapa sa geometrijskom osom rotacije.
Postoji vise razloga koji mogu uzrokovati debalans rotora. Najcesci
zzlozi su:
• ekscentricnost rotora,
• nehomogenosti livenih delova (vazdusni mehurovi, porozni delovi i sl.),
• dodavanje klinova i izrada klinastih zlebova,
• greske nastale prilikom proizvodnje rotora,
• neravnomema korozija i habanje,
• talozenje naslaga (prljavstina, krecnjak i sl.) i dr.
Osnovne karakteristike oscilatomog ponasanja rotora na osnovu kojih se
oze identifikovati debalans su:
• dominatan pik na ucestanosti obrtanja rotora (Ix) najcesce u radijalnom
pravcu,
• stabilna izmerena vrednost faznog ugla,
• fazni ugao koji se direktno menja sa promenom ugla (pravca) merenja.
Postoje tri osnovna tipa debalansa (slika 5.4):
• staticki debalans,
• debalans izazvan spregom neuravnotezenosti i
• dinamicki (kombinovani) debalans.
F2
11\1=1~1
F = mrro 2
osa
osa
rotacije
/' rotacije «
osa
osa inercije
inercije
a) b) c)
Slika 5.4 Tipovi debalansa rotora, a) staticki, b) spreg neuravnotezenosti i
c) dinamicki
71
,-----~,
Staticki debalans nastaje kada je osa rotacije paralelna sa glavn

osom inercije rotora (slika 5.4.a) Osnovne karakteristike oscilatornog ponasar;
rotora izazvanog statickim debalansom (slika 5.5) su:
• izrazito dominantan pik na ucestanosti obrtanja (Ix) u radijaln -
pravcu,
• pikovi na lx na oba merna mesta su stablilni i u fazi suo
l x radijalno
ucestanost
Slika 5.5 Staticki debalans i odgovarajuci oblik frekventnog dijagrama signala
vibracija
Korekciju statickog debalansa je moguce izvrsiti sa jednorr.

korekcionom masom.
Debalans izazvan spregom neuravnotezenosti nastaje kada se teziste
rotora Cg nalazi na geometrijskoj osi rotacije, ali je glavna osa inercije rotora
zakrenuta za odredeni ugao u odnosu na geometrijsku osu rotacije (slika 5.4.b .
Geometrijska osa rotacije i glavna osa inercije se seku u tezistu rotora Cg.
(~ I
I
(D ~
.§ l x radijalno (aksijalno)
-~--
'-
------------------- --- ~-
'- I
I
I
all/ ucestanost
Slika 5.6 Debalans izazvan spregom neuravnotezenosti i odgovarajuci oblik
frekventnog dijagrama
Osnovne karakteristike oscilatornog ponasanja rotora usled debalansa

izazvanog spregom neuravnotezenosti (slika 5.6) su:
• dominantni pikovi na ucestanosti obrtanja (Ix) na oba merna mesta u
radijalnim pravcima,
• razlika izmerenih vrednosti faznih uglova od 180°,
72
• pikovi na l x su najcesce najdominantniji i
• takode, mogu se javiti pikovi na ucestanosti obrtanja (Ix) i u aksijalnom
pravcu.
Korekcija ovog tipa debalansa zahteva dye korekcijske mase u dye ravni
- faznom razlikom od 180°.
Dinamicki debalans je slozeni oblik debalansa i moze se razloziti na
ir statickog debalansa i debalansa izazvanog spregom neuravnotezenosti. Kod
. amickog debalansa geometrijska osa rotacije se mimoilazi sa glavnom osom
ercije (slika 5.4.c). Teziste rotora Cg se nalazi na rastojanju e od ose rotacije.
Dinamicki debalans je slucaj debalansa koji se najcesce srece u praksi.
Poseban slucaj debalansa rotora je debalans rotora na prepustu.
novne odrednice oscilatornog ponasanja rotora na prepustu usled debalansa
slika 5.7) su:
• dominantni pikovi na ucestanosti obrtanja (Ix) i u radijalnom i u
aksijalnom pravcu,
• pikovi l x u aksijalnom pravcu su u fazi ili vrlo bliski,
• nestabilno ocitavanje vrednosti pikova u radijalnom pravcu i
• cesta pojava ziroskopskog efekta.
Ziroskopski efekat predstavlja suprotstavljanje rotora promeni ravni
tacije. Sa druge strane, kombinacija zbira statickog i dinamickog ugiba vratila
-- prepustu i sprega neuravnotezenosti teze da nagnu ravan rotacije rotora.
~
ell
"0
.§ l x radijalno i aksijalno
I
ucestanost
Slika 5.7 Debalans rotora na prepustu i odgovarajuci oblik frekventnog

dijagrama
Debalans rotora na prepustu cesto predstavlja kombinaciju statickog
lansa i debalansa izazvanog spregom neuravnotezenosti, tako da je prilikom
STUpkabalansiranja potrebno izvrsiti korekciju oba tipa debalansa.
RIMER:
Kao primer oscilatornog ponasanja rotora sa debalansom posluzice
entilator rashladnog tornja. Rotor ventilatora cine celicna noseca ploca i
73
-----------------------------"""""-
lopatice od poliestera koje su vezane na nosecu plocu. Izgled ventilatora kao i

mesto tahometra prikazani su na slici 5.8.
Slika 5.8 Pozicija davaca broja obrtaja
Frekventni dijagrami pre i posle postupka balansiranja rotora

ventilatora rashladnog tornja prikazani su na slici 5.9, odn. 5.10. Broj obrtaja
ventilatora je n = 450min-1, odn. f = 7,5Hz. Sa ovih dijagrama jasno se
uocava da je nakon balansiranja ventilatora doslo do znacajnog snizavanja
vrednosti pika na ucestanosti obrtanja (Ix),
om
~
0.0196722
0.015
~ 0.01
0.005
A A L
0
20 40 60 80 100
Hz
Slika 5.9 Frekventni dijagram pre balansiranja
74
~ 0.0026'373'3
~ J
20
1\ 1\
40 60
_A \
80
\
100
Hz
Slika 5.10 Frekventni dijagram posle balansiranja
- -.2 Iskrivljeno vratilo rotora

Iskrivljeno vratilo rotora se moze prepoznati ukoliko njegovo
:.;atomo ponasanje karakterisu:
• visoki nivoi vibracija u aksijalnom pravcu,
• dominantna ucestanost Ix ako je zakrivljenost bliza sredini vratila,
• dominantna ucestanost 2x ako je zakrivljenost bliza krajevima vratila i
• fazna razlika koja tezi 180°.
Uprosceni prikaz iskrivljenog vratila rotora, kao njegovo
eristicno oscilatomo ponasanje, dati su na slici 5.11.
Ix aksijalno
2x
~~~~~~~~~~~~~~/ ucestanost
Stika 5.11 Rotor sa iskrivljenim vratilom i tipicno oscilatomo ponasanje
PRIMER:
Naredni primer ilustruje oscilatomo ponasanje rotora sa iskrivljenim
'ratilom. Na slici 5.12 prikazan je frekventni dijagram snimljen na
elektromotoru koji se koristi za pogon pumpe za vodu. Ovde je bitno naglasiti
75
da je merni pravac u kome je snimljen frekventni dijagram aksijalan. Broj
obrtaja elektromotora je n = 1487 min -\, sto znaci da osnovna pobudna
ucestanost (Ix) iznosi f ~24,8Hz . Uvidom u prikazani frekventni dijagram
uocavaju se najdorninantnija osnovna pobudna ucestanost lx, kao i manje
dominantan drugi harmonik (2x). Opisano dinamicko ponasanje nastalo je kao
posledica zakrivljenosti vratila rotora elektromotora.
0.000
Harmonic Values
Domain Range %ofFund •.
fund 24.7927 0.0059613
o.oos 2nd 49.5914 0.000725704 122
3,d
4th
5th
74.3895
99
123.943
0.000112935
4.64687E-5
7.04379E·S
1E
0.8
12
.
0.00 4
~ 0.00 3
0.00 2
0.00 1
(I.
s
0
50 100 150 " 200
Hz
Slika 5.12 Frekventni dijagram brzine vibracija snirnljen na pogonskom

elektromotoru pumpe - aksijalni pravac
5.5.3 Nesaosnost
Nesaosnost je, kao i debalans, uobicajen uzrok povisenog niV02
vibracija kod rotacionih masina. Nesaosnost nastaje kao posledica nepoklapanja
osa rotacije dva vratila (rotora) koja su medusobno spojena.
Postoje tri tipa nesaosnosti (slika 5.13):
• kada su ose obrtanja paralalno pomerene - paralelna nesaosnost,
• kada se ose obrtanja seku pod nekim uglom - ugaona nesaosnost i
• kada se ose obrtanja mimoilaze - kombinacija ugaone i paralelne nasao-
snosti.
_cdJ-EL _d_-~
~ltii-,
~-~ ~~- ~~
a) b) c)
Slika 5.13 Tipovi nesaosnosti, a) paralelna, b) ugaona i c) kombinovana
76
-: -.3.1 Paralelna nesaosnost
Osnovne karakteristike oscilatomog ponasanja tehnickih sistema usled
stojanja paralelne nesaosnosti (slika 5.14) su:
• pojava visokog nivoa vibracija u radija1nom pravcu,
• izmerene vrednosti faznog ugla, merene sa suprotnih strana spojnice,
razlikuju se za 180°,
• ucestanost 2x je cesto dominantnija od lx i
• tip spojnice moze da utice na oblik frekventnog dijagrama.
~ 1x 2x radij alno
.B
I 3x
ucestanost
lika 5.14 Paralelna nesaosnost i odgovarajuci oblik frekventnog dijagrama
-: -.3.2 Ugaona nesaosnost

Odrednice koje pomazu u procesu identifikacije ugaone nesaosnosti su
a 5.15):
• pojava visokih nivoa vibracija u aksijalnom pravcu,
• izmerene vrednosti faznog ugla, merene sa suprotnih strana spojnice,
razlikuju se za 180°,
• tipicno su dominantne ucestanosti lx i 2x i
• cesto su dominantne ucestanosti lx, 2x i 3x.
2x aksii
sija 1no
Ix
3x
/, ucestanost
Slika 5.15 Ugaona nesaosnost i tipican frekventni odziv
U slucajevima kada su ugaona ili paralelna nesaosnost znacajmje

zrazene, u frekventnim dijagramima mogu se pojaviti i visi harmonici osnovne
udne ucastanosti (od 3x do 8x).
77
PRIMER:
Merenjem nivoa vibracija na pumpi za vodu, na mestu ulezistenja
radnog kola pumpe do spojnice (slika 5.16), utvrden je povisen nivo vibracija.
Slika 5.16 Pumpa za vodu
0.00 2 -
FLOd
Domain
Harmonic Values
49.4449
Range
0.00134045
% of Fund .
0.0015
2m
Jrd
4th
99.0655
148.581
197.923
0.00183907
0Jm466045
0.ooJ182839
1372
34.8
13.6
.
0.00J5
I
I~ A~ 50
""" ~ I~
100
H,
yv ~
150
h.
.A~''\rJ
200
Slika 5.17 Frekventni dijagram brzine vibracija snimljen na lezaju pumpe do

spojnice sa elektromotorom
78
Pogonska snaga e1ektromotora je P = 75kW, broj obrtaja pogo tog
= rtromotora i pumpe je n = 2960min-1, sto znaci da osnovna pobudna
. tanost (Ix) iznosi I= 49,4Hz .
Na slici 5.17 prikazan je snim1jeni frekventni dijagram brzine vibracija.
erni pravac u kome je snim1jen frekventni dijagram je aksijalan.
Uvidom u prikazani frekventni dijagram uocavaju se lx, 2x i 3x
ovne pobudne ucestanosti, pri cemu je 2x najdominantniji. Opisano
micko ponasanje je nastalo kao pos1edica nesaosnosti vratila
_ ~ ctromotora i vrati1a pumpe. Kako je frekventni dijagram snirnljen u
zsijalnom pravcu, opisano dinamicko ponasanje nastalo je kao pos1edica
one nesaosnosti.
:: -.3.3 Slicnosti i razlike u ponasanju usled nesaosnosti i iskrivljenosti

vratila rotora
Osci1atomo ponasanje nastalo kao pos1edica nesaosnosti vratila, odn.
ivljenosti vratila rotora uzrokovace skoro identicne frekventne dijagrame. Pri
e, karakteristicno osc1ilatomo ponasanje moze biti izrazeno i u radijalnom i u
ija1nom pravcu.
Da bi se done1a pouzdanija identifikacija otkaza, u razmatranje je
ebno ukljuciti i fazni ugao. U slucaju iskrivljenosti vratila, postojace fazna
. a od priblizno 180° na mestima ulezistenja vratila. Izmerene vrednosti
og ugla, merene sa suprotnih strana spojnice, u slucaju nesaosnosti, raz1ikuju
:~ za 180°.
: -.4 Nepravilno postavljen leza]

Nesaosnost vratila ne nastaje iskljucivo kao posledica lose postavljene
juice koja se na1azi izmedu dva vrati1a. Slicno dinamicko ponasanje nastace i
_ slucajevima kada lezaj nije geometrijski pravi1no postavljen na vratilo (slika
:.18).
2x
lx aksijalno
, I
I
-----~~~~~-------
I
3x
,
I
lezaj ucestanost
Slika 5.18 Zakosenje lezaja i odgovarajuci frekventni dijagram
79
Nepravilno postavljen lezaj uzrokovace visok nivo vibracija u
aksijalnom pravcu. Razlika izmerenih faznih uglova gomje i donje meme tacke.
odn. leve i desne meme tacke, u aksijalnom pravcu, iznosice po 180°.
Tipican frekventni dijagram sadrzi pikove na lx, 2x i 3x. Podesavanje
saosnosti ili balansiranje rotora sa zakosenim Iezajem nece dati poboljsanje.
Problem ce biti resen jedino pravilnom montazom lezaja.
5.5.5 Gubitak mehanicke veze

Ukoliko se razmatra bilo koji tehnicki sistem, moze se zakljuciti da
postoje tri lokacije na kojima moze doci do gubitka mehanicke veze:
• unutar tehnickog sistema,
• izmedu tehnickog sistema i postolja i
• izmedu postolja tehnickog sistema i fundamenta.
5.5.5.1 Gubitak mehanicke veze unutar tehnickog sistema

Tipicni primeri ovog tipa gubitka mehanicke veze su:
• povecan zazor izmedu vratila i unutrasnjeg prstena kotrljajnog lezaja
(slika 5.19),
• povecan zazor u kliznim lezajevima,
• povecan zazor izmedu radnog kola ventilatora i vratila i s1.
Glavni uzrok gubitka mehanicke veze unutar tehnickog sistema je
neodgovarajuci (veci) zazor izmedu elemenata koji cine sklop rotora odn. sklop
rotor-ulezistenje. Analizom signala vibracija u vremenskom domenu moze se
uociti da dolazi do odsecanja vrhova, sto se manifestuje velikim brojem
harmonika u frekventnom dijagramu (do lOx).
povecan
zazor
2x radijalno
Ix
6x
4x
3x 5x 7x 8
x 9x lOx
ucestanost
Slika 5.19 Gubitak mehanicke veze izmedu vratila i unutrasnjeg prstena lezaja i
odgovarajuci frekventni dijagram
80
Cesta je pojava podharmonika (l/2x ili 1/3x), kao i niza Ii~lffi~r:::-..:-::r;::ir.1:;:k!
.. 5x, 2,5x ivisi).
Rotor tehnickog sistema sa svakim novim pustanjem, usled - 2.
zazora, zauzima novi polozaj, tako da je ocitavanje faznog ug1a nestabilno.
:. -.5.2 Gubitak mehanicke veze izmedu tehnickog sistema i postolja

Ovaj tip uzrocnika otkaza nastaje kao posledica:
• nedovo1jne zategnutosti zavrtnjeva koji vezuju tehnicki sistem za
fundament (slika 5.20),
• gubitka veze kucista lezaja sa nosecom konstrukcijom tehnickog
sistema,
• prs1ine unutar nosece konstrukcije tehnickog sistema i dr.
2x radija1no
Ix
3x 4x
ucestanost
Slika 5.20 Nedovo1jna zategnutost zavrtnjeva za stezanje kucista lezaja i
odgovarajuci oblik frekventnog dijagrama
:. -.5.3 Gubitak mehanicke veze izmedu postolja tehnickog sistema i

fundamenta
Ilustracija gubitka mehanicke veze izmedu posto1ja tehnickog sistema i
damenta i karakteristican frekventni dijagram prikazani su na slici 5.21.
Ix radij alno
ucestanost
.rneko"
oslanjanje
Slika 5.21 Gubitak veze izmedu posto1ja tehnickog sistema i fundamenta i
karakteristican frekventni dijagram
81
Osnovne karakteristike vibromehanickog ponasanja tehnickih sistema
og kao posledica gubitka mehanicke veze izmedu postolja rotacione
ine i fundamenta (slika 5.21) su:
• dominantni pikovi l x u radijalnom pravcu,
• razlika faznih uglova u vertikalnom pravcu (izmedu postolja rotacione
masine i fundamenta) koja tezi uglu od 180°.
PRIMER:
Merenjem nivoa vibracija na ventilatorskom mlinu za ugalj (slika
5.22), na mestima ulezistenja radnog kola mlina, izmereni su visoki
nivoi vibracija.
Slika 5.22 Ventilatorski mlin za ugalj

Harmonic Values
Domain Range '%offund oil.
Fund 8.31218 0.00192397

2nd 16.6224 0.00470592 244.6
3rd 24.9375 0.003S9614 186.9
O.OO4I--+--+---j------ji-------j,-------ji------H 4th 33
5th 41.5754
0.1)))452252
23.5
010)463781 24.1
-
6th 49.8814 0000964944 502
7th 58.1797 0.0013759 71.5
8th 66.5067 0.00134452 69.9
9th 74.6127 0.0005411 28.1
10th 63.1155 0.00100315 52.1
O.OO31-+---lt---l,-------1I------1I-----,I----fj 11th 91.4529 0.00121397 63.1 -
12th 99.5 0.000230536 12.0
13th 108.05 0.000865006 45.0
14th 116.351 0.000301706 15.7
"
E 15th
16th
124.699
132.977
0.00021942
0.000454766
11.4
23.6
O.002I-+--H---lI----I----I----I-------H~: ~:~:~
~::~~ ~~:~
19th 157.916 0.000132821 6.9
200l 166.196 3.92288E-S 2D
21th 174.573 9.98105E-5 52
22I:h 182.868 0.1)))116948 6.1
23th 191.145 6.37015E-S 3.3
o.cmr-it--tt-j!l-__ --;r--i---t_j---r-t_j---:-- __ tL24=th...L:.:199::::.4::02~O.oo:J='08':7~55~5.7~~'\--
25 so 75 100 125 150 175 200

Hz
Slika 5.23 Frekventni dijagram
82
Pogonska snag a elektromotora je P=I100kW, broj obrtaja
1
= 498min- , sto znaci da osnovna pobudna ucestanost (Ix) iznosi
- :::::8,3Hz.
Frekventni dijagram signala vibracija izmeren na mestu ulezistenja
og kola ventilatora prikazan je na slici 5.23. Na dijagramu se jasno istice
snovna pobudna ucestanost (Ix), kao i visi harmonici (cak i do dvadesetog),
__. cemu je drugi harmonik (2x) najdorninantniji. Opisano dinamicko
- nasanje moze da nastane usled gubitka mehanicke veze unutar rotacione
vine. Gubitak veze moze predstavljati povecan zazor izmedu lezaja i vratila
lezaja i kucista lezaja, zatim izmedu radnog kola i klina ili klina i vratila.
: -.6 Kontakt rotora istatora

U slucaju kontakta rotora sa statorom, odgovarajuci frekventni dijagram
a 5.24.a) bice vrlo slican onom kod gubitka mehanicke veze unutar
cione masine, Kontakt se moze ostvarivati jednim delom ili tokom celog
usa jednog obrta rotora. Ovi kontakti cesto pobuduju neke od sopstvenih
- tanosti oscilovanja tehnickog sistema.
Ovaj tip otkaza obicno generise podharmonike osnovne pobudne
-estanosti (I/2x, l/3x, 1I4x, ..., l/n x). Oblik signala vibracija u vremenskom
enu (slika 5.24.b) je dobar indikator postojanja kontakta izmedu rotora i
- ora.
~!
-::; rezonantna ro
~ 2x oblast
-0
-:::
Ix .B
-~ }
radijalno
~ 4x ro
l£l vreme
ucestanost
~ ~
Slika 5.24 Signal vibracija u slucaju kontakta rotora i statora, a) frekventni
dijagram i b) oblik signala u vremenskom do menu
:.5.7 Uzrocnicl otkaza kliznih lezajeva

Analizom signala vibracija moguce je identifikovati sledece uzrocnike
rkaza kliznih lezajeva:
• povecan zazor,
• nestabilnost uljnog vrtloga (turbulenciju ulja),
83
• povremeni gubitak podmazivanja i
• "suvo" vrtlozenje.
5.5.7.1 Povecan zazor

Pozni stadijum habanja kliznog lezaja se ispoljava preko pojave serije
visih harmonika osnovne ucestanosti obrtanja (do lOx, pa i do 20x), 8to je
prikazano na slici 5.25. Frekventni dijagram je gotovo identican frekventnom
dijagramu usled gubitka mehanicke veze. U slucajevima povecanog zazora, mali
debalans ili nesaosnost mogu izazvati visok nivo vibracija u poredenju sa
kliznim lezajevima sa normalnim zazorom.
3x
radijalno
2x
Ix 4x
5x 6x
ucestanost
Slika 5.25 Tipican frekventni dijagram usled povecanog zazora kliznog lezaja
PRIMER:
Na slici 5.26 prikazan je frekventni dijagram brzine vibracija, snimljen na
radijalnom kliznom lezaju turboagregata. Merni pravac u kome je snimljen
frekventni dijagram je horizontalan.
0.004,--------.---------,--------,------------,
0.0031--------+-------+------+---------1
Harmonic Values
~ O'O02!-------++-....,-;c:Do-::-:cmaic"-o ""R=:'OO''::-'' =--:%c:::O(::::-,,:c:Odr..I-----+----------1
Fundi
2nd
I 49.986S
99.9795
0.00146124
0.00103591 70.9
~
Jrd 149.958 0.00317571 217.3 '"

4th 200 0.000753711 51.6
O.()()(i--------+-------+-------ilt---------i
1()() 150 200

Hz
Slika 5.26 Frekventni dijagram snimljen na radijalnom kliznom lezaju

turboagregata
84
Merenje nivoa vibracija je sprovedeno pri elektricnom opterecenju
agregata P = I95MW i broju obrtaja n = 3000min-1, sto znaci da
ovna pobudna ucestanost (Ix) iznosi f = 50Hz.
Na dijagramu se jasno uocavaju osnovna pobudna ucestanost (Ix), kao i
zi i treci harmonik, pri cemu je treci harmonik (3x) najdominantniji.
~isano dinamicko ponasanje je uzrokovano povecanjem zazora u ovom
.Liznom lezaju.
_ -.7.2 Nestabilnost uljnog vrtloga kod kliznog lezaja

U idealnom slucaju, uljni film koji se formira unutar kliznog lezaja treba
. ima broj obrtaja koji odgovara polovini broja obrtaja vratila. Stvami broj
crtaja uljnog filma (uljnog vrtloga) iznosi 0,42-0,48 broja obrtaja vratila. Ova
zzlika je posledica gubitaka nastalih usled trenja. U slucaju povecanog zazora, u
_ rventnom dijagramu ce se pojaviti povecan nivo vibracija na karakteristicnoj
- tanosti 0,42-0,48x usled nestabilnosti uljnog vrtloga (slika 5.27.b).
osa lezaja ro
"0
osa vratila . § (0,42-0,48)x
radijalno
l Ix
~-...-" uljni film ucestanost

Slika 5.27 Uljni vrtlog, a) sematski prikaz i
b) odgovarajuci frekventni dijagram usled nestabilnost uljnog vrtloga
Promena viskoziteta ulja, pritiska ulja ili spoljasnjeg opterecenja moze

nticati na stabilnost uljnog vrtloga.
5.5.7.3 Nestabilnost podmazivanja

U slucajevima povremenog gubitka ulja usled nestabilnosti
podmazivanja doci ce do promene karakteristicne ucestanosti uljnog vrtloga.
Kada se ucestanost uljnog vrtloga poklopi sa ucestanoscu obrtanja vratila, doci
ce do znacajnog povecanja nivoa vibracija.
85
5.5.7.4 "Suvo" vrtlozenje
Nedovoljna kolicina ili neodgovarajuci kvalitet ulja mogu uzrokovati
povisen nivo vibracija na kliznom lezaju. S obzirom na to da se ne formira uljni
film odgovarajuce nosivosti, moze doci do kontakta izmedu vratila i lezaja. Pri
tome se generisu vibracije u visem frekventnom opsegu, bez prisustva
harmonika.
5.5.8 Uzrocnici otkaza kotrljajnih lezajeva

Kotrljajni lezajevi su vitalni deo vecine savremenih tehnickih sistema. U
mnogim svojim primenama smatraju se kriticnim komponentama ciji otkazi
mogu prouzrokovati skupe i neplanirane zastoje u radu tehnickih sistema u koje
su ugradeni.
Pravilno obavljanje funkcije kotrljajnih lezajeva zavisi od njihove
pouzdanosti, odnosno prirode nastajanja i intenziteta pojave otkaza. Otkazi
kotrljajnih lezajeva mogu se podeliti na:
• Iznenadne, koji su povezani sa nepravilnim dimenzionisanjem
elemenata lezajeva, neadekvatnom tehnologijom njihove izrade,
greskama u materijalu itd. Poboljsanjem kvaliteta materijala, tehnologije
izrade i uslova ugradnje kotrljajnih lezaja oni se mogu u znacajnoj meri
elirninisati.
• Postepene, koji se u praksi ne mogu izbeci, ali se mogu pravovremeno
otkriti raspoznavanjem stanja kotrljajnih lezajeva u toku rada.
U cilju pravovremenog otkrivanja predstojeceg otkaza kotrljajnih
lezajeva neophodno je definisati odgovarajuce dijagnosticke parametre za
pracenje njihovog stanja. Razvijen je veliki broj metoda za dijagnostiku stanja
kotrljajnih lezajeva, koje se prema izabranom dijagnostickom parametru mogu
podeliti na:
• metode merenja i analize buke i vibracija,
• metode pracenja termickog stanja lezajeva i
• metode analize stanja maziva.
Navedene metode ne iskljucuju jedna drugu, vec se moraju kombinovati
u cilju uspesne dijagnostike stanja kotrljajnih lezajeva.
U nastavku ce biti detaljnije razmotrene metode zasnovane na analizi
vibracija u frekventnom domenu i metoda udamog impulsa (SPM metoda).
5.5.8.1 Metode zasnovane na analizi vibracija u frekventnom do menu

Proces razvoja ostecenja kotrljajnih lezajeva uzrokuje promene
snimljenih signala vibracija koje se manifestuju na delovima frekventnog
spektra, koji odgovaraju karakteristicnim ucestanostima vibracija kotrljajnih
lezajeva. Prema tome, ukoliko postoji ostecenje nekog od elemenata lezaja
86
ice se povecanje intenziteta amplitude vibracija na odgovarajucoj
eristicnoj ucestanosti vibracija.
Svi kotrljajni lezajevi imaju karakteristicne ucestanosti vibracija koje su
:.instvene i cije amplitude predstavljaju indikator njihovog stanja. Te
tanosti su (slika 5.28):
• karakteristicna ucestanost kaveza t,,
• karakteristicna ucestanost unutrasnje staze kotrljanja ius,
• karakteristicna ucestanost spoljasnje staze kotrljanja L.
• karakteristicna ucestanost kotrljajnih elemenata ike'
ius ~s
Slika 5.28 Karakteristicne ucestanosti kotrljajnih lezajeva
, ()
~/
! /
I
/
,
I
/ ,
I
/
-t----
,
---T---
-, ,
\ ,I
", I,
Slika 5.29 Osnovne mere kotrljajnog lezaja
87
Karakteristicne ucestanosti vibracija kotrljajnih lezajeva definisane su
geometrijskim odnosima i kinematskim parametrima kretanja elemenata lezaja,
pa se, prema tome, mogu analiticki odrediti. Na slici 5.29 prikazane su velicine
koje ce se koristiti za odredivanje karakteristicnih ucestanosti kotrljajnih
lezajeva.
U nastavku su dati izrazi za izracunavanje karaktersiticnih ucestanosti
kotrljajnog lezaja za slucaj rotacije unutrasnjeg prstena, pri nepokretnom
spoljasnjem prstenu, sto je i najcesci slucaj u praksi.
Karakterlsticna ucestanost kaveza Ik racuna se pomocu izraza:
(5.1)
gde je I =~ ucestanost obrtanja vratila, d - precnik kotrljajnih elemenata i

60
() - ugao dodira. Srednji precnik lezaja D (precnik na kome se nalaze centri
kotrljajnih elemenata) racuna se pomocu izraza:
D~ Du +Ds (5.2)
2
gde su D; i D, unutrasnji, odn. spoljasnji precnik lezaja.
Karakteristicna ucestanost unutrasnje staze kotrljanja Ius
predstavlja ucestanost prelaska kotrljajnog elementa preko jedne tacke na
unutrasnjoj stazi kotrljanja i moze se izracunati pomocu izraza:
Ius =~ (1 + ~ cos ())- I (5.3)
gde je Nbroj kotrljajnih elemenata.

Karakteristicna ucestanost spoljasnje staze kotrijanja Iss je
ucestanost prelaska kotrljajnog elementa preko jedne tacke na spoljasnjoj stazi
kotrljanja. Ova ucestanost se moze izracunati pomocu izraza:
t; = ~ (1 - J. I
~ cos () (5.4)
Karakteristicna ucestanost kotrljajnog elementa Ike je ucestanost

obrtanja kotrljajnog elementa oko sopstvene ose i moze se izracunati pomocu
izraza:
(5.5)
Analiticki odredene vrednosti karakteristicnih ucestanosti kotrljajnih

lezajeva cesto, u izvesnoj meri, odstupaju od realno uocenih vrednosti na
88
- jenim frekventnim dijagrarnima vibracija. Najcesci razlozi za pomenuta
tupanja su sledeci:
• odstupanje deklarisanog od stvamog broja obrtaja tehnickog sistema
(npr., deklarisani broj obrtaja pogonskog elektromotora je
nd = 1485min-l, a stvami ns = 1470min-I);
• proizvodaci kotrljajnih lezajeva zadrzavaju pravo na promene
geometrijskih karakteristika kotrljajnih lezajeva, kao sto su precnici
staza kotrljanja i kotrljajnih elemenata, pa cak i broja kotrljajnih
elemenata;
• znacajno aksijalno opterecenje kome je izlozen lezaj moze da uzrokuje
promenu, odnosno smanjenje putanje kotrljajnih elemenata;
• prisutno habanje elemenata lezaja utice na promenu, odnosno povecanje
putanje kotrljajnih elemenata;
• ukoliko kotrljajni lezajevi rade u uslovima velikih brzina i malih
opterecenja, odstupanja mogu nastati kao posledica klizanja u zoni
kontakta elemenata lezaja.
U slucaju da tip i dimenzije lezaja nisu poznati, za izracunavanje
rakteristicnih ucestanosti lezaja mogu se koristiti sledece jednostavne formule:
I, ~0,4· I
J; ~0,4 . I .N (5.6)
Ius ~ 0,6 . I . N
Statisticki posmatrano, najveci broj kotrljajnih lezajeva ima izmedu 7 i
15 kotrljajnih elemenata, dok veliki broj njih ima od 9 do 11 kotrljajnih
elemenata. Ako broj kotrljajnih elemenata nije poznat, za izracunavanje
arakteristicnih ucestanosti pomocu izraza (5.6) moze se uzeti da j e N = 10 .
PRIMER:
U cilju verifikovanja prethodnog izlaganja na slici 5.30 prikazan je
frekventni dijagram brzine vibracija dvorednog bacvastog kotrljajnog lezaja
SKF 22324. Broj obrtaja vratila na kome se nalazi Iezaj iznosi n = 985 min -I ,
tako da osnovna pobudna ucestanost (lx) iznosi I ~ 16,4Hz .
Za lezaj SKF 22324 mogu se naci sledeci podaci neophodni za
racunanje karakteristicnih ucestanosti:
- unutrasnji precnik: Du = 120mm
- spoljasnji precnik: D, = 260mm
- precnik kotrljajnog elementa: d = 35mm
- broj kotrljajnih elemenata (ujednom redu): N = 15
- ugao dodira: () = 13 a .
89
Srednji precnik lezaja D moze da se izracuna pomocu izraza (5.2):
D = 120 + 260 = 190mm
2
tako da karakteristicna ucestanost spoljasnje staze kotrljanja Iss' prema (5.4),
IznOSI:
t; =-15 (35
l--cosI3° ) ·16,4~10IHz
2 190
0.001
Harmonic Values
Domain Range %o1Fund .10.
Fund 94.2127 0.000486086

0.0008 2nd 188.774 0.00020248 41.7
3rd 283.028 1.90219E-S 3.9
4th
Sth
376.2S
471.298
7.2414SE-6
9.00S41E-S
1.S
18.S .
0.0006
0.000 4
0.000 2
0'"
~, .u». ~"Jl n A ,~. II
100 200 300 400 SOD
Hz
Slika 5.30 Frekventni dijagram brzine vibracija na lezaju SKF 22324

Na frekventnom dijagramu su najdominatnije osnovna ucestanost
obrtanja (I x) i njen drugi harmonik. Pored toga znacajan je i nivo vibracija na
karakteristicnoj ucestanosti spoljasnje staze kotrljanja L: kao i na njenom
drug om harmoniku. Karakteristicna ucestanost spoljasnje staze kotrljanja Iss'
ocitana sa frekventnog dijagrama, iznosi 94,2Hz. Ova vrednost malo odstupa
od analiticki odredene vrednosti koja iznosi 101Hz. Razlozi uocenih
odstupanja su navedeni u prethodnom izlaganju.
5.5.8.2 SPM metoda

Najpoznatija metoda za utvrdivanje stanja kotrljajnih lezajeva koji
funkcionisu u realnim uslovimaje metoda udamog impulsa - SPM metoda (eng.
Shock Pulse Method).
Princip rada metode udamog impulsa zasnovan je na merenju indirektne
brzine udara, tj. razlike u brzinama dva tela u momentu sudara. U momentu
udara (slika 5.31), u oba tela u kontaktu stvara se mehanicki talas pritiska, tzv.
udami impuls, koji se siri kroz materijal oba tela. Maksimalna amplituda
udamog impulsa A funkcija je brzine v u trenutku udara.
90
(r-\
\y)
I
A=f(V)
v
I
f\ f\flr. ..
11\\\§)} lr~
Slika 5.31 Princip generisanja udamih impulsa
Za pretvaranje udamog impulsa u elektricnu velicinu koristi se

_ ezoelektricni pretvarac. U pretvaracu se nalazi referentna masa koja osciluje
. om registrovanja udamog impulsa. Referentna mas a iskljucivo osciluje na
~oj rezonantnoj ucestanosti. Rezonantna ucestanost ovog pretvaraca je
oredivo visa od ucestanosti oscilovanja elemenata tehnickog sistema. Zbog
-- ·edenih razloga, moguce je filtrirati sve ucestanosti osim rezonantne
- stanosti samog pretvaraca i na taj nacin izolovati sarno uticaj udamih
ulsa.
Kao rezultat pnmene SPM metode dobijamo dye vrednosti udamih
ulsa:
• osnovnu vrednost udamih impulsa dBc i
• maksimalnu vrednost udamih impulsa dBM.
Udame impulse u kotrljajnim lezajevima prouzrokuje jednim delom i
eminovna hrapavost kontaktnih povrsina, prisutna i kod ispravnih lezajeva. U
opstem slucaju, osnovna vrednost udamih impulsa (dBc) izrazava hrapavost
-rontaktnih povrsina. Kada se u zoni kontakta nalazi dovoljna kolicina maziva,
ono se ponasa kao apsorber dinamickog opterecenja, Usled nedovoljne kolicine
maziva u lezaju osnovna vrednost udamih impulsa dBc raste. Prema tome, SPM
metoda omogucava pravovremeno otkrivanje nedovoljnog sloja maziva u lezaju
usled cega se povecava nivo osnovne vrednosti dBc (slika 5.32).
T
1
1
T
Slika 5.32 Uticaj kolicine maziva u zoni kontakta na osnovnu vrednost udamih
impulsa dBc
91
Prisutna ostecenja na kontaktnim povrsmama elemenata lezaja
prouzrokuju pojavu intenzivnih udamih impulsa u nejednakim vremenskim
intervalima (slika 5.33), us led cega se povecava maksimalna vrednost udamih
impulsa dBM. Prema tome, stanje lezaja, u sustini, definise velicina dBM.
- ------------dBM
,hT;htrl-:-t-.- dBc
Slika 5.33 Uticaj stanja kontaktnih povrsina elemenata lezaja na maksimalnu

vrednost udamih impulsa dBM
Kako je intenzitet udamih impulsa funkcija brzine u trenutku sudara

kontaktnih elemenata, to znaci da se pri utvrdivanju stanja lezaja moraju uzeti u
obzir velicina i broj obrtaja. Pre pocetka merenja vrsi se podesavanje SPM
uredaja preko zadavanja pocetne (inicijalne) vrednosti dBl, kao funkcije
unutrasnjeg precnika lezaja i broja obrtaja.
Za prikazivanje rezultata koriste se normalizovane vrednosti dBN. To su
one vrednosti udamih impulsa dBc i dBM koje su izmerene iznad inicijalnog
nivoa dBr (slika 5.34).
100 dBsv
90
80
70
60
35
50
------dBM
40 20
- - -dBc
30 dB r 0
20 *",,1--_..:::....11"-
10
o
-10
-20
Slika 5.34 Uticaj velicine i broja obrtaja lezaja na izmerene vrednosti

udamog impulsa
92
Za merenje intenziteta udamih impulsa najcesce se koristi rucni prenosni
_ Skala na instrumentu ima zeleno, zuto i crveno polje, odn. obelezena
koja ukazuju, zavisno od izmerenog nivoa udamog impulsa, da li se
:ut:=-':::~--a
lazi u stanju (slika 5.35):
dobre radne sposobnosti (0 - 20dB) - zeleno polje,
smanjene radne sposobnosti (21 - 34dB) - zuto polje ili
• lose radne sposobnosti (>60dB) - crveno polje.
dBN
60
losa radna
sposobnost
40
smanjena radna
sposobnost
20
dobraradna radni vek
sposobnost lezaja
0
1 2 3
dB - ------dBM
M -tltt+I-IttH-tftt-IMlt+ dBc
~~~~mJ~dBc dBc
Slika 5.35 Rezultati dijagnostike stanja kotrljajnih lezajeva SPM metodom
Kriva na slici 5.35 prikazuje razvoj maksimalne vrednosti udamog

nnpulsa jednog kotrljajnog lezaja koji funkcionise u normalnim radnim
- lovima. Pod normalnim radnim uslovima podrazumevamo ugradnju lezaja,
jegovo odrzavanje i rad bez preopterecenja. U tom slucaju, promene
maksimalnih vrednosti udamih impulsa poticu od ostecenja izazvanih zamorom
materijala.
Oblik dijagrama udamih impulsa 1, prikazan na slici 5.35, tipican je za
lezaj sa dobrim pogonskim stanjem. Niska osnovna vrednost rezultat je pravilne
ugradnje, kao i odgovarajuceg podmazivanja i opterecenja. Maksimalna
vrednost koja je jos u zelenom polju znaci da nema ostecenja lezaja.
Stalni uspon linije maksimalne vrednosti je prvi alarmni signal.
Pojavljuju se ostecenja i pogonsko stanje lezaja se pogorsava. Maksimalna
vrednost prelazi u zuto polje (dijagram 2).
Maksimalna vrednost u crvenom polju ukazuje na ostecenja lezaja
(dijagram 3). Priblizavanje maksimalne vrednosti dBm gomjoj granici crvenog
polja upozorava da postoji velika opasnost da lezaj dode u stanje potpunog
gubitka radne sposobnosti.
93
Prilikom primene metode udamog impulsa posebnu paznju treba
posvetiti pravilnom izboru memog mesta (slika 5.36). Udami talas koji se
generise us led sudara kontaktnih povrsina elemenata lezaja mora doci do
izabranog memog mesta sa dovoljnim intenzitetom. Da bi se to postiglo,
merenje treba vrsiti na strani lezaja sa jednim prelaznim materijalom. Pored
toga, memo mesto treba da bude sto je moguce blize lezaju i u zoni opterecenja
lezaja.
dBM
....
dBe
•.•. 1IlbIr±tut:m:umt:riJ.l::rn:i.il:I::._
Slika 5.36 Izbor memog mesta pri primeni SPM metode
5.5.9 Otkazi kaisnih prenosnika

Kaisni, odnosno remeni prenosnici, omogucavaju prenosenje mehanicke
energije izmedu vratila koja se nalaze na rastojanju. Uobicajeni problemi kod
kaisnih prenosnika koji mogu da predstavljaju uzrok povisenog nivoa vibracija
su:
• ostecenja, labavost ili neuparenost (nejednaka duzina) kaiseva,
• ostecenja kaisnika,
• nesaosnost kaisnika,
• nepravilan medusobni polozaj kaisnika i
• rezonanca kaiseva,
Osnovna karakteristika oscilatomog ponasanja tehnickih sistema kod
kojih se prenos snage ostvaruje kaisnim prenosnikom je pojava pikova na
ucestanosti obrtanja pogonskog ilili gonjenog kaisnika. Ove ucestanosti se na
dijagramima koji slede obelezavaju sa 1x pogonski, odn. 1x gonjeni
respektivno, i one se lako mogu izracunati poznavanjem prenosnog odno
kaisnog prenosnika.
94
steceni, nedovoljno zategnuti Hi neupareni kaisevi
-=- eni, nedovoljno zategnuti ili neupareni kaisevi (kaisevi nejednake
'
. estuju se frekventnim dijagramima sa dominantnim ucestanostima

mS!llllosti oscilovanja kaiseva, U frekventnim dijagramima je tipicno
~==:=3Il drugi harmonik (2x) ucestanosti oscilovanja kaiseva, a mogu se
':x i 4x ove ucestanosti, Pri tome su vibracije na ucestanosti oscilovanja
jizrazenije u pravcu delovanja sile zatezanja kaiseva (slika 5.37).
upravno na pravac radijalno

zatezanja kaiseva .g ucestanost Ix
.-E oscilovanja gonjem lx
l kaiseva i
'" harmonici
pogonski
ucestanost
Ucestanost oscilovanja kaisa racuna se pomocu izraza:

D n
fK =7r·L· 60 (5.7)
=- su:
• D, mm - precnik kaisnika na elektromotoru,
• L, mm - duzina kaiseva i
• n, min-I - broj obrtaja elektromotora.
PRIMER:
Na slici 5.38 prikazan je frekventni dijagram brzine vibracija snimljen
na ventilatoru svezeg vazduha. Memi pravac u kome je snimljen frekventni
dijagram je radijalan (horizontalan). Prenosenje snage sa pogonskog
elektromotora na radno kolo ventilatora vrsi se kaisnim prenosnikom. Broj
obrtaja elektromotora je n EM = 2970 min -I, a broj obrtaja radnog kola
1
ventilatora nRJ( = 2310min- • Ucestanost oscilovanja kaisa izracunata na
osnovu izraza (5.7) iznosi:
= 7r. nEM = 314. 197 . 2970 = 1155Hz
J:K DEM
L
.
60 ' 2650 60 '
95
gde je precnik kaisnika na elektromotoru DEM = 197mm, a duzina kaiseva
L=2650mm.
0.003
_v eoee
Rong. %o1fU'ld .•.
"""' ""
,'-'" 11 .7283 0.00194273
0.0025 t---
2nd
3r.
4th
23.5601
35.186
47.0391
0.00233188
0.00176634
0.00126051
120D
90.9
64E
.
0.002 385
0.0019102
!'---
~ O'(X)1 5
0.00 1
49.5
0.000701501
0.000 5
oJ~~ Vw ,~
vvvJ All. J\ ,V'. A
50 100 150 200
Hz
Slika 5.38 Frekventni dijagram brzine vibracija snimljen na ventilatoru sa

kaisnim prenosnikom
Na prikazanom frekventnom dijagramu jasno se uocava ucestanost

oscilavanja kaisa (l1,73Hz), njen dominantan drugi harmonik (23,56Hz), kao
i njeni visi harmonici (3x i 4x). Razlika izmedu izracunate i stvame
ucestanosti oscilovanja kaisa ocitane sa frekventnog dijagrama je posledica
klizanja kaiseva.
Pored toga, uocavaju se i osnovne ucestanosti obrtanja pogonskog
elektromotora (JEM r:::! 49,5Hz) i radnog kola ventilatora (J RK = 38,5Hz).
Opisano dinamicko ponasanje posledica je ostecenja, kao i nedovoljne
zategnutosti kaiseva.
5.5.9.2 Ostecenja kaisnika

Najcesci oblici ostecenja kaisnika su:
• lorn ili gubitka dela kaisnika i
•
pohabanost kanala kaisnika.
Gubitak dela kaisnika (slika 5.39.a) moguce je jednostavno utvrditi
vizuelnom inspekcijom. Najcesce nastaje usled nepravilne montaze i moze da
uzrokuje debalans kaisnika. Prema tome, lorn dela kaisnika uzrokuje dominantne
pikove na ucestanosti obrtanja ostecenog kaisnika.
96
Pohabanost kanala kaisnika (slika 5.39.b) najcesce nastaje us led
gotrajne eksploatacije i uzrokuje pojavu nejednake sile zatezanja kaiseva, kao
iznacajno klizanje u zoni kontakta kaisnika i kaiseva. Usled pohabanosti kanala
iffiisnika generisu se vibracije na ucestanosti oscilovanja kaiseva.
a) b)
Stika 5.39 Oblici ostecenja kaisnika, a) gubitak dela kaisnika i
b) neostecen kaisnik i kaisnik sa pohabanim kanalom
: -.9.3 Nepravilan medusobni polozaj kaisnika

Nepravilan medusobni polozaj kaisnika uzrokuje visok nivo vibracija u
ijalnom pravcu na ucestanosti obrtanja pogonskog ili gonjenog kaisnika
a 5.40). Relativni odnos amplitude vibracija na ucestanosti obrtanja
gonskog i gonjenog kaisnika zavisi od memog mesta, masa kaisnika i krutosti
- 'e konstrukcije.
Cd
'"0
lx
.-8 pogonski ili gonjeni
I aksijalno
ucestanost
Stika 5.40 Nepravilan medusobni polozaj kaisnika i odgovarajuci oblik
frekventnog dijagrama
Nepravilan medusobni polozaj kaisnika kod ventilatora moze da

Y~je dominantan pik na ucestanosti obrtanja radnog kola ventilatora u
_alnom pravcu. Kada se kaisni prenosnik koristi za pogon radnog kola na
_ tu, a koje je u debalansu, u cilju pouzdane identifikacije otkaza, u
tranje je potrebno ukljuciti analizu faznog ugla.
97
5.5.9.4 Ekscentrienost kaisnika
Ekscentricnost kaisnika (slika 5.41) u odnosu na osu rotacije se
manifestuje kao debalans. Osnovna karakteristika oscilatomog ponasanja
tehnickih sistema usled ekscentricnosti kaisnika je dominantan pik na
ucestanosti obrtanja ekscentricnog kaisnika, Sprovodenjem postupka
balansiranja ekscentricnog kaisnika najcesce se ne postizu ocekivani rezultati, s
obzirom na to da dolazi do smanjenja nivoa vibracija u jednom, ali istovremeno i
do povecanja nivoa vibracija u drugom radijalnom memom pravcu.
Ix
ekscentrican
kaisnik radijalno
ucestanost
Slika 5.41 Ekscentricnost kaisnika i odgovarajuci oblik frekventnog dijagrama
5.5.9.5 Rezonanca kaiseva

Rezonanca kaiseva (slika 5.42) nastaje kada je sopstvena ucestanost
oscilovanja kaiseva bliska ili se poklapa sa nekom od osnovnih pobudnih
ucestanosti generisanih od strane tehnickog sistema.
Ix
gonjeni rezonanca kaisa
Ix
pogonski
radijalno
ucestanost
Slika 5.42 Rezonanca kaisa i odgovarajuci oblik frekventnog dijagrama
Pojava rezonance kaiseva se moze spreciti na razlicite nacine. Najcesce

primenjivani su: promena precnika ili mase kaisnika, promena tipa ili broja
kaiseva, podesavanje zategnutosti kaiseva itd. Svaka od prethodno navedenih
korektivnih aktivnosti uzrokovace promenu rezonantnih karakteristika kaiseva,
a time spreciti i rezonanciju kaiseva,
98
-.5.10 Otkazi zupcastih prenosnika
Osnovna karakteristika oscilatomog ponasanja zupcastih prenosnika je
java karakteristicne ucestanosti u frekventnim dijagramima koja se zove
cestanost sprezanja zubaca zupcanika. Ova karakteristicna ucestanost se
cuna kao proizvod broja zubaca zupcanika i ucestanosti obrtanja zupcanika,
Izraz pomocu kojeg se izracunava ucestanost sprezanja zubaca
zupcanika za zupcasti par z\ I Z2 glasi:
(5.8)
gde su:
• z\, Z2 - brojevi zubaca pogonskog, odn. gonjenog zupcanika i
• 1;, 12 - ucestanost obrtanja pogonskog, odn. gonjenog zupcanika.
PRIMER:
Za zupcasti par koji se sastoji od pogonskog zupcanika sa brojem
zubaca z\ = 16 i brojem obrtaja n1 = 2800min- , odn. 1;::::: 46,67Hz i
1
gonjenog zupcanika sa brojem zubaca Z2 = 64 brojem obrtaja

1
n2 = 700min- , odn. 12:::::11,67Hz karakteristicna ucestanost sprezanja
zubaca zupcanika izracunata na osnovu izraza (5.8) iznosi:
IZ12 = ZI . 11 = Z2 ·/2 :::::746,9Hz .
Pored ucestanosti sprezanja zubaca zupcanika, u frekventnim

dijagramima zupcastih prenosnika mogu se javiti i pikovi na ucestanosti obrtanja
pogonskog (Ix pogonski) i/ili gonjenog (Ix gonjeni) zupcanika, kao i bocni
opsezi (eng. sideband) ucestanosti sprezanja zupcanika na ucestanosti obrtanja
pogonskog i/ili gonjenog zupcanika (slika 5.43).
ucestanost sprezanja
zubaca zupcanika
.~ / bocni opsezi
'a'
o
on
-
:><
ucestanost
Slika 5.43 Tipican oblik frekventnog dijagrama zupcastog prenosnika
99
je prikazan frekventni dijagram brzine vibracija snimljen
::!!::~~:nn prenosniku ventilatora rashladnog tomja. Memi pravac u kome
[en frekventni dijagram je radijalan. Zupcasti prenosnik se sastoji od
pogonskog zupcanika sa brojem zubaca Zl = 16 i brojem obrtaja
nl = l480min -I, odn. iJ ~ 25Hz i gonjenog zupcanika sa brojem zubaca
z2 53 i brojem obrtaja n2 = 450min-1 , odn. 12 ~ 7,5Hz. Karakteristicna
=
ucestanost sprezanja zubaca zupcanika izracunata pomocu izraza (5.8) iznosi
1Zl2 ~ 399Hz.
0.00 3
25
0.00274438
I ~ 0.00280493
0.0025
0.00 2
~ 0001 5
391.25
I 0.000851218
407.5
0.000846927
r--
0.001
~0.00:1942765
I~ 0.001159
'75
0.00J5 7.73618E-S
0
)ILw~ ~A/\.JL(L"
100
A
200
A
Hz
A ,A
300 400
ltA j
500
Slika 5.44 Frekventni dijagram brzine vibracija snimljen na zupcastom

prenosniku za pogon ventilatora rashladnog tomja
Na frekventnom dijagramu se uocavaju ucestanost sprezanja zupcanika

1Zl2 ~ 399Hz, kao i bocni opsezi na ucestanosti obrtanja pogonskog
(1Zl2 ± J;, sto iznosi ~ 375Hz, odn. ~ 424Hz) i gonjenog zupcanika
(lz12 ± 12' sto iznosi ~ 39l,5Hz , odn. ~ 407,5Hz). Pored toga, uocavaju se i
ucestanosti obrtanja pogonskog (J; ~ 25Hz) i gonjenog (12 ~ 7,5Hz )
zupcanika.
Uobicajeni problemi kod zupcastih prenosnika koji mogu da

predstavljaju uzrok povisenog nivoa vibracija su:
• ostecenja zubaca zupcanika,
• ekscentricnost zupcanika ili povecan zazor izmedu zubaca zupcanika i
100
•
nepravilan medusobni polozaj.
Osnovne karakteristike oscilatomog ponasanja zupcastih prenosnika
ed ostecenja, odn. habanja, prsline ili loma dela zubaca zupcanika su:
• pobudivanje neke od sopstvenih ucestanosti oscilovanja zupcanika,
vratila ili elemenata kucista reduktora,
• povecanje amplitude bocnih opsega ucestanosti sprezanja zupcanika na
ucestanosti obrtanja ostecenog zupcanika i
•dominantni pikovi na ucestanosti obrtanja pogonskog i/ili gonjenog
zupcanika,
Navedene karakteristike oscilatomog ponasanja usled ostecenja zubaca
. canika mogu da se jave istovremeno ili nezavisno jedna od druge, u
· nosti od prisutnog tipa i intenziteta ostecenja.
Kao posledica ostecenja zupcanika, prilikom sprezanja zubaca, javljaju
udama opterecenja. Pojava udara uzrokuje pobudivanje sopstvenih
- stanosti oscilovanja nekog od elemenata zupcastog prenosnika, najcesce sa
~ opsezima na ucestanosti obrtanja ostecenog zupcanika (slika 5.44).
Pored toga, ostecenja zubaca zupcanika mogu da uzrokuju povecanje
litude bocnih opsega ucestanosti sprezanja zupcanika na ucestanosti obrtanja
'enog zupcanika. Amplituda na ucestanosti sprezanja zupcanika moze pri
e da ostane nepromenjena. To znaci da je povecanje amplitude bocnih
ega ucestanosti sprezanja zupcanika bolji indikator razvoja procesa ostecenja
Vanika od povecanja same amplitude na ucestanosti sprezanja zubaca
vanika.
Znacajna ostecenja zupcanika, kao sto je lorn vecih delova zubaca,
gu da uzrokuju debalans zupcanika, Osnovna karakteristika oscilatomog
asanja zupcastih prenosnika u tom slucaju su dominantni pikovi na
- tanosti obrtanja ostecenog zupcanika.
RIMER:
zupcastom prenosniku za pogon trakastog transportera. Zupcasti prenosnik
sadrzi zupcasti par koji se sastoji od pogonskog zupcanika sa brojem zubaca
':-1 =14 i brojem obrtaja n1 = 1486min-1 , odn. J; ~24,8Hz i gonjenog
zupcanika sa brojem zubaca Z2 = 26 i brojem obrtaja n2 = 800min-1, odn.
::! ~ 13,4Hz. Na osnovu ovih podataka prema izrazu (5.8) ucestanost
_ rezanja zubaca zupcanika: fZl2 ~ 347,5Hz .

Na frekventnom dijagramu se uocavaju ucestanost sprezanja zupcanika
Zl2 ~ 347,5Hz, zatim bocni opsezi na ucestanosti obrtanja pogonskog
znpcanika (fz12 ± J;, sto iznosi ~ 322,5Hz, odn. ~ 372,5Hz), kao i
estanost obrtanja pogonskog zupcanika J; ~ 25Hz. Uocava se i rezonantna
101
oblast sa centralnom ucestanoscu od ~ 457,5Hz, nastala najverovatnije kao
posledica pobudivanja neke od sopstvenih ucestanosti oscilovanja zupcanika,
vratila ili elemenata kucista reduktora. Opisano dinamicko ponasanje moze da
nastane kao posledica pohabanosti zubaca pogonskog zupcanika.
0.00 6
457.5
0.00564183
I
0.00 5
0.00 4
25
0.00335601
I 347.5
0.00275905
~ 0.00 3
~0.00120752
~09]T
0.00 2
0.00 1
IN \
0
Ih~~\ VW 0 V VI t! V Vv~
~
200 400 600 800 1000
Hz
Slika 5.45 Frekventni dijagram brzine vibracija snimljen na zupcastom

prenosniku za pogon trakastog transportera
Visok nivo amplituda bocnih opsega na ucestanosti sprezanja zupcanika

cesto nastaje kao posledica ekscentricnosti zupcanika. Pri tome se bocni opsezi
javljaju na ucestanosti obrtanja ekscentricnog zupcanika.
U slucaju povecanog zazora izmedu zubaca zupcanika, cak i u slucaju
da su zubi zupcanika neosteceni, stvaraju se uslovi za pojavu udamih
opterecenja i pobudivanja neke od sopstvenih ucestanosti oscilovanja. Ukoliko
postoji povecan zazor, povecanje opterecenja zupcastog prenosnika cesto se
manifestuje smanjenjem amplitude na ucestanosti sprezanja zubaca zupcanika.
Nepravilan medusobni polozaj zupcanika uzrokuje pojavu drugog
harmonika (2x) i visih harmonika ucestanosti sprezanja zubaca zupcanika sa
bocnim opsezima na ucestanosti obrtanja zupcanika. U frekventnim dijagramima
najcesce se uocava niska vrednost amplitude na ucestanosti sprezanja zubaca
zupcanika sa dominantnim drugim harmonikom (2x) ove ucestanosti (slika
5.46).
102
2x ucestanost
sprezanja
/
1x ucestanost
sprezanja
/
ucestanost
Slika 5.46 Tipican oblik frekventnog dijagrama signala izazvan nepravilnim
polozajem zupcanika
PRIMER:
Naredni primer ilustruje oscilatomo ponasanje zupcastog prenosnika
nastalo usled nepravilnog medusobnog polozaja jednog od zupcastih parova
na reduktoru. Na slici 5.47 prikazan je frekventni dijagram snimljen na lezaju
zupcastog prenosnika za pogon trakastog transportera. Memi pravac u kome je
snimljen frekventni dijagram je radijalan. Zupcasti par cine zupcanici Zl = 15
(pogonski) i Z2 = 54, sa brojevima obrtaja nl = 800min -I (pogonski) i
n2 = 222 min -I, odn. I. ~13,3Hz i 12 ~ 3,7Hz. Karakteristicna ucestanost
sprezanja zubaca zupcanika prema (5.8) iznosi: Iz12 ~ 200Hz.
0.008
0.00 61--- Harmonic Values
Domain Range %o1Fund .II
Fund 200.653 0.00149213

2nd
3,d
4th
401.984
601.847
803.289
0.00486954
0.00064902
0.000215864
326.3
43.5
14.5
.
~ 0.00 4
0.00 2
0
"JiLI Jlfi \, JG 200
1\ V
400 600
.~
800 1000
Hz
Slika 5.47 Frekventni dijagram brzine vibracija snimljen na lezaju reduktora

za pogon trakastog transportera
103
----------------
Na prikazanom frekventnom dijagramu jasno se uocavaju pik na

ucestanosti sprezanja zubaca zupcanika zupcastog para l zv: ~ 200Hz, kao i
dominantniji pik na dvostrukoj ucestanosti ' sprezanja zubaca zupcanika
zupcastog para 2 x iZ12 ~ 400Hz.
Na kraju, treba naglasiti da povecanje opterecenja zupcastih prenosnika

najcesce prouzrokuje povecanje amplitude na ucestanosti sprezanja zubaca
zupcanika, To znaci da visok nivo amplitude na ucestanosti sprezanja zubaca
zupcanika ne predstavlja pouzdanu indikaciju predstojeceg otkaza zupcanika,
posebno u slucajevima kada ne dolazi do povecanja amplitude bocnih opsega na
ucestanosti sprezanja zubaca zupcanika ili do pobudivanja sopstvenih
ucestanosti oscilovanja nekog od elemenata zupcastog prenosnika, U cilju
donosenja pouzdane identifikacije otkaza, kao i dobijanja uporedivih rezultata
merenja, merenje vibracija treba uvek vrsiti pri priblizno istim uslovima
opterecenja zupcastih prenosnika.
5.5.11 Otkazi vezani za strujanje fluida

Vibracije nastale kao posledica otkaza koji se javljaju usled strujanja
radnog fluida cesto se javljaju na ventilatorima i pumpama (nastaju kao
posledica principa rada ovih tehnickih sistema). Postoje tri osnovna tipa
uzrocnika koji mogu da dovedu do otkaza. To su:
• diskontinuitet strujanja,
• turbulencija proticanja radnog fluida i
• kavitacija.
5.5.11.1 Diskontinuitet strujanja

Svako radno kolo pumpe ili ventilatora ima konacan broj lopatica. Pored
toga, lopatice imaju konacnu debljinu, tako da neminovno predstavljaju
diskontinuitet strujanja. Ova pojava se prakticno ne moze izbeci.
Osnovna karakteristika vibromehanickog ponasanja tehnickih sistema
koje nastaje kao posledica diskontinuiteta strujanja je dominantna ucestanost
prolaska lopatica iPL' Ova ucestanost predstavlja proizvod broja lopatica
radnog kola N i ucestanosti obrtanja radnog kola iRK:
nRK
iPL =N-=N·iRK (5.9)
60
Visok nivo amplitude vibracija na iPL' kao i pojava harmonika ove
ucestanosti (slika 5.48), mogu nastati kao posledica:
• nejednakog zazora izmedu radnog kola i spiralnog kucista pumpe,
• pohabanosti prstena kojim se podesava zazor izmedu radnog kola
spiralnog kucista pumpe i
104
• ekscentricnosti radnog kola u odnosu na spiralno kuciste.
radno kolo
.g
.B lx
I 2x
spiralno
kuCiste A A A
ucestanost
Slika 5.48 Diskontinuitet strujanja i tipican frekventni dijagram
PRIMER:
Na slici 5.49 prikazan je frekventni dijagram brzine vibracija
visestepene centrifugalne pumpe snirnljen u horizontalnom pravcu. Svako
radno kolo ima osam lopatica (N = 8). Broj obrtaja radnog kola je
n = 1485min-1 , odn. osnovna pobudna ucestanost (Ix) iznosi
f RK = 24,75Hz .
0.D04
0.003
Harmonic Values
I ~OO2590371 F"""
2nd
:>d
DorTl8in
198.937
397:37
5975
Range
0,0004796
0.00142372
0,000560128
%otFuod
296.9
116.6
•
4th 794.66 O.Q0163498 340E

T
SIh 995 01lOO192272 40.1
~ 0.002
0.00 1
0
I~ irvv
200
~ IlpN~'\J
400 600
vf·v~ ~
600
.Iv--/,.11
1000
Hz
Slika 5.49 Frekventni dijagram brzine vibracija snimljen na ulezistenju

visestepene pumpe
Ucestanost prolaska lopatica, prema izrazu (5.9), iznosi: fpL ~ 200Hz.

Na frekventnom dijagramu se uocava osnovna pobudna ucestanost
(Ix), kao i fpL i njeni visi harmonici (2x fPL' 3x fPL i 4x fpL)·
105
Opisano dinamicko ponasanje moze da nastane kao posledica
nejednakog zazora izmedu radnih kola i spiralnog kucista pumpe.
5.5.11.2 Turbulencija proticanja radnog Ouida

Turbulencija proticanja se cesto javlja kod pumpi usled promenljivosti
pritiska ili brzine strujanja radnog fluida i moze da uzrokuje izuzetno visok nivo
vibracija.
Osnovna karakteristika oscilatomog ponasanja tehnickih sistema
nastalog kao posledica delovanja turbulencije proticanja radnog fluida je
postojanje sirokopojasnih stohastickih vibracija u frekventnom opsegu nizem od
ucestanosti obrtanja pumpe (slika 5.50).
radijalno
Ix
ucestanost
Slika 5.50 Frekventni dijagram u slucaju turbulentnog proticanja radnog fluida
PRIMER
0.0 1
10
0.00894541
0.00 8
0.00 6 I--
Fund
Harmonic
Domain
49.4887
Values
Range
0.00488452
.
..
E
20;
3,;
99.3971
147.5
0.00244223
0.000397182
4th 197.5 0.00039146
0.00 4 ~
5th
8th
7th
247.5
297.5
347.5
0.000383831
0.000340918
0000155917
.
0.00 2
w~
0
~~" ~ 'II
"~
200 400 600 800 1000
Hz
Slika 5.51 Frekventni dijagram uzrokovan

turbulentnim strujanjem radnog fluida
106
na pumpi za napajanje kotlova. Merni pravac u kome je snimljen frekventni
dijagram je horizontalan (radijalan). Osnovna pobudna ucestanost (l x) iznosi
f = 49,5Hz. Sa frekventnog dijagrama se uocava postojanje pojasa visokih
nivoa vibracija koji se nalazi ispod osnovne pobudne ucestanosti, a koji je
nastao usled turbulencije strujanja radnog fluida.
':.5.11.3 Kavitacija
Kavitacija nastaje kao posledica niskog pritiska radnog fluida na
sisnom delu pumpe. Kavitacija uzrokuje intenzivno habanje radnih kola purnpi,
moze znacajno da utice na njihovu eksploatacionu pouzdanost.
Osnovna karakteristika oscilatornog ponasanja tehnickih sistema nastala
~led delovanja kavitacije je postojanje sirokopojasnih stohastickih vibracija u
blasti visokih frekvencija (slika 5.52).
radijalno
visokofrekventne
vibracije
Ix
20kHz
ucestanost
Slika 5.52 Oblik frekventnog dijagrama usled kavitacije
-.5.12 Prsline na rotoru

Formiranje i razvoj prslina na rotoru uzrokuje smanjenje krutosti rotora
pravcu normalnom na pravac razvoja prsline. Na slici 5.53 prikazan je rotor sa
rslinom nastalom po obimu rotora, tj. poprecno u odnosu na osu rotacije.
oliko rotor tokom obrtanja opteretimo sa jedne strane radijalnom silom,
najveci ugib prouzrokovan pojavom prsline nastace u ravni normalnoj na pravac
razvoja prsline, odn. posle rotacije od 90° (slika 5.53). Prema tome, tokom
jednog obrtaja rotora, maksimalna vrednost ugiba ce se javiti dva puta, dok ce
takode dva puta ugib biti minimalan.
Opisano ponasanje rotora pri obrtanju, usled postojanja prsline,
rouzrokovace oscilatorno ponasanje koje karakterisu:
• promenljivost amplitude vibracija na ucestanosti obrtanja rotora
odgovarajuceg faznog ugla i
• pojava pikova na drugom harmoniku (2x) ucestanosti obrtanja rotora.
107
-'f'-'-'-'-'-'-'-'-'-'-'-9s'-'-'-'-'-'-'-'-'-'-'~"
.----sprslina
posle rotacije od 90 0
Slika 5.53 Obrtanje rotora sa prslinom
Promenljivost amplitude vibracija na ucestanosti obrtanja rotora i

odgovarajuceg faznog ugla nasta kao posledica promenljive krutosti rotora
tokom obrtanja, usled postojanja prsline. Vazno je napomenuti da se izmerene
vrednosti navedenih parametara oscilatomog ponasanja rotora mogu povecavati
ili smanjivati. Prema tome, svaka znacajnija promena prethodno navedenih
parametara je moguca indikacija ostecenja rotora ovog tipa.
Pojavu pikova na drugom harmoniku (2x) ucestanosti obrtanja rotora
uzrokuje prethodno opisana pojava dye maksimalne vrednosti ugiba tokom
svakog obrtaja rotora.
Polarni, odn. amplitudno-fazni dijagram (slika 5.54), omogucava nam
jednostavno uocavanje promenljivosti prethodno navedenih parametara
oscilatomog ponasanja rotora. Ukoliko definisemo oblast unutar koje je polozaj
vektora koji predstavlja amplitudu vibracija na ucestanosti obrtanja rotora i
odgovarajuci fazni ugao za normalne radne uslove, polozaj vektora u toj oblasti
mozemo smatrati dozvoljenim, odn. mozemo smatrati da na rotoru nema prslina.
Znacajna odstupanja polozaja vektora van definisane zone se mogu smatrati
indikacijom postojanja prsline na rotoru.
1800
Slika 5.54 Polami dijagram amplitude vibracija na ucestanosti obrtanja rotora i
odgovarajuceg faznog ugla
Na kraju, treba naglasiti da mnogi uticajni faktori, kao sto su

promenljivost opterecenja ili temperatuma nestabilnost rotora, mogu da uzrokuju
opisane promene parametara oscilatomog ponasanja, sto se prilikom
identifikacije ovog tipa ostecenja rotora mora uzeti u razmatranje.
108
6
Analiza ulja za podmazivanje
i produkata habanja
Ulje za podmazivanje predstav1ja vazan element brojnih tehnickih
ema koji obav1ja razlicite znacajne funkcije u toku duzeg vremenskog
__ -rvi". Analiza u1ja za podmazivanje obuhvata veoma ve1iki broj testova ciji je
'ni ci1j da se utvrdi sposobnost u1ja za vrsenje funkcija kojima je
jeno. Ovi testovi takode omogucavaju dobijanje znacajnih informacija 0
'u samog tehnickog sistema i svih njegovih komponenti koje do1aze u
sa u1jem za podmazivanje. Osim ove dye dimenzije, analiza ulja se
- ednjih godina koristi i kao nezamen1jiva, osnovna aktivnost u okviru
cepta proaktivnog odrzavanja pri cemu je stanje samog u1ja osnovni faktor
_- definise pouzdanost i eksp1oatacioni vek citavog tehnickog sistema.
Sastav ulja za podmazivanje

Bez obzira na veliki broj tipova, ulja za podmazivanje koja se koriste u
'rernenoj industriji i tehnici sva ona imaju re1ativno slican sastav i zajednicko
klo. Na slici 6.1 prikazana je principska sema dobijanja ulja za
azivanje.
BAZNA ULJA ADITIVI
Slika 6.1 Sastav u1ja za podmazivanje
Po svom sastavu, ulja za podmazivanje predstav1jaju mesavinu baznih

Ja kojoj se dodaje veliki broj razlicitih aditiva u ci1ju dobijanja zeljenih
- loatacionih karakteristika.
Bazna (osnovna) u1ja po svom porek1u i nacinu dobijanja mogu biti
eralna ili sinteticka.
109
---------
Mineralna bazna ulja vode poreklo iz sirove nafte i predstavljaju jedan

od proizvoda u procesu rafinacije nafte. Po svom sastavu predstavljaju slozenu
kombinaciju razlicitih ugljovodonika. U zavisnosti od osnovne sirovine (nafte) i
tehnologije dobijanja i prerade dobijaju se razlicite vrste mineralnih baznih ulja:
parafinska, naftenska ili aromatska. Parafinska mineralna bazna ulja su najcesce
koriscena sirovina za proizvodnju ulja za podmazivanje. Naftenska bazna ulja se
koriste znatno rede, za specijalne uslove primene, dok se koriscenje aromatskih
ulja generalno ne preporucuje.
Sinteticka bazna ulja se dobijaju hemijskim postupkom sinteze i po
sastavu predstavljaju sintetizovane ugljovodonike ili organske polimere.
Tehnoloski postupak dobijanja sintetickih baznih ulja veoma je slozen. Najcesce
korisceni tipovi sintetickih baznih ulja jesu polialfaolefini, organ ski estri i
poliglikoli. Interesantno je napomenuti da je intenzivna proizvodnja sintetickih
ulja zapocela tokom Drugog svetskog rata u Nemackoj koja nije imala dovoljne
zalihe sirove nafte.
Primena mineralnih baznih ulja kao osnovne sirovine za proizvodnju
ulja za podmazivanje je i dalje dominantna u odnosu na sinteticka, mada se zbog
ubrzanog razvoja tehnike, strozih triboloskih zahteva i pojave novih materijala
ovaj odnos polako menja u korist sintetickih baznih ulja. Trenutno se sinteticka
ulja koriste u svim eksploatacionim uslovima u kojima standardna ulja na
mineralnoj bazi ne mogu obavljati svoju funkciju na zadovoljavajuci nacin.
U tabeli 6.1 prikazane su osnovne prednosti i nedostaci sintetickih ulja u
odnosu na mineralna.
Tabela 6.1 Prednosti i nedostaci sintetickih baznih ulja

Prednosti Nedostaci
- odlicna tecljivost na niskim - znatno visa cena,
temperaturama, - nekompatibilnost sa odredenim
- bolja oksidaciona stabilnost, tipovima materijala za izradu
- rad u veoma sirokim temperatu- zaptivki, prevlakama i bojama,
rskim intervalima, - potencijalna toksicnost,
- rad na visokim temperaturama, - visoki troskovi odlaganja,
- visoka temperatura paljenja i sa- - nekompatibilnost - nemoguc-
mozapaljivanja, nost mesanja sa mineralnim
- poboljsana svojstva podmazivanja, uljima ili nemogucnost mesanja
- stabilan indeks viskoziteta, razlicitih sintetickih ulja izmedu
sebe.
- niska isparljivost,
- nekorozivnost i
- duzi period eksploatacije do za-
mene ulja.
110
Aditivi su sinteticke hemijske materije koje se dodaju baznim uljima u
eilju dobijanja '.'zeljenih karakteristika i prilagodavanja razlicitim uslovima
primene. Aditivi se dodaju u malim kolicinama pri cemu se dobijaju sledeci
zitivni efekti:
• poboljsanje postojecih dobrih karakteristika baznih ulja,
• potiskivanje i eliminacija nezeljenih karakteristika baznih ulja i
• dodavanje novih karakteristika baznim uljima.
U Tabeli 6.2 navedene su osnovne vrste aditiva koje se najcesce koriste
.ao dodaci baznim uljima, kao i njihove funkcije.
Tabela 6.2 Aditivi baznih ulja
Vrsta Funkcija
Oksidacija ulja predstavlja proces u kome ulja za
podmazivanje reaguju sa kiseonikom posebno na visim
Antioksidanti
temperaturama. Antioksidanti smanjuju intenzitet ovih
(inhibitori
procesa cime se produzava period koriscenja ulja.
oksidacije)
Razlicite vrste antioksidanata dodaju se gotovo svim
uljima za podmazivanje koja se danas koriste.
Voda je, u vecoj ili manjoj koncentraciji, uvek prisutna u
uljima za podmazivanje i ima stetan uticaj kako na sarno
Inhibitori
ulje tako i na celicne povrsine koje se podmazuju jer
korozije
uzrokuje razvoj procesa korozije. Ovi aditivi formiraju
zastitni film i tako stite metalne povrsine od korozije.
Ovi aditivi sprecavaju nastanak naslaga tako sto
onemogucavaju slepljivanje cestica kontaminanata ulja i
Disperzanti i njihovo deponovanje na povrsinama. Na taj nacin se
deterdzenti delovi sistema koji se podmazuju odrzavaju cistim,
Narocito se koriste kod ulja za sve vrste motora sa
unutrasnjim sagorevanjem.
Ovi aditivi imaju funkciju zastite elemenata sistema koji
Antihabajuci i se podmazuju u uslovima granicnog podmazivanj a.
aditivi za visoke Dodavanjem ovih aditiva postize se poboljsanje
pritiske karakteristike ulja da nosi opterecenje i smanjuje trenje
pokretnih del ova sistema koji se podmazuje.
Drugi aditivi (pre svega disperzanti i deterdzenti)
Antipenusavci pospesuju stvaranje pene na povrsini ulja za
(inhibitori pene) podmazivanje. Antipenusavci smanjuju povrsinski napon
i olaksavaju razbijanje vazdusnih mehurova.
Deemulgatori sprecavaju stvaranje stabilne emulzije
Deemulgatori vode i ulja, a kako voda ostaje u slobodnom stanju to
olaksava njenu eliminaciju.
111
6.2 Karakteristike ulja za podmazivanje
Ulja za podmazivanje imaju citav niz zajednickih karakteristika, kao i one
koje su specificne sarno za odredene oblasti primene. Ove karakteristike
predstavljaju osnov za izbor tipa ulja za primenu u odredenoj oblasti i izbor
dijagnostickih parametara preko kojih se moze pratiti stanje ulja.
• Viskoznost se definise kao osobina ulja da se suprotstavlja tecenju,
odnosno deformaciji (klizanju svojih slojeva). Viskoznost predstavlja
velicinu unutrasnjeg trenja koje deluje kao otpor kretanju cestica fluida
kada su one izlozene smicajnom naprezanju. Razlikuje se dinamicka
viskoznost 7J = ~ koja se izrazava u paskal sekundama (Pa .s ), gde je

D
r - napon SmlCanja, a D = -dv

brzi ..
rZIlla SmlCanja. Od nos diinamic. k e
dx
viskoznosti i gustine ulja predstavlja kinematsku viskoznost koja se
izrazava u m2 / s ili centistoksima (leSt = 1O--{) m2 / s = Imm2 / s ).
Viskoznost fluida se meri na temperaturi od 40 OC.
• Indeks viskoznosti je bezdimenzioni broj koji definise brzinu promene
viskoznosti u funkciji promene temperature. U procesu proizvodnje
uljima se dodaju aditivi za povecanje indeksa viskoznosti (za smanjenje
promene viskoznosti sa promenom temperature).
• Gustina predstavlja odnos mase i zapremine ulja (kg / dm3). Ova
karakteristika se koristi za medusobno preracunavanje dinamicke i
kinematske viskoznosti.
• Stisljivost predstavlja promenu zapremine ulja pod dejstvom pritiska.
Ova karakteristika se izrazava preko indeksa stisljivosti fJ koji
predstavlja relativnu promenu zapremine ulja po jedinici pritiska
fJ=~.
V·t..p
• Tacka stinjavanja je najniza temperatura u kojoj ohladeni uzorak ulja
pokazuje neznatna svojstva tecnosti, a granica tecenja je ona
temperatura kod koje uzorak potpuno prestaje da tece. Dodavanjem
aditiva se vrsi poboljsanje tacke stinjavanja, odnosno snizavanje
temperature na kojoj ulje prelazi u cvrsto stanje.
• Boja je karakteristika koja zavisi od strukture ulja, viskoznosti i aditiva.
Promena boje ulja ukazuje na njegovo starenje i degradaciju.
• Specificna toplota je kolicina toplote potrebna da se jedinicna masa
ulja zagreje za 1 OC.
• Hidroliticka stabilnost je karakteristika kojom se definise sklonost
komponenti ulja da se u prisustvu vode hidrolizuju.
ll2
• Termicka stabilnost se najcesce definise preko vrednosti temperature
na kojoj dolazi do pocetnog procesa hernijskog razlaganja ulja za
podmazivanj e.
• Oksidaciona stabilnost predstavlja svojstvo ulja za podmazivanje da se
odupre hemijskom povezivanju sa kiseonikom. Procesom oksidacije
ulja, na povisenim temperaturama, nastaju slobodne i vezane kiseline i
niz drugih sekundamih jedinjenja, a posledice citavog procesa su
izdvajanje smola u talogu ulja, snizavanje viskoznosti i obrazovanje
tankog tvrdog sloja na kontaktnim povrsinama, Proces oksidacije
potpomazu povisena temperatura (intenzitet oksidacije se udvostrucuje
za svakih 10 OC), prisustvo cvrstih cestica i vode u ulju, kao i intenzitet
penusanja ulja cime se povecava povrsina kontakta ulja za
podmazivanje i vazduha. Zbog svega navedenog, antioksidanti ili
inhibitori oksidacije predstavljaju veoma vazne aditive koji se dodaju
uljima za podmazivanje.
• Deemulzibilnost je sposobnost ulja za podmazivanje da se ne mesa sa
vodom. Voda u ulju moze da se nade u rastvorenom, emulgovanom i
slobodnom stanju. Odredena (vrlo mala) kolicina vode rastvara se i
apsorbuje odmah nakon sto do de u kontakt sa uljem. Takva kolicina
vode ne utice bitnije na osnovna svojstva ulja za podmazivanje.
Medutim, ulje treba da poseduje svojstvo da odvoji svaku kolicinu vode
vecu od ove minimalno dozvoljene vrednosti. avo svojstvo ulja se
postize dodavanjem odgovarajucih aditiva deemulgatora.
Deemulzibilnost uzorka ulja se definise vremenom razdvajanja uzorka,
mesavine istih kolicina radnog fluida i vode.
• Penusavost predstavlja brzinu pucanja mehurica vazduha koji se
izdvajaju na povrsini ulja. Izrazava se visinom pene koja se formira za
vreme ispitivanja ulja pod uslovima definisanim odgovarajucom
procedurom. U cilju smanjenja penusanja ulja, dodaju se odgovarajuci
aditivi - antipenusavci.
• Antihabajuce karakteristike predstavljaju sposobnost ulja za
podmazivanje da smanji intenzitet triboloskih procesa. Antihabajuce
karakteristike, odnosno podmazujuca svojstva, ispituju se nizom
posebnih triboloskih testova, a poboljsavaju se dodavanjem
odgovarajucih aditiva.
• Neutralizacioni broj predstavlja meru ukupnog stepena kiselosti ulja
za podmazivanje. Polazna vrednost zavisi od sastava ulja, kolicine i
vrste dodatih aditiva s tim sto vrednost neutralizacionog broja raste u
procesu hemijske degradacije ulja. Neutralizacioni broj se iskazuje u
kolicini kalijum-hidroksida (KOH) koja se mora dodati jednom gramu
radnog fluida da bi se neutralizovalo prisustvo svih kiselina
(mgKOH/g).
113
6.3 Klasifikacij a ulj a za podmazivanj e
Intenzivan razvoj tehnike inicirao je potrebu za citavim nizom razlicitih
tip ova ulja za podmazivanje i maziva uopste. Klasifikacija ulja i maziva moze se
izvrsiti na vise nacina pri cemu je najopstiji prema kriterijumu oblasti primene i
sastava. Osnovne medunarodne klasifikacije ulja za podmazivanje prihvacene su
i u nasoj zemlji i verifikovane kroz odgovarajuce JUS ISO standarde.
1. Klasifikacijom ISO 6743-0 sva ulja za podmazivanje i maziva razvrstana su
u 18 farnilija, prema osnovnim oblastima primene. Ova podela je kod nas
verifikovana standardom JUS ISO 6743-0.
Tabela 6.3 Klasifikacija ulja za podmazivanje i maziva prema ISO 6743-0
Oznaka Familija maziva prema podrucju primene
Familija A (ISO L-A) Ulja za protocno podmazivanje
Familija B (ISO L-B) Ulja za premazivanje kalupa
Familija C (ISO L-C) Ulja za zupcaste prenosnike
Familija D (ISO L-D) UIj a za kompresore
Familija E (ISO L-E) Ulja za motore sa unutrasnjim sagorevanjem
Familija F (ISO L-F) Ulja za cirkulacione sisteme
Farnilija G (ISO L-G) Ulja za klizne staze
Familija H (ISO L-H) Ulja za hidraulicke sisteme
Familija M (ISO L-M) Ulja i tecnosti za obradu metal a
Familija N (ISO L-N) Ulja za elektricne instalacije
Familija P (ISO L-P) Ulja za pneumatske alate
Familija Q (ISO L-Q) Ulja za prenos toplote
Familija R (ISO L-R) Ulja i sredstva za zastitu od korozije
Familija T (ISO L- T) Ulja za turbine
Familija U (ISO L-U) Ulja za termicku obradu
Familija X (ISO L-X) Mazive masti
Familija Y (ISO L-Y) Ulja za ostale oblasti primene
Familija Z (ISO L-Z) Ulja za pame masine
2. Klasifikacijom ISO 3448-75 izvrsena je podela svih ulja za podmazivanje u

20 viskoznih grupa: ISO VG 2, 3, 5, 7, 10, 15,22,32,46,68, 100, 150,220
320, 460, 680, 1000, 1500, 2000, 3000. Broj u oznaci predstavlja pribliznu
vrednost kinematske viskoznosti (u mm / s 2) merene na 40°C. Ova podela j e
u nasoj zemlji verifikovana kroz standard JUS ISO 3448.
114
4 Kontaminacija ulja za podmazivanje
Kontaminacija ulja za podmazivanje, u najsirem smislu, obuhvata sve
ese koji dovode do promena njegovih karakteristika, odnosno struktume i
ccionalne degradacije. Kontaminacija ulja za podmazivanje dovodi do
jih ili vecih ostecenja i poremecaja funkcije tehnickog sistema ciji je ono
stavni deo, posto ulje, obavljajuci svoju finkciju, dolazi u kontakt sa svim
ponentama sistema. 0 ovome jasno govore rezultati sprovedenih
::::aZivanja na hidraulickim sistemima.
RIMER:
kazano je da je 75%-80% svih otkaza hidraulickih sistema uzrokovano
ntaminacijom ulja.
Nedavna studija kompanije Nissan Motors (Japan) pokazala je da je
kontaminacija uzrok 85% otkaza na hidraulickoj opremi.
Celicana Nippon Steel (Japan) je kroz rigorozan petogodisnji
program kontrole kontaminacije postigla smanjenje u broju zamena
hidraulickih pumpi od 80% i smanjenje potrosnje ulja od 75%.
Celicana Kawasaki Steel (Japan) je kroz slican petogodisnji program
ostvarila smanjenje potrosnje hidraulickog ulja na 20%, a broja
otkaza na hidraulickoj opremi na sarno 4% u odnosu na nivo na
pocetku programa.
Istrazivanja Britanske asocijacije za hidromehanicka istrazivanja
(BHRA) pokazala su mogucnost produzenja eksploatacionog veka
razlicite hidraulicke opreme za 10 do 50 puta u zavisnosti od nivoa
kontaminacije ulja.
U prilog ovoj tvrdnji govori i izvestaj Oklahoma State univerziteta 0
mogucnosti produzenja zivotnog veka hidraulickih pumpi za 50 puta
ukoliko se ulje odrzava 10 puta cistije.
U osnovne kontaminante ulja za podmazivanje spadaju:

• mehanicke necistoce,
• voda i
• produkti hemijskih reakcija i degradacije ulja.
Izmedu ovih osnovnih kontaminanata postoji jaka uzrocno-posledicna
-ezanost. Tako, na primer, povecanje sadrzaja vode u uljima direktno utice na
_ ijanje hemijskih procesa, pri cemu se cvrste cestice u ulju ponasaju kao
Ii::!.:alizatori.Sa druge strane, voda u ulju izaziva razvoj procesa korozije koji za
- edicu ima stvaranje mehanicke necistoce.
_ anicke necistoce i voda predstavljaju, u primamom obliku, spoljne
minante koji se unose u sistem iz okoline. Produkti hemijskih reakcija se
z: er1SU unutar samog sistema.
115
6.4.1 Kontaminacija ulja mehanickim necistocama
Mehanicke necistoce predstavljaju najcesci izvor kontaminacije ulja i
osnovni uzrok procesa habanja kontaktnih povrsina u sistemu koji se podmazuje.
U ovu grupu kontaminanata spadaju cvrste cestice razlicitog porekla, strukture,
oblika i velicine. Na slici 6.2 prikazani su mikroskopski snimci uzoraka ulja u
kojima se nalaze razlicite vrste mehanickih necistoca:
• metalne, celicne cestice (slika 6.2.a),
• cestice obojenih metala (slika 6.2.b),
• silikati (slika 6.2.c),
• vlakna (slika 6.2.d),
• produkti starenja ulja (slika 6.2.e) i
• cestice korozije (slika 6.2.f).
-
- f
~
-I
/
--T
::::z::
'i
/1
b d)
Slika 6.2 Mehanicke necistoce u ulju za podmazivanje
116
Posebno negativan efekat cvrste cestice imaju u tehnickim sistemima
sto su hidraulicki tehnicki sistemi, motori sa unutrasnjim sagorevanjem i
casti prenosnici, u kojima su prisutni intenzivni triboloski procesi (slika 6.3).
Slika 6.3 Ostecenja hidraulickih komponenti usled kontaminacije
U primamom obliku mehanicke necistoce prodiru u tehnicki sistem iz

okoline, izazivaju kontaminaciju ulja, pospesuju triboloske procese u sistemu i
degradaciju samog ulja za podmazivanje sto za posledicu ima sekundamu
kontaminaciju (produkti procesa habanja unutar sistema). Veoma je vazno
izvrsiti jasno lociranje izvora kontaminacije ulja kako bi se definisale aktivnosti i
preventivne mere za njihovo ogranicavanje i eliminisanje.
Svi izvori kontaminacije mogu se podeliti u cetiri osnovne grupe koje
cine:
• kontaminacija uneta u sistem u toku procesa izrade i montaze,
• kontaminacija uneta preko novog ulja,
• kontaminacija koja prodire u sistem iz okoline i
• kontaminacija koja se generise unutar sistema u toku rada, kao posledica
triboloskih procesa.
6.4.1.1 Kontaminacija uneta u sistem u toku procesa izrade i montaze

U toku procesa montaze sistema unosi se velika kolicina razlicitih
kontaminanata koji mogu uzrokovati velike probleme vec pri samom pustanju
sistema urad. Ulje za podmazivanje koje se, po zavrsetku procesa izrade i
montaze, naliva u sistem spira sve prisutne kontaminante i tako ulazi u stanje
117
inicijalne kontaminacije koja moze biti i ekstremno visoka. U zavisnosti od
operacija koje se primenjuju tokom montaze, u sistemu se mogu naci:
• ostaci od zavarivanja,
• cestice abraziva,
• delovi boje, laka i antikorozivnih sredstava,
• ostaci zaptivnih elemenata (teflonske trake, gume ...),
• tekstilna vlakna, prljavstina, prasina, pesak, metalni opiljci itd.
Da bi se umanjili efekti ove primame kontaminacije, preporucuje se
ispiranje sistema pre pustanja urad. Ispiranje je postupak rada sistema bez
opterecenja sa uljnim punjenjem koje se posle sprovedenog postupka ispiranja
ispusta i menja potpuno novim uljem. Funkcija uljnog punjenja kojim se vrsi
ispiranje je da u sto vecoj meri apsorbuje sve kontaminante unesene u postupku
izrade i montaze i omoguci njihovo izbacivanje iz sistema.
Standardna procedura u odrzavanju tehnickih sistema sa uljima za
podmazivanje takode podrazumeva da se prva zamena ulja obavi u relativno
kratkom vremenskom roku posle pustanja urad, da bi se kasnije preslo na
standardno predvidene intervale zamene.
6.4.1.2 Kontaminacija uneta preko novog ulja

Potpuno je pogresno misljenje da je novo ulje, dobijeno od proizvodaca
potpuno cisto i spremno za direktnu upotrebu. Procesi proizvodnje, pakovanja
transporta i skladistenje pre upotrebe, neminovno izazivaju kontaminaciju ulja,
cesto do nivoa koji je neprihvatljiv za veci broj odgovomih i osetljivijih
tehnickih sistema, tako da je neophodno izvrsiti njegovo filtriranje pre unosenja
u sistem.
Pored mehanickih necistoca, preko novog ulja u sistem moze prodreti i
voda. Ona je u novoproizvedenom ulju za podmazivanje prisutna sarno u
tragovima, ali nepravilnim transportom i, posebno, skladistenjem posuda sa
uljima moze doci i do znacajnog povecanja sadrzaja vode.
6.4.1.3 Kontaminacija koja prodire u sistem iz okoline

Za vreme rada, svaki sistem sa uljem za podmazivanje izlozen je
prodoru kontaminanata iz okoline. Stepen ugrozenosti sistema direktno je
zavisan od oblasti primene, odnosno agresivnosti radne sredine. U tom pogledu
su narocito ugrozeni tehnicki sistemi koji se koriste u celicanama,
kamenolomima, gradevinarstvu, rudarstvu, poljoprivredi, proizvodnji cementa,
drvnoj industriji.
Mehanicke necistoce prodiru u sistem na svim mestima gde postoji
kontakt sistema sa radnom okolinom. U tom smislu su posebno kriticni:
• Otvori za odusak na rezervoarima ulja. Otvor za odusak omogucava
da vazduh neprekidno struji iz okoline u rezervoar, i obratno. Vazduh
118
koji prodire iz okoline u rezervoar sa sobom unosi mehanicke necistoce i
vlagu. Vlaga izaziva i potpomaze proces korozije na zidovima
rezervoara. Cestice korozije ulje spira i odnosi u sistem.
• Zaptivke na pokretnim delovima sistema. Razliciti oblici zaptivki,
manzetni, brisaca, semeringa i ostalih konstruktivnih elemenata koji
spajaju pokretne i nepokretne de love tehnickog sistema sa uljem za
podmazivanje predstavljaju veoma vaznu branu koja sprecava prodor
kontaminacije iz radne okoline u sistem. Svako ostecenje na ovim, inace
veoma jeftinim elementima, stvara prostor za intenzivnu kontaminaciju
sistema sa veoma teskim i ozbiljnim posledicama.
• Lezajevi. Na slican nacin predstavljaju kriticno mesto za prodor
kontaminanata iz okoline u sistem.
• Radovi na servisiranju i odrZavanju. Svaka aktivnost, koja
podrazumeva otvoren kontakt ulja za podmazivanje sa okolinom,
obavezno dovodi do prodora kontaminanata u sistem. U tom smislu,
svaka zamena komponenti, popravka, otvaranje rezervoara radi
dolivanja ulja ili rutinski postupci u sklopu odrzavanja nose sa sobom
rizik od vece ili manje kontaminacije.
6.4.1.4 Kontaminacija koja se generise unutar sistema

Pokretni delovi tehnickih sistema u kojima se nalazi ulje za
podmazivanje habaju se od samog pocetka rada, odnosno procesa uhodavanja,
pa do kraja svog eksploatacionog veka. Ovako generisana kontaminacija je
daleko opasnija jer cvrste cestice, nastale kao produkti procesa habanja, termicki
i mehanicki ocvrscavaju tokom vremena tako da cesto imaju vece vrednosti
povrsinske tvrdoce od povrsina sa kojih su se odvojile, pa je i njihov negativan
uticaj daleko intenzivniji.
Generisanje interne kontaminacije nije sarno posledica triboloskih
procesa, vec dolazi i kao posledica radnih procesa koji se odvijaju u sistemu
(primer generisanja cestica cadi u motorima sa unutrasnjim sagorevanjem).
Veliki uticaj na razvoj procesa habanja ima i nivo kontaminacije ulja za
podmazivanje koji je unesen u sistem iz okoline, preko novog ulja ili u procesu
izrade i montaze sistema.
U tehnickim sistemima sa uljima za podmazivanje prisutno je vise
razlicitih mehanizama procesa habanja:
• abrazivno habanje,
• eroziono habanje,
• adheziono habanje,
• zamorno habanje,
• koroziono habanje i
• kavitaciono habanje.
119
Abrazivno babanje
Mehanizam abrazivnog habanja (slika 6.4) je uvek prisutan kod kontakta
opterecenih povrsina koje se nalaze u procesu relativnog kretanja. Povezuje se sa
zadiranjem vrhova neravnina povrsine vece tvrdoce u povrsinu manje tvrdoce, i
zadiranjem ili utiskivanjem cvrstih cestica iz ulja u povrsine elemenata. Posebna
opasnost nastaje ukoliko se cestice zaglave izmedu dye povrsine.
_I
zazor (11m)
•••
protok
T
cestica necistoce koja '-------I----JY
je suvise velika da bi cestica necistoce, velicine
prodrla u zazor zazora, koja dovodi do
abrazivnog habanja
Slika 6.4 Mehanizam abrazivnog habanja
Najveci uticaj na proces abrazivnog habanja imaju cestice koje su po

velicini priblizno iste ili neznatno vece od velicine dinamickog zazora izmedu
dye povrsine. Vece cestice ne mogu da udu u oblast izmedu povrsina koje se
krecu, a manje prolaze kroz zazor nosene strujom ulja za podrnazivanje.
Utvrdeno je da cestice dimenzija ispod trecine velicine zazora nemaju uticaj na
proces klasicnog abrazivnog habanja, ali zato prouzrokuju fenomen specificnog
procesa habanja poznat kao abrazivna erozija.
Abrazivno habanje je daleko najzastupljenije, posebno u hidraulickim
sistemima. Procenjuje se da je cak 90% svih ostecenja uslovljenih triboloskim
procesima posledica abrazivnog habanja.
Eroziono babanje
Eroziono habanje (slika 6.5) uzrokuju cestice koje, no sene strujom ulja
za podmazivanje, udaraju u povrsine ili ivice komponenti sistema, otkidajuci pri
tom delice materijala.
Ovaj oblik habanja je narocito prisutan kod hidraulickih komponenti
koje imaju velike brzine protoka hidraulickog ulja.
120
Slika 6.5 Mehanizam erozionog habanja
eziono babanje
Adheziono habanje (slika 6.6) nastaje u uslovima visokog opterecenja
mestu kontakta dye povrsine, pri cemu dolazi do kidanja uljnog filma i
_ .tnog kontakta vrhova neravnina dye metalne povrsine. U tom trenutku
.azi do znacajne deformacije topografije povrsina i pojave mikrozavarivanja.
- kretanju jedne od povrsina, zavareni spoj se raskida, pri cemu se stvara
- ica koja ima veliku povrsinsku tvrdocu.
opterecenje
cestica nastala u procesu

adhezionog habanja
Slika 6.6 Mehanizam adhezionog habanja
Pojavu adhezionog habanja pospesuju pregrejavanje u sistemu,

nedovoljno podmazivanje ili pad viskoziteta ulja za podmazivanje usled cega
dolazi do smanjivanja debljine uljnog filma izmedu povrsina koje se krecu.
Zamorno babanje
Habanje usled zamora materijala (slika 6.7) javlja se kod elemenata sa
talnim promenama velicine i pravca delovanja opterecenja. Pod delovanjem
pritiska visokih vrednosti, ulje za podmazivanje prodire u inicijalne pukotine
121
(nastale, izmedu ostalog, i usled udaranja cvrstih cestica koje nosi struja ulja) u
povrsini i siri ih, sto rezultira odvaljivanjem cestica i stvaranjem malih jamica. S
vremenom se one sire, pa dolazi do znatnijeg ostecenja povrsine.
Slika 6.7 Mehanizam zamomog habanja
Koroziono habanje
Koroziono habanje moze biti uzrokovano hemijskom ili galvanskom
reakcijom i vodi do skidanja tankog povrsinskog sloja komponenti u sistemu.
Korozija moze nastati kao posledica oksidacionih procesa i povecanja kiselosti
ulja za podmazivanje, a takode i pod dejstvom elektricne struje u sistemima kao
sto su elektroenergetski transforrnatori. Prisustvo vode i produkata sagorevanja u
ulju za podmazivanje pospesuje razvoj korozionih procesa. Sa obzirom na
izrazenu degradacionu prirodu procesa korozije, velika paznja se poklanja
sprecavanju ili smanjenju njegovog intenziteta. Za izradu komponenti koriste se
materijali otpomi na koroziju, a uljima za podmazivanje dodaju se razliciti tipovi
aditiva (antioksidanti, inhibitori korozije, aditivi za snizavanje neutralizacionog
broja).
Postoji i posebna vrsta korozije koja je vezana za povrsinski kontakt pri
cemu se skidanje materijala desava izmedu dye povrsine koje su u gotovo
statickom kontaktu, ali su izlozene dejstvu vibracija. Ovakava pojava se naziva
staticka korozija ili freting korozija.
Kavitaciono habanje
Pojava kavitacionog habanja je karakteristicna za sisteme koji imaju
zone sa niskim i zone sa visokim pritiskom (hidraulicki sistemi). Kavitacija uvek
nastaje na mestima gde dolazi do naglog smanjenja pritiska. Ulje za
podmazivanje, koje u sebi ima rastvorenu odredenu kolicinu gas ova, dolazi iz
zone visokog pritiska u zonu potpritiska pri cemu se gasovi oslobadaju iz ulja.
Sve je to praceno lokalnim zagrevanjem, vibracijama i bukom pri radu i
ostecenjima metalnih povrsina komponenti (pojava pukotina i jamica). Rizik od
kavitacije se moze umanjiti odgovarajucim konstruktivnim resenjima, ali i preko
kontrole penusavosti ulja za podmazivanje (dodavanjem aditiva antipenusavaca).
122
.1 Kontaminacija ulja za podmazivanje vodom
Voda se u ulju za podmazivanje moze naci u:
• rastvorenom,
• emulgovanom (sitne kapljice vode pomesane sa uljem) ili
• slobodnom stanju.
Sadrzaj vode se iskazuje u procentualnom odnosu prema ukupnoj
-"mini ulja (u stotim - % ili milionitim delovima - ppm). Svako ulje za
.::nazivanje ima sposobnost da do odredene granice apsorbuje (rastvara) vodu,
_ "3 kolicina vode koja ude u sistem posle toga nalazice se delimicno u
govanom i pretezno u slobodnom stanju. Na slici 6.8 prikazan je primer
e saturacije (zasicenja) ulja za podmazivanje koja pokazuje granicu
gucnosti ulja da apsorbuje vodu. Tacka zasicenja je daleko veca pri visim
raturama, tako da sa porastom temperature znacajno raste kolicina
-orene vode, i obmuto.
200
[
v
c:: 150 : i
.L.._
j
L
i
:
i
.. -
"0
o
;> voda u sl6bodriom Jtanj~
.s, 100
.~
I:i i ........
-,.t--~.<. o-·....".··i·-~·,~--pJ
8 50- ·-······f·,-··-
; l i
~
>=
o
vo4a u ~astvJreno~1 stanju
: i . '
l
!
-20 -10 0 10 20 30 40 50 60 70
temperatura ulja, 'C
Slika 6.8 Kriva saturacije ulja
Osim od temperature, vrednosti saturacije zavise i od vrste ulja. Na slici

: • rikazanje odnos krivih zasicenja za:
• bazno ulje (CD),
• novo ulje sa dodatim aditivima (~) i
• iskorisceno, staro ulje (@).
Ocigledno ja da na istoj temperaturi iskorisceno ulje, sa poodmaklim
ima degradacije i povisenim nivoom kontaminacije, moze da apsorbuje
go vecu kolicinu vode nego novo, cisto ulje.
Deemulzaciona svojstva ulja za podmazivanje pokazuju njegovu
s bnost da brzo i potpuno odvoji vodu sa kojom dode u kontakt.
ulgatori su aditivi ulja koji imaju zadatak da "spuste" krivu zasicenja,
sno da smanje sposobnost ulja za podmazivanje da rastvara vodu.
123
200 -.--.-.-.-.~-.-
..-.- -.'- -- ---.--
..-.-- ..,_.._._-..- __
._-_....._. ___
._,._-_._._._-,-_
..___
. ._-.
-20 -10 010 20 30 40 50 60 70

temperatura ulja, "C
Slika 6.9 Kriva saturacije ulja razlicite cistoce
Prisustvo vode u ulju za podmazivanje ima visestruko stetno dejstvo na sistem:

• voda vrsi direktan uticaj na razvoj procesa korozije sto, sem degradacije
povrsinskog sloja komponenti sistema, za posledicu ima i oslobadanje
velike kolicine cvrstih cestica koje dodatno kontaminiraju ulje za
podmazivanje i citav tehnicki sistem;
• voda pospesuje proces oksidacije ulja za podmazivanje i rastvara
produkte oksidacionih reakcija stvarajuci kiseline;
• voda se vezuje sa aditivima u ulju stvarajuci smolaste formacije koje se
taloze u rezervoaru i na komponentama, onemogucavajuci tako njihovo
pravilno funkcionisanje (ove smolaste formacije cesto dovode i do
zacepljenja filterskih elemenata u sistemu);
• vezujuci aditive za sebe voda utice na smanjenje antihabajucih,
oksidacionih, viskozitetnih, antikorozivnih i drugih bitnih karakteristika
ulja;
• prisustvo vode smanjuje viskozitet ulja za podrnazivanje;
• prisustvo veceg sadrzaja vode stvara uslove za razvoj bakterija u ulju,
cime se vrsi njegova dodatna razgradnja;
• cak i vrlo mala kolicina vode u transformatorskim uljima drasticno
smanjuje izolaciona svojstva ulja, sto predstavlja njegovu osnovnu
eksploatacionu karakteristiku.
Prisustvo slobodne vode u uljima za podmazivanje moze se jednostavno
registrovati preko njihovog vizuelnog izgleda. Povecanjem sadrzaja vode dolazi
do zamucenja ulja koje poprima mlecan izgled, a njegova boja postaje tamnija.
Na slici 6.10 prikazani su uzorci ulja za podrnazivanje sa razlicitim
sadrzajem vode.
124
sadrzaj vode (ppm) 8 650 1 240 466 340
Slika 6.10 Uzorci ulja za podmazivanje sa razlicitim sadrzajem vode
- Mesto i uloga analize ulja za podmazivanje u

odrzavanju tehniekih sistema
Analiza ulja za podmazivanje predstavlja skup poznatih i siroko
riscenih procedura koje se vec dugi niz godina rutin ski koriste u okviru svih
znatih koncepata odrzavanja tehnickih sistema, kao i sasvim novih, nedavno
azvijenih tehnologija .
.5.1 Preventivno odrzavan]e i analiza ulja za podmazivanje

U prethodnom periodu analiza ulja za podmazivanje je najcescu primenu
alazila u okviru koncepta preventivno planskog odrzavanja sa osnovnim ciljem
da se pravovremeno odredi optimalni termin zamene ulja ili maziva.
provodenje analize ulja za podmazivanje pre svega je bilo vezano za
pecijalizovane laboratorije, sa obzirom na slozenost opreme i potrebnu
trucnost osoblja koje sprovodi analizu i tumaci rezultate.
Znacajne promene u proizvodnim tehnologijama i povecani zahtevi koji
se namecu pred funkciju odrzavanja u cilju smanjivanja troskova, vodili su ka
razvoju teorije, metodologije, opreme i prakticne primene koncepta
preventivnog odrzavanja prema stanju, kao putu za postizanje dodatnih usteda,
Osnovni alat u preventivnom odrzavanju prema stanju predstavljaju razliciti
prenosni instrumenti za dijagnostiku stanja tehnickih sistema i prepoznavanje
osnovnih parametara moguceg otkaza. Prednost primene ovih instrumenata lezi
u mogucnosti ranog upozorenja (nekoliko sati, dana ili vise) sto je dovoljno da
se znacajno smanji broj otkaza i teskih havarija. Preventivno plansko odrzavanje
i odrzavanje prema stanju se, nacelno, uporedo primenjuju, pri cemu se
aktivnosti usmeravaju ka pracenju simptoma moguceg otkaza, kao i
dijagnostifikovanju otkaza manjeg obima koji mogu voditi ka vecim, po sistemu
lancane reakcije.
Nema surnnje da je dijagnostika zasnovana na pracenju vibracija
zastupljenija metoda u preventivnom odrzavanju prema stanju u odnosu na sve
ostale ukljucujuci, na primer, i termoviziju i analizu ulja. Postoje brojni razlozi
za ovakav pristup, a jedan od znacajnijih je i cinjenica da je ulje oduvek bilo
125
posmatrano kao relativno jeftina stavka u troskovima odrzavanja u odnosu na
elemente rotaeione opreme, npr. Drugi, veoma vazan faktor, predstavlja i razvoj
velikog broja prenosnih, relativno jeftinih instrumenata za osnovna i napredna
vibrodijagnosticka ispitivanja. Svi ovi instrumenti imaju mogucnost merenja i
analize na lieu mesta i u realnom vremenu, dok se, s druge strane, analiza
uzoraka ulja i maziva oslanjala gotovo iskljucivo na koriscenje usluga
speeij alizovanih laboratorij a.
6.5.2 Koncept proaktivnog odrzavanja

Pojava koneepta proaktivnog odrzavanja, pre oko 20 godina, dovela je
do znacajnih promena u nacinu na koji strucnjaci u odrzavanju posmatraju
analizu ulja za podmazivanje. Umesto pracenja ranih signala i simptoma otkaza,
kao sto je to slucaj u preventivnom odrzavanju, proaktivno odrzavanje stavlja
akeenat na uzrocnike otkaza. Iako je broj poteneijalnih uzrocnika otkaza veoma
veliki, nacelno je prihvaceno da je sarno 10% svih uzroka odgovomo za preko
90% otkaza. Jasnim dijagnostifikovanjem uzrocnika otkaza otvara se mogucnost
da se uslovi koji dovode do otkaza eliminisu ili minimalizuju. Rezultat se ogleda
u produzenom eksploataeionom veku tehnickog sistema i znacajnom smanjenju
troskova odrzavanja,
Svaka aktivnost usmerena na odredivanje uzrocnika otkaza smatra se
proaktivnom. Tako su, na primer, i balansiranje i podesavanje saosnosti kod
rotaeione opreme primeri proaktivnih aktivnosti, jer se njihovim sprovodenjem
eliminise ili u najgorem slucaju odlaze mogucnost pojave otkaza uzrokovanih
povecanim vibraeijama.
Tabela 6.3 Uporedivanje koneepata odrzavanja

Koncept odrzavanj a Proaktivno odrzavanje Preventivno odrzavanje
simptomi i rani
Predmet aktivnosti uzrocnici otkaza
pokazatelji otkaza
kontrola kontaminaeije, vibrodij agnostika,
Primer koriscenih
balansiranje, podesavanje termovizija, analiza
tehnologija
saosnosti produkata habanja
rad bez otkaza, produzenje rano otkrivanje gresaka i
Rezultati i ciljevi
eksploataeionog veka otkaza
Veliki broj sprovedenih istrazivanja i studija uz ilustrativne dokaze u

laboratorijskim i terenskim uslovima ima jedinstveni zakljucak da je
kontaminaeija najcesci i najozbiljniji uzrocnik otkaza. U tom smislu je sasvim
logicno da aktivnosti vezane za analizu ulja za podmazivanje zauzimaju
sredisnje mesto u okviru koneepta proaktivnog odrzavanja.
126
Uvodenje koncepta proaktivnog odrzavanja kod tehnickih sistema sa
a za podmazivanje donosi znacajne koristi i ustede, koje su pre svega
ezane za:
• smanjenje ucestanosti broja otkaza mehanickih ilili elektricnih i elektro-
mehanickih komponenti tehnickih sistema i vise nego znacajno
povecanje njihovog eksploatacionog veka (nekoliko, puta pa cak i par
desetina puta),
• znacajno smanjenje potrosnje ulja (cak i do pet puta) s obzirom na to da
se uljno punjenje vise puta u toku eksploatacionog veka podvrgava
tretmanima preciscavanja i regeneracije,
• vise nego znacajne energetske ustede, kako direktne, vezane za
efikasnije funkcionisanje tehnickog sistema, tako i indirektne, vezane za
sve ostale nabrojane i nenabrojane faktore,
• znacajno smanjivanje zastoja u radu i gubitaka u procesu proizvodnje
kao i preventivu teskih havarijskih ostecenja, posebno na tehnickim
sisternima od velikog znacaja,
• ekoloski pozitivne posledice vezane za smanjene kolicine otpadnih ulja
koje treba deponovati, sagoreti ili preraditi,
• smanjenje uvozne zavisnosti za sve zemlje, ukljucujuci i nasu, koje
uvoze naftu kao energetsku sirovinu za proizvodnju ulja za
podmazivanje i
• znacajno povecanje pouzdanosti u radu i eksploatacione raspolozivosti
svih tehnickih sistema koji su ukljuceni u koncept proaktivnog
odrzavanja.
6.6 Procedura za sprovodenje analize ulja za

podmazivanje
Inicijalizacija programa analize ulja za podmazivanje za konkretan
rehnicki sistem podrazumeva definisanje procedure za sprovodenje analize koja
se, u principu, sastoji iz sledecih koraka:
• Definisanje nacina za sprovodenje analize ulja i, u vezi s tim, metode
i mesta za uzorkovanje ulja
Do nedavno se analiza ulja za podmazivanje sprovodila iskljucivo u
specijalizovanim laboratorijama, ali je u poslednje vreme uocljiv snazan
razvoj tehnologija i instrurnenata za sprovodenje analize ulja na lieu
mesta (on-site). U zavisnosti od nacina na koji se sprovodi analiza,
potrebno je definisati metodologiju i mesto za uzorkovanje ulja.
• Definisanje dijagnostickih parametara i izbor testova za analizu ulja
Ovo je centralni deo procedure i detaljno je opisan u poglavlju 6.7.
127
• Definisanje granicnih vrednosti dijagnostickih parametara
Da bi se odredio utieaj vrednosti pojednih dijagnostickih parametara na
eksploataeionu sposobnost tehnickog sistema, odnosno na stanje samog
ulja, potrebno je definisati granicne dozvoljene vrednosti svakog
posebnog dijagnostickog parametra.
• Interpretacija rezultata i izrada izvestaja 0 sprovedenoj analizi
Na osnovu vrednosti dobijenih kroz analizu ulja i prethodno definisanih
.limita vrse se interpretaeija rezultata, donosenje zakljucaka i predlog
mera. Po pravilu, eitav postupak analize ulja treba da bude odgovarajuce
dokumentovan (izrada standardizovanih izvestaja).
6.6.1 Definisanje nacina za sprovodenje analize ulja i

metodologije za uzorkovanje ulja
Analiza ulja moze biti sprovedena na lieu mesta on-site ili u laboratoriji
(slika 6.11).
in-line
··
:· on-line
··
·~ on-site analiza ulja
-----vo--'------------------------------
off-line laboratorijska analiza ulja
~~~~ ~
Slika 6.11 Nacini za sprovodenje analize ulja
Dugo je analiza ulja za podmazivanje bila zasnovana iskljucivo na

koriscenju usluga specijalizovanih laboratorija. Pojava prvih mobilnih
instrumenata za on-site analizu ulja za podmazivanje predstavljala je veoma
znacajan napredak koji je doneo brojne prednosti kao sto su:
• analiza urealnom vremenu,
• trenutni rezultati sprovedenih proeedura analize ulja,
• mogucnost neogranicenog ponavljanja merenja po potrebi,
• merenja i analize sprovode ljudi koji dobro poznaju opremu i masine,
• znacajno smanjenje troskova vezanih za laboratorijske usluge,
uzorkovanje i slanje uzoraka,
128
• smanjivanje mogucnosti za nastajanje gresaka i kontaminaeiju uzoraka
• mogucnost ulazne kontrole ulja i
• znacajno krace vreme izmedu sprovodenja kontrole kontaminaeije i
odgovarajuce aktivnosti na odrzavanju.
Analiza ulja na lieu mesta (on-site) moze biti sprovedena na dva nacina
slika 6.11):
• In-line, odnosno direktno, na kompletnoj kolicini ulja ili na punom
protoku ulja. Broj dijagnostickih parametara koji se ovako mogu
analizirati je relativno ogranicen.
• On-line, pri cemu se intrument za analizu ulja prikljucuje na pogodan
nacin na tehnicki sistem sa uljem za podmazivanje. Odredena kolicina
ulja se uzorkuje iz sistema, prolazi kroz instrument gde se vrsi analiza,
odnosno odredivanje vrednosti dijagnostickog parametra.
Koriscenje prenosnih instrumenata za on-site analizu ulja predstavlja
veliku pomoc u implementaeiji koncepta proaktivnog odrzavanja. Najvazniji
parametri koji se mogu analizirati na lieu mesta jesu broj cestica u ulju,
koncentraeija vode u ulju i analiza viskoziteta ulja. Takode su veoma prisutni
prenosni instrumenti za analizu stanja ulja za podmazivanje bazirani na
ispitivanju dielektrickih karakteristika ulja. Sva ostala ispitivanja fizicko-
hemijskih karakteristika ulja, kao i specificna spektrografska i ferografska
ispitivanja produkata habanja, vrse se, po pravilu, u laboratorijskim uslovima.
Potupak integraeije on-site i laboratorijskih ispitivanja ulja prikazan je
blok dijagramom na sliei 6.12.
osnovno
on-site ispitivanje NE
(cvrste cestice, voda
i viskoznost)
rutinska detaljnijo on-site

analiza ispitivanja na vise
mernih tacaka u cilju
utvrdivanja problema
NE, potrebna
TEHNICKI je potvrda
SISTEM izvedenih testova DA
povratak na
periodicna rutinsku i
periodlcnu
analiza
analizu
DA, otkriven
1-__ ..1 uzrok problema
Slika 6.12 Integraeija laboratorijskih ion-site ispitivanja
129
6.6.1.1 Uzorkovanje ulja
Pravilno sprovedena procedura analize ulja za podmazivanje treba da
omoguci dobijanje reprezentativnih rezultata koji odgovaraju stvamom stanju
ulja. Bez obzira da li se vrsi on-site ispitivanje ili se uzima uzorak radi
laboratorijskog ispitivanja, od presudne je vaznosti pravilno odrediti mesto na
tehnickom sistemu na kome ce se vrsiti uzorkovanje ulja za laboratorijska
ispitivanja, odnosno prikljucivanje instrumenta za on-line ispitivanja.
Za tehnicke sisteme sa uljem za podmazivanje koje cirkulise kroz sistem
obicno se definise primamo i vise sekundarnih mesta uzorkovanja. Primamo
mesto uzorkovanja treba da reprezentuje sistem u celini. Sekundama mesta za
uzorkovanje se definisu prema potrebama za dijagnostiku stanja odredenih
elemenata (komponenti) tehnickog sistema.
Na slici 6.13. prikazana je
okvima sema jednog hidraulickog
sistema sa oznacenim mestima za
uzorkovanje ulja definisanim u zavisno-
sti od vrste ispitivanja.
Opsteprihvaceno je da se
primamo ispitno mesto - mesto uzorko-
vanja (1) locira na glavnom povratnom
vodu hidraulickog sistema ispred
povratnog filtra. U tom delu sistema je
koncentracija kontaminanata najveca, a
radni pritisak nije prevelik. Ovo je
mesto za analizu celog sistema.
Sa (2) su oznacena mesta za
ispitivanje uticaja hidraulickog motora
(ili hidraulickog cilindra) na
kontaminaciju sistema, a sa (3) mesto za
ispitivanje performansi pumpe. U siste-
mima sa komponentama proporcionalne
i servo hidraulike veoma je vazno
kontrolisati pravilno funkcionisanje Slika 6.13 Mesta za uzorkovanje ulja
pritisnog filtra, pa se ispitna tacka na hidraulickoj instalaciji
postavlja na mesto (4).
U delu sistema u kojem se vrsi ispitivanje, ulje treba da bude u
turbulentnom kretanju kako bi se izvrsilo pravilno rasporedivanje i ujednace
koncentracija kontaminanata u struji ulja. Zbog toga je pogodno da se ispi
tacka postavi u blizini racve, krivine itd. Apsolutno treba izbegavati uzorkovanje
iz delova sistema u kojima se ulje slabo krece ili miruje (rezervo
Uzorkovanje ili ispitivanje treba vrsiti iskljucivo kada je sistem u pogonu i k
je postignuta stabilna radna temperatura, odnosno najmanje 2-3 sata nak
startovanja.
130
b
Reprezentativnost samog uzorka zavisi, pre svega, od metode uzimanja
nzorka. Ovom problemu se u poslednje vreme posvecuje velika paznja jer je
rdeno da klasicni, dugo primenjivani metodi uzorkovanja unose, u velikom
roju slucajeva, znacajnu gresku u rezultate sprovedenih analitickih postupaka.
1. Uzimanje uzorka ispustanjem (dreniranjem) iz rezervoara je
svakako najcesce korisceni metod i bez sumnje metod koji je najnepouzdaniji sa
zspekta dobijanja reprezentativnog uzorka (slika 6.14.a). Otvori za ispustanje
alja na rezervoarima ulja namenjeni su za praznjenje i apsolutno nisu prilagodeni
~ trebama uzorkovanja, pa ovakav nacin dovodi do neminovnog prljanja
roline sto je neprihvatljivo za neki ozbiljniji program analize ulja koji
~ drazumeva uzimanje uzoraka u redovnim vremenskim intervalima. Osnovni
oblem kod ovog metoda predstavlja cinjenica da se na dnu rezervoara skuplja
- ~veca kolicina otalozenih kontaminanata sto moze uneti ogromnu gresku u
rezultate analize. Ukoliko se uzorak ipak mora uzeti na ovaj nacin, preporucljivo
_e da sistem bude u funkciji duze vreme kako bi se otalozeni kontaminanti
poredili po kompletnoj kolicini ulja. Prilikom otvaranja otvora za ispustanje
ba odbaciti odredenu kolicinu ulja, a zatim uzeti uzorak.
b)
c)
Slika 6.14 Uzimanje uzorka ispustanjem i preko Pitotove cevi

Kad god je to moguce treba primeniti druge metode uziman)a uzorka iz
zervoara, kucista sa uljem, reduktora i s1. pri cemu je najbolja varijanta tzv.
Pitotova cev (slika 6.14.b i c).
2. Uzimanje uzorka preko Pitotove cevi. Polozaj Pitotove cevi se
odreduje prema projektovanom nivou ulja u rezervoaru ili reduktoru tako da se
uzorak uzima sa sredine (na dnu su cvrsti kontaminanti).
3. Uzimanje uzoraka preko venitila za uzorkovanje je svakako najbo-
ji nacin i treba ga primen)ivah kac. goc. ~e to TI\O'E,\lce. Uz~:ci uli~ s.e ~zimaju
omocu malih nepovratnih ventila (tzv. minimess ventilii koji se aktiviraju preko
tastera (slika 6.15.a) ili uvrtanjem cevcica za uzorkovanje sa odgovarajucim nas-
tavkom (slika 6.16.b). Ovi venti li obezbeduju brzo, jednostavno i cis~o u~.orko-
·anje. Imaju zastitni poklopac kako bi se onemogucila njihova kontaminacija.
131
a)
Slika 6.15 Ventili za uzorkovanje
Slika 6.16 Cevcice za uzorkovanje
Na slici 6.17 prikazana je preporucena metoda uzorkovanja ulja u

hidraulickom sistemu preko ventila za uzorkovanje. Posude za uzorkovanje su
fabricki zatvorene i ne otvaraju se sve do pocetka laboratorijske analize.
Koriscenje prirucnih posuda za uzorkovanje (plasticne i staklene flase, plasticna
ambalaza) koje nisu pripremljene i ociscene na odgovarajuci nacin moze izazvati
pojavu velike greske u rezultatima. Na trzistu se mogu naci specijalno izradene i
sterilisane posude za uzorkovanje u klasama "Ciste", "superciste" i "ultraciste",
koje su odredene u skladu sa maksimalno dopustenom inicijalnom
kontaminacijom same posude. Osim posude u kompletu se nalaze i plasticne
cevcice za jednokratno uzorkovanje, takode visoke cistoce, kojima se vrsi
aktiviranje nepovratnog ventila za uzorkovanje. Preporucljivo je da se pre
uzorkovanja izvrsi ispiranje ventila tako sto ce se preko njega ispustiti odredena
kolicina ulja. Ispiranjem se otklanjaju eventualne naslage kontaminanata u
ventilu. Ispusteno ulje se ne sme direktno vracati u rezervoar.
132
ventil za
uzorkovanje
0
plasticna cev
povratni vod
ostaviti
praznu
cetvrtinu
.."••.'...
boce :.
I
Slika 6.17 Pravilno uzorkovanje ulja iz hidraulickog sistema
3. Uzimanje uzoraka pomocu vakuum pumpi se primenjuje kod svih

sistema koji nisu cirkulacioni ili kod kojih ne postoji dovoljan pritisak ulja
da bi ono slobodno isticalo iz sistema preko ventila za uzorkovanje, pa ga je
potrebno pospesiti, Konstrukcija vakuum pumpi za uzorkovanje ulja
obezbeduje brzo i lako montiranje posude za uzorkovanje i cevcice za
uzorkovanje, pri cemu ne dolazi do kontaminacije ni jednog ni drugog
elementa. Takode, delovi pumpe ne dolaze u dodir sa uljem koje se
uzorkuje, pa ne postoji opasnost da se kontaminacija sa prethodnog uzorka
prenese na naredni. Uzorkovanje vakuum pumpom ima i odredeni broj
nedostataka, posebno kada se radi 0 necirkulacionim sisternima kod kojih je
potrebno da se crevo za uzorkovanje potpuno uvuce u rezervoar ulja. Pored
toga sto postoji rizik da dode do kontaminacije ulja u sistemu i uzorka,
potrebno je prekinuti i rad sistema sto povecava mogucnost talozenja
kontaminanata, odnosno otezava dobijanje reprezentativnog uzorka. Uslovi
uzimanja ulja pri ovakvom uzorkovanju su jako promenljivi i zavise od
osobe koja sprovodi proceduru.
Slika 6.18 Uzorkovanje vakuum pumpom
133

Tehnicka Dijagnostika 1 Kragujevac

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tehnicka Dijagnostika 1 Kragujevac

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Petar Todorovic, Branislav Jeremic, Ivan Macuzic

U redakciji Prof. dr Branis1ava Jeremica

Od1ukom Nastavno-naucnog veca Masinskog fakulteta u Kragujevcu

NAPOMENA: Reprodukovanje, fotokopiranje ili umnozavanje na b

Pod pojmom tehnicka dijagnostika podrazumeva se naucno-tehnicka

1 Metode odrZavanja tehnickih sistema 1

2 Stanje tehnickih sistema i osnovne tehnike pracenja stanja 5

3 Pojam, ldasifikacija i digitalna obrada signala 13

5 Identifikacija otkaza preko merenja i analize vibracija 67

6 Analiza ulja za podmazivanje i produkata babanja .109

7 Infracrvena termografija 149

9 Metode ispitivanja bez razaranja 193

NEPLANSKO PLANSKO PREMASTANW

Slika 1.1 Metode odrzavanja

Moze se reci da postoje tri osnovne metode odrzavanja i dye glavne

[ KOREKTIVNO J popraviti pre

Slika 1.2 Uticaj metoda odrzavanja na nivo raspolozivosti tehnickih sistema

1.1 Korektivno odrzavanje

1.2.1. Preventivno plansko odrzavanje

1.2.2. Preventivno odrzavanje prema stanju

1.3 Proaktivno odrzavanj e

1.4 Poboljsanje karakteristika tehnickih sistema

2.1 Tehnicki sistem i njegovo stanje

Na slici 2.2 prikazan je jedan savremen tehnicki sistem - vertikalna

elektromehanleki upravljacki sistemi

Slika 2.2 Vertikalna CNC glodalica

Osnovne osobine svakog tehnickog sistema su dinamicnost i

Slika 2.3 Opsti prikaz tehnickog sistema

Sa tehnickog aspekta, stanje sistema definise se skupom fizickih

2.2 Detekcija, dijagnostika i prognoza otkaza

_.3.1 Dijagnosticki parametri

Slika 2.4 Zupcasta pumpa

Dobro poznavanje funkcionisanja tehnickih sistema preduslov je za

ocena osetljivosti izbor i razrada

. Slika 2.5 Izbor i ocena dijagnostickih parametara

Za identifikaciju uzroka koji dovodi do pojave otkaza neke komponente

_.3.2 Metode tehnieke dijagnostike

• pracenju terrnlckog stanja i

3.2 Klasifikacija signala

stacionami signali nestacionarni signali

Slika 3.1 Klasifikacija signala

Kontinualni signali se uvek pojavljuju kao kontinua1ne funkcije

Iznad ucestanosti z, spektralna gustina amplituda realnog signala postaje

_.3 Digitalna obrada signal a

_.3.1 Diskretizacija kontinualnih signala

Vremenski period D..t zove se period odabiranja (dikretizacije). Za

D..t <S, _1_. Proces odabiranja prikazanje na slici 3.4.

-2D..t -D..t 0 D..t 2!J.t t, tj

3.3.1.2 Diskretizacija po trenutnim vrednostima signala

Em =!. Sa . Broj koraka kvantizacije q (kvantova ili ldasa) iznosi:

Trenutne vrednosti signala se najcesce predstavljaju binamo. To znaci

3.3.1.3 Greska usled preklapanja spektra

Za prakticna merenja izbor ucestanosti diskretizacije se izvodi na dalje

Slika 3.7 Filtriranje signala pre AID konverzije

3.4 Frekventna analiza signala

xU) = LAi sin(w i . t + lPi) (3.6)

F(jw) = fxU)· e-jll)/ . dt (3.7)

f = 20.0Hz.A 0.80 = f = 20.0Hz.A = 0.80

f = 70.0Hz.A = 0.20 f = 70.0Hz, A = 0.20

Zbir prethodna dva signala Zbir prethodna dva signala

Slika 3.8 Primer prikazivanja signala u vremenskom i frekventnom domenu

Osnovno ogranicenje prilikom koriscenja Furijeove transformaeije je

Slobodnije gledano, analizator spektra bilo koje konstrukcije ponasa se

3.4.1 Spektralno curenje