Kratki - Spojevi - I - Prekidi Analiza

4.
POREMEĆENA STANJA MREŽE
4.1 OPŠTA RAZMATRANJA
Pod poremećenim stanjima mreže podrazumevaju se situacije

kada nastaju određene vrste kvarova. Ovde će se analizirati stanja koja
nastaju kada dođe do kratkog spoja (trofaznog, jednofaznog, dvofaznog,
dvofaznog sa zemljom), kao i do prekida provodnika. Proračun struja
kratkih spojeva u elektroenergetskim postrojenjima i mrežama važan je za
pravilan izbor opreme u postrojenjima i izbor vrste i podešenja relejne
zaštite. Za proračune mehaničkih i toplotnih naprezanja električne opreme
i struja isključenja prekidača potrebno je poznavati pojedine
karakteristične vrednosti struja kratkih spojeva koje se izračunavaju iz
vremenskog toka struje. Kratki spojevi mogu se posmatrati kao
stacionarna i kao prelazna stanja. Proračun prelaznih stanja radi se u
vremenskom domenu i uočavaju se tri karakteristična vremenska perioda:
subtranzijentni, tranzijentni i ustaljeni period.
U subtranzijentnom periodu prelazne pojave odvijaju se u svim
namotajim generatora odnosno u pobudnom, prigušnom (amortizatoru) i
statorskim namotajima. Subtranzijentni period je veoma kratak i javlja se
neposredno nakon nastanka kvara.
Tranzijentni period nastupa nakon subtranzijentnog, duže traje i
već su se umirili prelazni procesi u prigušnom namotaju. Stacionarni
period najduže traje, međutim do njega se ne sme doći nikada pri velikim
kvarovima.
Pri analizi nesimetričnih kvarova (jednofaznih kratkih spojeva
1pks, dvofaznih krakih spojeva sa zemljom 2pksz i dvofaznih kratkih
spojeva bez zemlje 2pks), za razliku od trofaznih kratkih spojeva (3pks),
zbog narušene simetrije struja i napona, ne može se na osnovu veličina u
jednoj fazi jednostavno zaključivati o veličinama u drugim dvema
fazama. Da bi se izbegle trofazne analize u ovim slučajevima najčešće se
140 Analiza elektroenergetskih mreža i sistema
koristi metoda simetričnih komponenata (mada postoje i druge

transformacije kojima se može izbeći rad sa trofaznim sistemom).
Osnovne pretpostavke od kojih se polazi pri ovoj metodi su da se može
primeniti princip superpozicije i da su veličine sistema prostoperiodične.
4.2 SIMETRIČNE KOMPONENTE
Da bi se pojednostavio proračun poremećenih, odnosno

nesimetričnih stanja u trofaznim mrežama koristi se sistem simetričnih
komponenti. Naime, kod analize simetričnih trofaznih kola dovoljno je
posmatrati pojave u jednoj fazi, što znači da se postupak svodi na analizu
monofaznih kola. Pošto je ova analiza jednostavna to je poželjno da se i
nesimetrična kola svedu, na pogodan način, na analizu odgovarajućih
simetričnih kola.
Simetrične komponente omogućavaju da se nesimetrični trofazni
sistem raspregne na tri sistema (direktni, inverzni i nulti), koji se
analiziraju metodama za analizu monofaznih sistema. Da bi se ukazalo
kako se vrši ovo rasprezanje posmatraće se kvadratna matrica [Z ]
r
dimenzije n. Neka je λ = [λ1 λ 2 L λ n ] vektor sopstvenih vrednosti
T
r r r
matrice [Z ] , a X 1 , X 2 , …, X n sopstveni vektori pridruženi
odgovarajućim sopstvenim vrednostima. Za svaku sopstvenu vrednost λi
r
i sopstveni vektor X i , pridružen njoj važi sledeća matrična relacija:
r r
[Z ] X i = λi X i . (4.1)
Imajući u vidu sopstvene vektore može se definisati matrica [T ] :
[T ] = [ X 1 ]
r r r
X2 L Xn , (4.2)
tj. matrica čije su kolone sopstveni vektori matrice [Z ] .

Množenjem matrica [Z ] i [T ] dobija se:
[Z ][T ] = [Z ][ X 1 ]
r r r
X2 L Xn , (4.3)
odnosno:
Poremećena stanja mreže 141
[Z ][T ] = [[Z ] X 1 [Z ]X 2 [Z ]X n ] .
r r r
L (4.4)
Uvažavanjem relacije (4.1), relacija (4.4) dobija oblik:
[Z ][T ] = [λ1 X 1 ]
r r r
λ2 X 2 L λn X n . (4.5)
Kako je:
[λ 1
r r r
]
X 1 λ2 X 2 L λn X n = [T ] diag [λ] , (4.6)
gde je diag [λ] dijagonalna matrica čiji su elementi na glavnoj dijagonali

sopstvene vrednosti matrice [Z ] , to relacija (4.5) dobija oblik:
[Z ][T ] = [T ] diag [λ] , (4.7)
odakle, pod uslovom da je matrica [T ] nesingularna sledi:
[T ]−1 [Z ][T ] = diag [λ] . (4.8)
Matrica [T ], čije su kolone sopstveni vektori matrice [Z ] naziva

se matricom transformacije. Iz relacije (4.8) vidi se da se kvadratna
matrica [Z ] množenjem sa desne strane matricom transformacije a sa
leve strane inverznom matricom transformacije dijagonalizuje. Elementi
dijagonalne matrice su upravo sopstvene vrednosti matrice [Z ] , odnosno
matrice koja je transformisana.
U trofaznim sistemima često se sreće matrica sledećeg oblika:
⎡Z Zm Zm⎤
[Z ] = ⎢⎢ Z m Z Z m ⎥⎥ . (4.9)
⎢⎣ Z m Zm Z ⎥⎦
Sopstvene vrednosti matrice [Z ] , date relacijom (4.9) određuju se

određivanjem determinante matrice:
⎡Z − λ Zm Zm ⎤
[Z-λI ] = ⎢⎢ Z m Z −λ Z m ⎥⎥ , (4.10)
⎢⎣ Z m Zm Z − λ ⎥⎦
i njenim izjednačenjem sa nulom, čime se dolazi do jednačine:
(Z − λ )3 + 2 Z 3m − 3 Z 2m (Z − λ ) = 0 . (4.11)
Rešenja jednačine (4.11), odnosno sopstvene vrednosti matrice

[Z ] su:
λ1 = Z − Z m , (4.12)
λ2 = Z − Z m , (4.13)
λ3 = Z + 2 Z m . (4.14)
Sopstveni vektori matrice [Z ] dobijaju se kada se u (4.1) zamene

njene sopstvene vrednosti. Zamenom sopstvene vrednosti λ1 = Z − Z m
dobija se sistem jednačina koji u matričnoj formi ima oblik:
⎡Z Zm Z m ⎤ ⎡ X1 ⎤ ⎡ X1 ⎤
⎢Z Z Z m ⎥ ⎢ X 2 ⎥ = (Z − Z m ) ⎢⎢ X 2 ⎥⎥ .
⎥ ⎢ ⎥ (4.15)
⎢ m
⎢⎣ Z m Zm Z ⎥⎦ ⎢⎣ X 3 ⎥⎦ ⎢⎣ X 3 ⎥⎦
Ovaj sistem jednačina je homogen. Zbog toga, on ima netrivijalna

rešenja samo pod uslovom da je determinanta sistema jednaka nuli. Kako
po definiciji sopstvenih vrednosti matrice determinanta gornjeg sistema
mora da bude jednaka nuli, navedeni sistem ima netrivijalna rešenja, ali
koja su linearno zavisna. Zato se neka rešenja mogu pretpostaviti a druga
dobiti kombinacijom pretpostavljenih rešenja. Pošto su prve dve
sopstvene vrednosti iste, odnosno postoji jedna dvostruka sopstvena
vrednost matrice [Z ] potrebno je pretpostaviti dva rešenja. Neka su to
2π 2π
−j j
vrednosti X 1 = 1 i X 2 = e 3 . Pokazuje se da je treće rešenje X 3 = e 3
,
što znači da je prvi sopstveni vektor:
⎡ 1 ⎤
r ⎢ − j 2π ⎥
X 1 = ⎢e 3 ⎥ . (4.16)
2π
⎢ j3 ⎥
⎣e ⎦
Drugi sopstveni vektor se može dobiti ako se pretpostave sledeća

2π 2π
j −j
dva rešenja: X 1 = 1 , X 2 = e 3
. Dobija se X 3 = e 3
, odnosno:
⎡ 1 ⎤
r ⎢ j 2π ⎥
X2 = ⎢e 3 ⎥. (4.17)
2π
⎢ −j 3 ⎥
⎣e ⎦
Treći sopstveni vektor se dobija rešenjem sledećeg sistema

jednačina:
⎡Z Zm Z m ⎤ ⎡ X1 ⎤ ⎡ X1 ⎤
⎢Z Z ⎥ ⎢ ⎥
Z m ⎥ ⎢ X 2 ⎥ = (Z + 2 Z m ) ⎢⎢ X 2 ⎥⎥ . (4.18)
⎢ m
⎢⎣ Z m Zm Z ⎥⎦ ⎢⎣ X 3 ⎥⎦ ⎢⎣ X 3 ⎥⎦
U ovom slučaju se mora pretpostaviti samo jedno rešenje. Neka je

to X 1 = 1 . Zamenom ovog rešenja u prethodni sistem jednačina i
njegovim rešavanjem dobija se: X 2 = 1 i X 3 = 1 . Prema tome treći
sopstveni vektor je:
⎡1⎤
r
X 3 = ⎢⎢1⎥⎥ . (4.19)
⎢⎣1⎥⎦
⎛ 2π ⎞
Ako se stavi da je a = exp⎜ j ⎟ i imajući u vidu da je
⎝ 3 ⎠
⎛ 4π ⎞ ⎛ 2π ⎞
⎟ , onda se za matricu transformacije [T ]
2
a = exp⎜ j ⎟ = exp⎜ − j
⎝ 3 ⎠ ⎝ 3 ⎠
dobija:
⎡1 1 1⎤
[T ] = ⎢⎢a 2 a 1⎥⎥ . (4.20)
⎢⎣ a a
2
1⎥⎦
Na sličan način može se dobiti bezbroj drugih transformacija.

Matrice transformacije dobijene na ovaj način nazivaju se modalne
matrice transformacije. Inače, dobijena matrica transformacije predstavlja
dobro poznatu Fortescueovu matricu transformacije, koja daje vezu
između simetričnih i faznih komponenata odgovarajućih veličina.
Inverzna matrica matrice transformacije [T ] je:
⎡1 a a ⎤
2
1⎢ ⎥
[T ]−1 = ⎢1 a
2
a⎥. (4.21)
3⎢
⎣1 1 1 ⎥⎦
Pored matrice [Z ] oblika (4.9) u analizi elektroenergetskih mreža

se sreće i matrica impedansi sledećeg oblika:
⎡ Zs Z m1 Z m2 ⎤
[Z ] = ⎢⎢ Z m 2 Zs Z m1 ⎥⎥ , (4.22)
⎢⎣ Z m1 Z m2 Z s ⎥⎦
gde je Z s sopstvena impedansa nekog elementa, a Z m1 i Z m 2

odgovarajuće međusobne impedanse. U tom slučaju matrica simetričnih
komponenti dobija oblik:
[Z ] = [T ] [Z ][T ]
d,i,0 −1
, (4.23)
odnosno, nakon sređivanja dobijenog izraza:
⎡ Z s + a 2 Z m1 + a Z m 2 0 0 ⎤
[Z ]
d,i,0 ⎢
=⎢ 0
2
Z s + a Z m1 + a Z m 2 0
⎥
⎥ .(4.24)
⎢ 0 0 Z s + Z m1 + Z m 2 ⎥⎦
⎣
Na osnovu prethodnog izlaganja sledi zaključak da se svaki

nesimetričan sistem može predstaviti kao zbir tri simetrična sistema:
direktnog, inverznog i nultog redosleda. Ilustracije radi, na slici 4.1
prikazani su fazori napona direktnog, inverznog i nultog redosleda, kao i
A B C
postupak dobijanja fazora napona U , U i U sabiranjem
odgovarajućih fazora direknog, inverznog i nultog redosleda.
aUd=UCd
aUi=UBi
U0
Ud=UAd Ui=UAi
U0
U0
a 2Ui=UCi
2 d Bd
a U =U
aUd
a2Ui U0 UC
UA
B Ud Ui U0
aUi U U 0
a2Ud
Sl.4.1 Grafički prikaz fazora simetričnih komponenti

napona i njihovog vektorskog sabiranja
Korišćenjem ovakvog pristupa za sistem nesimetričnih faznih

A B C
napona U , U i U u matričnom obliku može se pisati:
⎡U A ⎤ ⎡ 1 1 1⎤ ⎡U ⎤
d
⎢ B⎥ ⎢ 2 ⎢ i⎥
⎢U ⎥ = ⎢a a 1⎥⎥ ⎢U ⎥ , (4.25)
⎢U C ⎥ ⎢ a a 1⎥⎦ ⎢⎣U ⎥⎦
2 0
⎣ ⎦ ⎣
d i 0
gde su U , U i U direktna, inverzna i nulta komponenta napona.
A B C
Ako su poznati fazori faznih napona U , U i U onda se
direktna, inverzna i nulta komponenta napona određuju pomoću sledeće
relacije:
⎡U d ⎤ ⎡1 a a ⎤ ⎡U ⎤
2 A
⎢ i ⎥ 1⎢ 2 ⎥⎢ B ⎥
⎢U ⎥ = 3 ⎢1 a a ⎥ ⎢U ⎥ , (4.26)
⎢U 0 ⎥ ⎢1 1 1 ⎥⎦ ⎢⎣U ⎥⎦
C
⎣ ⎦ ⎣
Relacije (4.25) i (4.26) iako su napisane za napone imaju opšti

karakter i praktično ukazuju na vezu između faznih i simetričnih
komponenti. To znači da ako se umesto napona u (4.25) stave struje, onda
će se dobiti veza između faznih struja i odgovarajućih simetričnih
komponenti struja.
⎛ 2π ⎞ 1 3
Za operator a = exp⎜ j ⎟=− + j važe sledeće relacije:
⎝ 3 ⎠ 2 2
4 7 3n−2 1 3
a = a = a =L= a =− + j , n = 1, 2, 3, L , (4.27)
2 2
2 5 8 3 n −1 1 3
a = a = a =L= a =− − j , n = 1, 2, 3, L , (4.28)
2 2
3 6 9 3n
a = a = a =L= a = 1 , n = 1, 2, 3, L . (4.29)
Pored navedenih relacija, pri analizi trofaznih elektroenergetskih

mreža od posebnog značaja je relacija:
2
1+ a + a = 0 , (4.30)
koja se lako dokazuje pomoću prethodnih relacija (4.27)÷(4.29).

Rastavljanjem na simetrične komponente nesimetričnog režima u
trofaznoj mreži dolazi se do tri trofazna sistema prikazana na slici 4.2.
Pošto se analiza simetričnih sistema svodi na analizu pojava u jednoj fazi,
to je pogodnije umesto ovih trofaznih šema koristiti monofazne šeme
prikazane na slici 4.3.
Id Zd Ii Zi
Ed Ud Ei Ui
a 2Ed d a 2Ei i
Z Z
aEd aEi
Zd Zi
I0 Z0
E0 U0
E0 Z 0
E0
Z0
Sl.4.2 Tri trofazna sistema kojima se zamenjuje

nesimetričan trofazni sistem
Zd Zi Z0
Id Ii I0
Ed Ud Ei Ui E 0 U0
Sl.4.3 Monofazne šeme direktnog, inverznog i nultog sistema
Na osnovu ekvivalentnih šema sa slike 4.3 mogu se napisati opšte

jednačine nesimetričnog stanja, odnosno kvara:
d d d d
E =U + Z I , (4.31)
i i i i
E =U + Z I , (4.32)
0 0 0 0
E =U + Z I , (4.33)
gde je:
d i 0
E , E , E - direktna, inverzna i nulta komponenta napona generatora,
d i 0
U , U , U - direktna, inverzna i nulta komponenta napona na mestu
kvara,
d i 0
I , I , I - direktna, inverzna i nulta komponenta struje na mestu
kvara,
d i 0
Z , Z , Z - direktna, inverzna i nulta impedansa gledano sa mesta
kvara.
Kod analize kvarova često se smatra da naponi generatora čine
i 0
simetričan, direktan sistem prvog reda. Tada je E = E = 0 , pa jednačine
(4.31)÷(4.33) prelaze u sledeći oblik:
d d d d
U = E −Z I , (4.34)
i i i
U = −Z I , (4.35)
0 0 0
U = −Z I . (4.36)
Kada se ima u vidu opterećenje sistema pre kvara, onda se

korišćenjem principa superpozicije pokazuje da umesto napona
generatora u prethodne dve relacije treba koristiti napon na mestu kvara
pre kvara. Relacije (4.34)÷(4.36) predstavljaju opšte relacije za analizu
nesimetričnih kvarova. Za analizu kvarova u svakom konkretnom slučaju
treba pored navedenih opštih jednačina napisati još tri jednačine koje
bliže karakterišu dati kvar.
4.3 MODELI ELEMENATA ZA PRORAČUN

POREMEĆENIH STANJA
Proračun poremećenih stanja svodi se na određivanje napona

sabirnica, odnosno napona čvorova mreže i struja uspostavljenih u
elementima mreže pri kvaru na nekom elementu ili u nekom čvoru mreže.
Za te proračune obično se koriste uprošćeni modeli elemenata mreže, koji
daju rezultat sa zadovoljavajućom tačnošću i na strani sigurnosti.
Najčešće se koriste sledeći modeli elemenata za formiranje zamenske
šeme, na osnovu koje se vrši odgovarajući proračun:
- vodovi se modeluju rednom impedansom, tj. zanemaruju se otočne
grane u zamenskim šemama,
- transformatori se modeluju rednom impedansom imajući u vidu

nominalni odnos transformacije,
- generator se modeluje konstantnom elektromotornom silom iza
odgovarajuće reaktanse (subtranzijentne, tranzijentne ili sinhrone).
Pored navedenog, kod analize visokonaponskih mreža mogu da se
zanemare i aktivne otpornosti vodova i transformatora.
4.3.1 MODELI VODOVA
Vodovi pripadaju kategoriji pasivnih elemenata i kod njih su

direktna i inverzna impedansa jednake. Za određivanje impedansi
simetričnih komponentnih sistema polazi se od činjenice da svaki
provodnik voda ima povratni put kroz zemlju. Ekvivalentna dubina
povratnog provodnika Dek je funkcija učestanosti f i specifične
električne otpornosti zemlje ρ:
ρ
Dek = 658 . (4.37)
f
U ovoj relaciji je ρ u Ωm , f u Hz a Dek u metrima.

Kod ovakvih strujnih kontura mogu se definisati sopstvene i
međusobne impedanse. Sopstvena impedansa petlje provodnik – zemlja
po jedinici dužine je:
Z S = R p + R z + jωLS , (4.38)
gde je:
R p – podužna električna otpornost provodnika,
Rz – podužna električna otpornost zemlje,
ω – kružna učestanost ( ω = 2πf ),
LS – podužna sopstvena induktivnost petlje provodnik - zemlja.
Međusobna podužna impedansa petlji provodnika i i j koje se
zatvaraju kroz zemlju je:
Z ij = R z + jωLij , (4.39)
gde je Lij međusobna induktivnost pomenutih petlji po jedinici dužine.

Podužna električna otpornost zemlje zavisi od učestanosti f i

može se odrediti pomoću relacije:
ωμ 0
Rz = = π 2 f ⋅ 10 −7 . (4.40)
8
gde je Rz je u Ω m .
Sopstvena induktivnost petlje provodnik - zemlja može se, za
inženjerske proračune odrediti iz približne relacije:
μ0 D
LS = ln ek . (4.41)
2π rpek
gde je sa rpek obeležen ekvivalentni poluprečnik provodnika.

Ekvivalentni poluprečnik provodnika zavisi od konstrukcije provodnika,
ali se u većini slučajeva može koristiti izraz koji se odnosi na pun okrugli
provodnik, tj. rpek = 0,779 rp gde je rp geometrijski poluprečnik
provodnika. Ukoliko se koriste provodnici u snopu, što je slučaj kod
nadzemnih vodova najviših napona, umesto ekvivalentnog poluprečnika
provodnika rpek treba staviti srednju geometrijsku udaljenost provodnika
u snopu rek , koja se određuje pomoću relacije:
rek = n n rpek R n −1 , (4.42)
gde je n broj provodnika u snopu, R poluprečnik kruga na kome su

razmešteni centri provodnika u snopu, a rpek već pomenuti ekvivalentni
poluprečnik provodnika.
Približna relacija za izračunavanje međusobne podužne
induktivnosti Lij petlji provodnika i i j koje se zatvaraju kroz zemlju je
μ 0 Dek
Lij = ln , (4.43)
2π Dij
gde je Dij rastojanje između osa provodnika i i j. U slučaju kada se ose

provodnika i i j poklapaju, kao što je slučaj kod provodnika i električne
zaštite jednožilnog kabla Dij je veći poluprečnik (poluprečnik električne

zaštite).
Kod nadzemnih vodova može se, sa dovoljnom tačnošću, umesto
rastojanja Dij koristiti srednje geometrijsko rastojanje:
DSG = 3 D AB DBC DCA , (4.44)
gde su sa D AB , DBC i DCA obeležena rastojanja između provodnika

odgovarajućih faza.
S obzirom da je za nadzemne vodove, bez zaštitnog užeta:
d i
Z = Z = Z s − Z ij , (4.45)
0
Z = Z s + 2 Z ij , (4.46)
to se za direktnu, odnosno inverznu i nultu impedansu nadzemnog voda

dobija:
μ o DSG
Z = R d + jX d = R p + j ω
d
ln , (4.47)
2π rpek
μo Dek
Z = R 0 + jX 0 = R p + 3R z + j 3ω
0
ln . (4.48)
2π 3 rpek DSG
2
Kod energetskih kablova posmatraće se trožilni i sistem od tri

jednožilna kabla. U slučaju trožilnog kabla direktna (inverzna) i nulta
impedansa se izračunavaju pomoću sledećih relacija:
Z = Z = R p + jω (Ls − L ff ) ,
d i
(4.49)
(R + jωL fpl )
2
Z = R p + 3R z + jω (LS + 2 L ff ) − 3
0 z
, (4.50)
Z Spl
gde je:
Ls - sopstvena induktivnost petlje provodnik - zemlja,
Lff - međusobna induktivnost petlji provodnika kabla koje se
zatvaraju kroz zemlju,
Lfpl - međusobna induktivnost petlji provodnika i plašta kabla koje se

zatvaraju kroz zemlju,
ZSpl – sopstvena impedansa plašta kabla.
Kod kablova sa čeličnom armaturom sopstvena impedansa plašta
Z Spl mora da obuhvati i uticaj magnećenja. To znači da je impedansa
Z Spl , a samim tim i nulta impedansa funkcija struje zemljospoja. Ipak,
treba istaći da pojedini propisi ne uzimaju u obzir uticaj čeličnih traka, sa
obrazloženjem da im je usled korozije vek trajanja znatno kraći od veka
kabla.
U slučaju tri jednožilna kabla razlikuju se slučajevi kada su oni
postavljeni u istoj ravni i u snopu. Kada su kablovi položeni u ravni
postupak određivanja simetričnih komponenti impedansi je složeniji. Da
bi se došlo do relacija za simetrične komponente impedanse kablova
položenih u ravni posmatraće se tri jednožilna kabla čiji je položaj kao na
slici 4.4.
4 5 6
1 2 3
a a
Sl. 4.4 Izgled tri jednožilna kabla položena u jednu ravan
Radi jednostavnijeg pisanja relacija koje slede fazni provodnici će

se označiti brojevima 1, 2 i 3, a električne zaštite brojevima 4, 5 i 6.
Imajući ovo u vidu, kao i pretpostavku da su električne zaštite jednožilnih
kablova uzemljene može se napisati sledeća matrična relacija:
⎡ ΔU A ⎤ ⎡ Z 11 Z 12 Z 13 Z 14 Z 15 Z 16 ⎤ ⎡ I A ⎤
⎢ B⎥ ⎢ ⎢ ⎥
⎢ ΔU ⎥ ⎢ Z 21 Z 22 Z 23 Z 24 Z 25 Z 26 ⎥⎥ ⎢ I B ⎥
⎢ΔU C ⎥ ⎢ Z 31 Z 32 Z 33 Z 34 Z 35 Z 36 ⎥ ⎢ I C ⎥
⎢ ⎥=⎢ ⎥⎢ ⎥ . (4.51)
⎢ 0 ⎥ ⎢ Z 41 Z 42 Z 43 Z 44 Z 45 Z 46 ⎥ ⎢ I 4 ⎥
⎢ 0 ⎥ ⎢ Z 51 Z 52 Z 53 Z 54 Z 55 Z 56 ⎥ ⎢ I 5 ⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥⎢ ⎥
⎣⎢ 0 ⎦⎥ ⎣⎢ Z 61 Z 62 Z 63 Z 64 Z 65 Z 66 ⎦⎥ ⎢⎣ I 6 ⎥⎦
U ovoj relaciji sa Z ii su obeležene sopstvene impedanse

provodnika, odnosno električnih zaštita, a sa Z ij odgovarajuće
međusobne impedanse ( Z ij = Z ji ). Očigledno je da je Z 11 = Z 22 = Z 33 ,
Z 44 = Z 55 = Z 66 , Z 12 = Z 23 = Z 45 = Z 15 = Z 26 = Z 56 = Z24 = Z 35 ,
Z 13 = Z 46 = Z16 = Z 34 i Z 14 = Z 25 = Z 36 .
Matrica impedansi u relaciji (4.51) može se podeliti na četiri
submatrice:
⎡ Z 11 Z 12 Z 13 ⎤ ⎡ Z 14 Z 15 Z 16 ⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
Z pp = ⎢ Z 21 Z 22 Z 23 ⎥ , Z pe = ⎢ Z 24 Z 25 Z 26 ⎥
⎢ Z 31 Z Z 33 ⎥⎦ ⎢ Z 34 Z Z 36 ⎥⎦
⎣ 32 ⎣ 35
⎡ Z 41 Z 42 Z 43⎤ ⎡ Z 44 Z 45 Z 46⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
Z ep = ⎢ Z 51 Z 52 Z 53 ⎥ , Z ee = ⎢ Z 54 Z 55 Z 56 ⎥
⎢ Z 61 Z 62 Z 63 ⎥⎦ ⎢ Z 64 Z 65 Z 66 ⎥⎦
⎣ ⎣ .
Sa ovim submatricama može se formirati sistem od dve matrične

relacije:
r r r
ΔU = Z pp I +Z pe Ie (4.52)
r r r
0 = Z ep I + Z ee Ie (4.53)
r
gde je I = I [
A
I
B
I
C
] T r
i Ie= I [ 4 I5 I 6 ] T
.
Pomoću relacija (4.52) i (4.53) dolazi se do sledeće relacije:

r
ΔU = Z [ pp −Z pe
−1
r
Z ee Z ep I . ] (4.54)
Ako se stavi da je:
[ Z ] = Z pp − Z pe Z ee−1 Z ep , (4.55)
onda se primenom relacije (4.23) određuje matrica simetričnih

komponenti impedansi iz koje se direktno očitavaju direktna, inverzna i
nulta impedansa.
Napred izloženi postupak može se smatrati opštim, jer je
primenljiv na svaki konkretni slučaj i daje mogućnost da se obuhvati i
uticaj drugih elektroprovodnih elemenata koji se nalaze u zemlji. Bez
obzira na početnu veličinu matrice impedansi ona se pomoću relacije
(4.55) bez ikakvih numeričkih poteškoća svodi na matricu dimenzija 3× 3
koja služi za određivanje matrice simetričnih komponenti impedansi.
Treba primetiti da je ovakav pristup primenljiv i za trožilne kablove.
Kablovi položeni u snopu predstavljaju specijalan slučaj
prethodnog, pri čemu važe sledeći odnosi:
Z 11 = Z 22 = Z 33 = Z f , Z 44 = Z 55 = Z 66 = Z e , Z 14 = Z 25 = Z 36 = Z f e i
Z 12 = Z 13 = Z 23 = Z 45 = Z 46 = Z 45 = Z 15 = Z 16 = Z 24 = Z 26 = Z 34 = Z 35 = Z ff
Matrice Z pp , Z pe , Z ep i Z pp su
⎡Z f Z ff Z ⎤
ff ⎡Z fe Z ff Z ff⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
Z pp = ⎢Z ff Z f Z ff ⎥ , Z pe =Z ep = ⎢Z ff Z fe Z ff ⎥
⎢Z Z Z f ⎥⎦ ⎢Z Z Z fe ⎥⎦
⎣ ff ff ⎣ ff ff
⎡Z e Z ff Z ⎤
ff
⎢ ⎥
Z ee = ⎢ Z ff Ze Z ff ⎥ .
⎢ Z ff Z Z e ⎥⎦
⎣ ff
U ovom slučaju se, zbog postojanja simetričnosti, primenom

relacije (4.55) dobija simetrična matrica impedansi [ Z ] oblika (4.9).
Zatim se primenom relacije (4.23) određuje matrica simetričnih
komponenti impedansi iz koje se direktno očitavaju direktna, inverzna i
nulta impedansa.
Do relacije za nultu impedansu jednožilnih kablova postavljenih u
snopu može se direktno doći polazeći od relacije (4.51) pod
A B C
pretpostavkom da su umesto na fazne napone U , U i U početni
0
krajevi kablova priključeni na nulte komponente napona U . Jasno je da
će se tada kroz provodnike i električne zaštite uspostaviti nulte
komponente struja. Imajući u vidu simetričan položaj kablova jasno je da
su međusobno jednake nulte komponente struja u provodnicima kablova

0 0
I , kao i u električnim zaštitama I e .
Sa ovim pretpostavkama iz relacije (4.51) slede tri identične
relacije oblika
ΔU = (Z )I + (Z )I
0 0 0
f + 2Z ff fe + 2Z ff e , (4.56)
i tri relacije oblika:
0 = (Z )I + (Z e + 2 Z )I
0 0
fe + 2Z ff ff e . (4.57)
Iz relacije (4.57) za nultu komponentu struje u električnoj zaštiti

se dobija:
0 Z fe + 2Z ff 0
Ie = − I . (4.58)
Z e + 2Z ff
Zamenom ovog izraza u (4.56) i imajući u vidu da je nulta

impedansa odnos između nultih komponenti pada napona i struje, za nultu
impedansu jednožilnih kablova postavljenih u snopu se dobija:
(Z fe + 2Z ff ) 2
Z0 =Z f + 2Z ff − . (4.59)
Z e + 2Z ff
Iako je na osnovu prethodnog izlaganja očigledno, ovde se ipak

navode značenja pojednih impedansi u relaciji (4.59):
Z f - sopstvena impedansa petlje provodnik – zemlja,
Z e - sopstvena impedansa petlje električna zaštita – zemlja,
Z ff - međusobna impedansa petlji provodnika koje se zatvaraju kroz
zemlju,
Z fe - međusobna impedansa petlji provodnika i električne zaštite
koje se zatvaraju kroz zemlju.
4.3.2 MODELI TRANSFORMATORA
Direktna, odnosno inverzna impedansa transformatora

jednostavno se izračunavaju pomoću kataloških podataka. Na osnovu
procentualne vrednosti napona kratkog spoja u k % određuje se vrednost
impedanse Z T u rednoj grani zamenske šeme transformatora:
u k % U n2
ZT = , (4.60)
100 S n
gde je U n nominalna vrednost napona transformatora (primarnog ili

sekundarnog namotaja), a S n naznačena snaga transformatora. Ukoliko se
pri izračunavanju Z T koristi vrednost napona primara onda je vrednost
impedanse svedena na primarnu stranu transformatora (sa naponom
sekundara svedena je na sekundarnu stranu transformatora).
Aktivna otpornost u rednoj grani zamenske šeme transformatora
određuje se pomoću relacije:
2
⎛U ⎞
RT = PCu n ⎜⎜ n ⎟⎟ . (4.61)
⎝ Sn ⎠
Ovde je sa PCu n obeležena vrednost gubitaka snage u namotajima

transformatora, kada je u njima uspostavljena naznačena vrednost struje.
Snaga ovih gubitaka određuje se u ogledu kratkog spoja. Zbog toga se oni
često nazivaju gubicima kratkog spoja. Pored ovog naziva koristi se i
naziv gubici u bakru transformatora, s obzirom da su namotaji
transformatora izrađeni od bakra.
Kada su određene impedansa i aktivna otpornost reaktansa se
jednostavno izračunava:
X T = Z T2 − RT2 . (4.62)
Kod tronamotajnog transformatora impedanse se izračunavaju

pomoću sledećih relacija:
u k12 % U n21
Z 12 = , (4.63)
100 S1, 2
u k13 % U n21
Z 13 = , (4.64)
100 S1,3
u k 23 % U n21
Z 23 = , (4.65)
100 S 2,3
gde je Z ij impedansa namotaj i i j (1-primar, 2-sekundar, 3-tercijar), a

u kij % procentualna vrednost napona kratkog spoja između namotaja i i j.
Pošto je U n1 nominalna vrednost napona primara, to su sve impedanse u
prethodnim relacijama svedene na primarnu stranu transformatora. Pod
S i , j podrazumeva se prolazna snaga između namotaja i i j, odnosno
manja od dveju naznačenih snaga S ni i S nj .
Odgovarajuće aktivne otpornosti određuju se pomoću relacija:
2
⎛U ⎞
R12 = PCu n1, 2 ⎜⎜ n1 ⎟⎟ , (4.66)
⎝ S1, 2 ⎠
2
⎛U ⎞
R13 = PCu n1,3 ⎜⎜ n1 ⎟⎟ , (4.67)
⎝ S1,3 ⎠
2
⎛U ⎞
R23 = PCu n 2,3 ⎜⎜ n1 ⎟⎟ , (4.68)
⎝ S 2,3 ⎠
dok su reaktanse:
X 12 = Z 122 − R122 , (4.69)
X 13 = Z 132 − R132 , (4.70)
X 23 = Z 232 − R232 . (4.71)

Kad su izračunate aktivna otpornost Rij i reaktansa X ij može se

odrediti i kompleksna impedansa Z ij = Rij + jX ij . S obzirom na to da se
prethodne vrednosti otpornosti izračunavaju na osnovu podataka kratkog
spoja, to je očigledno:
Z 12 = Z 1 + Z 2 , (4.72)
Z 13 = Z 1 + Z 3 , (4.73)
Z 23 = Z 2 + Z 3 . (4.74)
Rešavanjem ove tri jednačine dobijaju se impedanse primara,

sekundara i tercijara, odnosno impedanse ekvivalentne zvezde
tronamotajnog transformatora svedene na napon primara:
1
Z1 = (Z 12 + Z 13 − Z 23 ) , (4.75)
2
1
Z2 = (Z 12 + Z 23 − Z 13 ) , (4.76)
2
1
Z3 = (Z 13 + Z 23 − Z 12 ) . (4.77)
2
Nulta impedansa transformatora zavisi od vrste magnetnog kola,

sprege njegovih namotaja i načina uzemljenja neutralne tačke (zvezdišta
transformatora). U trofaznim sistemima sreću se dva tipa transformatora:
trofazni trostubni transformatori (evropski tip transformatora) i tri
monofazna transformatora, po jedan za svaku fazu (američki tip
transformatora). Kod monofaznih transformatora nulta reaktansa grane
magnećenja jednaka je ili približno jednaka direktnoj reaktansi grane
magnećenja, pošto se fluksevi nultog i direktnog redosleda zatvaraju
preko istih puteva. Kod trofaznih transformatora sa tri jezgra fluks nultog
redosleda se zatvara kroz vazduh i transformatorski sud, odnosno
putevima velike magnetne otpornosti, odnosno male magnetne
provodnosti. Zbog toga nulta reaktansa magnećenja trofaznog
transformatora ima znatno manje vrednosti od nulte reaktanse
magnećenja monofaznog transformatora. Reaktanse magnećenja trofaznih
transformatora sa tri jezgra variraju u širokim granicama (zavisno od
puteva fluksa nultog redosleda) i kreću se ugranicama od 0.3 do 1
relativnih jedinica.
o
1 X'γ X"γ
Yy
Xμ0
o
2 X'γ X"γ
Dy
Xμ0
3o X'γ X"γ1/2Ν
Yz
Xμ0
o
4
YyΔ X3
1 2 3 X1
X2
3Zu
Xμ0
Sl.4.5 Nulte ekvivalentne šeme transformatora
Način uzemljenja zvezdišta i sprega transformatora imaju

odlučujući značaj na oblik nulte ekvivalentne šeme. Kod formiranja nulte
ekvivalentne šeme neophodno je pratiti tok struja nultog redosleda. Pri
ovome se, za bilo koju spregu transformatora i način uzemljenja
zvezdišta, mogu primeniti sledeća pravila:
- proveri se da li sprega transformatora dozvoljava zatvaranje nulte

struje kroz zemlju. Ako to nije slučaj, onda nulta šema ima prekid iza
namotaja koji to ne dozvoljava (npr. sprega izolovana zvezda);
- proveri se da li su nulte struje prinuđene da zbog sprege cirkulišu u
nekom od namotaja. Ako jesu, tada se iza tog namotaja u zamenskoj
šemi formira završetak nultog kola, tj. kratka veza prema zemlji koja
ukazuje da nulte struje ne odlaze iz tog namotaja (npr. sprega u
trougao);
- ako se nulte struje ne zatvaraju kroz zemlju onda nulta šema mora da
sadrži reaktansu magnećenja u grani kojom se ekvivalentira takav
namotaj (npr. sprega primara uzemljena zvezda, a sekundara
izolovana zvezda);
- ako se nulte struje uspostavljaju kroz namotaje transformatora
slobodno, onda se u zamenskoj šemi prikazuje samo redna grana;
- ako je zvezdište transformatora uzemljeno preko impedanse Z u ,
onda se u zamenskoj šemi pojavljuje trostruka vrednost ove
impedanse ( 3Z u ), s obzirom da kroz nju teku sve tri nulte
komponente stuje.
Imajući u vidu navedena pravila, na slici 4.5 prikazane su nulte
ekvivalentne šeme za odgovarajuće sprege namotaja transformatora. Na
ovim šemama sa x ′γ i x ′γ′ označene su reaktanse rasipanja primara i
sekundara, dok je x μo nulta reaktansa magnećenja.
Kod šeme sa slomljenom zvezdom x ′′1 je reaktansa rasipanja
γ N
2
između polunamotaja, koja je zbog srazmernosti reaktanse sa kvadratom

broja navojaka, četiri puta manja od reaktanse rasipanja punog namotaja,
a kako su dva polunamotaja vezana na red onda je ona polovina reaktanse
rasipanja punog namotaja.
4.3.3 MODEL SINHRONOG GENERATORA
Iako je već pomenuto da se sinhroni generator modeluje

konstantnom elektromotornom silom iza odgovarajuće reaktanse
(subtranzijentne, tranzijentne ili sinhrone), ovde će se razmatrati
matematički model koji omogućava određivanje vremenskog toka struje
kvara, kao i određivanje odgovarajućih reaktansi. Za formiranje
matematičkog modela posmatraće se sinhroni generator sa istaknutim
polovima, tj. hidrogenerator prikazan na slici 4.6, kao opšti reprezent
sinhronih generatora.
Sl.4.6 Šematski prikaz poprečnog preseka hidrogeneratora
Sinhroni generator se posmatra kao dinamički sistem koji ima tri

namotaja na statoru (A-A', B-B' i C-C') i dva namotaja na rotoru.
Namotaji na statoru su raspoređeni simetrično (istovetni su i pomereni za
2π/3). Na rotoru se obično nalazi pobudni namotaj (P-P') i više
kratkospojenih kontura koje obrazuju šipke prigušnog namotaja. Kod
turbogeneratora prigušni namotaj se konstruktivno ne izvodi, ali metalni
provodni delovi rotora imaju ulogu prigušnog namotaja. Efekat prigušnog
namotaja se oseća kako u osi rotora (d-osa), tako i u osi koja je normalna
na osu rotora (q-osa). Zbog toga se on modeluje sa dva namotaja, koji su
na slici 4.6 obeleženi sa D-D' i Q-Q'. Pri modelovanju sinhrone mašine
pretpostaviće se da je magnetno kolo nezasićeno.
Na slici 4.6 obeležene su podužna d i poprečna q osa. Sa slike se
vidi se da d osa prednjači q osi, ako se ima u vidu pozitivan smer kretanja
koji je suprotan smeru kretanja kazaljke na časovniku. Treba istaći da je
izbor ose koja prednjači potpuno proizvoljan i da se često koristi i drugi
slučaj gde q osa prednjači d osi. Međutim, usvojeni položaj d i q ose ima
uticaj na znakove pojedinih članova u jednačinama koje opisuju stanje
mašine i o ovome treba voditi računa pri pisanju odgovarajućih relacija.
Osnovna naponska jednačina u vremenskom domenu, koja opisuje
stanje sinhronog generatora, u matričnoj formi je oblika:
⎡u A ⎤ ⎡ Rs ⎤ ⎡i A ⎤ ⎡ψ A ⎤
⎢u ⎥ ⎢ Rs 0 ⎥ ⎢i ⎥ ⎢ψ ⎥
⎢ B⎥ ⎢ ⎥⎢ B⎥ ⎢ B⎥
⎢u C ⎥ ⎢ Rs ⎥ ⎢iC ⎥ d ⎢ψ C ⎥
⎢ ⎥ = −⎢ ⎥⎢ ⎥− ⎢ ⎥ , (4.78)
⎢u P ⎥ ⎢ RP ⎥ ⎢i P ⎥ dt ⎢ψ P ⎥
⎢u D ⎥ ⎢ 0 RD ⎥ ⎢i D ⎥ ⎢ψ D ⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣⎢u Q ⎦⎥ ⎣⎢ RQ ⎦⎥ ⎣⎢iQ ⎦⎥ ⎣⎢ψ Q ⎦⎥
gde je:
u K - napon na krajevima namotaja K-K’ (K=A, B, C, P, D, Q),
Rs - otpornost statorskog namotaja,
RP - otpornost pobudnog namotaja,
RD - otpornost prigušnog namotaja po d osi,
RQ - otpornost prigušnog namotaja po q osi,
i K - struja uspostavljena u namotaju K-K’ (K=A, B, C, P, D, Q),
ψ K - fluksni obuhvat namotaja K-K’ (K=A, B, C, P, D, Q).
Pored matrične relacije (4.78) za analizu stanja je neophodna i
relacija koja daje vezu između fluksnih obuhvata i struja:
⎡ψ A ⎤ ⎡ L AA (θ ) L AB (θ ) L AC (θ ) L AP (θ ) L AD (θ ) L AQ (θ )⎤ ⎡i A ⎤
⎢ψ ⎥ ⎢ L (θ ) LBB (θ ) LBC (θ ) LBP (θ ) LBD (θ ) LBQ (θ )⎥⎥ ⎢⎢i B ⎥⎥
⎢ B ⎥ ⎢ BA
⎢ψ C ⎥ ⎢ LCA (θ ) LCB (θ ) LCC (θ ) LCP (θ ) LCD (θ ) LCQ (θ )⎥ ⎢iC ⎥
⎢ ⎥=⎢ ⎥ ⎢ ⎥ . (4.79)
⎢ψ P ⎥ ⎢ LPA (θ ) LPB (θ ) LPC (θ ) LPP (θ ) LPD (θ ) LPQ (θ )⎥ ⎢i P ⎥
⎢ψ D ⎥ ⎢ LDA (θ ) LDB (θ ) LDC (θ ) LDP (θ ) LDD (θ ) LDQ (θ )⎥ ⎢i D ⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥⎢ ⎥
⎣⎢ψ Q ⎦⎥ ⎣⎢ LQA (θ ) LQB (θ ) LQC (θ ) LQP (θ ) LQD (θ ) LQQ (θ )⎦⎥ ⎣⎢iQ ⎦⎥
Iz matrične relacije (4.79) očigledno je da je veza između vektora

flukseva i struja data matricom induktivnosti dimenzije 6x6. Ova matrica
sadrži sopstvene i međusobne induktivnosti statorskih namotaja,
sopstvene i međusobne induktivnosti rotorskih namotaj (pobudni i
prigušni po d i q osi), kao i međusobne induktivnosti između statorskih i
rotorskih namotaja. Sve ove induktivnosti su funkcije ugla između
pokretne d ose i nepokretne magnetne ose faze A, odnosno namotaja
A-A', koji je na slici 4.6 obeležen sa θ . Zavisnost induktivnosti od ugla
θ dovodi do veoma složenih matematičkih relacija, koje su nepogodne za
praktična izračunavanja. Da bi se izbegla zavisnost od ugla θ i dobili
znatno jednostavniji izrazi koristi se Parkova transformacija. Ova

transformacija omogućava da se statorske veličine iz sistema faznih
koordinata (A, B, C) transformišu u novi (d, q, 0) koordinatni sistem.
Matrica [P ] koja omogućava ovu transformaciju je oblika:
⎡ ⎛ 2π ⎞ ⎛ 2π ⎞⎤
⎢cos θ cos⎜θ − ⎟ cos⎜θ +
3 ⎠
⎟
3 ⎠⎥⎥
⎢ ⎝ ⎝
2 ⎢ ⎛ 2π ⎞ ⎛ 2π ⎞ ⎥
[P ] = sin θ sin ⎜θ − ⎟ sin ⎜θ + ⎟ . (4.80)
3 ⎢ ⎝ 3 ⎠ ⎝ 3 ⎠⎥
⎢ 1 1 1 ⎥
⎢ ⎥
⎢⎣ 2 2 2 ⎥⎦
Ilustracije radi, ovde je prikazana relacija koja daje vezu između

struja uspostavljenih u statorskim namotajima i struja u novom (d, q, 0)
koordinatnom sistemu:
⎡ ⎛ 2π ⎞ ⎛ 2π ⎞⎤
⎢cos θ cos⎜θ − ⎟ cos⎜θ +
3 ⎠
⎟
3 ⎠⎥⎥ ⎡i ⎤
⎡id ⎤ ⎢ ⎝ ⎝ A
⎢i ⎥ = 2 ⎢ ⎛ 2π ⎞ ⎛ 2π ⎞ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ q⎥ sin θ sin ⎜θ − ⎟ sin ⎜θ + ⎟ iB . (4.81)
3 ⎢ ⎝ 3 ⎠ ⎝ 3 ⎠⎥ ⎢ ⎥
⎢⎣ i0 ⎥⎦ ⎢ 1 1 1 ⎥ ⎢⎣iC ⎥⎦
⎢ ⎥
⎣⎢ 2 2 2 ⎦⎥
Na potpuno isti način može se izvršiti i transformacija napona i flukseva.

Parkova transformacija omogućava da se umesto tri statorska
namotaja u razmatranje uvedu fiktivni namotaji po d i q osi koji rotiraju
zajedno sa rotorom. Ovakvom interpretacijom, obrtno magnetno polje
koje je posledica delovanja naizmeničnih struja u statorskim namotajima
može se ostvariti sa jednosmernim strujama u fiktivnim namotajima.
Umesto matrice transformacije oblika (4.80) često se koristi
2 2
matrica gde umesto koeficijenta stoji , pri čemu elementi treće
3 3
1 1 2
vrste matrice [P ] umesto . Koeficijent
imaju vrednost
2 2 3
omogućava da matrica Parkove transformacije bude ortogonalna, što nije
2
slučaj kad se koristi koeficijent. Da je matrica [P ] ortogonalna lako se
3
pokazuje određivanjem njene inverzne matrice:
⎡ 1 ⎤
⎢ cos θ sin θ ⎥
⎢ 2⎥
2 ⎢ ⎛ 2π ⎞ ⎛ 2π ⎞ 1 ⎥
[P ]−1 = [P ]T =
⎢
cos⎜θ − ⎟ sin ⎜θ − ⎟ . (4.82)
3 ⎝ 3 ⎠ ⎝ 3 ⎠ 2⎥
⎢ 2π 2π ⎞ 1 ⎥
⎢cos⎛⎜θ + ⎞ ⎛
⎟ sin ⎜θ + ⎟ ⎥
⎣⎢ ⎝ 3 ⎠ ⎝ 3 ⎠ 2 ⎦⎥
Korišćenjem Parkove transformacije dolazi se do sledećeg sistema

jednačina kojima se modeluje sinhroni generator:
dψ d
u d = − Rs id − ωψ q − , (4.83)
dt
dψ P
u P = RP i P + , (4.84)
dt
dψ D
u D = RD i D + , (4.85)
dt
dψ q
u q = − Rs iq + ωψ d − , (4.86)
dt
dψ Q
u Q = RQ iQ + , (4.87)
dt
dψ 0
u 0 = − R0 i 0 − . (4.88)
dt
Iz prethodnih jednačina je očigledno da jednačine (4.83)÷(4.85)

opisuju stanje po d osi, jednačine (4.86) i (4.87) po q osi, dok jednačina
(4.88) odgovara nultom sistemu. Za jednačine (4.85) i (4.87) treba imati u
vidu da je u D = u Q = 0 , pošto je prigušni namotaj kratkospojen.
Pored sistema jednačina (4.83)÷(4.88) treba imati u vidu i relacije
koje daju vezu između flukseva i struja:
⎡ 3 3 ⎤
⎢ Ld MP MD⎥
⎡ψ d ⎤ ⎢ 2 2 ⎥ ⎡ id ⎤
⎢ψ ⎥ = ⎢ 3 ⎥
⎢ P⎥ ⎢ MP LP M R ⎥ ⎢⎢i P ⎥⎥ , (4.89)
2
⎣⎢ψ D ⎦⎥ ⎢ 3
⎥ ⎣⎢i D ⎦⎥
⎢ MD MR LD ⎥
⎢⎣ 2 ⎥⎦
⎡ 3 ⎤
⎡ψ q ⎤ ⎢ Lq 2
M Q ⎥ ⎡i ⎤
q
⎢ψ ⎥ = ⎢ ⎥⎢ ⎥ , (4.90)
⎣ Q⎦ ⎢ 3 M ⎥ i
⎢⎣ 2 Q LQ ⎥ ⎣ Q ⎦
⎦
ψ 0 = L0 i0 , (4.91)
gde je:
Ld - induktivnost sinhronog generatora po d osi,
LP - sopstvena induktivnost pobudnog namotaja,
LD - sopstvena induktivnost prigušnog namotaja po d osi,
M P - amplituda međusobne induktivnosti između statorskih namotaja
i pobudnog namotaja,
M D - amplituda međusobne induktivnosti između statorskih namotaja
i prigušnog namotaja po d osi,
M R - međusobna induktivnost između pobudnog namotaja i prigušnog
namotaja po d osi,
Lq - induktivnost sinhronog generatora po q osi,
LQ - sopstvena induktivnost prigušnog namotaja po q osi,
M Q - amplituda međusobne induktivnosti između statorskih namotaja
i prigušnog namotaja po q osi,
L0 - nulta induktivnost sinhronog generatora.
3
Ovde treba naglasiti da M P predstavlja međusobnu
2
induktivnost Lmd između fiktivnog namotaja po d osi i pobudnog
3
namotaja, M D predstavlja međusobnu induktivnost LmD između
2
3
fiktivnog i prigušnog namotaja po d osi, dok M Q predstavlja
2
međusobnu induktivnost LmQ između fiktivnog i prigušnog namotaja po q
osi. Poznavanje ovih induktivnosti omogućava da se odrede i
induktivnosti rasipanja odgovarajućih namotaja po d i q osi:
3
Lγ = Ld − M P = Ld − Lmd , (4.92)
2
3
LγP = LP − M P = LP − Lmd , (4.93)
2
3
LγD = LD − M D = LD − LmD , (4.94)
2
3
Lγ = Lq − M Q = Lq − Lmq , (4.95)
2
3
LγQ = LQ − M Q = LQ − Lmq , (4.96)
2
Na osnovu sistema jednačina (4.83)÷(4.88) i relacija (4.89)÷(4.91)

mogu se nacrtati ekvivalentne zamenske šeme sinhronog generatora, koje
su prikazane na slikama 4.7, 4.8 i 4.9.
Sl.4.7 Ekvivalentna šema sinhronog generatora po d osi

Sl.4.8 Ekvivalentna šema sinhronog generatora po q osi
Sl.4.9 Ekvivalentna nulta šema sinhronog generatora
Za proračune poremećenih stanja u elektroenergetskim mrežama

potrebno je znati direktnu, inverznu i nultu reaktansu sinhronog
generatora, s obzirom da su aktivne otpornosti zanemarljive. Interesantno
je da sinhrona mašina ima jednu inverznu i jednu nultu, ali više direktnih
reaktansi. Ovo je posledica činjenice da kod sinhronog generatora postoje
subtranzijentni, tranzijentni i ustaljeni režim kvara. Direktna reaktansa po
d osi koja odgovara subtranzijentnom periodu može se odrediti na osnovu
zamenske šeme prikazane na slici 4.10.
Sl.4.10 Zamenska šema sinhronog generatora za određivanje direktne

reaktanse u subtranzijentnom periodu po d osi
Do zamenske šeme prikazane na slici 4.10 dolazi se imajući u

vidu sistem jednačina (4.83)÷(4.85), relaciju (4.89), kao i relacije
(4.92)÷(4.94). Pri tome se zanemaruju sve aktivne otpornosti. Zamenska
šema prikazana na slici 4.10 može se dobiti i polazeći od ekvivalentne
šeme prikazane na slici 4.7. Pri tome treba uvažiti relacije (4.92)÷(4.96),
zanemariti aktivne otpornosti i kratko spojiti naponski generator u p (koji

odgovara naponu dovedenom na krajeve pobudnog namotaja) i unutrašnji
generator ωψ q . Na slici 4.10 su prikazane reaktanse. Jasno je da se one
dobijaju množenjem odgovarajućih induktivnosti kružnom frekvencijom
(u sistemu relativnih jedinica brojne vrednosti induktivnosti i reaktansi su
jednake).
Sa slike 4.10 sledi da je direktna reaktansa po d osi koja odgovara
subtranzijentnom periodu:
−1
⎛ 1 1 1 ⎞
X d′′ = X γ + ⎜ + + ⎟ . (4.97)
⎜X ⎟
⎝ md X γP X γD ⎠
Subtranzijentni period traje veoma kratko (negde oko 0.1

sekunde). Razlog ovome je brzo prigušenje prelaznih procesa u
prigušnom namotu. To znači da su u tranzijentnom periodu, koji sledi
posle subtranzijentnog, prelazni procesi u generatoru uslovljeni prelaznim
procesima u pobudnom namotu. Zamenska šema za određivanje direktne
reaktanse po d osi koja odgovara ovom periodu dobija se direktno iz šeme
na slici 4.10 izostavljanjem grane sa X γD . Tako se dobija:
−1
⎛ 1 1 ⎞
X d′ = X γ + ⎜ + ⎟ . (4.98)
⎜X ⎟
⎝ md X γP ⎠
Ustaljeno stanje nastaje kada se priguše prelazni procesi u

pobudnom namotaju (nekoliko sekundi od nastanka kvara). Na osnovu
prethodnog izlaganja jasno je da je reaktansa koja odgovara ovom stanju:
X d = X γ + X md . (4.99)
Zamenska šema sinhronog generatora za određivanje direktne

reaktanse u subtranzijentnom periodu po q osi, prikazana na slici 4.11
dobija se na način kako je objašnjeno pri dobijanju zamenske šeme na
slici 4.10. Ovde se samo naglašava da se šema na slici 4.11 može dobiti
polazeći od slike 4.8, uvažavanjem relacija (4.95) i (4.96) i kratkim
spajanjem unutrašnjeg izvora ωψ d .
Sl.4.11 Zamenska šema sinhronog generatora za određivanje direktne

reaktanse u subtranzijentnom periodu po q osi
Prema slici 4.11 sledi da je:
−1
⎛ 1 1 ⎞
X q′′ = X γ + ⎜ + ⎟ . (4.100)
⎜X ⎟
⎝ mq X γQ ⎠
Prigušenjem prelaznog procesa u prigušnom namotaju po q osi

dobija se direktna reaktansa u ustaljenom stanju po q osi:
X q = X γ + X mq . (4.101)
Pri određivanju inverzne reaktanse pretpostavlja se sledeći

scenario. Na statorske namotaje priključuje se trofazni izvor inverznog
redosleda, dok je rotorski namotaj, koji se okreće sinhronom brzinom,
nepobuđen i kratko spojen. U mašini postoji inverzno obrtno polje koje
dovodi do indukovanja elektromotorne sile, a samim tim i uspostavljanja
struje dvostruke frekvencije u rotorskom namotaju. Ova struja stvara
fluks koji teži da poništi dejstvo obrtnog polja (tj. da fluks u rotorskom
namotaju bude jednak nuli). Zbog toga je fluks koji je posledica struja u
statorskim namotajima prinuđen da se zatvara putevima male magnetne
provodnosti koji se ne obuhvataju sa rotorskim kolima. Ovi putevi su isti
kao i u slučaju subtranzijentih reaktansi i oni određuju inverznu reaktansu
sinhronog generatora. Pošto inverzno obrtno polje nailazi čas na direktnu
čas na poprečnu osu može se zaključiti da je inverzna reaktansa negde
između subtranzijentnih reaktansi po direktnoj i poprečnoj osi. Zato se
ona često računa kao aritmetička sredina ovih dveju reaktansi:
X d′′ + X q′′
Xi = . (4.102)
2
Pored prethodne, za izračunavanje inverzne reaktanse generatora

koristi se i sledeća relacija:
−1
⎛ 1 1 ⎞⎟ 2 X d′′ X q′′
X = 2⎜
i
+ = . (4.103)
⎜ X ′′ X ′′ ⎟ X d′′ + X q′′
⎝ d q ⎠
Ovde treba naglasiti da inverzna reaktansa generatora može,

zavisno od vrste kvara, da za istu mašinu ima različite vrednosti. Sve te
vrednosti se nalaze u opsegu koji određuju izrazi dati relacijama (4.103) i
(4.102), tj.:
2 X d′′ X q′′ X d′′ + X q′′

≤ Xi ≤ . (4.104)
X d′′ + X q′′ 2
Nulta reaktansa sinhronog generatora dobija se množenjem kružne

frekvencije i nulte induktivnosti do koje se došlo primenom Parkove
transformacije. Da bi se sagledalo stanje mašine koje odgovara nultom
sistemu pretpostaviće se da su sva tri statorska namotaja priključena na
isti monofazni generator. U namotajima se uspostavljaju monofazne struje
koje dovode do uspostavljanja pulsirajućeg, ali ne i obrtnog magnetnog
polja. Ovo ima za posledicu male flukseve, pa sledi da su i nulte
reaktanse male (po pravilu X 0 < X d′′ ) i da praktično ne zavise od brzine
obrtanja rotora. Nulta reaktansa generatora se određuje eksperimentalno
tako što se namotaji statora povežu redno i kroz njih propusti
naizmenična struja. Količnik napona i struje izmerenih u takvim uslovima
predstavlja nultu reaktansu. Pošto se nulte struje zatvaraju kroz zemlju to
je nulta reaktansa generatora od interesa samo ako je njegovo zvezdište
uzemljeno. U suprotnom slučaju, nulte struje se ne mogu uspostaviti i
tada se pri formiranju nultih zamenskih šema uzima da je nulta reaktansa
generatora beskonačna.
4.3.4 MODEL JAKE MREŽE
Pri proračunu kratkih spojeva često se javlja potreba za

poznavanjem raspodele struje kvara u neposrednoj blizini mesta kvara,
dok njena raspodela u udaljenim delovima mreže nije od posebnog
interesa. Zbog toga se udaljeni delovi mreže, gde su priključeni izvori
električne energije, obično modeluju naponskim generatorom

konstantnog napona iza odgovarajuće reaktanse, kao što je prikazano na
slici 4.12.
Sl.4.12 Modelovanje jake mreže
Po pravilu, napon naponskog generatora jednak je nominalnom

naponu mreže U M , dok se reaktansa određuje pomoću relacije:
U M2
XM = , (4.105)
Sk
gde je S k snaga trofaznog kratkog spoja na mestu priključenja naponskog

generatora. Ovako izračunata reaktansa odgovara direktnom sistemu.
Ukoliko su nepoznate druge informacije smatra se da je inverzna
reaktansa mreže jednaka direktnoj reaktansi. Nulta reaktansa se može
izračunati ako se pored snage trofaznog kratkog spoja S k zna i snaga
jednofaznog kratkog spoja na mestu priključenja jake mreže S k1 :
⎛ 3 2 ⎞
X 0 = U M2 ⎜⎜ − ⎟⎟ . (4.106)
⎝ S k1 S k ⎠
Relacija (4.106) dobija se pod uslovom da su jednake direktna i inverzna

reaktansa. Reaktanse mreže izračunate po prethodnim relacijama
odgovaraće subtranzijentnom, tranzijentnom ili ustaljenom stanju zavisno
od toga kom stanju odgovaraju podaci o snagama kratkog spoja S k i S k1 .
4.4 PRORAČUN KRATKIH SPOJEVA
Kratak spoj predstavlja poremećeno stanje mreže, koje nastaje

kada dođe do fizičkog kontakta ili preskoka između delova koji su u
normalnom radnom stanju na različitim potencijalima. Proračun struja
kratkih spojeva u elektroenergetskim postrojenjima i mrežama važan je za
pravilan izbor opreme u postrojenjima, kao i za izbor vrste i podešenja
relejne zaštite. Za proračune mehaničkih i toplotnih naprezanja električne

opreme i struja isključenja prekidača potrebno je poznavati pojedine
karakteristične vrednosti struja kratkih spojeva koje se izračunavaju iz
vremenskog toka struje. Ovo proračune pomenutih struja čini vrlo
složenim zbog složenosti procesa koji se odvijaju u elektroenergetskim
sistemima posle nastanka kratkog spoja. Za potrebe praktičnih proračuna
razrađene su različite približne metode koje se zasnivaju na određenim
pojednostavljenjima realnog fizičkog modela. Za pravilnu primenu ovih
metoda potrebno je poznavati pomenute pretpostavke pošto ove utiču na
domen primenljivosti metoda.
Metodologija proračuna struja kratkih spojeva i odgovarajućih
napona za vreme trajanja kratkog spoja, kao kvazistacionarnih veličina,
bazira se na primeni Theveninove teoreme i principa superpozicije.
Naravno, primena superpozicije podrazumeva da se proračuni rade na
linearnim sistemima.
Koristeći Theveninovu teoremu i princip superpozicije ovde će
prvo razmotriti opšti slučaj kratkog spoja, a zatim i pojedine vrste kratkih
spojeva:
- trofazni kratak spoj,
- jednofazni kratak spoj,
- dvofazni kratak spoj,
- dvofazni kratak spoj sa zemljom.
Od ukupnog broja kratkih spojeva koji se dogode u mreži čak 70-
80 % otpada na jednofazne kratke spojeve, dok su trofazni kratki spojevi
najređi.
4.4.1 OPŠTI SLUČAJ KRATKOG SPOJA
Pošto se pri razmatranju opšteg slučaja kratkog spoja sreće veliki

broj simbola, to će se prvo ukazati na izabrani način obeležavanja, a sa
ciljem što lakšeg praćenja materije koja sledi. Oznaka čvora biće, kao i do
sada u indeksu. Pored oznake čvora stajaće radno, odnosno kvara
zavisno od toga da li je u pitanju radno ili stanje kvara. Oznake za faze A,
B, C, kao i za simetrične komponente d, i, 0 nalaziće se na mestu
eksponenta.
Za razmatranje opšteg slučaja kratkog spoja pretpostaviće se da je
došlo do kvara na sabirnicama obeleženim sa q. Korišćenjem pretpostavki
o modelovanju pojedinih elemenata, sistem u kvaru može da se prikaže
šemom datom na slici 4.13.
Mesto kvara na slici 4.13 modeluje se matricom impedansi

[Z
A , B ,C
kvara ]
dimenzije 3x3. Oznake A, B i C ukazuju da se radi o faznom
sistemu. Stanje u mreži prikazanoj na slici 4.13 neće se promeniti ukoliko
se u grani sa kvarom uključe dve grupe naponskih generatora (označene
sa I i II), odnosno dva trofazna naponska generatora, čiji su naponi u
opoziciji, kao što je prikazano na slici 4.14. Naponi naponskih generatora
jednaki su radnim faznim naponima, odnosno faznim naponima na
sabirnicama čvora q pre nastanka kvara.
Sl.4.13 Prikaz mreže u kojoj se na sabirnicama q dogodio kvar
Stanje u mreži sa slike 4.14 može da se dobije superpozicijom

stanja u mrežama prikazanim na slikama 4.15 i 4.16. Mreža na slici 4.15
dobija se tako što su uključeni svi naponski generatori, izuzev dodatih
naponskih generatora II grupe, koji su kratko spojeni. U mreži na slici
4.16 deluju dodati naponskih generatori II grupe, dok su svi ostali
naponski generatori kratko spojeni.
Sl.4.14 Dodavanje u grani sa kvarom dve grupe naponskih generatora
Sl.4.15 Mreža sa dodatim naponskim generatorima I grupe

Sl.4.16 Mreža sa dodatim naponskim generatorima II grupe
U mreži na slici 4.15 naponi dodatih naponskih generatora I grupe

su u opziciji sa faznim naponima na sabirnicama q, što znači da se u grani
sa kvarom ne uspostavlja struja i da naponi na svim sabirnicama, odnosno
u čvorovima sistema imaju vrednosti identične onim pre nastanka kvara.
U mreži na slici 4.16 deluju samo naponski generatori druge grupe, pri
čemu se u grani sa kvarom uspostavlja struja kvara. Ukoliko se odredi
ova struja mogu se, korišćenjem matrične relacije (1.42) odrediti naponi
svih čvorova mreže, koji su posledica delovanja generatora druge grupe.
Stanje koje se određuje u mreži na slici 4.16 je direktna posledica
primene Theveninove teoreme. Zbog toga se može reći da dodati
naponski generatori I i II grupe predstavljaju Theveninove naponske
generatore.
Prema tome, stanje u mreži za vreme kvara može se odrediti
superpozicijom stanja koje je prethodilo kvaru, odnosno radnog stanja i
stanja koje je posledica delovanja Theveninovog naponskog generatora.
Imajući ovo u vidu, za napone čvorova mreže za vreme kvara može se
napisati sledeča relacija:
r r r
U kvara = U radno + U T , (4.107)
gde je:
r r r
⎡ U A , B ,C ⎤ ⎡ U A , B ,C ⎤ ⎡U A, B ,C ⎤
⎢ r A , B ,C ⎥
1kvara
⎢ r A , B ,C ⎥
1radno
⎢ v 1AT, B ,C ⎥
r ⎢U ⎥ r ⎢U ⎥ r ⎢U ⎥
U kvara = ⎢ 2 kvara ⎥ , U radno = ⎢ 2 radno ⎥ , U T = ⎢ 2 T ⎥ , (4.108)
⎢ r A,MB ,C ⎥ ⎢ r A,MB ,C ⎥ ⎢ r AM, B ,C ⎥
⎢⎣U N kvara ⎥⎦ ⎢⎣U N radno ⎥⎦ ⎢U N T ⎥
⎣ ⎦
pri čemu važi da je:
⎡U A ⎤
r A, B ,C ⎢ qB ⎥
Uq = ⎢U q ⎥ . (4.109)
⎢U Cq ⎥
⎣ ⎦
Množenjem relacije (4.107) matricom transformacije [T ] prelazi

se iz faznog u sistem simetričnih komponenti. Tako se dobija da je:
r d ,i , 0 r d ,i , 0 r d ,i , 0
U kvara = U radno + U T (4.110)
gde je:
r r r
⎡ U d ,i , 0 ⎤ ⎡ U d ,i , 0 ⎤ ⎡U d ,i , 0 ⎤
,i , 0 ⎥
⎢ r 1dkvara ,i , 0 ⎥
⎢ r 1dradno ⎢ r 1dT,i , 0 ⎥
r d ,i , 0 ⎢U ⎥ r d ,i , 0 ⎢ U ⎥ r d ,i ,0 ⎢U ⎥
U kvara = ⎢ 2 kvara ⎥ , U radno = ⎢ 2 radno ⎥ , U T = ⎢ 2 T ⎥ , (4.111)
⎢ r d ,Mi ,0 ⎥ ⎢ r d ,Mi ,0 ⎥ ⎢ r dM,i , 0 ⎥
⎢⎣U N kvara ⎥⎦ ⎢⎣U N radno ⎥⎦ ⎢U N T ⎥
⎣ ⎦
⎡U dq ⎤
r d ,i , 0 ⎢ i⎥
Uq = ⎢U q ⎥ . (4.112)
⎢U 0 ⎥
⎣ q⎦
Ukoliko je stanje koje je prethodilo kvaru simetrično, za napone

na sabirnicama q važi sledeća relacija:
⎡U A ⎤ ⎡1⎤
r A, B ,C ⎢ qBradno ⎥ ⎢ 2 ⎥
U q radno = ⎢U q radno ⎥ = ⎢a ⎥ U q radno . (4.113)
⎢U C ⎥ ⎢ ⎥
⎣ q radno ⎦ ⎣ a ⎦
Direktna, inverzna i nulta komponenta napona na sabirnicama q

koje odgovaraju radnom stanju su:
⎡1 a a ⎤ ⎡U q radno ⎤
2 A
r d ,i , 0 r A , B ,C 1⎢ ⎥⎢ B ⎥
U q radno = [T ] U q radno = ⎢1 a
−1 2
a ⎥ ⎢U q radno ⎥ , (4.114)
3⎢
1 ⎥⎦ ⎢⎣U q radno ⎥⎦
C
⎣1 1
odnosno:
⎡1 a a ⎤⎡ 1 ⎤
2
⎡U q radno ⎤
r d ,i , 0 1⎢ 2 ⎥⎢ 2 ⎥ ⎢ ⎥
U q radno = ⎢1 a a ⎥ ⎢a ⎥ U q radno = ⎢ 0 ⎥ . (4.115)
3⎢
⎣1 1 1 ⎥⎦ ⎢⎣ a ⎥⎦ ⎢ 0 ⎥
⎣ ⎦
Iz relacije (4.115) sledi da simetričnom radnom režimu odgovara

d
direktna komponenta napona ( U q radno = U q radno ), dok su inverzna i nulta
i 0
komponenta napona jednake nuli ( U q radno = 0 i U q radno = 0 ).
U mreži u kojoj deluje samo Theveninov naponski generator
mogu se odrediti direktne, inverzne i nulte komponente napona čvorova
ukoliko su poznate direktne, inverzne i nulte komponente struja
injektiranja u čvorove, tj.:
[ ]
rd rd
U T = Z čvd I , (4.116)
[ ]
ri ri
U T = Z čvi I , (4.117)
[ ]
r0 r0
U T = Z čv0 I . (4.118)
U relacijama (4.116)÷(4.118) matrice impedansi čvorova se

određuju postupkom izloženim u tački 1.6. Prethodne tri matrične relacije
mogu se obuhvatiti jednom matričnom relacijom oblika:
r d ,i , 0 d ,i , 0
U T = Z čv I [
r d ,i , 0
, ] (4.119)
gde je matrica impedansi Z čv [ d ,i , 0

] oblika:
⎡ Z 11
d
0 0 Z 12
d
0 0 L Z 1N
d
0 0 ⎤
⎢ i i i ⎥
⎢ 0 Z 11 0 0 Z 12 0 L 0 Z 1N 0 ⎥
⎢ 0 0 Z
0
0 0 Z
0
L 0 0 Z 1N ⎥
0
⎢ d 11
d
12
d ⎥
⎢ Z 21 0 0 Z 22 0 0 L Z 2N 0 0 ⎥
⎢ 0 0 ⎥.
[Z ]
i i i
Z 21 0 0 Z 22 0 L 0 Z 2N
=⎢ ⎥
d ,i , 0
čv 0 0 0
⎢ 0 0 Z 21 0 0 Z 22 L 0 0 Z 2N ⎥
⎢ ⎥
⎢ M M M M M M M M M ⎥
⎢ Z dN 1 0 0 Z
d
N2 0 0 L Z
d
NN 0 0 ⎥
⎢ i i i ⎥
⎢ 0 Z N1 0 0 Z N2 0 L 0 Z NN 0 ⎥
⎢⎣ 0 0 Z N1
0
0 0 Z N2 L
0
0 0 Z NN ⎥⎦
0
(4.120)
Matrica Z čv [ d ,i , 0
] može se napisati i u sledećem obliku:
⎢ 11
[
⎡ Z d ,i , 0 ] [Z ] d ,i , 0
12 L [Z ] ⎤⎥
d ,i , 0
1N
⎢ ⎥
[
⎢ Z d ,i , 0 ] [Z ] d ,i , 0
[Z ] d ,i , 0 ⎥
[Z ] ⎢ 21 ⎥
22 2N
d ,i , 0 L
čv =⎢ ⎥ , (4.121)
⎢ M M M ⎥
⎢ ⎥
⎢ ⎥
⎣ N1[
⎢ Z d ,i , 0 ] [Z ] d ,i , 0
N2 L [Z ] d ,i , 0
NN
⎥
⎦
gde je Z ij [ d ,i , 0
] dijagonalna matrica trećeg reda na mestu ij:
⎡ Z ijd 0 0⎤
[Z ] d ,i , 0
ij
⎢
=⎢ 0
i
Z ij 0⎥ .
⎥
(4.122)
⎢0 0 Z ij ⎥⎦
0
⎣
Pod dejstvom Theveninovog generatora u mreži na slici 4.16

uspostavlja se, u grani sa kvarom struja koja je identična struji kvara
razmatrane mreže. Pošto je smer ove struje suprotan smeru struje koja se
injektira u čvor, to je vektor struja injektiranja u čvorove mreže:
⎡ 0 ⎤
⎢ M ⎥
⎢ ⎥
⎢ 0 ⎥
r d ,i , o ⎢ r d ,i , 0 ⎥
I = ⎢− I q kvara ⎥ , (4.123)
⎢ 0 ⎥
⎢ ⎥
⎢ M ⎥
⎢ 0 ⎥
⎣ ⎦
gde je:
⎡ I dq kvara ⎤
r d ,i , 0 ⎢ i ⎥
I q kvara = ⎢ I q kvara ⎥ (4.124)
⎢ I 0q kvara ⎥
⎣ ⎦
Na osnovu relacija (4.110) i (4.119) može se napisati sledeća

matrična relacija:
r d ,i , 0 r d ,i , 0
[
d ,i , 0
U kvara = U radno + Z čv I ]
r d ,i , 0
, (4.125)
čiji je razvijeni oblik:

r d ,i , 0 r d ,i , 0
[ ] Ir
d ,i , 0
U 1 kvara = U 1 radno − Z 1q
d ,i , 0
q kvara
r d ,i , 0 r d ,i , 0
[ ] Ir
d ,i , 0
U 2 kvara = U 2 radno − Z 2 q
d ,i , 0
q kvara
M
. (4.126)
r d ,i , 0 r d ,i , 0
[
d ,i , 0
]
r d ,i , 0
U q kvara = U q radno − Z qq I q kvara
M
r d ,i , 0 r d ,i , 0 d ,i , 0
[
r d ,i , 0
U N kvara = U N radno − Z N q I q kvara ]
Do matrične relacije (4.125), odnosno njenog razvijenog oblika

(4.126) došlo se razmatranjem mreže u kojoj se dogodio kvar. Međutim,
pored razmatranja mreže mora se sagledati i samo mesto kvara. Zbog toga
je na slici 4.17 dat prikaz opšteg slučaja kratkog spoja na sabirnicama q.
Pogodnim izborom vrednosti impedansi Z A , Z B , Z C i Z z može se
simulirati svaka vrsta kvara.
Sl.4.17 Prikaz opšteg slučaja kratkog spoja
Imajući u vidu sliku 4.17, može se za napone na mestu kvara

napisati sledeća relacija:
A A
( A B
U q kvara = Z A I q kvara + Z Z I q kvara + I q kvara + I q kvara
C
)
B B
U q kvara = Z B I q kvara + Z Z (I A
q kvara
B C
+ I q kvara + I q kvara ) . (4.127)
C C
U q kvara = Z C I q kvara + Z Z (I A
q kvara
B C
+ I q kvara + I q kvara )
Relacija (4.127) može se prikazati i u matričnom zapisu:
⎡U qAkvara ⎤ ⎡ Z A + Z z Zz Z z ⎤ ⎡ I q kvara ⎤
A
⎢ B ⎥ ⎢ ⎢ B ⎥
⎢U q kvara ⎥ = ⎢ Z z ZB +Zz Z z ⎥⎥ ⎢ I q kvara ⎥ , (4.128)
⎢U C ⎥ ⎢ Z C + Z z ⎥⎦ ⎢⎣ I q kvara ⎥⎦
C
⎣ q kvara ⎦ ⎣ Z z Zz
ili kraće:
r A , B ,C
[
A , B ,C
r A , B ,C
U q kvara = Z kvara I q kvara , ] (4.129)
gde je matrica impedansi Z kvara [ A , B ,C

] na mestu kvara:
⎡Z A + Z z Zz Zz ⎤
[Z A , B ,C
kvara ] = ⎢⎢ Z z ZB +Zz Z z ⎥⎥ . (4.130)
⎢⎣ Z z Zz Z C + Z z ⎥⎦
Kada se naponi i struje u faznim koordinatama iskažu preko

napona i struja u koordinatama simetričnih komponenti relacija (4.129)
dobija oblik:
[T ]U q kvara = [Z kvara ] [T ] I q kvara

r d ,i , 0 A , B ,C
r d ,i , 0
, (4.131)
odakle sledi da je:

r d ,i , 0
[
r d ,i , 0
U q kvara = [T ] Z kvara [T ] I q kvara ,
−1 A , B ,C
] (4.132)
odnosno
r d ,i , 0 d ,i , 0
[r d ,i , 0
U q kvara = Z kvara I q kvara . ] (4.133)
Iz relacije (4.132) se vidi da je matrica impedansi kvara u

koordinatama simetričnih komponenti:
[Z ] = [T ] [Z
d ,i , 0
kvara
−1 A , B ,C
kvara ] [T ] , (4.134)
što posle naznačenih izračunavanja daje:
⎡ (Z A + Z B + Z C ) (Z A + a Z B + a Z C ) (Z A + a Z B + a Z C ) ⎤
2 2
d ,i , 0 1⎢ 2 2 ⎥
[ Z kvara ] = ⎢( Z A + a Z B + a Z C ) (Z A + Z B + Z C ) (Z A + a Z B + a Z C ) ⎥
3⎢ 2 2 ⎥
⎣( Z A + a Z B + a Z C ) ( Z A + a Z B + a Z C ) ( Z A + Z B + Z C + 9 Z z ) ⎦
(4.135)
Sada se, imajući u vidu relaciju za napon čvora q za vreme kvara

dat relacijom (4.126) i relaciju (4.133) može napisati sledeća jednačina:
r d ,i , 0
[d ,i , 0
]
r d ,i , 0 d ,i , 0
[
r d ,i , 0
U q radno − Z qq I q kvara = Z kvara I q kvara ] (4.136)
odakle se izračunava struja na mestu kvara:
r d ,i ,0
[[d ,i , 0
] [
d ,i , 0
I q kvara = Z qq + Z kvara ]] −1 r d ,i , 0
U q radno . (4.137)
Kada su određene simetrične komponente struje na mestu kvara

mogu se, korišćenjem relacije (4.126) odrediti simetrične komponente
napona svih čvorova mreže. Tako se za j-ti čvor dobija:
r d ,i , 0 r d ,i , 0
[
d ,i , 0
U j kvara = U j radno − Z jq ] [ [Z ]+ [Z ]]
d ,i , 0
qq
d ,i , 0
kvara
−1 r d ,i , 0
U q radno , (4.138)
dok je za čvor q u kome se desio kvar:
r d ,i , 0
[
d ,i , 0
U q kvara = Z kvara ] [[Z ]+ [Z ]]
d ,i , 0
qq
d ,i , 0
kvara
−1 r d ,i , 0
U q radno . (4.139)
Pokazuje se da za pojedine vrste kvarova nije pogodno korišćenje

d ,i , 0
[ ]
matrice impedansi kvara Z kvara . U tim slučajevima, umesto matrice
impedansi kvara potrebno je koristiti matricu admitansi kvara Y kvara . Do [ d ,i , 0
]
ove matrice može se doći polazeći od slike 4.17. Pri tome treba umesto sa
impedansama na mestu kvara raditi sa admitansama Y A , Y B , Y C i Y z .
Tako se za fazne struje na mestu kvara dobija:
A
( A
I q kvara = Y A U q kvara − U z )
B
I q kvara = Y B (U B
q kvara −U z ) , (4.140)
C
I q kvara = Y C (U C
q kvara −U z )
pri čemu mora da važi:
A B C
I q kvara + I q kvara + I q kvara = Y z U z . (4.141)
Iz poslednje dve relacije dobija se da je napon U z :
A B C
Y A U q kvara + Y B U q kvara + Y C U q kvara
Uz = . (4.142)
Y A +Y B +YC +Y z
Zamenom dobijenog izraza za napon U z u relaciju (4.140) dolazi

se do matrične relacije koja daje vezu između faznih struja i napona:
r A , B ,C
[
A , B ,C
r A , B ,C
I q kvara = Y kvara U q kvara , ] (4.143)
gde je matrica admitansi kvara u faznim koordinatama:
⎡Y A (Y z + Y B + Y C ) − Y AY B − Y AY C ⎤
[Y A , B ,C
kvara ] 1⎢
= ⎢
Y
− Y AY B Y B (Y z + Y A + Y C ) −Y BY C ⎥
⎥
⎢⎣ − Y AY C −Y BY C Y C (Y z + Y A + Y B )⎥⎦
(4.144)
i
Y = Y A +Y B +YC +Y z . (4.145)
Prelaskom na sistem simetričnih komponenti relacija (4.143)

dobija oblik:
r d ,i , 0
[
d ,i , 0
r d ,i , 0
I q kvara = Y kvara U q kvara , ] (4.146)
gde je:
[Y ] = [T ] [Y
d ,i , 0
kvara
−1 A , B ,C
kvara ] [T ] . (4.147)
Matrica admitansi kvara u koordinatama simetričnih komponenti

je oblika:
⎡Y dkvara d ,i
Y kvara Y kvara ⎤
d ,0
[Y ] d ,i , 0
kvara
⎢ i ,d
= ⎢Y kvara
i
Y kvara
i,0 ⎥
Y kvara ⎥ . (4.148)
⎢Y 0kvara
,d 0 ,i
Y kvara Y kvara ⎥⎦
0
⎣
Vrednosti pojedinih elemenata matrice admitansi kvara Y kvara [ d ,i , 0

]
izračunavaju se pomoću sledećih relacija:
0 1 Y z (Y A + Y B + Y C )
Y kvara = , (4.149)
3 Y A +Y B +YC +Y z
d i 0 Y AY B + Y B Y C + Y C Y A
Y kvara = Y kvara = Y kvara + , (4.150)
Y A +Y B +YC +Y z
d ,0 0 ,i
Y kvara = Y kvara =
(
1 Y z Y A + aY B + a Y C
2
) , (4.151)
3 Y A +Y B +YC +Y z
Y
i ,0
=Y
0,d
=
(
1 Y z Y A + a Y B + aY C
2
) , (4.152)
kvara kvara
3 Y A +Y B +YC +Y z
2
d ,i 0,d Y Y + aY AY B + a Y C Y A
Y kvara =Y kvara − B C , (4.153)
Y A +Y B +YC +Y z
2
i ,d 0 ,i Y BY C + a Y AY B + aY C Y A
Y kvara = Y kvara − . (4.154)
Y A +Y B +YC +Y z
Pomoću relacija (4.126) i (4.146) dolazi se do sledeće jednačine:

r d ,i , 0 r d ,i , 0
[
d ,i , 0 d ,i , 0
][
r d ,i , 0
U q kvara = U q radno − Z qq Y kvara U q kvara , ] (4.155)
odakle se za napon na mestu kvara dobija:

r d ,i ,0
[ [
U q kvara = [I ] + Z qq Y kvara
d ,i , 0 d ,i , 0
][ ] −1 r d ,i , 0
U q radno (4.156)
gde je sa [I ] obeležena jedinična matrica dimenzije 3:
⎡1 0 0 ⎤
[I] = ⎢⎢0 1 0⎥⎥ . (4.157)
⎢⎣0 0 1⎥⎦
Kada se izračuna napon na mestu kvara onda se korišćenjem

relacije (4.146) izračuna i struja na mestu kvara, a zatim pomoću relacije
(4.126) i naponi svih čvorova mreže. Pošto se odrede naponi svih čvorova
mreže u koordinatama simetričnih komponenti mogu se odredtiti i struje u
granama mreže. Simetrične komponente struje u grani između čvorova i i
j su:
r d ,i ,0
[
I ij kvara = z ijd ,i ,0 ]
−1 r r
⎛⎜ U d ,i ,0 − U d ,i ,0 ⎞⎟ ,
⎝ i kvara j kvara
⎠
(4.158)
[ ]
gde je z ijd ,i ,0 dijagonalna matrica, čiji su elementi na glavnoj dijagonali
direktna, inverzna i nulta impedansa elementa između čvorova i i j.
Pošto se odrede simetrične komponente svih željenih napona i
struja onda se korišćenjem matrice transformacije [T ] određuju njihove
vrednosti i u faznim koordinatama.
4.4.2 TROFAZNI KRATAK SPOJ
Trofazni kratak spoj predstavlja simetričan slučaj kvara. On se

može simulirati polazeći od opšteg slučaja kratkog spoja ako se stavi da je
Z A = Z B = Z C = Z . Tada matrica impedansi kvara u koordinatama
simetričnih komponenti dobija oblik:
⎡Z 0 0 ⎤
[Z ] d ,i , 0
kvara = ⎢⎢ 0 Z 0 ⎥⎥ . (4.159)
⎢⎣ 0 0 Z + 3Z z ⎥⎦
Ilustracije radi ovde se daje i oblik matrice admitansi kvara:
⎡ ⎤
⎢Y 0 0 ⎥
[Y ] d ,i , 0
kvara
⎢
= ⎢0 Y 0 ⎥ .
⎥
(4.160)
⎢0 0 YYz ⎥
⎢⎣ Y z + 3Y ⎥⎦
Korišćenjem relacije (4.137) za simetrične komponente struje na

mestu kvara se dobija:
−1
⎡ Z dqq + Z 0 0 ⎤
r d ,i , 0 ⎢ i ⎥ r d ,i , 0
I q kvara =⎢ 0 Z qq + Z 0 ⎥ U q radno , (4.161)
⎢ 0 0 Z
0
+ Z + 3Z z ⎥⎦
⎣ qq
odnosno, posle invertovanja matrice:
⎡ 1 ⎤
⎢ d 0 0 ⎥
⎢ Z qq + Z ⎥ ⎡U q radno ⎤
r d ,i , 0 ⎢ 1 ⎥ ⎢ ⎥
I q kvara =⎢ 0 i
0 ⎥ ⎢ 0 ⎥ . (4.162)
⎢ Z qq + Z ⎥ ⎢ 0 ⎥
⎢ 1 ⎥ ⎣ ⎦
⎢ 0 0 0 ⎥
⎢⎣ Z qq + Z + 3Z z ⎥⎦
Relacija (4.162) može se napisati i u sledećem obliku:
⎡1⎤
r d ,i , 0 U q radno ⎢ ⎥
I q kvara = d 0 . (4.163)
Z qq + Z ⎢ ⎥
⎢⎣0⎥⎦
Iz prethodne dve relacije je jasno da pri trofaznom kratkom spoju

postoji samo direktna komponenta struje, tj. da su inverzna i nulta
komponenta struje jednake nuli. Ovo je posledica činjenice da trofazan
kratak spoj predstavlja simetričan kvar.
Simetrične komponente napona na mestu kvara dobijaju se
korićenjem relacije (4.133):
⎡Z 0 0 ⎤ ⎡1 ⎤
r d ,i , 0 U q radno ⎢
U q kvara = d 0 Z 0 ⎥⎥ ⎢0 ⎥ , (4.164)
Z qq + Z ⎢ ⎢ ⎥
⎢⎣ 0 0 Z + 3Z z ⎥⎦ ⎢⎣0⎥⎦
što posle sređivanja daje:

⎡1 ⎤
r d ,i , 0 Z U q radno ⎢ ⎥
U q kvara = d 0 . (4.165)
Z qq + Z ⎢ ⎥
⎢⎣0⎥⎦
Struje u faznim koordinatama na mestu kvara su:
⎡1 1 1⎤ ⎡1⎤
r A , B ,C U q radno ⎢ 2
I q kvara = d a a 1⎥⎥ ⎢⎢0⎥⎥ , (4.166)
Z qq + Z ⎢
⎢⎣ a a 1⎥⎦ ⎢⎣0⎥⎦
2
odnosno
⎡1⎤
r A , B ,C U q radno ⎢ 2 ⎥
I q kvara = d a , (4.167)
Z qq + Z ⎢ ⎥
⎣⎢ a ⎦⎥
dok su odgovarajući naponi:
⎡1⎤
r A , B ,C Z U q radno ⎢ 2 ⎥
U q kvara = d a . (4.168)
Z qq + Z ⎢ ⎥
⎢⎣ a ⎥⎦
Iz ovih relacija se vidi da pri trofaznom kratkom spoju struje i

naponi na mestu kvara čine simetričan direktan sistem.
4.4.3 JEDNOFAZNI KRATAK SPOJ
Jednofazan kratak spoj predstavlja najčešći slučaj kvara u mreži.

On se može analizirati ukoliko se kod opšteg slučaja kratkog spoja stavi
da je: Z A = Z , Z B = Z C = ∞ i Z z = 0 . Stavljajući ove vrednosti u
matrici impedansi kvara (4.135) dobija se:
⎡∞ ∞ ∞ ⎤
[Z ]d ,i , 0
kvara = ⎢⎢∞ ∞ ∞ ⎥⎥ . (4.169)
⎢⎣∞ ∞ ∞ ⎥⎦
Ovo ukazuje da se kod ove vrste kvara ne može koristiti pristup

zasnovan na matrici impedansi kvara, već da se mora koristiti matrica
1 1 1
admitansi kvara. Ako se stavi da je Y = = i Yz = = ∞ matrica
ZA Z Zz
admitansi kvara (4.148) dobija oblik:
⎡1 1 1⎤
[Y ] d ,i , 0
kvara =
Y ⎢
3 ⎢ 1 1 1⎥⎥ . (4.170)
⎢⎣1 1 1⎥⎦
Korišćenjem relacije (4.156) dobija se da je napon na mestu kvara

u sistemu simetričnih komponenti:
−1
⎡ ⎡1 0 0⎤ ⎡ Z dqq 0 0 ⎤ ⎡1 1 1⎤ ⎤
r d ,i , 0 ⎢ Y ⎢ ⎥ ⎥ r d ,i , 0
U q kvara = ⎢ ⎢⎢0 1 0⎥⎥ + ⎢ 0 Z iqq 0 ⎥ ⎢⎢1 1 1⎥⎥ ⎥ U q radno (4.171)
⎢ ⎢0 0 1 ⎥ 3 ⎢ 0 ⎥
0 Z 0qq ⎥ ⎢⎣1 1 1⎥⎦ ⎥
⎣⎢ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎦
odnosno posle odgovarajućih množenja i sabiranja:
−1
⎡ Y Z dqq Y Z qq
d
Y Z qq ⎤
d
⎢1 + ⎥
⎢ 3 3 3 ⎥ ⎡U q radno ⎤
i i i
r d ,i , 0 ⎢ Y Z qq Y Z qq Y Z qq ⎥ ⎢ ⎥
U q kvara =⎢ 1+ ⎥ ⎢ 0 ⎥ . (4.172)
⎢ 3 3 3
0 0 0 ⎥ ⎢ 0 ⎥
⎢ Y Z qq Y Z qq Y Z qq ⎥ ⎣ ⎦
⎢ 1+
⎣ 3 3 3 ⎥⎦
Relacija (4.172), posle nalaženja inverzne matrice, dobija oblik:
⎡ Y Z iqq Y Z 0qq Y Z qq
d d
Y Z qq ⎤
⎢1 + + − − ⎥
⎢ 3 3 3 3 ⎥ ⎡U q radno ⎤
i d 0 i
r d ,i , 0 1 ⎢ Y Z qq Y Z qq Y Z qq Y Z qq ⎥⎢ ⎥
U q kvara = ⎢ − 1+ + − ⎥⎢ 0 ⎥
D ⎢ 3 3 3 3
i ⎥⎢ ⎥
Y Z qq Y Z qq ⎥ ⎣ 0 ⎦
0 0 d
⎢ Y Z qq Y Z qq
⎢ − − 1+ +
⎣⎢ 3 3 3 3 ⎥⎦⎥
(4.173)
gde je:
d i 0
Y Z qq Y Z qq Y Z qq
D = 1+ + + . (4.174)
3 3 3
Posle odgovarajućih množenja relacija (4.173) dobija oblik:
⎡ Y Z iqq Y Z 0qq ⎤
⎢1 + + ⎥
⎢ 3 3 ⎥
i
r d ,i , 0 U q radno ⎢ Y Z qq ⎥
U q kvara = ⎢ − ⎥ . (4.175)
D ⎢ 3 ⎥
0
⎢ Y Z qq ⎥
⎢ − ⎥
⎣ 3 ⎦
1
S obzirom da je Y = to je:
Z
d i 0
3Z + Z qq + Z qq + Z qq
D= ,
3Z
i 0 i 0
Y Z qq Y Z qq 3Z + Z qq + Z qq
1+ + = , (4.176)
3 3 3Z
i i
Y Z qq Z qq
= ,
3 3Z
0 0
Y Z qq Z qq
= .
3 3Z
Uvažavanjem prethodnih odnosa relacija (4.175) se svodi na

sledeći oblik:
⎡ Z iqq + Z 0qq + 3Z ⎤
r d ,i , 0 U q radno ⎢ i ⎥
U q kvara = d i 0 ⎢ − Z qq ⎥ . (4.177)
Z + Z qq + Z qq + 3Z ⎢ 0 ⎥
qq
⎣ − Z qq ⎦
Simetrične komponente struje na mestu kvara su:

⎡1 1 1⎤ ⎡ Z qq + Z qq + 3Z ⎤
i 0
r d ,i , 0 U q radno Y⎢ ⎥⎢ i ⎥
I q kvara = 1 1 1 ⎢ − Z ⎥ , (4.178)
+ 3Z 3 ⎢ ⎥
d i 0 qq
Z + Z qq + Z qq
qq
⎢⎣1 1 1⎥⎦ ⎢ 0
− Z qq ⎥
⎣ ⎦
⎡1⎤
r d ,i , 0 U q radno ⎢1⎥ .
I q kvara = (4.179)
+ 3Z ⎢ ⎥
d i 0
Z qq + Z qq + Z qq
⎢⎣1⎥⎦
Iz relacije (4.179) se vidi da su sve tri komponente (direktna,

inverzna i nulta) struje na mestu kvara jednake. Na osnovu ove relacije i
relacije (4.177) može se nacrtati ekvivalentna šema veze simetričnih
sistema pri jednofaznom kratkom spoju, kao što je prikazano na slici 4.18.
Z dqq Z iqq 0
Z qq
U qradno
+
d i 0
I qq I qq I qq
d U iqq 0
U qq
U qq
3Z
Sl.4.18 Ekvivalentna šema veze simetričnih sistema pri
jednofaznom kratkom spoju
Fazni naponi na mestu kvara su:
1⎤ ⎡ Z qq + Z qq + 3Z ⎤
i 0
⎡1 1
r A , B ,C U q radno ⎢a 2 ⎢ ⎥
1⎥⎥ ⎢
i
U q kvara = a − Z qq ⎥ , (4.180)
+ 3Z ⎢
d i 0
Z + Z qq + Z qq
⎢⎣ a 1⎥⎦ ⎢⎣ ⎥
2 0
qq
a − Z qq ⎦
odnosno, posle sređivanja date relacije:
⎡ 3Z ⎤
r A, B ,C U q radno ⎢ 2 ⎥
⎢ (a − a ) Z qq + ( a − 1) Z qq + 3a Z ⎥ .(4.181)
i 2 0 2
U q kvara = d i 0
Z qq + Z qq + Z qq + 3Z ⎢ 2 i 0 ⎥
⎣ (a − a ) Z qq + (a − 1) Z qq + 3a Z ⎦
Struje na mestu kvara u sistemu faznih koordinata su:
⎡1 1 1⎤ ⎡1⎤
r A , B ,C U q radno ⎢a 2
I q kvara = a 1⎥⎥ ⎢⎢1⎥⎥ , (4.182)
+ 3Z ⎢
d i 0
Z qq + Z qq + Z qq
⎢⎣ a a
2
1⎥⎦ ⎢⎣1⎥⎦
⎡ 3⎤
r A , B ,C U q radno ⎢0 ⎥ .
I q kvara = (4.183)
+ 3Z ⎢ ⎥
d i 0
Z qq + Z qq + Z qq
⎢⎣0⎥⎦
Ukoliko se smatra da je jednofazni kratak spoj metalni, tj. da je

impedansa na mestu kvara jednaka nuli ( Z = 0 ) iz relacije (4.181) sledi
da je napon faze A na mestu kvara jednak nuli ( U A = 0 ), što odgovara
pretpostavljenoj fizičkoj realnosti, dok su naponi preostale dve faze:
2 i 2 0
B (a − a ) Z qq + (a − 1) Z qq
U q kvara = d i 0
U q radno , (4.184)
Z qq + Z qq + Z qq
2 i 0
C (a − a ) Z qq + ( a − 1) Z qq
U q kvara = d i 0
U q radno . (4.185)
Z qq + Z qq + Z qq
Relacije (4.184) i (4.185) omogućavaju da se oceni veličina

stacionarnih prenapona za vreme trajanja jednofaznog kratkog spoja.
Zbog toga su na slikama 4.19 i 4.20 prikazane zavisnosti napona zdravih
faza od odnosa nulte i direktne impedanse. Vidi se da se u pojedinim
slučajevima mogu dostići dosta visoki prenaponi.
U qBkvara / U q radno
3.5
U /E"
2 ϕd-ϕ0
3.0
2.5
180o
150o
2.0
120o
1.5
30o 0o
1.0
60o 90o
0.5
0.0
0 2 4 6 0 0 dd 8
Z qqZ/ /Z
Z qq
Sl.4.19 Odnos napona zdrave faze B prema radnom naponu u funkciji
količnika impedansi Z qq i Z qq za razne vrednosti ugla ϕ d − ϕ 0
0 d
U qCkvara / U qUradno
/E"
3.5
3
3.0
ϕd-ϕ0
150o
2.5
180o
90o
120o
2.0
60o
1.5
30o 0o
1.0
0.5
0.0
0 2 4 6 8
0Z /Z d
0 d
Z /Zqq qq
Sl.4.20 Odnos napona zdrave faze C prema radnom naponu u funkciji

0 d
Struja na mestu kvara pod pretpostavkom Z = 0 je:

A 3U q radno
I q kvara = d i 0
. (4.186)
Z qq + Z qq + Z qq
Pošto struje jednofaznog kratkog spoja mogu da dostignu dosta

velike vrednosti to se javlja potreba za njihovo upoređenje sa strujama
trofaznog kratkog spoja, naravno na istom mestu u mreži. Zbog toga je na
slici 4.21 prikazan odnos struje jednofaznog i trofaznog kratkog spoja u
funkciji odnosa nulte i direktne impedanse mreže. Pri tome je
pretpostavljeno da su obe vrste kratkog spoja čisto metalne, tj. da je u oba
slučaja impedansa na mestu kvara jednaka nuli. Sa slike 4.21 se vidi da
struja jednofaznog kratkog spoja može biti veća od struje trofaznog
kratkog spoja kada je nulta impedansa na mestu kvara manja od direktne.
2.5
180o
I "/I "
I qAkvara / I q 3kvara
k11 k3
150o ϕd-ϕ0
2.0
120o
1.5
60 90
1.0
30o 0o
0.5
0.0
0 2 4 6 8
0Zo/Zd
Z qq / Z qqd
Sl.4.21 Odnos struja jednofaznog i trofaznog kratkog spoja u funkciji
0 d
Kod modelovanja jake mreže data je relacija za nultu impedansu

mreže (4.106). Do ove relacije se može doći na osnovu relacija koje su
dobijene za struje trofaznog i jednofaznog kratkog spoja kada je
impedansa na mestu kvara jednaka nuli. Pod pretpostavkom da je na
d i
sabirnice q priključena jaka mreža, kao i da je: Z qq = Z qq = jX M ,
0
Z qq = jX 0 , U q radno = U M / 3 , iz relacije (4.186) sledi da je intenzitet
struje jednofaznog kratkog spoja:
A 3U M
I qAkvara = I q kvara = . (4.187)
2X M + X 0
Snaga jednofaznog kratkog spoja je:
3U M2
S k 1 = 3 U M I qAkvara = . (4.188)
2X M + X 0
Iz relacije (4.167) sledi da je, pod datim pretpostavkama, intenzitet

struje trofaznog kratkog spoja:
A , B ,C UM / 3
I qAkvara
, B ,C
= I q kvara = , (4.189)
XM
dok je snaga trofaznog kratkog spoja:
U M2
S k = 3 U M I qAkvara
, B ,C
= . (4.190)
XM
Očigledno je da iz relacije (4.190) direktno sledi relacija (4.105),

dok se relacija (4.106) dobija tako što se X M dobijeno iz relacije (4.190)
zameni u (4.188) i tako dobijena relacija reši po X 0 .
4.4.4 DVOFAZNI KRATAK SPOJ
Dvofazni kratak spoj predstavlja dodir između dva fazna

provodnika. On se može analizirati ako se u opštem slučaju, pod
prepostavkom da je došlo do dodira između provodnika faza B i C, stavi
Z
da je Z A = Z z = ∞ i Z B = Z C = . Kad se ovo uvrsti u matricu
2
impedansi kvara dobija se, kao i u slučaju jednofaznog kratkog spoja,
matrica sa beskonačnim članovima. Zbog toga i u ovom slučaju mora da
1
se koristi matrica admitansi kvara. Stavljajući da je Y=
Z
( Y B = Y C = 2Y ) i imajući u vidu izraz (4.148) za matricu admitansi
kvara u ovom slučaju se dobija:
⎡ 1 −1 0⎤
[Y ]
d ,i , 0
kvara = Y ⎢⎢− 1 1 0 ⎥⎥ . (4.191)
⎣⎢ 0 0 0 ⎦⎥
Pomoću ovog izraza i relacije (4.156) za simetrične komponenete

napona na mestu kvara se dobija:
−1
⎡ ⎡1 0 0⎤ ⎡ Z dqq 0 0 ⎤ ⎡ 1 − 1 0⎤ ⎤
r d ,i , 0 ⎢ ⎢ ⎥ ⎥ r d ,i , 0
= ⎢ ⎢⎢0 1 0⎥⎥ + Y 0 ⎥ ⎢⎢ − 1 1 0⎥⎥ ⎥ U q radno (4.192)
i
U q kvara ⎢ 0 Z qq
⎢ ⎢0 0 1 ⎥ ⎢ 0 0 0⎥⎦ ⎥
Z qq ⎥⎥ ⎢⎣ 0
0
⎢⎣ ⎣ ⎦ ⎢⎣ 0 ⎥⎦
⎦
odnosno, posle određivanja inverzne matrice:
⎡1 + Y Z iqq d
Y Z qq 0 ⎤ ⎡U q radno ⎤
r d ,i , 0 1 ⎢ i d ⎥⎢ ⎥
U q kvara = ⎢ Y Z qq 1 + Y Z qq 0 ⎥ ⎢ 0 ⎥ , (4.193)
D ⎢
1 + Y Z qq + Y Z qq ⎥⎦ ⎢⎣ 0 ⎥⎦
d i
⎣ 0 0
gde je:
d i
D = 1 + Y Z qq + Y Z qq . (4.194)
Iz relacije (4.193) sledi da je napon na mestu kvara u sistemu

simetričnih komponenti:
⎡1 + Y Z iqq ⎤
U q kvara = ⎢ Y Z qq ⎥ , (4.195)
D ⎢ 0 ⎥
⎣ ⎦
1
što, imajući u vidu da je Y = , posle sređivanja daje:
Z
⎡ Z iqq + Z ⎤
U q kvara = d i ⎢ Z qq ⎥ . (4.196)
Z qq + Z qq + Z ⎢ ⎥
⎣ 0 ⎦
Struja na mestu kvara u sistemu simetričnih komponenti je:
⎡ 1 − 1 0⎤ ⎡ Z qq + Z ⎤
i
r d ,i , 0 U q radno ⎢ ⎥
Y ⎢⎢− 1 1 0⎥⎥ ⎢ Z qq ⎥ ,
i
I q kvara = d i
(4.197)
Z qq + Z qq + Z
⎢⎣ 0 0 0⎥⎦ ⎢⎣ 0 ⎥⎦
odnosno
⎡ 1⎤
r d ,i , 0 U q radno ⎢− 1 ⎥ .
I q kvara = (4.198)
+Z ⎢ ⎥
d i
Z qq + Z qq
⎢⎣ 0 ⎥⎦
Imajući u vidu relacije (4.196) i (4.198) može se nacrtati

ekvivalentna šema veze simetričnih komponentih sistema pri dvofaznom
kratkom spoju. Ova šema je prikazana na slici 4.22.
Z dqq Z iqq
U qradno +
i
d
I qq I qq
d
U qq U iqq
Z
dvofaznom kratkom spoju
Korišćenjem matrice transformacije za napone u faznim

koordinatama se dobija:
1 1⎤ ⎡ Z qq + Z ⎤
i
⎡1
r A , B ,C U q radno ⎢a 2 ⎢ ⎥
a 1⎥⎥ ⎢ Z qq ⎥ ,
i
U q kvara = d (4.199)
Z qq + Z qq + Z ⎢
i
⎢⎣ a a 1⎥⎦ ⎢⎣ 0 ⎥⎦
2
tj.
⎡ 2 Z iqq + Z ⎤
r A , B ,C U q radno ⎢ i 2 ⎥
U q kvara = d i ⎢ − Z qq + a Z ⎥ , (4.200)
Z qq + Z qq + Z ⎢ i ⎥
⎣ − Z qq + a Z ⎦
dok je struja na mestu kvara u faznim koordinatama:
⎡1 1 1⎤ ⎡ 1 ⎤
r A , B ,C U q radno ⎢a 2
I q kvara = a 1⎥⎥ ⎢⎢− 1 ⎥⎥ , (4.201)
+Z ⎢
d i
Z qq + Z qq
⎢⎣ a a 1⎥⎦ ⎢⎣ 0 ⎥⎦
2
⎡ 0 ⎤
r A , B ,C U q radno ⎢a 2 − a ⎥ .
I q kvara = (4.202)
+Z ⎢ ⎥
d i
Z qq + Z qq
⎢⎣a − a 2 ⎥⎦
Ukoliko je do dvofaznog kratkog spoja došlo direktnim dodirom

provodnika faza B i C onda se iz relacije (4.200), stavljajući da je Z = 0 ,
za napone na mestu kvara dobija:
i
A 2 Z qq
U q kvara = d i
U q radno , (4.203)
Z qq + Z qq
i
B C Z qq
U q kvara =U q kvara =− d i
U q radno , (4.204)
Z qq + Z qq
dok iz (4.202) sledi da su struje na mestu kvara:
I
B
= −I
C
=
(a 2
)
− a U q radno
. (4.205)
q kvara q kvara d i
Z qq + Z qq
Iz relacije (4.203) vidi se da napon zdrave faze, pri jednakim

d i
vrednostima direktne i inverzne impedanse Z qq = Z qq dostiže dvostruku
vrednost faznog radnog napona, koji se imao pre kvara. Na osnovu
relacija (4.202), odnosno (4.205) i (4.167) može se izvršiti poređenje
intenziteta struja kvara pri dvofaznom i trofaznom kratkom spoju kada je
B C 3
Z = 0 . Lako se pokazuje da je I q kvara = I q kvara = I q 3kvara , gde je sa
2
I q 3kvara obeležena jačina struje trofaznog kratkog spoja. Prema tome,
jačina struje trofaznog kratkog spoja je uvek veća od jačine struje
dvofaznog kratkog spoja.
4.4.5 DVOFAZNI KRATAK SPOJ SA ZEMLJOM
Dvofazni kratak spoj sa zemljom se iz opšteg slučaja dobija ako se stavi

da je Z A = ∞ i Z B = Z C = Z . Jasno je da u ovom slučaju mora da postoji
i impedansa prema zemlji Z z . S obzirom da je Z A = ∞ to se dobija da
matrica impedansi kvara ima beskonačne elemente, što znači da se, kao i
u prethodna dva slučaja nesimetričnih kvarova, mora koristiti pristup
1 1
preko matrice admitansi kvara. Stavljajući da je Y = i Yz = za
Z Zz
matricu admitansi kvara se dobija:
⎡ 3Y + 2Y z − (3Y + Y z ) −Y z ⎤
[Y ]d ,i , 0
kvara =
Y ⎢− (3Y + Y )
3(2Y + Y z ) ⎢
z 3Y + 2Y z − Y z ⎥⎥ . (4.206)
⎢⎣ −Y z −Y z 2Y z ⎥⎦
Pomoću relacija (4.156) i (4.206) za simetrične komponente

napona na mestu kvara se dobija:
−1
⎡ ⎡ a11 a12 a13 ⎤ ⎤
r d ,i , 0 ⎢ 1 ⎢a ⎥ r d ,i , 0
U q kvara =⎢ a 22 a 23 ⎥⎥ ⎥ U q radno . (4.207)
3 (2Y + Y z ) ⎢
21
⎢⎣ ⎢⎣ a31 a32 a33 ⎥⎦ ⎥⎦
gde je:
d 2 d
a11 = 6Y + 3Y z + 3Z qq Y + 2 Z qq Y Y z , (4.208)
d 2 d
a12 = −3Z qq Y − Z qq Y Y z , (4.209)
d
a13 = − Z qq Y Y z , (4.210)
i 2 i
a 21 = −3Z qq Y − Z qq Y Y z , (4.211)
i 2 i
a 22 = 6Y + 3Y z + 3Z qq Y + 2 Z qq Y Y z , (4.212)
i
a 23 = − Z qq Y Y z , (4.213)
0
a 31 = a 32 = − Z qq Y Y z , (4.214)
0
a 33 = 6Y + 3Y z + 2 Z qq Y Y z . (4.215)
Posle odgovarajućih matematičkih operacija dobija se:
⎡ A11 A12 A13 ⎤ ⎡U q radno ⎤

r d ,i , 0 1 ⎢ ⎢ ⎥
U q kvara = A 21 A 22 A 33 ⎥⎥ ⎢ 0 ⎥ , (4.216)
D ⎢
⎢⎣ A 31 A 32 A 33 ⎥⎦ ⎢⎣ 0 ⎥⎦
pri čemu je:
( ( i
A11 = 3Y z + 2 Y 3 + Y z Z qq + Z qq + Y Z qq 3 + Y z Z qq
0
)) 2 i
( 0
) , (4.217)
d
( (
A12 = Y Z qq Y z + Y 3 + Y z Z qq
0
)) , (4.218)
d
(
A13 = Y Y z Z qq 1 + Y Z qq
i
) , (4.219)
i
( (
A 21 = Y Z qq Y z + Y 3 + Y z Z qq
0
)) , (4.220)
( ( d
A 22 = 3Y z + 2 Y 3 + Y z Z qq + Z qq + Y Z qq 3 + Y z Z qq
0
)) 2 d
( 0
) , (4.221)
i
(
A 23 = Y Y z Z qq 1 + Y Z qq
d
) , (4.222)
0
(
A 31 = Y Y z Z qq 1 + Y Z qq
i
) , (4.223)
0
(
A 32 = Y Y z Z qq 1 + Y Z qq
d
) , (4.224)
( ( d
A 33 = 3Y z + 2 Y 3 + Y z Z qq + Z qq + Y 3Z qq + Z qq 3 + Y z Z qq
i
)) 2
( i d
( i
)) , (4.225)
( ( d
D = 3Y z + 2 Y 3 + Y z Z qq + Z qq + Z qq + Y Z qq 3 + Y z Z qq
i 0
)) 2
( ( i 0
). (4.226)
d
(
+ Z qq 3 + Y z Z qq + Z qq( i 0
)))
Daljim sređivanjem, iz relacije (4.216), uvažavajući da je
Y = 1 / Z i Y z = 1 / Z z , dobija se:
(
⎡3 Z 2 + 2 Z 3Z z + Z iqq + Z 0qq + Z iqq 3Z z + Z 0qq
⎢
) ( )⎤⎥
r d ,i , 0
U q kvara =
U q radno
D'
⎢
⎢
i
Z qq Z + 3Z z + Z qq
0
( ) ⎥ , (4.227)
⎥
⎢
⎣
0
Z qq Z + Z qq
i
( ) ⎥
⎦
gde je:
2
( d
D' = 3 Z + 2 Z 3 Z z + Z qq + Z qq + Z qq + 3 Z z Z qq + Z qq
i 0
) ( d i
). (4.228)
+ Z dqq Z iqq + Z dqq Z 0qq + Z iqq Z 0qq
Pomoću relacija (4.146), (4.206) i (4.227) za struju na mestu kvara

u sistemu simetričnih komponenti dobija se:
⎡ 2 Z + 3Z + Z i + Z 0 ⎤
⎢ z qq qq
⎥
r d ,i , 0
I q kvara =
U q radno
D' ⎢
(
⎢ − Z + 3Z z + Z qq 0
⎥ .
⎥
) (4.229)
⎢
⎣
i
− Z + Z qq ⎥
⎦
( )
Na osnovu relacija (4.227) i (4.229) nacrtana je ekvivalentna šema
veze simetričnih komponentnih sistema pri dvofaznom kratkom spoju sa
zemljom, prikazana na slici 4.23.
Z dqq Z iqq Z 0qq
U qradno +
i 0
U dqq d
I qq U qq i
I qq U qq 0
I qq
Z Z Z
3Zz
dvofaznom kratkom spoju sa zemljom
Kada je određen napon na mestu kvara u sistemu simetričnih

komponenti jednostavno se određuje i u faznim koordinatama, imajući u
vidu matricu transformacije i relaciju (4.227):
⎢
( )
⎡ 3 Z (Z + 2 Z z ) + 3 Z Z iqq + Z 0qq + 3Z z Z iqq + 3Z iqq Z 0qq ⎤
⎥
r A, B ,C U q radno
U q kvara =
D'
( ) (
⎢3a 2 Z (Z + 2Z z ) − 3Z z Z iqq + Z Z iqq a 2 − 1 + Z Z 0qq 2a 2 + 1 ⎥
⎢ ⎥
)
⎢ 3a Z (Z + 2Z z ) − 3Z z Z qq + Z Z qq (a − 1) + Z Z qq (2a + 1) ⎥
i i 0
⎣ ⎦
(4.230)
Struja na mestu kvara u faznim koordinatama je:
⎡ 0 ⎤
r A, B ,C U q radno ⎢ 2 ⎥
I q kvara =
D' ⎢
2
( i
) 2
( 0
⎢3a Z + 3Z z a − a + Z qq a − 1 + Z qq a − a
2
) ( ) ⎥ .(4.231)
⎥
( 2 i
)
⎢⎣ 3a Z + 3Z z a − a + Z qq (a − 1) + Z qq a − a
0 2
( ) ⎥⎦
Ukoliko je dvofazni kratak spoj sa zemljom bez prelaznih

impedansi ( Z = 0 i Z z = 0 ) jasno je da su naponi na mestu kvara faza B i
C jednaki nuli ( U B = U C = 0 ), što direktno sledi i iz matrične relacije
(4.230), dok je napon faze A:
i 0
rA 3Z qq Z qq
U q kvara = d i d 0 i 0
U q radno . (4.232)
Z qq Z qq + Z qq Z qq + Z qq Z qq
U ovom slučaju struje faza B i C su:
rB
I q kvara =
(a 2
) i
− 1 Z qq + a − a Z qq ( 2
) 0
U q radno , (4.233)
d i d 0 i 0
rC (a − 1) Z iqq + (a − a 2 )Z 0qq
I q kvara = d i d 0 i 0
U q radno . (4.234)
Ilustracije radi, na slikama 4.24÷4.26 prikazan je odnos struja

kvara u fazama B i C, kao i struje kvara koja ide u zemlju prema struji
trofaznog kratkog spoja za različite odnose nulte i direktne impedanse,
kada je Z = 0 i Z z = 0 , dok je na slici 4.27 dat odnos napona zdrave faze
A i napona pre kvara.
2.5
I B
q kvara /Ik2E2 "/I "
I q 3kvara
k3
180o
2.0
90o 150o
60o
1.5
120o
1.0
30o 0o
ϕd-ϕ0
0.5
0.0
0 2 4 6 8
0 dd
Z qq /ZZ0/Z
qq
Sl.4.24 Odnos struje kvara u fazi B pri 2pks sa zemljom i struje 3pks na istom
mestu u funkciji količnika impedansi Z0 i Zd za razne vrednosti ugla ϕ d − ϕ 0
2.5
180o
I qCkvara I/k2E3
I q 3"/I
kvara
k3
"
2.0
150 o
1.5
0o
1.0
30o
60o
0.5
90o ϕd-ϕ0
120 o
0.0
0 2 4 6 8
0 Z0/Zd
Z qq / Z qqd
Sl.4.25 Odnos struje kvara u fazi C pri 2pks sa zemljom i struje 3pks na istom
mestu u funkciji količnika impedansi Z0 i Zd za razne vrednosti ugla ϕ d − ϕ 0
2.5
180o
2.0
150o
I q 2 kvara / IIkE2E "/I "
k3
q 3 kvara 120o ϕd-ϕ0
1.5
1.0
90o
60o 0o
0.5
0.0
0 2 4 6 8
0 d
0 Z /Zd
Z qq / Z qq
Sl.4.26 Odnos struje kvara kroz zemlju pri 2pks sa zemljom i struje 3pks
na istom mestu u funkciji količnika impedansi Z0 i Zd za razne vrednosti
ugla ϕ d − ϕ 0
U qAkvara / UUq1radno
/E"
3
180o
ϕd-ϕ0
150o
2
120o
1
90o 60o 30o 0o
0
0 2 4 6 0 d 8
Z qq Z/0Z
/Zqqd
Sl.4.27 Odnos napona zdrave faze A pri 2pks sa zemljom i napona pre
kvara na istom mestu u funkciji količnika impedansi Z0 i Zd za razne
vrednosti ugla ϕ d − ϕ 0
Sa prethodnih slika se vidi da u slučajevima kada je nulta

impedansa mala ovaj odnos može da dostigne relativno velike vrednosti.
Takođe, sa sl.4.27 vidi se da pri malim vrednostima nulte impedanse
dolazi do dosta visokih prenapona kod zdrave faze.
4.5 UTICAJ SPREGE TRANSFORMATORA NA

TOKOVE STRUJA PRI KRATKOM SPOJU
Pri analizi modela elemenata mreže za potrebe proračuna kratkih

spojeva istaknuto je da se transformatori modeluju rednom impedansom
imajući u vidu nominalni odnos transformacije. Ovakav model
transformatora je potpuno korektan za proračun struja kratkog spoja na
mestu kvara, kao i struja u vodovima koji se nalaze između mesta kvara i
odgovarajućih transformatora. Ukoliko je potrebno znati struje u
vodovima koji se nalaze iza transformatora, gledano od mesta kvara,
neophodno je pored prenosnog odnosa uvažiti i spregu transformatora.
Kada se vodi računa o sprezi prenosni odnos transformatora je
kompleksna veličina. Ako se pretpostavi da je višenaponska strana
transformatora vezana za čvor q a niženaponska za čvor p, prenosni odnos
transformatora je:
U nq U nq
e j ( k ⋅30
o
)
mT = = , (4.235)
U np U np
gde su U nq i U np nominalne vrednosti napona višenaponske i

niženaponske strane transformatora, a k ⋅ 30 o ugao koji pokazuje za
koliko fazor napona višenaponske strane prednjači fazoru napona
niženaponske strane (gledano za istu fazu). Pošto ovako definisani
prenosni odnos odgovara direktnom sistemu, to pri prelazu na sistem
simetričnih komponenti mora da je:
m d = mT . (4.236)
Imajući u vidu prirodu inveznog sistema lako se konstatuje da je

argument prenosnog odnosa za taj sistem suprotnog znaka od onog koji
odgovara direktnom sistemu. Prema tome, prenosni odnos za inverzni
sistem je:
∗ ∗
m i = m d = mT . (4.237)
Kako je nulti sistem istog smera kao i direktni to mora da je:
m 0 = mT . (4.238)
Imajući u vidu napred definisane prenosne odnose za komponente

napona i struja iz područja q i p važe sledeće relacije:
- za direktni sistem
d d d
U q = m d U p = mT U p , (4.239)
d d
d Ip Ip
Iq = ∗
= ∗
, (4.240)
md mT
- za inverzni sistem
i i ∗ i
U q = m i U p = mT U p , (4.241)
i i
i Ip Ip
Iq = ∗
= , (4.242)
mi mT
- za nulti sistem
0 0 0
U q = m 0 U p = mT U p , (4.243)
0 0
0 Iq Iq
I =
q ∗
= ∗
. (4.244)
m0 mT
Da bi se ilustrovala primena prethodnih relacija pretpostaviće se

da je došlo do jednofaznog kratkog spoja na višenaponskoj strani
transformatora. Na osnovu relacija (4.179) i (4.183) može se pisati da je:
A d i 0 d
I q kvara = I q + I q + I q = 3 I q , (4.245)
B C
I q kvara = I q k vara = 0 . (4.246)
Pomoću prethodne dve relacije određuju se struje na

višenaponskoj strani transformatora. Struje na niženaponskoj strani
transformatora u velikoj meri zavise od sprege transformatora. Da bi se
ograničili tokovi nulte komponente struje često se koriste transformatori
sprege uzemljena zvezda-trougao (sprega YNd). Ovakvi transformatori se
uvek koriste za vezivanje generatora na mrežu. S obzirom da se nulta
komponenta struje zatvara u trouglu, to ona neće egzistirati na
0
niženaponskoj strani transformatora ( I p = 0 ). Iz relacija (4.240) i (4.242)
sledi da su direktna i inverzna komponenta struje na niženaponskoj strani
transformatora:
d ∗ d ∗ d
I p = m d I q = mT I q , (4.247)
i ∗ i d
I p = m i I q = mT I q . (4.248)
Pošto su određene simetrične komponente struje, jednostavno se

određuju i fazne struje na niženaponskoj strani transformatora:
A
(
I p kvara = m T + m T I q ,
∗
) d
(4.249)
B
( 2 ∗
I p kvara = a m T + a m T I q , ) d
(4.250)
C
( ∗
I p kvara = a m T + a m T I q .
2
) d
(4.251)
o
Kada se u prethodne tri relacije stavi da je m T = mT e j ( k ⋅30 )
i
o
a = e j120 , za fazne struje na niženaponskoj strani transformatora se
dobija:
A d
I p kvara = 2 mT cos(k ⋅ 30 o ) I q (4.252)
B
{
I p kvara = mT cos(( − k + 8) ⋅ 30 o ) + cos(( k + 4) ⋅ 30 o )
(4.253)
+ j [sin(( − k + 8) ⋅ 30 ]}
o d
) + sin(( k + 4) ⋅ 30 o ) I q
C
{
I p kvara = mT cos(( − k + 4) ⋅ 30 o ) + cos(( k + 8) ⋅ 30 o )
(4.254)
+ j [sin(( − k + 4) ⋅ 30 ]}
o d
) + sin(( k + 8) ⋅ 30 o ) I q
Ove relacije pokazuje da struje na niženaponskoj strani zavise od

sprežnog (satnog) broja k. U slučaju sprege YNd broj k može da ima
vrednosti 1, 5, 7 i 11. Zbog toga su, za ove vrednosti broja k, u tabeli 4.1
dati izrazi faznih struja na niženaponskoj strani transformatora.
Tab.4.1 Fazne struje na strani trougla pri jednofaznom kratkom spoju

na strani zvezde za različite sprežne brojeve
K 1 5 7 11
A d d d d
I p kvara 3 mT I q − 3 mT I q − 3 mT I q 3 mT I q
B d d
I p kvara − 3 mT I q 3 mT I q
C d d
I p kvara 3 mT I q − 3 mT I q
Iz ove tabele se vidi da se pri kratkom spoju faze A na

višenaponskoj strani transformatora, na niženaponskoj strani uspostavlja
struja kako u fazi A tako i u još jednoj fazi B ili C, zavisno od vrednosti
broja k. Prema tome, jednofazni kratki spoj sa višenaponske strane
transformatora ''transformiše'' se u dvofazni kratki spoj na niženaponskoj

strani. Ilustracije radi, na slici 4.28 prikazana je raspodela struja na strani
trougla transformatora YNd11 pri jednofaznom kratkom spoju na strani
zvezde.
Sl.4.28 Raspodela struja na strani trougla transformatora YNd11

pri jednofaznom kratkom spoju na strani zvezde
Napred razmatrani slučaj ima veliki značaj za rad relejne zaštite.

Očigledno je da će relej ugrađen iza transformatora, gledano sa mesta
kvara, jednofazni kvar ispred transformatora videti kao dvofazni.
Na sličan način mogu se odrediti struje iza transformatora i za
ostale kvarove ispred transformatora. Ovde se samo ističe da se u slučaju
dvofaznog katkog spoja ispred transformatora (sa strane zvezde)
uspostavljaju struje u sve tri faze sa strane trougla.
4.7 UTICAJ MOTORA NA STRUJU KRATKOG SPOJA
Asinhroni motori velikih snaga mogu da utiču na početnu

(subtranzijentnu) vrednost struje kvara, ukoliko je mesto kvara u njihovoj
neposrednoj blizini. Asinhroni motor, kao obrtna mašina, može se
analizirati pomoću odgovarajućih relacija po d i q osi, slično sinhronom
generatoru. Ipak, suštinska razlika u odnosu na sinhroni generator je što
pri trofaznom kratkom spoju na krajevima motora prestaje njegovo
napajanje, a samim tim i njegovo pobuđivanje. Prema tome, asinhroni
motor će napajati mesto kvara zahvaljujući pobudnom magnetnom fluksu
u rotoru u trenutku nastanka kvara. Pošto nema pobudnog namota, koji bi
održavao pobudni fluks, to se fluks a time i struja kojom asinhroni motor
napaja mesto kvara brzo prigušuje. Pored toga, treba imati u vidu da se
asinhroni motor, pošto nema pogonsku mašinu relativno brzo zaustavlja.
Za inženjerske proračune obično se ne koriste modeli asinhronog
motora po d i q osi, već se analize baziraju na odgovarajućim zamenskim
šemama. Za ustaljeno radno stanje može se koristiti zamenska šema
prikazana na slici 4.31. Na ovoj slici su X γs i X γr reaktanse rasipanja
namotaja statora i rotora, X μ međusobna reaktansa statorskog i rotorskog
namotaja, Rr otpornost rotora a s klizanje.
Sl.4.31 Zamenska šema asinhronog motora za ustaljeno radno stanje
U normalnom radnom stanju u namotajima rotora se indukuje

elektromotorna sila, pod čijim dejstvom se u njima uspostavlja struja.
Kada dođe do kratkog spoja na krajevima motora, motor usled zaostalog
magnetnog fluksa, odnosno pod dejstvom elektromotorne sile rotora
napaja mesto kvara. Imajući ovo u vidu i zanemarujući reaktansu X μ
dolazi se do zamenske šeme asinhronog motora za direktni sistem,
prikazane na slici 4.32.
Sl.4.32 Zamenska šema asinhronog motora za direktni sistem
Elektromotorna sila E ′′ , koja odgovara subtranzijentom periodu

kvara, može se odrediti na osnovu napona mreže U M i struje motora I AM
za stanje neposredno pre nastanka kvara:
E = U M − j (X γs + X γr ) I AM .
″
(4.315)
Tipična vrednost elektromotorne sile E ′′ je oko 0.95U M .

Međutim, u proračunima se umesto ove vrednosti može koristiti vrednost
1.1U M , čime se na određeni način kompenzuje zanemarenje reaktanse
Xμ .
Vremenski tok struje kojom asinhroni motor napaja mesto kvara
približno je:
′ e − t / T ′′ cos ω t − I a e − t / Ta ,
i AM = 2 I ′AM (4.316)
gde je I ′AM
′ početna efektivna vrednost naizmenične komponente:
E ′′
I ′AM
′ = , (4.317)
X γs + X γr
dok je I a maksimalna vrednost aperiodične komponente struje kvara:
I a = 2 I ′AM
′ . (4.318)
Vremenska konstanta prigušenja naizmenične komponente struje

kratkog spoja, odnosno fluksa obuhvaćenog namotajem rotora T ′′ zavisi
od otpornosti namotaja rotora. Ona se kreće od 0.02 s za motore snage
oko 100 kW do 0.2 s za motore snage oko 2 MW. Vremenska konstanta
prigušenja aperiodične komponente Ta obično je manja od T ′′ i može se
odrediti pomoću relacije:
X γs + X γr
Ta = , (4.319)
ωR
gde je R otpornost statorskog namotaja. Ukoliko je ova otpornost

nepoznata može se uzeti:
R = 0.07(X γs + X γr ) . (4.320)
U relaciji (4.316) pretpostavljeno je da se naizmenična

komponenta struje menja sa sinhronom, a ne sa asinhronom kružnom
frekvencijom što odgovara stvarnosti. Time je omogućeno da se
naizmenična komponenta struje asinhronog motora sabira sa strujama
koje potiču od sinhronih generatora koji napajaju mesto kvara. Ovakvim
pristupom se u proračune unosi rezerva na strani sigurnosti.
Ukoliko više motora napaja mesto kvara ukupna struja se može
odrediti sumiranjem pojedinačnih. Umesto toga, može se koristiti model
ekvivalentnog motora. Ako m motora napaja mesto kvara, onda je
ekvivalentna naizmenična komponenta struje kvara:
m
′ e = 1.1∑ I p i ,
I ′AM (4.321)
i =1
gde je I pi početna vrednost naizmenične komponente polazne struje i-tog

motora.
Ekvivalentne vremenske konstante su:
m
∑ T ′′P i ni
Te′′ = i =1
m
, (4.322)
∑P
i =1
ni
∑T ai Pn i
Tae = i =1
m
, (4.323)
∑P
i =1
ni
gde su sa Ti′′ i Tai obeležene odgovarajuće vremenske konstante i-tog

motora snage Pni .
Ukoliko kvar nije na krajevima motora već u mreži, onda
reaktansi i aktivnoj otpornosti statora treba dodati reaktansu i aktivnu
otpornost voda koji povezuje sabirnice motora i mesto kvara, identično
kao i u slučaju sinhronog generatora.
Efektivna vrednost naizmenične komponente struje na mestu
kvara I k′′ jednaka je zbiru struje koja dolazi iz mreže I M′′ i struje
asinhronog motora I ′AM
′ :
I k′′ = I M′′ + I ′AM

′ . (4.324)
Ako je zadovoljena sledeća nejednakost
I k′′ ≤ 1.05 I M′′ , (4.325)
onda se može zanemariti uticaj asinhronih motora. Pomoću relacije

(4.325) dolazi se do sledećeg uslova za zanemarenje uticaja asinhronih
motora povezanih sa mrežom u kojoj se dogodio kvar posredstvom
transformatora:
∑P AM n
≤
0 .8
, (4.326)
∑S Tn
100
∑ ST n − 0 .3
S k′′
gde je:
∑P AM n - zbirna naznačena aktivna snaga visokonaponskih i

niskonaponskih asinhronih motora koji se razmatraju,
∑S Tn - zbirna naznačena snaga svih transformatora preko kojih se

napajaju asinhroni motori,
S k′′ - snaga trofaznog kratkog spoja mreže na razmatranom mestu.

Uvažavanje uticaja asinhronog motora kod proračuna
nesimetričnih kratkih spojeva vrši se preko odgovarajućih zamenskih
šema. Zamenska šema asinhronog motora za inverzni sistem prikazana je
na slici 4.33.
Sl.4.33 Zamenska šema asinhronog motora za inverzni sistem

Nulta zamenska šema asinhronog motora nije od interesa. Razlog

za to leži u činjenici da se statorski namotaji vezuju u trougao ili
neuzemljenu zvezdu. Takvim vezama namotaja onemogućeno je
uspostavljanje struje nultog redosleda u njima.
Pored asinhronih na struju kvara mogu da utiču i sinhroni motori i
kompenzatori. Oni se pri kratkim spojevima ponašaju kao sinhroni
generatori. Zbog toga se proračun struja, kojima sinhroni motori i
kompenzatori napajaju mesto kvara, vrši na isti način kao kod generatora.
4.8 PRORAČUN PREKIDA U MREŽAMA
Pored kratkih spojeva, poremećena stanja čine i prekidi

provodnika. Prekidi provodnika često se nazivaju rednim kvarovima, dok
se za kratke spojeve koristi termin otočni kvarovi. Analiza stanja u mreži
pri prekidu provodnika može se vršiti primenom sistema simetričnih
komponenti, identično principima koji su primenjeni kod analize kratkih
spojeva. Analogno relacijama (4.31)÷(4.33), koje predstavljaju opšte
jednačine kratkog spoja, mogu se napisati opšte jednačine prekida:
d d d d
E = ΔU + Z I , (4.327)
i i i i
E = ΔU + Z I , (4.328)
0 0 0 0
E = ΔU + Z I , (4.329)
gde je:
d i 0
E , E , E - direktna, inverzna i nulta komponenta napona generatora,
d i 0
ΔU , ΔU , ΔU - direktna, inverzna i nulta komponenta pada napona
na mestu prekida provodnika,
d i 0
I , I , I - direktna, inverzna i nulta komponenta struje na mestu
prekida provodnika,
d i 0
Z , Z , Z - direktna, inverzna i nulta impedansa gledano sa mesta
prekida provodnika.
d i 0
Ovde treba istaći da se pri određivanju impedansi Z , Z i Z
d
moraju uvažiti i impedanse potrošača. U opštem slučaju impedanse Z ,
i 0
Z i Z gledano sa mesta prekida razlikuju se od odgovarajućih
impedansi koje odgovaraju kratkom spoju na istom mestu u mreži.
I ovde se, kao i kod analize kratkih spojeva, smatra da naponi
generatora čine simetričan, direktan sistem prvog reda. Tada je
i 0
E = E = 0 , pa jednačine (4.327)÷(4.329) prelaze u sledeći oblik:
d d d d
ΔU = E − Z I , (4.330)
i i i
ΔU = − Z I , (4.331)
0 0 0
ΔU = − Z I . (4.332)
Da bi se izvršila analiza stanja u mreži pri prekidu provodnika

treba, pored opštih jednačina prekida, za svaki slučaj napisati i jednačine
koje karakterišu dati prekid. Ovaj postupak će se interpretirati najpre u
slučaju prekida jednog, a zatim i dva fazna provodnika.
Na slici 4.34 prikazan je prekid faze A. Pošto je provodnik faze A
prekinut to je u njemu prekinut i tok struje, pa mora da je I A = 0 . Pošto
provodnici druge dve faze nisu u prekidu to je pad napona na njima, a
gledano na mestu prekida faze A, jednak nuli. Prema tome, mesto kvara
karakteriše se sledećim relacijama:
A d i 0
I =I +I +I =0 , (4.333)
B 2 d i 0
ΔU = a ΔU + a ΔU + ΔU = 0 , (4.334)
C d 2 i 0
ΔU = a ΔU + a ΔU + ΔU = 0 . (4.335)
Iz poslednje dve relacije dobija se:
d i 0
ΔU = ΔU = ΔU . (4.336)
Sl.4.34 Šematski prikaz prekida jedne faze
Imajući u vidu relacije (4.331), (4.332) i (4.336) za inverznu i

nultu komponentu struje se dobija:
d
i ΔU
I =− i
, (4.337)
Z
d
0 ΔU
I =− 0
. (4.338)
Z
Zamenom ovih izraza u relaciju (4.333) za struju faze A ima se:
d d
d ΔU ΔU
I − i
− 0
= 0, (4.339)
Z Z
odakle je:
i 0
Z Z d d
ΔU = i 0
I . (4.340)
Z +Z
Kada se ima u vidu relacija za direktnu komponentu pada napona

(4.330) dolazi se do sledeće relacije:
i 0
d Z Z dd d
E −Z I = i 0
I . (4.341)
Z +Z
Odavde se za direktnu komponentu struje dobija:
d
d E
I = i 0
. (4.342)
Z Z
d
Z + i 0
Z +Z
Iz jednakosti direktne i inverzne, odnosno direktne i nulte

komponente pada napona za inverznu i nultu komponentu struje se
dobija:
0
i Z d
I =− i 0
I , (4.343)
Z +Z
i
0 Z d
I =− i 0
I . (4.344)
Z +Z
Pošto se odrede direktna, inverzna i nulta komponenta struje na

mestu prekida određuju se direktna, inverzna i nulta komponenta pada
napona na mestu prekida. Korišćenjem matrice transformacije [T ]
određuju se struje u fazama B i C, na mestu prekida faze A, kao i napon
između tačaka prekida. Pored toga, imajući u vidu impedanse levo i desno
od mesta prekida mogu se odrediti naponi tačaka prekida prema zemlji.
U slučaju da je došlo do prekida dve faze B i C, jednačine koje
karakterišu mesto kvara su:
B 2 d i 0
I =a I +a I +I =0 , (4.345)
C d 2 i 0
I =a I +a I +I =0 , (4.346)
A d i 0
ΔU = ΔU + ΔU + ΔU = 0 . (4.347)
Iz prve dve relacije dobija se:
d i 0
I =I =I . (4.348)
Pomoću relacija (4.331), (4.332), (4.347) i (4.348) dolazi se do

sledeće relacije:
d i 0 d
ΔU − ( Z + Z ) I = 0 , (4.349)
odnosno:
d i 0 d
ΔU = ( Z + Z ) I . (4.350)
Sada je očigledno:
d d d d i 0 d
ΔU = E − Z I = ( Z + Z ) I , (4.351)
odakle je:
d
d E
I = d i 0
. (4.352)
Z +Z +Z
Pošto su određene struje na mestu prekida u sistemu simetričnih

komponenti, određuju se, kao i u slučaju prekida jedne faze, padovi
napona u sistemu simetričnih komponenti, a zatim struje i odgovarajući
naponi u sistemu faznih koordinata.
Iz prethodno razmatrana dva slučaja može se uočiti da postoji
analogija između rednih i otočnih kvarova. Analogija se ogleda u
postupku i obliku relacija. Ipak, treba naglasiti da postoji značajna razlika
između impedansi komponentnih sistema u slučaju rednih i otočnih
kvarova.

Kratki - Spojevi - I - Prekidi Analiza

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kratki - Spojevi - I - Prekidi Analiza

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

4.

POREMEĆENA STANJA MREŽE

4.1 OPŠTA RAZMATRANJA

Pod poremećenim stanjima mreže podrazumevaju se situacije

koristi metoda simetričnih komponenata (mada postoje i druge

4.2 SIMETRIČNE KOMPONENTE

Da bi se pojednostavio proračun poremećenih, odnosno

Imajući u vidu sopstvene vektore može se definisati matrica [T ] :

tj. matrica čije su kolone sopstveni vektori matrice [Z ] .

Uvažavanjem relacije (4.1), relacija (4.4) dobija oblik:

gde je diag [λ] dijagonalna matrica čiji su elementi na glavnoj dijagonali

[Z ][T ] = [T ] diag [λ] , (4.7)

odakle, pod uslovom da je matrica [T ] nesingularna sledi:

[T ]−1 [Z ][T ] = diag [λ] . (4.8)

Matrica [T ], čije su kolone sopstveni vektori matrice [Z ] naziva

Sopstvene vrednosti matrice [Z ] , date relacijom (4.9) određuju se

i njenim izjednačenjem sa nulom, čime se dolazi do jednačine:

Rešenja jednačine (4.11), odnosno sopstvene vrednosti matrice

Sopstveni vektori matrice [Z ] dobijaju se kada se u (4.1) zamene

Ovaj sistem jednačina je homogen. Zbog toga, on ima netrivijalna

Drugi sopstveni vektor se može dobiti ako se pretpostave sledeća

Treći sopstveni vektor se dobija rešenjem sledećeg sistema

U ovom slučaju se mora pretpostaviti samo jedno rešenje. Neka je

Na sličan način može se dobiti bezbroj drugih transformacija.

Pored matrice [Z ] oblika (4.9) u analizi elektroenergetskih mreža

gde je Z s sopstvena impedansa nekog elementa, a Z m1 i Z m 2

odnosno, nakon sređivanja dobijenog izraza:

Na osnovu prethodnog izlaganja sledi zaključak da se svaki

Sl.4.1 Grafički prikaz fazora simetričnih komponenti

Korišćenjem ovakvog pristupa za sistem nesimetričnih faznih

Relacije (4.25) i (4.26) iako su napisane za napone imaju opšti

Pored navedenih relacija, pri analizi trofaznih elektroenergetskih

koja se lako dokazuje pomoću prethodnih relacija (4.27)÷(4.29).

Sl.4.2 Tri trofazna sistema kojima se zamenjuje

Sl.4.3 Monofazne šeme direktnog, inverznog i nultog sistema

Na osnovu ekvivalentnih šema sa slike 4.3 mogu se napisati opšte

Kada se ima u vidu opterećenje sistema pre kvara, onda se

4.3 MODELI ELEMENATA ZA PRORAČUN

Proračun poremećenih stanja svodi se na određivanje napona

- transformatori se modeluju rednom impedansom imajući u vidu

4.3.1 MODELI VODOVA

Vodovi pripadaju kategoriji pasivnih elemenata i kod njih su

U ovoj relaciji je ρ u Ωm , f u Hz a Dek u metrima.

gde je Lij međusobna induktivnost pomenutih petlji po jedinici dužine.

Podužna električna otpornost zemlje zavisi od učestanosti f i

gde je sa rpek obeležen ekvivalentni poluprečnik provodnika.

rek = n n rpek R n −1 , (4.42)

gde je n broj provodnika u snopu, R poluprečnik kruga na kome su

gde je Dij rastojanje između osa provodnika i i j. U slučaju kada se ose

zaštite jednožilnog kabla Dij je veći poluprečnik (poluprečnik električne

DSG = 3 D AB DBC DCA , (4.44)

gde su sa D AB , DBC i DCA obeležena rastojanja između provodnika

to se za direktnu, odnosno inverznu i nultu impedansu nadzemnog voda

Kod energetskih kablova posmatraće se trožilni i sistem od tri

Lfpl - međusobna induktivnost petlji provodnika i plašta kabla koje se

Sl. 4.4 Izgled tri jednožilna kabla položena u jednu ravan

Radi jednostavnijeg pisanja relacija koje slede fazni provodnici će

U ovoj relaciji sa Z ii su obeležene sopstvene impedanse

Sa ovim submatricama može se formirati sistem od dve matrične

Pomoću relacija (4.52) i (4.53) dolazi se do sledeće relacije:

Ako se stavi da je:

onda se primenom relacije (4.23) određuje matrica simetričnih

U ovom slučaju se, zbog postojanja simetričnosti, primenom