Professional Documents
Culture Documents
Семинарски Рад на тему депресија
Семинарски Рад на тему депресија
Семинарски Рад на тему депресија
СЕМИНАРСКИ РАД
из предмета психијатрија
Депресија
Професор: Студент:
Доц. Др Роса Шапић Александра Димитров 64/22
Садржај
1. Увод ............................................................................................................ 3
2. Шта је депресија......................................................................................... 4
2.1 Историјски контекст депресије ........................................................... 4
2.2 Разлике између обичне туге и депресије ............................................ 5
3. Узроци и фактори депресије...................................................................... 6
3.1 Генетски аспекти .................................................................................. 6
3.2 Хемијска равнотежа мозга ................................................................... 7
3.3 Фактори околине .................................................................................. 8
4. Симптоми депресије ................................................................................ 10
4.1 Емоционални симптоми .................................................................... 10
4.2 Физички симптоми ............................................................................ 10
4.3 Когнитивни симптоми ....................................................................... 11
5. Лечење и терапије .................................................................................... 12
6. Превенција и подршка ............................................................................. 13
7. Закључак ................................................................................................... 14
8. Литература ................................................................................................ 15
2
1. Увод
Када се говори о појму депресије често се среће овај појам као један од учесталијих
проблема који се јављају у људском животу. Дефиницију депресије можемо дефинисати
као сериозно психичко стање које знатно утиче на свакодневни живот, активности и
остале потребе човека. Често се дефинише и као психички поремећај који представља
оптерећење како за друштво тако и за индивидуалне особе. Неки од многих симптома
који у знатној мери описују ово психичко стање јесу губитак интересовања, константан
осећај туге, аномалије које се јављају у апетиту, сну, губитак воље за било чим итд.
Поједини аспекти који се могу укључити у разлоге, начине и истраживања ове појаве као
што је депресија су генетски, билошки, социјални и психолошки. Депресија се разликује
од нормалних промена расположења и краткотрајних емоционалних реакција на стрес.
Такође, разликује се и од туге која се јавља као нормална реакција на различите догађаје
и помаже нам да процесуирамо оно што се заправо догодило. Оно што депресију издваја
од туге јесте заправо њен интензитет и трајање, што заправо говори да је она стална и
тешка и утиче на когнитивна и емоционална искуства. У раду, потрудићу се да истражим
различите елементе депресије, откривајући њене узроке, дијагностичке критеријуме,
симптоме, као и разноврсне модерне терапијске приступе. Оно о чему ће такође бити
речи јесу стратегије превенције и подршке особама у тешком стадијуму ове болести, с
обзиром да треба имати свест и емпатију о значају борбе против овог опаког стања.
Семинарски рад који носи овај наслов говори о томе шта је то депресија, који су њени
смптоми, на који начин је то најбоље дијагностификовати и лечити и на који начин је
најбоље приступити особама које се са овим суочавају и које имају потешкоће да се у
друштву повере плашећи се да не наиђу на осуду од околине.
3
2. Шта је депресија
Свакодневица и брз начин живота људи говори о томе да људи у 21. веку морају улагати
огромне напоре како би се непрестано прилагођавали стресним свакодневним
ситуацијама. Осећају се сами и несигурни у своју егзистенцију што доводи до тешкоће у
грудима и до појма којим се ми бавимо, а то је депресија. Депресију карактерише
патолошко лоше расположење, губитак интереса и задовољства, ниско самопоштовање,
несаница, црне мисли, недостатак самопоуздања, осећај кривице, беспомоћност итд.
Када се говори о историјском пореклу ове речи, може се рећи да реч депресија потиче од
латинске речи depressio, што у преводу значи опадање, спуштање или снижавање. Стање
у коме се човек налази који поседује овакав вид проблема, може трајати доста дуго, од
узрока, начина лечења, околине, да ли се уопште приступа лечењу, да ли се проблеми
,,гурају под тепих” или нешто томе слично. Сво то стање може да траје до момента када
човек осети потребу да побегне од од тог стања и пронађе решење у виду самоубиства
као јединог излаза из тог стања. Из свега тога психолози често истичу да се са појмом
депресије не треба играти нити је олако схватати, већ се треба са њом суочити и што је
пре боље потражити стручну помоћ.
Када се говори о разлици препознавања обичне туге и депресије, често није лако
разлучити ова два појма. Међутим, постоје неке финесе које их одвајају, као што су:
трајање и интензитет, узрок, функционисање у свакодневном животу, физички
симптоми, способност за уживање и интересовање итд.
Што се тиче трајања и интензитета, код обичне туге, често је временски ограничена и
последица је конкретног неког тужног догађаја који се може везати за губитак вољене
особе. Она може трајати данима, недељама или годинама, међутим, како време пролази
њен интензитет слаби. Док депресију карактерипе дуго и интензивирано стање које може
трајати најмање два до три последња месеца и обухватити разноразне аспекте из живота
појединца. Када је реч о узроку настанка, код туге је то често неки догађај који јој је
претходио, губитак вољене особе, раскид, тежак емотивни тренутак и томе слично. Код
депресије њен узрок се може развити постепено, нема неки стриктан догађај али може
имати окидач, односно варницу која може да је распламса.
Треба истаћи да ове разлике нису апсолутне и да ако неко осећа неке од последица,
искључиво треба да се обрати лекару или терапеуту.
5
3. Узроци и фактори депресије
Генске асоцијације
Епигенетика
6
функвију у оквиру ћелија. Стрес као један од главних фактора на утиац епигенетских
промена, установљен је од стране стручњака и истраживања.
Полиморфизам гена
Хемијска равнотежа мозга је веома замршен и добро избалансиран систем који се састоји
од мноштва хемикалија које се зову неуротрансмитери који делују као гласници између
неурона. Ови неуротрансмитери су од суштинског значаја за контролу расположења,
страха, сна и памћења, између осталих области мождане функције. Неки од најважнијих
неуротрансмитера који се срећу кроз литературу су :
Серотонин
Норадреналин
Допамин
7
Употребљен је да регулише срећу, задовољство и награде. Депресија и шизофренија су
само два од многих психијатријских стања која се могу повезати са дисбалансом
допамина.
Глутамат
На развој депресије у великој мери утичу фактори околине, који такође могу бити важни
у настајању и напредовању овог стања. Неколико еколошких елемената који су повезани
са узроцима депресије:
Стрес
Према студијама, они који доживе рану трауму, као што је малтретирање као дете или
неповољне породичне околности, већа је вероватно да ће искусити депресију у
будућности.
Депресија може настати услед недостатка социјалне подршке, потешкоћа на послу или у
дому, као и свеукупне социоекономске неједнакости.
8
Губитак
Губитак кључних животних догађаја, као што су лични однос, посао, здравље или
стабилност, такође може имати велики утицај на психолошко благостање.
Злоупотреба супстанци
9
4. Симптоми депресије
10
4.3 Когнитивни симптоми
11
5. Лечење и терапије
Оно на шта се највише људи ослања јесу веровање да ће све то проћи снагом воље,
међутим, управо је губитак воље оно што особама са овим проблемом недостаје, као и
вера у себе, односно самопоуздање. За лечење депресије ту су поред терапија са
изабраним терапеутом и антидепресиви код којих се тренутно највише користи
циталопрам, који показује и доказује успешност излечења уз мале ризике.
12
6. Превенција и подршка
Уколико особа кроз две недеље пролази кроз слично стање, неопходно је да потражи
стручну помоћ и консултује се са лекаром специјалистом.
Када се говори о превенцији, најчешће се овај вид болести третира лековима или
психотерапијом. Поједини стручњаци савтују и комбинацију ова два начина лечења. Код
тежих облика ове болести, комбинација ове две методе лечења, уколико се комбинује у
току две године, може довести до великог резултата излечења. Лекови који се користе
најчешће и које саветују стручњаци, лекари и психотерапеути јесу антидепресиви. Они
имају дејство да делују на хемијске супстанце у мозгу који се називају
неуротрансмитери.
13
7. Закључак
Генерално гледано, депресија представља комплексно стање које захтева многе аспекте
анализе као и приступе у самом лечењу. У овом раду покривени су основни аспекти
депресије, међутим, постоје детаљније области које захтевају додатна испитивања и
истраживања. Као болест, представља велики изазов за јавно здравље, с обзиром да
обухвата емотивне, когнитивне и физичке аспекте, самим тим изискује посебне приступе
и методе у лечењу. Као болест која изједа човека не само изнутра, него и са спољашње
стране, дефинитивно утиче на рад, боравак међу људима, комуникацију, мањак
самопоуздања и све остало пропратно што човека прати кроз живот. Емотивни,
когнитивни и физички симптоми представљају жилу куцавицу настанка и самог
прожимања болести која изједа организам човека било да је у питању тинејџер или неко
старије доби. Рана идентификација, као и мере превенције и лечења могу допринети сто
постотном излечењу. Зато треба подизати свест код људи да је то нешто што је сасвим
нормално и са чиме се треба суочити а не стављати проблеме у страну. Избор праве
терапије, као и комбинација психотерапије и одређених антидепресива може поспешити
лечење и излечити особу у року од 8-12 недеља уз добар приступ и сталну употребу
истих. Страхови и предрасуде о депресији захтевају унапређење образовања и јавне
свести.
14
8. Литература
[1] https://www.stetoskop.info/dusevne-bolesti-i-stanja-bolesti-zavisnosti-psihij/depresija
[2] Kharade SM, Gumate DS, Naikwade NS. A review: hypothesis of depression and role of
antidepressant drugs. Int J Pharm Pharm Sci 2010; 2:36.
[4] Steinberg W. Depression: a discussion of Jung's ideas. J Anal Psychol. 1989; 14:312-21.
[5] Westgate C. E. Spiritual Wellness and Depression. J Couns Dev. 1996; 75:26-35.
[6] Pies R. Summoning the muse: The role of expressive arts therapy in psychiatric care.
Psychiatric Times 2008; 25:10-2.
15