ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ

ОДСЈЕК: ЗАШТИТА СМЈЕР: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

1. УВОД

Пожар или неконтролисано сагоријевање материје угрожава људске животе,

материјална добра и животну средину.
Запаљиве материје, кисеоник и енергија паљења су потребни услови за настанак
пожара. Запаљиве материје са којима се најчешће сусрећемо у индустрији а и у
домаћинствима су запаљиве гасне и течне материје.

Запаљиве течности, као течна горива, сировине или готови производи имају
веома широку примјену у индустрији, као погонско гориво за саобраћајна средства,
као енергетска горива, у лабораторијама, као средства за подмазивање, растварачи
и готови производи за различиту примјену у занатству и домаћинству.

Са становишта опасности и тактике гашења пожара, запаљиве течности имају

сљедеће особине:
o по хемијском саставу су угљоводоници, добијају се углавном из сирове
нафте
o специфична тежина им је мања од 1, што значи да су лакши од воде,
тако да оне које се не растварају у води, пливају на њеној површини и
настављају да горе
o температура паљења им је сразмјерно висока 150-600°C
o већина запаљивих течности има ниску температуру распламсавања,
тако да се могу лако запалити и при температури од 21°C која се може
сматрати као нормална собна температура
o имају велику калоричну моћ, при сагоревању везују велике количине
кисеоника
o лако испаравају а њихове паре са ваздухом образују запаљиве или
експлозивне смјесе.

СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
Нермин Мујкановић ЗП 37/10 Др Драган Карабасил

1
 ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
ОДСЈЕК: ЗАШТИТА СМЈЕР: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

2. РЕЗЕРВОАРИ ЗА СКЛАДИШТЕЊЕ ТЕЧНИХ

МАТЕРИЈА

Надземни резервоари горива обично имају велику запремину у којој су

смјештене велике количине запаљивих течности, а често су смјештени у групама од
по 2, 3 или више резервоара. Пожар ових резервоара може бити изазван различитим
узроцима, а најчешће статичким електрицитетом.

Уколико је у резервоару мање течности, толико је опасност већа, експлозија

снажнија, а гашење компликованије и теже. Покривач резервоара заједно са
конструкцијом која га држи може бити одбачен и на удаљеност од 25 метара.
Уколико се кров резервоара под дејством пламена и топлоте издеформише и падне
у унутрашњост резервоара, то додатно компликује ионако тешке услове гашења,
ови усијани дијелови конструкције разорно дјелују на слој пјене која почиње да се
распада. Вјетар снажно појачава интензитет горења и усмјерава пламен и топлоту и
према околним резервоарима. Све ово говори да је један од битних корака у
превенцији ПРЕДПОЖАРНО ПЛАНИРАЊЕ пожара резервоара.

СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
Нермин Мујкановић ЗП 37/10 Др Драган Карабасил

2
 ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
ОДСЈЕК: ЗАШТИТА СМЈЕР: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

3. ПРЕДПОЖАРНО ПЛАНИРАЊЕ И ГАШЕЊЕ

РЕЗЕРВОАРА

Предпожарно планирање скраћује вријеме одговора на пожар, што је од суштинске

важности за гашење. Смањују се материјални губици, сигурност ватрогасаца и свих
учесника у гашењу је већа, организација акције гашења је унапред утврђена, тако
да се у многоме увећава ефикасност саме акције.

Резервоари горива, уколико имају уграђен аутоматски систем за гашење,

обично бивају релативно брзо и лако, уз минимално ангажовање људства и
додатних средстава за гашење, успјешно угашени. Међутим, ако такав систем није
инсталиран, тим задужен за гашење мора бити веома увјежбан и брз како би
адекватно одговорио на пожар.

Неколико је основних корака који се у гашењу резервоара запаљивих

течности морају предузети, с циљем да се број људских жртава и величина штете
сведу на минимум.

Први корак који се безусловно мора предузети је препумпавање течности из

запаљеног резервоара у други резервоар који није захваћен пожаром и који се
налази на безбједној удаљености од горућег резервоара. Ово треба да одраде
оператори уз надзор шефа. На сваку литру течног горива које изгори, две литре
могу бити спашене. Ако се са препумпавањем почне одмах по избијању пожара,
око ⅔ садржаја резервоара ће бити спашено!

Сљедећи корак у тактици гашења пожара резервоара који се мора предузети

је водено хлађење плашта горућег резервоара. Битно је хлађење спроводити све до
потпуног гашења пожара и довођења температуре плашта опожареног резервоара
на температуру околине.

Два су разлога за хлађење плашта резервоара. Први је тај што усљед

усијавања материјал од кога је резервоар направљен губи механичку моћ ношења.
Добро је познат податак да челик на 600°C губи половину своје носивости! Овако
СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
Нермин Мујкановић ЗП 37/10 Др Драган Карабасил

3
 ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
ОДСЈЕК: ЗАШТИТА СМЈЕР: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

усијан плашт се урушава и претвара у гомилу искривљеног лима, а гориво се

расипа.

Други разлог за хлађење плашта резервоара је потреба да се пјена, којом се

пожар гаси, слива низ хладан плашт. Наиме, сливање пјене низ усијани плашт
доводи до њеног разарања прије него што она стигне до запаљеног горива.

Такођер, ако се плашт не хлади, долази до његовог деформисања па пјена

којом се гаси пожар не може да се слива него се сурвава у резервоар, мијеша се са
горивом и износи га на површину и на тај начин интензитет горења се повећава!

Млазеви расхладне воде усмјеравају се на највишу тачку остатка крова

резервоара (изузев у случају резервоара са пливајућим кровом код кога се млаз
усмјерава на врх плашта) да би се спријечило деформисање и пропадање крова у
ниво горуће течности. Посебним интензитетом, као што је раније речено, хладе се
мјеста гдје се уводи пјена за гашење.

Хлађење је активност која се обавља мобилном опремом ватрогасаца

приспјелих на интервенцију, док уграђени стационарни системи овдје врше
заштиту од преношења топлоте струјањем и зрачењем и добро га је активирати и
користити за квашење и хлађење плашта резервоара.

Потребан минимални специфични интензитет дотока воде за хлађење плашта

при пожару резервоара горива је:
 0,5 l/s/m дужином плашта, ако га пламен грије са једне стране
 1,0 l/s/m дужином плашта, ако га пламен грије са обје (унутрашње и
спољашње) стране.

Сљедећи суштински корак у савладавању пожара резервоара је заштита

сусједних резервоара од топлоте која се са опожареног резервоара преноси
струјањем и зрачењем. Овако пренијета топлота осим тога што неповољно дјелује
на људе, загријава и све предмете који се налазе у непосредној близини мјеста
пожара. Долази до загријавања плаштова околних резервоара горива што врло лако
СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
Нермин Мујкановић ЗП 37/10 Др Драган Карабасил

4
 ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
ОДСЈЕК: ЗАШТИТА СМЈЕР: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

може изазвати пожар деривата који се у њима налазе. Ватра се овако, уколико је
заштита неадекватно или уопште и није спроведена, може раширити на цијели
комплекс.

Зона заштите је дио простора око запаљеног резервоара у којем долази до

пораста температуре усљед топлотног дејства пламена пожара које се мора
компензовати воденим хлађењем. У тактици гашења пожара прихваћена је релација
којом је зона заштите обухваћена са двоструким пречником горућег резервоара,
мјерено од његовог плашта.

Заштита може бити , у односу на опрему која се при томе користи:

 стационарна
 мобилна

4. СТАЦИОНАРНА ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

Стационарна заштита подразумјева стационарну водоводну мрежу

инсталирану на резервоару горива. Снабдјевање водом ових система на резервоару
је најчешће из резервоара за воду који посједује сам комплекс, а ријеђе из
хидрантске мреже комплекса коме припадају резервоари. Активирање ових
система обавља се у шахту који се налази у близини резервоара којег систем
штити. Системи за заштиту крова и системи за заштиту плашта посебно су
инсталирани и одвојено се активирају.

У више наврата резервуар површине 500 м2 у пламену, угашен ја за мање од

једног минута.

Велики недостатак ових система је у томе што, иако пружају добро хлађење
крова и плашта резервоара, не штите арматуре на крову резервоара па се оне морају
додатно расхлађивати мобилном опремом.

СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
Нермин Мујкановић ЗП 37/10 Др Драган Карабасил

5
 ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
ОДСЈЕК: ЗАШТИТА СМЈЕР: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

5. МОБИЛНА ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

Мобилна заштита је она заштита коју организују ватрогасци својим

доласком, изводе је са својом опремом и својим возилима. Мобилна заштита је
периодична активност која се спроводи ако је плашт или кров загријан, и то тако да
се не полива цијела површина крова и плашта него само онај дио који је изложен
топлоти пламена запаљеног резервоара. На овај начин штите се и арматуре
сусједних резервоара који се налазе у зони заштите.Ова активност предвиђена је да
спријечи преношење пожара са резервоара у пламену али и да уштеди воду
драгоцјену у оваквим обимним и дуготрајним интервенцијама.

Потребе воде при заштити резервоара су:

 0,6 l/min/m2 за кров резервоара у зони заштите
 1,2 l/min/m2 за плашт резервоара у зони заштите.

Треба имати на уму да су људи често склони непромишљено трошити воду на

непрестану заштиту, што је уствари беспотребно расипање воде. Заштиту треба
спроводити на оним површинама резервоара које су директно изложене пламену,
док мање воде треба тошити на заштиту резервоара који су изложени само топлоти
радијације.
Обзиром на велики број активности које треба предузети при пожарима
резервоара горива, од суштинске важности је предпожарно планирање, као и
увјежбавање интервенције по етапама. Једино на тај начин ће на пожар бити
адекватно одговорено, људски животи сачувани а штета сведена на минимум.

СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
Нермин Мујкановић ЗП 37/10 Др Драган Карабасил

6
 ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
ОДСЈЕК: ЗАШТИТА СМЈЕР: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

6. КИПЉЕЊЕ ПРИ ПОЖАРИМА РЕЗЕРВОАРА

Према подацима који су наведени у скрипти проф. др Драгана Карабасила,

„Еколошке интервенције“ издате 2006 године везаним за кипљење течности
наведено је:

„Кипљење запаљене течности се појављује код емулзија – мjешавине двиjе и

више течности које се међусобно не мjешају. Када су у питању пожари то су
најчешће сирова нафта или мазут који садрже одговарајућу количину воде. Да би
наступило кипљење, вода мора бити распршена у ситним капљицама као што је
приказано на Шеми. Ова влага у гориву се назива лебдеће поље водене емулзије и
смjештено је негдjе у дубини слоја запаљене течности.

а) б) ц)
Шема кипљења запаљене течности

СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
Нермин Мујкановић ЗП 37/10 Др Драган Карабасил

7
 ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
ОДСЈЕК: ЗАШТИТА СМЈЕР: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

На Шеми жутом бојом је обојен прегријани слој, сивом сирова нафта а плаве
тачке су капљице воде.

Горе наведене емулзије кипе, при пожарима, ако је влажност код истих у
границама од 0,3 до 20%. Испод 0,3 % воде је сувише мало те је повећање
запремине при кипљењу незнатно па се може сматрати, пошто изостају спољашње
манифестације, да кипљења и нема. Преко 20% влаге чини већину емулзија
негоривом па до пожара и не може доћи. Изузетак је лака сирова нафта са ниском
тачком кључања која може да гори и при влажности од 40%.
Када запаљена емулзија почне да сагорјева, (Шема а) капљице воде
пропадају наниже због загријавања запаљеног деривата у слоју испод пламена.
Брзина пропадања капљица је једнако успорена због гомилања капи воде, повећањa
отпора, повећања вискозитета деривата у дубини течности и др.
Брзина прегријавања је приближно константна тако да прегријани слој
течности досегне до слоја нагомиланих капи воде (Шема б).
Температура прегријаног слоја, код тамних нафтиних деривата и нафте, је
увијек већа од 130 0С. Под дејством ове температуре вода испарава пјенушајући
при том запаљени дериват. Као посљедица пјењења повећава се запремина
запаљене течности па се она прелива преко зидова резервоара (Шема ц).
Да би дошло до преливања течности преко горње ивице резервоара ниво у
њему мора да буде доста висок. Максимално може бити удаљен од горње ивице
резервоара 1,5 m. Код високих нивоа горива кипљење се може више пута
поновити.

Кипљење обично наступа послије 1 сата горења. Сирова нафта влажности

1% vol кипи послије 50 минута пожара. Вријеме појаве првог кипљења зависи од
више фактора као што су: врста горива, влажност горива, висине од врха плашта до
нивоа горива, начин интервенције ватрогасаца који су у сектору хлађења плашта
запаљеног резервоара и др.

При кипљењу, поред повећања површине пожара долази до повећања

висине пламена 2 до 3 пута. Температура пламена се повећава за око 300 степени,

СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
Нермин Мујкановић ЗП 37/10 Др Драган Карабасил

8
 ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
ОДСЈЕК: ЗАШТИТА СМЈЕР: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

што доводи до снажног флукса топлотног зрачења које отежава и онако тешку
ватрогасну интервенцију.“1

7. ПРОРАЧУН ПРЕМА ДАТОМ ЗАДАТКУ

Познајући димензије резервоара, његов положај у комплексу, врсту горива

које садржи, могуће је прорачунати количину средстава, потребну опрему и број
људи који су потребни за успјешну борбу са пожаром. Узмимо за примјер да
располажемо сљедећим подацима:

Објекат: резервоар горива

Врста крова: чврсти
Фаза пожара: прва фаза
Гориво: сирова нафта
Пречник резервоара: D = 38m
Висина плашта: H = 18 m
Полупречник закривљености крова: R = 51 m
Димензије танкване: 50 x 50 m
Начин гашења: мониторима са земље
Врста пјенила: синтетичко
Број резервоара у групи: 9 ком.
Опожарени резервоар: R-5
Средство за гашење: teška пјена Ke = 15.

Користећи ове податке, можемо израчунати интензитете гашења, хлађења и

заштите, потребну количину пјенила за гашење, потребну количину воде за
гашење, хлађење и заштиту као и потребан број возила и ватрогасаца.

1 проф. др Драгана Карабасила, „Еколошке интервенције“ издате 2006 године

СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
Нермин Мујкановић ЗП 37/10 Др Драган Карабасил

9
 ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
ОДСЈЕК: ЗАШТИТА СМЈЕР: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

Слика распоред резервоара у комплексу и попречни пресек резервоара

7.1 ИНТЕНЗИТЕТ ГАШЕЊА ПЛАШТА РЕЗЕРВОАРА

гдjе је специфични интензитет дотока воде за хлађење плашта a

површина плашта која се хлади:

усвајамо: Ihp = 7500 l/min

за ову активност потребно нам је:

I возила, свако са по три млазнице капацитета 400

l/min
воде за сат времена
хлађења.

СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
Нермин Мујкановић ЗП 37/10 Др Драган Карабасил

10
 ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
ОДСЈЕК: ЗАШТИТА СМЈЕР: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

Ово можемо приказати и скицом,

гдjе је са 1,2,3,4,5 и 6 обиљежен
распоред возила која са по три
млазнице учествују у акцији
хлађења резервоара.

Слика распоред возила при хлађењу резервоара број 5

7.2 ГАШЕЊЕ РЕЗЕРВОАРА

За гашење резервоара узима се из таблица да је:

Површина гашења израчунава се из релације:

па слиједи да је:

7.3 ИНТЕНЗИТЕТ ГАШЕЊА РЕЗЕРВОАРА

Односно:

СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
Нермин Мујкановић ЗП 37/10 Др Драган Карабасил

11
 ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
ОДСЈЕК: ЗАШТИТА СМЈЕР: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

Усвајамо:

Вријеме гашења резервоара је према таблицама:

Пa je:

7.4 ИНТЕНЗИТЕТ ГАШЕЊА ТАНКВАНЕ ЈЕ (из таблица)

А вријеме гашења танкване димензија пречника 36 м и преко 36 м, према

таблицама је:

7.5 ПОТРЕБНУ КОЛИЧИНУ ВОДЕ ЗА ГАШЕЊЕ РЕЗЕРВОАРА

РАЧУНАМО НА СЉЕДЕЋИ НАЧИНП

Гдје је τgr (вријеме гашења резервоара) и τgt (вријеме гашења танкване)

читамо из таблица.

СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
Нермин Мујкановић ЗП 37/10 Др Драган Карабасил

12
 ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
ОДСЈЕК: ЗАШТИТА СМЈЕР: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

7.6 ПОТРЕБНА КОЛИЧИНА ПЈЕНИЛА ЗА ГАШЕЊЕ ЈЕ:

пјенила.

7.6.1 ЗА ГАШЕЊЕ РЕЗЕРВОАРА ПОТРЕБНО ЈЕ:

млазница капацитета 400 l/min

или возила са по три вода капацитета по 400 l/min

Слика гашење резервоара горива

СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
Нермин Мујкановић ЗП 37/10 Др Драган Карабасил

13
 ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
ОДСЈЕК: ЗАШТИТА СМЈЕР: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

7.6.2 ЗА ГАШЕЊЕ ТАНКВАНЕ ПОТРЕБНО ЈЕ:

млазнице капацитета по 400 l/min

или једно возило са двије млазнице капацитета по 400 l/min

Слика гашење пожара резервоара

7.7 ЗАШТИТА РЕЗЕРВОАРА

Да бисмо урадили прорачун ресурса, прво морамо одредити који од

резервоара у групи се налазе у зони заштите. Зона заштите обухвата све
објекте који се налазе у радијусу мањем или једнаком 2D (гдје је D
пречник горућег резервоара) рачунато од плашта резервоара који гори.

СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
Нермин Мујкановић ЗП 37/10 Др Драган Карабасил

14
 ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
ОДСЈЕК: ЗАШТИТА СМЈЕР: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

Раздаљина резерваоара R-2 , R-4 , R-6, и R-8 од опожареног резервоара

R-5 je 2×d1 па слиједи , пошто је: 2×d1 = 2×6 < 2×D односно 12 < 72, да су
ова четири резервоара у зони заштите.

Даље, √

што значи да су и резервоари R-1, R-3, R-7 и R-9 такође у зони заштите.

СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
Нермин Мујкановић ЗП 37/10 Др Драган Карабасил

15
 ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
ОДСЈЕК: ЗАШТИТА СМЈЕР: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

Да бисмо израчунали потребну количину воде за заштиту резервоара,

морамо прво прорачунати површину плашта и крова ових резервоара:

7.8 ПОВРШИНА ПЛАШТА РЕЗЕРВОАРА (према слици) ЈЕ:

Пошто штитимо само ону половину резервоара која је изложена

топлотној радијацији, узимамо:

7.9 Површина крова резервоара израчунава се на сљедећи начин:

√ √

Пошто се штити само половина крова изложена топлоти, узимамо

СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
Нермин Мујкановић ЗП 37/10 Др Драган Карабасил

16
 ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
ОДСЈЕК: ЗАШТИТА СМЈЕР: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

7.10 УКУПНИ ИНТЕНЗИТЕТ ЗАШТИТЕ РЕЗЕРВОАРА

ДОБИЈАМО ИЗ СЉЕДЕЋЕ РЕЛАЦИЈЕ:

воде.
Усвајамо: воде.
А то је 38 млазница протока 400 l/min
Или 38/3 = 13 возила са по три млазнице протока по 400 l/min потребно
је за заштиту резервоара у комплексу.

7.10.1 ЗА ЗАШТИТУ ОВИХ РЕЗЕРВОАРА У ПЕРИОДУ ОД 60

МИНУТА (како тражи задатак) ПОТРЕБНО ЈЕ:

воде.

7.11 УКУПНО ПОТРБНА КОЛИЧИНА ВОДЕ

Укупно потребна количина воде једнака је збиру потребних количина

воде за хлађење резервоара, за гашење резервоара и танкване и за
заштиту сусједних резервоара:

воде.
СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
Нермин Мујкановић ЗП 37/10 Др Драган Карабасил

17
 ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
ОДСЈЕК: ЗАШТИТА СМЈЕР: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

7.11.1 УКУПНА ПОТРЕБНА КОЛИЧИНА ПЈЕНИЛА ЗА

ГАШЕЊЕ РЕЗЕРВОАРА И ТАНКВАНЕ ЈЕ:

пјенила.

7.12 ПОТРЕБАН БРОЈ ВОЗИЛА :

је збир укупно потребних возила за хлађење и гашење резервоара и

танкване и за заштиту сусjедних резервоара:
Nvoz= 6 + 7 + 1 + 13 = 27 ватрогасних возила.

7.13 ПОТРЕБАН БРОЈ ВАТРОГАСАЦА:

је два човјека по млазници, по један руковаоц пумпом и возач на свако

возило, што је, ако узмемо да свако возило има по три млазнице:
Nvat = (3×2 + 1 + 1) ×27 = 216 ватрогасаца.

СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
Нермин Мујкановић ЗП 37/10 Др Драган Карабасил

18
 ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
ОДСЈЕК: ЗАШТИТА СМЈЕР: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

8. ЛИТЕРАТУРА:

o др Драган Карабасил и др Владимир Јаковљевић: Скрипта „Еколошке

интервенције“, Нови Сад, 2006. године.

o др Драган Карабасил, таблице из заштите од пожара и експлозије.

o Интернет.

СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
Нермин Мујкановић ЗП 37/10 Др Драган Карабасил

19