Kosa", Beograđ, 1993.

(Snimio Zoran Mrdja)

 dvorišta Kapetan—Misinog zdanja
izaći na Kalemegdan. Festival se od-
ržava od 15. jula do 31. avgusta, a nje-
gov pozorisni program, kako je naj-
avljeno, obuhvata i hitove sezone.
ЛИШКА* ШиМИЈА NA
K050UII
Posle četvorogodišnje pauze održan
je Festival amaterskih pozorišta Ko­
sova i Metohije, po redu trideset čet-
vrti. Osim domaćina (Gnjilane) na-
stupili su amateri iz Urosevca, Kosov-
ske Mitrovice, Đakovice i Gračanice.
Žiri je za najbolju proglasio Gnjilan-
sku Pepeljugu pisca Januša Glovac-
kog i reditelja Cvetka Stanojevića
(najbolja režija). Za-ulogu Pepeljuge
nagradena je Tatjana Tutić. Borba, iz
koje prenosimo ovu informaciju, ne
precizira da li je rec o festivalu pozo-
rišta na srpskom jeziku.
ključak da je s ovdašnjim pozorišnim
RADNA ORGANIZACIJA ZA životom sve u najboijem redu. Ako se
PROJEKTOVANJE I IZVOĐENJE tome doda podatak da je na festivalu
GRAĐEVINSKIH RADOVA izveden i tekst inostranog savreme-
nog autora, da su odigrane i predsta­
ve u režiji stranaca (prisutnih, štavi-
še), te da je jedan od njih zapanjeno
konstatovao da nad njegovom zem-
Ijom (tzv. bivšeg socijalizma) nisu za-
vedene medunarodne sankcije, ali da
se u njoj ipak ne jedu tako monstru-
ozne količine mesa, onda neminovno
valja zaključiti da je i sa nama takođe
sve u najboijem redu. Kako, medu-
tim, prosta empirija protivureci po-
menutom zakljucku, mora se konsta-
tovati da nešto ipak nije kako treba
— s empirijom. Ovako uspostavljenu
logiku, naime, ne kvari pozorište već
sam naš život, a budući da tfstvamos-
ne činjenice" ne moraju obavezno da
budu u saglasnosti sa iimetnošću -
tim gore po život. To što su Piroćanci
bili dobri domaćini nema baš mnogo
veze sa pozoristem,i pre nas upućuje
na običaje i tradiciju. S druge strane,

шш isuviše je smelo tvrditi da surova

I
Posle dvomesečnog bbravka u šved-
skoj i Velikoj Britaniji Yratio se u Be­
ograd Irfan Mensur, glumac Jugoslo-
venskog dramskog pozorišta. Mensur
je otišao iz Jugoslav!je „mira svoga ra-
di\ posle incidenta koji se desio u
noći izmedu 2. i 3. februara u pozo-
rišnom klubu „Stupica*. Kao sto je
poznato, glumac je tada vreden i gru-
bo napadnut Bna nacionalističkoj os-
novi". U znak protesta sva pozorišta
u Srbiji, s dva izuzetka, 4. februara
odbila su da igraju predstave. Vinov-
•nici ataka uhvaćeni su i osudeni.
U noći između petka i subote (14. i
15. maja) u novosadskoi sinagogi gru-
pe T. 0. T. 0 (Novi Sad) i EKT (Beog­
rad) izvele su eksperimentalni proje-
kat Duh fantazma, prema istoimenoj
kompoziciji Srđana Todorovića. Po-
krovitelj je bila Tribina kompozitora
U Sremskim Karlovcima, a blagonak-
lonošću sponzora u posao je uloženo
čak petnaest hiljada nemačkih mara-
ka. Iako „prida vljeni" scenškim dimo- da im ne dozvoii da u prostoriju u
vima i već usnuli u gluva doba noći,
Novosadani i, za ovu priliku pristigli, puste više gledalaca no što može da
Beogradani burno su pozdravili na-
por mladih likovnjaka, muzičara, ig-
rača, učesnika hepeninga. Borba je
lepo pisala o poduhvatu (19. maj), a
dan ranije u novosadskom Dnevniku
je, pod naslovom Juzni hepening",
objavljeno između ostalog: „Događaj
zavređuje osudu svake vrste, poćev
od uneredivanja jednog ipak i dalje
crkvenog prostora, preko pogubne za
nas prozapadnjačke a da ne kazerno i
stvarnost u kojoj dotrajavamo, pa i
sankcije kao njen deo, nikako nisu
uticale na pozorišni život. Uostalom,
poznata je istina da pozorište najbo-
lje „uspeva" u kriznim vremenima.
su ga u Sarajevo doveli Ljubo Durko- letimican pregled festivalskog
vić i Slobodan Milatović, bodreći ga, programa pokazuje da su se
verujući u njegov talenat i mladalač- srpska pozorišta podjednako ba-
ku energiju. Nisu ga, međutim, nauči- vila i Idasikom (Molijerov Žorž
li da bude drzak i da se suprotstavi Danden iz Pirota, dve Stankovi-
zahtevima organizatora festivala, te ćeve Koštane — niška i kraguje-
ili Čehovljev Caleb pozo-
kojoj je igrana predstava (Skenderija) rišta iz Užica), kao i delima koja
na najneposredniji način svedo-
stane. Sto je vise ljudi ulazilo, to je bi- če o savremenosti (zaječarska
lo manje prostora za igru. Na kraju je verzija Vilsonovog hita Zapali md). U
^scena” bila svedena na. oko dva svedočanstvima o poslosti tragano je
kvadratna metra. Predstava je propa­
za uzrocima ovakve sadašnjosti Po-
la, ali slavno, a Jagoš Marković je po- slednja nod na Colom otoku Mehme-
stao najmlađi reditelj — učesnik u is-
ta Kajtazija, Mrtva tačka Aleksandra
toriji sarajevskog festivala.
Tri godine docnije, još gimnazijalac,
I Popovića — obe iz Pristine, odnosno
kruševački Đeneral Milan Medic Siti-
jagoš će se upisati na Fakultet dram-
še Kovačevića), ali je bilo i pokušaja
skih umetnosti u Beogradu. Sada se da se ne tako davno napisani domaći
valjalo oslobadati svega po cernu se
tekstovi reinterpretiraju u kljuću koji

Mensur će se na sceni Jugosloven-
skog dramskog pozorišta ponovo po-
javiti početkom sleđeće sezone, u
predstavama Knez Pavle i Lakrdijaš.
ШЈ1КИ1ПШ*
Još jedna beogradska predstava, u
vreme prepunih pozorišta, brzo je
stigla do malog jubileja: početkom
maja u Bitef teatru pedeseti put odig-
rana je Vajdina dramatizacija Zločina
i tene.Predstavu je režirao Egon Sa­
vin, Porfirija tumači Predrag Ejdus
(Oktobarska nagrada Beograda), a
Raskoljnikova Predrag Manojlović.
Zanimljivo je da je dva meseca posle
premijere u Bitef teatru ista dramati­
zacija Dostojevskog postavljena na
scenu Beogradskog dramskog pozo-
rišta, u režiji Pavla Lazića, sa Mile-
tom Stankovićem kao Porfirijem i
Milanom Plestinom kao Raskoljniko-
vim.
BE06RADSKO LHO
Ako bude kako su organizatori za-
mislili, Beogradski letnji festival (Be-
lef) predstaviće, u malom, beograd-
sku pozorišnu sezonu 92/93. Predvi-
deno je da, u okviru festivala, kome
satanističke koncepcije, nevešto pre- dečakom izdvajao a na osnovu čega
nete po ugledu na slične manifestaci- je sticao reputaciju pozorišnog enfant
je viđene negde u Americi s кгаја šez- teriblea. Trebalo je pristati na f,uka-
desetih." ■ lupljivanje*, „tesanje* i proces sistem-
skog Jormiranja”, na ono sto se eufe-
mistički određuje pojmom školova-
nje. Treću godinu studija zavrsava re-
žijom Adama i Eve Miroslava Krleze
u SKC—u. Sledeće sezone, u dvadese-
toj, diplomira u Tuzli s Advokatom
Patlenom, predstavom koja je umes-
to njega proputovala pola Evrope,
koja je igrana vise od sto puta, a sa
repertoara je skinuta tek posred-
stvom najnovijeg balkanskog rata.
Docnije režira mnogo — od Ace Po-
povića i Dubravke Knežević do Moli-
i Euripida, od Mihića i Krečkovi-
Jagoš Marković imao jera ća do Šekspira i Mrožeka. 0 predsta­
je četrnaest godina vama za decu da i ne govorimo. Po-
kada je nastupio na sebno je ponosan na Učene žene u
beogradskom Narodnom, na „dva
festivalu u Sarajevu. Sekspira" — San letnje noćiu „Buhi",
sada nagrađenu Bogojavljensku noć
Danas, u dvadeset u Jugoslovenskom dramskom pozo-
rištu i TV verziju Elektre Danila Kiša.
šestoj, prima najveću Jedno od prvih priznanja koje je do-
našu rediteljsku bio u dosadašnjoj karijeri bilo je — za
nagradu — „Војап životno delo, kako voli da se šali. U
pitanju je nagrada koju mu je Repub-
Stupica". lički kulturni centar Crne Gore dode-
lio za sveukupni doprinos umetnic-
a dvanaest godina režirao je kom razvoju Republike, a povodom
Plavu boju snijega Grigora Vi- njegove režije Hekube kojom je otvo-
teza, za koju je uradio scenog- ren Zetski dom na Cetinju. Nagrade
JE
nameće novo vreme (Mihizov BanO’
vie Strahioja šabačkog i Mihailoviće-
Ve Pmtuve piju ča/leskovačkog pozo-
rišta).
_ j „ , Pozorišne predstave, dabome, nisu
rOSle oUSreta „Joakim trkački konji, pa ih je veoma teško
Vujić- u Pirotu-. Sami
SU SObom SU€ Vujtf" ima bar po nekoliko
npri oaa ’ 0 06 vredhih elemenata. Ponekad je rec o
nSTDOZniJl 1 disciplinovanom ansamblu koji iz-
klaustrofobičmji, . vršava komplikovane zađatke čak i
kada reditelj greši, katkad su u pita­
ljuti nju istinski napori svih činilaca pred­
stave da se uzdignu iznad trivijalnos-
na ceo svet, pa i na' ti dramskog teksta, a ne retko su i
sebe same, tekst i režija i gluma u saglasju neop-
hodnom da bi predstava bila zaista
nismo ni dobra. Pa ipak, glumci su, po svemu
svesni da imamo sudeći, najveća vrednost ovih Susre-
ta. Bez njih neke predstave ne bi bile
pozorište toliko uzbudljive, a mnoge bi dobre
režije bile nedorečene. Sada, kada su
— ne jedino
Susreti završeni, već se zna da će ne-
prestoničko, kakvo ki glumci, naročito oni mlađi, u pred-
stojećoj sezoni zaigrati za nove „timo-
nismo zaslužili. Ili ve" (jer Joakim" je i svojevrsna berza
možda jesmo, a da glumaca), ali je mala verovatnoća da
se oni u novim sredinama neće snaci,
toga nismo svesni. da će biti zastraseni, recimo, sarad-
ć činjenica da su ovogodišnii njom sa rediteljem iz inostranstva, ffi
tndeset deveti, Pozorišni sus- da će zbunjeni da zamuckuju pred
slavnim kolegama iz prestonice. Tes-
reti Joaklmvujić",održaniu
ko je te mlade ljude iznenaditi neciin

J
bi, pre, pristajalo ime letnje revije,
beogradska pozorišta prikažu pred
stave pravljene prema klasičnim tek-
stovima. Medu njima su Hamlefri Ju-
goslovenskog dramskog, Šilerovi Raz-
bojnici'YL istog teatra, Sedmorica pro-
tiv Tebe iz Beogradskog dramskog
pozorišta. Obećava se da će Belef iz
^rOtU,Htraja11 čak jedanaest
rafiju i kostime, a u kojoj je, uz koje dobiju glumci iz njegovih pred­ novim i po tome ih svesti na do jure
sve to, jos i glumio. Imao je stava smatra svojim, baš kao sto i dana da se na njima devet
važeći prototip provincijskogglumca-
četrnaest godina kada je na sa- svoje rediteljske nagrade po pravilu pozorista Srbije _ bez Beog
rada i Vojvodine (koju je Sami sa sobom, sve nervozniji i kla;
rajevskom MES—u, igrao u čestita glumcima s kojima je predsta- pak, van konkurencije renre- ustrofobičniji, ljuti na ceo svet, pa
svojoj režiji predstave S.O.S — vu radio. Tako je učinio i ovog puta, na sebe same, nismo ni svesni da
Ciceronova smrt, s kojom je na sceni, kada je primao nagradu ko­ zentovalo sremskomitrovač-
imamo pozorište — ne jedino presto-n
nastupio i na tada izuzetno ja nosi ime velikog redite­ 2?KVifLPredstavi10 s“a deset pozorii ničko, kakvo nismo zaslužili. Hi J
značajnom BRAMS—u. Iz Titograda lja. H AM da jesmo, a da toga nismo sves-A
. i na za- ni. ® Aleksandar Milosa^^
 motovog hita zbivalo, dokazuju i no-
vinski izveštaji proteklih dana. Ono
sto je takode indikativno jeste da se
upravo na primeru Kose u Sava cen­
tra rnoze napraviti presek protekle
sezone u Beogradu koja je sjedinila
mnogo uložene energije i entuzijaz-
ma, pregršt materijalnih problema —
uz lose'uslove rada, slabost organiza-
cije, neophodnost privatnih produce-
nata i medijsku nervozu.
Stariji poznavaoci prilika u beograd-
Nikad toliko reditelja skim pozorištima složiće se da nije
bilo sezone u kojoj je toliko mladih
nije diplomiralo u reditelja diplomiralo u profesional­
nim uslovima — Irena Ristić, Kokan
profesionalnim Mladenović, Ana Miljanić, Balsa Do-
uslovima, nikad go, Omar Abu El Rub... Ivan Ašković,
Gorčin Stojanović, Pavle Lazić, Saša
toliko publike, nikad Malešević, takođe reditelj najmlađe
generacije, predstavili su se ponovo
manje novca, nikad publici, a šanse su đobijali glumci i
vise muzičkih studenti Akademije (beogradske i no-
vosadske). Ovi poslednji sa zadovolj-
pozorišnih hitova, stvom su se priključili plemenu Kose.
poneka manipulacija Nasuprot pozitivnoj energiji, taložili
su se problemi produkcije. Dragan
i poneko kukaviqe Nikolić i Dušan Prelević „uložili" su u
jaje, a Brem podseća: Kosu sopstvena imena da bi prima-
mili sponzore. Odeća koju nosi an-
„Sue ptice kojima je sambl u predstavi poglavito je izvuče-
na iz tavanskih ormana i sanduka, tj.
ukazana čast da deca su se obukla sama kako su znala
i umela. Novaca za kostime za se-
odgajaju mlade
damdesetak ljudi nije bilo. Novaca
kukavice ispoljavaju nije bilo ni u beogradskim teatrima
sasvim jasno strah od koji su bili primorani da obijaju pra-
gove privatnih i drzavnih firmi, tra-
nevolje koja im preti" žeći potporu u materijalu, ako već ne
u finansijskim sredstvima. U Ateljeu
212 su čak podigli kredit kod jedne
ao klinci, okupljali smo se privatne banke da bi opremili premi-
oko Ateljea i Kose, kao oko jere u aprilu! Jedinstven slučaj svaka-
kultnog mesta, zato sam i ko je firma VANS koja je na principi-
— izgovarali su čitave penegirike
sponzorima i ljudima dobre volje, a
punih džepova. (Ršumović je čak i
pesmicu sastavio). Kostimografi i sce-
nografi pustošili su funduse i pre-
pravljali šta su znali i umeli (metalna
konstrukcija iz Baala posluzila je za
opremanje nove verzije Ludih od Iju-
bavi).
radski fond za kulturu je,
4 ? centralizacijom sistema
(zbog embarga?), osiroma-
» " sen, a prebacivanjem na nje-
W OPove ]asle — * beogradska
® |wP°z°ri^a- Pa, kako to reče
Ш svojevremeno upravnik „Ra-
dovića", Stevan Koprivica, u
ovim uslovima „svako jaše
_ • sam". Na kraju, su, u aprilu,
članovi Koordinacionog odbora beog-
radskih teatarskih kuća konačno obe-
lodanili kataklizmicne podatke o fi-
nansijskom stanju, i javno zakukali,
pominjući i strajk.
Istovremeno publika je navalila u po-
zorišta. Bila je to potraga za izgublje-
nom časti. Nije zato neobično sto je
za Kosu vladalo veliko interesovanje,
mada su cene karata bile enormne.
Devetnaestogodišnja Dragana objas-
nila je novinaru Borbe da je „njen
matori toliko davio pričama o neka-
dašnjoj Kosi i tom vremenu" pa je
morala da dode, a njena drugarica je
dodala da se u gradu ionako ništa ne
dešava.
Kada se govori o pozorišnoj publici i
publici uopšte, bitno je napraviti dis-
tinkciju izmedu mesta za glamur, kao
što je Sava centar i običnih sala.
Spektakli sa filmskim premijerama,
kao da je u najmanju ruku u pitanju
holivudski hit, privlačili su tokom
mer, danas oni koji se nikad nisu od-
ricali svojih obreda ostaju zapanjeni
kako „ovi novi" ne znaju gde se pale
sveće za žive, a gde za mrtve). Upra­
vo u takvom okruženju moguće je is-
hitreno parodiranje naivnih elemena-
DUNAV ta takozvane novokomponovane kul­
PAPIR d.0.0. ture, koja je sama po sebi, za one is-
tančanijeg ukusa, parodija! Adaptira-
jući Kosu, Dušan Prelević kao da nije
shvatio da njena suština ne proističe
ШМ« iz političkog angažmana hipi pokre-
ta, već iz žestoke antimilitarističke
kritike. Prelević je izbacio antimilita-
rizam, i ubacio domaće, budave poli-
tičke viceve. Na taj način svaki smi-
sao Rado-Regnijevog predloška je iz-
gubljen, publici je ponudena plitka
Beli list papira i olovka, to je sve satira. Takvu manipulaciju oni oštrog
sto vam treba, ako znate adresu. sluha osetili su i u Dorićevoj obradi
Pismo ćete, naravno, staviti u ko- Sremceve Ivkove slave (Teatar T) cije
verat od belog papira. se parodiranje srpskog mentaliteta
Varaju vas kada kažu da papir svelo na ponavljanje viceva „Rokera s
trpi sve. Papir, trpi, Uli voli lepe Moravu" uz Bregovićev hit „Durdev-
reel dan", ali i u Lisistratigde je Aristofan
Lepe reči Ludusa čitate na lepom iskorišćen samo zbog sličnosti politič-
papiru Dunav papira. kih prilika, a ne.kao antiratni poklič.
Ludus\e pismo koje vam šalje Du­ Priznate vrednosti u svim navedenim
nav papir. slucajevima (Sremcev duh i literarni
Adresu znate:
motivi koji su utrli put srpskoj prozi;
Aristofanov klasičarski pacifizam i
DP DUNAV PAPIR zagovaranje panhelenstva; antimilita-
11010 Beograd rizam kroz jednostavan zaplet i upe-
Voždovački kružni put 6 čatljiv mjuzik-skor u Kosi) našle su se
Tel/Faks 011/473-016
u položaju jaja u gnezdu koje je kuka-
vica izabrala da bi podmetnula svoje
— jaje. Kada se mala kukavica izleže
u tudem gnezdu, ona sva ostala jaja
izbaci.
Priložnicima
„Ludusa" pridružilo Ж čuvenoj Bremovoj knjizi Ka-
Ш ko žive životinje zapisano je:
se i Ministarstvo za . J «„Sve ptice kojima je ukazana
kulturu Srbije. Ц cast da odgajaju mlade ku-
Ц ^kavice, ispoljavaju sasvim

K
pristao da pokušam da za ma „zajedničkog poduhvata" uložila
ovako kratko vreme posta- sredstva u produkciju Frejnove ko-
vim novu verziju mjuzikla", medije iza kulisa u Ateljeu 212, a sa-
ove sezone mlade, pa su se viđale ne-
zapamćene gužve ispred ulaza kada
Čitaoci i redakcija
zahvaljuju. i. r... ___
"' ч' Hl jasno strah od nevolje koja
im preti." Možda bi i pozo-
ЛЛ rištnici trebalo da se zabri-
bi pristizale „velike zvezde" naše ma­
priznao je Dejan Pajović, ne- da finansira Diminu Damu s kameli- le sredine. Gotovo da se nešto slično ’ nu-
posredno pre nego §to je jama. Ljubomir Ršumović, upravnik dogodilo i sa „pozorišnim promaša- kcionalnim. Spotovi i muzika iz po- Чж U prilog tome ide i podatak
L,frka" počela. A da reč ,,frka" pozorišta „Boško Buha", i njegovi sa- jem sezone" — poduhvatom Petra zorišnih predstava dospevali su na o sverastućoj osionosti organizatora i
riajbolje pokazuje šta se sve radnici najavljujući dve premijere Zeca Lisistratom, a tako je bilo i na top-liste (najviše prvih mesta imali su producenata pozorišnih fešti — stari
oko rimejka Rado-Regni-Mek (Put Der-oko sveta i Vasilisa Prekrasna) Kosi. Što se običnih sala tiče, mladi Plava ptica i.song iz predstave Trini­ protokoli više se ne priznaju, novina-
su pozorište prihvatili kao najjeftini- dad). Ne treba zaboraviti ni svirke ri reaguju nervozno i često stradaju
ju zabavu (zaista ne znam ima li čega „uživo" — Tanju Jovićević, nekadaš- („ispljuvani" u medijima) oni koji su
jeftinijeg od tzv. karata za stajanje?), nji vokal grape „Oktobar 1864" zape- najmanje krivi. Nervozom je, uosta-
a stariji su tražili malo reda i poretka vala je bluz u Ozbomovom komadu lom i počela ova sezona — od zajed-
u svakodnevnom haosu.Sasvim logic- Osvrnise ugnevu na Maloj sceni Na- ljivih komentara na Bitef, preko kriti-
no, promenila se i teatarska muzika i rodnog pozorišta, a Bitef teatar ima čarske osmrtnice Hamletu reditelja
odnos prema njoj. Pre nego što je an- čak dve predstave bez plej beka, već Gorčina Stojanovića — pa sve do Ko­
sambl Kose uopšte prešao u Sava bend nastupa na ceni (Trinidad i Ka- se. Da li je Kosa i uvod u novu sezo-
centar iz Ateljea 212, gde su probali, bare Nova Evropa). Stil koji je pre- nu, teško je prosuditi. U svakom slu-
na televizijskim programima pozicije vladao jeste stil ranih sedamdesetih čaju, kukavičije jaje je već smesteno u
i opozicjje, vrteo se spot „Dajte sun- — i što se tiče muzike, odeće, i izbora gnezdo, tu oko nas. ■ Maša Jeremie
ca" sa muzikom iz buduće, a slikama komada. Ali, ti elementi spajanja po-
i insertima iz one nekadašnje pred- pularne, medijske kulture i okoštalog
stave. Iako svirka na sceni nije bila (kod nas) teatarskog sistema, doveli
„ziva" (matricu su priredili na zaista su i do negativnog efekta. Efekat bi
svemogućim elektronskim spravama se, s punim pravom, mogao nazvati
Lazar Ristovski i Nenad Jelić), kao „kukavičijim jajetom"; proističe iz la-
pojačanje u živo su nastupili profesi- komislenog pristupa pojedinih pozo-
onalni džez i rok pevači poput Marije rištnika, prouzrokovan je nečim što
Mihajlović, Nataše Pjer Lui, Filipa je Branislav Jakovljević, novinar Bor­
Žmahera, Nenada Jovanovića... Ne- be, prozvao „lažnom sigurnošću ma-
kada rezervisan za klubove, džem logradana".
sešne i stadione, razbijački filing ne- „Kukavičije jaje" povezuje klasičnu
rafinisanog muškog ili ženskog voka- definiciju kiča Abrahama Mola (,,Kic
la prodro je na pozorišnu scenu. Ni- se odlikuje neadekvatnošću pseudou-
šta neobično ako se prihvati teorija metničkog predmeta i umetnickog ci-
nastala sedamdesetih da se katarza lja, njegovom istaknutom ornamenta-
preselila na rok-koncerte. Sada se iz- lizacijom i dekorativnošću, kao i ku-
gleda to vraća u teatar, ili teatar po- mulacijom izražajnih sredstava i nji-
staje mesto za koncert, kako vam hovom heterogenošću" i konstataciju
drago. sociologa Žana Divinjoa da „dramska
estetika podrazumeva izvestan način
. lično se dešavalo i tokom sezo- razmišljanja o svetu i društvu, pa sa-
: ne. Rokeri kao sto su izvrsni mim time dolazi do saznjanja o tome
klavijatursta Aleksandar Lok- da je utkana u potku kolektivnog is-

e
Ж ' ner (Bajaga i instruktori), Igorkustva". Šta je kod nas kolektivno is-
Ж Borojević (nekadašnji bubnjarkustvo, ako se ima na umu statistički
Parti Brejkersa) ili pop muzi- •podatak da je 60% stanovnika Srbije
. »čarikaoSanjallićnapravilisupolupismeno, samo 6% visokoobrazo-
^Mtonske kulise za predstave Va-vano (po dr Sretenu Vujoviću), a da
silisa, Baš Čelik, Dvorisna ras- su proteklih pedesetak godina tradi-
prodaja, Plava ptica koje se vi­ cionalne vrednosti i kulturno naslede
se nikako ne mogu nazvati samo fun- unižavani i proskribovani (na pri­

1И
Zaječar: Nagrade u
Pirotu došle u pravi
čas, kada pozorište
završava jednu
uspešnu sezonu, a
najavljuje novu, još
ambiciozniju
pgjaječarsko pozorište „Zoran
■ Radmilović" prikazalo je na
ЧИ 29. susretu profesionalnih
■ pozorišta Srbije Joakim Vu-
■ jić" u Pirotu predstavu Zapa-
Ш li me Lenforda Vilsona.
■ Stručni žiri negradio je glum-
Ж^са Ljubodraga Milutinovića
za ulogu Larija i scenografa
/. - ..J I predstave Krstomira Milova-
novića. Nagrade dolaze u pravi čas, i
u Zaječaru se shvataju kao priznanje
poslovnoj repertoarskoj politici teat-
ra koji je poslednjih godina imao teš-
kih trenutaka.
Stub repertoara čini Seme Miroljuba
Nedovića, ali publika rado gleda ko-
mediju Reja Kunija Kidaj odsvoje že-
ne, zatim Romčevićeve Sile u vazdu-
hu i Strankadžije Radoslava Đorića.
Predstave za decu, osim što su popu-
larne, donose i deo preko potrebnih
prihoda.
Bliži se kraj sezone, ali u pozorištu se
radi kao da je početak. Pri završetku
su probe Dijamantske ogrlice, koma-
da Zorana, Božovića koji režira čest
zaječarski gost Miomir Miki Stamen-
ković. Mile Gajić je dramatizovao
Glišićeva Dva cvancika i sprema se
da ih režira. Ali, najviše interesovanja
izaziva projekat čija će premijera biti
u novembru, na Danima Zorana Rad­
in ilovića. To je Nesumnjivo lice koje
je sam Radmilović svojevremeno na-
pisao inspirisan Nušićem.
Kao i sva pozorišta u ova vremena i
zaječarsko je na muci kako da sastavi
kraj sa krajem. Nekada na zajednič-
koj kasi opština timočkog regiona,
danas je teatar u najvećoj meri zavi-
san od kase opštine Zaječar. Ova daje
koliko može, ali u pomoć priskaču
sponzori. U svakom slučaju, teatar
ostaju središte kulturnog života u
gradu, njegove ambicije u skladu su
sa lepom atmosferom koja vlada u
kući. □ . Jovan Jovanović
Kragujevac: Sedmog
Sekspira u Teatru
„Joakim Vujić" posle
rata (drugog svetskog)
režira Petar
Govedarović koji je
već na istu scenu
postavio „Magbeta" i
„San letnje noći", a
naslovnu ulogu
tumači Mirko Babić
koji je, posle završene
Akademije, svoju
glumačku sudbinu
vezao za
kragujevačko
pozorište
Mwatar Joakim Vujić" prirema
ка kraj sezone ambiciozan pro-
^^nekat, Šekspirovog Kralja Lira.
\ I Evo kraćih razgovora sa redite-
| I ljem Petrom Govedarovićem,
I koji ove godine slavi četrdeset
H godina rada u pozorištu, i
I glumcem Mirkom Babićem, tu-
j I mačem naslovne uloge.
U Od drugog svetskog rata —
podseća Govedarović — u kraguje-
vačkom pozorištu igrano je šest Sek-
spirovih komada: polovinom pedese-
tih godina Bogojavljenška noći Mera
za meru u režiji Milana Popovića i
Dušana Mihajlovića, početkom šez-
desetih <?fe/o(Dušan Vladisavljević),
a sredinom šezdesetih Sve je dobro
što se dobro svrši (Dušan Mihajlo-
vić). Prethodna dva Sekspira kao re-
ditelj potpisao je Govedarović. To su:
Magbet (1972) i San letnje noći
(1986). „Na ideju da radimo Lira do-
šli smo shvativši da u nizu nepovolj-
nih okolnosti, po pozorište pre svega,
posstoje i one pozitivne. Ja, kao redi-
telj, želim da se rastanem od ansam-
bla i publike sa nečim tako značaj-
nim kao što je jedan veliki Šekspirov
tekst, a s druge strane imamo glumca
Mirka Babića koji je u punoj snazi, i
glumačkoj i fizičkoj, što je neophod-
no ako neko hoće da zaigra kralja u
vreme previranja i turbulencije. ,,Go-
vedarović je i mladim članovima an-
sambla dao šansu da „izađu iz farme­
rica" i zaigraju veliku svetsku klasi-
ku. „Šekspir je opasan. On vam ili da­
je vizu za život u pozorištu, ili vam je
ukida".
Za Govedarovića se veruje da je redi-
telj „ruskog striha". Ja sam upravo
važio za reditelja antiruske škole po-
što je moj profesor bio Josip Kulun-
džić, inače Rajnhartov đak. Jesam iz
ruske škole, ali sam, mislim, ruske
Veran rodnom gradu: Mirko Babić
kao Mitke u „Koštani"
pisce radio u jednom novom duhu,
naročito Gorkog: Malograđane, Na
dnu, Decu sunca. Ipak su me smatrali
zapadnjačkim rediteljem, jer je moje
vatreno krštenje bilo u Beogradskom
dramskom pozorištu. Asistrrao sam
Predragu Dinuloviću u predstavi
Smrt trgovačkog putnika, Soji Jova­
novic u Balu lopova... A ove godine
navršavaju se četiri decenije kako
sam diplomirao i to sa predstavom
Kineski krug kredom Klabunda, a to
je nešto što se zaista može meriti sa
Meterlinkovom Plavom pticom. Žao
mi je što posle ,niko taj tekst nije ra­
dio. Iskreno se nadam da će mi uspe-
ti da ga u jednoj novoj dramatizaciji
postavim na scenu kao svoju oproš-
tajnu predstavu i tako opišem svoj
krug kredom u pozorištu.
ovori prvi Lir kragujevačkog
|£-, teatra Mirko Babić: „Mislim
da sam, vrativši se u rodni
grad, u kome je eto najstari-
$je pozorište u Srbiji, posle
|završene Akademije, dobio
^izuzetnu priliku da naučim
WJ||šta glumac zapravo jeste i
sta znači biti pozorišni glu-
mac. Ne raditi, ili raditi spo-
radično, za svakog glumca ravno je
samouništenju. Ne bih ostao veran
kragujevačkom pozorištu da tu nije
bilo posla za mene. Puno je uloga ko-
jih se rado setim. Takva je uloga u ko-
madu Čovek, životinja, vrlina Piran-
dela. Možda mi je tek posle gledanja
Pozorišnih iluzija u Jugoslovenskom
dramskom jasno šta sam tada zapra
vo uradio. Druga vrsta iskustva je Os
lobođenje Skoplja Dušana Jovanovi
ća, rekao bih naturalističkog u pristu
pu, jer sam, pripremajući se za pred
stavu, puno vremena proveo na Neu-
ropsihijatijskoj klinici. Doživeli smo,
devetnaest zavesa, ovacije kakve se
ne pamte u istoriji ovog pozorišta. Pa
onda, Lukić u 1918. Božidara Zečevi-
ća, uloga za koju mi je Milosav Mir-
ković rekao: Možda će neko još raditi
1918, ali ne znam ko će igrati Lukića.
Kakav će biti Bakićev Lir? „Moraću
da citiram jednu svoju drugaricu, ne-
uropsihijatra, koja je, saslušavši me,
rekla da ću ja morati da postanem
Lir, a kada sam je pitao: Pa dobro, a
šta ću posle? Odgovorila mi je da su
zato oni tu da me malo oporave, a
potom sve Jovo nanovo!" в
Marija Soldatović
Žoržu Dandenu, pretvorio u svojev-
rsnu pozorišnu školu. Međutim, pi-
rotsko pozorište je i dalje, izgleda,
„prolazni teatar". Dragoslav Savić,
nagrađen za naslovnu ulogu u Moli-
jerovoj komediji, već je angažovan u
Leskovcu,
ODLAZE
Pirot: Narodno
pozorište bilo je
н
odličan domaćin
Susretima „Joakim
Vujić"
edijska kampanja povo-
dom Pozorišnih susreta
„Joakim Vujić" u Pirotu
bila je žestoka: grad uk-
rašen panoima i rekla-
mama za predstave, u
nedeljniku Slouoda se-
parat posvećen festivalu,
a lokalna radio—stanica
Susrete proglašava ,,do-
gađajem decenije u Pirotu". Sasvim
razumljivo, ako se uzme u obzir či-
njenica da su susreti poslednji put u
Pirotu održani još 1982. Pirotski po-
zorištnici znaju da im od uspeha na
festivalu može zavisiti dalja sudbina
posebno u uslovima sve veće nemaš-
tine. Po ko zna koji put u istoriji pi-
rotskog Narodnog pozorišta okuplje-
na je glumačka ekipa koja bi mogla
da bude osnov za stvaranje čvršće re-
veuP01itike k0ja bi nađišla
okvire „kulturno—prosvetne" pozo-
glumc? atn0St1' Valja Samo zadržati
Кгн'кпагији -a u gotovo svak°m
teatru koji je ucestvovao na Susreti
ma mabarjedanglumackojiiX .
J_eru započeo u Pirotu, odakle je oti
dm riagajUC‘ Za b01jim usl°vima ve-
cim ulogama, ambicioznijim renerto
arom. Anstofanova Lisitrata ,,
gosta iz Bugarske Asparuha Paunova
reprezentovala je Narodno pozoS
na proshm Susretima, ali, kEh ’ ₽!
jo odlaska odlične Draoann т с c
Иа je sada nastuoiR J°V^Ović
kao glumica zajXJ'nagrađena)
-Zoran RadmiloJi? SaradnPOZOrRta
garskim rediteljem ie nn ? 1 s bu‘
«Kh 8iuS геИр°
Zoran Zivković ka?P d C ° ?orisna-
naći dobrog reditelia kn’-6 tesk° рго_
man u Pirotu ne e shva -,SV0) an8až-
.’ezgu", te đa је ₽a?n at,tl samo ka°
a sada ? na rad na
na Molijerovom
Nerešeni problem!, vezani za vlasniš-
tvo impoznatnog zdanja pirotskog
Doma kulture, još su jedan od razio-
ga zbog kojih pozorište nikako da
živne. Stara pozorišna zgrada, u kojoj
je postalo nemoguče praviti i održa-
vati pozorišne predstave, prođata je,
a dobijena sredstva uložena su u iz-
gradnju Doma kulture. S druge stra­
ne, tu zgradu, osim pozorišta, koristi
ko stigne. U njoj su bioskop, kafana,.
dve galerije i knjižara, prostorija io-
kalnog kulturno—umetničkog druš-
tva, a polovina zgrade pripada Vojsci
Jugoslavije. Potencijali po-
zornice nisu mali (dimenzije, cugovi,
rotacija), a iza bine (u njenom пз-
stavku) nalazi se pozornica Doma
Vojske Jugoslavije. Garderobe su
vlažne, podrum pun vode, a tavanica
prokišnjava. Zgrada propada, cekaju-
ći da se reši pitanje vlasnika.
Dragoljub Aleksić, upravnik Narod­
nog pozorišta, uspeo je da organizuje
ovogodišnji festival uz ogromnu po-
mod svojih malobrojnih glumaci
Prvi je kesu odrešio imućni pirotski
privatnik, a za njim su sledili drug?
sponzori. Za festival su obezbeđena
sredstva, ali to na žalost nije garanci-
ja da će se naći dovoljno para i za sle-
deću sezonu o kojoj niko u pirotskom
Narodnom pozorištu ne želi da pnć2-
U Pirotu je, kao uostaiom i svuda kod
nas, lakše naći novae uz pomoć koga
će se grad predstaviti kao izuzetan
kulinarski centar, dobar i galantan
domaćin, nego obezbediti trajnija
ulaganja u pozorište.
***
Žiri 29. susreta profesionalnih pozo-
rišta u Pirotu, na čelu sa Miodragotn
Đukićem proglasio je za najbolju
predstavu Stankovićevu Koštanu^
režiji Branislava Mićunovića i izvođe-
nju niškog Narodnog pozorišta; dru
go mesto pripalo je Deneralu
Nediću predstavi Kruševačkog P0Zl>
rišta u režiji Nebojše Bradića. Nag#'
da za tekst dodeljcna je Aleksanđru
Popoviću (Mrtva tačka u izvođenB-’
Srpske drame Pokrajinskog nar0^
nog pozorišta iz Pristine), a priznanH-
za režiju „Jovan Putnik" dobio je
nislav Mićunović. Drugo mesto đ
Nebojša Bradić i reditelj užićke ve
je Ćehovljevog Galeba Vitaliju
cinu. Glumačke nagrade pripa,cj/
paru iz niške Koštane — Tan
Uzunoviću i Ivani Žigon. S
Aleksandar Milos3*P
 ombor voli pozorište, sto do- Joyana Sterije Popovića i Dejana Mi- vića, Maratonce (koji) tree počasni poslednjih godinu i po dana

MLADI kazuju i statistički podaci. Sa­

rno u prethodnoj sezoni
jača, koja je 1976. na Sterijinom po- кги&\х$жњ Kovačevića, reditelj Ko-
zorju osvojila čak pet nagrada (za kan Mladenović, dečiji mjuzikl se g
ni jedan kritičar iz „važnijih"
listova nije ni red napisao o

J
(1991/92) 243 predstave som­
borskog teatra (uključujući 39
gostovanja) videlo je 48.179
gledalaca, u gradu koji ima
predstavu, režiju, scenografiju i dve šunja iza ztanyWladimira Andrića i Ц Ж somborskim premijerama,
glumačke). Petrović je u Somboru do- Vojislava Kostića, i Molijerovog Don Ц podseća Tanja Santa Torla-
vodio i druge značajne reditelje, uz Žuana\Dve poslednje predstave reži- ković. Teškoće su i sa redite-
koje je sazreo ansambl a publika gra- rao je Zoran Ratković. ljima koji su uglavnom okre-

№11,
oko pedeset hiljada stanovni- dila visoke kriterijume. „Ni jednima Na poslednjim Susretima vojvođan- nuti ka Beogradu. „Bila bi
ka.’ ni drugima se posle nije mogao pro- skih pozorista somborski Maratonci velika šteta sada, kada smo
dati rog za sveću", veli glumac David dobili su pet nagrada: za režiju, za odvojeni od sveta, da se i
Deo objašnjenja za ovako (bar Tasić-Daf. Režirali su u Somboru Ma­ muziku, za kostim i dve glumačke — centri zatvore prema ostalim pozoriš-
u statističkom proseku) uredno intć- ta Milosevic, Ljubomir Draškić, Paolo Bori Nediću i Davidu Tasiću. Zahva- tima u ovoj skraćenoj Jugoslaviji —
resovanje Somboraca za pozorište le- Međeli, Željko Orešković, Miloš La- ljujući dugogodišnjoj saradnji sa Ate- veli Tanja Santa Torlakovic. — Valja-
ži i u tome što će se 25. novembra na- zin. Lazarevićeva Švabića, u dramati- ljeom 212 (kome je somborsko pozo- lo bi oživeti pozorista u unutrašnjos-

IOSTJU vršiti 111 godina otkako je otvorena zaciji i režiji Lazinovoj, donela je sa ti, a to bi se moglo kada bi i drugi
zgrađa zidana upravo novcem ondaš- Sterijinog pozorja tri nagrade, opet rište bilo druga kuća u vreme rekon­ mladi glumci pošli našim putem, pa
strukcije Ateljea), veliki uspeh iz pro-
njih uglednih građana udruženih u dve glumačke. Sam Petrović, kao re- šle sezone — Sekspirovu Ukroćenu da se uspostavi novi takmičarski
Deoničarsko društvo somborskog po­ ditelj, svoje pozorište je najviše zadu- Goropad — dva puta je videla beog- duh".
zorista. Od deset projekata pristiglih žio kabareom, žanrom u kome je radska publika. Za ulogu goropadne U želji za većom komunikaeijom sa
na konkurs žiri ovog akcionarskog somborski ansambl u njegovo vreme ostalim pozorišnim sredinama mlade
Katarine, u jednom Šekspirovom ko-
Sombor: Pravo sa društva izabrao je rad Adolfa Vajta. bio jedan od najuspešnijih u Jugosla­ madu koji se trenutno igra van Beog- podržava iskusniji deo ansambla.
Za samo devet meseci podignuto je viji. Kao i ostala pozorista, i ovo muči
novosadske rada, mlada Branka Šelić osvojila je
jedno od najlepših >malih pozorista Milivoje Mlađenović, sadašnji uprav­ tri nagrade — na Susrel^ma vojvo- onaj najveći problem — novae. "Pare
(nakon poslednje rekonstrukcije — nik, priznaje da je onima koji su došli su ubistvo — iskren je Mlađenović.
akademije stigli su pozorista, „Ćurana" na Dani- , — Od grada dobijamo za plate i ne-
324 mesta u gledalištu) u sve tri Ju- posle Nikole Petrovića sve bilo lakše. đanskih ma komedije u Jagodini i nagradu Sa-
ovamo mladi glumci goslavije. Zanimljivo je da tek u dru- Petrović je postavio osnove moder­ veza dramskih umetnika Srbije za ’ što malo za materijalne troškove, dok
i preporodili teatar goj Jugoslaviji Sombor dobija stalni nog teatra u Somboru. Ali, sombor- mladog glumca. Kao retko koji an­ za predstave imamo samo obećanja
ansambl, i to 1946. amaterski, a 1952 sko shvatanje modernog u teatru je sambl u Srbiji, somborski može da se da će novae stići. Dobar, ali nedovo-
koji je и prošloj sezoni — profesionalni. specifično, jer se ne odvaja od tradici- ljan, oslonac su nam sponzori. Ljudi
pohvali sa mladim glumcima koji su
„Somborci su poznati po velikoj Iju- je. „Mi smo ipak tradicionalan teatar sa diplomom novosadske Akademije koji vode uspešna preduzeća vole po-
izveo čak šest bavi prema pozoristu, tako da ni u i ne trudimo se da sledimo avangar- umetnosti dolazili pravo u angaž- zorište i osećaju se obaveznim da u
premijera, od vremenima krize nismo oskudevali u du — objašnjava Mlađenović. — To man. Po ugledu na slavnog prethod- nevolji pomognu. Nastojimo da im to
publici — kaže Vladimir Amidžić, čo- od nas, uz ostalo, traži i arhitekton- nika Nikolu Petrovića, koji je počet- na neki način vratimo, koliko može-
Kovačevića do vek najdužeg pamćenja, ali i staža u sko rešenje pozorista. Kad je u loža- kom sedamdesetih u Sombor doveo mo. Manji deo troškova pokrivamo
ansamblu, u stalnom angažmanu od ma i plisanim foteljama, publika zna celu klasu Dramskog studija Srpskog vlastitom zaradom koja čini nekih
Molijera. „Sada, kada 1954, na neki način glumac koji je po- šta očekuje. Znamo i mi. Gradanstvo, narodnog pozorista u Novom Sadu, i petnaest odsto uukupnih prihoda.
smo odoojeni od stao zastitni znak somborskog pozo­ uopšte, ima uporište u Somboru, i ne Mlađenović je, otkako je došao na Ali, sve to nije dovoljno. Zadužili smo
rista. — Pre trideset pet godina naše bi nam oprostilo velike iskorake van mesto upravnika, ojačao ansambl up­ se na osnovu obećanja da ćemo dobi-
sveta, bila bi velika predstave posećivala je elita, ugledni tradicije. Izleti su dopušteni, ali uko- ravo mladim snagama. A kad je do- ti novae za nove projekte. Drugo ni­
lekari, inženjeri... Danas te gospode i liko sa tradicijom ne kidaju vezu". smo ni mogli. Da tako nismo uradili,
šteta da se i centri dama, koje su za odlaske u pozorište
šao, u pozoristu je bilo samo deset pozorište bi se ugasilo."
stalno zaposlenih glumaca. „Ranije To snalaženje — da se do novea dode
zatvore prema oblačile specijalne haljine, vise nema. snovna repertoarska orijen- su mladi dolazili ovamo izmedu osta- — poprima komične ili apsurdne
Jedno vreme dolazila nam je publika
ostalim pozorištima u srednjih godina, a sada dolaze mladi
№
tacija je ka svetskim klasici- log i zato sto su im uz posao nudili i „obrte": Kovačevićeve Maratonce, na
Ж ma i komediji, ' ■ uglavnom
- stanove. Danas ih, mislim, privlače primer, delimično je sponzorisala i
ovoj skraćenoj koji u našem repertoaru imaju poseb- ^domaćoj. Šarenilo je, kaže pre svega repertoar, publika i grad — prodavnica pogrebne opreme koja je
Jugoslaviji", kaže
nu naklonost prema komediji". ц ^Mlađenović, svesno naprav- kaže Mlađenović. — Taj setni, melan- za predstavu pozoristu poklonila tri

Tanja Santa
® i jedna priča ne bi mogla da
Ц se ispriča o somborskom
$$ pozoristu a da se ne pome-
« ljeno, jer pozorište, jedino u holični, zeleni Sombor naprosto os- mrtvačka sanduka.
Hjgradu, mora da zadovolji vaja. Nema onoga ko je u njemu bo- Jedan od dodatnih izvora prihoda je
razne ukuse. U ovoj sezoni ravio a da nije poželeo da se zadrži pozorišni klub „Godo" u kome je, baš
Z'.vKV’ rmnc tilritco TT гпггм’ сотлпј

■
Torlaković, ne bez
žala što se o tome šta
se a Somboru radi, i
kako se radi, izvan
Sombora malo zna.
ne Nikola Peca Petrović, re- izvpdpnn je
izvedeno i₽ čak šest nremi-
premi- duže. S druge Strane, ne znamo u po­ „kao u tom Somboru", veselo uz tam-
IOO ditelj i upravnik, čovek koji W jera. Šta su novoga videli zoristu za sukob generaeija. Mladi buraše, čak i u popodnevnim satima.
le sedamdesetih godina ovu Somborci? Talente i obožavaoce Os- dolaze puni energije, a iskusna i ple- Mansarda pozorišne zgrade uskoro
kuću doveo u sam centar ju- trovskog, u režiji Ljubomira Draškića, menita starost-.tu energiju na jedan će biti ustupljena jednoj privatnoj ra-
$$ W goslovenskih pozorišnih Slučajnu smrt jednog anarhiste Dari- lep način amortizuje, pa zato u an­ dio-stanici koja će veći deo programa
Ц $$ zbivanja. Za njegovog up-ja Foa, u režiii Dušana Petrovića koji samblu vlada kreativna i radna at- posvećivati onome šta se radi u pozo­
Ж Ш ravnikovanja postavljena jeje postavio i Čarugu Radoslava Pavlo- mosfera." ristu.
na scenu čuvena Ženidba i udadba U junu bi sa Molijerovim Don Žua-
Maratonci tree počasni krug: nom Somborci trebalo da gostuju u
Iz somborske predstave Ateljeu 212. Don Žuan je Bogomir
komedije Dušana Kovačevića Đorđević, u ovoj predstavi najmanje
zavodljiv. Grub je, sirov, bahat, ali
ima nešto što privlači žene i rnuskar-
ce. Somborsko pozorište je drugaeije,
ali privlači. □ Miljana Aksić

Ж Ж 'adi glumci — Saša Tor-

laković, pomenuta Bran-
■ ka Šelić, Tanja Santa
ВШ Torlaković, Biljana Mili-
kić, Slobodan Tešić, Jeli-
ca Petrović, Sladana Bu-
Ж '9. Ш kejlović, Nikola Ivošević
— probudili su već po-
• malo uspavani ansambl,
pa tako vise niko ne pra-
vi problem ako ima dve probe dnev-
no, još i predstavu. Posle Akademije,
kažu, nisu ciljali na veće centre, jer su
znali da će u Somboru moći da rade.
Svesni su da je odlazak u „provineiju"
i jedna vrsta rizika. „Teško bi bilo iz-
vući se da je svako od nas došao sam
— priča Branka Šelić. — Ovako, u
grupi, bilo nam je lakše. Mnogo smo
radili, odigrali uloge o kojima sanjaju
naši vršnjaci iz većih pozorista, ali je
to, na žalost, malo ljudi videlo. Videla
nas je samo somborska publika koja
je sjajna, ali se van Sombora o nama
malo zna."
 Sticaj okolnosti je hteo da na užičkoj
četrdeset pete godine, pa da ga tek ~ holoski obojena, savremena, i dovolj- sceni velikog Čehova, odnosno njego-
onda glorifikuju. Mladi treba da se u no teška. Zato je i izazov". Njen men­ vog Galeba, režira Rus, Vitalij Dvor-
ranim godinama izbore za deo svog tor, medutim, smatra da je rodena za cin. Dvorcin, doduše, živi u Ukrajini i
prostora. Mladi pisci su ti koji treba komičarku. reditelj je i direktor Eksperimental-
da talasaju javnu scenu, a zapravo se „Ona je — reditelj! Bože, pa izgleda nog pozorišta „Kod zamka" u Užgo-
dešava da su isuviše estetski mirolju- kao dete!" bio je komentar mog prija- rodu. Zanimljivo je da je i on, slično
bivi. Na žalost, ne postoji nikakva es- telja posle premijere monodrame Oz- Čehovu, pre studija režije i magistra-
tetska konfrontacija". Iako je za nju loglašena. „Bila sam prilično skeptič- ture na pozorišnoj akademiji u Mos-
estetika sve, ona je jos preokupirana na kada su mi ponudili taj tekst, ali kvi, zavrsio medicinu i osamnaest go-
ljubavlju kao osnovnim porivom iz sam shvatila da se od njega može na- dina se, kao lekar, bavio sudskom
kojeg izrasta sadržaj, a forma se na- praviti zanimljiva priča o ljubavi i medicinom. Rad sa Dvorcinom bio je
. meće sama. „Treba baratati autentič- preljubi", kaže Irena Ristić. izuzetno iskustvo za užički ansambl.
/ nim emocijama. Moja biografija je Užice: Pozorište je u Kao gost, u predstavi je nastupila
uslovila da se okrenem sebi". U tom «reni je ovo treća profesionalna Mirjana Vukojičić, glumica Jugoslo-
smislu Ozloglašenu treba i posmatra- Ж predstava. Režirala je, a tek je minuloj sezoni imalo
venskog dramskog pozorišta: „Mo-
ti kao svojevrsnu metaestetsku istinu f $$ diplomirala, Kao da je bilo ne- probran repertoar, sa ram priznati da posle dugo vremena
o Isidori. „Predstava je postavljena kad i Milerov Kvartet. U planu Molijerom i Čehovom radim sa jednim pravim rediteljem.
autoironično, i to prija. Jednostavno, ж ima projekte u Vršcu i Somboru. Dvorcin ima osobit pristup glumcu i
htela sam da se sama distanciram od ||Nema predrasuda o provinciji, kao stubovima, samom pozorišnom činu, i to je ono
fetisizacije sebe". $$ ali ne bi tamo ostala jer je Beog- sto prija — izvesnastrogost i nežnost
Za vreme premijere stajala je sa Stra­ Ц rad njen grad. „Stalno treba radi- priprema prvu dramu istovremeno, i njegovo ogromno zna-
ne. Bila je oznojena i uzbudena. ,,Vo- zemljaka Suetislava nje". Premijera Galeba bila je 29.
Ж ti. Pauza u režiranju stvara pra-
lim ljude koji se bave mojim rečima. Ж zan hod u kome se osećaš besko- marta, a predstavu je već videla pub-
Dragana mi je puno pomogla da na- Basare i „Kraljevića lika Novog Sada, Beograda, Krušev-
pravim distancu od sebe". Priprema ristan". Problemi koji prate rad u po-
zorištu i mladog umetnika ne mogu
modnu reviju-predstavu za koju će je pokolebati. I dalje je entuzijasta i Marka" Siniše ca, Paraćina, Pirota i Danilovgrada.
sama kreirati modele. ,Ja sam za to optimista. To se vidi iz njenog karak- Kouačevića, ali i dalje
da se bavim totalnom umetnošću. U tera, primećuje po postupcima, i na- 0 kraJa sezone, ili do kraja
tom smislu kao pisac ne osećam se ne misli na najmlaau godine, pozoriste planira
ugroženom u novoj postavci pozoriš- ravno po onome sto misli. „Zaista ve- publiku dva značajna projekta. Prvi
ta. Pisac je vrsta medija i kao takav rujem, pozoriste može da promeni Шје dramsko delo užičkog,
svet ili bar da natera izvestan broj
trajno opstaje". Za nju je umetnost ljudi da razmišlja na drugačiji način". žičko Narodno pozoriste po- afirmisanog pisca Svetislava
$$•; »afirmisanog
sve, ali treba ići svojim putem baš Ona ostavlja po strani avangardu i Ж Basare. Drama se zove Crna
znato je po tome sto je pru- . .. , . -
kao sto to ona čini, bez obzira na sve postmodernu i veruje u pozoriste pri­ Л hronika, a režiraće je Bran-
žalo šansu mladim reditelji-

U
moguće konsekvence. „Bez talasanja, ko Popovic. Tekst Siniše Ko-
bez skretanja pažnje nema ništa. Na- ce, glumca i sukoba. Doduše, jos se ma koji su diplomske pred-
vačevića Kraljević Marko
stupom porucujem mnogo toga — da nije oprobala u predstavama koje bi stave režirali na njegovoj
trebalo bi da režira Branis-
odudarale od klasičnih konvencija. sceni, sa domaćim ansam-
se distanciram od ludosti i opsednu- Možda je jos mlada, a možda i zato lav Mićunović. Ovaj drugi projekat je
tosti politikom našeg gradanstva. I što smatra da je avangarda postala blom. To je, takođe, pozoris­
te koje je u repertoar uvrsti- ambiciozno zamišljen. U predstavi bi
moj poslednji nastup na premijeri vi­ trebalo da gostuju neki naši značajni
se je pozorišan nego politički, a uvek deo establišmenta. „Ne može biti lo veliki broj praizvodenja
glumci, ali o tom-potom, kada bude
se politički interpretira. Meni je do- avangarda ono sto postoji godinama i domaćih dramskih tekstova.
„zaokružena finansijska konstrukci-
sta toga i zelirn da pokažem kako je ono što svi rade. Postmoderna već Brižljiva pažnja poklanja se i dram-
ja".
uveliko šlajfuje". S druge strane, Ire- skoj klasici.
vreme da se okrenemo lepom i ljuba- nina režija Ozloglašene razbija klasič- Pozoriste je u ovoj sezoni igralo i dve
vi". Kaže da uskoro odlazi. Povlači se nu formu monodrame. „Teško je reži- Tako koncipiran repertoar pozoriste
Dramatizacija jednog iz javnosti da bi pisala. je zadrzalo i u sezoni koja je na izma- najuspelije predstave iz prethodne:
rati monodramu bez iskusnog glum­ ku. Namerno ne želeći da podilazi Prine Rastko — monah Sava Milova-
„skandaloznog" ca i duhovitog teksta. Uvek postoji ukusu publike, ono je jedno od ret- na Vitezovića, u režiji Slobodana Su-
zloglašena je prva monodra- opasnost da postane gnjavatorska. kih, možda jedino pozorište u unut- Ijagiča, i Rado ide Srbin u vojnike^o-
romana okupila je na ma Dragane Đukić. Do sada Zato sam se poigravala sa zvukom,- rašnjosti Srbije, koje nije igralo ni jed­ re Ćosića, u režiji Branka Popovića.
zajedničkom poslu ж Ww je prolazila, već dobro po- svetlom i ostalim scenskim sredstvi- no delo Reja JCunija, „posrbljenog" ili (Popovic je, da podsetimo, i upravnik
Wznatim, putem mladog ma. Režija bi mogla da bude sposob- u originalu. Želeći da publici ponudi pozorišta).
spisateljicu Isidoru Ш glumca — epizodne uloge u nost čoveka da sve i svašta uklopi u dobru komediju, posegio je za Molije- Dobro osmišljenom repertoaru pozo-
Bjelicu, rediteljku Ш predstavama Ricard III, Lju- savršenu umetnicku celinu". Smatra
bav i Kneginja od Foli-Ber- da su, na srecu, u nekim beograd-
rovim Učenim ženama koje je režira- rišta moglo bi se ozbiljno zameriti
la Lilijana Arsenov Ivanović. Gošća iz jedno: ne priprema i ne igra predsta­
Irenu Ristić i glumicu žera. „Plaši me što počinjem skim pozorištima vrata otvorena za Zrenjanina priredile je i scenski omaž ve za decu. Mali Užičani predstave za
sa monodramom. To je te- mlade reditelje. Opstaće, veruje, oni pesniku Miroslavu Antiću pod naslo-
Draganu Đukić. Tri ‘W-’ žak oblik, a mene je jako koji se poslom bave istinski i iskre- svoj uzrast gledaju samo kad gostuje
vom Garavi sokak. Obe premijere iz- neko drugo pozoriste, a to se dosada
mlade umetnice — kočilo baš to što su za nju potrebni no. □ Vladimir Popovic vedene su krajem prošle godine. s mene na uštap. ■ Nada Selakodč
dugogodišnje glumačko iskustvo i iz-
tri price. građen stil". Strahovala je kako će
sve da ispadne. Možda je i zbog toga
osta se promenila od kada bila konfuzna i uzbudena posle pre­
sam je upoznao pre pet godi- mijere. „Tekst je težak. Vise je litera-
na, ali u mnogo cernu je ista. ran nego dramski. Morala sam dosta
Nadarena, ekscentrična, ar- toga da napravim sama, jer je lik
tificijelna v oblačenju, sofis- Pandore rasplinut, pa smo Irena i ja
ticirana u nastupu, Isidora puno radile na tome da ona postane
Bjelica je ostala sklona skan- prepoznatljiva. Htele smo da je doča-
dalima. „Ne znam zašto ramo publici kao pravu sveticu i
uvek ispadne skandal. To je bludnicu". Gluma je njen ibzor. „To
možda pitanje sudbine. Ceo je, naravno, posao kao i svaki drugi,
život sam bežala od politike, a uvek samo tananiji i opipljiviji". Velika joj
su me uvaljivali u nju". Za neke je je želja da bar jednom odigra Nastas-
simpatična i draga, za druge sasvim ju Filipovnu, pa makar to bilo i za
suprotno. Sebe odreduje kao retroa- diplomski ispit: „Ona je suptilna, psi-
vangardistu. „Suviše sam avangardna
za retrotipove i kvazikonzervativce, a
opet retro za one koji se furaju na za-
starele avangardističke stvari". Iako
je stil veoma bitan, na formiranje jed-
ne ličnosti utiču i mnoge druge stvari.
Isidora nije ni estetski ni ideološki
uklopiva, ali je treba tražiti negde iz-
među Tamare Delimpicke, Sekuliće-
ve, Barilijeve i Modesti Blejz, mada
su snažan trag na njoj ostavili i
Crnjanski, američki B film, Pajkić i
ruska filozofija.
Za sada njena biografija sadrži dve iz-
vedene drame — Evriting end Noting
i Psovači — dve monodrame — Tako
je govorio Broz i Ozloglašena — i tri
knjige. ,,0d početka nisam htela da se
stavim ni u jedan književni lobi. Nije U kostiinu Supruge: Đragana
mi se dopadao način na koji mlad pi- Đukić u jednoj od dve uloge
sac treba nešto da piskara do svoje u monodrami „ Ozloglašena “

gomilam recepte, a lekova nema pa
nema. Ja, dakle, vrlo dobro osećam
ovo stanje na sopstvenoj koži.
Ja sam nešto mnogo gore od
pesimiste: Aleksandar
Obrenović
(Snimio Slobodan
Mladenović)
I/ ste jedan od onih pisaca ko­
ji se ne angažuju u politič-
kom životu. Ne pisete petici-
le: bice ovo, te bice ono... Ja samo janja da ,,daviteN, voleli kao pisca i u vanje preciznih pravila ponude i po-
inostranstvu. Sada kada je embargo, traznje, utemeljen na iskustvima
uspevate li da „razonodite" i one s društva u kome se ništa ne prepušta
druge strane granice? Kako se na vas slučaju.
odrazio embargo? Svestan navika sredine kojoj se obra-
a se vratimo dramama. U Katastrofalno, finansijski. Veze sam ća, Dunđerović neprestano povlači
Beogradskom dramskom održao, ali oni tamo ne traže moje paralelu između americkog sistema
pozorištu igra se vaš„Povra- tekstove, a mogu vam reći da se i ja rada i ovdašnje prakse, nagoveštava-
.'. tak Don Zuana" ali vas pre ne raspadam od nuđenja. Jašno mi je jući konkretna, praktična rešenja.
Ж du8° П1Је bilo na našim kako stoji stvar sa nama u belom sve- Osim što daje pregled istorijskog raz-
scenama. Zašto? tu. Ne znam, možda... ako bih nešto voja menadžmenta, s posebnim os-
. ■, Mogao bih vazdan da govo- navaljivao, ali ne navaljujem. Zato vrtom na funkciju u pozorištu, on u
• rim i govorim, ali verovatno mogu reći da me Slovenci neprekid- studiji precizno analizira sve me-
ni jedan odgovor ne bi bio no repriziraju. Ali, nikako da dodem nadžmentske segmente složene pozo-
tačan. Možda sam bio petao do tih para. Do para bih mogao da rišne strukture i navodi mnogobrojna
koji je pre vremena kukuriknuo, pa dodem kad bih otišao u Ljubljanu... menadzmentska zanimanja i odgova-
su ga strpali ц lonac, ali ga nisu doku- Što je, opet, finansijski izazov... rajuća konkretna zaduženja u pozo-
vali, pa sad opet kukuričem ali zakas- Honorar koji bi tamo dobio znatno je rištu. (Muzej pozorišne umetnosti Sr-
nelo. Mnogima su moji dijalozi pre manji od putnih troškova , ne raču- bije i ATL International Enterprises
četrdeset godina zvučali avangardno, nam li maltretiranja na putu... Ltd, Beograd, 1993).
previse uprošćeno, neshvatljivo. Naš
narod voli epsko izražavanje, možda
ne nas naroa nego om koji su ga vo-
dili. Ja nisam ljubitelj epskog izraža-
it
wSttir
oće li se posle embarga te
Ш veze obnoviti?
Hoće, ali će to ići dosta spo-
vanja. Ja sam gradsko dete. Volim da Ж-Жго' ier *tamo se meniaju gar- Dragana Čolić:
dijalog osim osnovnog značenja ima i niture. Neće ići tako jednos- „Narodno pozorište u
neka druga koja se ne mogu odmah tavno.
uhvatiti. Ne znam! A možda moji tek-
stovi i ne valjaju. Ja sam malo izvo-
den...
i Opet jedno „realističko" Smederevu 1950-1956"
№ predvidanje?
Bolje je da ne pričam. Za dmah posle Drugog svetskog ra-
E, to je ono sto me interesuje... ® razliku od razuma,. ljudska ®ata Srbijaje postala najrazvijenija
Izvodili su me u mnogim zemljama, i glupost je neograničena. Nikako se I Hi, po broju pozorišta, najbogatija
iza i ispred „gvozdene zavese". Kad ne bi moglo reći da čovekom vlada Mkulturna sredina nekadašnje Ju-
sam mogao da odgovaram ukusu tih razum, već nešto iracionalno, živo- W goslavije. Ali, već u sezoni
— ne mogu da kažem slušalaca, jer tinjski nagon. Samo, za razliku od ži- 1955/56, na osnovu sugestije centra
ne znam koliko je to ljudi slušalo i da votinje, čovek ima mnogo goru na- tadašnje vlasti, a po odlukama grad-
li je uopšte slušalo, ali urednika koji rav. skih odbora, nekoliko provincijskih
mi nisu ni rod ni pomozi bog — ako Životinja ubija drugu životinju zato teatara je zatvoreno. Ta sudbina je
sam tamo nailazio na razumevanje, što je gladna. Jedan čovek ubije ne sa­ zadesila pozorišta u Pancevu, Kralje-
to znači da je to odgovaralo tom ni- mo jednog, drugog, nego jos stotinu vu (tada Rankovićevu), Čačku, Valje-
vou tamo. iz zadovoljstva. Da pokaže koliko je vu, Svetozarevu (danas Jagodini),
Možda je problem u tome sto u va- moćan, ubije stotinu, onda njegov Prokuplju, Kosovskoj Mitrovici, Piro-
šim dramam nije čvrsto odreden mi- protivnik ubije hiljadu. Čovek ni na tu, Vranju, Sremskoj Mitrovici. Mo-
je? U domaćim, rado gledanim dra­ čemu ne radi toliko kao na uništava- nografija je posvećena kratkom zivo-
mama, milje je vrlo važan. nju svog roda. Tu je postigao najveće tu Narodnog pozorišta u Smederevu.
Ako je u pitanju neki grad, ja mu iz- uspehe. Na osnovu prikupljenih materijala,
mislim ime. Ne dajem imena pravih Toga ima i u vasirn dramama, na pri­ uvida u arhivsku građu, pozorišnih
gradova, pravih ulica, jer bi to neko mer u „Nebeskom obredu". kritika i razgovora sa ucesnicima i
mogao uporediti u stvarnosti po reći: Verovatno. Jednom sam gledao neki svedocima, Dragana Čolić rekonstru-
nije tako, nego ovako. Ja jednostav- film 0 mravima i termitima. Oni se iše vreme i uslove u kojima su nasta-
no, kao što sve ličnosti izmislim, iz- ne sukobljavaju zato što na jednom jale predstave. Ukazujući na činjeni-
mislim i mesto. Ali opet su kritičari mestu nema dovoljno prostora i za cu da finansijski razlozi (iako nimalo
govorili: Evo čoveka koji je naslikao jedne i za druge. Ne! Oni se traže da sjajni) nisu presudno uticali na zatva-
naše vreme, naše mesto! Pozorišni bi se tukli. Traže se, i onda se uništa- ranje pozorišta, otkrivajuci prevas-
komad je posebna vrsta stvarnosti. vaju do poslednjeg... hodno političku pozadinu prinudnog
Kao što je voda H2O: imate kiseonik, Etničko čišćenje? gušenja smederevskog Narodnog po-

V
je, zahteve, molbe, žalbe... imate vodonik. To su dve različite Do poslednjeg! Kad mravu ostane sa­ zorišta, ova knjiga indirektno podse-
stvari, ali ako ih smutite u odredenoj mo glava sa štipaljkama, i ta glava se ća na to da ovaj grad do danas nije
razmeri, dobijete vodu. To je nešto bori, kolje onog termita. To me je uspeo da se izdigne iznad amater-
sasvim novo. Nije ni Њ ni 0. To je podsetilo na čoveka. skog, mada veoma vrednog, nivoa de-

TERMITJ
Aleksandar
Sve svoje proteste, peticije,
zahteve, molbe iznosim u
svojim tekstovima i nemam
voda. Tako je i sa dramom, ili slikom, Znači, nalik smo na mrava?
ili bilo čime.
Ni jezik vaših likova, iako ima psiho-
loških specifičnosti, nije nacionalno
obojen, ni folklorno, ni...
lovanja, i sporadičnih prestoničkih
I na termite! ■ Marina Milivojević gostovanja. (Muzej pozorišne umet­
nosti Srbije, Beograd — Smederevo,
1993)- ■

Postoji staleski jezik.

potrebu da bilo šta van toga
Obrenović, dramski uradim. Svoje „savremene"
proteste napisao sam pre
pisac, upitan zašto ga
mnogo godina, mada ne u tako otvo-
dago nije bilo na renoj formi. Ako to neko ne čita, ne
sluša, ne gleda, ja nisam kriv.
našim scenama: Kažu da se pisci moraju angažovati,
„Mogao bih vazdan da su pisci, glumci, umetnici „savest
društva"?
"da govorim i Nikada nisam mislio da su pisci „sa­
govorim, ali vest jeđnog društva". Pisci su pre sve-
ga pisci tog društva. Možda su i sa­
verovatno ni jedan vest, ali su pre svega pisci. Pisci treba
da pišu, a društvo, ovo sadašnje ili
odgovor ne bi bio buduće, proceniće da li je bila savest
ili nešto drugo.
tačan.
Nema ni slenga...
Ima malo slenga starije generacije, jer
UШ
su kod mene junaci često starija lica.
Čula sam da ste kao mladi glumac u
„Krsmancu"jako dobro tumačili ulo-
ge staraca.
Stvarno ne znam zašto je tako. Istina
je da sam najvise pisao 0 starim ljudi-
ma. Kad je počinjala da radi pozoriš-
na akademija, konkurisao sam za Studija Aleksandra
dramaturški odsek. Polagao sam pri-
jemni ispit, dr Hugo Klajn je bio u ko- Dunđerovića
misiji. On me je pitao — već je bio re-
žirao Nebeski obred — zašto ja kao isana na osnovu doktorske teze
koju je Dunđerović odbranio u
mlad čovek stalno pišem 0 starcima.
Ja sam mu rekao: „Dragi doktore, vi Sjedinjenim Američkim Država-

Da li vas je, ipak, malo iznenadilo
Možda sam ovo što se desilo oko nas?
bio petao koji je pre Ne. Od čoveka me ništa ne može iz-
nenaditi, jer je, za razliku od razuma,
vremena kukuriknuo, ljudska glupost neograničena. Čovek
nikad neće dosegnuti granice svoje
pa su ga strpali u gluposti.
lonac, ali ga nisu Vi ste, znači, ubeđeni pesimista?
Ne, ja sam nešto mnogo gore od pesi­
dokuoali, miste. Ja sam realista.
Uz toliku dozu „realizma" rnozete li
>pa sad opet . da se povremeno ogradite od onoga
kukuričern ali što se dešava oko nas i sa nama?
Na meni društvo, ili već ne znam ko,
zakasnelo". sprovođi nešto kao lapot. Ja sam hro-
nični bolesnik od neizlečivih bolesti,
a za te bolesti sada nema lekova. Me­
ni ostaje ili da ozdravim ili da um-
P
ste psihijatar, vi meni odgovorite." ma, gde je nastavio školovanje
pošto je diplomirao na beograd­
Zbog čega pisete minijature? One ni­ skom Fakultetu dramskih umetnosti
su omiljeni oblik, čak bi se moglo reći (Odsek za pozorišnu i radio režiju),
da se vrlo retko pišu. knjiga Menadžment u pozorištu na
A zašto bih nešto sto mogu napisati sistematičan način analizira organi-
zacionu praksu americkog (i komer-
na pet strana razvlacio na pedeset ili
petsto? Zašto bih davio ljude na pet- cijalnog i nekomercijalnog) pozorišta
sto strana kad mogu biti zabavan na koje se rigoroznim sistemom rada na-
pet? Kratka drama mora da sadrži metnulo kao izuzetno efikasan tea­
sve ono što i kabasta drama od pet Ci­ tarski model. Prilagoden uslovima
nova. Osnovno moje načelo je: ne da- slobodnog tržišta, taj model uvek ra-
viti poštovanu publiku. čuna na složen sistem menadžmen-
Pretpostavljam da su vas, zbog odbi- tske (upravljačke) podrške, na uvaza-'
 — Ivana Vujić; Per Ulov Enkvist: Noe
tribada — Zoran Ratković; Dzo Or­
ton: Velika pljačka - Dejan Mijač.
Bitef teatar
Milan Delčić: Hardcore transsex one
man show (Radmilo gnusni i Radmi­
la pogana) — Milan Delčić i Dušana
Nikolić; Nebojša Pajkić: Trinidad —
Milutin Petrović; Silvija Jestrović: Ka-
bare Nova Evropa (Lota Lenija) —
Mirjana Karanović, Katarina Gojko-
vić i Tamara Vučković.
Beogradsko dramsko
pozorište
Velika scena
Vojislav Jovanović Marambo: Nasi
očevi — Ana Miljanić; Eshil: Sedmo-
rica protiv Tebe - Nikita Milivoje-
vić; Pol Zindeli: Uticajgama zraka na
sablasne nevene — Ivana Ašković.
Nova scena
son №И
Višak džepova - a možda /
nagrada - „Čudo u Šarganu"
— Ijubomira Simovića, SNP
Novi Sad
A.N. Ostrovski: Talenti i obožavaoci Srpsko narodno
Hajner Miler: Kvartet— Irena Ristić; — Ljubomir Draškić; Dario Fo: Sim
Aleksandar Obrenović: Povratak čajna smrtjednog anarhiste — Dusan pozorište mi: Ron Klar i Sem Bobrik: Jesi li to
Don Žuana — Kokan Mladenović; Petrović; Radoslav Pavlović: Čaruga ti Normane - Nikita Milivojević^
Rejmond Karver: Dvorišna rasproda- — Dušan Petrovid; Dušan Kovačević: Ljubomir Simović: Čudo u Šarganu
ja — Saša Malešević; Milan Begović:
Povratak ratnika (Bez trećeg) — Ne-
Maratonci tree počasni krug — Ko­
kan Mladenović; Vladimir Andrid —
— Egon Savin; Milos Nikolic: Kovači
— Branislav Mićunović; Ljudimila
№К
bojša Šurlan. Vojsilav Kostić: Ko se šunja iza žbu- Razumovska: Draga Jelena Sergejev­ Narodno pozorište

№
Scena na spratu nja — Zoran Ratković; Molijer: Don na — Branko Popovic (projekat sa
Zuan — Zoran Ratković; Crvenkapa zrenjaninskim pozorištem); Radoje Sterija
Ežen Jonesko: Instrukcija — Vlada Domanović: Vođa — Radoslav Mi-
— kolektivna režija. v Gordan Mihić: Siroti mali hrčki —
Plaović. lenković; Džeri Bok — Džozef stejn:
Klub krst Nikola Pejaković; Kosta Trifković:
Violinista na krovu — Voja Soldato-
Ljubavno pismo — Dimitrije Đurko-
Happy night — Milenko Bodirogić; vić; J. St. Popović: Kir Janja — Lju- vić; Semjuel Beket: Krajpartije — Sa-

ши
Jugoslovenska
pozorišta u sezoni
1992/93.
м modre kose — Vida Ognjenović; Dej-
Boško Buha
Branislav Nušić: Put око sveta — De­
jan Mijač; Ljubivoje Ršumović i Вга-
na Crnčević: Menjalica (novogodišnja
predstava) — Mirjana Ojdanić; Mi­
odrag Stanisavljević: Vasilisa Рге-
krasna — Milan Karadžić.
Duško Radović
Mala scena
Dušan Radović: Kako su nastale ruz-
ne reči — Vladimir Manojlović i Vla­
dimir Andrić; Viča Balabanov: Setio
sam se — Dragolsav Todorović; Igor
Bojović: Baš — Celik — Milan Kara­
dzic.
Večernja scena
Tatjana Peternek: Poslednji sunčani
dan — Primoz Bebler; Isidora Bjeli-
ca: Ozloglašena — Irena Ristić.
Atelje 212
Aleksandar Puškin: Boris Godunov
— Zoran Ratković; Nikolaj Ostrov­
ski: Kola mudrosti, dvoja ludosti —
Dejan Mijač; Borislav Pekić: Vreme
čuda — Radmila Vojvodić; A.P. Če-
hov: Ujka Vanja — Nikola Jeftić; Maj-
kl Frejn: Iza kulisa — Alisa Stojano-
vić; August Strindberg: Otac — Ra­
doslav Milenković.
Obnovljene premijere
Nikolaj Ostrovski: Kola mudrosti
dvoja ludosti — Dejan Mijač; Boris­
lav Pekić: Vreme čuda — Radmila
Vojvodić; Džerom Kilti: Dragi moj
lažljivče — Milenko Maričić; Per
Ulov Enkvist: Iz života kišnih glista
Aleksandar Dima: Dama s kameiija-
ma — Svetislav Goncić
Jugoslovensko
dramsko pozorište
Viljem Sekspir: Hamlet — Gorčin
Stojanović; Milosav Mirković: Balade
sa Zeitinlika — Miroslav Belović; Vi­
ljem Sekspir: Vesele žene Vindzorske
— Branko Plesa; Moris Meterlink:
Plava ptica — Irfan Mensur; Sen Se-
pard: Ludi od ljubavi — režija kolek-
tivna; Vida Ognjenović: Devojka
vid Mamet: Čikaške perverzije —
Omar Abu el Rub; Labis; Florentski
šešir — Ljubomir Draškić; Georg Ta-
bori: Majn kampf— Gordin Stojano-
vid.
Tedtar T
Stevan Sremac - Radoslav Dorić: /v-
kova slava — Radoslav Doric; Alek­
sandar Dima: Tri musketara — Alek­
sandar Tovstonogov; Dulio Skarnici
— Renco Parabuzi: Visoka škola foli-
raže — Vladimir Lazić; Slobodan No-
vakovid — Vojkan Borisavljević: Tri
frtalja Beograda — Jovan Ristid; Ka-
bqre (po filmu Boba Fosa) — Soja Jo­
vanovic i Alisa Stojanovid.
Zvezdara teatar
Nebojša Romčević: Grobljanska —
Jovica Pavic; Radoslav Pavlović: Ča-
ruga — Milos Radovic.
Narodno pozorište
Džon Ozborn: Osvrni se u gnevu —
Balsa Dogo; Jovan Sterija Popovic:
Kir-Janja — Egon Savin; Peter Miler:
Tužna je nedelja — Božidar Đurović;
Kosta Trifković: Izbiračica — Rados­
lav Zlatan Doric; Samjuel Besket:
Krajpartije — Pavle Lazid; Zoran Bo-
žović: Dijamantska ogrlica — Gradi-
mir Mirkovic.
Pozorištance Puž
Branko Milidević: Snežana i sedam-
-osam patuljaka — Slobodanka Alek-
sid; Igor Bojovid: Krdža Brdža protiv
Milenka Savršenka — Milenko Za-
blećanski; Momcilo Kovadevid: Su-
perklinja — Branko Milićević.
J. St. Popovic: Rodoljupci — Velimir
Mitrović; Borislav Stanković: Košta-
na — Branislav Mićunović; Stevan
Sremac - Radoslav Doric: Ivkova
slava — Radoslav Doric. v vić.
UIKE
Molijer: Učene žene — Ljiljana Iva­
novic Arsenov; Miroslav Antić: Gara-
vi sokak — Ljiljana Ivanović Arse­
nov; A.P. Čehov: Galeb — Vitalij
Dvorcin; Siniša Kovačević: Kraljević
Marko — Branislav Mićunović; Sve­
tislav Basara: Crna hronika — Bran­
ko Popovic.
MIC
v
Molijer: Skapenove podvale — Alek­
sandra Kovačević; Kolodi: Pinokio —
Mima Janković; Siniša Kovačević:
General Milan D. Nedić — Nebojša
Bradic; Ljubivoje Ršumović: Pozoriš-
tarije — Voja Soldatović; Zoran Bo­
zovic: Šumski raj — Voja Soldatović;
Atila Farago: Bogalj — Nebojša Bra­
dic. v dem princ — Voja Soldatović; Braća
Ш Mačković; Miroslav Nastasijević: Tra-
Lenford Viison: Zapali me — Branis­
lav Guzina; Nebojša Romčević: Site u
vazduhu — Branislava Stefanović;
Ana Milovanović: Božićna bajka —
Ana Milovanović; Radoslav Doric:
Strankadžije - Milan Bogosavljević;
Zoran Božović: Dijamantska ogrlica
— Miomir Stamenković.
Branislav Nušić: Ne očajavajte nikad!
— Živorad Mitrović; Branko Popo­
vic: Nindža kornjača — Branko Po­
povic; Rej Kuni: Pokvarenjak u hote-
lu — Slobodan l. Jovanović; Vasja
Stanković: Guliver u vuejoj dolini —
Vasja Stanković; Molijer: Žorž Dan-
den — Asparuh Paunov.
ZKM
Duško Trifunović: Ima neka tajna ve-
za — Dragan Jović; Siniša Kovačević:
Denera! Milan D. Nedić — Nebojša
Bradić; Ljudmila Razumovska: Draga
Jelena Sergejevna — Branko Popo­
vic; Milan Tutorov: Talijini komenta-
ri — Branko Popovic.
boslav Majera; Radoslav Dorić: Kad
bi Sombor bio Holivud — Radoslav
Dorić; Z. Ristović. D. Trifunović, P.
Vranešević: Kuvarice — Zoran Risto-
Ujvideki szinhaz
(Novosadsko
pozorište)
Džon Štajnbek: Miševi i Ijudi — Fri-
đeš Kovač; Sečenj, santo, Fenješ: Ran-
devu кгај Dunava — Ištavan Mislai;
Atila Farago: Bogalj — Bela Mere;
Noel Kauard: Nestašni duh — Bela
Mere; Gabor Gergei: Glave Ferdinan-
sdu — Lajoš Šoltiš; Zoltan Baranci-
juš; Kabare — Tibor Vajda; Laslo Ne-
met: Papučar— Atila Viđnjanski.
Pozorište mladih
Ljubivoje Ršumović: Pozorište u ко-
feru — Voja Soldatović; Piter Gros:
Uhca tra-ia-la — Emilija Mačković;
Den Totero: Kineske bajke — Ukra-
Grim: Veseli muzičari — Emilija
pavi zmaj — Zoran Šarić.
Ж0В10 ■■
NZ0WE FODGOMCA
Harold Pinter: Egzekutori — Gojko
Celebić; Vida Ognjenović: Maj neim
tz Mitar— Božidar Đurović.
ШК
Narodno
pozorišteLjubiša
. Jovanović
Rej Kuni: Luda noć u hotelu Jugosla­
via - Aleksandar Đorđević; Vladi­
mir Andnc: Pustolovina Zmaja Og-
njena Aleksandar Đorđevićl Zlati
Retar Lazic i Jelica Vojinović Bo
ša Latinović; Molijer: Uobraženi bo-
lesnik— Mitroivć; Dušan Kova-
čević: Urnebesna tragedija — Tatjana
Mandić;
Viljem Šeksipr: Hamlet — Andraš
Urban;
шк
Aldo Nikolaj: Ukopaj moga muža —
Ljiljana Ivanovic Arsenov, Rej Kuni;
Pokvarenjak — Aleksandar Đorđe-
vić; Skarnići, Tarabuzi, Pavićević: Pa-
sulj sa čokoladom — Miroslav Pavi-
ćević; Tomislav N. Cvetković: Aliga-
tori — Dušan Mihailović; Dragan Ra-
dović: Brat od muške tetke — Radiša
Grujić; Dragoslav Mihajlović: Protii-
ve piju čaj — Oliver Viktorović; up-
ripremi: Miodrag Kulić: Želiš lida ti
vežem oči — Radiša Grujić.
Dečjem fondu solidarnosti Udru
ženja dramskih umetnika Srbije iz
meseca u mesec pridružuje se sve
vise (kako se to kaže — Ijudi do-
bre volje)— donatora i sponzora.
Cilj je pomoć socijalno ugroženim
mališanima i stipendiranje njiho-
vog školovanja (izuzetna pomoć
firme Bel pagette i Credibel ban-
ke). Tako ovog meseca, PPFemks
iz Beograđa (Krfska 7a) otvara
Prodajnu galeriju slika naivaca i
amatera, gde će od prihoda biti iz-
dvajan procenat za Fond, a u
Klub solidarnosti učlanili su se i
Robne kuće Beograd, Beogradska
Banka D. D. i C. Market. Posebno
mesto, svakako, zaslužuje Somi
export-import zajedno sa svojim
ruskim partnerom, koji je Fondu
poklonio dve kino garniture (pa
će sad klinci i klinceze moći da
gledaju crtaće). Zaboravne treba
podsetiti da Dečiji fond, uz Čajnu
kuhinju i raziičite akcije za razo-
nodu mališana, zbrinjava oko
1200 najugroženije đece.
—— .1 .
 u Narodnom pozorištu Anku, uska- da zaradi slavu improvizijud, doda-
kala sam i u derku, igrala sam Danicu jući...
u Narodnom poslaniku, sa Persidom Ne, ja to ne volim. Ja, ovako, svašta
sam proslavila trideset godina rada, radim... pisern, slikam, recitujem...
igrala sam Ginu u „Ožalošćenoj poro- mogu da improvizujem kad nastu-
did", i za nju 1964. dobila Sterijinu pam na estradi. Evo, pozivam vas da
nagradu. U Vlasti sam bila Mica, za- dodete 23. juna u Jugoslovensko
tim sam više od hiljadu puta govorila dramsko na vece „Branka Veselino-
delove raznih uloga. Često sam na- vić i kolege". Bide dvadeset pet glu­
stupala sama, a ponekad su mi druš- maca i sav prihod ide za decu nastra-
tvo pravile Rahela Ferari, Mira Stupi- dalu u ratu. Gospodin Ćirilov je sa
ca, ili od mlađih Đurđija Cvetić, Ceca odusevljenjem prihvatio moju inicija-
Bojković. Igrala sam po celom svetu: tivu da humano zavrsimo sezonu ko­
u Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj, ja se, inače, zvanicno, zavrsava 22. ju­
Rusiji. Osim toga, kao „estradna ak- na. Mislim da će doći i moja divna
trisa* imala i svoje posebne veceri. Rahela Ferari i onda cerno odigrati
Nedavno je za Ginisa otišao podatak Ginu i Sarku koju ona jos uvek drzi
da 45 godina ucestvujem u radio-emi- cilom. Na kraju, da se razumemo, ja
sijama „Vesele veceri". Na radiju po- sam veliki improvizator, ali nikada u
stoji trajni snimak Ožalošćene poro- pozoristu!
Branka Veselinović, dice sa Milivojem Živanovićem, Ne- asto su reditdji baš vas traži-
venkom Mikulid, Mijom Aleksidem... li kad su režirali Nušića?
ovogodišnja dobitnica Rahela Ferari i tu igra Sarku. Ja bez
Ja Jesam vedrog duha, ali u
nagrade „Branislav Nušića nikada nisam bila. Ako bih sebi nosim i tugu. To su po­
nastupala u „Veseloj veceri", ubacila ll? tvrdili mnogi koji su me gle-
Nušić" bih ponešto iz Autobiografije. ж dali i koji su rekli da moje
Zašto baš toliko volite Nušića, šta $$ oci nisu samo vesele. Ni je-
nate li, uopšte, koliko puts vam kod njega najviše leži? dan od Nusidevih likova nije
ste bili Nušićeva junakinja i Nušid je bogat, u njegovom repertoa- |$$$ samo sredan. Nušić je zaista
koliko njih je, vama zahvalju- ru morate da igrate razne karaktere. Ž81 klasik i kad neko kaže da je
Z
jući, ostalo u pamćenju? Moja Gina je bila jedna tužna, ne- šarlatan, ja to ne mogu da razumem.
srećna žena, unjkava, sirota... Vina- Svi njegovi likovi su nesredni i nece-
ver je svojevremeno rekao: Alai ti ve- mu teže: ili hode novce, ili su ambici-
ra, Branka, da te je Nušić video, on bi ozni, ili žele da prevare... A to je up­
Ginu upravo tako napisao! Gina je bi-. ravo danas jako aktuelno. U društvu
la jadna, sva otrcana, tu je bio taj 4asih kvazi-velidina toliko je skoroje-
njen muž Proka, svi smo se grabili za vida, oni vas ne gledaju u oci dok vas
Kada su mi nedavno uručiva- njegov imetak a nismo dobili nista. tapšu po ramenu. Ili vas gledaju a
li nagradu za životno delo, Što se tiče Anke, ona je bila jedan drugoga tapšu. Ja sam zbog toga bila
na povelji je pisalo: ,,Za tu- „huncut", pa onda Persida, matora, uvek nesredna i zato sam volela Nuši-
mačenje Nušićevih likova, u neudata devojka. Kad sam je 69. igra­ da. Ja i moj muž Mlada igrali smo Soj -
godini i životu..." Ja sam ka- la, imala sam vise od četrdeset godi­ ku i Simu u Dr dobili i neke nagrade.
zala publici, koja je došla u na, igrala sam je sa zadovoljstvom, Ja ovako mršava, uvek sam bila neka-
Pozorišni muzej, da sam ja sa šesna- frfljala-sam kao ona. U Nušiću, jed- ko glavna.
est i po godina Nušića srela u Glu- nostavno, možete naci svaki karak- Sve što sam radila dobro sam pripre-
mačkoj Školi u Narodnom pozoristu, ter, pa dak i poslovne žene. Inace, ja mila, igrala sam po svim kontinenti-
kada sam polagala ispit sa Trifkovide- nisam improvizator i ne volim da ma, kuglu zemljinu obišla deset-jeda-
vom milom glumicom. Pomilovao pravim šetnje izvan teksta i onoga što naest puta...
me je po kosi i гекао: Ti deš biti vese- mi kaže reditelj, narodito ako radim Ko vam je od partnera najviše snage
la glumica! Kasnije sam, posle škole, sa velikim rediteljem. Ako se i doda- davao?
odlazila kod Gece Kona da bih ga vi- valo nešto, moralo je biti u dogovoru Ja sam volela sve partnere. Meni je
dela. Geca Kon je bio Nušićev izda- sa njim. divan partner bio Mija Aleksic, pa
vač i ovaj je, otprilike svakoga dana A vedna glumaca jedva čeka Nušića Petar Slovenski, draga mi je Rahela
oko podneva, svraćao u knjižaru, se- Ferari. Volela sam Živanovida, divan
deo... Mnogo sam se sa đacima sme- partner mi je moj Mlada. Nikolu Si-
jala kad sam im, povodom stogodiš- Tužna, unjkava sirota: mida volim... E, taj Nušid! Znao je da
njice Nušićevog rođenja, rekla da Branka Veselinović kao društvo sede, da ga na neki nacin oja-
sam ga lično poznavala. Deca su se Nušićeva Gina (slika Dese di. Niko posle rata nije tako o druš-
čudila kako znam nekoga ko je tako Pantelić) tvu pisao kao Nušić, i ja bih volela da
davno umro. Drago mi je što je Buca ovi naši današnji pisci tako otvoreno
Mirković na večeri u Pozorišnom govore o svome vremenu. I u vreme
muzeju pomenuo to da je baš meni Broza je to moglo da se kaže. Ja sam
dodeljeno da pored Nušidevog odra Nušida igrala u Karadordevu, Bugoj-
držim jastuk sa njegovim ođlikovanji- nu, na Belom dvoru, išli smo kojeku-
ma.. Igrala sam dosta njegovih žena: da... Samo se kaže, i mi idemo, na-
pravi se predstava.
To je bilo vreme kad je svaki umetnik
bio podastvovan ako ga pozove pred-
sednik Republike. On bi umeo da ka-
že: Je li, bogati, ono u Zagrebu je bilo
tako dobro da cete za dve nedelje do-
ci u Karadordevo...
Broz je voleo Nušića, i voleo je da do-
lazi u pozorište.
Za moju proslavu, za Protekdju po-
slao mi je ogromnu korpu cveca,
imam je na tavanu, ogromna je, rnoze
u nju da se sedne. Na poruci je pisalo
da dugo pozivim kao dobra glumica i
humanista. To nije važno za ceo ži-
vot, ali prija... Drago mi je priznanje
novinara Jugoslavije, pa predsednik
Milosevic je u redu stajao svojevre­
meno, u Borbi, da mi destita nagradu
za životno delo. Sama nagrada se
brzo potroši, evo ja sam deset milio-
na za životno delo dala deci, ali ono
ljudsko ostaje, i ostaje — Nušid. Ja
gledam i druge glumce u Nušiću. Da
li ih kritikujem? Znate mi Vojvodani
(mada sam ja poreklom Hercegovka)
nemamo obicaj da grube izjave daje-
mo.
Nikad ni za koga ne bih rekla da je
grozan, bože sacuvaj! Ja ne mogu za
sve „ministarke" da kažem da su bile
genijalne, odlicne. A gledala sam Ma-
ricu Popovic na filmu, Miru Stupicu i
Ljubinku Bobid u pozoristu, pa Ža-
nku Stokid. Meni je smao neprijatno
kad kažu da nema i nede biti nijedna
Gina kao Branka. To je prošlost, tre-
ba tražiti i gledati neku Ginu ovog
vremena i ne opteredivati se onim sto
je bilo. ■ Branka Krilović
Zoran Eric,
nekadašnji statista u
Ateljeu 212, danas je
cenjeni kompozitor
pozorišne muzike
ozorišna muzika je danas ne-
! Ašto sasvim drugo nego što je'
iWwbila pre pet godina. Dok je
elužila samo za promenu sce-
tHUraine ili je kratkim muzidkim
■numerama trebalo da potcrta
neki psihološki trenutak, nije
I me zanimala. To kaže kom-
I pozitor Zoran Eric, ovogodi-
■ išnji dobitnik nagrade Skup-
štine grada Beograda za, kako se u
obrazloženju kaže, originalnu i fun-
kcionalnu scensku muziku, kompo-
novanu za cetiri predstave premijer-
no izvedene u 1992. godini: Slobodna
teritorija, Kralj Ibi, Majka Hrabrost i
Hamlet. Žiri je konstatovao da, osim
velikog iskustva i izuzetne zanatske
spretnosti, Eric poseduje i nesvaki-
dašnju stvaralačku snagu u ovoj, kod
nas donekle zapostavljenoj, oblasti
muzike.
Eric je pozorišnu muziku poceo da
komponuje kada je na Fakultetu mu-
zicke umetnosti otvoren tonski stu­
dio sa tehnoloskim mogudnostima da
se brže dode do finalnog zvuka. Za-
pravo, elektronika se uvukla u muzi­
ku Zorana Erica znatno ranije, jos u
kompoziciji Miraž, koja je 1979. godi-
ne izazvala pravi sok; jer se uz violi-
nu, violu, violoncelo i ostale klasidne
orkestarske instrumente na pozornici
našao i jedan sintisajzer. Bilo je to
prvo pojavljivanje sintisajzera „uživo"
u sličnom okruženju, kod nas.
Erideva diplomska kompozicija lza
sunčevih vrata, zamišljena kao kore-
ografska slika, premijerno je prikaza-
na na Festivalu eksperimentalnih ba-
letskih scena u Kelnu. Izvođači su bili
solisti Narodnog pozorista. Iz te pet-
naestominutne kompozicije izrastao
je balet BanovičStrahinja, da bi samo
godinu dana kasnije, dakle 1982, na-
stao i drugi Eridev balet iz nacional-
nog ciklusa,/e//55veU inspirisan dra-
mom Dure Jakšića. Oba puta koreog-
raf je bila Lidija Pilipenko.
Vizuelnu komponentu lako je uoditi i
u nekim Eridevim delima koja nisu
pisana za pozorišnu scenu. Tako je u
kompoziciji Cartooon, za 13 gudada i
cembalo, pokušao da sledi tehniku
magidnog nastanka sveta mašte na
ekranu, dok u likovnom studiju pro-
lazi kroz bezbroj faza. Erideva gene-
racija je odrasla uz Diznijeve filmove,
objasnio je uoči premijernog izvode-
nja kompozicije u Sava-centru, sredi-
nom osamdesetih. Delo je postiglo
veliki uspeh u Velikoj Britaniji, a an-
sambl „Krajsler Strings" ga je snimio
na CD, zajedno sa popularnom Jed-
nostavnom simfonijom Bendžamina
Britna, za britansku kompaniju Fac­
tory.
•easto se poslednjih godina to-
WW vezao za pozoriste? Zo-
ran Eric smatra da je danas u
$$ pozoristu najživlje, pa su i
» kreativni impulsi najsnažniji.
II? Doduše, priznaje da je kao
Ж sasvim mlad amaterski radio
e«sve i svašta u pozoristu: od
1111$ statiranja do sviranja harmo-
nijuma u Ateljeu 212. Tvrdi
da se scenska muzika koju piše suš-
tinski ne razlikuje od koncertne. Ne­
ke je ideje dak prvo isprobao u pozo­
ristu, pa ih tek onda primenio u tzv.
apsolutnoj muzici. Različit dijapazon
psiholoških situacija u pojedinim
dramama, ali i rediteljska imaginaci-
ja, povremeno zahtevaju od Erica ne-
sto sto verovatno nikada ne bi radio.
Za Pašovidevog Kralja Ibija je, na pri­
mer, komponovao i rep i kantatu, a
za Hamleta Gorcina Stojanovida mo-
rao je da se uklopi u postmodernistid-
ki izraz, pa je ta muzika stilski bliža
roku.
Kompozitor klasidnog muzidkog ob-
razovanja rnoze sve. Jedino je neop-
hodno da svaku muziku oseca kao
svoju. Zato pitamo Erica: koja mu je
predstava najdraža? „Sa Sonjom Vu-
kidevid i rediteljkom Ivanom Vujid ra­
dio sam projekat Medeja koji mi je,
od svih mojih pozorišnih radova, naj-
više prirastao za srce, možda zato što
je red o plesu koji je Sonja sjajno obje-
dinila kroz jednocasovnu igru — pro-
sto stopila s muzikom. Postigli smo
ono sto smo najviše želeli: da, posle
dugogodišnjeg pojedinacnog rada,
dodemo do rezultata kojim smo svi
bili iskreno zadovoljni." Da podseti-
mo, Medeja je premijerno izvedena
na otvaranju Mitten Fessta, Festivala
srednjoevropskih zemalja, u Čivida-
leu, Italija, 1991. godine. U 1992. je
uvršdena medu pet najboljih ostvare-
nja na beogradskim scenama.
A u kojoj je predstavi Eric postigao
optimalno jedinstvo dramskog i mu-
zickog sadržaja? ,,U Pticama koje su
jedan od mojih prvenaca, a radio sam
ih sa kompozitorom Srdanom Hof-
manom za Jugoslovensko dramsko
pozoriste i u Sedmorici protiv Tebe u
Beogradskom dramskom pozoristu.
Pašovideve Ptice su postale reperna
predstava u gradu, a u Sedmorici
protiv Tebe muzika je imala inicijalni
znacaj za predstavu i prati je, u obli-
ku fona, od pocetka do kraja. Tako je
ova Eshilova tragedija dobila i treceg
glumca’" ■ Jasna Novaković

Slobodan Unkovski,
reditelj
Goran Stefanovski,
dramski pisac
Za ime Slobodana Unkovskog culo..
se prvi put (izvan Makedonije) 1973,
kada je na XIV Festivalu malih i
eksperimentalnih scena Jugoslavije u
Sarajevu prikazana njegova prva
profesionalna režija, komada „Ništa"
Artura Kopita. Na Sterijinom
pozorju 1975, a potom na Bitefu iste
godine, dramski prvenac Gorana
Stefanovskog Jane Zadrogaz"
naprečac osvaja simpatije publike i
kritike. Reditelj„Zadrogaza"je
Slobodan Unkovski. Od tada
Stefanovski i Unkovski cine
najkreativniji i najuspešniji
umetnički tandem makedonskog
pozorišta. Poslednji put nastupili su
(i naravno, pobedili) sa „Kulom
Vavilonskom" 1990, na 35.
Sterijinom pozorju, poslednjem u
okvirima bivse Jugoslavije. Krajem
marta ove godine (o čemu smo
izvestili u prethodnom broju
„Ludusa'j u Antverpenu —
kulturnom centru Evrope 1993 —
premijerno je, kao medunarodni
projekt, izvedeno „Sarajevo" Gorana
Stefanovskog u režiji Slobodana
Unkovskog.
Sagovornik
Feliks Pašić
azgovaramo u Skoplju,
četrnaestog maja devede-
set treće. Danas se u Pri-
I
lepu završava prvi festival
makedonske drame, Za
nekoliko dana u Novom
Sadu počinje Sterijino po-
zorje na kojem vas neće
biti. Sterijino pozorje!
Unkovski: Nismo bili ni u
Prilepu... Sterijino pozor­
je budi nostalgiju prema
jednom vremenu kada
Imo bili neki faktor na ši-
rem prostoru, u teatru Jugoslavije.
Praktično, ceo moj rediteljski vek —
od 1975. do 1992. godine — vezan je
za Pozorje, za mnoge uspehe i za div-
ne ljude koje smo u Novom Sadu sre-
tali.
Stefanovski: Ja imam, isto, uslovni
refleks u odnosu na Sterijino pozorje.
Proleće me uvek asocira na pejsaž
Novog Sada. Bilo je vrlo čudno ne bi­
ti- u Novom Sadu, i prošle godine, i
ove godine. Sad se odjednom taj pej-
saž prebacio na ovo područje Balka-
na, u Prilep... Mislim da nije jednos-
tavno zgužvati u smisao i uhvatiti za
gušu sve ovo što nam se dogada za-
dnjih godina. Uvek mi je teško kad
me novinari pitaju, a novinari uglav-
nom pitaju vrlo prosto i vrlo jednos-
tavno: kako ti to objašnjavaš? Jedno
vreme sam grcao pokušavajući da ob-
jasnim, pa sam onda odlučio da to pi-
tanje vratim novinarima, jer se oni, u
svetskim razmerama, trude da objas-
ne šta se to sa nama dešava. Ja nikad
u životu nisam vise novine čitao, i ni­
kad manje nisam razumevao šta se
dešava. Ne mogu da objasnim neke
stvari. Imam utisak da mi je u glavi
kompjuter koji nema dovoljno me-
morije, nema dovoljno snage u hard-
-disku da procesira stvamost.
Unkovski: Ja sam juče imao želju da
se javim Alki Kolarić u Sterijino po­
zorje da cujern da li je još tamo, šta se
događa, koje su predstave odabrane.
Nisam se javio, odlučio sam za kasni-
je... Ali, što kaže Goran, Sterijino po­
zorje se javlja kao uslovni refleks.
Živimo u vremenima kada je pozoriš-
te oko nas nadmoćnije od. mašte bilo
kog reditelja. Šta može reditelj u po-
zorištu protiv tog moćnog pozorja na-
ših života?
Unkovski: Skoro ništa... Uvek sam
bio vrlo skeptičan prema mogućem
uticaju umetnosti na naš život, sves-
tan njenih realnih dometa. Ne može
umetnost ni da prekine rat, ni da ga
usmeri... U poslednjih godinu-dve ra­
dio sam uglavnomm klasične teksto-
ve, verovatno sam u njima našao ne­
ke moguće odgovore. I radio sam Sa­
rajevo, Goranov tekst koji stvarno
ima vezu sa onim što se oko nas do­
gada, sa ovim velikim nevoljama.
Praktično sam upao u taj projekat...
Da ispričamo tu priču.
Unkovski: Priča je krajnje jednostav-
na i krajnje komplikovana. Ali, bolje
je da Goran ispriča njen prvi deo.
Stefanovski: Prošlog leta išao sam na
celu stvar uključio se Unko, počet-
raspust u Englesku i tamo sam zduš- kom februara. Ali, da bi se stvar dalje
no čitao Euripida, pošto sam shvatio
komplikovala, tek što je stigao u
da se u njegovim komadima kriju ne­ Stokholm, Unku je umrla majka, ta-
ki veliki odgovori na velika pitanja
ko da se morao vratiti. Izgledalo je
našeg vremena. I onda me je jednog kao da je projekat uklet... Neka sada
dana nazvao Haris Pašović iz Am-
Unko ispriča drugi deo price.
sterdama. Rekao mi je da je u Am­ Unkovski: Znao sam da Goran radi
sterdam stigao početkom leta, da se
sa Harisom. I, pre nego što je krenuo
vrlo ružno osećao, da nije znao šta da za Švedsku, zvao me je da mi da pro-
radi. I onda mu je Dragan Klaić pred-
čitam tekstove koje su spremali kao
ložio da naprave par skica o tome ka­ sinopsis za predstavu. Rekao sam:
ko bi izgledala eventualna predstava
Dovoljno sam ljubomoran što radite
o Sarajevu. Haris se najpre opirao toj zajedno da ne moram da citarn. Tako
ideji, ali je shvtio da bi zaista bilo pa-
da, kad me Goran pozvao, ja o pred­
metno da pretoči svoju muku u jedi- stavi zaista nisam znao ništa. Nisam
no što ume da radi — u pozorište. imao nikakvu viziju o tome kako bi
Ponudili su projekat raznim produ-
centskim grupama u Evropi, a izme-
trebalo da izgleda predstava o Saraje­
vu, ali sam imao nakupljenu energiju
du ostalih zainteresovao se i Antver­ oko rata, posebno oko rata u Bosni.
pen koji je ove godine evropska kul- Vise puta sam Jovanu Ćirilovu govo-
turna prestonica. Haris me pozvao rio, kad smo se dogovarali šta da ra-
da budem dramaturg na predstavi... dim posle Iluzija:
Sredinom novembra svi smo otišli u
Ne_ mogu da radim dok se ne završi
Stokholm i počeli tamo da radimo rat, ne zato što sam na ovoj ili onoj
komad, pošto je švedska strana odlu- strani, nego naprosto zato što mi je
čila da bude izvrsni producent pred­ neprimereno da radim predstavu bli-
stave. Kako je vreme prolazilo, Haris zu rata. A osećao sam potrebu da ar-
je postajao svestan da je njemu vrlo
komplikovano da uopšte misli o po-
zorištu — majka mu je u Sarajevu,
sestra mu je u Sarajevu, njegov grad
gori — i da je besmisleno da se bavi
pozoristem, bar na onaj način na koji Unkovski: Ne bežimo mi u
ga je do tada promišljao. Posle dugot- san, niti bežimo u pozorište
rajne muke u tom smislu, on je pre kao zamenu za život. Ali, kad
nove godine uzeo lažnu novinarsku se neko tako dugo bavi
propusnicuu i u bornim kolima Un- pozoristem, kao što se ja
profora vratio se u ovaj grad. Ostala bavim, onda je zaista teško
je gomila teksta za predstavu koju ja da se kaže gde je mojpravi
u to vreme nisam mogao ni da naslu- život igde je moja realnost:
tim. Producenti su se našli u škripcu. da li je ona od deset do pet
Medutim, Haris je ostavio faks u ko- kada probam, ili je ona od
me je molio ekipu da nastavi da radi. pet do deset kada živim sa
Posle niza dogovora i komplikacija, u svojom porodicom?
 mesecima sedeo tamo radedi moje de- Sarajeva su, naravno, sastavljeni i od
tiri predstave. Kad se raspala Jugosla­ džamija, i od kupola, i od televizij-
via, stalno su me pitali: kako de to da skih antena. Pevaju pesme „Momo" i
utide na kulturni prostor? Odgovarao „Uzeir", or.a dva oblakodera. Onda
sam da je pozorište jače od toga, da pevaju pesmu Sarajevu Vukovar i
de održati svoje veze. Sad se pokazuje Dubrovnik. Pevaju pesmu vode Sara­
da to nije tako jednostavno. jeva. Peva pesmu vazduh Sarajeva.
Pevaju pesme ptice selice Sarajeva.
Jedna roda peva pesmu u ime ptica
a se vratimo P1™! Р™1: selica,
: pa kaže kako su ove zime od-
šta je to, zapravo „Sara- ludile da ostanu u Sarajevu da po-
ievo"? mognu drugim pticama da prežive.
Stefanovski: Celo vre- Čini se kao da se priroda pobunila,
Ц me, pišući komad, ja kao da je priroda ustala da spase ono
W Ц sam imao na umu cetiri malo smisla... Koje su to snage, na
Ц OS stiha Abdulaha Sidrana. kraju, koje nam mogu pomoci da se
Stihovi su iz pesme I iščupamo? To su šamanske snage. To
Ш H drugi su pjevali o tebi" su snage vode, vazduha i zemlje.
10 OS tebi" naravn0 “ 0 „Sarajevo" su gledali ljudi koji žive
Sarajevu. Stihovi glase, daleko od Sarajeva i daleko od rata.
Off otprilike: I drugi su pje- Koliko su oni mogli da shvatepriču o
OOH vali 0 tebi'al'niko Pla_ duši grada?
жУ kao nije pritom, doticuc' Unkovski-. Kad sam dobio tekst, ja
svoju srebrnu dušu kao otvorenu ra- sam odludio da ta predstava ne bude
nu. Sidran u pesmi govori o ljudima ni u kakvom vidljivom dodiru sa ra-
koji su protrdali kroz Sarajevo, o tim tom, u tom smislu, recimo, da osudu-
raznim austrougarskim oficirdicima je ili se opredeljuje. Nema u predstavi
koji su pisali ljubavne pesme po Sara­ ni krvi, ni pucanja, nema ni jedne ek-
jevu, o ljudima koji su pisali o Saraje­ splozije... Publika vrlo interesantno
vu, a nisu ga znali, niti su zaslužili da reaguje. Predstava je do sada igrana u
o njemu pišu... I stalno sam imao na Antverpenu šest puta i u severnom
umu onu Adornovu misao da je pisa- delu Švedske. U Antverpenu je publi­
nje lirskih pesama posle Aušvica — ka na reprizama jade reagovala nego
varvarizam. I pitao sam se: nije li to na premijeri. U Svedskoj su reakcije
— varvarizam — i rad na predstavi o bile spontanije, i bolji je bio utisak u
Sarajevu dok ono gori? Morao sam javnosti o predstavi...«Predstava je
da odludim na koji se nadin to ipak neka vrsta mise za spas grada koji
može, ili mora uraditi. Shvatio sam smo voleli. Niko nije odekivao da ce-
da je ono sto CNN svakodnevno po­ mo poetski materijal ugraditi u jedan
kazuje telo grada, telo grada koje objekt koji nije poetski. Predstava je
krvari, koje se sede i rastura, i pitao potresna i uzbudljiva na jedan druga-
sam se šta se dešava sa dušom grada diji način, ne na nacin jednog televi-
dok je telo u toj klanici. Jer, kad zijskog dokumenta ili na nacin me-
imam, recimo, temperaturu od det- lodramski.
rdeset stepeni, ja jos nisam mrtav, a Stefanovski-. Ovo je prvi tekst koji
duša mi sanja neke stvari ili sluša ne- sam ja napisao kompletno na engles-
ku muziku koja ne postoji, ili vidi ne­ kom jeziku... Predstavi tek predstoji
ke ljude kojih nema. Pretpostavljao život, jer u julu krede na veliku ev-
sam da se duša Sarajeva valjda nede- ropsku turneju. Podetkom jula Unko
ga seda: seda se svoje prošlosti, ili sa­ i ja ćemo imati jos desetak proba, ta­
nja svoju buducnost, ili priziva snagu ko da se nadam da demo tek onda
da bi izdrzala svoju sadašnjost... Ovo modi da o predstavi dobijemo i mi
tikulišem neki svoj — da ne zvuči pa- sve zvudi vrlo transcedentno i neu- konacnu sliku u glavi.
tetično — krik, ali u svakom slučaju bedljivo, ali ono što sam pokušao da Unkovski: Ja mislim da je, u stvari,
nešto vise od uzdaha. I Sarajevo je bi- uradim, to je da napišem izvesne ma- najveca pobeda te predstave u tome
la ta prilika. Otišao sam u Stokholm i gicne tekstove koji bi predstavljali sto se pojavila, nezavisno od kompli-
počeli smo probe s ekipom glumaca svecu za zdravlje grada. Nikad ranije kacija koje je imala u produkcijskom
koje je Haris odabrao, glumce, sce- nisam pisao u versu. Dobar deo tek- smislu i nezavisno od same terne.
nografa i kostimografa. Tekst je, u sta je napisan u stihovima. Pokusa- Mislim da je značajno što smo uspeli
međuvremenu, bitno promenjen. I vam da opišem šta je to što u Saraje­ da taj problem, tragedije jednog gra­
počeo je proces proba koji je bio do- vu nestaje naocigled, kao Atlantida, da, otvorimo u srcu Evrope i u pozo-
sta težak. Mislim da se nikad u životu šta je to što iznutra išdezava, koji rišnom smislu. Hrabrost Antverpena
nisam toliko namučio. Uvek sam bi- duh... Šta je grad? Grad je najvede do- je zaista za poštovanje, samim tim sto
rao glumce sam, zadnjih sto predsta­ stignude ljudsko, grad je ono što osta- su- organizatori uspeli da u gradu u c>
va, otkako režiram, i neke nisam ni- je iza nas posle hiljadu, posle dve hi-
kada zavoleo. I upao sam u predsta- ljade godina. Grad kao naš dogovore-
vu u kojoj deo glumaca nije bio moj. ni prostor objašnjava na koji smo na-
Tako da je to ostavilo traga... cin mi bili zajedno, šta smo se mi to
Čuješ li se sa svojim glumcima? dogovarali, šta smo smislili da bismo
Unkovski: 0 nekima ditam u novina- živeli. To su veliki dokumenti o na-
ma, neke dujem. Vise dujem one iz za­ ma. I, kada ti dokumenti sagore, on­
dnjih predstava. Recimo Voju (Brajo- da je to strašno po nas.
vida) čujem često, a i Mikija (Manoj-
lovića) sam ranije desto duo. Miru ®)liko znam, u toj drami
(Karanovid) nisam duo odavno. Teš- ^’postoji prida o devojci
.. - Sa . ­
ko je... Ja u Beogradu nisam bio godi- Ж# ri. Kako se prica zavrsa-
nu i po dana, a ranije sam išao bar o va? r
jednom ili dvaput mesečno, ili sam Stefanovski: Prica se de-
šava u glavi jedne devojke
koja je ranjena i koja je u
skloništu s nekim sludaj-
nim ljudima. Ne znam
koliko traje njena agonija,
Stcfanovski: Nešto sc bitno
Ж •дохда.
ж da li pet sekundi ili pet
promcnilo u načinu na koji sati, kao što to, kažu, biva
vidim scbe, u načinu na koji fe ^^pred smrt; njoj jednostav-
doživljavam svoje ljudsko Жпо kroz glavu prode ceo
dostojanstvo i'u načinu na film njenog života, i na kraju ona
koji me svet doživljava. Čini usahne. Medutim, kraj je bar prema
mi se da sc na ovim mom tekstu dvosmislen: iz nje izade
prostorima najstravičnije duga. Možda je ona duh Sarajeva koji
ostvaruje jevrejska kletva: se rodi iz pepela kao feniks?... Pome-
Dabogda imao, pa nemao! nuo sam pesme. Peva pesmu, recimo,
Tesno je. Osećam se kao u tramvaj jedan sarajevski o tome kako
liftu koji je zaglavljen izmcdu • bi voleo da se ponovo krede. Pevaju
spratova. pesme krovovi Sarajeva, a krovovi

kome je dvadeset odsto glasova dobi-’
la desnica naprave predstavu o Sara-
jevu i da njome otvore festival... Inde­
pendent je preneo jednu izjavu
Zdravka Greba koji je pitao da li je
moralno da se baš sada pravi pred-
stava o Sarajevu. Mi smo mislili da je
moralno, i mislili smo da je potrebno.
I napravili smo je.
Stefanovski: Ja sam zadnjih mirno-
dopskih godina imao običaj da na
svaku novu godinu oko osam sati sta-
vim kravatu, koju obično ne nosim, i
da pustim bosansku pesmu Mošćani-
co, vodo plemenita. To je jedna vrlo
spora, vrlo tužna, vrlo mudra pesma.
Zašto baš tu pesmu? Zbog toga vero-
vatno sto je moja mama izvrsno pe-
vala bosanske pesme, i zbog toga sto
mi se ta pesma činila dovoljno ritual-
nom da me podigne na neko vise sta-
nje svesti... Zašto sam pravio ovu
predstavu? Zato sto je Sarajevo i moj
grad. Zato sto imam ogroman broj
prijatelja u Sarajevu. Zato sto su u Sa­
rajevu igrani mnogi moji komadi...
Zašto ja ovo govornim? Zato sto me
neki zli jezici pitaju: zašto se bavimo
nekim tuđim đubrištima? Prvo, ne
mislim da je Sarajevo đubrište, a dru-
go — pe mislim da je tude. Radi se o
stvarima koje vrlo akutno i vrlo lično
doživljavam i na toj liniji uopšte ne-
mam potrebe da nekome objašnja-
• vam svoj moralni kredit i svoju emo-
cionalnu potrebu da se tim temama
bavim.
^S^ko uopšte govoriti o mo-
^ijjralu u vremenu u kome
su sve norme moraine ili
■
SW pogubljene ili poremeče-
ne?
Stefanovski: Ja se sećam
kraJa filma Bargmanovog
koji se zove Л/У. Ceo film
■fc'..'je o visokim mtelektualci-
ma koje igraju Liv Ulman
i Maks fon Sidou. Oni su
^^violinisti i toliko im se ga-
Si/di realan svet da se povla-
WSce na neko ostrvo, negde
u severnoj materini, i tamo love pas-
trmke i sviraju Bahove violinske kon-
certe, u kompletnoj samoći i tišini. I,
naravno, misle da su zaštićeni od svc-
ta i da im se ništa vise pod kapom ne-
beskom ne može dogoditi. Medutim,
desi se gradanski rat. Odjednom gru-
nu neki topovi, neki tenkovi, i ovi lju-
di se nađu usred džungle velike i po­
stanu zverovi. I Maks fon Sidou, od-
nosno njegov intelektualac koji se ba-
vi Kantom i svojom suštinom, pretvo-
ri se u ubicu. Na kraju filma oni po-
kušavaju da pobegnu sa tog ostrva u
nekoj barci koja kao da ide izmedu
leševa, kasno uveče. I Liv Ulman se
odjednom probudi iz sna i kaže Maks
fon Sidou: Sanjala sam da sam u ne-
čijem snu.-A kad se probudi taj koji
me sanja, da li će se zastideti?... Ne
znam zašto sam imao potrebu da ovu
priču ispričam. Ali, čini mi se da je
vrlo paradigmatična. Osećam se pre-
varenim u tom smislu što smo, zajed­
no sa velikom grupom ljudi u bivšoj
Jugoslaviji, mislili da smo se dotakli
neke sustine, da cuvarno neku tajnu,
neki pečat od vise mudrosti. To se,
naravno, pokazalo kao zabluda. Is-
pod je kuljalo ono sto je uvek kuljalo
na Balkanu... Uvek sam se podsmeš-
ljivo odnosio prema pričama da je
Balkan bure baruta. Nisam bio spre-
man da to prihvatim. Bio sam, jed-
nostavno, nespreman. Ta nesprem-
nost se teoretski u tragedijama nazi-
va „tragičnom greškom", i ona se
obično plaća zivotom.
Kako da intelektualac danas, uz sve
rizike, sačuva moralni integritet?
Unkovski: Sebe nikada nisam smat-
rao intelektualcem. Smatrao sam se­
be profesionalcem. Smatrao sam da
sam — po sopstvenom osećanju, ne
mora to da bude uopšte realno —
mogući vrhunski profesionalac u po-
slu kojim se bavim. Rad sa glumcima,
pravljenje predstave — to je ono što
me je maksimalno interesovalo. I us-
peo sam, mislim, i u ovim vremeni-
ma da sacuvam svoju, uslovno, neza-
visnu poziciju koja ne mora da znači
i slobodnu. Da bi čovek bio Slobodan,
značilo bi to da rnoze da uradi zaista
ono što hoće... Ali, uspeo sam da na
neki način ostanem svoj. Nisam se
prikljucio ni jednoj partiji. Radio sam
svoj posao, ali se nisam bavio politi-
kom na dnevni način. Ranije su razni
ljudi pisali, možda si i ti pisao, da su
moje predstave političko pozorište,
kao Hrvatski Faust i neke druge. Ako
su i bile, bile su ispred svog vremena
ili su bile ispred opšte politike. Danas
skoro da je nemoguća politička pred-
stava, osim u predratnom smislu. Ko-
sa jeste politička predstava, najvero-
vatnije... Vreme je zahuktalo svoju
mašinu i pozorište ne rnoze da sledi
njegov korak. Međutim, politika se
posle izvesnog vremena umori. I po-
novo će doći čas da pozorište objasni,
razjasni, da otkrije masu detalja, epi-
zoda... Ima sve cenu, naravno, i to sto
ostajete po strani i ne dovodite u pi-
tanje svoj intergritet. Međutim je sve
teže. Sve je vise akcija koje počinju da
zadiru direktno u moj prostor. Sad
moram ili da se branim ili da odem
odavde, zato što je prostota naglo iz-
bujala...
Mislišna ovaj geografski prostor?
Unkovski: Govorim o Skoplju u ko­
me razgovaramo. Ima masa ljudi koji
su preduzimljivi, pametni, talentova-
ni, sposobni pa umeju da razviju raz-
ne biznise o kojima nisam sanjao da
' će ih biti u Skoplju.
S tim ljudima bih voleo da živim. S
druge Strane, moram da kažem da
sam duboko razočaran — „razoča-
ran" je možda slaba reč — političkim
nivoom ovdašnjih kretanja. Posebno
je to strašno na kulturnom planu.
Kad nisu stigli do ekonomskog pro-
grama, možeš misliti gde je onda kul-
turni program... Ova predstava o Sa­
rajevu bila je sansa da se jasnije otvo-
rimo prema Evropi. Goran je pre ne-
koliko godina, kad smo radili pred­
stave za koje smo smatrali da su nam
najbolje, vise u šali rekao: „Dok ne
poteče krv ovim ulicama, niko se ne-
će zainteresovati za nas!" I upravo ta-
ko se dogodilo... Moji su odgovori, vi-
diš, uvek kraći od Goranovih, jer su
štrihovani u startu.
smo na malom pro-
storu ve^e Evrope, a sa-
da zivirno na smanjenim
' delovima nekadašnjeg
malog prostora. Evo, ja
dolazim iz inostranstva
da razgovaram sa vama
dvojicom...
w Stefanovski: Ja sam pre
neki dan gledao svoj tele-
fonski imenik. I shvatio
B sam, to sam baš Unku re­
.....................
kao, da je polovina tih te
® lefonskih brojeva i adre-
sa van granica ove male državice Ma-
kedonije, da je dobar deo mojih prija­
telja u inostranstvu i da je dobar deo
tih brojeva neupotrebljiv, post'o ljudi
na tim brojevima nisu vise kod svojih
kuća, nego su ko zna gde... Mene ne
veseli što je to tako, niti me rnoze ve-
seliti. Meni je Jugoslavia bila'tesna.
Ne mogu očekivati da mi Makedonija
bude dovoljno široka. Moj brat Vlat-
ko Stefanovski imao je pre nekoliko
dana jedan kontroverzni intervju u
nasern glasilu Novoj Makedoniji, u
kome je rekao da je živeo u šestosob-
nom stanu, a da sada živi u jednosob-
nom, i da mu ne može biti prijatno
zbog toga. Na šta su ustali angažova-
ni politički pratioci političkih zbiva-
nja, pa su rekli: kako rnoze da se buni
da mu nije široko u jednosobnom sta­
nu’. Nije, brate, i ne rnoze biti širo-
ko... Nešto se bitno promenilo u nači-
nu na koji vidim sebe, u načinu na
koji dozivljavam svoje ljudsko dosto-
jastvo i u načinu na koji me svet do-
življava. Čini mi se da se na ovim
prostorima najstravičnije ostvaruje
jevrejska kletva: Dabogda imao, pa
nemao! Tesno je, tesno je. Baš sam
pre par dana govorio na televiziji da
se osećam kao u liftu koji je zaglav-
ljen između spratova.
U toj našoj posvemasnjoj stesnjenosti,
kakva sudbina čeka pozorište?
Unkovski: Pitao je pre neki dan Go­
ran na televiziji: Gde da se prikaze
pobednik ovih Igara u Prilepu? Gde
da se dalje takmiči? Gde dalje da
ode? Jedino na neki balkanski festi­
val. Imali smo ranije na Akademiji
Skomrahe koji je bio prvo naš, pa ju-
goslovenski, pa je sad postao balkan­
ski festival. I to je velika prilika da se
skupe ljudi iz bivše Jugoslavije i sa
okolnih prostora...
Neki ove godine ipak nisu došli.
Unkovski: Da, neki su postavili uslov
da će doći ako ne dodu neki drugi,
sto nismo.mogli da prihvatimo, a ne­
ki su se izvinili da nisu mogli da do­
du... Ali, dolaze sve vise i vise. Nad-
am se da će pozorište jednog dana
ipak da pobedi politiku.
Jedan dramski pisac, recimo, u ovoj
situaciji rnoze da bira da bude nacio-
nalni pisac, dakle pisac jedne male ili
malo veće nacije, ili da bude evropski
pisac, što je malo teže. Kakva je bu-
dućnost naših — mislim na sve neka-
dašnje „naše" — dramskih literatura?
Stefanovski: Ja mislim da je to reto-
ričko pitanje na koje si ti već odgovo-
rio. Slažem se sa tvojim odgovorom.
Mora se naći način da se prevazide
stešnjenost. Ako se ne može prevazići
u geografskom i geopolitickom smis­
lu, ona se mora prevazilaziti svim
drugim sredstvima koja dramskom
piscu ostaju... Fakat je da su na čelu
mnogih partija na tlu bivše Jugoslavs
je pisci, vajni neki intelektualci. Usta-
novio sam, medutim, da je broj pozo-
rišnih ljudi koji su direktno umešani
u sva ova mešetarenja zanemarljiv.
Čini se da je najintaktniji ostao baš
pozorišni prostor. Ja, doduše, imam
raznih objašnjenja za to. Meni je ob-
jašnjenje to da je drama uvek sintetič-
na. Drama se ne rnoze jednostrano
haviti smislom života, kao sto to hr
sko ili epsko pesništvo mogu. Drama
mora svSi rep sebi uzetiuusta, mora
Se gledati u ogledalu da b mogla
da postoji. Tako da pretpostavljam da
je tai način promišljanja sveta nesto
što je pozorišne ljude napravilo lmu-
nijima na opasnosti koje vrebaju.
dvojica ste reputaciju
■
stekli zahvaljujući tome
Ш što ste izašli iz svoje sre-
Ж O dine. Sad ste osudeni na
svoju sredinu, osim ako...
Ж Ш Unkovski:... ne odemo u
ШО Antverpen. Da, napravio
sam tu predstavu u An-
tverpenu, sad me zovu da
radim u jednom pozoriš-
fš®? tu u Antverpenu. Radio
sam prošle godine u Ljub-
ljani... Pomerile su se gra-
nice, sve je malo drugači-
je. Žao mi je što ne radim u Beogra-
du, ali se nadam da će doći i to vreme
— da ne ostanem na magičnom broju
četiri, kao Boro Draskovic sa četiri
predstave u Beogradu. Ipak sam ja
mnogo ambiciozniji od njega!
Ti znaš da „Iluzije"još idu, i da dobro
idu.
Unkovski: Čuo sam da idu. To je valj-
da meni jedna od najdražih predsta­
va. Drago mi je da je ona na neki na-
čin, ne bih mogao reći predvidela, ali
je nagovestila deo ove situacije koju
sad imamo. Nisam je video dugo, ni­
sam video neke nove ljude koji igraju
u predstavi, ali čujem da ide dobro i
da funkcioniše kao i ranije: uzbudlji-
vo, i smešno, i tužno.
Možeš li da pretpostaviš kakva sada
osećanja budi njen kraj?
Unkovski: Sto puta već prepričavam
tu epizodu. Sećam se da sam počet-
kom marta naručio jedan tenk koji
će, na kraju predstave, kao da skrene
sa Marsala Tita ulice na pozornicu:
usred jedne klasične komedije da se
sruši deo zida i da u Korneja direktno
upadne tenk sa četvoricom tenkista.
To je bila prva ideja. Već smo uzeli
mere za tenk, ali se dogodio deveti
mart, slavni, i tenk je bio tu, ne is­
pred pozorišta, nego kod „Borova".
Bilo je besmisleno da, pored pravog
tenka na ulici, izvodimo na scenu laž-
ni. I tako smo smislili kraj o kome
sad govorimo. Kraj je bio užasno uz-
budljiv, i uvek me je potresao, i kod
Culija kad smo bili, i u Italiji. Voleo
bih da vidim kako sada zvuči. Ne
znam. Ne znam, u stvari, Beograd sa­
da.
Malopre si mi pričao da si čitao Miie-
ra.
Stefanovski: Hajnera Milera sam či-
tao, sinoć, nisam mogao da spavam
pa sam uzeo Hamlet mašinu i proči-
tao sam zadnji monolog koji govori
Ofelija u ime Elektre. I kaže: Ja sam
tlektra koja govori iz tame srca I
poslednja rečenica je, jednostavno'
zestoka. Kaže: Jednoga dana, kada
uđu sa nozevima u vaše spavaće so-
be, saznacete istinu.
Unkovski: Ima Goran jednu repliku:
noseHrn2615 Sad Пе m°8U da se tač'
Stefanovski: Ono što najviše želiš i
ono cega se na vise bojiš to će t se
desitr Toje kao kad staviš stvari na
kS IT П1 st0, ‘skoPaš rupu... Sećam se
koliko se zadnjih godina pisaio o li-
ban zaciji Jugoslavije. I, evo je' Sada
smisljaju neku mračniju va liantu
storija ima tu neobičnu moć da imi"
¥ džipove а
na koji si me ti Tnonodrame,
sam otvarao izložb uMfe Tab™-?' pa
feline Afagić.
hotelu Jugoslavija" koji je bio pun
Unproforovih vojnika, i vrlo sam se
nelagodno zbog toga osećao, ne zna-
jući da će se oni ovde pojaviti. I, evo
ih u Skoplju, sa džipovima i dnevni-
com od sto pedeset dolaral -Ne sluti
to na dobro.
Ali, ti ipak kažeš, odnosno Kalderon
kaže: Život je san.
Unkovski: Sreo sam se s jednim pis-
cem koga nikad nisam radio. Kole
Časule mi je juče, sreli smo se sasvim
slučajno, rekao: „Izuzetno cenim tvoj
potez da radiš taj komad baš danas.
Nije to pitanje hrabrosti, nego je pita­
nje otpora". Sad je, kao, postalo važ-
no da pokret otpora sprema Život je
san, da ne spremi nešto dnevno, ko-
mercijalno. Prosto srljamo, direktno
u propast, jer vreme traži drugacije
terne i drugačiji, dinamični odgovor.
Ne bežimo mi u san, niti bežimo u
pozorište kao zamenu za život. Ali,
kad se neko tako dugo bavi pozoriš-
tem, kao što se ja bavim, onda je zais­
ta teško da se kaže gde je moj pravi
život i gde je moja realnost: da li je
ona od deset do pet kad probam, ili
je ona od pet do deset kad živim sa
svojom porodicom?
Veli Vladimir Stamenković: Odlazim
. u pozorište kao sto se odluta u lepu
uspomenu.
Stefanovski: Izvrsno. Ne znam zašto
bih odjednom odbacio dosadašnji
svoj život da bih se dočepao stvamos-
ti i, recimo, postao clan neke politic-
ke partije. Nikad nisam maštao o tak-
vom ostvarivanju sebe, i nikad se ni­
sam osetio zakinutim time sto sam se
bavio ovim čime se bavim. Ovim lju­
dima koji su se dočepali neke prave
stvarnosti, navodne, da bi se obraču-
nali sa svojom lažnom stvarnošću,
prethodnom, ja zavidim, na žilavosti
intelektualnoj i moralnoj — da se
takvom nepodnošljivom lakoćom po-
stojanja bave svojim zivotima. Ja tu
lakoću, jednostavno, nemam.
ma mudra Isidora Sekulić je­
dan esej pod naslovom „Kul-
turni dodiri sreća su ljudi". Ko­
liko nam je daleko ta sreća?
Stefanovski: To što kaže Isido­
ra Sekulič direktno podseća na
Goce Delčeva koji je govorio
da razume svet kao kulturno
takmičenje između ljudi. Mis­
lim da nam je ta sreća vrlo,
vrlo daleka, i da nam se sva-
kodnevno udaljava, i to je ne­
sto što me vrlo uznemirava i
pravi vrlo nesrećnim i zbunje-
Unkovski: Kao što u srednjem veku
nisu glumce sahranjivali na groblju
nego izvan groblja, tako danas postu-
paju sa kulturom. Ne samo sto je ta­
mo sahranjuju, nego je ubijaju. Nije
bitna. I ja sam tamo, na toj strani, bez
svoje odluke ili svog.stava.
U cernu je, onda, smisao ličnog an-
gažmana u umetnosti?
Unkovski: To je moj život, i ne dam
gal To sam ja. Vise puta sam razrnis-
ljao o tome da promenim profesiju:
da se bavim obradom drveta, fotog-
rafijom, da pravim brod... Ali, to ni­
sam ja. Čak i moja najgora predstava
je deo mene.
Stefanovski:]a bih morao imati spre-
man odgovor na ovo pitanje, i imam,
verovatno, par spremljenih odgovora
i večeras, pet minuta pred spavanje,
setiću se svih pametnih odgovora ko­
je sam mogao da ti dam... Toliko go­
dina imam i toliko godina se bavim
ovim poslom, ali mene jos vrlo ozbilj-
no uzbuduje tehnologija mog posla.
Ja volim da citarn komade, volim da
gledam pozorište, volim da čitam o
tome kako se pišu komadi, volim teo-
riju pozorišta, volim da se time ba­
vim. I to me drži, i zaista mi ispunja-
va i dan, i noć, i godinu, i život. ■

Godine 1884. koja je
počela premijerom
„Balkanske carice"
knjaza Nikole
Petrovića („ispala je a
cjelini uzevši,
neočekivano dobro"),
uoela je Cetinje u
porodicu živih
pozorišnih gradova, o
čemu, povodom
četvrte obnove
Zetskog doma,
svedoči knjiga Luke
Miiunovica „1884 —
godina pozorišta"
ias gusala pjesmu je rodio, fesionalne trupe Đ. K. Protića), izgle- nema dovoljno tražnje i nagrade vješ-
pjesma je rasla snažno i buj- du i utisku predstava, pa i o atmosfe- tine uopšte, i glumačkoj ponajmanje.
no dok nije dorasla do -- ri koja se, kako godina prolazi, nabija Čitaoci se sjećaju koliko je glumaca u
S
prve drame, prve tragedije tenzijom zbog ispunjenja želje - di- nas Srba umrlo bez kore hljeba i sah-
cmogorske, do Balkanske zanja Zetskog doma (pozorište, bibli- ranjeno na dobrovoljne priloge".
carice. Nije ovo prvi put sto oteka, muzej...). Čitalac, neočekiva- Anonimus se ne libi da jasno izrazi
se daju pozorisne'predstave no, na samom početku zbornika nai- negativni sud o dramskom tekstu:
na Cetinju. Bilo je toga već lazi na pozorisne kritike koje, uz oba- „Neka nam oprosti blažena sjenka
nekoliko puta do sad. Ali je veznu notu rodoljublja („....I u Danici cara Lazara, ali ova slava njegovog
ovo prvo dramsko djelo se ljubav opet pomalja, ali ne da obo- krsnog imena kako nam se predstav-
cmogorsko, koje je prvi put na crno-
gorskoj pozomici prešlo preko štica
što svijet znače. Za to je ovo u nas
pravi dogada>" To je zapisano u knji-
ževnom dodatku cetinjskih nedeljnin
novina Gias Crnogoraca — Crnogor­
ski, 12. jaunara 1884. (Prvi list u
Cmoj Gori štampan je od 1871. pod
nazivom Crnogorac, 1873. prekršten
je u Gias Crnogoraca koji je, s preki-
dima, izlazio do 1922. godine).
Pisac Balkanske carice je tadašnji vla-
darnezavisne Crne Gore — knjaz Ni­
kola, mesto zbivanja — Cetinje, zgra-
da - nedovrsena privatna kuca voj-
vode Maša Vrbice, a izvođači --cla-
novi Dobrovoljnog pozorišnog arus-
tva Cetinjske čitaonice (osnovane
1886). U zgradu je stalo dve stotine
ijudi, a još ih se mnogo tiskalo napo-
iju, po snegu. Predstava je „ispa.a, u
cijelini uzevsi, neočekivano dobro ,
pa je reprizirana još nekoliko puta.
ako je, zapravo, poćela 1884. na
Cetinju, šesta godina mira, ta­
ke se eovorilo. Zbormk novin-
f
skihčlanaka,
Sh pozorisnihh
Sa” vesti i pozonsn
kritika 1884 - godina pozoris^
ta Luke Miiunovica pruza uvid
5-; u zbivanja u kultun 1 o o
A prema teatru, u leto kad j
B početo zidanje Zetskog , ■
® Steta je što su auton kntika
vesti, kao i pomalo euforičnih napisa naklonosti. Anonimus vešto opisuje
o značaju „naročite kuće" i prosveći- igru glumaca: „Energija duše devojči-
vanja crnogorskog življa, ostali ano- ce pada na nulu kad zbori o ljubavi;
nimni. Medutim, gledano sa istoriog- glas je skoro sa svijem izdao; potezi u
rafske tačke gledišta, zbornik daje lieu raspustili se od iznemoglosti;
(bez dodatnih, izlisnih komenatara) svjetlost očiju potamjela, čisto kao da
potpunu informaciju o publici, vlada- ih ne otvara vise, kao da joj ne treba-
rima, načinu igre — predstavljanja (i ju vise, jer šta ima da vidi pred so-
domaćih diletanata, i gostujuće pro- bom?" Poznaje i položaj histriona u
ovim krajevima; ,,U srpskom narodu
ri patriotizam — to bi bilo nemogu-
će..."), sadrže oštar stav, bez blago- lja u Zidanju Ravanice (Atanasija Ni-
kolića, u izvodenju trupe Đ. K. Proti-
ća), vise nema izgleda na daću, toliko
je elegična, plačevna".
jiS 8&‘
nonimus očigledno zna da je
pozorišni kritičar i hroničar
pit ■ zbivanja: „Njihova Visočan-
stva Knez i Kneginja sa svijet-
lim članovima vladajućeg do­
tL ma blagovoljeli su pohoditi i
ovu
.... predstavu. Inace publike
4 , nije bilo mnogo. Mora biti da
BANKA s4je kriva tome studen, ako ni-
Ж Жје — Zidanje Ravanice. Ovo
pitonje već bi reparisano, jer je pozo-
rišna družina svojom današnjom
Stvari su, zaista,
predstavom sasvijem osvojila publi-
manje zamršene ka, a nadamo se da se ni nebo neće
vise mrgoditi, jer smo pred Petrovim
педо što izgledaju. danom".
Poslednji zapis u zborniku je iz 1884.
Očigledno da su zbivanja na Cetinju
WMENM do kraja te godine ispunila želju hro-
ničara zapisanu u prikazu prve pred-
stave Balkanske carice:
ovaj izvještaj ne mozerno a da ne do-
MEŠOVITA BANKA D.D. damo pri kraju: Bože daj, da ova prva
TERAZIJE 8 predstava prvog dramskog djela
11000 Beograd crnogorskog buđe početak novoga
jednoga doba za Crnu Goru, doba u
Tel. 688-663, 687-759
Fax: 686 681 kom će se junaštvo njenih sinova spo-
jiti u složnu i divnu harmoniju sa
Naročita kuća cetinjska:
Zetski dom u novom sjaju,
obasjan svetlošću stalnog
priložnika „Ludusa", „Svetlost
teatra"
vio Knjaz! Živila Knjaginja! Živio Na-
šljednik Prijestola! Zivio Knjaz Mir­
ko, pokrovitelj Zetskog doma! Živio
Vladajući dom Crnogorski! Živio na-
rod Crnogorski!" Svetkovina polaga-
nja kamena temeljca održana je 1.
maja 1884. godine. „Lijep proljetni
dan već pri osvitku svom zatekao je
radnike i priređivače", javlja Gias
Crnogorca, „Sveštenici produ tijem
za Knjazom — Pokrovitelje kroz sve
iskopane jendeke od temelja blagosi-
ljajući ih i osvećavajući svetom vodi-
com; za to vrijeme učenice su cvije-
ćem obasipale temeljni kamen, a uče-
nici su pjevali ernogorsku himnu.
„List revnosno prenosi govore, doda-
jući da „bjeseda ova saslušana je naj-
življom paznjom i pri kraju pozdrav-
ljena burnim usklicima".
Zetski dom je izgraden pre sevga za-
hvaljujući dobrovoljnim prilozima,
Gias Crnogorca redovno objavljuje
imena darodavaca, ali i pozive da se
zgrada što pre dovrši: „Na noge, dak­
le, Braćo Grnogorci! Pritecite ponovo
sa svojim dobrovoljnim darovima ka
oltaru onoga hrama...". (9. septem-
bar) Prilozi su prikupljeni i od siro-
mašnijih plemena, ali je izdata nared-
ba da im se novae vrati: „Odbor je
učinio po toj naredbi, i vmuo je veliki
dio sakupljenoga novea natrag. No
iza toga, odbor je na brzo došao u ve-
liku nepriliku, videći sebe pred praz-
nom kasom, a znajući da se bez nova-
ca ništa ne da ograditi". Vlasti su mo­
umijem, na korist Crne Gore, na diku
i ponos cijeloga Srpstva! *
rale ukinuti naredbu. Zbornik Luke
„Luka Milunović sakupio je i vesti i
Miiunovica završava se vestima s
kraja decembra 1884. godine — o od-
komentare iz Glasa Crnogoraca koji lasku Dvora u Podgoricu, a sa^njima i
najavljuju pozorišna zbivanja: „Čuje-
mo da je ovd. dobrovoljno pozorišno
Dobrovoljnog pozorišnog društva ko­
društvo Čitaonice Cetinjske naumilo
je će prikazati Balkansku caricu.
da predstavlja ovijeh mesojeda Mak-
Zetski dom je ove godine po četvrti
put otvoren (1888, 1931, 1944). „Zet­
sima Crnojevića, čuvenu tragediju na- ski dom ne samo da neće gubiti svoj
šega glasovitog pjesnika Laze Kostića. nacionalni status i duh — kaže Ratko
Srećno da Bog da!" (5. februar). Sledi Đurović — nego će se, s te Strane i u
kratak izveštaj: „Obe predstave su is- tom pravcu (igrajući sva dela literar-
pale na potpuno zadovoljstvo prisut-
ne vrednosti, domaća i strana), boga-
nijeh. Njegovo Visočanstvo knjaz pri- titi i sve vise postajati umjetnička i
sustovao je objema predstavama, i vaspitna kako matica, tako i spona sa
inače je bila privremena pozoriša kulturama drugih naroda, što će uči-
dvorana puna gledalaca i slušalaca. niti da stalno korespondira sa pitanji-
Poslije predstave Njegovo Visočan- ma i potrebama same Crne Gore."
stvo Knjaz blagovolio je počastiti „Srećno da Bog da", kako zapisaše
predstavljače večernjom zakuskom u novinari Glasa Crnogorca, daleke
svijetlom dvoru". (26. februar).
Najvipe prostora Gias Crnogoraca
1884. godine. ■ J. M.
posvećuje Zetskom domu — nameri
da se zida, prikupljanju dobrovoljnih
priloga, izveštajima sa gradilišta.
Prva vest, 26. februara 1884: „Као što
čujemo, naumilo je društvo naše čita-
onice da zida sebi ovoga ljeta naroči-
tu kudu gdje bi smjestilo svoj stan i
ujedno otvorilo jednu poveću dvora-
nu za razne društvene potrebe naše-
ga mjesta, medu koje bi spadale i po-
zorišne predstave. U ovoj kući imao
bi se ograditi i zgodan lokal za narod-
nu biblioteku i narodni muzej gdje bi
se smejštale sve starine i znamenitos-
ti naše zemlje, koje su do sada nade-
ne i koje se od sada budu nalazile.
Nadamo se da ćemo biti u stanju da o
ovom predmetu prvom prilikom op-
simije koju riječ prozborimo. Za sad
kličemo poduzimačima od sveg srea:
srećno naprijed!"
W$^d je već bila doneta odluka da
’ se Zetski dom zida, pa se 1.
^^^marta objavljuje: „Pritecite da
pripalite luč prosvjete, koji će
da se uždi u Zetskom domu, da
I jasnom svjetlošću svojom rasvi-
jetli Crnu Goru, da blagom top­
№ Iotom svojom razgrije i uznese
srea svijeh nas. Naprijed dakle
sa srećom, a pomozi Bože! Ži-
 Maljević, Anđelka Ristič, Boris An-
drusević i — Olga Spiridonović, ne-
kadašnja dugogodišnja glumica Na-
rodnog pozorišta. Premijera se oče-
kuje početkom juna.

Večernja scena
„Radović"
Kako je roman brzo rasprodat, Isido-
ra Bjelica potrudila se da ga dramati-
zuje, pa se tako Ozloglašena našla na
Večernjoj sceni „Radović", 17. maja.
Mlada rediteljka Irena Ristić osmisli-
la je ovu privatnu priču o jednom be-
ogradskom skandalu kao dinamičnu
i efektnu monodramu, razbijajući us-
taljenu formu svetlom, muzikom i
stilizovanim pokretima glumice Dra-
gane Đukić. Uz spisateljicu, u „Rado-
viću" su to veče bili i videni ljudi iz
određenog političkog miljea, prigod-
no začinjavajući atmosferu: hoće li
biti skandala? Nije ga bilo, izuzme li
se intervencija Isidore Bjelice koja je
iskočila na scenu i, prekinuvši za-
vršni aplauz, ljutito saopštila da je re­
diteljka neovlašteno izmenila kraj
predstave. Ne stoji da glumica kaže
„Laku noć, proleteri!", trebalo je —
„Laku noć, demokrate!" (opširnije na
strani 6)
V
SARMICE ZA OSTROVSKOG da Ćaruga, posle mnogih avantura,
možda i vaskrsne.'Tog 4. maja Zvez­
Nova Evropa: Katarina
Gojković, Mirjana Karanovic
dara teatar je premijerno predstavio i i Tamara Vučković u kabareu
Atelje 212 novi kompjuterski bilet-sistem, sto je, Bitef teatra (Snimio Srđa
Mada se u pozorišnim krugovima po običaju, izazvalo veliku gužvu na Mirko vie)
prilično sumnjalo u uspeh već poma- blagajni.
lo zaboravljenog komada Aleksandra u Čividaleu u Italiji, prošle godine je
Nikolajeviča Ostrovskog Kola mud-
rosti — dvoja ludosti, reditelj Dejan П1Ш0Ш1? zatvorila Ohridsko leto, a dobila je i
veliki broj poziva za gostovanje u
Mijač je raspršio neverice. Vojislav inostranstvu, od Edinburškog do Ka-
Brajović, koji je kao gost tumačio ulo- Jugoslovensko irskog festivala. Milan Delčić je u sa-
gu Mamajeva, potvrdio je izuzetan dramsko pozorište radnji sa dramaturgom Dušanom Ni-
Narodno pozorište komicarski dar (konstatacija Miluti- kolić postavio Hardcore transsex
Prva dramska premijera pod novom na Mišića u Borbi). Zanimljivo je da Na sceni „Bojan Stupica" prvi put bi­ Kratka istorija Bitef
man show, koji je imao premijeru na
upravom u nacionalnom teatru bila je tupe koji Brajović nosi i koji dis- ce u Beogradu izveden Majn Kampf teatra Bitefu. Predstava Trinidad jedan je
je posvećena obeležavanju 150 godi- kretno podseća na kolmovanu krestu Georga Taborija, komad koji se u Ne- od najvećih beogradskih hitova ove
na od rođenja Koste Trifkovića. In- (Mamajeva i zovu „pevcem") zapravo mačkoj igra u dvadeset pozorišta. Po­ itef teatar je najmlađe beog- sezone. U maju je bila i premijera ka-
scenacije njegove jedine celovecernje vrh umetka — ženske pletenice. Ko sle Drage Jelene Sergejevne i Hamle- radsko pozonšte. 0 tome ka­ barea Nova Evropa sa Mirjanom Ka­
komedije, Izbiracice, prihvatio se Ra­ je strpljivo sedeo na prijemu posle ta, ovo je treća režija Gorčina Stoja- ko je i kada je nastao, govori ranovic, Katarinom Gojković i Tama-
doslav Zlatan Doric, no poželeo je i premijere, bio je počašćen izvrsnim novića na sceni Jugoslovenskog njegov umetnički direktor rom Vučković, koji se takođe bavi is-
da adaptira komad pa je pojedine li- sarmicama od zelja. Isti majstor kuli- dramskog pozorišta. Scenografiju i Ivana Vujić: „Davno je iz traživanjem scene, kontakta publike i
kove i replike pozajmio od drugih narstva ('„Srpska kafana"?) ugostio je kostime uradio je Boris Čakširan, a Ateljea 212 nastao internaci- glumaca i čitave mašinerije pozorišta.
Trifkovićevih „šala" (Ljuba vno pis- zvanice i nedelju dana kasnije, posle uloge turnace Predrag Ejdus (kome je onalni pozorišni festival, Bi­ Trenutno se priprema Brehtova Pro-
mo, Posto-poto poslanik). Da li zbog premijere Pekićevog Vremena čuda ovo prva uloga u Jugoslovenskom tef. Godine 1989. dogodilo se sjačka opera, odnosno Opera za tri
stednje ili nemara, propusnice za no- koje je u Teatru u podrumu režirala dramskom pozorištu nakon odlaska nešto slično — iz jednog fes­
vinare, program za predstavu i plakat Radmila Vojvojlić. Projekat nije osta- iz Narodnog pozorišta), Josif Tatić, groša u režiji Ivane Vujić. Uloge su
tival, Bitefa, nastalo je po- podeljene Branislavu Lećiću, Vladici
nisu ostavili najbolji utisak. Bili su vio utisak kao Kola mudrosti, a i pub- Sanja MilQsavljevic, Dragan Petar, zorište, zahvaljujući pre svega gospo-
neugledni i lose dizajnirani komadi lika je bila neprestano u strahu da će Jasmina Ranković-Avramović, Dejan Milosavljević, Mirjani Karanović, Oli­
đi Miri Trailović. To što mu je mama
papira. Propusnica je gramatički ne- u stešnjenom prostoru Podruma pri- Matić i Raša Marković. Jovan Ćirilov, veri Marković, Radetu Markoviću.
Bitef festival, činjenica je koju Bitef Premijera bi trebalo da bude na bud-
ispravno sastavljen, bledunjavo od- hvatiti u krilo nekog iz mnogobroj- upravnik Jugoslovenskog dramskog teatar ne može da zaboravi, jer ga je
štampan i bez grba fotokopiran papi- nog glumačkog ansambla.Jos jednom pozorišta, najavljuje mogućnost do- to na neki način odredilo, kao što je vanskom festivalu, a predstava je već
rić; program nema korice; plakat liči se (posle Sedmorice protiv Tebe u Be- laska autora teksta Georga Taborija većinu naših mladih pozorišnih ljudi pozvana i na Bitef. Osim pozorišnog
na reprinte iz Trifkovićevog vreme- ogradskom dramskom pozorištu) po- na beogradsku premijeru. odredilo to što su na Bitefu videli ve- Bitef teatar ima i druge programe.
na. Nepristalo predstavi za jubilej. kazalo da slikar Dušan Otašević ima „Klasika ne znači samo teške drame i like i značajne predstave". Ono po če- Na primer, video program pod nazi-
Druga dramska premijera — Beketov izvanredan osećaj za funkcionalno- tragedije, nego i klasicnu farsu, za ko- mu se Bitef teatar razlikuje od ostalih vom Sta je Bitef video, u okviru koga
Kraj partije — u režiji mladog Pavla -ambijentalnu likovnost. Vrhunac ju je Ljubomir Draškić stručnjak", ka- beogradskih pozorišta, to su multi- se prikazuju najbolji, ali i najneobič-
Lazića prikazana je 22. maja na Maloj njegove scenografske ironije, u skla- že Jovan Ćirilov povodom Draškićeve medijalnost i istraživanje međužan- niji perfomansi, predstave, koncerti.
sceni. Lazić je već radio Beketa (Sreć- du sa Pekićevom,. svakako je gipsani režije Florentinskog šešira. Ovaj vod- rova. Festival pokreta, pod naslovom Ek-
ne dane prošle godine u Beograd- Rog izobilja. Prvi put u Ateljeu 212 ig- vilj Ežena Labiša, pod izvornim nazi- Dejan Pajović postavio je na scenu speriment u pokretu, okupio je veći-
skom dramskom pozorištu). U Izbira- rala je Milena Pavlović, sa još desetak vom Slamni šešir, imao je već dve Bitef teatra Sliku Dorijana Greja i nu beogradskih trupa koje se bave
čici je kao gošća nastupila Vesna Tri- mladih glumaca, uglavnom još stude- premijere na beogradskoj pozorisnoj Dom Bernarde Albe, koji su bili na pokretom. U saradnji sa Francuskim
valić (Malčika), u Kraju partije snage nata. sceni. Prva je izvedena 1951. godine u festivalu Sabatino, gostovali u Mos- kulturnim centrom, Bitef teatar je
su „domaće": Dragan Maksimović, ¥ Beogradskom dramskom pozorištu u kvi, dobili Lovorov venae na festivalu priredio i festival najboljih video ba-
Mile Stanković, Mirko Petković, Lji- režiji Soje Jovanovic, a druga 1974. u Sarajevu. Zločin i kazna Dostojev- leta u Evropi, a često se trudi da svoj
ljana Bojanić-Kontić. Uzgred da pod- godine na Sceni na Terazijama u reži- skog, u dramatizaeiji Andžeja Vajde i program prošara i različitim promo­
setimo: novi direktor Drame Rado­ ji Radoslava Dorića. Slamni šešir bio rež ji Egona Savina, proglasena je za cijama knjiga, pozorišnih ćasopisa,
mir Putnik najavio je da će Mala sce- Zvezdara teatar je jako popularan komad u Evropi najbolju predstavu 1992. godine do organizovanje predavanja, kao i tra-
na biti rezervisana za savremeni do- krajem prošlog veka, a po tom tekstu izboru NIN-a. Prijateljstvo ~ zanat dicionalnim Bitef teatar work sho-
maći tekst. Utorak, 4. maj, bio je rezervisan za Orson Vels je svojevremeno snimio najstariji Brane Crnčevića je pozoris- pom, odnosno letnjom pozorišnom
Poslednja premijera ove sezonc u po- povratak Žarka Lauševića na beog- film. Scenografiju za Florentinski še- ni projekat raden prema delu srpske radionicom, u okviru koje se za ovo
zorištu bice Dijamantska ogrlica Zo- radsku scenu, i to u ulozi Jove Stani- šir uradio je Petar Pašić, a kostime avangarde šezdesetih. Sveti Nik u re- leto planira program pod nazivom
rana Božovića. „Pretpostavljam da je savljevića, popularnog slavonskog Božana Jovanović. Labišov tekst pre­ žiji Gordina Stojanovida je urbana Neiihvatljivi sistem glume, koji će uk-
Narodno pozorište uzelo ovaj komad hajduka u Carugi Radoslava Pavlovi- vela je Ivanka Pavlović, a stihove je predstava koja privlaci veliki broj no- ljučiti naše najbolje pedagoge, a oce-
da bi u repertoar uvelo i kriminalis- ća. Prvi put je u pozorištu rezirao Mi­ prepevao Ljubiša Bačić. Uloge, izme- kuju se i gosti iz inostranstva. Ivana
tički žanr", kaže reditelj Gradimir los Radović, poznat po uspelim rado- đu ostalih, tumače Nebojša Ljubišić, ve, mlade publike, a cilj Bitef teatra i
jeste da, kako kaže Ivana Vujic anea- vujić obaveštava nas da će se u Bitef
Mirković. Scenografija je Vladimira vima na televiziji. Pisac je u (me- Nikola Simić, Vlasta Velisavljević* teatru spremati Hvalisava predstava
Marenića, kostimi Predraga Đapića, lojdramu sabio toliko „roto" epizoda Miodrag Radovanović i Branko Cve- zuje novu publiku koja de kasnije biti
nasajiublika u narednih stotinak go- Vladimira Đurića, da će pozoriste
a uloge tumače Dragan Zarić, Stanis­ o Čarugi da se publika pobojala da će jić. Premijera se očekuje u junu na gostovati u Budvi, na Belefu, Bitefu.
lava Pešić, Radovan Miljanić, Bojana u pozorištu ostati do jutra, čekajući Velikoj sceni. ■ dina . Ambijentalna predstava Mede-
)a otvonla je medunarodni Mitel-fest Ima i poziva iz inostranstva. Ali ka­
ko stići? и

MM
WSTO
МШ
Da li je to moguće?
Moguće je, kad se
kostimi i scenografija
prave od besplatnih
„otpadaka" koje firme
poklanjaju
pozoristima, kad su
sui srećni što rade u
pozorištu, kad
umetnost ne kalkuliše
s odricanjima. Moje
njujorsko iskustvo.
dlazeći u Njujork, centar
sveetske umetnosti, takoz-
vani glavni grad sveta, ni-
sam ni siutila koliko će se
moje dotadašnje videnje po-
zorišta promeniti. Prvo ot-
režnjenje dozivljavam kao
gledalac poznatih i od kriti-
ke hvaljenih predstava. Jed-
na jedina rec bi mogla da
opiše moje utiske posle odgledane
wake od tih predstava — Kič. Tako
počinjem da shvatam ogromnu, ne-
premostivu razliku između profit i
non-protif pozorišta. Profit pozorišta
u Njujorku predstavlja brodvejska
produkcija čiji je jedini cilj da veštom
reklamom privuče što veći broj gleda-
laca i tako ogromna materijalna sred-
stva uložena u te komercijalne pro-
dukte vrati i uveća. „Toni" nagrade
spadaju u jedno od reklamnih sred-
stava i to su zapravo nagrade za pro-
dukciju a ne za umetničko ostvare-
nje. Prateći to, verovatno ne bismo
nikad nista saznali o pravim umet-
ničkim vrednostima toga doba. Ame-
rika nije zemlja individue i kreativ-
nosti, već produkcije i tehnologije.
Likovi koji zaista nešto znače za po­
zoriste XX veka rade jedino u non-
-profit pozoristima, na OFF ili OFF-
-OFF Brodveju, cije smo predstave
mi imali priliku da vidimo zahvalju-
jući Bitefu: Le Mama, Ping Čong, Bob
Vilson, Piter Selers, Meredit Monk...
U okviru dva pozorišna festivala ko-
načno uspevam da vidim prave sav-
remene predstave koje me iz brodvej-
skog devetnaestog veka vraćaju na
prag dvadeset prvog. Na letnjem fes-
tivalu u Linkolnu centru gledala sam
najnoviju predstavu Boba Vilsona Dr
Fastus Lights the Lights po tekstu
Gertrude Stajn u izvodenjuk trupe iz
Nemačke, a na festivalu Next Wave
na Bruklinskoj akademiji muzike ob-
novljenu predstavu Ajnštajna na pla-
ži. „Opet onaj isti dosadni Bob Vi­
lson..." kaže kritičar Njujork Tajmsa
za Faustusa... a Bob Vilson nam svo-
jom predstavom poručuje: Dobrodoš-
li na kraj XX veka! Najveći avangar-
dni pozorišni stvaralac, koji posled-
njih godina radi u Nemačkoj i po Ev-
ropi, u vreme dok je sa Filipom Gla-
som postavljao Ajnštajna, morao da
vozi taksi po Njujorku da bi zaradio
novae za život. Osim iskustva gledao-
ca, imala sam još jedno puno drago-
cenije iskustvo, a to je da radim sce-
nografiju za predstavu Shaman in a
box a u okviru Circle Repertori The­
atre koje pripada grupi Off Brodvej
pozorišta. Predstavu smo radili dva
meseca, bez odredenog literarnog
tekstva već po gruboj ideji koju je kao
kostur koncipirao na početku rada.
reditelj Josh Pais. Tokom ta dva me­
seca, zajednički a i individualno, is-
traživali smo i nagradivali osnovnu
ideju. A osnovna ideja bila je da se
predstavi sukob dve civilizacije, jed-
ne tehnološke i materijalističke i dru-
ge duhovne i idealističke. Pozorisni
pristup nije bio samo verbalni već ri-
tualni i magijski, sa naglaskom na po-
kret, zvuk i atmosferu. U skladu sa
tim, i scenografija se sastoji iz dva
sakralna prostora i jedan je artificijel-
ni, a drugi naturalni.
... \
no što me je najviše fascini-
ralo je organizaeija rada na
ч sceni i kostimima. Budžet
f1 . 5»za opremanje predstave je
■ж ®. * bio
’ * IM ~
“лл (st0) dolara. Zvuči
1
...J «' neverovatno, ali je ipak mo-
guće. Nakon što smo napra-
vili spisak potrebnih stvari i
materijala za realizaeiju, od-
W veli su me na jedno ne tako
veliko skladište materijala, koje ko-
riste sva non-profit pozorišta, gde
scenografi i kostimografi mogu da
nađu skoro sve što će im biti potreb-
no, počevši od boje, gradevinskih ma­
terijala, tkanina, pa do nameštaja i
nakita. Sav potreban materijal se do-
bija besplatno. To je zapravo mesto
gde razne firme iz grada jednom ne-
deljno donose materijale i predmete
koji im nisu potrebni ili imaju greške
u izradi, a sve u cilju pomoći pozoris­
tima. Svakako, tu je i pozorisni fun­
dus, ali i NZ ulice na kojima se može
naći gotovo sve, od najkvalitetnijeg
namestaja, ispravnih televizora...
Kostimografkinja mi je odala tajnu
da noću voli da seta ulicama Sohoa,
gde se nalaze ekskluzivni butici koji
posle radnog vremena izbacuju iz ra­
dionice na ulicu ostatke kvalitetnih
tkanina koje ona zatim koristi za kos-
time. Nakon što smo nabavili sav ma-
Shaman in a box: Iz
predstave na Off Brodveju,
koju je kostime radila Bojana
Đurović
terijal, krenuli smo sa izradom scene, jim istraživanjima objavio je u nauč-
a u tome su učestvovali producent, noj reviji New Scientist. Fogan, na
tehnički direktor pozorišta, moja primer, ukazuje na Šekspirovo po-
asistentkinja i ja. Bilo je zaista divno znavanje anatomije oka. U Snu letnje
raditi sa ljudima koji vole pozorište i noći nalazimo zapažanje da, kada se
sa radosću se trude da naprave pred­ oštrina vida smanjuje, jedna druga
stavu što je moguće bolje. Svi ljudi iz raste. „Mrkla noći", uzvikuje Hernija,
pozorišta, sa kojima sam radila na „koja umanjujus funkeiju oka, a uši
ovoj predstavi, bili su zainteresovani činiš življim". Šekspirolog iz devetna­
da naprave dobru predstavu, zapravo estog veka Richardson pretpostavljao
bili su srećni da mogu uopšte da rade je da je pesnik pažljivo izučavao je­
posao u tom pozorištu, uprkos ma- dan ondašnji ilustrovani medicinski
prirucnik, objavljen 1616. u Londonu.
lom budžetu.
Neko će možda na sve ovo reći da i Da pretpostavka nije proizvoljna, Fo­
mi imamo amaterska pozorišta. Me- gan Zaključuje na osnovu toga sto
dutim, ovo je profesionalno pozorište već u sledećem Šekspirovom delu,
non profit tipa (dakle, slično kao i Buri, njegov junak Prospero razmislja
naša dotirana pozorišta), u kome ra­ o tome što uzrokuje greeve kod stara-
de stvaraoci koji su zavrsili odgovara- ca. Na obaveštenost Sekspirovu o
juće umetničke fakultete, i koji se medicini uticao je, po svemu sudeći, i
stručno bave svojim poslom, a njiho- njegov zet koji je, po nekim podaci-
va spremnost da rade u ovakvom ti- ma, bio lekar.
pu pozorišta je pitanje njihovog opre-
deljenja za kreativan umetnički rad
po cenu svih odricanja koja sa takvim
radom idu. ■ Bojana Đurović
U 47. godini umro je osnivač Svet-
skog festivala u Karakasu (Venecue-
la) Karlos Himenes (Carlos Gime-
nez). Sa svojim Ensemblom Rajatabla
gostovao je na Bitefu gde je prikazao
predstavu Mister Presidente, prema
romanu nobelovca Asturiasa.
.MOUJEIT ZA EBVIŽ FEJER
Ovogodišnju francusku najvišu pozo-
rišnu nagradu „Molijer" dobila je
osamdesetpetogodišnji Edviž Fejer
(Edwige Feuillere), za životno delo.
OBHOVUEN LOHDOHSKI GLOB Nagrada za dramu dodeljena je Re-
neu de Obaldiji (Rene de Obaldia) za
Predstavom Veselih žena vindzor- delo Gospodin Klebs i Rozalija. Fran-
skih, koju je izvelo pozorište iz Bre- cuska komedija dobila je nagradu za
mena (Bremer Shakespeare Compa­ predstavu Serva amorosa od Goldo-
ny), u Lonodnu je otvoreno rekon- nija medu subvencionisanim, a medu
struisano pozoriste „Glob" — na 429. nesubvencionisanim pozoristima na­
godišnjicu Sekspirovog rodenja. Kao grada je pripala predstavi Vremepro-
sto smo izvestili u cetvrtom broju Lu- tiv vremena u režiji Lorana Terzijefa
dusa, pozoriste je rekonstruisano po (Laurant Terzieff)
modelu teatra iz Šekspirovog vreme­
na koji je izgoreo u požaru 1613.
Zgrada je od drveta, nema sedišta,
pozornica je, kao nekada, skromno
opremljena, a — kao u elizabetansko Djan—Karlo del Monako (Gian Car­
lo del Monaco) pise za bonsku operu,
doba — za vreme predstave izmedu
gledalaca muvaće se prodavci piva, čiji je šef, operu inspirisanu zivotom
jabuka, oraha. bivšeg predsednika Sovjetskog Save-
za Mihaila Gorbačova. Djan—Karlo
je brat Klaudija del Monaka, aktuel-
nog direktora Opere u Beogradu, a
otac im je čuveni Mario del Mona­
Zakes Mda je profesor književnosti u ko. s
Lesotu (afrička planinska zemlja sa
oko milion i šesto hiljada stanovnika)
i dramski pisac. G. Mda uživa kada
publikS uleti na scenu za vreme pred­
stave i počne da usmerava radnju. Di-
jalog gledalaca i glumaca ponekad
prerasta u pravu polem’iku, jer ni
glumci ne žele da ostanu po strani i
da samo interpretiraju tekst. Publika
posebno emotivno reaguje ako se na
sceni prikazuje priča o korumpira-
nosti vlasti. Dešava se često da se
predstava pretvori u politički miting
s neprijatnim posledicama po lokalne
vlastodršce. Teatar koji dopisuje pub­
lika iz najsiromašnijih slojeva, po
oceni profesora Mda, vraća narodu
samopouzdanje i hrabri ga da se uh-
vati u koštac sa nepravdama koje im
nanose plemenske poglavice i ko-
rumpirani državni službenici. Ovo
neobično „otvoreno" pozoriste obila-
zi udaljena sela po zabitima Lesota, a
predstave daje na seoskim trgovima
ili poljima.
ŠEKSMR KAO 1ЕШ
Pažljivo čitajući Šekspirova dela, bri-
tanski istoricar Lens Fogan došao je
do zanimljivih zaključaka o piščevom
poznavanju medicine. Studiju o svo­

ж
HUE
DOŠAO
Makedonija: Dvadeset
osmi Teatarski susreti
u Prilepu održani kao
festival domaće
drame, ali nije
sigurno da će to biti i
dogodine. Sašo
Milenkovski,
najeksplozivniji
reditelj, Sašo Nasev
najgledaniji pisac.
Zašto anatemisano
„Jevanđelje po Judi"
nije prikazano и
Prilepu? — Slobodan
Unkovski u Skoplju
otvara pozorište u
starom vojnom
magacinu — Klasici
na 33. Ohridskom
letu: Kalderon, Sofokle,
Aristofan, Edip.
vadesset osme Makedonske
teatarske igre, održane od 7.
do 14. maja u Prilepu, najav-
ljene su kao začetak festiva-
la domaće drame. Ali, tck
što su počele postavljeno je
pitanje: da li je trebalo žuri-
ti? Polemičku raspravu po-
krenuo je, za okruglim sto-
lom, istaknuti glumac Ne-
ЈИГ HOZEIE ИИП
u svim pozorištima u SR
Jugoslaviji, a u Beogradu u
knjižarama: „Plato"
(Studentski trg), „Orbis Bata"
'(Jugoslovensko dramsko
pozonste), „Tačka"
(Makedonska 22), „Dereta"
(Knez Mihailova 46), „Matica
srpska" (Studentski trg 5, Knez
Mihailova 40), „Pavle Bihali"
(Srpskih vladara 23), „BIGZ"
(Kosovska 37), Bilet servis (Trg
republike 5), Jugoslavia"
(Terazije 26), SKR „Moki i
Naki" (Jugoslovensko dramsko
pozorište, Malo pozorište),
„Kultura BIGZ" (Terazije 45),
„Srpska književna zadruga"
(Srpskih vladara), „Kod Kiša"
(Trg Nikole Pašića 7), u
^koligrici" (Gospodar
Jevremova 35) i u Kinoteci
(Kosovska 11).
nad Stojanovski koji je rekao da svo-
đenje programa na nacionalnu dra-
mu vodi (samo)ubistvu festivala, a u
svakom slučaju njegovoj provincijali-
zaciji. „Sumnjam da bi se u pedeseto-
godišnjoj istoriji makedonske drame
moglo naći više od tri do pet tekstova
od stvarne vrednosti", izjavio je Sto­
janovski, posredno izrazivši otvorenu
sumnju u izglede da bi festival, u torn
smislu, mogao da se nadmeće sa isto-
rijom. S druge Strane, nije'samo Sto­
janovski sa žaljenjem ustvrdio da su
žrtvom nove festivalske koncepcije
pale neke zaista značajne predstave
koje u Prilep nisu mogle doći samo
zbog toga što su rađene prema stra-
nim tekstovima. Jedna je, iz razloga o
kome će kasnije biti reči, ipak uvršte-
na u program, izvan konkurencije, i,
po opštem sudu, spada u festivalski
vrh. Pisac je, međutim, srpski.
Prvi put za dvadeset osam godina ni­
su sama pozorišta birala predstave za
Prilep, već je to učinio pozorišni kriti-
čar Ivan Ivanovski, u ulozi selektora.
Ivanovski je na izboru imao ukupno
dvanaest predstava iz devet pozoriš-
ta, a u konkurenciju za nagrade uv-
rstio ih je sedam. Ziri je za najbolju
proglasio onu pod naslovom Game
over koju je prikazalo pozorište iz
Kumanova, što bi bilo iznenađenje da
nije reč o autorskom projektu (tekst i
režija) Saše Milenkovskog, reditelja
koji je, kao skopski, student Ljubiše
Georgijevskog, dve sezone proveo na
„studijskom radu" kod Ljubiše Ristića
u Subotici. Dve njegove subotičke
predstave (Zločin i kazna i Karama­
zov!} videli smo prošle godine na Bi-
tefu, a još jednu gledao sam u Prilepu
gde je, u njegovoj režiji, odlični bitolj-
ski teatar izveo nagrađeni tekst Deja-
na Dukovskog Balkan nije mrtav. Ga­
me over\e kamerna predstava u ko-
joj Milenkovski žestoko izlaže haluci-
nantnu temu emigranta.
$ ilenkovski je, van sum-
х
• • nje, najeksplozivnija re-
. diteljska pojava u savre-
$
•X' menom makedonskom
teatru. Đobra škola (Ge-
$$ orgijevski, Ristić) udru-
/4 žena s retkim i dragoce-
nim darom daje već sas-
vim zrele plodove, mada
Ж se, ne samo kod Milen­
kovskog, oseća izvesno ograničenje
takozvane fragmentarne dramaturgi-
je koja je preovlađivala na festivalu.
Drugo rediteljsko ime iz najmlađe ge-
neracije, Goran Trenčovski, novosad-
Balkan nije mrtav: Sonja
Ošavkova / Metodije
Markovski u predstavi
Narodnog teatra iz Bitolja
ski je student Bore Draškovića, a u
Prilepu se predstavio sa Slovenskim
Orfejem Zorana Stefanovića, na naj-
lepši način. Orfej\e u poslednjem ča-
su zamenio kontroverznu, takode
strumičku, predstavu Jevandelje po
Judi oko koje se, zbog protesta crkve
svojevremeno digla velika prašina.
Ivanovski je bio odlučio da se Juda
prikaže van konkurencije, ali su u
Strumici zaključili da za to nisu po-
voljne prilike. Vančo Melev, direktor
s
strumičkog teatra, objasnio je da su
se razne političke partije uplele u afe-
WMHauMnu
ru sa Judom, sto je pred najavu odlas-
ka u Prilep rezultiralo otvorenim pre-
tnjama da de zgrada prilepskog Do­
rna kulture biti demolirana ukoliko
se Juda ipak prikaže. Strumičani nisu
želeli da izlažu neprilikama ni sebe
ni domaćine, pa su doveli Orfeja.
a je kojim slučajem publika
bila u ulozi žirija, ne bi tre-
balo nagađati koga bi nagra-
.Ж dila. Sašo Nasev je kasa —
iW štih ?isac skopskog Dram-
Ц $$ skog teatra koji je na festiva-'
lu prikazao njegovu melan-
holičnu komediju Greh i
špricer. Za tu predstavu se
već mesecima u Skoplju tra-
ži karta vise. Nasev vešto pogada me-
lodramska osećanja gledalaca, izvodi
na scenu prepoznatljiv svet (iz komši-
luka), pri tom je duhovit, spretan u
dijalogu, sposoban da sa dva-tri pote-
za izvuče zanimljiv karakter. Glumci
očigledno uživaju dok ga igraju, koli-
ko i publika.
Da li će Teatarske igre i sledeće godi­
ne biti festival domaće drame? (Pod
„domaćim" podrazumevaju se make-
donsksi tekstovi, ali i tekstovi alban-
skih i turskih pisaca — ako žive u
Makedoniji). Definitivno nije'odluče-
no. Odlučio je jedino Blagoj Stefa-
novski, predsednik Saveta Igara (i
agilni upravnnik bitoljskog pozorišta)
— podneo je ostavku.
Dok teku festivalski dani, obavešta-
vam se o makedonskim pozorišnim
novostima. U Skoplju je bila premije-
ra Nušićevog Narodnog poslanika, u
Stipu bi želeli da postave Kovačevi-
ćev komad Sveti Georgije ubiva ažda-
hu. Slobodan Unkovski dobio od gra-
da (Skoplja) na korišćenje stari vojni
magacin, sve u svemu dve hiljade
kvadratnih metara površine. Unkov­
ski, Goran Stefanovski i glumci Jovi-
ca Mihajlovski i Nenad Stefanovski
imaju s magacinom velike planove.
Predvideli su da prvi sprat „radi" za
drugi na kome već vide pozorište sa
tnsta mesta, umetnički bioskop
dzez-klub, galeriju, video-radionicu
main radio-stanicu (u Skoplju takvih
ima vec devet)... Kako bi „radio" prvi
sprat? To je deo poslovnih planova o
kojima Unkovski ne može da kaže još
ništa pobliže. Ali, nada se da bi ovaj
multimedijalni kulturni centar mo­
gao biti gotovo do sledeće godine. Re-
šenje za uređenje pozorišne dvorane
dace Meta Hočevar, u okvirima (biv-
še) Jugoslavije vrlo značajna slove-
načka scenografkinja. Šta će se prika-
zivati u novom pozorištu? Unkovski
odgovara kratko: „Ono sto se ne igra
u skopskim teatrima."
prema se ambiciozan dramski
program za 33. Ohridsko leto.
Predviđene su čak cetiri festi-
valske premijere. (Ovde valja
razjasniti princip. Predstave se
‘^^spremaju u matičnim pozoriš-
•^tima, a dovršavaju u Ohridu).
Unkovski sa ansamblom skop-
skog Dramskog teatra radi
W" Kalderona — Zivot je san, u
Bitolju Ljubiša Georgijevski Sofoklo-
vog Cara Edipa, a Makedonski na-
rodni teatar dolazi u Ohrid sa Aristo-
fanovim Mirom. Tri dela Eshilove
Orestije pripremiće, svaka po jedan,
pozorišne akademije iz Sofije, Ljub-
ljane i Skoplja, u okviru interteatar-
ske kolonije. Jos jedan medunarodni
projekat: Tri Nore čekaju Baala. Au-
tor je zagrebački reditelj Branko Bre-
zovec koji se poslednjih gođina odo-
maćio u Makedoniji. Zenske uloge ig-
raće glumice Bergenskog teatra (Nor-
veška), a muške glumci Albanske
drame Teatra narodnosti iz Skoplja.
Koproducent je Eurokaz iz Zagreba.
Ljubiša Nikodinovski, predsednik
Komisije za dramu Ohridskog leta,
otkriva malu tajnu: u predstavi će se
pojaviti ne tri već cetiri Nore i čak
pet lica s imenom Baal.
Ohridsko leto bi uskoro trebalo da
bude primljeno u evropsku asocijaci-
ju pozorišnih festivala. Skopski Mlad
otvoren teatar je već clan briselskog
udruženja Neformalni evropski tea­
tarski susreti, koje povezuje 34 evrop-
ske zemlje, Ameriku, Kanadu i Japan.
Makedonci ne kriju velike ambicije
na kulturnom, posebno pozorisnom
planu ukljucivanja u svet. „Ako je ?
Crna Gora ekološka država, zašto If
Makedonija ne bi bila država kultu- 1||
re?" U pitanju Ljubiše Georgijevskog 111
sadržan je i odgovor И Feliks Pašic IV
 parda Arkadia, koji je početkom maja
izveden u Nacionalnom pozorištu u
Londonu.
Čovek koji je Šekspira postavio na-
glavce pre 26 godina, u svom prvom
hitu Rozenkranc i Gildestern su
mrtvi, obezbedio je dovoljno silaže za
poštovaoce’ nauke da bi se brzo vrati-
li svojim već zaboravljenim udžbeni-
cima fizike. Stopard je svoj ugled naj-
intelektualnijeg i najoriginalnijeg bri-
tanskog komediografa izgradio seri-
jom radova u kojima povezuje tako
razlicite motive kao što su spuštanje
na mesec i gimnastičari (akrobati) ili
Lenjin i Džems Džojs (Travestiti). U
Arkadiji Stopard postavlja najveći
izazov do sada, veličajući naučne ide­
je na način jedinstven u britanskom
London: Tom Stopard pozorištu. Teorija haosa, drugi zakon
termodinamike, Isak Njutn, ljubavni
još jednom šokira,
život pesnika Lorda Bajrona i umet-
veličajući u novom nost baštovanstva daju srž price u ko-
joj se prepliću literarna istraživanja i
komadu naučne ideje naučna otkrića. Ovaj koktel začinjen
na način jedinstven u je Stopardovom uobičajenom količi-
nom viceva, igrama reči i jezičkom
britanskom pozorištu, gimnastikom. Ipak Arkadia je dovolj­
no kompleksno delo da bi brbljivce iz
pa se uz program
Nacionalnog teatra istreslo iz njiho-
predstave štampaju vog kulturnog samozadovoljstva,
procenjuju čak i agencijski novinari.
beleške kao iscrpni Obrazovani Britanci, koji se stide da
Dodie kroz algoritme i priznaju da nisu videli poslednju
umetničku izložbu ili najnoviji Felini-
Furijeov zakon jev film, bez ustezanja priznaju svoje
neznanje i prezir prema bilo cernu
ovi komad Toma Stoparda što bi bilo vise povezano sa naukom
koji se posle petogodišnje od svakodnevih radnji kao što je pro-
pauze pojavio na sceni čini gramiranje tajmera ill video-rikorde-
nauci ono što je Pavaroti ra. Stopard primećuje opasnost hoda-
uradio operi: otvara ono sto nja iznad glava svoje publike: „Uvek
je nekada bilo zatvorena ste zaista na ivici mogućnosti ostav-
knjiga i osvetljava ogromne ljanja dela dela gledalaca van uske te­
nove prostore. Ovako izgle- rne komada. Ostaje nada da je nara-
da tipična novinska ocena tivni ogrtač dovoljno jak da ljude pro-
novog komada Toma Sto­ vede kroz priču".
Ж »ećina kritičara složila se s
da vrsta „zstrašivanja"
IB Ж kal<va u nije baš
na mestu, tako da su se poja-
жж beleške u programu
predstave koje predstavljaju
iscrpan vodič kroz algoritme
ЦУ i Furijeov zakon. Naučni be-
deker namenjen je onima ko-
$$ ji gledajući predstavu osećaju
da su se zaglibili u nepoznatoj zemlji.
„Stopard pravi mnogo ustupaka na-
ma koji sa sobom ne nosimo kompju-
ter", kaže pozorišni kritičar Tajmsa
Bernard Najtingejl. „Iako su neki šab-
loni i paralele previše naglašeni, ko­
mad je doveden blizu Stopardovog
uobicajenog kreativnog cilja — sav-
ršenog braka ideja i visoke komedi-
јен.
Stopard se samooptužujuće kune da
nikada nije napisao ništa vredno pro-
učavanja, i da nema nikakve „poru-
ke" u njegovom delu koje čini vise od
trideset pozorišnih i radio-drama.
Nadmudrio je novinare koji gundaju
o njegovim idejama i motivacijam,
zahtevajući od njih da mu pitanja za
intervjue šalju ispisana po abeced-
nom redu, da bi zatim vratio dugačke
odgovore nabijene anegdotama. ,,Iz-
gubio sam početak rečenice, ali znam
kako se završava", komentariše svoj
način odgovaranja na novinarska pi­
tanja.
Tom Stopard je i sam započeo kao
novinar, da bi pisanjem komada po-
Povratak staroj ljubavi -
Tom Stopard
čeo da se bavi početkom šezdesetih reditelj donese tekst koji želi da radi,
kada je britansko pozorište vrcalo od njena je dužnost da predloži podelu i,
energije i ideja pisaca kao što su Be- posle dogovora sa rediteljem, uloge
ket i Ozborn. „Pozorište je tada bilo ponudi glumcima. Gda Netls istovre-
zaista vrlo seksi — kaže Stopard. — meno radi najviše dve produkcije, ka­
Bilo je to neobično vreme i hteo sam ko bi došla u situaciju da mora anga-
da mu se prikljueim. Sada je pisanje žovati nekoga samo zato sto ovaj to
komada postalo moj identitet. Tako- očajnički želi. „Ima mišljenja da je to
đe, to je neverovatno dobra zabava". nepotreban posao. U istočnoj Evropi,
I pored uspeha njegovih scenarija za koliko je meni poznato, takvo zani-
filmove kakvi su Carstvosunca i Rus­ manje ne postoji. U Americi je ono
ka kuća, ili nagrada kao što je veneci- zastupljeno i suviše, a u Britaniji situ-
janski Zlatni lav za režiju filma Ro­ acija postaje slična američkoj". Dva
zenkranc i Gildestern su mrtvi, Sto­ su razloga za to: prvo, mnogo je ko-
pard tvrdi da je još privržen svojoj mercijalnih poslova oko projekata,
prvoj ljubavi — pozorištu. Sada radi drugo — ni jedan reditelj ne poznaje
na scenskoj verziji svoje proslavljene sve glumce koje bi eventualno anga-
radio-drame U rodnoj zemlji, cija je žovao. Ne pozanje ih sve ni casting
radnja dešava u Indiji. ■ •agent, ali je u svakom slučaju obaveš-
Priredio Branislav Jakovljević teniji od reditelja.
ospoda Netls uverava da ne-
ma posebne spiskove ,,svo-
jih" glumaca. Trudi se, kaže,
$$ ' da svakoga prvo vidi na sce-
ni, pa ga tek potom predlaze
za neku ulogu. Priznaje da
I Ц ј 'HI ima svoje miljenike, ali su
жН on* za^sta бЈаЈ™ umetnici,
osim što su joj prijatelji. Je­
dan od trenutno najvećih
glumaca u Velikoj Britaniji, po nje-
nom misljenju, je Robert Dival (Du­
val) koji poseduje takvu moć tran-
sformacije da je u stanju da igra bilo
koju ulogu. Na listi „sposobnih za
sve" je i Jan Houm (Ian Holm) koji je,
još u mladosti, igrao Ričarda Trećeg u
Stratfordu, a u Zafirelijevom Hamle-
tu je bio Polonije. Takav je i Najdžel
Hotorn (Nigel Hawthorn) koji je u
Šta je to casting londonskom Nacionalnom pozorištu
takođe tumačio Ričarda Trećeg, a ši-
agent? Objašnjava roj britanskoj javnosti je pozant po
gospođa Džojs Netls, ulozi politicara u jednoj televizijskoj
seriji o britanskoj vladi.
jedna od Ljute li se slavni glumci na Džojs Ne­
tls zato što ih nije predložila za neku
najuglednijih ulogu? „Slavni glumci ne, ali oni dru­
Engleskinja u ooom gi da. Ja radim posao zbog kojeg me
svi mrze. Glumci koje angažujem
zanimanju, saradnica mrze me zbog toga što ih ne plaćam
Pitera Burka, onoliko koliko oni traže, a glumci ko­
je ne angažujem mrze me zato sto im
Zafirelija, Pitera nisam dala posao. Agencije koje ni-
sam konsultovala mrze me još vise.
Hola: ,Ja radim Možda je mržnja prejaka rec, ali veli-
posao zbog kojeg me ki broj ljudi vrši na mene pritisak, a
teško je nekoga zaista usrećiti. Medu-
soi mrze". tim, slavni glumci se prema meni ta­
omercijalizacija polako ali si- ko ne ophode. Možda prema produ-
centu i reditelju, ali ne prema meni.
gurno zahvata britansko po- Zato to ostali cine non-stop". □
zorište. Na dvadeset glumač-
K
kih škola i univerziteta, koji Jasna Novaković
imaju odseke za glumu, samo
u Londonu godišnje diplomi-
ra oko petsto glumaca. Ako
računamo i marginalno po-
izorište (Fringe), u časopisu
Wajm aut (Time Out) izbroja-
ćemo stotinak scena u gradu. To zna-
či da je osamdeset odsto glumaca ne-
zaposleno, u svakom trenutku. Posao
casting agenta samo je jedana od pro-
fesija koju nameće ovakvo tržište.
Gospođa Džojs Netls (Joyce Nettles)
devet godina je radila za Kraljevsku
Šekspirovu kompaniju i za to vreme
je saradivala sa Piterom Brukom
(Brook). Dva njena postednja projck-
ta sa slavnim rediteljem su engleska
verzija filma Mahabharata i engleska
verzija Trešnjevog cveta. Sa Zafireli-
jem je radila filmsku verziju Hamle-
ta, a sa Piterom Holom dve drame:
Silazak Orfeja, sa Venesom Redgrejv
(Redgrave), i Tetoviranu ružu, sa
Džuli Voters (Julie Walters), na West
Endu. Njena je i postavka za Veneci-
janskog trgovca, sa Dastinom Hofma-
nom, zatim prošlogodišnja produkci-
ja Beketovog Kraja partije\ov^\s-
nja Sirana de Beržeraka, sa Rober-
tom Lindzijem (Lindsey) u glavnoj
ulozi, takode na West Endu.
Šta je posao gospode Netls? Kada joj

IZ
¥ ¥
Četiri dana u
Mariboru: Eks-jugo
mešavina pred
pozorištem koje и tri
dela prikazuje
„Božanstvenu
komediju". Obnaženi
Badurina visi kao
akrobata na trapezu
iznad naših glava i
cvrkuće kao ptica,
anđeli u „Čistilištu"
kao u kraljeustuu
duha, a u „Raju"
paunovi u prostoru
koji slobodni duh
spaja sa Bogom.
Susreti s prijateljima,
»posle vekova".
Ihpril 1993.
Jurim po Beogradu, panično i? banke
u banku menjam ono malo novca ko­
ji mi daju pred večernje zatvaranje. U
NIN odnosim „Reč nedelje" — kori-
dor, kamen spoticanja u Vens-Oveno-
vom planu.
Čekam Nenadovu Marinu i sina Lu-
ku ргеко puta mog stana na Buleva-
ru Revolucije da me pokupe taksijem.
(Vraćam veliko R revoluciji, po pre-
poruci Mitra Pešikana da se odmah
primenjuje budući pr^vopis. Sećam
se kako je VIB za onaj Novosadski ге- Dolazi Radko Polič sa crno ofarba-
kao da je oduzeo veliko slovo revolu­ nim licem. Prešao je u Maribor za
ciji, a vratio ga Bogu.) I oni putuju na stalnog clana. Stihove govore perfek-
međunarodnu premijeru Božanstve- tno. Gotovo da sve razumem. Dakle,
ne komedije. Nenad Prokić je meseci- moguća je istovremeno nova traga-
ma pisao inspirisan Danteom. Prva lačka forma i savršena dikcija. Pred­
versija teksta zvala se Dantes Ivinus. stava odiše ozbiljnošću, darom, zna-
Pada nezapamćena kiša. Marina me njem, suverenošću. Da bi se pribavila
nije videla od provale oblaka. Uzi- sredstva, trebalo je upornosti zaista
mam drugi taksi i stižem u posled- kao i za umetnost. Mislim da je To-
njem trenutku pred hotel „Park". maz ne samo beskrajno talentovan za
Putujemo celu noć. Menjamo auto­ režiju, već i za to da ostvari sve sto
bus negde u Mađarskoj. Najstrožija zamisli, bez kompromisa. To je danas
— slovenačka granica. Menjamo deo dara.
marke za tolare da bismo platili vizu. Na kraju predstave sretam, cini mi se
Slovenački policajac nam snima pa- posle prave večnosti, Dalibora Foreti-
soš, baš demonstrativno da shvatimo ća, kritičara iz Zagreba, sa supru^om
da ulazimo za sva vremena u njegovu Davorkom i kćerkom. Nema nedelj-
kartoteku. nika Danas, te Foretić nema zaposle-
U autobusu niko ne sedi do mene. nja. Tu je i Boris Hrovat, takode iz
Spokojno čitam De Sanctisa, Povijest Zagreba. Kazern mu da ćemo, ako se
talijanske književnosti. on slaže, igrati njegov prevod Salo­ vju, jer mu ono što glumica govori ne Čitam Vikend sa Marijom Broz, dra-
me, kao najbolji na „našem" jeziku. odgovara, komandant je ljut što ne­ mu koju mi preporučuje Slobodan
16. npril 1993. „To je za prevodioce uvijek cast."
„Moraćemo ga ekavizirati i malo pri-
ma poslugu, jer su svi u rat... Odušev-
ljen publicističkim duhom Cerovica,
Selenić. Napisao je njegov student
Zoran Stefanović. Kulturno pisano.
lagoditi našoj varijanti." „To je pri- Nenad mu posvećuje svoju adaptaci­ Tipološki spada u dosta česte drame
Rano ujutro odlazim u dobro znani rodno." ju. Koga li ćemo naći da nam režira o ludacima. Reč je o devojci koja je
hotel „Orel". U podne sam u Gleda- to čudo od drame koja se retko daje i uobrazila da je Brozova kći.
U hotelu sretam članove plemena
lišču. Usput menjam marke za tolare. predstave Hair koja kruži Evropom. u Nemačkoj i u Austriji? U presu pozorišta sretam Paola Ma­
Tolari se, kao kod nas dinari za vre- Uveče: Purgatorij. Ista scena, ali ovo- deira. Dosta radi u Nemačkoj. Za
Kada Nemcu iz trupe pričam da sam
me Markovića, menjaju za sve inos- ga puta sagrađene su tri galerije, za Hrvatsko narodno kazalište naredne
trane valute. Ne mora da se pokazuje preveo Kosu za beogradsku premije­ jednu noć. Nasred prostora u dnu ga- sezone najzad režira Goldonijevog
ru 1969, pita me da li znam da je je­
pasoš, niti kakav drugi papir. lerija — basen. Većina glumaca izlazi Impresarija iz Smirne, dramu koju
dan od dvojice autora, Džeri Ragni,
Sedim sa glumcima u kafeu ispred iz vode. Ne moze čovek da se otrgne
pozorišta. Tu je kompletna eks-jugo znao." umro prosle godine. „Ne, nisam, smo počeli u Jugoslovenskom dram-
radoznalom razmišljanju kako li to skom, pa su glumci rasturili projekat
mešavina: mariborski glumci, jedan izvode. Sutradan čujem od Poliča. dok sam bio na nekom putu u inos-
glumac sa Rijeke i umetnički fotograf
(koji godinama održava evropski ni-
l7.aprillW3. Basen je prosto produžen ispod dasa- transtvu.
ka kojima oni ulaze sa malo veštine. Treći deo — Raj — daje se u normal-
vo Tomaževih fotografija), makedon- Jutro po mariborskim knjižarama. Dešava se predivno, raskošno Čistiliš-
ski kompozitor, beogradeki pisac... Kupujem Gilbertove drame na en- noj dvorani Gledališča. Vraga nor-
te. Scena sa rasprostiranjem rublja i malnoj! Tomaž je obukao celu dvora-
Sasvim opuštena atmosfera. gleskom i Kušanove erotske parodije pranjem u basenu. Andeli u sivom —
Uveče stupamo na nedovršenu ma- na svetske i jugoslovenske pisce. Me- nu, lože u svetlo drap presvlaku, po-
andeo revnosti, pravde, milosrda. krivajući klasično barokno crvenilo
mutsku pozornicu. Kažu: opremljena đu srpskim piscima Kušan pravi pas- Balska haljina kao sirena u vodi. De
je sjajno, poslednja reč tehnike, može tiše na Njegoša i na Crnjanskog. Krle- sale. Početak je u ostinato legato tem-
sa njom da se takmiči samo Opera žin pastiš zove se „Odlazak Frica Ći-
Sanctis kaže: „Čistilište je kraljevstvo pu. Kao da je poslušao savet De San­
duha." Predstava kao da dodiruje ne-
Bastilja u Parizu. I ne osećamo da rilova". Na ulici neka klapa iz naših dodirljivo. ctisa da je u Raju duh Slobodan i da
smo na sceni, jer ne vidimo nedovrše- krajeva peva ,,U tern Somboru". Apla- se spaja sa Bogom; sve forme nestaju
no gledalište. uzi. Slovencima vise ne smeta kada u u jednostavnosti svetla. Jedan sto, fi­
Sedimo na stolicama koje mogu da se radnjama govorimo „srbohrvaščino", Il tpril IW3. ve o:clock tea, koji jednog trenutka
vrte na sve strane, jer se i predstava kao nekada. Prodavačice su izuzetno odlazi u vis, uz tihi zveket koji traje.
dešava svuda oko nas. Za mene, koji ljubazne. Nenad i ja se bez zazora do- Javlja mi se mama iz Beograda. Jedine raskošne boje su kada se na
se plašim visine, deluje beskrajno vikujemo preko ulice na našem jezi­ „Hristos voskrese!" „Voistinu voskre- sceni pojavljuje ansambl, kao u teat-
hrabro što Scipion, mladi obnaženi ku. Niko i ne obraća pažnju na te me- se!' Kaže da je u /to/zf/c/najzad izašla ru kralja Sunca, sa Poličem kao Lu-
Livio Badurina, sve vreme visi kao diteranske običaje. kritika na predstavu Devojka modre jem XIV — kornblau i srebro. Pri kra­
akrobata na trapezu iznad naših gla­ U hotelu čitam Nenadovu adaptaciju kose. Nije došla Politika koja inače ju predstave Scipion stoji pod toplom
va i cvrkuće kao ptica. Pravim njegov Poslednjih dana čovečanstva Karla dosta redovno stiže u jedan maribor­ kišom, dok u dnu pozornice miruju
crtež u svom dnevniku. Svi glumci su Krausa. Njegova opsednutost ratom ski kiosk. Kupujem Vijesnik. Pise da dva prava pauna od kojih je jedan
obrijane glave ili imaju takozvane će- podseća na našu svakodnevnu raspa- će Hrvatska postaviti pitanje Mimari- čisto beo, kažu izuzetno retki albin.
lave perike, a lica su im ofarbana u ljenost oko naših vatrenih ratnih pro- nih slika koje su u Beogradu. Posle treće predstave evo nas u blješ-
belo. Svet pakla i debelih turista, kao blema. Sarkastični Kraus je veliki deo tavim dvoranama foajea, sve u pozla-
iz predstava Hajnera Milera. Jednog svoje voluminozne drame (900 strani- ti i cistom belilu. Prva govori mari-
trenutka rekonstruiše se živa slika — ca) sastavio makazama iz savreme- borska gradonačelnica. Govori i Ne­
grupa na Fontani di Trevi u Rimu. nih novina. Novinar falsifikuje inter-
CrtežiJovana Ćirilova nad Prokić, na „slovenščini". Prva re-
čenica iz glave, a potom čita. Predaje
efektno dizajniranu flašu sa sirćetom
kupljenim u Gracu, s nekom prigod-
nom salorn koju nisam razumeo.
Raskošni prijem. Stolovi sa stotinama
zarzavata, sjajno aranžirani: morski
specijaliteti, retko voće, slatkiši. Pao­
lo Mađeli došao na prijem maskiran.
Obrijao se do galve u stilu predstave,
ofarbao lice u belo i, kao klovn, na-
crtao ispod jednog oka veiiku suzu.
Il opril IW1
Pre podne kod Tornaza Pandura. Pri-
ča kako će, najverovatnije, Nenad i
on raditi predstavu o Volteru. Sa Ma-
delijem se dogovorio da naredne se-
zone pravi Orestiju, a Paolo mu od-
jednom javio da bi on pravio Pasoli-
nijevu varijantu na istu temu. Kupu­
jem svom krpi-obućaru sa Bulevara
ciriz za cipele. Ulazim u prvi vecernji
autobus za Beograd, najskuplji. U au
tobusu je organizovana mala lutrija
Jedan uplašeni stari Albanac dobija
upaljač. Jedva se usuduje da ga uzme
Moj broj (vozne karte) dobija napad-
no šareno dizajnirani digitalni sat _
Prvi put dobijam neki zgoditak i sme- I
jem se sebi i svojoj poseti čistiiištu, I
mirnodopskoj tisini Maribora. s I
Jovan Ćirilov ■

u
Iz prve pozorišne vesti
u novinama kod
Srba, 1793, saznajemo
da se igralo u prirodi,
na posebno
izgradenoj bini, da je
komad bio
didaktičkog sadržaja,
da je publika bila
mnogobrojna i da je
predstavu primila sa
zadovoljstvom i ne
malim divljenjem.
recna okoinost vremenskog
podudaranja pozorišnih pred­
stava i izdavanja novina desila
se kod nas prvf put pre dvesta
godina.
Predstava je bilo i pre toga —
prva je igrana u Sremskim
Karlovcima 1734. staranjem.
profesora Emanuila Kozačin-
skog. No, njegova Traedoko-
medija, ma koliko da je bila rado vi-
đena i dosta čitana, a svedoče o tome
sačuvani prepisivani odlomci, nije iz-
gleda uspela da kod Srba uvede redo-
van običaj igranja školskih drama.
Valjda zato što su za pojmove našeg
pravoslavlja bile, kao žanr, kao feno­
men, isuviše očigledno povezane sa
jezuitskim školstvom, pa podozrenje
prema njima traje i onda kada su se, s
pravoslavnim ideološkim predzna-
kom, uveliko bile odomaćile prvou
Kijevu, pa onda po čitavoj Rusiji, do
Sibira. Posle Kozačinskoga ima, lsti-
na, nekoliko tragova o predstavama
sličnog tipa, ali su podaci o njima sas-
vimoskudni. ...
Prve srpske novine poceli su da izaa-
ju u Beču, marta 1791, grčka braca
Georgije i Publije Markides - uljo.
Njihov list Serbskija povsednevnija
n
novini nije se dugo održao, ugasio se
decembra 1792, da bi se pojavio novi,
Slaveno-serbiskija vjedomosti koji je
izdržao pune dve godine. Uredivao
ga je i izdavao Stefan Novaković, srp-
ski pridvomi agent u Becu, bivši sek- darskom, izvrsno izgovorili po jedan
retar Mitropolije u Karlovcima. Nje- mali govor. Ne rnoze se opisati kako
gove novine donose, osim opštih po-
litičkih vesti i ponešto lokalnih, pa
tako dopisnici u 1793. godini u tri
maha javljaju o školskim predstava­
su ona sitna dečica iz katehizisa, bib-
lijske, a narocito iz srpske istorije, iz
nauke o prirodi i aritmetike prekras-
no i vešto odgovarala". Ovome se do-
ma kod Srba. To su prve pozorišne gaje i vest izuzetno važna: „Istekle
novinske vQ$ti kod Srba. Dva puta su godine tamošnji učitelj je sa decom
vesti iz Temišvara, jedanput iz Vršca. proizveo tri komedije: jednu o Irodu,
drugu o Bogatomu čeloveku i treću o
Zlomu ocu, a u svima trima prilika-
izveštaj Је iz Temišvara u ma očevidno se dokazalo koliko je
^R^48. broju novina datiranom
^Wsa 10* iunom 1793. To su, za- naš srpski rod od mladih dana sposo-
‘s.... 5 ravo, dve vesti. Jedna je o ban za predstavljačke stvari. On je,
I tome da je Vasilije Nikolic, vidi se, za sve roden. Roditelji i ostali
| ^|^,,neunijatskih ilirikovalahij- dobroželatelji bili su u veselju svom
skih narodnih škol banatskih ushićeni toliko da nisu znali kako
Ж kraljevskij direktor", naredio učitelju zahvaliti, kako li pohvaliti i
ЈЖ prikupljanje para kao pomoć nagraditi mlade učenike, koji su pre­
Ж caru za rat protiv Francuza. vise zaslužili da se u novinama javno
Skupili su, kaže se, 1.265 forinata, po­ pohvale". Kako vidimo, bila je to
stal! dvorskom agentu Stefanu Nova- oduševljena pohvala puna nacional-
koviću koji je novae u privatnoj audi- nog zanosa i ponosa sto se videlo da
jeneiji uručio caru Leopoldu II. Dru- je srpski rod za sve rođen. S talen-
gom vešću se javlja da su u Temisva- tom, razume se. No i podataka ima,
ru, u gradu 18, u fabričkom predgra- važnih za rekonstrukeiju tadašnjeg
du 19, a u mahalskom 20. aprila od- nivoa pozorišnog interesovanja. Od
ržani svečani polugodišnji ispiti u tri „komedije" koje su igrane, jedna je
srpskim skolama. Prisustvovali su svakako sa biblijskom temom, o Iro­
mnogi „visokoblagoskloni", raznog du. Ta tema, vezana za zbivanja oko
dostojanstva i čina, a narocito duhov- Isusovog rodenja, izvodena je, svaka­
na lica. Posebno se ističe udeo Maksi- ko, za božićni raspust. I druga drama
ma Sekulića, arhimandrita manastira radena je, verovatno, po biblijskoj
Bezdina i administratora Eparhije, priči, o bogatašu i ubogom Lazaru.
koji je zahvalio uciteljima i pohvalio Treći komad koji su vrsački daci igra-
revnost učenika, naročito njihov us- li 1793. svakako je drama Zao otac i
peh u slovenskoj gramatici, u tuma- nevaljao sin Franca Ksavera Starka
čenju jevandelja i biblijskoj istoriji koju je preveo Emanuilo Janković i
Starog i Novog zaveta. Zavrsni deo štampao u Beču 1793. To je „naravou-
vesti valja u celini citirati: „Posle ovih citelna vesela igra za decu", a njen
eksamenov, školska fabricka junost podnaslov potvrduje njenu potpuno
(omladina) svoje prohlaždenije ili đidaktičku namenu: „Roditelji, učite
majales u takozvanom Prezident-ver- (se) vašu decu poznavati".
togradu (parku) dne 12. maja (23. po Treća vest u novinama iste godine
opet se odnosi na Temisvar. On je iz
novom kalendaru) deržala (je) i togo
dne pred veče, po 6. časja, u prisustvu oktobra 1793. i obaveštava o reprizi
mnogocislenago naroda, Komediju o komada 0 neznorn vospitaniju detej.
neznorn vospitaniju detej v priugo- Đaci iz škole u predgradu Fabrika
tovljenomu k tomu teatru proizvela, odigrali su je 31. avgusta u cast ober-
jejuže (njome) slišateljem udovoljstvi- direktora svih narodnih učilista gos-
je i ne maloje udivljenije, učitelju svo- podina ot Tokodi, koji je predstavu
jemu Joanu Krestiću otmenitu čest, primio ,s ne malim zadovoljstvom i
sebježe (sebi) dostelpnuju pohvalu za trud zahvalio ocinskom ljubavlju".
uzrokovala jest". va teatroljubiva ucitelja, te-
mišvarski Jovan Krestić i
Ovo je prva srpska novinska pozoriš-
vršački Mihailo Krekić za-
na vest. Sažeta, no ipak dovoljna da
saznamo da se igralo u prirodi, na Ж » služuju da se o njima kaže
posebno izgradenoj bini, da se igrao » ^sve $t0 danas znamo. A zna-
komad očigleđno didaktičkog sadrza- Ц ж mo, na žalost, veoma malo.
ja, da je predstavu priredio Jovan W Ж Jovan Krestic je bio veoma
Krestić. Valja napomenuti da pojam ambiciozan pedagog. Godi-
„komedija", kako se komad naziva, nu dana Poste novinske ves-
treba uzeti sasvim uslovno, u osam- ti o njegovoj predstavi,
naestovekovnom smislu toga termi- držao je, takode u svojoj skoli u te-
na, tj. da je drama imala srećan za- mišvarskom predgradu fabrika, sve-
vrsetak, da nije bila tragedija i da su čani ispit i za tu priliku pripredio je i
joj ličnosti obični ljudi, a ne dinaste i štampao godišnji izveštaj. U prvoj
moćnici. U dopisu stoji da je publika klasi te škole učitelj je bio Jovan Jova-
bila mnogobrojna i da je predstavu nović, u drugoj Krestic kao glavni uči-
primila sa zadovoljstvom i ne malim telj. Ukupno su bila 92 učenika,
divljenjem. To je elemenat ocene, ali svrstana u šest stupnjeva: „načinate-
povodom ovoga izveštaja još se ne lji", „sricajući", „čitajući", pa „prozo-
može govoriti o pozorišnoj kritici. disti", „ortografisti" i „etimologisti".
Najbolji daci najstarije grupe etimo-
logista, Ilija Popovic i Marija Stefano-
z iste 1793. godine je i dopis iz vić držali su govore pre i posle ispita,
O Vršca, nešto kasniji, od 27. sep- Ilija na slaveno-serbskom, a Marija
Ж tembra. Tu već ima vise eleme- na bezmalo čistom narodnom jeziku.
Ш nata kritike, mada je ta kritika Oba govora napisao je, razume se,
zapravo samo jedna dosta neu- njihov učitelj. U izveštaju su i imena
Ц merena pohvala. Jezički je još ar- svih ostalih učenika — medu njima
Ш haičnija od temišvarske vesti, pa treba tražiti i Kresticeve „glumce" iz
će biti citirana u osavremenje- prethodne godine. Docnije, oženivši
nom obliku: „Iz Vršca pise se se, Krestić se zapopio. Trag mu nala-
Ж pod 14. septembrom da je pod zimo u spiskovima pretplatnika na
predvoditeljstvom ovdašnjeg magis- srpske knjige: 1809, bio je paroh u
tra Mihaila Krekića sa dobrim uspe- Aradskoj dijaceza, a 1812, paroh i
hom i velikom pohvalom okončan is- clan Konzistorije — viđen sveštenik,
pit u prisustvu mnogih mesnih lic- dakle.
nosti, osobito g. kapetana Demelića,
a. ot Asi-Markovića, ali bez g. episko-
pa ot Šakabente koji je bio odsutan, Fotografije iz predstave „Kosa"
na putu po eparhiji. Ipak, mada ne- Ateljea 212 iz 1969. godine
prisutnom, gospodinu episkopu a objavljujemo Ijubaznošću
pred njegovim portretom, tri su uce- Fotodokumentacije „Borba "
nika, na slavenskom, latinskom 1 ma-
Jo
Ш ■ „SCENE"
Bojana Babović: Kako jeŽika tražio pravdu, 2/91;, Ivan Bakmaz: Video-fa-
bula, 2/88; Miroslav Belović: Ždralovo регје, 4—5/91; Šarlota Birh-Fajfer:
Cvrčak, preveo s nemačkog August Šenoa, 2/87; Marina Bjelić: Uspavanka,
2/91; Igor Bojović: Vučji okot, 4—5/88; Zoran Božović: Dijamantska ogrli-
ca, 4—5/88; Zoran Božović: Izdanci Staljinskog plemena, 4/90; Ivo Brešan:
Veliki manevri u tijesnim ulicama, 1/90; Luis Bunjuel: Hamlet, prevela
Nada Bojić, 2/86; Predrag Čudić: Šta ješta, 4/89; Radoslav Zlatan Dorić:/o-
rik je bio budala iliti smrt ratnog komandanta, 3/92; Aleksandar Đaja: Bit-
ka za Senjak, 4/89; Aleksandar Đaja: Jankovac — potopljeni svet, 5/90; Mi­
lan Đoković — Radomir Plaović: Kad je sreda — petak je, 2/86; Miodrag
Đurđević: Sudbina umetnika, 1/86; Vladimir Đura Đurić: Grad, 3/91; Miro
Gavran: Ljubavi Georgea Washingtona, 1—2/89; Miro Gavran: Noć bogo­
va, 5/86; Irina Gilić: Omča od mleka, 3/87; Aleksandar Ilić; Kajanje, 2/86;
Miodrag Ilić: Hajkuna lepotica nedostižna, 6/87; Miodrag Ilić: Legenda o
zemlji Lazarevoj, 3/89; Drago Jančar: Dedalus, sa slovenačkog preveo Goj-
ko Janjušević, 2/88; Milica Janković: Nada, 2/86; Dušan Jovanović: Viktor
ili Dan mladosti, sa slovenačkog preveo Gojko Janjušević, 4—5/87; Dušan
Jovanović: Zid, jezero, 1—2/89; Milivoje Jovanović: Bulgakov, 3/88; Davor
Korić: Cajtnot, 1/92; Ežen Kormon i Adolf Deneri: Dvesirotice, sa francus-
kog preveo Slobodan A. Jovanović, 2/87; Siniša Kovačević: A/bvo je doba,
3/87; Siniša Kovačević: Sveti Sava, 5/89; Siniša Kovačević: Đeneral Milan
Nedić, 3/92; Mirjana Lazić: Otkos, 3/92; Ernest Leguve i Ežen Skrib: Adrija-
na Lekuvrer, s francuskog prevela Marija Ružička Strozzi, 2/87; Snežana
Lukić — Živojin Pavlović: Uvelo lišče (Presuda), 1/91; Pavel Lužan: Sreb-
rne niti, sa slovenačkog preveo Gojko Janjušević, 2/82; Gordan Mihić: Zo­
ran na istoku, 1/91; Hajner Miler: Mašina Hamlet, sa nemačkog prevela
Mira Erceg i Branka Jovanovic, 3/88; Marina Milivojević: Ivanine igračke,
6/92; Petar Milosavliević: Promene u Žiči, 6/90; Momčilo Milosevic Sunce,
more i žene, 2/86; Zanina Mirčevska: Dies irae, sa makedonskog preveo
Milorad Predojević, 2/91; Gradimir Mirković: Ha dnu jutra, 1/90; Tahir
Mujičić, Boris Senker, Nino Škrabe: Trenk iliti Divlji baron, 4—5/91; Sasko
Nasev: Čija si, s makedonskog preveo Milorad Predojević, 2/91; Miloš Ni­
kolic Kovači, 4—5/92; Branislav Nušić: Ušao đavo u selo, 2/86; Aleksandar
Obrenović: Cvrčak, 3/92; Aleksandar Obrenović: Jata čarobnih zvezda,
1— 2/89; Aleksandar Obrenović: Rupa, 6/86; Luko Paljetak — Anamarija
Paljetak: Price iz djetinjstva Hikole Tesle, 1/84; Ivan Panic: Sad se smej. So-
tire, 3/92; Ilija M. Petrović: Gospodarevzet, 2/86; Radomir M. Petrović: Ka-
Ijava igra, Zenidba debelogLaze, 1/87; Jordan Plevneš: Jugoslovenska anti-
teza, sa makedonskog prevela Cveta Kotevska, 3/85; Aleksandar Popovic:
Tamnavski parlog, 3/92; Mladen Popovic Nižinski, 3/88; Mladen Popovic:
Vilijeva menažerija ili san poslednje Viljemove noći, 1/87; VladimiT V. Pre-
did: Jesenji lovac, 4—5/91; Radomir Putnik; Imamo dovoljno vremena,
6/89; Nebojša Romčević: Sile u vazduhu, 6/88; Nebojša Romčević Umorni,
4/90; Marjan Rožanc Topla leja, sa slovenačkog preveo Gojko Janjušević,
2— 3/90; Viktorijen Sardu: Fedora, s francuskog preveo Josip Miškatović,
2/87; Olga Savić: Milica, 4—5/88; Abdulah Sidran: Dječja bolest: otac na
službenom putu, 3/85; Ede Sigligeti: Ciganin, posrbio Justin Milan Šimić,
za srpsku pozornicu udesio Antonije Hadžić, 2/87; Davor Slamnig: Vecen-
ca kod Božene, 2/84; Stojan Srdić: Mikulina zenidba, 6/88; Asja Srnec-To-
dorović: Mrtva svadba, 2/91; Goran Stefanovski: Crna rupa 1/88; Goran
Stefanovski: Černodrinski se vraća kućif 2/92; Ivo Svetina: Seherezada, sa
slovenačkog preveo josip Osti, 3/89; Rudi Seligo: Slovenačka sauna, sa slo-
venačkog preveo Gojko Janjušević, 4/86; Darko Tatic: Kentauri, 1—2/89;
Svetozar Vlajković: Ponavljač, 6/91; Svetozar Vlajković Don Žuan, beog-
radski, 6/86; Jelica Zupanc Crnjanski ili lako je Andriću, 5/86; Jelica Zu-
panc: Ognjena kupina, 2/92.
Mihailo Krekić nije se dugo zadrza- srpskih predstava toga vremena za-
vao u Vrscu. Od novembra 1794. do ključimo brojem do sada poznatih.
februara 1796. bio je učitelj i đakon u Potpuno je sigurno da će se budućim
Segedinu. Tamo nije bio bas dobro istraživanjima otkriti mnogo bogatija
primljen, zbog mnogih novotarija ko­ izvorišta za rekonstrukeiju srpske po-
je je uvodio, posebno u erkvenom zorišne kulture s kraia XVIII ve-
pjeniju. Suspendovan kao učitelj u ka. ■ BožidarKovaček
Segedinu, otisao je u Baju. Tamo se
pominje kao sveštenik 1797, a kao
bajski paroh pretplatio se 1801. na
Stojkovićevu fiziku. Milovan Vidako-
vić je jednom zapisao svoja stara se-
ćanja da je u njegovom detinjstvu ne-
ki đakon i učitelj u Segedinu „о Rož-
destvu Hristovu s decicom svojom
Iroda igrao". Krekić je Komediju 0
Irodu igrao u Vršcu, u Segedinu je bio
učitelj i đakon — Vidakovićevo seća-
nje odnosi se, bez sumnje, na njega.
On je, dakle, sem u Vršcu, i u Segedi­
nu pripremao đačke predstave.
Prve srpske novinske vesti 0 pozoriš-
tu, sem direktnog svedočenja, daju i
dosta indikaeija za indirektno zaklju-
čivanje. Kako se vidi, u dopisima iz
Temisvara i Vršca ne pokazuje se ni-
kakvo iznenadenje sto se predstave
drže; kao da dopisnicima nije prvina
da vide đačka predstavljanja. Pozoris-
na zbivanja zabeležena u novinama u
tri maha iste godine 1793, u dva gra-
da, dve predstave u toj godini u Te-
misvaru, a čak tri (i to premijere) u
Vršcu — nisu li ovo podaci koji navo-
de na zaključak 0 raširenom igranju
po srpskim skolama u to vreme. Či-
njenica da su podaci iz Slaveno-ser-
bskih vjedomosti jedini za koje zna-
mo, ne sme da nas navede da zbir
 6SH uiafojq pod
EfUESllUJOJUI SoUABf EAI’ISPSJS
Ji’isigajj n UEsidn al „snpnq"
ahqjS з)|!1ЧП(1зУ зОзсшјојш
cz eajsjejsiuijv uialuasay
lauioid
iiu nzgjod ns auapoqo|so „snpnq"
auiAou ausuozod (£6/81 cl
— £itz) ahqjg a>|i|qnday ojngnq
I bajsjbjsiuiw Blua(|Siiu nAouso cm
L eaiSEj ajo>|!N iij, 'pBjSoag
'sqjog E(uEduiEi§ jq gffauEig
apsiy apjOQ
JO^DJip u\/
3lfta(|AESO|!W JEpUESpiV
'oraiaiaf esejaj '(E^iupgjn
SoujoAoSpo I 8ouacj§ jpuauicz)
зиоЈпа uElaa 'aiAaadea
EUV 'AO|Uip UBAOf 'OipEjg
BSloqaft 'piAOzbg uaqaf 'suo^sog
bubSbjq '3uu»f(og вивцзлј
OAisjupajQ
3JSEJ sijijaj
УрирЗЈП lUJOAOŠpO I ШЛВЦЈ
»2901*8/9-90809 :unoEJ-ojiz
(snpnq ez) ^62'889/110 s^vjapj.
8М-®9! 6Z8-989 •luojapi
1/92 aliZEjaj, ‘рвЈбоад
'aliqjS bpuiauin qiqsmcjp z3abs
dfepzi
(njsnSAE i n|nf n miso) ousasaui
uioupal azsjzi ашлои ausuozog
Z£l£*frSgO NSSI fix'
§A«r*n
® '3oqSAE|SlUEl£ ELU9J
■SIS SoUEAZOqEJ ЗЕЈОЛЈ, ‘EUIlfU П OEjSl
i EuiEjp qiAofjAoqap qifiutoBuzfeu
oqqoqau OEJIZ9J iajj (£981 изроз)
iqSAEfSIUEJS UIJUEJSUO^
'E-1VHW 9U?po3 Z681 OEAIUSO 'UlOq
-U93UEG-31AOJIUI9N ES 'I EJSIJOZOd
JE3IJ9J093 I IpjipSJ ИЦ9Л ОЈШП IA>J
-sow n auipoS 8£6L езбпЗлв 8ошро$
пигроб qq 9ЛЈ
EJSlJOZdd SoqSLUBjp
Soqsu9Aopo3nf i nqgjSsz n Eisipz
■B)| SoupOJEU SoqSJEAJH 'ПрВЈЗоод П
B]suozod SoupojEN ВП9
•Oq n I lUIEJp П ЕВДЗЛ О)јЕир9( 'EO§
op EJldsq9§ po I 'EOISriN op E3IZJQ рб
□Šojn moqsdsn unqipA es врзвшп^
EDldniS EJJW Е01ШП{3 E3[I|9A E.UOp
-OJ nUEJlfug n ЕЈбПЗлЕ 3O)S9EUlUEp9S
vuipob č did
’(0S8l) nps bu вивр dosoiaj sftiEU
-zodfeu 9( EUIlfo>| праш 'ЗШЕЈр I OES
Id A9[U9iin£ UEAJ JSipAOU ОЈШП 9U
ipoS £881 HJsnŽAE ЗоЗшр psopEAQ
vuipob oil did
MV
•9flOEJ9U
■aS 9(oas езешпјЗ qifiujEjndodfeu po
uepai 'Ž909J1 EUEAOpE^ I Bfiqj E[]EJ)I
зешпј tussuipEuau '212 eo(RV W
'(££61 изроЈ) зроршрвд uejoz oj
■шп npsjSogg n Ejnf 3oAjd psopEAQ
vuipob s did
(6261 aqo) snj шре[н Inj
!UdlS z(8l6l)jW — nfuaisiffl :euiejp
oqqoqau OBSidBu 'Etussad miso 'a(
iqsAoqElEw Bbpjy EJEJ 9|SOd B 'ЕШ
-lAofuqmaif) 0 nhSopji nqsuisjp oes
-idBU 'EJEJ 3oqSJ9AS SoSnjQ I SoAJJ
npomzi 'Epp EqSUlEJp cjejso zn
'9( UZ9JJ)| nq9J§EZ П 9Z9|J>f 9|sod EU
-sp JS9BUEAP uopoj diznjg n ЈрврЗвд
nps n iqSAOqEfuW t’p 13BUZ (ПЈ
-EpU9|Uq IUOJEJS od) iqSAOqElEW ЈШ1
■!РВ|Л ! (nJBpU9|Eq шолои od) EZ9|J)|
AEJSOJIW ns IU9pOJ £681 npl Зошр9$
vuipob 001 did
9U9(u mopOAOd nAEfzi Ep Ep SO(
IJJIUS
iSAESps 'jElg ppg euoIjiuio eao§9[u
i eps^t вивр Soisi PuipoS £96i Ejqoj
->{o -ц ojuif] se[3 pjspnft 'rfpppoj
iusujjs 'vjois Softnjyo iAOZdjiA fopo
'плоЈУј eu )f/ff 'cuisetu eovstj 'euis
-UlUVUd^ej :9ШЕЈр I OESIJ -(ПЕЗРОЗ
UE90 OJ)|O)| UEZ )fiupuin IUBJ]S9AS I
>|lUS9d EZIJEJ (ЕД '(OHlJJEq-SUOSIEWj
npjEq-uozaw n a( иароз E|n[ Sojaj
ашроб zoi did
’UEAOf E§n[S 0E>| nU93S
eu apszi moupof sof '99i[usipo3o)9s
-9p9d nAEJSOJd EZ 'Ep OEUI9Jds 9S qop
'iqojgpjsS n 'ouipoS £26E cjquiaoop
[2 ПрЕ$ Ш0Л0М n ojuiq ijiwnqz]
n EOISOJL OE>{ IЦОЈ Uioysoos Ш0Л0)01
n 3ipEJ)I EJIW osq UEJEjndod 0U]9Z
-nzj ашроЗ czsi nuisid uiouAzqnfq
mOA93IAO>giJl n EUEAOf nSnjS SOAjd
OEJSi 9[ue[ JI)I S0Ul(lJ9}S ЗЕШПЈ iqij
-9Д првд UIOAON n Eisuozod Soupoj
-eu Soqsdjg i npsjSoag n Eisuozod
SoupojEN 'Eisuozod Sapnfnind ueq
•pIAOUIjqOQ EJ9J ЗЕШП{3 JUJapfEJ
-E>| I)|sdjs рррл U9pOJ EJllf §019S9Q
vuipoB oil did
d/ABd ZdUy I Вјдр ВЛр П
вроЈви afaazny звиаА asdijubso^
9ШЕЈР OESlđEU '(lUdfBf^llUnpdjđS OA]
— !!lA0U(EUX//^O8 9J9d ивош
— !AJđ) EUEiuoj oqgoqau шро
3IU9PS UEpoqOJS qiUA9Zliuq ПЗЕЈ^ЕЈ
n uapoj 9Uipo3 ££6E Eun( Soiupos
vuipod 09 did
•(^Efsojd
iqnjo) zea(v UEjipv i (euaojpj uoj
-psw) ?!AO>pE|Z BJOZ '(39AOZIJ)l) 3IA
■OEJJ ESE^ '(ВЈПИ) OEAOqjEW W]Z
'(qEquigq) oiAoqjEiz JEpuEsqojv прз
-ЕШП1 ns 93o|fl 'OpABf) EqUEJg l(lZ9J
WlflUOSB f] 9lUEjp 9UIZ9p^ EJ9(lUI9jd
EqSpEjSoaq EUEZjpO Eun( 3ojS9EUS9$
vuipob 9Jd
•JBS
-BA ptsfouiOJOJJBA \9UOd(OA 'ЈВ31Ш9Ц
-jV Ehpamoq ossid '(uosuop uosuoza
uag qiuamojAES ipspii AOJidsqas
uapoj 9uipo3 2ZSI eun( 801S9EUEp9]
nuipob izi did
? f OIA
9ШаЗГК32Ш»ЗГК¥Л&1МЗГ01М«$!Ш1¥$К0М -E1SES — „dOAlfjZBl [OUI dlUBjp
eooipoAdjd ijBfpiui 2k 9Ш! oqsuaz
oqoEiuaN Ok врио ’8£ (ивр ijiabj
-sozi 'zejzi iqsnouujj) ipoiu fi -gg в(1
-nfq S£ nžnjdns„nuzBiu" цвјд (bi nui
',pj 'dSdfq Odm ££ EP9|ZO Z£
-Ilf Adfoujo^ 62 SBUiOd") efl
-зцрзЈ SodspejSooq ifefiDiuj (g06l
— 898l) nqdjSuz n Bjsijeze^i Soupoj
-eu SoqsjuAJii ejuopudiui Safpeuzod
-feu ош/ S2 (l^JO>i) unoejqo lyfsuqy
luoAirp qz2 (aunzajd i euowi ieIioiui)
■„nsnpnq" n 11цж „jvjvdj jso[jaa$" ejdppd po duiejp AOfseu oiuifezod of
dodf oesid idsuiejQi £2 'afpBdnqo oui
■9UD3S numjs Ruiuu] gfouzod du i[oi[ -OJA ez npujSodfl n ejsuozod Soupoj
a/
upas du wDdu luipal ,pu]Ddj isopdas" -efq B^iuiAujdn uefpjui njud ujzoiy
61 „ицо" isidn /I (iqsABqofij EUI
■DOJSpdJS DUdZOpi DZ DjgjlIDCDf LLimillSiJDLU
-sad qiujEpdod E>piqz ’SI afuEJj -as
'D2{lUSpO2[ I DDO^OJ alUDClOJSOd 'jsouzpsjd o)som oupog п долјо ipw 01
-npnq" oisipo$ 6 »Jqe" isidn -g '(ejoas
Difsunifiu :gf oj 'jDjDdj jsoijoas" J9UlUd EU) JSEdOJJ Z IJ19f (OAOqOAOO
n IAIZ l(o>| 41ZEJEJ 9 'qiAZfl *S qeunf
'diudjsis oopm-oipuD AOf>jOJOS k -10ШП •£ d!l AOpfOJJ uofl
■I^o 7 ( l^ua) uasng q :ONAVHdsh'
oijsoiouLfoj 'njaasD.1 mjsudos 'пцрплрш
•Eq
DifSUdOS 'DMJSOdd LpifSUdOS d[l60J0UL{9J -Bpoj qiA9JEpE[A EJEJJ B/BUBdf ЗОУЈ
jdaouoq ddfudjuo Pfuosoj DqsuojqojiipD -oons ofuBJBA^o ez euoonjod ejodo
■£k (1861—Sl6l) {ejouqS iqspEJZj
‘nlpizodsip tDjoijsiuDqjii -iponzi '2к U9D9A qI[osoд zi euisod eupoSuj
'^„BdBjeo вуовЗпа" *б£ '(даЗодв^)
i Diuojdo ‘dfnjijdfojd „wjDdj jsojjdas" slujEinf •/£ EpuamnjEZ S£ 'euipoS
qposopuiepos etuejp qiqsuoAoisoS
■IJSOUJOLUn of DUODJ
-nf nuioj njeuzod ez eoiuopujdS ’k£
IJSJO lolocis n „DJJD9J JSOlJdOS" DJOJsfDLLI 'aoid oupqoqiv 7£ (Bpzjoj baoSuos
I Dijufuorujs jsousoiun :a[iupojud qiAoiqojg eoeAod 'ooiuinjS oypeuiou
ojuuzod ouiizojd q£ '„вшроЗ unfrqiui
DJSl[\l '„ПДОдЈ JS0IJ9CIS" pnMlDOLJDZ o[sod" ouiBjp eosid 'edjiusod ijefioiui
0£ idaz EN Z2 'peds^ -92 (qSua) uej
oijaas vjsuozod DifspDibooq dos
oaojop) -nunuioz n sjsuozod оироли^
Рб!Р1 ‘SZ 'nmqis n pEjg q2 fyejideu
jUAuqnfq) ouii ed ouiizojd 'ejopzod
-шоу i/Bfpiui 'Zl '(E^'d uj) qiusEjSns
‘ojsuozod oqsiump oqsuaciojsoBnf iqsnouBJj ionfEtpio^ T2 (iqo’jSoJEjs)
(oas 0Z oaojs OAjg -6i Sen ’81 ouig
iDjDoj jdjig 'm olpjv djsuozod oupowfq opodsoS OAopisnpq Srudns -g; '(oAeq
-ez олоЈцех 'sou iuqos[OA) е>Рл 3ojs
-ojd zi 'е/цлрол i efipouioy oesid 'jeo
_l_£flO«=fl I XMOdX3 -pijq !dslld SI ofJOD opjb8jbp\[ objo
lUAozifuyj q ouud i^sjouisjg 21 'Ef
-uoisojj qr „nisijaw" eu eje^so °!P
-BJEZ z i"S IJOA1O ’I :ONAVHOQOA
REŠPNJENODORM/NO: sezamee, sabo, odaja, hamlet, dima, pisarov, pokoj-
nik, go, a, teos, rrr, dg (doniceti gaetano), omsk, skač, atak, most, di (dragutin
ilić), maj, rakija, ib (informbiro), zarudela, eotinis, pipi, dajan, aida, apanaža.
USPRAVNO: sod, adam i cva, cdip, g, tabori, zamor, aj (arsa jovanović), tad,
ajak, ok, ziba, ma, otm, rana, pjesmarica, ehinokokus, asis, sid, da, smak, stje-
pan, air, rk (radivoje karadžić), alija, beograd, apaž, otvorčić, ina.
w □
3* ■ i
1
6£ □ sc Z€
■ □
9E K
□ □
€€ зе IE
■
O€ 63 83 □ 23 93
■
□
92 fr3
es 33
□ □ □
OS 6k
■ □
A 91
St □
■
€k И
01 6 8 .1 ■ 9 9 p e S. k