Professional Documents
Culture Documents
Iz Nove Srpske Istorije Mihailo Gavrilovic
Iz Nove Srpske Istorije Mihailo Gavrilovic
ји лат |
А
ПОСТУ ДИЈЕ МИХ. ГАВРИЛОВИЋА
| | ЈЕ
с
ит | УнИВ. Бин је
Ту, 120 НАРЗАДРУГА_ |
~
Е БРЛОНЕ ИСТО
СТУДИЈЕ.
Д-РА МИХАИЛА ГАВРИЛОВИЋА
1926.
" Штампарија „Уједињење" А. Д. — Влајковићева 4.— Београд
м Ц Панта |
паде
га ан
у
ПРЕДГОВОР.
1
Миха ил о Га вр ил ов ић ро ђе н је 8 ма ја 18 68 у
Алексинц у. Јо ш на Ве ли ко ј Шк ол и об ра ти о је на
се бе па жњ у св ој им ис то ри ск им ра до ви ма . До би о је
светосавску на гр ад у за те ма т о ис то ри ча ру Јо ва ну
Рајаћу, и из ра ди о је је да н ис то ри ск и чл ан ак уз
Етногр аф ск у ка рт у Ср пс ки х Зе ма ља ко ју је ве ли ко -
школска омладина издала 1891. Неко кратко време
био је пр оф ес ор ср ед ње шк ол е у ун ут ра шњ ос ти , па
је- за ти м, ка о др жа вн и пи то ма ц, от иш ао у Па ри з,
тде се бавио од 1893 до 1899. У Паризу, Гавриловић
је спремао св ој у до кт ор ск у ра сп ра ву , и у ис то вр ем е
испи си ва о гр ађ у, кој а се на ла зи ла у па ри ск им ар хи -
вама о нашој новијој историји. Његова докторска
"расправа имала је за предмет један уговор закључен
1259 између фразцускога краља Луја 1Х и енгле-
скога краља Хенрика Ш. По опени стручне критике,
Гавриловићева расправа јесте врло добар архивски
рад, у коме је потпуно исцрпена грађа која се на-
лази како у париским таком у лондонским архи-
вама. Од оних исписа које је Гавриловић узимао
из париских архива, један део, који се односи на
историју Првог Устанка, објављен је у издању С, К.
Академије 1904.
Из Париза, Гаврилсвић се вратио као добро
школован историк-архивар, присталица нове фран-
цуске школе, која ради на основу изворне грађе, и
која не тежи за вњижевним ефектима него за тачним
утврђивањем чињеница.
Гавриловећ је, 1900, постављен за управника
М ПРЕДГОВОР
Ко ла рч ев е за ду жб ин е. Че тв рт а за вр шн а св ес ка би ла
је написа на , ал и је, за вр ем е св ел ск ог а ра та . пр о-
гала са др уг им Га вр ил ов ић ев им ха рт иј ам а. Га вр и-
ловићев Ми ло ш од ли ку је се, пр е све га, об иљ ем 06 -
рађене гр ађ е, Га вр ил ов ин је уп от ре ба о не са мо он у
грађу која се налазила у нашој државн )ј архиви, него
м ону гр ађ у кој а се на ла зи ла у ст ра ни м ар хи ва ма , —
Фран цу ск им , ру ск им , ау сг ри ск им . У на шо ј ис то ри -
ској књижевности тешко ће се наћи једно дело
боље до ку ме нт ов ан о не го ње го в Ми ло ш Об ре но ви ћ.
Ов о об иљ е гр ађ е им ал о је ис во ји х оп ас ни х ст ра на ,
Радећа са масама докумената, Гавриловић је могао
бити њима претрпан, — и онда дати једну гломазну
не св ар љи ву књ иг у, кој а је ви ше зб ар ха до ку ме на та
него књига у правом смислу речи. Срећом, Гаври-
ловић је са вл ад ао сав сво ј ог ро мн и ма те ри ал ; ме ђу
списима те врсте мало вх је који су тако јасном
прегледно написани као његов Милош. То. дело
велике ерудиције јесте у исто време и лепо __ начи-
њена књига, која се да прочитати с краја на крај.
Гавриловић је радио Милоша годинама, без журбе,
чекајући да му се мишљење о људима и догађајима
само од се бе кр ис та ли ше . Он се по тл ун о уж ив ео у
Ма ло ша и ње го во вр ем е, — и пр ем да . ниј е им ао
намеру дати уметничко дело, он га је, захваљујући
томе стрпљивом проучавању, ипак дао. Бавећи се
"тако дуго и тако постојано Милошем, он је најзад
ус пе о да га ви ди „у ок у ду ха св ог а“ , ту сл ик у им ао
је стално пред собом докле је писао, и зато је ви-
димо и ми докле га читамо.
Гавриловић је први дао историску каракте-
ристику Малошеву, Раније карактеристике долазиле
су од људи који су стајали сувише близу Мило-
апева времена, и били гла одлучни Обреновићевци,
гакле Милошеве присталице. — или одлучни Ка-
грађорђевци, дакле Милошеви протизници. Поред
ова два Милоша, — једнога у обреновићевском, а
другога у карађорђевском осветљењу, — постојао
је и један трећи Милош — онај кога је народна
машта створила, и који живи у читавом циклусу
М1 ПРЕДГОВОР _
зивао на Буку ре шк и Уг ов ор . Он се за до во ља ва о мн ог о
мањим ус ту пц им а не го шт о је у Бу ку ре шк ом Уг о-
вору Русија до би ла од По рт е за Ср пс ки На ро д. Те к
постепен о он ви ди да пу те м не по ср ед ни х пр ег ов ор а
са Портом, без руске помоћи, не може решити.
српско пи та ње , јер , ак о је По рт а уо пш те во љн а да
с нама пр ег ов ар а и да на м чи ни ка кв е ус ту пк е, то
те само с тога што се боји Русије, и што је везана
Букурешк им Уг ов ор ом . Ка да је је дн ом то ра зу ме о,
Мило ш се пр иб ли жу је Ру си ји , и, на сл оњ ен на њу ,
тражи од По рт е до сл ов но из вр ше ње Бу ку ре шк ог
Уговора,
У прво време, докле је решење српског пи-
тања тр аж ио ва н Бу ку ре шк ог Уг ов ор а, Ми ло ш је
тежио по гл ав ит о то ме , да до би је од По рт е на сл ед но
кнежевско дестојанство. Та његова политика осу-
Бивана је ка о се би чн а; у ме ст о да се бо ри за ау то -
номију Ср би је пр ед ви ђе ну Бу ку ре шк им Уг ов ор ом ,
он се бо ри за св ој у кн еж ев ск у ти ту лу . У ст ва ри
он је заобилазним путем ипак радио за аутономију
Србије јер Ср би ја , по д на сл ед ни м кн ез ом ср пс ке
на ро дн ос ти , би ла би бе з су мњ е мн ог о са мо ст ал ни ја
него под управом једнога паше кога би Порта, по.
својој вољи, постављала и збацивала. Из тих раз-
лог а, и доц ниј е, по шт о се ста вио на зе мљ иш те
Букурешког Уговора, Милош није напуштао зах-
теве о наследном кнежевском достојанству, иако
за њих није могао наћи основе у Букурешком Уго-
вору: Тај уговор био је за њ драгоцен из другог.
једног разлога. Границе Србије, обележене у томе
дипломатском акту, обухватале су, поред београдског
пашалука који је 1815 Милош побунио, још шест
нахија: тражећи извршење Букурешког Уговора,
Милош је, у првом реду, мислио на присаједињење
тих шест нахија Србији. Да извршење Букурешког
Уговора значи за Србију проширење граница, руска
дипломатија била је у току времена сметнула с ума
— и тек јој је Милош понова обратио пажњу на то.
Милошева спољашња полити«а имала је двојаки циљ;
с једне стране, начинити Милоша наследним кнезом
МИ | ПРЕДГОВОР
љиште које је по тр аж ив ао . Ше го в св рш ен и чи н мо -
рала је после и Порта признати.
Задаци који су ст ај ал и пр ед Ми ло ше м у ун ут -
рашњој полити ци , ви су би ли ни шт а ма ње кр уп ни и
тешки него он и ко ји су ст ај ал и пр ед њи ме у сп о-
љашњој полити ци , У је дн ој но во ј зе мљ и бе з по ли -
тичких традиција и без утврђенога реда, он је имао
да установи вл ад ал ач ку вл ас т. Ми ло ш је би о ок ру
скен многобројн им су па рн иц им а и пр от ив ни ци ма , и у
току првих де се т го ди на ње го ве вл ад е за бе ле жи о
је неколи ко бу нз и за ве ра . По ре д то га , по зе мљ и
се хајд уч иј а ши ри ла ка о за ра за , шт о је би о не су м-
њив доказ о ск ло но ст им а на ше га јо ш пр им ит ив но г
народа ка бе зв ла шћ у. , Ип ак за то , Ми ло ш је, за ре -
лати вн о кр ат ко вр ем е, за ве о у зе мљ и ре ци ми р, и
на чи ни о се не ос по рн им го сп од ар ем . Вл ас т ко ју је
он створио им ал а је, бе з су мњ е, ве ли ки х не до ст а-
така, ал и је те к би ла вл ас т. То ст ва ра ње вл ас ти .
би ло је чи ст о Ми ло ше во де ло ; ту му ни ко ја ст ра на
диплом ат иј а ни је мо гл а ић и на ру ку . Те пр ве го -
дине Ми ло ше ве вл ад е, ка да је он ст ва ра о вл ас т та ко
рећи ни из чега, сведоче најбоље колико је у томе
човеку било творачке снаге, и колико он заслужује
да се уврсти ме ђу на јв ећ е ли чн ос ти на ше ис то ра је .
МУ.
Пр ве три св ес ке Га вр ил ов ић ев а де ла по ка зу ју
Ми ло ша у ст ал но м на пр ед ов ањ у и уз ди за њу . По -
следња изгубљена свеска имала је да га покаже у
опадању и пропадању. У овој збирци Гаврилови-
Тевих ра сп ра ва кој е С, К. За др уг а пр уж а чи та ла ч-
кој пу бл иц и, им ај у две ра сп ра ве кој е се од но се на
тај за вр шн и пе ри од Ми ло ше ве вл ад ав ин е. Је дн а од
њих говори о Суспендовању првог српско: усшава,
а друга о Почецима дипломашских односа између
Вели ке Бр иш ан иј е и Срб ије . По ти м дв ем а ра сп ра -
вама може се од прилике видети како је Гавриловић
схватао и објашњавао Милошев пад и катастрофу.
У кратко речено, Милош је пао с тога што
-Х ПРЕДГОВОР | ђ
а. На јв аж ни је од ти х ра сп ра ва
и Милошева времев
св ес ци . 19 10 Га вр ил ов ић је
прикупљене су у овој
а ва Це ти њу , — и от ад а на -
постављен за посланик
стаје прекид у његовом књижевном раду. 1914 Гав-
риловић је пр ем еш те н са Ц е т и њ а у Ри м, за по сл а.
19 18 и 19 19 би о је за ст уп ни к.
нрка на Ватикану.
њ е х по сл ов а. 19 19 по ст ав ље н је “
министра спољаш
посланика у Лондону, на коме је положају и
за
умро 1 новембра 1924.
Већ од 1914, када је премештен у Рим, а на-
рочито од 1919, када је дошао у Лондон, Гаври-
ловић се полага но вр аћ ао ис то ри ск им ст уд иј ам а.
Пре свега на ме ра ва о је да на но во на пи ше из гу б-
љену четврт у св ес ку Ми ло ша , По тр еб ну гр ађ у би о
је у главноме прик уп ио , ал и ни је ст иг ао ни шт а да
стави на хартиј у, По ар хи вс ки м ис пи си ма на ђе ни м.
у његовим по см рт ни м ха рт иј ам а, а и по он ом е шт о.
је он сам за жи во та ка зи ва о пр иј ат ељ им а, он је на -
меравао још на пи са ти ди пл ом ат ск у ис то ри ју Ср би је
Х!ИХ века и ис то ри ји Ка ра ђо рђ ев а вр ем ен а. Ал и св е
ове планове по кв ар ил а је ње го ва пр ер ан а см рт .
| МТ,
Предговор За 56 10
У Х1Х ВЕКУ.
|.
Покушај опросте да-
српских устаника да се
хиске тираније, преобратио се одмах у борбу против
турског господарства. Анархија која је владала у
Турској, учинила је да Срби не верују да ће Порта
бити у стању осигурати мир у београдском паша-
_ луку, баш кад се они и опросте дахија. Постићи пак
овај резултат било је врло тешко. Поред све своје
немоћи, Турска је имала довољно средстава да угу-
ши сваки овакав покрет. Устаницима је требало ту-
ђе помоћи, и они су ту помоћ могли затражити од
Аустрије или од Русије, две силе које су играле
важну улогу у решењу турскога питања,
Ратови који су настали између Порте и Аус-
трије после пораза турског под Бечом, учинили су
да је идеја ослобођења балканских народа Аустријом
била јако распострањена. Хабзбуршка династија, уз
угарску круну, полагала је право и на велики део
српских земаља. Устаници заиста нису познавали
ове сумњиве претензије хабзбуршког дома, Они су
управо својим положајем упућени да се прво на
Аустрију обрате, за коју су их везивале сем мате-
ријалних интереса (нарочито трговина са свињама),
још и друге везе чисто моралне природе. Аустрија
је једина хришћанска држава на коју се Србија нас-
лањала, и која је врло добро познавала сву тежину
Из српске историје > 1
2 МУИХ. ГАВРИЛОВИЋ _
се оп ро ст е ту рс ке вл ас ти и да за уз му гр ад ов е, Ау с-
"трија је овом пр ил ик ом од го во ри ла да се он а не ће
мешати у ср пс ке по сл ов е, а да ус та ни ци не тр еб а
да ми сл е на ту ђу вл ас т, ве ћ да ос та ну по ко рн и св ом
законом сувере ну , т. ј. су лт ан у. У ос та ло м, ау ст ри ск е
власти ни су см ет ал е Ср би ма да за но ва ц на ба вљ ај у
"ратне потребе, а гледано је кроз прсте и гранича-
"рима, који су у ве ли ко м бр ој у пр ел аз ил и у Ср би ју .
Порти је Ау ст ри ја са ве то ва ла ум ер ен ос т, и да уп о-
треби сва ср ес тв а да ус та ни ке пр ид об иј е за себ е,
жоји очевид но те же за са мо ст ал но шћ у, Из ве шт ав ај у-
ћу па к Ру си ју о ср пс ко ме по кр ет у и о св ом е по на -
шању према по бу ње ни ци ма и пр ем а По рт и, Ау ст ри ја
изјави да ос та је ве рн а св ом по ли ти чк ом си ст ем у о
одржању турскога царства. Русија није била задо-
вољна овим држањем Аустрије, јер је (била уверена
да Порта не ће ра зу ме ти см ис ао ау ст ри ск их са ве та ,
и да ће Ср би би ти на јз ад пр ин уђ ен и да се об ра те
на Француску.
(ви покушаји код Аустрије нису били учиње-
ни после за је дн ич ко г са ве то вњ а из ме ђу по гл ав иц а
ус та ни чк их . То су ли чн и по ку ша ји Ка ра ђо рђ а и Ја-
кова Нн ад ов ић а. Те к у јул у ме се цу ст ан у се ста -
решине на Врачару договарати коме да се обрате
за помоћ, Готово опште је мишљење било да се
треба об ра ти ти на ау ст ри ск и дв ор ; о др уг им др жа -
ва ма ус та ни ци ни су ни шт а зн ал и, а о Ру си ји је дв а
нешто мало. Али кад им људи, који су прешли из
Аустрије, објасне да су „Москови“ једноверна срп-
ска браћа, већином гласова буде решено да се обрате
рускоме цару за помоћ и покровитељство. Молба
буде одмах начињена, и ту су молбу имали однети
у Петроград прота Матија Ненадовић, Петар Нова-
ковић Чардаклија, који је главну улогу играо у ово-
ме решењу, и Јован Протић.
У ово време дође на Врачар и Бећир-паша,
бо са нс ки ве зи р, ко ме је По рт а на ре ди ла да по вр ат и
хир у београдском пашалуку. Пошто је издао Ср-
бима главе дахија, он их позове да се разиђу кућа-
ма. Као одговор устаници му пошљу депутацију,
која му предложи не само извесне услове, већ за-
4 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ
од сваког на па де ви ја бр ан ит и“ , по ка зу је же љу да
-се турски гарниз он и ис кљ уч е из ср лс ки х гр ад ов а,
који су с намером прећутани у овој молби, мада
је то питање живо дебатовано на скупштини, Зау-
зеће градова би ло је ко д ус та ни ка ци љ ко ме су он и
-врло тежи ли , и је ди но је мс тв о, ка д ни је би ло ст ра -
чног, да се земља опрости насиља.
Молб а је ов а би ла пр ед ат а По рт и пр ек о де пу -
-тата 1. јуна. Она је још раније дознала за српске
захт ев е, а из ве шт ен а о њи хо ви м на па ди ма на Ча ча к,
Пожегу, Карано ва ц и Уж иц е, он а на ре ди Ха фи с- па ши
-нишко ме , ко га по ст ав и за ве зи ра бе ог ра дс ко г, да
пође на ус та ни ке и да ми р по вр ат и, Ал и он пр ет р-
пи пораз ва Иванковцу, те, кад глас о томе стигне
-у Царигр ад , де пу та ти на пу ст е та јн о ту рс ку пр ес то ни цу .
Српско-турска размирица узимала је већи обим.
Ов о ни је би ла ви ше бо рб а пр от ив од ме тн ик а Ту ра ка
већ против са мо г су лт ан а. По мо ћ је ст ог а Ср би ма
-требала ви ше не го ик ад а. Ау ст ри ја , ко ја је си мп ат ис ал а
ус та ни ци ма до к су се бо ри ли пр от ив да хи ја , по че ла
је постајати нестрпељива, и предузимала је мере да
принуди ус та ни ке да ум ер е св ој е за хт ев е пр ем а
Порт и, ко ја би се на тај на чи н ла кш е ск ло ни ла на
· пого дб у с по бу ње ни ци ма . Ау ст ри ја је же ле ла не са мо
из економ ни х ра зл ог а да се ми р по вр ат и на гр ан иц и
према Ср би ји , ве ћ и из по ли ти чк их , јер би се ти ме
стелонила опасност да се Француска или Русија
умешају у српске послове. Јуна 1805 она је просто
олбила молбу устаника да им да муницију. Јануара
1806 одговорила је српским депутатима, које је Кара-
Бо рђ е по сл ао у Бе ч, да им ни ка кв е по мо ћи не см е
дати, јер би је то довело у заплет с Портом, и да
ће се само заузети за устанике код султана. Заиста,
цар Франц | писао је Селиму Ш у овом смислу
(марта 1806). У јануару су Срби, по савету Русије,
били упутили нову молбу султану, тражећи приви-
легије изложене у молби од прошле године. Овога
пута руски се посланик живо заузимао за устанике,
Главни аргуменат за Русију био је суседство Фран-
уске, После битке на Аустерлицу (2) нов. 1805),
тде је руска аустриска војска била потучена, Аус-
б МИХ. ГАВРИЛОВИЋ
Ц,
Од 1804 годи не во ди ла се у Ц а р и г р а д у жи ва
По рт и из ме ђу Ру си је и Ф р а н ц у -
борба о утицај на
ске, које су биле у непријатељству. Порта је поред
свег наваљивања остала неутрална, али пораз који
| нанео руск о- ау ст ри јс ко ј во јс ци на Дд у-
је Наполеон
а н ц у с к и ут иц ај от ме ма ха у
стерлицу учини да фр за
Се ба ст иј ан и, ко ји је до ша о
Цариграду. Генерал
француског изасланика на Порти, успе да је наго-
вори да збаци влашког, молдавског кнеза. На овај
Порта повреди уговоре, по којима је Русија
начин
о за је дн ич ко г п о к р о в и т е љ с т в а на д
имала с њом прав
а, По сл ед иц а ов е по вр ед е
румунским кнежевинам
ац иј а В л а ш к е и Мо лд ав иј е ру с-
уговора била је окуп
ем де це мб ра 18 06 , По рт а ог ла си
ком војском. Крај
ко ја је би ла у ра ту с Н а п о л е о н о м ,
војну Русији
Упад Руса у кнежевине имао је јаког утицаја
на српски устанак. С једне стране он је улио чову
енергију устанициме, који приону око заузећа Беог-
рада и Шапц а ; с др уг е ст ра не је па к од уз ео на ду
да ће им По рт а по мо ћи , те се
посади ових градова
ов и ус ко ро пр ед ад у Ср би ма .
Русија сад ни је мо гл а пр оп ус ти ти пр ил ик у, да
се користи ср пс ки м ус та нк ом . Ге не ра л М и х е л с о н по -
шље 11 јануара 1807 Србима прокламацију, у којој
их позива на заје дн ич ку ак ци ју пр от ив Ту ра ка , об е-
Бавши им свеч ан о п о к р о в и т е љ с т в о Ру си је , ко је су
устаници до са да уз ал уд тр аж ил и. (О н је иш ао и
даље, стављајући им у из гл ед по тп ун у не за ви сн ос т
од Порте. „Народ ср пс ки , ве ли он , за сл уж уј е би ти
народом. Од да на с пл аћ а да на к Ту рц им а, За р ни је
боље употре би ти те но вц е на во је не по тр еб е на ро да
и за избав љ е њ е од ту рс ко га ј а р м а !“ По ре д то га им
обећа помоћ од свак е ру ке , Ус та ни ци от пр ав е де пу -
тате Михелсону, ко ји за тр аж е по мо ћ у во јс ци и ра т-
ној опреми, сем тога једног руског чиновника, који
Бе управља т и Со ве то м, и је дн ог во јн ог , кс ја ће би -
ти уз Карађо рђ а. 17 ју на је дн о о д е љ е њ е ру ск е во јс ке -
пређе у Срби ју по д ге не ра ло м Ис ај ев ом , а К о н с т а н т и н
а МИХ. ГАВРИЛОВИЋ
међу По рт е и Ен гл ес ке , Ов о уч ан и те По рт ин и де-
лег ати у Ја шу изј аве ру ск им пу но мо ћн иц им а да не
могу примити руске услове.
Глас да су преговори о миру остали без успе-
ха сти гао је у Ср би ју ма рт а 180 9. Ус та ни ци су ту
вест радосно примили, јер су се надали најлепшим
резултатима од нове војне.
До примирја од 1807 год. Срби су били ос-
тиг ли ве ли ке ре зу лт ат е, Оч ис ти ли су Ср би ју од Ту-
рака, заузели тврђаве и задобили заштату Русије.
Али ма како ти резултати били велики, они нису
потпуно за до во ља ва ли па тр ио тс ки пол ет ус та ни ка ,
занесе ни х ов им ус пе си ма , До тад а се ус та на к кр ет ао
у уским границама „општег отечества“ Србије, у
· чију су службу и одбрану похитали Срби из свију
српских крајева. Устеници су хтели да сад отпочну
борбу за ослобођење и остале своје браће испод
турске вла сти . Он и су још 180 6 год , по зи ва ли
„с пл ам ен им се рд це м ис ра зш ир ен им рук ама ... прн о-
горску, далматинску и ерцеговачку, хргбру и пре-
милу и предрагу браћу у онај положителни сојуз,
који је ме жд у ст ар им а и пр ао ци ма на ши ма , док су
славнима бил и, био , сир јеч : у др уж ст во ор уж ја и
межд ус об ни от бр ан ит ел ни и на па да те лн и сав ез! “ Ат и
пр ав а ек сп ан си вн а по ли ти ка мо гл а се пр ед уз ет и тек
кад су устаници очистили Србију од Турака и зау-
зели градове,
Кад су ус та ни ци пр им ил и вес т да су пр ег ов ор и
о миру у Ја шу пр ек ив ут и, и да ће Пр оз ор ов ск и, по
саоп шт ен ом е им пла ну, от по че ти вој ну и пр ећ и Ду-
нав ап ри ла ме се ца , они од ма х уђу у акц ију . Јед на
српска војска кр ен е се на Бо сн у, дру га под Ка ра -
Ђорђем на Се ни цу , а тр ећ а ка Ни шу . Али , на не с
рећу, Пр оз ор ов ск и је мо ра о из ме ни ти из не на дн о
свој ратни план, и не пређе одмах Дунгв. Један
знатан део ту рс ке вој ске , од ре ђе н на до че ка ру ск у
војску у Бу га рс ко ј, пођ е на Ср би ју да је ун иш ти ,
Ова ј по хо д по че о се ка та ст ро фо м на Ка ме ни ци (19
маја), а сврш ио се тим е шт о су Ту рц и за уз ел и го-
тово целу ис то чн у Срб ију , Ка ра ђо рђ е се од ма х вра ти
на Мораву, а ср пс ка вој ска по ву че се и из Бо сн е,
СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ 15
со
(5
ма не учини да се сумња о верности једних или дру-
тих, Православни или католици, они су увек дели
доказа хришћанским силама, под чијом су власти би-
ли, о својој лојалности, и желе да то докажу Напо-
леону ... Њаме ће раширени делови српскога наро-
да бити уједињена, и под таквим владаоцем, на први
његов миг, они ће сломити тиранију, прославаће се
и постаће достојни својих предака и свога заштит-
ника“. |
Ови апели Вучинићеви остали су без резулта-
та, Политичке прилике нису допуштале Наполеону
да се умеша у српске ствари. |Његова женидба с
Маријом Лујизом зближила га је с Аустријом, Одно-
си су почели хладнети с Русијом, те је према томе
и Порту штедео. У септембру 1810 Наполеон је из-
јавио Метернаху, да је рат с Русијом неизбежан,
да Аустрија не треба да остане неутралса и да јој
ставља у изглед велике добитке, ако се буде држа-
ла Француске. Наполеонов је план био да у случа-
ју рата васпостави Пољску и да тога ради узме од
„Аустрије Галицију, давши јој у размену један део
Илирских Провинција, Према овом, и гледиште ње-
гово на српске ствари морало се изменити. Он је
Метерниху представљао Србију као аустриску про-
винцију, и взјавио је да зна да су Срби хтели да се
потчине Аустрији. Метерних одговори да је то истина,
али да је Аустрија том приликом дала позитаваог
доказа да сматра да је одржање Турске њен битни
интерес, и да је увек играла улогу посредника вз-
међу Срба и Порте. „Ја сам додао, вели Метерних у
своме извештају од 9 јула 1810, да сам дознао од
тога времена, да су поглавице устанка исло тако
тражиле потпору и интервенцију Француске, али да
ваља разликовати жељу народа од приватног инте-
реса неколиких његових главара“.
Наполеон је још изјазио да неће пристати на
уговор између Порте и Русије, којим би Србија по-
стала независном под руским покровитељством. Он
оставља Аустрији да уреди српске ствари према
своме нахођењу.
Гроф Мотернех није геровао, да Наполеон мис-
22 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ
страха и зу лу ма по пу то ву , ми на ва с уз да мо се,
да ћете ви сј ед ин ит и су зе ва ше са су за ма на ши м
'и да ћете непр ес та но ум ив ат и но ге и пр ес то л на .
шег великог ца ра Ал ек са нд ра и ве ли ке на де жд е
Росије,. Огиђите, просите и видите, јесмо ли са
свим од наше г ца ра ос та вљ ен и, до ђи те и ка жи те
нам исти ну ко ју од ва с че ка мо . та ко ва м ве ли ко г
Бота и Хр ис то ва ст ра шн ог а вт ср аг о пр иш ес тв иј а и
суде. Ако не од ет е и не до ђе те ск ор о да на м ка -
жете, то св и од ма ло г до ве ли ко г ва ши со пе рн иц и
да будемо на страшном суду божијем !"
Прота Ма ти ја ст иг не у Бе ч 15 де це мб ра . Та да
је већ би о от во ре н бе чк и ко нг ре с, ко ји се би о са с=
тао ра ди пр еу ре ђе ња пс ли ти чк е ка рт е Ев ро пе по сл е
пада Наполеон ов ог . На ко нг ре су су би ли пр ед ст ав ви -
ци готово св их ев ро пс ки х др жа вг , а од вл ад ал ац а би о
је ау ст ри ск и ца р, пр ус ки кр аљ и ру ск и ца р Ал ек -
сандар. Чим је ко нг ре с от во ре н, Фр уш ић , Да ви до -
вић и гроф Ка по ди ст ри ја по чв у ра ди ти за ср п=
ску ст ва р, а ка да је до ша о пр от а Ма ти је , ов да
још евергичније првову на посао. Али узалуд су
биле молбе владаоцимг, и узалуд је прота Матија
обијао пр аг ов е ру ск их , ау ст ри ск их , ен гл ес ки х и
прус ки х пр ед ст ав ни ка . Ни гд е ни је до би о од го во ра ,
ко ји би га за до во љи о. „Н ем а, кн ез ов и. ни шт а не ма ,
наш посао ке иде“, писао је прота у Србију. Најзад
стигне 23 априла глас да је Кнез Милош устао на
Турке.
Међутим треба напоменути да је Русија поку-
тела да се изнесе источно питање пред чланове
бечкога конгреса. Својом циркуларном нотом од 15
фебруара 1815, она је скренула пажњу на стргхо-
вите уж ас е, ко је су по чи ни ле ту рс ке вл ас ти у Ср -
бвји, и доказивала је апсолутну потребу“да се томе
стане на пут једном за свагда.
Уз ту ноту Русија је додала и разлоге (соп5!-
ае та Но п: ), ко ји ма до ка зу је об ав ез у (о БИ ба Но г) св иј у
пивилизованих хришћанских држева без изузетка,
да се заузму за хришћанске поданике портине, Ова
обавеза потиче из претшиса хришћанске религије и
милссрђа и оснива се на правним аргументима
28 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ
~ г
је било ја сн о да ће Ру си ја , по шт о се ур ед е за па д
жн о- ев ро пс ке ст ва ра , пр ећ и на ре ви зи ју бу ку ре шк ог
мира, и гл ас ов и кој и су јој до шл и с бе чк ог ко н-
греса, само су могли увећати њену зебњу од руске
«стране.
Кад је Куршид-паша дошао на Дрину, кнез
Милош је већ био потукао у неколико бита«а до-
маће Турке и очистио Србију од њих. Босански
ве зи р по зо ве кн ез а Ми ло ша на до го во р да се зе м-
ља умири; готово у исто време и велики везир,
жоји је био стигао у Ћуприју, понуди Србима пре-
товоре. Иако ове понуде доказују јасно располо-
жење Портино да мирним путем уреди српско пи-
тање, ипак је била велика разлика да ли ће Срби
прегов ар ат и са Ма ра шл иј ом ил и са бо са нс ки м ве-
зиро м. Ку рш ид се вр ло пр ос ла ви о у ра то ви ма пр о“
тив Србије, он ју је дефинитивно и покорио 1813
тодине, Стање у Србији које се свршило другим
ус та нк ом , би ло је уп рг во ње го во де ло . На са ст ан ку
са кнезом Малошем он је тражио да Срби положе
оружје, обећавајући једино да ће свога штићеника
Сулејман-пашу заменити другим. Кнез Милош је
одбио све услове. Марашлија пак, коме је после
овога отишао, покаже се врло попустљив према
Србима; он је не само припадао странци мира у
Дива ну , ве ћ је би о и јак о су ре вњ ив на бо са нс ко г
везира. Кнез Милош му изјави, да су Срби покорви
цару, али да су устали против Сулејман-паше и
Турака зулумћара, и да је потребно, да би се ред
н мир одржао у Србији, да се Србима учине кон-
шцесије у унутрашњој управи земље. Марашлија се
задовољи овом изјавом Милошевом и представи
Порти да су жалбе устаника против Сулејман-паше
«оправдане, и да они желе и даље остати верни по-
даници султанови. Под утицајем овога извештаја
великога везира и протеста, који је у то време по-
дигао руски посланик у Цариграду што је Турска
војска послата на Србију, Порта нареди великом
везиру да се погоди са Србима и да благо управља
народом. Ускоро после овога Марашлија је постав-
љен за управитеља београдског пашалука, и у томе
32 МИХ ГАВРИЛОВИЋ
[)
пажње поклонити турским пословима. Тек 1820
Строганов добије нове инструкције.
Кнез Милош је врло добро схватао све слабе
стране своје погодбе са Марашлијом, и одмах је
почео покушавати да с Портом уреди своје односе.
У том циљу он је слао депутате у Цариград, који
су, почев од 1816 године, наваљивали да се фермани-
ма утврди положај Србије према Порти. Ово је морао
чинити тим пре, што су руско-турски преговори,
каошто смо видели, застали, а било је много пи-
тања од врло великог интереса за Србију, које је
требало што пре уредити. Али депутати кнеза Ми-
лоша нису постигли жељеног успеха. Порта је из-
бегавала да одговори на молбе српских депутата,
или би дискутовала њихове захтеве, утврдила по-
годбу, али не би издала ферман на то. Строганов.
није одобравао нестрпљење кнеза Милоша, и желео
је да се решење српског питања одложи, док Русија
ве буде у стању да енергично предузме ревизију
букурешког уговора, и упозоравао је кнеза Милоша
на извесне опасности, које могу због његовог на-
ваљивања изићи за Србију. Али 1820 године био је
постигнут потпун споразум између кнеза Милоша и
Строганова, који је у смислу својих нових упут=
става предузео преговоре с Портом.
ако је српска депутација, послатау Цариград
маја 1820, доста заплела послове, радећи без спо-
Из српске историје ЕЈ
34 миХ. ГАВРИЛОВИЋ
разума са ру ск им по сл ан ик ом , Ст ро га но в са ве ту је
кнезу Милошу да за тр аж и од По рт е ко ме са ра ко ји
ће доћи у Ср би ју да са сл уш а же ље на ро дн е, Се м
тога он начи ни , по ма те ри ја лу ко ји му је кн ез Ми -
лош по сл ао пр ек о св ог а аг ен та Ма ха ил а Ге рм ан а,
нројекат мо лб е ко ју ће Ср би пр ед ат и По рт ин ом
изасланику.
На за хт ев де пу та ци је и ру ск ог цо сл ан ик а, По р-
та одреди свога ко ме са ра и по шљ е по ње му фе р-
ман, на који је им ао да пр ив ол и Ср бе да пр ис та ну .
Како је Ст ро га но в до зн ао да тај фе рм ан ни ук о-
лико не одговара же ља ма и по тр еб ам а ср пс ко г на -
рода, пише кнезу Ми ло шу да га ен ер ги чн о од би је ,
Заиста, тим фе рм ан ом По рт а ни је да ва ла ни ка кв е
правице Србима, и по ње му он и и да ље ос та ју пр е-
по ло жа ју . Се м то га По рт ин
ма њој у своме старом
је комесар тражио да се кнез Милош са стареши-
потпише на нарочитоме једном акту, који је
нама
донео из Шаригр ад а, а ко ји м Ср би из ја вљ уј у св ој е
задовољство и захвално ст и да се не мо гу ви ше с
молбом обраћати на су лт ан а. На са ст ан ку са ко ме -
саром, који му је пр оч ат ао фе рм ан , кн ез Ми ло ш
изјави да Срби не мо гу пр ис та ти на он о шт о им
ни је се ус те за о да ка же ; да тр аж е
Порта даје, и
бу ку ре шк им уг ов ор ом , и да
привилегије зајемчене
си је да се за њи х за уз ме , зл и
им је познато право Ру
да они ипак очекују св е од ве ли ко ду шј а су лт ан ов ог
ње му би ти за хв ал ни (ав г, 18 20 ).
и да желе само
(Одмах за ов им бу де од ре ђе на но ва де пу та ци ја ,
да по дн ес е на ро дн у мо л“
која ће отићи у Цариград
ју је фо рм ул ис ао Ст ро га -
бу Порти онако каошто
би ји јо ш ви ше до те ра на . Ср би
нов, и која је у Ср
су тражили: слобод у бо го сл уж ењ а, на сл ед но кн е-
у по ро ди ци Об ре но ви ћа , гр а-
жевско достојанство
то су би ле 18 13 го ди не , ск уп
нице Србије каош
да се Ту рц и не мо гу на-
свију дација у једну суму,
ут ра шњ у са мо уп ра ву , пр ав о
сељавати у Србији, ун
подизати школе, шт ам па ри ју , ка ра нт ин е и “7.
На први поглед ви ди се ла је кн ез Ми ло ш у
ош ир ио УШ та чк у бу ку ре шк ог
овој молби јако пр
мо се тр аж и на сл ед но кн еж ев “
уговора. На име, та
СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ 35
МТ,
Ратови Катарине Велике, француска рез“ ту-
ција ,
а нароч ито Наполеонова експедиција у ' ат,
јако су допринели препорођају грчкога нар: оји
је почео сневати да на развалинама отом'' ам
перије заснује нов политички живот, Поме пак
Наполеонова експедиција и дуги ратови еђу
Француске и Енглеске уздигли су били на врл' ве-
соки ступањ материјално благостање Грка, Се“ тр-
говина од Марсеља до Одесе била је у њи: вим
рукама; у свима пристаништима Средозекког :“.ора,
па и у самом Лондону и Ливерпулу, они су и али
моћних и богатих колонија. Идеја Рагаса, " ји је
за грчку идеју мученички свршио у беогр (ској
тврђави, није пропала. Док су неки грчка патрлоти
оснивали друштва са лросветним циљевима, ' а су
подизала, свуда где су могла, грчке школе. »уги
су установили хетерију, тајно друштво резол) дио-
нарног карактера, са разним степенима посаоћи“
вања и симболима (1814 год.. Друштво је прикупе
36 | МИХ. ГАВРИЛОВИЋ
рали да је ра сп ад от ом ан ск е им пе ри је не из бе жа н,
ако грчки устанак по ст иг не св ој ци љ, и да ће се са мо
Русија тим расп ад ом ко ри ст ит и. Ме те рн их , за ко га
је одржање Ту рс ке би ло по ли ти чк а до гм а и ко ји је
у угушивању ли бе ра лн их по кр ет а гл ед ао је ди ни
спас хапсбуршке ди на ст иј е, ус пе да пр ед ст ав и ца ру
Александру: да је гр чк и ус та на к „н ов уд ар ре во лу -
ционара, учињен у .н ам ер и да се па жњ а са ве зн ик а
скрене на Исток, да би на тај на чи н ре во лу ци он ар ни
покрети им ал и сл об од но по ље у Ит ал иј и, Не ма чк ој
и Француској.“ е г о в и м на ва љи ва ње м су ве ре ни ,
скупљени у Љу бљ ан и, пр ис та ну да у ис то вр ем е
изјаве у Ца ри гр ад у „д а ве рн и ја вн о ис ка за ни м пр ин -
пипима, они не ће ни ка д и ни на ко ме ме ст у по др -
жавати непријатеље јавнога реда.“ Иако је дакле
Турска би ла не хр иш ћа нс ка зе мљ а, иа ко ни је уз ел а
"удела у бечкоме ко нг ре су , пр ин ци п ле ги ти ми те та .
био је и њој пр из на т, Гр ци су ус та ли на ор уж је
против св ог за ко ни то г го сп од ар а, су лт ан а, и хр иш -
ћански савезници су стали на његову страну.
Уговор Светог а Са ве за , ко ји је ја ко би о пр еп ла ши о
Порту, јер јој се чинило да је то споразум хриш-
Банских вл ад ал ац а за кр ст аш ку во јн у пр от ив ње,
изглед ао је са д ка о је ди ни сп ас за Ту рс ку .
Успех Метернихов био је потпун. Александар
1, руски цар, пр от ив св ој их ли чн их си мп ат иј а и си м=
патија св ог а на ро да ка о и тр ад иц иј а ру ск е по ли ти ке ,
изјасн и се пр от ив гр чк ог а ус та нк а. Гр оф Ка по ди с-
триј а св ој им пи см ом од 26 ма рт а ја ви Ст ро га но ву у
Цариград, да ца р „ј ав но и св еч ан о ос уђ уј е“ по кр ет ,
Истога да на он од го во ри н Ип си ла нт иј у, ко ји је
тражио цареву помоћ одмах по упаду у Молдавију,
да се нема надати никаквој помоћи од Русије.
Ипсиланти је био врло хладно примљен од Ру-
муна, који, уживајући доста ошпирие привилегије
под за шт ит ом ру ск ом , ни су хт ел и да се у ко ри ст
Грка ба це у вр тл ог ре во лу ци је , Ка д се па к до зн ал о
да је Ру си ја пр от ив ов ог пр ед уз ећ а, мн ог е Мп си -
лантијеве присталице изгубе сваку наду ша успехж.
Барон Ст ро га но в, у ду ху по ли ти ке св ој е вл ад е, ве ћ
је би о до зв ол ио да ту рс ке тр уп е уђ у у ру му нс ке
40 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ
не ми ри сл уж ил и и ка о из го -
тима, мада су јој ти ал и
вор да одложи српске посл ов е, Чи м су па к на ст
а ск ло ни де пу га те у па тр и“
нереди у Цариграду, он -
ра ј. По рт а се бо ја ла да де
јаршију, а одатле у Са к
путати не изгину, и да ус ле д то га не бу кн е ус та на
ч н и м тр ен уц им а он а је ја ко
у Србији, У тим крити
ми р од рж и, По сл е. од ла ск а ру -
полагала да се тамо
из Ца ри гр ад а, По рт а је см ат ра ла
ског посланика кн ез
српске депутате као та оц е за ми р. М е ђ у т и м
да им По рт а не на ме тн е из
Милош, бојећи се е
весну погодбу, а и да би је на те ра о да их ла кш
пусти, одузме им пу но мо ћи ја да о ср пс ки м ст ва ри ма
преговарају. Али о о т п у ш т а њ у ни је би ло ре ча ; он и
су остали у затвору св е до ап ри ла 18 26 го ди не .
Прекид дипломатских од но са из ме ђу Ру си је и
Порте веома је за бр ин уо Ау ст ри ју и Ен гл ес ку , ко је
су јако полагале на оп ст ан ак Ту рс ке . Ов е су уп о-
требиле све да се ра т от кл он и, и ус пе ле су да уз "
цара Александра од рата. Разни „конгреси и
држе
конференције испуњава ли су по сл ед ње го ди не ње -
гове владе, али они ни су до не ли ни ка кв о р е ш е њ е
руско-турских запл ет а, Ал ек са нд ар је же ле о да до -
бије мандат Св ет е Ал иа нц иј е да ум ир и не ре де у
Турској, каошто је та ј ма нд ат до би ла Ау ст ри ја у
Италији и Француск а у Шп ан иј и. Те к пр ед св ој у
он се би о ре ши о да од во ји гр ч-
смрт (19 нов. 1825)
ко питање од чи ст о ру ск их за хт ев а, ко је је им ао
право да учини По рт и на ос но ву уг ов ор а и да се
у источном пи та њу др жи по ли ти ке ко ја од го ва ра
интереси ма ње го во г ца рс тв а. Ту ње го ву ид еј у пр е-
дузео је и изврши о ње го в бр ат и на сл ед ни к Ни ко ла 1.
М.,
Неодлучн ос т по ли ти ке Ал ек са нд ра 1 пр ем а По р-
ти нанела је ве ли ке шт ет е ру ск им ин те ре си ма на
Истоку и Никола ! би о се ре ши о, од ма х по св ом е
ступању на престо , да ен ер ги чн им ме ра ма сп ас е до --
стојанство и интересе своје земље. (Оа је делио
"у две групе питања, која су изазвала прекид прија-
42 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ
п и т а њ и м а , 0 к о ј и м а је п р е г о в а р а о
гова р а т и о с в и м а .
Од 1 8 1 6 до 1 8 2 1 г о д и н е . .
Строганов у Цариграду и л и од-
т н е д е љ а да п р и м и
Порти је остављено шес н о г о д г о “
ов ај у л т и м а т у м . У с л у ч а ј у н е п о в о љ
ба ц и р и г р а д .
о д м а х н а п у с т и Ц а
вора Минчаки је имао да Пруту, и
војска је била већ мобилисана на
Руска п о р а -
т у м , п о т п о м о г н у т о в а к и м а р г у м е н т о м ,
ул т и м а с т а -
р т у . С у л т а н , и м а ј у ћ и на в р а т у г р ч к и у
зн о је П о 1 ју“
јаничара, прими ултиматум, и
нак и реформу
п о ч н у п р е г о в о р и и з м е ђ у р у с -
ла 1826 у Акерману от б и л и
п с к и д е п у т а т и су
ких и турских делегата. Ср п о х и -
п р и л а , и о н и о д м а х
пуштени на слободу 23 а су би -
к н е з а М и л о ш а . О н и
тајуда о томе известе м а н м а н а -
С а м у и л о , и г у
ли у врло бедноме стању. г о д и н с к и
ћ у м р с , а к н е з ј а
стира Каленића, био је ве в о -
а о је н а с т у п е л у д и л а . У с
Димитрије Ђорђевић им в з и к а
на н о т у р у с к о г о т п р а
ме одговору од ! маја е п у т а т а ,
н о с н о с р п с к и х д
послова Порта је казала од и з в е с -
д у и да п р и с т а ј е са
да су пуштени на слобо д а
м и м о л б у с р п с к о г а н а р о
ним ограничењем да; при а Ја с о п -
ша ! с о п ј г а ј т е з
(детапдез, аш пе зегалеп! ро
фи Ноп де гајаћ). и « е у
Иако је Русија до в е л а т у р с к е п у н о м о ћ н
а , он и су у п р а в о и м а л и да
Акерман ради преговор
руски пројекат конвенције, којом се нгро-
потпишу
објашњавају неке нејасне тачке букурешког
чето
уговора, и којом је Никола ! дефанштивно учврстио
т е љ с т в а н а д М о л д а в и ј о м , В л а -
право руског покрови
шком и С р б и ј о м (2 5 се пт . 18 26 ).
Петим чланом а к е р м а н с к е к о в р е н ц и ј е , ко ји се
о б а в е з у ј е да н а ј д а љ е у
односина Србеју, Порта се е -
т а з н о в с п у н и св е о б а в
року од осамнаест месеца с р п
г м и р а и да у р е д и са
зе осме тачке букурешко се
п г р а д у м е р г , к о ј и м а ће
ским депутатима у Цар за -
д е т а п р а г а ( а у а л ф а б е в ) ,
српском народу обезбо
јемчена тим уговором. м
Те ће се мере изложи т и у ј е д н о м е в е с о ч а ј т е
ш е р и ф о м ( п а р с к е м п о т п и с о м ) , и
ферману са хатв
овај мора б и т и с а о п ш т е н п р у с к о м д в о р у .
У одвојеном акту, ко ји је б и о п р и л о ж е н а к е р -
конвевцији, изложене су подробаије жеље
манској
'ДА М'Х. ГАВРИЛОВИЋ
др уг их по ив ил ег ис ан их хр иш ћа нс -
лашких острва и
ких провинција по д вр хо вн ом вл ас ти По рт ин ом , по д
Вл аш ка и Мо лд ав иј а, Ка ко је
којим се разумевају
ци ја тр еб ал а да бу де са мо ра з-
акерманска конвен
уг ов ор а, то он а ни ка ко ни је
јашњење букурешког
јш ир е ту ма че ње ње го во и ко ји м
смела превазићи на
о до ст ој ан ст во ни је ни ка ко ус ло в-
васледно кнежевск
наследног кнежевског досшојансшва још ни-
љено:
То би По рт и да ло са мо оп ра в-
је било у Турској.
и с п у њ е њ у ос та ли х та -
даног повода да се одупре
ци је . Ме ст о на сл ед но г кн е-
чака акерманске кочвез
ва Ср би ма је да то пр ав о да ба -
жевског достојанст
рају себи главаре (сћеј5), односно владаоце, јер име
и достојанство кнеза признато је кнезу Милошу тек
хатишерифом од 1830 године. Међутим, касшто
смо видели, једн ом кл ау зу ло м ак та ак ер ма нс ке ко н-
на Ср би ју да то је Ср би ма .
венције, која се односи
право да износе Порт и и др уг е за хт ев е, ко ји се не
би противила обав ез ам а по да ни ка от ом ан ск е им пе -
рије, и на тај на чи н су мо гл и по ку ша ва ти ко д ње
да добију и тако ва жн у пр ив ил ег иј у ка ош то је на -
сл ед но кн еж ев ск о до ст ој ан ст во .
По закључењу ак ер ма нс ке ко нв ен ци је ру ск и
двор похига одма х ла о то ме из ве ст и кн ез а Ми ло -
ша. 14 јануара 1827 год. она је свечано била поо-
читана у краг уј ев ач ко ј цр кв и пр ед вл ад ик ом , св е
штенством, кн ез ов им а и мн ог об ро јн им по сл ан иц им а,
који су били дошл и ра ди то га на Ве ли ку На ро дн у
Скупштину. У на ро чи то ј бе се ди , ко ју је пр ед цр к-
вом прочитао Димитрије Давидовић, кнез Милош је
изнео своје труде и старања док се дошло до
овога резу лт ат а, ко ји м ће и Ср би ја ст уп ит и „у ре д.
држава.“ То м пр ил ик ом он је ба ци о и је да н по гл ед
на своју спољаш њ у по ли ти ку и из ја ви о, да је од
почетка своје вл ад е па до ов ог вр ем ен а уп от ре би о
све мере да Ср би ју са чу ва од не ре да им ре во лу ци ја
и да се је са мо то м ко нс ер ва ти вн ом по ли ти ко м до -
тло до овог резултата. 17 јануара скупштина као
знак бл аг од ар но ст и пр ед а кн ез у М и л о ш у св еч ан и ак т,
којим понови своје заклетве од 1817 и 1826 године-
46 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ
МИТ.
Уредивши своје интересе акерманском конвен-
цијом, Русија приступи, са Енглеском, решењу грчкога
питања на основу споразума од 23 марта 1826 годи-
не, Али Порта је енергично протестовала против
тога мешања у њене унутрашње послове, У авгу-
сту месецу, Русија, Енглеска и Француска, на осно-
ву новог уговора, начињеног у Лондону 24 јуна
1827, затраже од Порте,да прекине војну с Грци-
ма и да уреди своје односе с њима. Пошто Турска
одбије и ове захтеве, савезничка флота дође у Сре-
доземно Море. Порта је била подржавана Аустријом,
која је свима силама радила да поквари споразум
међу савезницима. Али догађаји нису оставили до“
ста времена Метерниховим интригама. Уништење
турске флоте савезничком у бици код Неварина,
свршило се је прекидом дипломатских односа изме-
Ђу Порте и савезника (нов. 1827), Порта је баца-
ла сву кривицу на Русију, и 8 децембра 1827 она
изда манифест свима обласним старешинама, којим
се муслимани позивају у свети рат и у коме се Ру-
"сија црта као главни виновник свију несрећа, које
су у последње време снашле Турску. Султан је
још изјавио да он никад неће пристати да се акер-
манска конвенција изврши, јер му је била просто
изнуђена. Према овоме је и решење српског пита-
жња дошло у опасност,
Наравно, у оваким приликама српски депута-
ти нису могли постићи никаквог резултата у сво-
јам преговорима с Портом. Они су били. стигли у
„Цариград баш кад су Русија и Енглеска покренули
грчко питање, Сем тога Порта је бипа решена од-
„мах по закључењу акерманске конвенције да је не
изврши, Специјално за Србију она није никако хте-
СРБИЈЕ 4
СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА
е на у ј е д и њ е њ е о т р т н у т и х о к р у г а и
ла да п р а с т а н
Т у р а к а ко ји не п р и п а д а ј у г а р н и з о н и м а .
на и с е љ е њ е до
ло б и л о је о д л о ж е н о
Према овоме и српско де о д н о с а , ко ји
де ф и н и т и в н о г у р е ђ е њ а р у с к о - т у р с к и х
а п л е л и зб ог г р ч к о г п и т а њ а ,
су се поново з , з а к љ у ч е “
Изјава султанова од н о с н о у г о в о р а
њ е г а и Ру си је , и њ е г о в п о з и в п р а в о -
ни х и з м е ђ у
с и ј и да му о г л а с и ра т
верним, дали су повода Ру т и с т р а н е
к о м Р у с и ј а и з в е с
(2 апр. 1828). Том прили за во -
ј е п р о т и в П о р т е р а д и
дворове, да она не рату о в а ч к е ин -
јевања, већ једино да зашт и т и св ој е т р г
в о р е , ко је је П о р т а п о г а з и -
тересе и да потврди уго п р о -
ја ви да се у то ј б о р б и
ла. Сем тога Русија из ср ед “
р е в о л у ц и о н а р н и м
тив султана неће служити н а њ е -
ствима, т. ј. да“неће по з в а т и п р о т и в с у л т а
н и к е , ко ји су г о т о в и да л и с т о м
гове хришћанске пода да ће
с к и д в о р т а к о ђ е о б ј а в и
пристану уз њу: Ру ис -
р т у , да п р и с т а н е на
том приликом натерати По н а ме -
пуњење лондонског уго в о р а , к о ј и м је у г о в о р е
аулономија за Грчку. |
ђу савезницима -
а да се не с л у ж и „ р е в о
Реттење рускога цар
р о т и в П о р т е о п р о с т и л о је
луционарним мерама“ п м и -
и х н е п р и л и к а у ко је би н е
снеза Милоша велик и
а п о н а ш а њ а и п р е м а Р у с и ј и
новно пао због свог у г у
је у ч и н и о в е л и к у у с л
према Порти. Међутим он -
г а п о б р а т и м а М у с т а ф у , на
Ресији тиме што је сво вој-
пашу скадарскога, који је имао 20.000
стедног
к ц и ј е п р о т и в Ру га . Р а т се је св р-
ника, задржао од а а -
у р с к и м : р у с к е су п р е д с т р
што потпуним поразом т
и г р а д о м и с у л т а н је м о р а о
же биле пред самим Цар
је з а к љ у ч и о са њ е г о в и м
поистати на мир, који с к и
е д р е н у г р о ф Д а б и ћ - З а б а л к а н
поедставницима у Ј
г о д и н е , Т и м у г о в о р о м Р у с и ј а је
2 септембра 1829
на и с т о к у , з а о к р у г л и л а св ој е
повећала јако свој утицај
л а св ој е т р г о в а ч к е и н т е р е с е ,
границе и обезбеди
д а в и ј е б и л а су п р о ш и р е н а .
Права Влашке и Мол
Грчка је имала да добије своју аутономију по лон-
донском уговору; за С р б и ј у па к, ш е с т о м т а ч к о м је -
дренског мира, Висока П о р т а се о б а в е з у ј е н а ј с в е ч а -
а к в о г з а к а ш њ е њ а и са на јв е-
није, да изврши без ик
Бом тачно ш ћ у о д р е д б е а к е р м а н с к е к о н в е н ц и ј е и д а
48 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ
1Х
У спољашњој политици Србије од 1804 до 1830
године има два јасно одељена периода, од којих је-
дан почиње 1804, а други 1815 године, Иако се та
два периода не наслањају један на други, иако
није било политичког континуитета, ипак су они ве-
Из српске историје 4
50 мих. ГАВРИЛОВИЋ
е п р и в и л е г и ј е и да их на
да подари Србима тражен у м е н а т а да
н а ч и н п р и в е ж е за се бе . Ј е д а н од а р г
тај се је Ф р а н -
је и та ј, ш т о
им се учине концесије, био б и ј и .
у , ја ко п р и б л и ж и л а С р
цуска, добивши Далмациј е р в е н и ш е
о л и т и к а да и н т
Како је пак позната њена п је да н е ћ е
л о в е , в е р о в а т н о
и да се уплеће у туђе пос у с р п с к е
у да се у м е ш а
пропустити ову прилик г о до да
а н е н и ш т а д р у
ствари. Ако Србима не ост п о к р о -
с т и и ф р а н ц у с к о г
бирају између своје пропа приволети,.
јасно је којој Бе се страни
витељства, р о ш -
би да з а б о р а в и п
Султан Селим, дакле, требало е г и ј е да
а т р а ж е н е п р и в и л
лост, и одобривши Србим би се би .
п р и в е ж е за се бе . Н а ов ај н а ч и н он
их о по -
чи ји би р е з у л т а т би
уштедио један штетан рат, ш т о су х
в е р н о г н а р о д а к а о
гибија једног храброг и с и ј а , .
с л у ч а ј у у ч и њ е н и х к о н ц е
Срби, који би се, у
ставили у службу Портину. б и о
Могућност француске и н т е р в е н ц и ј е ни је
само празан аргуменат за Русију, већ се је она фак-
Зебњу своју да Фравцуска не
тички бојала тога,
у српским стварима, изјавила је Русија
интервенише
двору, још у почетку српскога устанка,
бечкоме г у с т а
је б и л а у Д а л м а ц и ј и ( а в
кад још Француска ни
ј о ш у п о ч е т к у 18 06 го д. да ће
1804). Надајући се рн а
, Ру си ја је би ла са гу
Порту увући у свој систем пр и-
да Наполеон у томе случ ај у не би п р о п у с т и о
у с р п с к о - т у р с к о м е сп ор у, Да
лику да интервенише Ср би
би му се одузела прилик а за то , т. ј. да се
тр еб ал о је да П о р т а да
не би обратили на њега,
за хт ев им а, к а о ш т о је Ру си ја
задовољења њиховим на
успела годину дана ра ни је да П о р т у на го во ри да
ка д је Р у с и ј а у п о л о в и н и 18 05
то пристане. Заиста,
године, у низу својих алијанција, које су сачињавале
а и са ве з са Т у р с к о м за
трећу коалицију, начинил но “
одбрану и напал, она је би ла у г о в о р и л а и ау то
по гл ед у Ср би ја је им ал а да се
мију за Србију, У томе
к о м и М о л д а в и ј о м . Ал и П о р т а
изједначи са Влаш
није ратификов а л а ов ај уг ов ор , и он је по на с ос та о
без икаквих последица.
Није овде место да р а с п р а в љ а м о п и т а њ е у к о -
60 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ
Срба прав ич ни . По др жа ва ју ћи њи хо ву бу ну , он а се
је др зн ул а да тр аж и од си ле кој у на зи ва пр иј ат е-
љицом и са ве зн иц ом , ње н ср ам и жр тв ов ањ е ње ни х
ин те ре са .. . Ср би и не пр иј ат ељ и По рт ин и не ма ју ни-
каквих веза са Француском; ена је сувише мудра а
да подржа ва бу нт ов ни ке . Да су се Ср би об ра ти ли
фран цу ск ом е им пе ра то ру , он би о то ме из ве ст ио
По рт у и не би их до тл е сл уш ао , до к не би ор уж је
положили, из да ли сво је по гл ав иц е и по вр ат ил и ст ањ е
какв о је пр еђ е би ло . По ов ом ра зл ич но м др жа њу
дв еј у са ла По рт а мо же да су ди где су пр ав и пр и-
јатељи“. За вр шу ју ћи сво је пи см о су лт ан у Се ли му ,.
Наполеон вели: „И ако ваша Висост хоће да нам
до зв ол и да за вр ши мо је дн им са ве то м, ми ће мо јој
казати да пр ав и ин те ре си ње но га ца рс тв а за хт ев ај у
да не до пу ст и да ик ак ва ст ра на си ла ин те рв ен иш е
у њеним дискусијама са Србима и да треба да упо-
треби на јј ач а ср ед ст ва да по тч ин и ов е бу нт ов ни ке ,.
које подстиче и храбри Русија. Захтев који је она
учинила да им се да независност, то јасно доказује -
На упражњено место францускога посланика
у Цариграду, Наполеон постави генерала Себастија-
нија, човека веома енергичног. Њему је било на-
ложено да у свима приликама улије поверења Порти,
и да јој стави до знања да Наполеон има за циљ
у својим односима с Турском, да је помогне да се
у њој поврати ред и да се реорганизује тако, да
улива респекта Русији. Сталан циљ његове политике
то је савез с Турском и Персијом против Русије,
„Ја нећу никако деобу Турске, писао је Наполеон,
па ма ми дали три четвртине њене, ја ништа нећу.
Хоћу да утврдим и консолидујем ово велико цар-
ство и да се њим, таквим какво је, послужим као
препреком против Русије,“
Себастијанију је било исто тако препоручено
да проникне у узроке који су изазвали српски у-
станак, те да се према томе предузму мере да. се
у Србији поврати ред. Он је требао да скрене
Порти лажњу на важност српскога устанка по мир
у царевини и да је увери да треба да сврши што
62 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ
— Д о б р о је у ч и њ е н о : н и к а д а не
Себ а с ш и ј а н и .
-треба уговора т и с б у н т о в н и ц и м а .
с и л а н т и ј е в е да С р б и не т р а ж е
На р е ч и И п
ж и в е на м и р у , С е б а с т и ј а н и о д г о -
ништа д р у г о до да
, з а у з м и т е се к о д о в о г а н а р о д а
ори: „ А к о је т а к о
се ф р а н ц у с к и п о с л а н и к з а у з е т и
(и кажите м у да ће и
а н е ја ћу р а д и т и к о д П о р т е , а л
за њега. С м о ј е с т р
на з н а њ е да т р е б а , а к о н е ћ е да
ставите м у д о б р о
а н ц у с к о м с и л о м , да п р и м и б е з
„буде при т е ш њ е н ф р
ћу у ч и н и т и за њ е г а . “
устезања оно што к о д С р б а у т о м е
Ипсиланти обећа да ће р а д и т и
т а на то о в л а с т и , и С е б а с т и ј а н и
смислу, ч и м га П о р
в л а ш ћ е њ е . П р о т и в н о о в о м е И п с и л а н т и
му об е ћ а то о
в љ а о Р у с и ј и које би она
к о р и с т и ,
је живо предста д л а г а о је да
и з в у ћ и из с р п с к о г а у с т а н к а , и п р е
мо г л а а л и м п о - •
ц и о б и л а т о с н а б д е ј у н о в ц е м и о с т
(се ус т а н и
тре б а м а ( а в г у с т а 18 06 ).
1
С е б а с т и ј а н и р а з в и ј е сву
Дошавши у Цариград,
свој главни задатак, тј.
своју енергију да изврши
с Портом. За непуни месец
да увуче Русију у рат м о л -
да П о р т а з б а ц и в л а ш к о г и
дана он је у с п е о
н т и ј а и М у р у з и ј а . Н а њ и х о в а
_дазско г к н е з а , И п с и л а
К а л и м а к и из а н т и -
места били су п остављени Суцои
с и л а н т и ј у б и л о је п р е б а ц и в а н о да
руске п а р т и ј е , И п
с к и у с т а н а к , да је у в е р а в а о Р у :
је пот п о м а г а о с р п
М о л д а в и ј у и В л а ш к у и да м о ж е ,
-сију да м о ж е з а у з е т и
п о б у њ е н и м С р б и м а и Ц р н о г о р ц и м а ,
пружив ш и р у к у
в е л и к у о п а с н о с т . И п с и л а н т и је
довести Т у р с к у у
д а н Р у с и ј и , а л и је г л е д и ш т е ф р а н -
био за и с т а в р л о о
е г о в о ј у л о з и у с р п с к о м е у с т а н к у
цуско- т у р с к о о њ
. М у р у з и се је п а к л о ј а л н о п о н а ш а о
"ве о м а п р е т е р а н о
и Р у с и ј и . П р о т а М а т и ј а Н е н а д о в и ћ
према Т у р с к о ј
с в о ј и м М е м о а р и м а ј е д н у е п и з о д у ,
забел е ж и о је у
с т р у ј е д р ж а њ е ј е д н о г и д р у г о г
која н а м ж и в о и л у
е п у т а т и , и д у ћ и за П е т р о г р а д , н и с у се
кнез а . С р п с к и д
ј а т и к р о з В л а ш к у , гд е је г о с п о д а р и о
и м а л и н и ч е г а б о
п а к у м а л о их в л а с т и н и с у
Ипсиланти, у Молдавији
тухватиле,
64 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ
5+
68 МРХ. ГАВРИЛОВЕЋ
2
ичков мир 83
Уз српске историје Ц
ПОЧЕЦИ ДИПЛОМАТСКИХ ОДНОСА ВЕЛИКЕ
БРИТАНИЈЕ И СРБИЈЕ)),
Први српски устанак противу Турака избио је
1804. Озлојеђени сељаци београдскога пашалука устали
су противу својих тирана дахија и јаничара, који
су цедили и притискивали народ насупрот посто-
јећим правилима о земљи и сеоском поседу и на
супрот уобичајеном начину управе. Ипек, у брзо,
сукоб тај добио је првенствено политички и нацио-
нални значај. Од самога почетка, вођи устанка,
показали су намеру И тражили су начина, не само
да очисте земљу од Турака, него да се или сасвим
отцепе од Порте, или да образују једну чолу-само-
сталну област која ће стојати у истом онаквом
односу према Порти као Влашка и Молдавија, чији
су кнезови били под руском заштитом. У ту сврху
устаници су се обратили Аустрији и Русији, тражећи
помоћи и окуражења. Аустрија им је одсудно одрекла
и једно и друго, али Русија, иако је одбила њихове
предлоге, ипак им је дала неке наде, 1806, услед
Француских сплетака — Француска је у то доба
била у рату са Русијом — један дипломатски спор
изродио се између Русије и Турске око повластице
1) Извори: Енглеска државна архива, дипломатска пре-
ниска (Србија, Турска, Русија, Аустрија). Српска Краљ. Ака-
демија, Споменик, ХУШ., Кнез Милош ипуковник Хоџес, (писма
и изводи од писама која је Хоџес слао енглеском министарству
вностраних дела 1837-1839), издао Чеда Мијатовић. — Барт.
Куниберт, Српски Устанак, Београд, 1901 (оригинал на фран-
пуском: В. 5. Сишђег!, Езза! иогопапе зиг 1е5 КеуојсНоп5 е!
Р (пдерепдапсе де Ја Зегбје ФЧерш5 1804 јизфеп 1850). —
Нил Попов, Србија = Русија, св. !. (превод с руског), Бео-
град 1870.
ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 99
овлашћен а да на но во за уз ме св а ут вр ђе на ме ст а у
Срби ји и да у њи ма др жи га рн из он е, ар ти ље ри ју
и муницију по св ом е сл об од но м на хо ђе њу . С др уг е
стране, Порта је об ећ ал а да ће да ти Ср би ма по тп ун
опроштај за све што су ра ди ли у пр ош ло ст и; да ће
пазити да турски гарнизони у Србији не постану
опасни појавну бе зб ед но ст са мо вл ас ни м зл ос та вљ ањ ем
становништва; да ће да ро ва ти Ср би ма ис те он ак ве
повластице какве уж ив ај у от ом ан ск и по да ни ци на
острвима Архипела га и др уг их по вл аш ће ни х по кр а-
јина царе ви не ; да се не ће ме ша ти у ср пс ке ун ут -
рашње ствари, и да ће уз им ат и од Ср ба са мо је да н
умерен данак, ко ји ће он и са ми пр ик уп ља та и пр е-
давати Порт и, На јз ад , о св им а ти м та чк ам а, По рт а
је имал а да пр ег ов ар а са Ср би ма не по ср ед чо .
Послед ња од ре дб а би ла је ол на ро чи те ва жн ос ти .
Докле се из целога члана МШ могло извести, да
ма колике уступке Порта чинила, она их чини из
великодушности, по својој драгој вољи, и на молбу
српскога народа , ов а по сл ед ња од ре дб а од уз им ал а је
Порти право да на ме ће Ср би ма св ој е вл ас ти те од лу ке ,
учешћа кој е су Срб и узе ли у опе рац ија ма ово га рат а, сма т-
=ра ло се за уме сно уча нит и изр ечв у пог одб у о њих ово ј без -
Седности. Сле дст вен о, Пор та дај е Ср би ма опш ти опр ошт ај и
амнестију, и они неће бити потрзани на одговор ни на који на-
чин за њихове прошасте поступке. Утврђења која су услед
рата поградили по својој земљи, а којих раније није ни било,
биће, као у будуће непотребна, порушена, и Висока ће Порта
заузети, као и у пређашња времена, сва утврђења, паланке и
остала утврђена места која су ту од увек постојала, — заједно
с арт иље риј ом, мун ици јом , п ост али м вој ним обј ект има и ору -
ђима, и у тим местима, у колико за потребно буде нашла, по-
ставиће своје гарнизоне. Али. да ови гарнизони не би угње-
тавали Србе насупрот њихових поданичких права, Висока
Порта, побуђена милосрђем. удесића са Србима сва обезбе-
Ђења која би тога ради била потребна. Она ће даровати Србима,
на њихову молбу, иста она преимућства која уживају пода-
ници острва Архипелага и осталих покрајина. и даће им осе-
тити дејство свога милосрђа на тај начин, што ће оставити
њима самима управу њихових унутрашњих послова, што ће
им одредити данак одсеком. што ће овај примати из њихових
властитих руку, и што ће сва ова питања расправити спора-
-зумно са српским народом.“
102 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ
А
Пошто је Србијин положај према Порти био
регулисан, било је на дневном реду извести уну-
трашњу организацију земље,
По своме општем и политичком образовању,
Милош је имао слаба појма о важности основних
закона, а по темпераменту он је био аутократ. Сва
унутрашња власт била је прикупљена у његовим
рукама, свима унутрашњим односима он је госпо-
дарио. (Он је био не само поглавар земље, већи
први трговац, финансијер и економ у њој. Своју
власт употребљавао је на првом месту да заштити
своје материалне интересе, и његов се апсолутизам
често изметао у тиранију и ориентални деспотизам.
Све до 1830, докле положај Србије према Тур-
ској није био дефинитивно уређен, Милошеве много-
бројне злоупотребе власти подношене су од старе-
шина и од масе народне стрпљиво из страха од
горега. Зато је Милош, у свима бунама које су се
биле дизале против његовог апсолутизма и тираније
до 1830 године, могао рачунати на оданост главних
националних старешина, и те су се буне редовно
свршавале фијаском.
Од хатишерифа од 1830 године старешине и
народ очекивали су да Милош да земљи основне
законе. (Сем тога што је то било у самој природи
ствари, јер се правни ред у једној земљи не може
замислити без тих закона, Милош је на то био оба-
везан и духом хатишерифа од 1830 гооине. Порта
се за то питање није интересовала, нити је разуме-
вала значај његов за себе. Русија је показивала из-
вестан интерес за унутрашњу организацију власти у
Србији, али није сматрала то питање акутним. Она
ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 109
Ш.
Уговором о савезу за напад и одбрану, закљу-
ченом између Русије и Турске у Унћар-Скелеси 1833
Русија је добила једну врсту протектората над
Отоманском Царевином. Изузетан положај Русије
на Босфору био је један баук за заинтересоване
европске силе, а нарочито за Велику Британију.
Лорд Палмерстон је ревносно тражио начина да
очува целокупност Турске и да подвргне Унћар-
скелески уговор међународном претресу. току
своје борбе противу претежнога утицаја Русије на
Порти, лорд Палмерстон дошао је на мисао да би
било корисно послати једног агента у Србију, који
би мотрио на радњу Русије међу ослобођеним,
балканским Словенима.
Хоџес, поред својих обичних консулских дуж-
ности, добио је одређена политичка упутства (дати-
рана 23 фебруара 1837), у којима. му је, између
осталога, било наложено, да пази „врло брижљиво
на све покушаје које би руски консул чинио ради
појачања политичког утицаја своје владе било у
Србији било у суседним земљама". У случају каквог
сукоба између Кнеза и руског консула, Хоџес је
имао да се добро чува да не уплеће британску
владу. Ако би се Кнез обратио на њега, он је имао
да се ограничи на изјаву да је за Кнеза најбоље
да „поштено и без узтезања задовољи све оне
захтеве које руски консул има права по уговору
да поставља, али да се чврсто, премда умерено,
одупре свакоме покушају да се од њега откину.,.
уступци који у уговорима нису предвиђени“. (Он је
требао да стално има на уму, да је британска влада
ТУ,
Непријатељи Милошеви пратили су све пок-
"рете британскога заступника и узбуњивали су: својим
извештајима руског консула у Оршави. Консул је
одмах слао те извештаје у Петроград, и у исто
време јављао, да ће се опште незадовољство у Ср-
бији прегворити у отворену буну, ако се Милошева
тиранија не сузбије каквим законом о унутрашњој
управи. Вести о Хоџесовом угицају на Милоша и
страх од могуће буне учинили су такав утицај на
петроградски кабинет, да је покушао учинити крај
и Милошевом апсолутизму и интригама британскога
агента. Руска влада одлучила је да покрене наново
српско уставно питање, на коме читаву годину дана
није ништа радила. Ради тога, цар Никола, који је
"7 то време био на маневрима у Вознесенскоме,
ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 191
послао је сво га ађ ут ан та , пу ко вн ик а кн ез а До лг о-
"рук ог а у сп ец иа лн ој ми си ји кн ез у Ми ло шу , Ср пс ки
атент у Букурешту први је о томе јавио Кнезу,
који је ње го в из ве шт ај до би о око по ло ви не ок то бр а.
"То је би ло ко ли ко не оч ек ив ан о то ли ко и не пр иј ат ао .
(С друге стране, кнежеви противници ликовали су.
За Хоџеса то је био врло јак ударац, и како је
био свестан да је изазвао кризу, пре него је пре=
дузео по тр еб ве ме ре за по ди за ње Ми ло ше ве ку ра жи ,
(он је сад а уч ин ио оно шт о се на јб рж е мо гл о. Чи м
је чуо о доласку кнеза Долгорукога, Хоџес је, 18
октобра (1837), послао једно поверљиво писмо кнезу
Милошу, у коме је, држећи се строго упут-
става лорда Палмерстона, храбрио Кнеза и по-
нављао му да се, у случају тешкоћа са Ру-
сијом, мо же на да ти по тп ор и бр ит ан ск е вла де.
„Мени је врло мило, што могу поновити Његовом
Височанству уверавања о поштовању и уважавању
које влада Њенога Величанства гаји према Његовом
Височанству и према народу српском, Ја имам упут-
ства од моје владе да вам изјавим, да, доклегод
ви продужите верно испуњавати своје сбвезе према
високој Порти, влада Шенога Височанства биће
"свагда готова да вас потпомаже у одржавању права
и повластица које су Вашем Височанству и Вашој
породици као и српском народу ујемчене Хатише-
"рифом“. Он га је затим опоменуо, да је опасно да
једнако прети својом оставком, јер тиме само даје
нове куражи својим непријатељима, — и приказао
му је опасност којој би се изложио, ако би свој
систем владе променио по савету Русаје. „Ја имам
упутства, да здравом и разумном суђењу Вашега
"Височанства изложим све користи које би се имале
од непременог издавања оних закона о којима сам
већ раније имао слободу ди вам говорим, — на
име, закона о личној и имовној безбедности, уре-
Бењу општинском и потпуном укидању кулука.“
По Хоџесовом мишљењу, то би било довољно па да
се српски народ задовољи, и да се кнежевим не-
пријатељима одузме могућност подбуњивања народа и
122. МИХ, ГАВРИЛОВИЋ
М.
По закључењу Долгорукове мисије, Хоџес се
дао енергично на посао како би могао с успехом
дочекати нова руска предузећа у Србији, за која је
био сигуран да ће убрзо настати. И доиста, тек
што је Долгоруки отишао, а већ се стало говорити
да ће Вашченко, руски вице-консул у Оршави, бити
постављен за рускога консула у Београду. Његово
присуство у Србији, природно, убрзало би кризу.
По Х џесовом мишљењу, прво што је ваљало ура-
дити, било је уверити Милоша о потреби једне пра-
126 МИХ. ГаВРИЛОВЕЋ
волу ци је , ње го в син , пр ем а ко ме по ст ој и у на ро ду
латентна си мп ат иј а, би о из аб ра н за вл ад ао ца , ил и
бар да би њего ва по ја ва из аз ва ла гр ађ ан ск и ра зд ор .“
У осталом, ма на ка ка в на чи н да бу де ок он ча на Ми -
лошева вл ад а, Ру си ја се, по ми шљ ењ у Хо џе со во м,
мо гл а на да ти да до ве де Ср би ју по д св ој ут иц ај ,
Када ба се је дн ом ње н ут иц ај ту уг вр ди о, Бо сн а,
Бугарска и др уг е ту рс ке по кр ај ин е за ви си ле би од
ње ; он а би им ал а са мо да на ре ди оп шт и хр иш -
ћански устанак, па да једном за свагда буде свр-
шено с От ом ан ск ом Ца ре ви но м. Ми ло ш се та к- ,
ми чи о са Ру си јо м ок о ут иц ај а на д хр иш ћа ни ма у
Турско ј, и ње го в уг ле д би о је ко д њи х та ко ве ли ки ,
да је, у ин те ре су св их си ла ко је су на су пр от Ру -
си ји бр ан ил е це ло ку пн ос т От ом ан ск е Ца ре ви не , ле-
жало да подупиру Милоша и да не даду да се руски
утиц ај ут вр ди у Бе ог ра ду би ло не по ср ед но би ло по-
ср ед но пу те м ус та но ве Са ве та . По рт а је тр еб ал а да
га веже за себе на све могуће начине. За Порту је
Милошева верност била драгоцена, јер јој је давала у
великој мери ону сигурност коју Порта не би више
уживала, ако би Милошеви непријатељи дошли на
владу. Милош би такође могао помоћи Порти у суз-
бијању рускога утицаја у Бугарској и Румелији.
Али, остављен сам себи, Милош вије могао ништа
учинити. „У његовом народу била је дубоко уса-
ђена предрасуда о свемоћи Русије.“ (Он није имао
„са другим страним државама један чврст савез који
би му допуштао да буде равнодушан према руским
понудама, или да не води о њима рачуна.“ Такав
његов поступак могао би, аод постојећим околно-
стима, бити по њега фаталан.1) а
7 децембра, Хоџес је писао лорду Палмерстону;
„Накога нема у овој земљи који би, на Милошевом
месту, био у истој мери вољан да тражи савез с
Великом Британијом противу Русије, и уолште
био тако расположен да ради сагласно са жељама
Влаце енога Величанства.“ 14 децембра он је
покрајин ам а би о би то ли ко ум ањ ен , да би по ст ао
сасвим безопаса н. У ис то вр ем е, ја им ам ут ис ак
да само на та ка в на чи н је дн а др уг а си ла мо же
имати изгледа да учврсти свој утицај насупрот
руском утиц ај у. “ Пр ед ла жу ћи ов у по сл ед њу ме ру ,
Хоџес је на не ки на чи н по га ђа о ун ап ре д. же ље
лорда Палм ер ст он а, јер до ис та , 6 ја ну ар а, Па лм ер -
стон је тр аж ио од Хо џе са да об ја сн и он е на ро чи те
мере кој е би, по ње го во м ми шљ ењ у, Ен гл ес ка мо гл а
предузети ра ди за до би ја ња по ве ре ња кн ез а Ми ло ша .
Овај захтев јасно показује да је политика коју је
'Хоџес пр еп ор уч ив ао би ла ко на чн о ус во је на од ен-
глескога ми ни ст ар ст ва сп ољ аш њи х по сл ов а. Тр и
недеље раније министарство је дало Хоџесу један
др уг и зн ак св ог а за до во љс тв а: на им е, 15 де це мб ра ,
он је би о по ст ав ље за
н ге не ра лн ог ко нс ул а, да би
-тиме Њего в уг ле д ко д ср пс ко га Кн ез а би о по ве ћа н,
Шиљући му службено писмо за Кнеза о томе по-
стављењу, Палмерстон је писао Хоџесу: „Ја желим
да приликом предаје овога писма изјавите Његовом
Висо ча нс тв у, да се Вл ад а Ње но га Ве ли ча нс тв а на да
да ће унапређење које Вам је дано, још више уч-
врстити оне пријатељске везе које постоје између
ове зе мљ е и он их кр ај ев а ко ји ма вл ад а Ње го во
Височанство“. ·
МЕ,
вество Палмерстон а, да се кн ез Ме те рн их сл аж е
са Понсонбије во м ид еј ом , да кн ез Ми ло ш тр еб а да
пошље у Ца ри гр ад из ас ла ни ке ко ји ће ту ра сп ра в-
љати о српски м ус та но ва ма . „У ко ли ко Кн ез бу де
дао законити ји ка ра кт ер св ој ој вл ад и, у то ли ко ће
већма мо ћи ра чу на ти на си мп ат иј е Ау ст ри је “.
Чак и само у ов ак во ј фо рм и, ау ст ри ск о од о-
брење енгл ес ко га пл ан а би ло је до ба р ре зу лт ат за
Велику Британију, је р ју је об ез бе ђи ва ло од ау -
стриске суревњ ив ос ти , Си гу ра н у ау ст ри ск и пр и-
станак, По нс он би је бе з те шк оћ а за до би о По рт у.
На неки начин он је из иш ао на су ср ет ње ни м же -
љама, јер је за њу било боље да о српском уставу
расправљај у у Ца ри гр ад у а не у Ср би ји , Он је та -
кође бе з те шк сћ а на ту ри о По рт и св ој е гл ед иш те ,
да она треба да се ко ри ст и Ми ло ше ви м не су гл ас и-
цама са Русијом, па да га привуче на своју страну.
7 март а По нс он би је мо га о ја ви ти Па лм ер ст он у, да
је По рт а од лу чи ла „д а из да по зи ти вн а уп ут ст ва
Милошу да по шљ е из ас ла ни ке у Ца ри гр ад “. У то ме
писму, По нс он би је из ло жи о Па лм ер ст он у св ој е гл е-
дишт е на ср пс ки ус та в: „Ј а на ла зи м да ср пс ке
ствари заслужују вашу пажњу; та је земља врло
важна, он а мо же вр ло сн аж но по тп ом оћ и ру ск о
ширење на Ба лк ан у, а мо же га ис то та ко сн аж но
и сп ре чи ти , — ал и ја се бо ји м да је ту зе мљ у
тешко во ди ти . Ми ло ш им а вр ло рђ ав ка ра кт ер и
омрзну г је од св ог а на ро да ; ст ра нк а ко ја ст ој и у
опоз иц ај и пр ем а ње му са ст ав ље на је од љу ди ко ји
се бо ре за та кв е ус та но ве , од ко ји х би мн ог е“ по
свој прилица биле корисне за њихову земљу, али
исто тако и за личне њихове интересе и амбицију,
— ал и ја се бо ји м да би у ов ом е тр ен ут ку бо рб а из -
међу Кнеза и народних старешина више кори-
стила Русији него Србији. Ја сам с тога покушао да
обја сн им он им ли ца ма пр ек о ко ји х ја оп шт им са Ср -
бима, да је у њиховом интересу да се с трпе, јер,
по природи ствари, Милошева тиранија не може
дуго трајати, док се рускога ропства не би Срби
никада ос ло бо ди ли , С то га би св и па тр ио ти тр еб ал и
188 1 МИХ,. ГАВРИЛОВИЋ
1) 30 априла 1838.
2) Понсонби Палмерстону, 21 априла 1838,
8) Хоџес Палмерстону, 18 маја 1838.
ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 147
отпор Ру си је . Бу те ње в, ру ск и ам ба са до р у Ца ри -
граду, надазио се од јануара у Петрограду, на ду-
жем отсуству. Када је Порта, најзад, на наваљивање
По нс он би ја , по зв ал а Ми ло ша да по шљ е де пу та ци ју
у Цариград , он а је из ве ст ил а о то ме ба ро на Ри к-
мана, ру ск ог а от пр ав ни ка по сл ов а, да би ос та ла
ко ре кт на пр ем а пе тр ог ра дс ко ме ка би не ту , ко ји је
могао с разл ог ом пр от ес то ва ти пр от ив у св ак е ње не
једностр ан е ра дњ е у ср пс ки м ст ва ри ма , По рт а је
изјављ ив ал а да ће ци љ те де пу та ци је би ти да јој по-
могне „у ис пи ти ва њу са да шњ ег а ст ањ а зе мљ е. " Ип ак
зато, Ру си ја је зн ал а да је ов у ин иц иа ти ву По рт а
уз ел а ус ле д ен гл ес ке ин те рв ен ци је , и по жу ри ла је
да сузбиј е св ак у ра дњ у кој а би иш ла на ун иш те ње
њенога „з ак он ит ог а ут ип ај а“ у Ср би ји , У то ме ци љу ,
29 марта, вице-канцелар. граф Неселроде послао је
хитна упутства барону Рикману, Кнез Србије, рекао
је он, коме је веома непријатно што петроградски
кабинет чини несавладљив отпор његовој самовољној
и неподносној влади, хтео би да се ослободи рускога
надзора и да за тај циљ нађе код страних сила но-
вога наслона. Енглески консул разумео је да се
овом Милошевом жељом може згодно користити да
паралише руски утицај у Србији и да место њега
заведе ен гл ес ки , — је дн а по ли ти ка ко ју ен гл ес ки
аг ен ти во де на це ло м Ис то ку . У то ме ст ањ у ст ва ри ,
Русија не може остати прост посматрач „веролом-
ног држања српскога шефа и енглеских интрига“,—
ида би на вр ем е сп ре чи ла не пр иј ат не по сл ед иц е кој е
би мо гл е пр ои за ћи из та кв е по ли ти ке ба ро н Ри км ан
добио је наредбу, да у име рускога цара кажг ото-
манским министрима, „на најјаснији и најпозитивнији
на чи н" , да иа ко Ру си ја од об ра ва шт о је је дн а ср пс ка
депутација позвана у Цариград, ипак у преговорима
с њоме уговори и хатишерифи о Србији морају се
тачно поштовати, — и то на такав начин, како би
се спречило да „власт кнежева не постане тиран-
ска и да се слободе становника не претворе у зло-
употребе." Србији није требало дати ни више ни
мање него што је било предвиђено у уговорима.
152 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ
веома за уз ет и не ко ли ки м ва жн им и хи тн им ст ва ри ма .
"То су били поглавито послови Мисира и Персије,
а да се и не по ми ње тр го ви нс ки уг ов ор из ме ђу
Ту рс ке и Ве ли ке Бр ит ан иј е. Ам ба са до р је на ло жи о
Хоџесу да, докле буде морао чекати, спреми за
ње га је да н ме мо ар у ко ме ће из ло жи ти све ко ри ст и
које би Порта имала, ако би помогла Милошу у
његовој борби противу Русије. |
Хоџес се дао одмах на посао, и изложио је
са гледишта турских интереса сва она питања која
смо већ поменули. Питање Савета било је, разуме
се, најважније, заједно са предлогом да би ваљало
склонити Аустрију да помогне Милоша противу
Русије. Он је препоручио Порти, да саветује Ми-
лошу, да не узима у своју службу аустриске
(Србе, који су сви били присталице Русије, и који
су подстакли Милоша на оне акте који су увредили
Аустрију. Они су такође посејали бунтовно распо-
ложење у Босни и околним областима, и нису били
омиљени у Србији. Посредним начином, Хоџес је
бацао на њих одговорност за тај факт што Срби и
остали Словени у Турској сматрају Милоша за свога
ослободиоца. : -
18 јула Хоџес је показао мемоар амбасадору,
који га је одобрио и наредио да се у турскомг
преводу преда Решид паши. 23 јула, Хоџес је
предао превод Решиду, који је обећао да ће га
поднети Султану, и да ће употребити сав свој утицај
да се српско питање брзо и новољно реши. Пошто
је питање Савета било најважније, то га је Хоџес
расправљао са највећом опширношћу. Паша је из-
гледао убеђен о томе да би Савет, онакав какав је
тражила Русија, могао постати опасан, Према ам-
басадоровим упутствима, Хоџес дотакао се и питања
евакуације вароши Београда саобразно хатишерифу
од 1830, додајући да би Кнез пристао да плати
Порти за то уступање 30 до 40.000 фуната стер-
линга, „па баш да би требало дати и 10.000 фуната
поврх те суме, ито би било плаћено.“ Решид паша
обећао је проучити питање, али он се бојао да ће
154 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ
1Х.
Када је Бутењев дошао у Цариград крајем
септембра, српски делегати одмах су тражили са-
станак с њиме, али амбасадор није хтео да их прими
све докле он сам није био у гудиенцији код Султана,
Тек што су они изишли пред њега, оних је, у ве-
ликој љутњи и раздражењу, напао за њихове од-
носе са британском амбасадом. Делегати- су се изви-
њавали како су знали и умели, наводећи да Велика
Британија има свога заступника у Београду, и да
су стогаи они држали да неће учинити ништа не-
прилично, ако буду посетили лорда Понсонбаја. „Ја
знам добро шта ви радите,“ одговорио је Бутењев,
„„Ја сам чуо и у Бечу и овде шта све ви радите да
уплетете Енглеску у ваше послове. Русија једина,
као сила заштитница, има права да се у ваше по-
слове меша," На захтев амбасадора, делегати су
му изложили онај нацрт устава који је Понсонби
одобрио и који је пре Хоџесова одласка био пре-
дан Порти. „Ја ћу на тој ствари радити договорно
са Портом“, рекао је Бутењев, „Порта је чекала
на мој повратак пре негоби ишта коначно решила.
Порта мени верује, и учиниће по мојој жељи. Ја
ћу урадити оно што буде најбоље за Кнеза и за
Србију.“ Делегати су известили о овом разговору
Милоша, додавши у исто време, да они не смеју
више јавно општити са британским амбасадором,
него да ће на други начин одржавати везу сњиме.
Све дотле Милош се доста савлађивао у сво-
јим односима са руским агентима, и уопште чувао
_ се да не изиђе с бојом на среду. Али овога пута
он је видео да не може остати дуже у резерви,
него се мора енергично бранити од претенсија рус-
кога амбасадора у Цариграду. Чим је примио пи-
смо делегата, он им је издао упутства да и даље
отворено опште не само са Понсонбијем, него и са
ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 159
=
ц и м а св их он их с т р а н и х си ла ко је су у
пр е д с т а в н и
и м а са Р у с и ј о м и са П о р т о м , и ко је
до б р и м о д н о с
за с р п с к е ст ва ри . А к о
«се пријатељски интересују они су
(би им Бутењев и даље због тога замерао,
покажу кнежева упутства, и да му
имали да му они
кажу, да забрану посећивати своје познанике
с м а т р а ј у ка о о г р а н и ч е њ е . своје личне слободе, —
«сграничење које се може наметнути робовима, али
делегатима једнога Кнеза и
не слободним људима,
једнога народа.“ ') К н е з у у
Руски заступник у С р б и ј и г о в о р и о је
о и њ е г о в ш е ф д е л е г а т и м а
главноме исто онако ка д о ш а о у
у Цариграду. 9 октобра, В а ш ч е н к о је
К н е з о м , „к ој и га је п р и м и о
Крагујевац да се види са и. “
ко ја -с е м о р а л а оп аз ит
са једном одвратношћу ве за о
М и л о ш а ш т о се
Том приликом, он је питао Х о џ е с о -
са британском владом, и ш т о је п о в е р о в а о
се с р п с к о п и т а њ е р е ш и т и за
вом казивању, да ће д у ,
м е с о в а б а в љ е њ а у Ц а р и г р а
време његова — Хо т а
до кл е је у с т в а р и П о р
и то онако како Кнез жели, -
т а њ е м те к по п о в р а т к у Бу
узела да се бави тим џи ру је те
кл е, да не тр еб а да ве
тењева, „Видите, да
обећањима, ако вам је уопште стало
таквим лажним
ст е кр ив и, ш т о се Е н г л е с к а
до руске заштите.,.,.. Ви
њ е у Ц а р и г р а д у , а и ин ач е, “
умешала у српско пита
о ш т р о , да он н и к а д а не ће до -
Милош је одговорио е
пустити да му Ваш ч е н к о о д р е ђ у ј е с к и м е се см
дружити, — и замолио га је да га остави на миру.2)
т р а г е д и ј у М и л о ш е в у ,
Хоџес је осећао сву
а ч у т њ е г о в о м п о л и т и к о м и ко ји
који је био обм
з и д е п у т а ц и ј у у Ц а р и г р а д .
је пао у замку, шиљу
та н о д г о в о р н о с т и св ој е вл ад е
Хоџес је био свес
и своје личне, и ни је пр ес та ја о ч и н и т и св ој ој вл ад и
предлоге и потстицати је на акцију. 5 октобра, он
је предложио Палмерс т о н у , да г о в о р и о с р п с к и м
стварима у Лондону ; 10 о к т о б р а , он је да о и з р а з а
да га са зи ва ње Ск уп шт ин е, ис то он ак о ка о и ши -
љање депутаци је у Ца ри гр ад , не пр ед а у ру ке ње -
говим непријатељима. Пошто је примио извештаје
депутираца од 19и 21 октобра, он је путовао не-
колико дана по зе мљ и, да би се об ав ес ти о о ра сп о-
ложењу народа. Те к 5 но ве мб ра по сл ао је де пу -
тирцима један дуг одговор, у коме је, са многим
тонављањ ем , — и ме ст им иц е са на ив ни м и пр ил ич но
натегн ут им ра зл оз им а, — из ја ви о да По рт а тр еб а
да одобри њего в ус та вн и на цр т и по ни шт и чл ан
хаташерифа о непокретности саветника, јер ће тиме
задовољити не само његове него и народне жеље.
„Порта ваља да зна“, рекао је он, „ла нас Русија
мрзи и виче на нас само с тога што ми не призна-
јемо другога господара до Султана“. Порта није
смела напустити Србију и њенога кнеза... „Ма ту-
мачимо за шт ит у Ру си је са мо у то ме см ис лу да он а
им а да шт ит и Ср би ју од ст ра ни х на па да , и да им а
да брани не по вр ед но ст ње ни х пр ав а и пр ив ил ег иј а;
што се ти че ун ут ра шњ их ст ва ри и уп ра ве , то се
не ти че ни ко га др уг ог а до кн ез а и на ро да .“ Ак о
ПШорга жели да избегне мешање једне стране силе
у српс ке по сл ов е, он а тр еб а да се од уп ре ов им
интр иг ам а и да по тв рд и ор га нс ке ус та но ве кој
Србија тражи. Што се тиче најважнијег питања,
—_ саслушавања народа о уставу, — Кнез је гле-
дао да развлачи ствар. Ако Порта, рекао је он,
буде а даље тражила одобрење Народне Скуп-
штине за онај нацрг који су јој делегати поднели,
онда они тр еб а да за хт ев ај у је да н фе рм ан ад ћо с.
Чам би фе рм ан би о пр им ље н, На ро дн а Ск уп шт ин а
била би сазвана, и нацрт устава, са потписима
њених чланова, био би послан у Цариград. Ако
Порта не пристаје на овај предлог, или ако нг одо-
брав а на цр г ус та ва ко ји јој је по дн ет , де пу та ци ја
Ће би ти оп оз ва на , — и он да , ре ка о је Ми ло ш, „м и
Ћемо уредити своје ствари како сами знамо, без
чијега било мешања. У исто време заричемо се
Високој Порти, да нећемо учинити ништа што би
се косило са нашим дужностима према њој, —- и
115
164 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ
Х.
Пошто је дао та упутства, Милош је продужио
своје путовање по народу у очевидној намери про
паганде и агитације противу својих противника.
Ови су се.с тога узнемирили и удвостручили своју
противагитацију која је била тим опаснија, што се
водила у потаји.
Глас је био пуштен да је Милош одбацио
руску заштиту и узео место ње британску, да на.
мерава завести католицизам и продати земљу стран“
цима, — речју, све сно што је могло изазвати
и да ду го м пр еп ис ко м не -
треба да уложи жалбу
преста но од ла же ре ше ње ,“ 1)
пр им ао Хо џе со ве са ве те о
Милош је у начелу
и рекао је да је вољан саз-
Народној Скупштини,
вати је, ако Порта одбије његов нацрт устава. Али
је ми сл ио оз би љн о, је р навикнут
он то, зацело, ни
да се служи ма јс то ри јо м, он ни је ма ри о да се из-
ст им а На ро дн е Ск уп шт ич е.
лаже тешксћама и опасно д
до бр им ре зу лт ат им а ус ле
(н се и даље надао
га та у Ца ри гр ад у, ус ле д бр и-
радње његових деле
а, и мо же би ти ус ле д ка кв ог а
танског посредовањ
Аеџе ех тшасјипа, какав га је и дотле често извлачио
забуна. Гледао је на све начине да
из највећих
потстакне ревнос т Хо џе со ву и по ру чи ва о му је по
своме личноме секретар у: „Д ос ад а је Ен гл ес ка са мо
по ср ед ов ал а у на шу ко ри ст ,
"посредним начином
докле се Ру си ја от во ре но об ра ћа ла Су лт ан у и од у-
пирала мојим предлозима . По рт а је са оп шт ил а мо “
јим депутирцима, да они имају да службено известе
Русију о то ме ка кв е ус та но ве см ат ра ју за подесне
за св ој у зе мљ у, а ту рс ка вл ад а из ве ст ић е о томе
лорда Понсонбија неслужбено Русија нема више
права него Енглес ка да се ме ша у на шу у н у т р а ш њ у
о По рт а чи ни ра зл ик у из ме ђу ов е
управу, — и зашт
две силег“2) Ка да му је Хо џе с од го во ри о, да тр еб а
мирно и стрпљиво да чека резултат оних корака
које је учинио лорд Понсонби, Милош је одговорио:
ка о, ал и ми Ру си ја не да ; до кл е ви
„Ја бих радо че
он а је за пе ла па ра ди пр от ив у на с. .
и ја чекамо,
чак би хтела да гзазов е бу ну у Ср би ји , Ја ва м ка -
жем да Русија чак у мо ме ко на ку ку је за ве ре пр о-
тиву мене,“ (Он му је та ко ђе ре ка о са пр ек ор ом ,
по сл ао де пу та ци ју у Ца ри гр ад ,
„да он не би никада
да није мислио да ће је Вл ад а Њ е н о г а Ве ли ча нс тв а
успешно подупрети.“
Дост ав ља ју ћи Па лм ер ст он у кн еж ев у из ја ву , да
Велика Британиј а ни је ни ка да сл уж бе ни м пу те м по -
2,
15 новембра депугирци су добили своја ко-
начна упутства, која су била датирана 6 истога ме-
сеца. 18 новембра, они су дошли Понсонбију да
га известе, да су дефинитивна упутства кнежева
да траже један Савет „чије би чланове постављао
и смењивао Кнез, Једно тело чије чланове не би
могао нико сменити, значило би завођење једне
олигархије у Србији, која би могла бити корисна
само Султановим непријатељима“. Депутирци су из-
ложили Понсонбију потанко разлоге којима су ми-
слили утицати на Порту у корист кнежевих жеља.
„Као заштитница Србије, Русија има права да по-
дупире Србе својим добрим услугама,..... али она
нема права да се одупире жељама српске владе и
народа. Султан, као суверен, изволео је једним ра-
нијим хатишерифом наредити установљење једнога
доживотног (Савета; према томе, Султан, ако хоће,
може својом влашћу установити и друкчији Савет,
какав Срби траже у својим молбама“,
Понсонби је известио Палмерстона, да ће пот“-
помоћи депутирце' посредним путем, објашњујући
утицајним службеницама на Порти, да је за Сул-
тана опасно да попусти захтевима Русије и тиме
понављање он ог а шт о су де пу ти рц и већ то ли ко
пута по дн ос ил и По рт и: ). Уз сво ј на цр т де пу ти рц и су
приложили и је дн у но ту за Ну ри еф ен ди ју , у кој ој су
молили да њи хо в на цр т По рт а по тв рд и. „Н еп ок ре т-
но ст чл ан ов а Са ве та “, го во ри ли су они , „д он ел а би
собом једн у вр ст у ре пу бл ик ан ск е ил и ол иг ар хи ск е
владе“ , а кн ез Ми ло ш и на ро д би ли су пр от ив ни
таквој влади, ка да је је дн а од ре дб а о њо ј уш ла у
хатишери ф од 183 0. Он и су та ко ђе уч ин ил и Ну ри
ефен ди ји и је дн у ду гу „у см ен у пр ед ст ав ку “, кој а је
би ла је да н ис цр па н пр от ес т пр от ив у ру ск ог а ме-
шања у ср пс ке ст ва ри . Ак о Ру си ја ка же , да он а
има да се ме ша у пи та ње ср пс ко га Ст ат ут а, По рт а
јој може одго во ри ти , да Ст ат ут го во ри о ун ут ра -
шњој управи Ср би је , у по гл ед у кој е је он а са мо -
стална, — и сл ед ст ве но , ни ко се не мо же у пи та ње
Статута мешати , па ка ош то се По рт а не ме ша у
то питање , не го са мо по тв рђ уј е ср пс ке за хт ев е,
тако их и Ру си ја мо же по тв рд ит и, ак о то Ср би за-
траж е, Ак о Ру си ја ка же , да По рт а не мо же по тв р-
дити један Ст ат ут у ко ме је пр ом ењ ен а од ре дб а о
непокретно ст и са ве тн ик а, По рт а мо же од го во ри ти ,
да се та од ре дб а не на ла зи у ње ни м уг ов ор им а са
Ру си јо м, кој е По рт а по шт уј е у св ак ом е по гл ед у,
него се налази у једноме хатишерифу који је Порта.
издала, — и по шт о та од ре дб а не ма ос но ва у уго -
ворима, то је једна ствар која се тиче само Султана
и Срба. Пошто Срби траже да се та одредба про-
мени, Порта, желећи благостање Србије, има права
да потв рд и и та ка в је да н акт у ко ме је та од ре дб а
пр ом ењ ен а. .. . За шт ит а Ру си је не мо же се сх ва -
тити тако широко да јој се да право спречавати Србе
да уређују своје ствари у границама својих права,
и да о томе подносе молбе своме законитоме цару".
Русија се није устручавала да шиље своје службе-
нике, — на пр. Вашченка — у Србију који ће
Кнезу диктовати устав. Кнез, међутим, пре ће се
одрећи и свога кнежевскога достојанства, него што ће
5) Чл. 6 нацрта, 6 децембра (20 новембра) 1838.
174 ; МИХ. ГАВРИЛОВИЋ
Хи.
Понсонбијева тактика у српскоме питању била
је основана на претпоставци, да ће на Порти, као
обично, ствари ићи споро. Али, 6 децембра он је
дознао да је Бутењев решен да убрза посао, и да
- ће ради тога преговарати непосредно са Нури ефен-
дајом, остављајући на страну кнеза од Самоса. Зато
је и Понсонби, истога дана, послао Нури еђендији
своје примедбе о сраскоме питању, у облику .упут-
става драгоману Пизанију, која су имала за циљ „да
уплаше Нурија од онога што га може снаћи због
његове претеране услужности према Русији“. Пон-
сонбијева упутства била су понављање свих мо-
гућих разлога противу доживотнога Савета, који
би био „чудовиште од владе“. Порта би требала
да подупире Милоша, „који јој је врх свега дао
сада доказа о својој верности, јер је смео да пре-
кине са Русијом, пред којом се сви његови суседи
послушно савијају без и најмањега знака отпора“,
Такође је известио Нури ефендију, да ће „бри-
"танска влада пажљиво мотрити на држање Високе
Порте у овој прилици, и да ће садаи Енглези и
остали свет лепо видети у којој се мери једна страна
влада сме ослонити на Портину самосталност и
њену политичку увиђавност“:),
У вече 7 децембра, Пизани је видео Нури
ефенцију и Мустафа беја, којима је предао и об-
1) Понсонби Палмерстону, 6 децембра 1838.
ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 175
. Ов а дв а П о р т и н а сл уж бе -
јаснио своја упутства ва
ве ћм а зб уњ ен а, шт о је њи хо
ника била су тим
а м б а с а д о р о м би ла за ка за на
конференција са руским
су од го во ри ли да Пе рт а по т-
за сутра дан, 8. Они с
о н б и ј е в и х ра зл ог а, „а ли
пуно осећа тежину Понс
стране добро је познато у какав је положај
друге
Порта, силом прилика, стављена према Русији у по-
гледу Мо лд ав ск е, В л а ш к е и Ср би је “. Најзад. после
лажног и из вр ну то га а р г у м е н г и с а њ а 30 и прошив
и су ре кл и да ће сл ед ећ а
доживотних сенатора, он
а Бу те ње ву : „К ад а бу де по -
измена бити предложен
чл ан Са ве та ук ло ни . ил и за ме ни ,
требно'ћа се који
об ве за н да о то ме из ве ст и По рт у,
Кнез Србије биће
да би за то уклањањ е и з а м е њ и в а њ е до би о пр ет -
е њ е " . „П ор та “, до да о је Н у р и
ходно њено допушт
беј, „има права захтев ат и то ла ко п а ж њ е од Кн ез а. ..
Русија неће никада бити у овим стварима питана
за мишљење,,.. По рт а ће тр аж ит и са мо од Кн ез а
податке о предл о ж е н о м е но во м са ве гн ик у, — и у
пракса изићиће се на оно што је захтевао кнез
Милош у своме уставном нацрту“. У ствари, то
је значило пола та ње ор уж ја пр ед ру ск им ам ба са -
дором. На пр ет хо дн ој ко нф ер ен ци ји , По рт а је би ла
примила Бутењевље в за хт ев , да се са ве тн иц и по -
стављају на цео жи во т. Су тр а да н, 8 де це мб ра , тр е-
бала је да буде само још завршна конференција.
Све што је Нури ефендија говорио Пазанију само
је приказивало у јачој светлости неуспех Мило-
шеве политике, ко ју је за ст уп ал а Ве ли ка Бр ит ан иј а.
Британски ам ба са до р, иа ко св ес та н о о з б и љ н о с т и
сатуације, ни је зн ао да се у п р е г о в о р и м а от иш ло
тако дале ко . 8 де це мб ра , са оп шт ав ај ућ и ло рд у Па л-
мерстону послед ње ко ра ке ко је је уч ин ио на По рт и,
он је писао следеће: „Изгледа ми да је ово врло
озбиљна ства р. Ја д р ж и м да ру ск а вл ад а ос ећ а да
њена мо ћ на д В л а ш к о м и М о л д а в и ј о м у мн ог ом е
зависи од то га , да ли ће са да би ти у ст ањ у ут вр -
ди ти св ој не ог ра ви че ни ут иц ај у Ср би ји , — и он а
ће учинити св е шт о м о ж е да би пр ин уд ил а П о р т у
на попуш т а њ е њ е н и м за хт ев им а“ . Њ е м у је б и л о
176 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ
Џ
он и уч ин ил и по ви ни зб ог ка кв ог
Порте, да су се
на ру ше ни ја за ко на и ур ед аб а
преступленија, или због
земаљски“,
Риза беј најзад посл ао је св ој од го во р По нс он -
По рт ин о. у ср пс ко м пи та њу .
бију и објаснио држање
им ло ги чн о на пр ав о ин те рв ен -
(Он се позвао сасв
Ру си ји у ср пс ки м ст ва ри ма ,
ције које је припадало
ед ов ал о ов ом е ув од у би о је сп ле т
али све што је сл
ра зл ог а, ко ји ма је ци љ би о да
лажи и лажних
изазове код британск ог а ам ба са до ра по во љн о ми ш“
љење о резултату пр ег ов ор а. Би ло је из ли шн о и
помињати, разл аг ао је он , да су уг ов ор и Бу ку ре шк и,
и са др жа ва ли од ре дб е ко је
Акермански и Једренск
су допуштале Руси ји да се ме ша у ср пс ке ст ва ри ,
да су према томе и фермани од 1830 и 1833 били
састављени у сагласности са руском мисијом, м да
ра дњ а ру ск е ми си је у ус та ву ко ји
је према томе са
до ћи , би ла , по са мо ј пр ир од и ст ва ри .
је затим имао
шт о је та ј ус та в пр ој ек то ва ла уз
неизбежна. И зато, по
сарадњу српских депутираца, Порта га је саопштила
руској мисији, која је учинила своје примедбе и тра-
жила да се до жи во тн ос т са ве тн ик а ун ес е у ус та в,
Мисија је изјавила та ко ђе да Ру си ји пр ип ад а пр ав о
учешћа у изда ва њу ус та ва , и ов ај за хт ев ка о
још и неки др уг и зн ач ио је да би ру ск и ко нс ул
у Београду имао прав о да се ме ша у ср пс ке ст ва ри ,
Али Порта је ен ер ги чн о пр от ес то ва ла и во ди ла ве -
лику препирку са Ру си јо м ду же од ме се ц да на . На јз ад ,
она је скло ни ла Ру си ју да по тп ун о од ус та не од св ој их
захтева о мешању ру ск их ко нс ул а у ср пс ке ст ва ри ,
У наче лу је ут вр ђе но , да са ве тн иц и мо гу би ти пр о-
мењени и за ме ње ни са до пу шт ењ ем Ви со ке По рт е,
али да (к ао шт о је ве ћ би ло ре че но у х а т и ш е р и ф у
од 1830) ниједан саветник не може бити дигнут са
положаја докле не уч ин и ка кв у кр ив иц у пр ем а Ви -
сокој Порти, ил и се св ој им п о н а ш а њ е м не бу де ог ре ши о
о земаљс ке за ко не . За сл уг а је По рт ин а да је ов ак ва
изме на пр во би тн ог а ру ск ог пр ед ло га би ла ус во је на .
„Даље, уместо да се каже да Русија заједно са Ви-
соком Портом прописује устав Србији, речено је да
120
180 МИХ, ГАВРИЛОВИЋ
ХИ,
У тренутку када су руски амбасадор и Порта
„стављали на устав последње потезе кичице, у Србији је
владало највеће раздражење, Милош је био готово
сасвим осамљен, и сва његова околина прешла је
на страну његових противника. Чак и митрополит
београдски, који дотле није учествовао у политичкој
борби, придружио се опозицији, Др. Куниберт, који
је иначе био тако одан Кнезу, није смео више да
служи као посредник између њега и Хоџеса. Што
се тиче Хоџеса, он је, са највећом жудњом, оче-
кивао сазивање Народне Скупштине, коју је меру
он сам Милошу препоручио. Милош, међутим, није
то учинио. Хоџес је, у једном тренугку, мислио да
ће Милош, може бити, улетети у неко предузеће
противу Турске, само да би свој народ опет оку-
пио око себе, Користећи се својим утицајем на
околне области, он их је могао подбунити, али он
ни у томе правцу није учинио ништа. Он је гледао
да буде у добрим односима с Аустријом, итоу
његовом случају није био добар знак. У једној
прилици Милош је питао Хоџеса, да ли би било
добро да поврати Устав од 1835, Са разлогом,
Хоџес није давао овоме питању много важности,
и одговорио је на њ одречно, нарочито стога што
је и тај Устав предвиђао доживотни Савет, премда
је у избору његових чланова остављао Кнезу више
слободе. 21 децембра, Хоџес је писао Палмерстону
о овоме питању, и изложио у кратко своје погледе
на- Милошев положај. Када Устав буде објављен,
ХМ.
Узимајући све у обзир, Хсџесова политика била:
је чист неуспех, и то из више разлога. На првоме
месту, Милош је био не само аутократ, него јоши
један непоправими деспот, и било је немогуће за-
весги с њиме поштену и правилну управу. У тим
околностима, већина народа ставила се на страну
старешина, који су гледали на све начине да огра-
ниче кнежеву власт. Без потпоре народа, Милош се
вије могао с успехом одупрети Русији у уставноме
питању, — у толикс мање што се политика Русије
оснивала на њеним уговорима са Портом. Хоџес је
својом радњом лао новога живота утицају Русије.
У фебругру 1839. Метерних, говорећи о српском
уставу, рекао је британском отправнику послова у
Бечу, да је то врло незгодна околност што изгледа
да „пуковник Хоџес није разумео релативни положај
двеју странака у Србији, јер, подржавајући Милоша,
он је и нехотеце ишао на руку сној другој странци
која је била принуђена да призове у помоћ руски
утицај“. Још је, истина, остајала интервенција Ве-
лике Бритавије, на коју је Хоџес у великој мери и
сасвим искрено рачунао. Али овде је он погрешно
И СРБИЈА 187"
ВЕЛИКА БРИТАНИЈА
о ј е В л а д е . С в у г д е на и с т о к у В е -
разумео н а м е р е с в
у п и р а л а се п о л и т и ц и Р у с и ј е , и
лика Б р и т а н и ј а о д
дв е с и л е с в у г д е су се с т р а с н о б о р и л и
предст а в н и ц и те
т е м п е р а м е н т у , Х о џ е с је б и о ј е д а н
за п р е в л а с т .П о
и х б р и т а н с к и х а г е н а т а , и то У то -
од н а ј е н е р г и ч н и ј
је био војник и новајлија у поли-
лико више што
з л о г а он ни је п р а в и л н о о ц е н и о з н а ч а ј
тици , И з т о г а р а
и м а т и у б о р б и и з м е ђ у . Р у с и ј е и
к о ј и С р б и ј а м о ж е
ш , да би се о с л о б о д и о н а д з о р а гу -
Брит а н и ј е . М и л о
н о г а С а в е т а , и ш а о је с л е п о за њ и м е ,
сије и д о ж и в о т
а л м е р с т о н р е к а о , В е л и к а Б р и т а н и ј а
гл и, к а о ш т о је П
о р а д и С р б и ј е р а т о в а т и . Д р у г и м ре -
вије м о г л а с а м
је м о г а о р а ч у н а т и на њ е в у о т в о р е н у
чи м а , М и л о ш е
само онда ако би између ње и Русиј
интервенцију в а м “
о р у ж а н о г а с у к о б а п о в о д о м к а к в о г а
дошл о до а л -
њ а н е г о ш т о је б и о с р п с к и у с т а в , З а П
ви ј е г п и т а а
м о п и т а њ е од л о к а л н о г
мерстона, то је било са у и о п ш т у
докле му је Хо џ е с д а в а о к а п и т а л н
значаја, у п р е
П а л м е р с т о н је х р а б р и о П о р т у , да се о д
в а ж н о с т ,
п р е к о Х о џ е с а , х р а б р и о
захтевима Русије, каошто је, а и у с а -
о П о р т и да п о в е ћ
и Милоша. Он је саветова ј н е а г е н т е
с в о ј у в о ј с к у и м а р и н у , и с л а о је в о
"вр ш и је
с т а њ е т у р с к и х т в р ђ а в а . С в е то , он
да п р о у ч е
а с у к о б а с Р у с и ј о м , к о ј и
чинио вз страха од једног и ј е ж е л е
а к , а л и к о ј и он н
му је изгледао врло близ ш т в о м
се к о р и с т и с у п а р н и
изазвати, Ако је хтео да ш т о је
н и ј е , М и л о ш ј е д и н о
између Русије и Брита н и ј е
к а с т р п љ и в о . О н то
мсгао чинити, то је да че
н а ј з а д п о л о ж и т и о р у ж ј е .
учинио, и морао је т и к у
о у у н у т р а ш њ у п о л и
Уплетање Хоџесов а -
з е м љ и у т и с а к , да је Б р и т
Србије оставило је у па ч а к
л о б о д и н а р о д н о ј ,
нија непосредно противна с и з м е ђ у
С к у п ш т и н е , Н е г д е
и установљењу Народне о с е т у
џ е с у је д о ш а о у п
10 и 16 марта 1839, Хо т и в у
г л а в н и х а г и т а т о р а п р о
Стојан Срмећ, један од ис -
ој п р и л и ц и б и о п о с л а н да
Милоша. Он је по св е . У
м е р а м а њ е г о в е В л а д
пита Хопеса о будућим на е у в е к
р е к а о њ е м у : „ В и ст
току разговора, Симић је на
да п о д р ж а в а т е К н е з а
грешили што сте хтели а к о је -
н а р о д а , Та ј ч о в е к т
супрот слободној вољи
188 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ
= 13
196 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ
Ш,
Иако је рђав пријем Устава у Цариграду давао
илошу одрешене руке и према Уставу и према
главним виновницима који су до тога довели, он.
је ипак остао непоколебљив у овоме питању, Кад
је он опростио завереницима и кад је Устав дао,
то није било с тога, што није био уверен да над
завереницима не би могао триумфовати момен-
тано и у случају бтворене борбе, већ што је уви-
део да је то питање у јавности избило, и да је
од неколико година толико сазрело да се мо-
рало у скорој будућности скинути с дневнога реда.
Наредивши Давидовићу да Устав састави, он је
хтео да то питање реши сам са својом околином,
без интервенције Порте и Русије, која би извесно
дошла после сукоба између њега и старешина, Како
би та интервенција имала на првом месту да постави
границе његовој власти, Милош је знао унапред да
би то могло бити само на његову штету, и без из-
гледа да се против тога апелује, или да се у томе
што мења. Устев, направљен у Србији, без стране
Рнтервенције, мстао би се не само лако прилаго=-
ђ вати новим потребгма и приликама, већ су њиме
утврђене многе одредбе које мучно да би нашле
места у једном октроисаном регуламенту од стране
Порте и Русије, Такве су тачке биле у Сретењском
_ Уставу: грб, застава, наследственсст кнежевског пре-
стола. Ако кнез Милош није имао све ово јасно у
_виду сам, ту је била његова околина да га о своме
обавести, и да му скрене пажњу на све опасности
које би могле наступити услед страног учешћа у
грађењу Устава. Влашка и Молдавија пак били су
очигледни примери за Кнеза из којих је могао по--
црпсти поуку за своје. држање. Сем тога, иако је
питање о Уставу искрсло на неочекиван начин, оно
није било ново за Кнеза и његову околину; Кнез се
је њиме већ више година занимао и наредио Дави-
довићу да припрема материјал, — отуда и она лакоћа
и брзина с којом је цело питање решено. „Ми сме:
ПРВОГ СРПСКОГ УСТАВА 203
СУСПЕНДОВАЊЕ
ње св рш и до Ђу рђ ев а- дн е, „С ам о
слио да ово пита
нек се у то нико не ме ша и не к ми се не ша љу
овамо никакве комисије““ .)
Тако је свршио Ср ет ењ ск и Ус та в. „У ве ри те их ,
писао је Кнез Ге рм ан у за Бу те ње ва и Ре ис -е фе нд иј у,
онај Устав никако код насу дејствију није, и да
да
код нас де ла те ку са св им по ст ар ом у. “
Бутењев је вр ло ра до сн о пр им ио од Ге рм ан а.
извештај, да је Кн ез од ба ци о Ср ет ењ ск и Ус та в, и да
је намеран да саст ав и но в на цр т у ду ху ха ти ше ри фа
и уговора између Русије и Порте.
Крајем априла ау ст ри ск и ин те рн ун ци ус у Ца -
риграду пише Ма те рв их у да ће му по сл ат и пр ев од
српског Устава , иа ко је пр оп ао : ва ља га са чу ва ти
у архиви као један сп ом ен ик ви ше ме ђу за бл уд ам а.
ХЛХ века!“
Све што је ос та ло од Ср ет ењ ск ог Ус та ва , то је
назив Државног Са ве ша , ко ји се до тл е зв ао На =
родни Суд, и данак од шест талира, који је уведен
Сретењском Ск уп шт ин ом ме ст о де се тк а, ра ди пр а-
вилнијег финансирања по новоме Уставу.
Питање уставно улазило је, дакле, у једну нову
фазу, са свим по во љн у за Кн ез а, Кн ез до би ја св ој у
првобитн у вл ас т, ко ја му је би ла та ко ск уч ен а Ус та во м
од фе бр уа ра ме се ца , и ос та вљ а му се да са м уч ин и
нов пројект Ус та ва , ил и бо ље ад ми ни ст ра ти вн ог ре -
гуламента, ко ји ће по дн ет и По рт и и Ру си ји на пр е-
глед и одобрење. Да би се видело колико је ова
солуци ја би ла пр об ит ач на по Кн ез а, да на по ме не мо
да су По рт а и Ру си ја 18 38 , у сл ич но ј пр ил иц и, пр ос то
затражил е де пу та те од Кн ез а и из ра ди ле Ус та в са
свим пр от ив но же ља ма кн еж ев им . Не шт о сл ич но
било је и са ре да кц иј ом вл аш ко г Ор га нс ко г Ре гу -
ла ме нт а. Вл аш ки кн ез , Ал ек са нд ар Ги ка , и ње го ви