Medicinska škola

„Dr. Aleksa Savić“ Prokuplje

Predmet: Prva pomoć

Tema:
Hemijske i biološke povrede

Profesor: Ana Vojinović

Učenik: Jovana Milićević 1-3

Maj 2020. godine

Jovana Milićević 1 8.1.2024.

 Sadržaj

1. Uvod
2. Hemijske povrede
2.1 Hemijske opekotine
2.2 Nagla trovanja
3. Biološke povrede
3.1 Ujed zmije
3.2 Ujed životinja
3.3 Ubod insekata

1. UVOD

Jovana Milićević 2 8.1.2024.

Povrede nastale delovanjem hemijskih i bioloških agenasa nisu retkost i zahtevaju od
zdravstvenih radnika stalno obnavljanje stečenog znanja i unapređenje istog. Veoma je
važno da znanja o ukazivanju prve pomoći i ponašanju kod delovanja hemiskih i
bioloških agenasa prenesu što širem krugu stanovništva kroz različite oblike edukacija.
Često od kvaliteta pružene prve pomoći u navedenim situacijama zavisi stepen
oporavka povređenog, a neadekvatno pružanje prve pomoći može pogoršati već tešku
situaciju.

2. HEMIJSKE POVREDE

Hemijske povrede nastaju usled dejstva različitih hemijskih sredstava na organizam.

Ukoliko je njihovo dejstvo lokalno, na koži nastaju hemijske opekotine, a ako se unesu u
organizam, pored toga što mogu da izazovu lokalna oštećenja tkiva, resorbuju se i
deluju na čitav organizam.

2.1 Hemijske opekotine

Uzroci hemijskih opekotina su najčešće kiseline i baze. Hemijske opekotine uzrokuje
kontak tela sa kućnim ili industrijskim hemikalijama u tečnom, čvrstom
ili gasovitom obliku. Prirodne namirnice kao što je ljuta paprika, („chili“) sadrži
supstancu „capsicum“, koja nadražuje kožu i može izazvati osećaj paljenja ili žarenja
identičan opekotinama.
Opekotina kiselinama (azotna- HNO3, sumporna-H2SO4, sirćetna-CH3COOH,
hlorovodonična-HCl) je relativno plitaka, jer kiselina izaziva koagulaciju spoljnih slojeva
kože ili sluzokože što sprečava njen dalji prodor u dubinu tkiva, i time manju dubinu
opekotine.
Alkalni, uticaj baza (živa soda-NaOH) na tkivo je znatno veći od kiselina. One prodiru
vrlo duboko, jer se ne stvara barijera od zgrušanih proteina, kao što je slučaj
kod kiselina.

Prva pomoć:
 Isprati opečenu površinu velikom količinom tekuće vode bar 5 minuta ili duže
 Ne odstranjivati odelo pre nego što se počne ispiranje vodom
 Ukoliko je hemikalija u prahu prvo je odstraniti mehanički, a tek potom ispirati
vodom, jer ako se odmah ispira može doći do hemijske reakcije koja dalje
oštećuje tkivo (npr. negašeni kreč)
 Ukoliko je poznat antidot, nakon obilnog ispiranja vodom, staviti obloge - ako je
opekotina nastala jakom kiselinom staviti obloge sode bikarbone, a ako je
opekotina nastala jakom bazom oblozi treba da budu od razblaženog sirćeta.

2.2 Nagla trovanja

Trovanja mogu biti nenamerna (slučajna, zadesna) i namerna (ubilačna ili
samoubilačna). Otrovi mogu biti čvrsti, tečni ili gasoviti.Otrovi dospevaju u
organizampreko respiratornog sistema(udisanjem), digestivnog sistema (gutanjem), i
neoštećene ili oštećene kože (rane).

3. NAJČEŠĆE POVREDE U TENISU

3.1 Teniski lakat

Jovana Milićević 3 8.1.2024.

Od svih sportskih povreda, povrede lakta čine 7 posto, što nije zanmariv procenat.
Najčešća, i ujedno najpoznatija povreda, je tzv. teniski lakat (lat. lateralni epikondilitis).
Teniski lakat je upala tetive koja povezuje mišiće ekstenzore sa spoljašnjim
epikondilom. To su dugi mišići sa spoljne strane podlaktice koji pomažu da se otvori i
ispravi šaka i ručni zglob. Uzrok povrede može biti i u teniskom reketu koji služi da do
minimuma smanji silu koja se prenosi na ruku prilikom udarca, ako je poremećen balans
u grifu dolazi do opterećenja koje je najviše usmereno prema laktu. Zato kod izbora
reketa treba obavezno konsultovati stručna lica (trenere). Mehanizam povrede je vezan
za mišiće koji se pripajaju na lateralnom epikondilu humerusa a to su: m. ekstenzor
carpi radialis longus i brevis, m. ekstenzor carpi ulnaris, m. ekstenzor digitorum, m.
ekstenzor digiti minimi, m. supinator i m. anconeusu. U tenisu posebno važnost kod
bekhend udarca imaju mišići m. ekstenzor carpi radialis longus i brevis. Pri udarcu lopte
dolazi do napetosti ekstenzornih mišića podlaktice. Svaki takav udarac u obliku
mikrotraume završava se na gornji pripoj tih mišića i COOHposle čestih ponavljanja
mikrotraumatko delovanje dovodi do entenzita. Ove promene izazivaju otežano
savijanje i podizanje ruku, kao i otežano držanje, čak i laganih, predmeta u šaci. Bol i
slabost se javljaju na spoljašnjoj strani lakta, spuštajući se u predeo podlaktice i šake.
Bol se uglavnom javlja postepeno, u zavisnosti od težine povrede, nastaje tokom
aktivnosti, neko vreme nakon aktivnosti ili je konstantan. Pri pojavi simptoma potrebno
je odmarati tetivu i primeniti krio masazu ( hladne obloge ) više puta na dan, uz moguće
korišćenje protivupalnih lekova, kao i primenu ortoze radi oslobodjanja napetosti tetive.
Povreda često prelazi u hroničan stadijum (često se leči nedeljama, mesecima) tako da
pri pojavi prvih simptoma neophodno je obratiti se lekaru, radi sprovodjenja fizikalne
terapije( magnet, laser, ultrazvuk, elektroterapije ), a u kasnijoj fazi i kineziterapije.
Dobra prevencija može biti izbegavanje dugotrajnih ponovljanja pokreta, jačanje mišića
podlaktice, primena ortoze i sl.

3.2 Bol u predelu prepona

Bol u predelu prepona nastaje prekomernim istezanjem, parcijalnom rupturom ili

kompletnom rupturom mišića, uglavnom kao posledica nagle promene pravca tokom
trčanja. Najčesće se javlja u sportovima koji zahtevaju promenu pravca kretanja, kao
što su: fudbal, hokej, košarka, odbojka,tenis. Bol je ošatar i intezivan i najčešće se
manifestuje u mišićima aduktora kuka. Primarna terapija obuhvata led, kompresiju i
Jovana Milićević 4 8.1.2024.
elevaciju noge, kako bi se zaustavilo krvarenje i sprečio otok iako je često neprimetan.
Nakon akutne faze i primene fizikalne terapije radi se istezanje i jačanje mišića, u cilju
kompletnog povratka mišićne fleksiblonosti i kao prevencija od ponovne povrede.
Pravilno istezanje pre fizičke aktivnosti i lagano povećanje stepena opterećenja
predstavlja dobru prevenciju.

3.3 Patelofemoralni sindrom

Patelofemoralni sindrom ili tzv. trkačko koleno, javlja se usled prekomernog trenja
čašice kolena (patela). Posledica je promene ugla klizanja patele, nastale usled
oslabljenih mišića prednje lože butine (kvadriceps) i nedovoljne fleksibilnosti zadnje lože
(hamstrings). Češće se javlja kod mlađih rekreativaca ženskog pola. Bol je najčeše
iznenadan i intenzivan, a javlja se u predalu patele, retko i na zadnjoj strani kolena.
Povećava se u toku aktivnosti, posebno usled dugotrajnog hodanja, penjanja, kao i
silaženja niz stepenice. Moguća su i neprijatna pucketanja (krepitacije) u zglobu kolena
kao i otok. Primenom krio terapije nekoliko puta na dan smanjujemo bol, otok i uz
adekvatnu primenu fizikalne terapije većina pacijenata se uspešno oporavi u toku
nekoliko nedelja. U hroničnoj fazi, bol više podseća na tup bol i najčešće nestaje tokom
trčanja.

3.4 Uganuća i istegnuća

Uganuća i istegnuća su najčešće sportske povrede i mogu nastati pri bilo kom vidu
fizičke aktivnosti. Uganuća nastaju uvrtanjem zgloba, pri čemu dolazi do povrede
ligmanata, koje karakteriše bol i otok i ima za posledicu smanjenje pokretljivosti.
Razlikujemo tri stepena oštećenja:
Prvi stepen (istegunuće ligamenata) - javlja se bol , uz moguću pojavu manjeg otoka
Drugi stepen (delimično pucanje ligamenata) - javlja se bol i otok, uz smanjenu
pokretljivost zgloba;
Treći stepen (potpuni prekid ligamenata), javlja se bol, veliki otok praćen podlivom ili
hematom.

Pri pojavi simptoma primenjuje se RICE metoda (rest-ice-compression-elevation).

Neophodno je mirovanje, uz primenu krioterapije ili hladnih obloga - leda (poželjno je
utopliti nakon primene leda) na svakih 3-4 sata. Primena kompresije (bandaža

Jovana Milićević 5 8.1.2024.

elastičnim zavojem) i elevacije može pomoći u smanjivanu otoka. Tek primenom
fizikalne terapije (magnet, laser, elektroterapija), ubrzavamo proces oporavka i po
nestanku otoka, primenjuje se kineziterapija kako bi zglob dobio pun obim pokreta i
potpuno ojačao.

3.5 Povrede rotatorne manžetne

Bol u predelu ramena najčeše predstavlja povredu rotatorne manžetne. Radi se o četiri
mišića koji učvršćuju rameni zglob i omogućavaju stabilnost pri izvođenju pokreta
(podizanje i rotaciju ruke). Pri povredi, dolazi do istegnuća, upale, parcijalne ili totalne
rupture mekog tkiva. Uglavnom se javlja kod sportova u kojima postoje česta
ponovljanja i pokreti ruke iznad nivoa ramena, kao i podizanja velikih težina. Nastaje
usled nestabilnosti i slabosti mišića ramenog pojasa. Bol se javlja u prednjem delu
ramena i pojačava se pri podizanju ruke (na gore i u stranu) sa ili bez opterećenja.
Prisutna je slabost ruke i povećanje bolova u toku noći. Dijagnostikuje se ultrazvučnim
pregledom. Pri pojavi bola neophodan je prekid svih aktivnosti, mirovanje uz primenu
leda (hladnih pakovanja) tri puta na dan. Rano lečenje, primena fizikalne terapije i u
kasnijoj fazi kineziterapije, sprečava pogoršavanje tegoba i prelazak u hročni stadijum.
Primenom fizikalne terapije (interferentne struje, tens, laser, magnet) smanjuje se bol i
upala što je uslov za nastavak rehabilitacionog programa uz primenu kineziterapije.
Program vežbi obuhvata istezanja i jačanja mišića ramena u cilju dobijanja punog obima
pokreta i jačanje mišića kao prevenciju od ponovljanja povrede.

3.6 Bol u potkolenici – trkačka potkolenica

Bol koji se javlja u području podkolenice poznat je po nazivu sindrom trkačke

podkolenice (eng. Shin splints). Spada u grupu povreda nastalih usled preopterećenja
kostiju, mišića i zglobova donjih ekstremiteta. Usko je vezana za sportove sa trčanjem i
skokovima (rekreativno trčanje,atletika,tenis,košarka,fudbal..). Može nastati kao
posledica naglog povećanja fizičke aktivnosti,ne adekvatne podloge, ne adekvatne
obuće, trčanja uzbrdo, podignutih svodova stopala, slabosti mišića stopala, kao i
nedovoljna fleksibilnost mišića podkolenice. Nastaje tokom ili nakon fizičke aktivnosti sa
tendencijom blagog ( blag do umeren bol može potrajati satima) nakon prestanka sa
aktivnostima.

U zavisnosti od lokalizacije i osobina bola možemo govoriti o:

Jovana Milićević 6 8.1.2024.
1. Stres fraktura tibije ( mikrofrakture nastale usled dugotrajnog mehaničkog stresa,
bol je karakterističan za srednji deo podkolenice )
2. Sindrom fascijalnog prostora, eng. compartmet syndorme ( problem suženog
prostora mišića koji je obavijen mišićnom fascijom (omotač), bol se javlja nakon
odredjenog vremena fizicke aktivnosti uz moguće smanjenje nervene funkcije i pada
stopala )
3. Periostitis tibije ( zapaljenski proces vezivnog tkiva koje okružuje kost)
4. Sindrom m. Tibialis posteriora ( bol se javlja u unutrašnjem donjem delu
podkolenice, nastaje na samom početku aktivnosti, zatim prestaje i ponovo se javlja
nakon fizičke aktivnosti )

Nakon postavljanja dijagnoze, savetuje se smanjenje ili potpuni prekid fizičkih aktivnosti,
primena protiv upalne terapije (led, protivupalni lekovi i gelovi), elevacija, kopresija
elastičnim zavojem. U cilju bržeg oporavka primenje se fizikalna terapija i
keneziterapija. Terapija može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci do
potpunog povratka u proces treninga. Nakon prestanka simptoma savetuje se trčanje
na mekšim, travnatim podlogama ili atletskim stazama od veštačkog materijala.
Posebno obratiti pažnju na svakodnevnu i sportsku obuću i na postepeno povećavanje
opterećenja.

Jovana Milićević 7 8.1.2024.